Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
155Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Samoniklo bilje

Samoniklo bilje

Ratings: (0)|Views: 53,883|Likes:
Published by ljuba S
Besplatna hrana-zdrava hrana,. Pomoc u priodi, ziveti u prirodi i da ti nista ne dostaje od hrane.
Besplatna hrana-zdrava hrana,. Pomoc u priodi, ziveti u prirodi i da ti nista ne dostaje od hrane.

More info:

Categories:Types, Recipes/Menus
Published by: ljuba S on Aug 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

01/24/2014

pdf

text

original

 
1
ŠEĆER 
USLOVNOJESTIVE
POVRĆNE
BILJKESALATAHLEBNEBILJKE
MASNOĆE
ŠUMSKO
VOĆEZAČINSKE
BILJKE
ČAJNE
BILJKEZAMENAKAFE
SAMONIKLO JESTIVOBILJE
 KAKO SE PREHRANII U  PRIRODNIM USLOVIMA?
1. NAVALA 
 Nephrodium lix mas,
porodica
  Polypodiaceae
paprati (paprat, mu-ška paprat, navalče,pampunka, paprad,praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Višegodišnja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravoiz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikomizbijanja) uvijeni su kao puž, a kasnije se razvijaju i postajudugački, dvostruko izdeljeni i nejednako zupčasti. Podzemljom se nalazi veliki mesnati podanak.Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, araste po šumama, od viših brda pa do preko 1500 mnadmorske visine.Sasvim
, ,
erje lt,
kojisu još uvijeni u spiralu kao puževa kućica, mogu dase upotrebljavaju za spremanje čorbi, variva i pirea umešavinj sa drugim divljim povrćem. Stariji, razvijenilistovi su čvrsti, sadrže dosta celuloze i smatraju seškodljivim.
Pd 
(podzemni deo)
sadrži otrovnesastojke
i ne može se upotrebljavati za hranu. Namestima na kojima se navala javlja u većoj količini, jedančovek može za jedan ćas da sakupi do 5 kg nerazvijenihlistova. Ako je skupljač neizvežban, može da je zameni sadrugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta može da upotrebi za jelo.
2. žENS AT
 Athyrium lix em-ina
(papratka, sitnanavala). Rasprostr-anjena je skoro uceloj našoj zemlji, nasličnim ali malo svežijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najviše po tome što su jojlistovi sitnije izdeljeni.
 Mld lt
sadrže više vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao špargla.
3. BJA
 Pteridium aquilinum
 (velika paprat, bujača,gorska paprat, orlovapaprat, stelja, hostni pra-prot). Višegodišnja biljka, visoka 50 do 150 cm. Veliki listovi su na veomadugačkim jakim drškamakoje su s donje strane ižlebljene. Trouglastog suoblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, odnižih brda pa do visokih planina. Raste nа suvljimmestima u retkim, svetlijim šumama, nа proplancima,krčevinama, šumskim čistinama, na zapuštenimplaninskim njivama i livadama i sličnim mestima,uvek na kiselom tlu. Često se javlja na velikoj površinii u ogromnoj količini.
 Mld, č dc,
brani rano s proleća, nаkojima se listovi još nisu razvili, upotrebljavajuse za spravljanje čorbi, mešanih variva, i sl.Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i nepostoji opasnost da se zamene sa nekom sličnomškodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u većoj količini, jedan čovek možeza jedan čas da nabere do 5 kg mladih izdanaka.
Pd 
(podzemna stabljika) bujadi sadrži dosta velike količine skroba. Može se vaditi s jeseni ilikrajem zime i mleti u brašno, pa tako upotrebljavatikao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ilise iz takve mase može ispiranjem izdvojiti skrob.
 
2
4. KLE 
 Juniperus communis
 porodica
Cupressaceae
 — čempresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). Četinarski žbun visok 0,5 do oko 3 m,nepravilno razgranat,sa oštrim i uskim zim-zelenim listovima (četinama). Vrlo sitni cvetovirazvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, kojasazreva u jesen i plavičasto-crnkaste je boje.Rasprostranjena je od pobrđa do srednjegplaninskog pojasa u skoro čitavoj našoj zemlji,izuzev primorja.
Čete
se mogu upotrebiti za spravljanjearomatičnog vitaminskog čaja, a isto tako i bobice,koje sadrže i izvesne količine šećera.
Bbce
se koristei kao začin pri spravljanju različitih jela, naročito odmesa divljači.Slično se upotrebljava i podvrsta obične kleke
polegla kleka 
 Juniperus nana
која је znatnoniža i sa poleglim granama, a raste iznad visinskogpojasa u kome se javlja obična kleka.
5. VENA SME 
 Juniperus oxycedrus
 (šmrika, smrčika,crvena borovica,morska borovica). Žbun ili omanje drvo do 5-6m visine sa kosim naviše usmerenim granama.Slična je predhodnoj vrsti ali је veća i sa krupnijim bobicama crvenkasto-mrkaste boje.Rasprostranjena je u čitavom sredozemnompodručju, a zalazi i u kopneni deo naše zemlje u svedelove koji se odlikuju većom toplotom i sušnošću(tzv. submediteranske oaze) dospevajući u visinedo oko 800 m nad morem. U našem primorju je vrlo česta na kamenjarima, u makiji (primorskomšibljaku) i na degradiranim površinama.
Bbce
se mogu koristiti presne, mada im je ukusmalo prejako aromatičan na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takođe i kao začin različitih jela,naročito mesnih.
6. KINJA 
 
 Juniperus ma-crocarpa.
Slična jeprethodnoj vrsti, alisu joj grane povijene prema zemlji. Bobice su neštokrupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru sličnesu boje kao i kod prethodne vrste.Rasprostranjena је samo u priobalnom pojasuprimorja, ali je ređa od prethodne vrste. Upotreba jekao i kod prethodne vrste.
7. BEZA 
 Betulaverrucosa,
porodica
 Betulaceae
— breze (bela breza, briza, žalosna breza, jadika). Drvo visoko do25 m, sa glatkom belompokožicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja;grančice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su apo ivici zupčasti. Žućkastomrki cvetovi razvijajuse u proleće, istovremeno sa listovima. Muške resemogu da budu dugačke do 10 cm i više, dok suženske kraće i stoje uspravno.Rasprostranjena је u šumskom području celenaše zemlje, od brdskih predela do visokih planina,a raste na suvljem, peskovitom zemljištu u retkimsvetlim šumama, na ivici šuma, proređenim šumskimmestima, krčevinama, požarištima i sl.
L pupljc
i sasvim mladi listovi mogu da seupotrebe u mešavini sa drugim divljim povrćem zaspravljanje čorbi, variva i pirea. Stariji
lt
postajugorki i neprijatni za јеlо. U vanrednim prilikama
ree
se u toku zime i ranog proleća beru, suše, meljui mešaju sa brašnom za mešenje hleba, a mogu dase i proprže kao zamena za kau. Kad se u
mldmtblm
izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv  buza ili musa), koji sadrži šećera i brezovo eteričnоulje, i može da se pije svež, ukuvan kao sirup i narazličite načine spremljen. Od jednog stabla zа 48časova može da se dobije prosečno 4,5 litara soka, aza celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima,u vreme gladi upotrebljavana je i
 bre r
ml-evena u brašno kao sirovina za hleb. Sličnu upotrebu,ali u znatno manjoj meri, imaju i sledeće vrste:
8. MALJAVA BEZA 
 Веtula pubescens
(puhasta breza, breza cretuša).Raste u većem delunaše zemlje u planinskim krajevima, po svežimi vlažnim šumama i na močvarnim mestima(tresavama). Manja je od prethodne vrste.
 
3
9. ATLJASTA BEZA 
 Betulanana.
Raste u visoko-planinskim predelima imnogo je manja od obeprethodne vrste.
10. KOIVA 
Urtica dioica,
porodica
Urticaceae
— koprive(žara, velika kopriva,žegavica, žgoča kopriva,kropiva). Višegodišnjazeljasta biljka. Može danaraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je četvrtasta.Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produženim šiljastimkrajem, po ivici zupčasti. S obe strane pokriveni sukratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su još i dužim, lomljivim dlakama punim kiseline којаžari i izaziva plikove na koži. Sitni, neugledni zelenkasticvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena u celoj našoj zemlji,od nizina do visokih planina. Raste po zapuštenimmestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova,kraj ograda, po šumama, močvarama, zapuštenimnjivama i voćnjacima i na sličnim mestima, često u velikom mnoštvu na jednom mestu.
 Mld dc
i listovi, kao i ovršci mladih stabljikamogu da se upotrebljavaju za spravijanje čorbi, variva,pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se prže na uljuili masti. Isušeni i samleveni u prah mogu da se čuvajuza kasniju upotrebu, a mogu i sveži da se konzervišu narazličite načine. Ne postoji opasnost da se zamene sanekom drugom škodljivom biljnom vrstom i mogu dase upotrebijavaju bez ograničenja.
Lt
se najvišeupotrebljavaju u proleće, аli i kasnije, pa i u jesen odnaknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan čas danabere do 4 kg listova i sočnih ovršaka stabljike. Sličnomogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste kopriva:
11. MALA KO-IVA 
Urtica urens
 (sitna kopriva, grčkakopriva). Takođe је veomarasprostranjena u nas. Jednogodišnja је zeljasta biljka. Manja je od velikekoprive, a naraste do 60 cm.Listovi su joj sitniji.
12. LJTA KO-IVA 
Urtica pil-uliera
(drobna kopriva, veprima). Jednogodišnja је zeljasta biljka, raspro-stranjena u primorskimpredelima i u toplijimdelovima Makedonije.
13. ŠTAVELJ
 Rumex crispus,
 porodica
 Polyg-onaceae
— tros-koti (poljsko zelje,konjski štavelj, šta- valj, šavije, šćav-elj). Višegodišnja zeljasta biljka, naraste od 50do 100 cm, sa jakom,slabije razgranatomst-abljikom. Listovisu duguljasti, pri zemlji su veći i širi, a uz stabljikuuži i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdžavonaborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojnii nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i ugornjem delu stabljike. Cveta juna i jula.Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji i veoma је čest od nizina do oko 1500 m nadmorske visine.Raste po svežim i vlažnim mestima, oko potoka, jarkova, na zapuštenim travnjacima, pašnjacima injivama, često kao korov i u većoj količini.
 Mld lt
mogu da se upotrebljavaju zaspravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to uneograničeno) količini. Skupljaju se od ranog prolećado kraja maja, pre nego što se razvije cvetna stabljika.Često mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbi- jaju krajem leta ili u jesen, naročito posle košenjalivade. Na mestima na kojima se štavelj javlja u većojkoličini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2kg upotrebljivih listova. Slično mogu da se upotreblja- vaju i listovi i sočni delovi od sledećih vrsta:
14. OLJSKOZELJE
 Rumех pulcher 
(bljuštur,livadsko zelje, divlja blitva). Rasprostra-njeno je u većemdelu naše zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta. Koristi se za kao i ostale vrste zelja.

Activity (155)

You've already reviewed this. Edit your review.
Mela liked this
1 hundred reads
1 thousand reads
Dusan Milosevic liked this
i590 liked this
i590 liked this
Archy Pop liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->