Dragan D. Lakiæeviæ UDK: 321.

01
Institut za evropske studije Originalan nauèni rad
Beograd DOI:10.2298/FID1001167L

PITANJA MAKIJAVELIJU1

Apstrakt: Osnovna namera teksta je da prateæi misao Nikola Makijavelija

ukae na oèiti paradoks izmeðu visoko postavljenog cilja i opravdanja svih sredstava
da bi se taj cilj realizovao. Da li je èinjenje zla neminovni ulog u sferi politike i pod
kojim uslovima se amoralnost sadrana u politièkim èinovima moe transformisati u
opšte dobro? Tekst postavlja i dodatna pitanja, poput ostvarljivosti ambicioznih poli-
tièkih projekata, odnosa ideologa i nosioca politièke moæi, transformacije sredstava
u ciljeve, korišæenja nasilja i indoktrinacije u politièkim preokretima, revolucionarne
i evolutivne metode politièkog postupanja i sl. Autor iznosi zakljuèak da politièke teh-
nologije koje je Makijaveli preporuèavao u osnovi nisu išèezle, veæ su zadobile samo
zadobile modernije i adekvatnije oblike.
Kljuène reèi: vladalac, politièki cilj, tehnika vladanja, opravdanje, rat.

Nikolo Makijaveli (Niccolo Machiavelli), bivši visoki slu-

benik Republike Firence, povratkom porodice Medièi na vlast
1512. biva gurnut u neku vrstu izgnanstva. On ne sme da napusti te-
ritoriju ove drave, ali isto tako ne sme ni da se priblii svom gradu.
Odvojen od sveta politike, kojoj je posvetio svoj ivot, ovaj vatreni
republikanac zapada u stanje blisko beznaðu. Odvojen od svojih
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

svakodnevnih aktivnosti u središtu civilizacije, koja se odlikovala

raskošem, dinamikom i visokom kulturom, Makijavelija satire pro-
zaiènost ivota apolitiène provincije. Nimalo sluèajno, èuveni ne-
maèki istorièar Jakob Burhart (Jacob Burckhardt) nazvao je Firencu
prvom modernom dravom sveta; u njoj je Makijaveli imao visoku i
uglednu politièku karijeru. Kao izaslanik republike boravio je na
dvorovima najmoænijih vladara, vodio prepisku dravne kancelarije,
starao se gradskim fortifikacijama i opskrbi trupa. Skromnog pore-
kla, iz porodice pisara èiji je esnaf bio jedva malo viši od gradskog
1
Èlanak je deo rada na projektu 149026 koji finansira Ministarstvo nauke
Republike Srbije.
167
 proleterijata, Makijaveli se visoko uzdigao na društvenoj hijerarhiji,
upoznao znamenite ljude svoga doba, osetio preimuæstva koje uèe-
šæe u vlasti donosi. Izuzetno obrazovan i nadaren, svedok velikog fi-
nansijskog i kulturnog uspona Firence, èiji su bogataši ujedno i me-
cene najveæih umetnika toga doba, on je sedamnaest godina proveo
na vanom poloaju. No, sreæa koja je po sebi prevrtljiva, pogotovo
u vremenu i mestu u kome je iveo, okrenula mu je leða. Najednom
se našao u teškoj nemilosti i jedva je izbegao pogubljenje. Njegova
politièka karijera je završena, a ivot koji sada vodi deluje mu muè-
no i poniavajuæe. 2
U pismu sa datumom od 10. decembra 1513. on se ali svom
prijatelju Franèesku Vitoriju (Francesco Vettori) kako ivi na selu,
okruen grubim, prostim i nepismenin ljudima. Jedina veza sa poli-
tièkim zbivanjima jesu sluèajni prolaznici, preko kojih ponešto sa-
znaje o zbivanjima u velikom svetu. Dani su mu jednolièni i pusti, a
oskudica u kojoj ivi gotovo nepodnošljiva. Puno vremena provodi
u gostionici gde se dosaðuje kartajuæi se s prostim, neobrazovanim
provincijalcima. Ta zabava završava se po pravilu u svaði i meðu-
sobnoj tuèi. Jedini prijatni èasovi, kako kae pisac, nastupaju kada
se naðe meðu svojim knjigama.
„Kada se smrkne, vraæam se kuæi i ulazim u svoju radnu sobu.
Veæ na vratima skidam svoje svakodnevno odelo, puno blata i prljav-
štine, te navlaèim kraljevsku odeæu. Obuèen dolièno, ulazim u
drevne dvorove starinskih mueva, i tu se, primljen blagonaklono,
hranim onim jestivima koja su jedino moja, jer sam za njih roðen. Tu
slobodno razgovaram s vladarima i postavljam im pitanja o razlozi-
ma koji su ih naveli na dela. A oni, buduæi da su ljubazni, odgovaraju
mi, te u roku èitava èetiri sata zaboravljam na svaku brigu, ne znam
za umor, ne bojim se siromaštva, ne plašim se smrti: sav se prenosim
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

u njih. A pošto Dante (Dante) kae da nema nauke ako se ne usvoji

ono što se doznalo, zabeleio sam ono što mi se u razgovoru uèinilo
najznaèajnijim, te sam sastavio spis De principatibus. U njemu se
upinjem da što dublje prodrem u svoj predmet, raspravljajuæi šta je
drava, koliko vrsta drava ima, kako se dolazi na vlast, kako se ona
odrava i zašto se gubi.“3

2
Schmitt 1969.
3
Makijaveli 2002: 8
168
 Makijaveli tako, odvojen i zaboravljen od svih, moe da se
prepusti svojoj velikoj imaginaciji, svom velikom snu u koji polae
sve svoje nade. To je maštanje o velikoj istorijskoj liènosti koja je u
stanju da izvrši epohalno delo, da ujedini mnoštvo, na smrt zava-
ðenih kneevina i republika u jednu snanu, racionalno ureðenu po-
litièku zajednicu. Taj buduæi vladalac æe doneti konaèno izbavljenje
iz zastrašujuæe i poniavajuæe stvarnosti, koja ivot i imetak èini ne-
sigurnim i prepuštenim hiru sluèajnosti. Italija je rascepkana na
mnoštvo dravica, u veæini njih vladaju tirani, strane trupe moænih
osvajaèa podupiru njihove meðusobne sukobe. U toj borbi svih pro-
tiv svih, surevnjivi vladari ne biraju sredstva, niti postoje ikakva pra-
vila; posledica je ta da niko nije siguran u svoj opstanak, od dana do
dana savezi i zavere menjaju izgled na sreæu svakog od uèesnika u
toj igri. Kao da hir nepredvidive sudbine upravlja ivotima stanovni-
ka ovog podeljenog poluostrva. Makijaveli trai hitan izlaz iz ove
iracionalnosti u kojoj se i sam oseæa neposrednom rtvom. Sedeæi u
tom polumraku oteale glave on se pita ko bi bio dovoljno mudar i
hrabar da donese eljeno izbavljenje? Ko bi mogao da oblikuje veli-
ku i snanu dravu od koje bi spoljašnji neprijatelji strepeli, a njeni
vlastiti stanovnici iveli u miru. U toj novoj tvorevini poštovali bi se
zakoni, ivot bi bio predvidliv i siguran. Kakav bi taj spasilac Italije
morao biti da bi mogao da savlada sve prepreke i da nadmudri sve
protivnike koji mu stoje na putu?
Nadahnut ovim velikim idealom, on se odvaio da oslika po-
stavljeni cilj; za velika dela potrebna je i temeljna priprema tako da
Makijaveli postavlja sebi zadatak da osvetli sve okolnosti i potereb-
ne uslove za buduæi poduhvat. On nije samo prorok, nego èovek od FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

znanja. Doba u kome ivi duboko je oslonjeno i na tradiciju kojoj se

veruje. Ako se ne ugledamo na one koji su u istoriji stvorili znameni-
ta carstva, smatra on, ako ne poštujemo iskustva starih, kako se mo-
emo nadati da ih moemo dosegnuti? Makijaveli propituje razlièite
istorijske izvore da bi pronašao uspešne tehnike vladanja i osvajanja,
izvlaèi ih na svetlo dana i pokušava da napiše jedan praktikum koji
bi izabrana politièka liènost trebalo da sledi. U ovom pogledu on po-
stupa poput dobrog stratega; razvija arsenal ubojitog oruja koja
stavlja na raspolaganje buduæem vladaocu, intimno verujuæi da æe
on umeti na najbolji naèin i u pravom trenutku da ih upotrebi. Ove
osnove, koje je iskopao i utvrdio, mu izgledaju tako sigurne, da je
ubeðen da postoje realni osnovi da se njegov san obistini.
169
 II
Sluèaj Makijaveli višestrestruko je zanimljiv; ne samo kao
lièna sudbina i uvid u jedno doba veæ i kao tip paradigmatiènog rasu-
ðivanja u politici i filozofiji. Tu lei i njegova veèna auktualnost, od
postanka prvih organizovanih zajednica, a vaiæe, po svoj prilici, ko-
liko i ljudska odiseja. Neka pitanja vezana za ovu temu nameæu se
sama od sebe. Ona se grupišu oko tri meðusobno povezane taèke:
politièke projekcije buduænosti, sredstava za njenu realizaciju i mo-
guæe posledica koje iz tog èina slede. Dalja analiza pokazaæe da je
naizgled samorazumljiva politièka filozofija ovog Firentinca i nje-
govih sledbenika po mnogo èemu problematièna, pa èak i kontrafi-
nalna. On je na jasan i nedvosmislen naèin ukazao ne samo na vezu
vlastite politièke utopije i real-politike nego i na samu suštinu feno-
mena politièkog delovanja.
*
Prvo pitanje moglo bi da glasi: da li neko, ko je baèen na rub
sveta, ko se posle nekoliko vrèeva vina u provincijskoj krèmi krepi
maštanjem i prouèavanjem dela klasika, zaista vidi bolje i daleko-
senije od onih koji sede u dravnim kancelarijama i vode konkretne
poslove od opšteg interesa? Moda upravo ta distanca od neposred-
nih praktiènih dnevnih pitanja tek i omoguæuje da stekne obuhvatni-
ja vizija, da se vidi dalje i dublje od onih koji su utopljeni u svakod-
nevnicu? Ili je tu ipak reè o fantazijama prognanika koje lièe na
halucinacije zatvorenika koji priziva zamišljenog izbavitelja, nekog
ko treba svakog èasa da se pojavi? Da li æe se ovi snovi i konstrukcije
prevoriti u stvarnost ili æe se raspršiti kao oblak? Koliko æe generaci-
ja morati da èeka na oistinjenje onoga što je danas samo puka mašta?
Makijaveli, nema sumnje, polae velike nade u svoj spis. Nje-
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

gov mali traktat o uspešnoj vladavini u osnovi kao da nije namenjen

javnosti veæ ima ezoterièan karakter: pisanje za onoga ko veæ ima
politièku vlast, u ovom sluèaju za Lorenca di Medièija (Lorenco di
Medici) (vladao Firencom od 1492. do 1519), koga bi predloene
ideje mogle nadahnuti za epohalno delo. Preporuèujuæi laskavim re-
èima svoje delo moænom gospodaru, Makijaveli kae: „Dakle, neka
Vaša Svetlost primi ovaj mali dar sa onom usrdnošæu sa kojom ga
šaljem. On æe Vam pokazati, ako ga budete paljivo razmotrili i èita-
li, moju arku elju da dospete do one velièine koju Vam sreæa i osta-
170
le vaše osobine obeæavaju. A, ako Vaša Svetlost, sa visine na kojoj
je, upravi koji put svoj pogled u ove nizine u kojima se nalazim, uvi-
deæe kako nepravedno podnosim veliko i stalno neprijateljstvo sud-
bine“ (Makijaveli 2002: 12). To je politièki projekt, smatra autor, od
velike istorijske vanosti, govori o velikom nacionalnom cilju koju
vladalac treba da realizuje, ali još mnogo više o prikladnim naèinima
i tehnikama koje na tom zadatku treba da koristi.
Brevijar tehnika koje treba da obezbede uspešnost pred-
loenog projekta Makijaveli je, kao što je reèeno, našao kako u pro-
branim istorijskim izvorima tako i u neposrednoj politièkoj praksi
svoga doba. Ako bi ovo delo posluilo svrsi, ako bi Makijavelija iz-
bavilo iz poniavajuæeg ivota i on bio vraæen na dvor, moda kao
savetnik na èiju je je incijativu izabrana istorijsku liènost krenula u
ostvarenje tog epohalnog pothvata – i Italija i vizionar njenog uje-
dinjenja bili bi spašeni. A onda, moda bi ceo spis, koji je posluio
svom praktièkom zadatku, i koji preporuèuje razna neèasna sredstvi-
ma radi ostvarenja velikog cilja, mogao biti neprimetno pothranjen,
kao i toliki poverljivi politièki dokumenti u istoriji.
No, svaki takav smeli pothvat po sebi je itekako rizièan. U
spektru raznih moguænosti, ambiciozni predlog našeg profete isto
tako moe dovesti do propasti onoga ko je pokušao da ga realizuje.
Posledice bi bile katastrofalne, desetine hiljada ljudi pobijeno, pose-
di opljaèkani, zemlja spaljena, drava izgubljena i zaposednuta stra-
nim trupama, a naivni izabranik obezglavljen. Tada Makijavelijeve
nadahnute reèenice, mnogobrojni primeri, analize i zakljuèci, ne bi
bili ništa drugo do vešto sroèena obmana. Ne bi bio ni prvi, ni po-
slednji politièki vizionar koji je upropastio i uništio ivote onih koji
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

su u poverovali u himere jednog lucidnog uma.

Podsetimo se, osnovno sredstvo da se ovakvi i slièni projekti
ostvare jeste rat. A on u sebi nosi bezbroj nepredvidljivih momenata.
Treba proceniti snagu neprijatelja, dobro predvideti s kime stupiti u
savez, a sa kim ne, kada je pravi trenutak za pohod, gde pokazati sna-
gu, a gde taktizirati i odugovlaèiti – bezbroj praktiènih pitanja koja
se javljaju od trenutka do trenutka. Odgovora na njih unapred nema,
sroèene konstrukcije teško da tu mogu biti od velike pomoæi. Vizije,
to su samo nejasni obrisi, jedna rasplinuta projekcija u neodreðenoj
buduænosti. Stvarnost, u ovom sluèaju ratno stanje, trai konkretne
odgovore, brzo reagovanje i taène procene.

171
 Na takve probleme moe da odgovori samo roðeni strateg i
voða. No, ni veliki lièni kvaliteti èesto nisu dovoljni. Makijaveli na-
pominje da je pored liène vrline (virtu) nepohodna i sreæa (fortuna).
No, da li æe se ona ukazati u pravom trenutku? Šta se iz ovoga moe
zakljuèiti: ko u politici pokreæe velika dela, mora raèunati i na veliki
rizik. Nikakvih garancija nema unapred; zato nije ni èudo što su se
antièki kraljevi obraæali svetilištima i prorocima traeæi povoljna
predskazanja, pre nego što bi se odluèile za pothvate.
U sluèaju prognanog Firentinca moglo bi se postaviti i sle-
deæe pitanje: nije li egzistencijalna ugroenost samog predlagaèa
onaj, ako ne suštinski a onda svakako jako bitan motiv da se ovako
zahtevan predlog iznese. Da li je moda èinjenica da je on lièno do-
speo u bezizglednu situaciju jedan od razloga za postavljanje gran-
dioznog cilja? Nije li samo izgnanstvo kvasac za rast velikih pre-
vratnièkih ideja: setimo se samo jednog Babefa, Marksa, Bakunjina
(Babeuf, Marx, Bakunin), Lenjina, i tolikih drugih politièkih vizio-
nara. Razmišlja li predlagaè o posledicama koje æe drugi ljudi pretr-
peti ako se njegov poduhvat izjalovi? Da li on moda projektuje
svoju vlastitu ivotnu situaciju, smatra da u celom epohalnom po-
duhvatu ljudi nemaju šta da izgube? Ništa, sem, razume se, svog i
ivota svojih blinjih, imovine, domovine. Zapravo, veliki ciljevi
uvek stavljaju u drugi plan pitanje rtava; uostalom, raèuna se da æe
to uvek biti neko drugi.
Da li se on uopšte obraæa svojim sugraðanima za mišljenje o
tome da li su voljni da uèestvuju u ratnoj pustolovini koji predlae?
Odgovor je, verovatno, kao i kod njegovih sledbenika, ne. Zašto bi
ih pitao za nešto šta veruje da zna bolje od njih samih, da je to u nji-
hovom istinskom ineteresu? Kada bi oni bili dovoljno samosvesni,
kada bi posedovali ta „viša“ znanja o potrebama drave ili društva
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

kao celine koja ih natkriljava i koja daje okvir za njihov istinski

ivot, moda bi se traila njihova saglasnost. Ali kako situacija nije
takva, kada su u pitanju stvari u koje se razumeju samo posveæeni
pojedinci koji su dobili same poruke istorije, narod se ne konsultuje.
Mnogo je instruktivnije i svrsishodnije razbuktavati emocije, buditi
njihove odbrambene i agresivne instinkte, jednom reèju pripremati
ih za zadatke koje im predstoje.
Šta æe se desiti ako se pojavi takva politièka liènost koja,
prihvativši se ostvarenja velikog cilja, ne prepozna da je postavljeni

172
zadatak neostvariv? Otporna na nedaæe, ona æe fanatièno i slepo
istrajavati u svom pothvatu, rtvovujuæi bez rezerve svoje podanike.
Da li je u pitanju èovek odan svojim idealima, zaslepljeni krvoloèni
tiranin neutoljivih ambicija ili naivna rtva velike obmane?
Da li su u takvim sluèajevima zastupnici epohalnih politièkih
projekta voljni da preuzimu odgovornost? Ili æe, kako to obièno biva,
povuæi u senku i posegnuti za bogatim arsenalom razlièitih moguæih
izgovora; moda æe tvrditi da njihove reèi nikada nisu bile pravilno
shvaæene i tumaèene, da momenat za realizaciju njihove zamisli nije
bio povoljno izabran, da njihovi politièki sledbenici nisu bili na nivou
zadatka itd. Istina je takoðe da æe neuspešni realizatori ovakvih oru-
anih avantura pre biti kanjeni od onih koji su ih za njih nadahnuli.
U našem konkretnom sluèaju, Makijavelijev izabranik, go-
spodar Firence Lorenco Medièi, nije ni obratio panju na prispeli ru-
kopis. Mnogi komentatori na koje su Makijavelijevi argumenti delo-
vali ubedljivo, zato prezreli su ovog vojvodu i proglasili da nije bio
na visini postavljenog zadatka. No, sama èinjenica da se Italija uje-
dinila tek više od tri veka kasnije, u potpuno drugaèijim istorijskim
uslovima, govori zapravo u korist njegovog politièkog realizma. U
datoj konstelaciji prilika, s obzirom na moæ koju je posedovao, reali-
zacija velikog plana, završila bi se po svoj prilici katastrofalno.
Oèito percepcija gospodara nije bila ista kao i politièka proce-
na pisca. Kao što znamo, Makijaveli je neposrednu stvarnost video
kao u toj meri nepodnošljivu i protivreènu da je verovao da je ujedi-
njenje stvar od najveæe hitnosti. Iz njegove vlastite optike, koja
ukljuèuje, kako je pomenuto, specifièan egzistencijalan poloaj u
kome se nalazio, stvar kolektivnog i liènog izbavljenja jesu se pokla-
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

pili. Ako bi princ pokrenuo svoje trupe teorija bi postala realnost,

dokazala bi svoju istinitost i nestalo bi procepa izmeðu fantazije i
stvarnosti. Za izgnanog pisca trenutak ne bi smeo da se nepovratno
propusti, istorija ne bi smela dugo da èeka.
Za nas je interesantan ovaj momenat nestrpljenja koje Maki-
javelija pribliava mnogim prevratnicima u istoriji, uverenje da se
jednim kvalitativnim skokom moe preko noæi preæi u novo stanje
koje razrešava sve dosadašnje nesavršenosti ljudskog ivota. Ovak-
vi koncepti, koji insistiraju da su velike politièke odluke stvar naj-
veæe hitnosti, po pravilu nemaju smisla za lagane eksperimente, me-
todu pokušaja i pogreški. Vera u izbavljenje povezana je sa verom u

173
 prave liènosti, odnosno „izabranike epohe“ bez kojih bi takav pot-
hvat bio nemoguæ.
Ova tema nas dovodi u vezu sa pitanjem izabrane liènosti,
avangarde, odnosno izabranog naroda, spasioca koji poput mesije
jednim potezom donosi eljeno izbavljenje. U takvom duhu æe vibri-
rati i reèi znamenitih Makijavelijevih sledbenika koji svoj ar za
urgentnom akcijom ele da momentalno prenesu za one koje su oda-
brali za njeno izvršenje. A sam izabranik – to moe biti samo izuzet-
no velika i nadarena osoba koja je sposobna da vidi dalje i iznad
svakog pojedinaènog interesa, iznad svakog društvenog sloja i svog
vremena. Ona æe svojom velikom energijom i preduzimljivošæu da
pokrene ljude spremne na velika i bezvremena dela, da jednom za
sva vremena preoblikuje sve što tome stoji na putu. To æe jednog
dana biti jedan Robespjer, Napoleon, Bizmark, Lenjin, Mao Ce
Tung (Maximilien Robespierre, Napoleon Bonaparte, Otto von Bis-
marck, V.I. Lenjin, Mao Tse Tung), da pomenemo one koji su iza-
zvali prave tektonske potrese u ljudskoj istoriji.
Makijaveli, ako se za trenutak stavi po strani vera u moguæ-
nost skorašnjeg ujedinjenja, ipak donosi jednu racionalnu anticipa-
ciju. Na kraju, samo ujedinjenje Italije, ipak dogodilo: doduše mno-
go kasnije, nju nije zveo jednim potezom neki genijalni vojskovoða,
veæ je u pitanju bio proces burnih politièkih reformi, koje su zapoèe-
le sa sasvim drugim namerama. Da zakljuèimo, stvari u istoriji se ne
odvijaju pravolinijski, kako obièno zamišljaju veliki vizionari, veæ
zaobilazno, kroz uèešæe mnoštva raznoraznih aktera koji èesto imaju
suprotne ciljeve i vrednosti. Tek na kraju, pretrpevši mnoge evolu-
tivne promene, moe se uspostaviti stanje, koje je tek u dalekom
dosluhu sa idejom, kakvu su u svojoj glavi imali njeni zaèetnici.
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

III

Glavni sadraj Makijavelijevog spisa odnosi se na tehnike

uspešnog vladanja. Ne treba prevideti okolnost da je Firenca njego-
vog doba bila komercijalno središte i prototip ekonomskog privre-
ðivanja koje æe jednom zahvatiti najveæi deo sveta. Uspeh i neuspeh
u poslovanju je tu osnovni kriterijum ispravnosti trišnog poslova-
n=ja. To je veæ jedna duboko individualizirana zajednica sa mno-
štvom konkurentnih interesa. U njoj odavno ne vae hrišæanske
174
predstave o smernosti i pokornosti kao vaeæoj vrlini. Svetovni na-
zori koji podstièu uspeh, bogatstvo i slavu uveliko vladaju ovim gra-
dom i ovom epohom. Makijaveli taj opšti duh svoje epohe prenosi i
na shvatanje o politici. Sama politika zato nije ništa drugo do jedna
osobena veština i tehnika koja treba da obezbedi dobit onome ko je
praktikuje. Politika je osloboðena tradicionalne predstave koja go-
vori o njoj kao uzvišenoj delatnosti. Ona nije više, kao u antici, kao
delatnost koja bi uzdizala graðanina u vrlini, obrazovala ga da posta-
ne emancipovana i samosvesna liènost. Drava zapravo ispunjava
svoju svrhu tako što jedinki prua potrebnu zaštitu i garanciju od
uzurpacije poseda, a na njoj nije da brine o njegovim liènim vrlina-
ma i manama.
Politika nije ni više ni ono što stoji u srednjovekovnoj hrišæan-
skoj tradiciji: replika veènog poretka na zemlji. Oficijelno hrišæan-
stvo je, podsetimo se Avgustina (Augustine), verovalo u postojanje
jednog veènog nepromenljivog univerzuma u kome svaki element
ima svoje zadato mesto i funkciju. Bog je stvorio kosmièki poredak
koji je u osnovi hijerarhijski rašèlanjen: u okviru njega postoji jasno
definisano mesto koje zauzima ljudska zajednica. Èovek kao suštin-
ski politièko biæe uèestvuje u društvu koje je stepenasto ustrojeno, od
porodice, preko stalea, šire zajednice, pa sve do carstva. Ispunjava-
nje dunosti osnovna je politièka vrlina, jedinka treba da se pokorava
èvrsto uspostavljenim vezama i obavezama koje, s obzirom na to da
su saèinjene po veènom obrascu, ne moe po svojoj volji raskinuti.
Podanik toji u obavezi prema svom gospodaru, kao što gospodar stoji
u obavezi prema Bogu, koji je zadnja instanca njegove legitimnosti.
Umesto proklamovane harmonije, veènih umnih naèela koju
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

je kroz vlast osveštao sam tvorac, Makijaveli nam politièku sferu

prikazuje reèima u kojima više nema tonova uzvišenosti. To je svet u
kome vlada haos, bespoštedni sukobi oko trona, licemerje, ubilaèki
nagoni, pljaèka, lai, borba bez ikakvog morala i naèela. Umesto ko-
pije kosmièkog veènog sklada ovde se odigravaju scene iz Danteo-
vog pakla. Zato nije nimalo èudno da je njegov spis crkva anatemisa-
la i stavila ga na indeks zabranjenih knjiga.
Ako se društvo prikazuje kao arena sukobljenih interesa u ko-
joj nema pravila, onda se postavlja pitanje kakvo je onda uopšte
ljudsko biæe, odnosno kakav treba biti vladalac koji moe ljudima,
takvim kakvi jesu, uspešno da upravlja.

175
 Makijaveli razmišlja hladnom glavom kada opisuje ljudski
rod. Smatra da je èovek po prirodi zao, povodljiv, kolebljiv i samo-
iv. Ljudska priroda je u osnovi promenljiva i puna kontrasta; teeæi
za vlastitom korišæu èovek se prilagoðava od prilike do prilike, poni-
zan je i pokoran kada mora, ali isto tako sujetan i osvetoljubiv, kada
mu se za to prui prilika. Jedinka po pravilu ivi u jednom skuèenom
svetu, u kome vladaju predrasude, lièni interesi, prizemno lukavstvo
i koristoljubivost. Antropološka slika ljudi, generalno uzevši, daleko
su od svakog savršenstva i Makijaveli moe konstatovati da za sve
ljude vai da su nezahvalni i nestalni, da se izdaju za ono što nisu, da
su kukavice i lakomi na novac. 4
Napomenimo i to da je Makijavelijeva pesimistièka slika
ljudske prirode u oštroj disonanci sa onim što ljudi obièno o sebi
misle. Ona se suprotstavlja velikom broju filozofskih stanovišta koje
èoveka vide kao dobro, èak i kao potencijalno savršeno biæe. Moda
je Makijavelijeva slika ljudske prirode prenaglašeno negativna, ali
nisu li mnogi traktati o izvornoj ljudskoj dobroti, kad se pretoèe u
politièke programe, ljudi isto tolko opasni? Nisu li zavodljive hime-
re o izvornoj ljudskoj èestitosti pokrenule mnoge mesijanske revolu-
cije i ratove? Naš autor nedvosmisleno ukazuje da je stvarni ivot
daleko od onoga što bi trebalo da bude, a ako bi se neko ravnao pre-
ma idealizovanim predstavama o èoveku „doivljava pre svoju pro-
past no uspeh“.5
Dakle, u sferi politièkih odnosa ne vladaju nikakvi moralni
principi, veæ je reè o bespoštednoj borbi u kojoj odluèuje trenutna
moæ. Takvom svetu na neki naèin mora biti saobrazan i èovek od vla-
sti. Njegov poloaj podrazumeva silu i moæ i on mora da zna kako da
je upotrebi. Bez obzira da li je neko došao na vlast putem nasleða,
tako što ju je orujem osvojio ili bio na nju izabran, osnovno je naèe-
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

lo politike upranjavanje sile i nadziranje potencijalnih protivnika.

U protivnom se i dobijena bitka gubi. Makijaveli konstatuje da nu-
no propada èovek od vlasti koji ne dri svoje podreðene u pokorno-
sti, koji svom silom ne iskoreni svoje protivnike. Vladari tek svojom
pokazanom èvrstinom zadobijaju poverenje podanika i uvaavanje
protivnika. Dakle, uspešan vladar je u najèešæe slavoljubiv, lukav,
surov kada se obraèunava sa protivnicima, prepeden kada pregovara
4
Makijaveli 2002: 89.
5
Makijaveli 2002: 82.
176
sa jednakima, osoba koju ne vezuju ogranièavaju nikakve skrupule.
Ovo nisu samo opservacije koje se odnose na jedno specifièno vre-
me i prostor od pre pola milenijuma veæ one u principu, uz izvesne
ograde, vae i danas.
Sada kada je u osnovnim crtama opisai vladare i podanike,
Makijaveli opisuje šta uspešan vladar treba da èini da bi ostvario
svoj cilj.
Autor spisa kae da vladalac mora da istovremeno ima ku-
ranu prirodu jednog lava, ali i da poseduje lukavstvo lisice. A to
znaèi da mora imati odluènost u donošenju odluka i hrabrost da ih
sprovede: rukovoðen višim razlozima, on ne sme prezati ni od jed-
nog, po uobièajenim kriterijumima, neèasnog dela. Vladalac mora
„da bi odrao dravu, da radi protivno datoj reèi, milosrðu, èoveè-
nosti, protivno veri.“6 Drugim reèima, pošto je njegov zadatak dale-
ko iznad obiènih ljudi, njega ne smeju sputavati moralni razlozi ili
zakoni koje za njih treba da su obavezujuæi, smatra pisac.
Za suverene je podjednako bitno da u oèima drugih ljudi iz-
gleda pun vrline i sasoseæanja sa ljudima. Zato on mora da pazi šta
govori i kako da se ponaša. To je veoma vano da bi stekao povere-
nje podanika, da oni u njemu vide svog brinog èuvara i staratelja.
Tek na osnovu tog uvaavanja, na osnovu njihovog dobrovoljnog
pristanka, njegova vlast zadobija pravi autoritet. Vladalac „treba da
ostavlja utisak da je blag, od reèi, èoveèan, èastan, religiozan“.7 Ova
vešta mimikrija jedna je od osnovnih vrlina potrebna za dugotrajno i
uspešno vladanje. S jedne strane, oni koji su vladaru blizu, znajuæi
za njegovu beskrupuloznost, od njega strepe; s druge strane, za one
koji su daleko od prestola, suveren se èini kao ogledalo principijel-
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

nosti i doslednosti: on je dostojanstvan, uzdran i neporoèan, iznad

svega brian i pravedan, tako da podanici mogu da uivaju u njego-
voj zaštiti.
Potrebno je, naime, shvatiti da je politika bojno polje, a uspeh
i neuspeh jeste ono što odreðuje da li je neko delo bilo ispravno ili
neispravno. Moglo bi se reæi da moralno i dosledno postupanje vla-
daoca, koje za posledicu ima neuspeh, predstavlja politièki greh. I
obrnuto – politièka nedoslednost i prevrtljivost koja donosi zemlji
opipljivu korist, po ovim merilima, predstavljala bi politièku vrlinu.
6
Makijaveli 2002: 94.
7
Makijaveli 2002: 94.
177
 Makijaveli navodi mnoge primere uspešnih politièkih lièno-
sti: svakako najupeèatljiviji su one osobe èiju je politièku veštinu
mogao da upozna iz prve ruke: Èezare Bordija i Franèesko Sforca
(Cesare Borgia, Francesco Sforza). Oni u sebi ujedinjuju veliku am-
biciju, hrabrost, uroðeno lukavstvo i spremnost da koriste sva raspo-
loiva sredstva da bi ostvarili svoje ciljeve. Njihove biografije pune
su bezoènih prevara, podlih ubistava, lukavstva, obmana, svireposti.
No, istovremeno, zbog uspeha, njih senarod plaši i uvaava ih, dvo-
rani ih poštuju, neprijatelji od njih strepe. Koristeæi i u svom hodu ka
vlasti sva moguæa sredstva, oni su kod svojih savremenika stekli ve-
liko divljenje i oboavanje. Makijaveli hvali njihove politièke ve-
štine jer su uspeli da nadmudre i nadvladaju svoje protivnike, i da
steknu opšte priznanje. „Ali, pošto ih savladaju i, kada kada poèinju
da stièu poštovanje, uništivši one koji su im zavideli, ostaju moæni,
obezbeðeni, poèastvovani, sreæni.“8
Makijaveli zna da se razne politièke tehnike moraju koristiti
optimalno, inaèe se okreæu protiv onoga ko ih je upotrebio. Nijedno
oruðe nije po sebi dobro, veæ samo po naèinu i meri kojom se njime
rukuje. Suvišno nasilje, kao i suvišna popustljivost, mogu podjedna-
ko da budu škodljivi: inteligencija i uroðen talenat da se rukovodi i
manipuliše ljudima èini suštinu dobrog politièara. On mora da dobro
proceni i protivnike i one koji ga podravaju, kao što imati oseæaj da
dozira primenu sredstava koje mu kao vladaocu stoje na raspolaganju.
No, ako je to tako, ako se uspešan politièar, na neki naèin sam
od sebe raða, ako ga u osnovi rukovodi sam politièki instinkt, njemu
Makijavelijevi saveti neæe po svoj prilici ni biti od neke velike kori-
sti. Spis mu moe iskljuèivo posluiti kao vrsta opravdanja za po-
stupke koje politièar èini. Sama politièka veština se uèi u neposred-
nom ivotu, u voðenju poslova od javnog interesa, a ne putem
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

èitanja knjiga. Kao što je iz istorije poznato, politièki delatnici su

najèešæe veoma površno poznavali ideje koje su ih rukovodilile,

8
Makijaveli 2002: 36. Zahvaljujuæi tome što je sedeo na dvoru Èezara Bordi-
je i gledao kako ovaj ambiciozni kondotjer upranjava veštinu osvajanja i vladanja.
Divljenje prema moænom vojvodi, olièenju beskrupuloznog politièara više je nego oèi-
to: „Vojvoda je bio tako surov i tako hrabar, tako je dobro znao kako se ljudi zadobijaju
ili gube, tako su bili zdravi temelji koje je za tako kratko vreme stvorio svojoj dravi da
bi se, da nije imao protiv sebe te vojske ili da je bio zdrav, odupro svakoj neprilici“,
Makijaveli 2002: 45.
178
saznavali su o njima uglavnom iz druge ili treæe ruke.9 Praktièni lju-
di, pred kojima neposredno stoje odluke od dalekosene vanosti, ne
samo nisu ni u prilici, da prouèavaju suptilne politièko-filozofske
analize i izvoðenja, veæ bih ona verovatno više inhibirala, nego pod-
sticala. Otkrila bi im mnoge protivreènosti, a pre svega u kojoj meri
se teorijske konstrukcije malo poklapaju sa realnom stvarnošæu.
Ako su èoveku na vlasti potrebni saveti, onda je najbolje da ih dobija
od onih koji su iznutra verzirani u rešavanju konkretnih problema sa
kojima se on suoèava. Sve su to aposteriorna iskustva.
Iz pomenutog tvrðenja ne proizilazi da je njegov spis bezvre-
dan; naprotiv, reè je o jednoj od najvanijnih i najzanimljivijih teori-
ja koja se ikada bavila fenomenom politike. Iz njega proizilaze
mnogo više pitanja nego što prua odgovora, ali upravo to èini sup-
stancijalnu vrednost velikih dela. Samo, pravi adresat traktata nisu u
toj meri praktièni ljudi od politièke struke veæ više oni koji se
suštinski bave teorijskim analizama i izvoðenjem principa, a ne poli-
tièkim praktièarima od struke. Za politièare su dovoljni grubi opšti
obrasci koje im mogu posluiti da kanališu svoj vlastiti politièki in-
stinkt, a ne suptilne analize koje bi ih samo ometale u odlukama.

IV

Interesantno je ispitati dve meðusobno povezane premise.

One glase:
(1) Visoko postavljeni cilj opravdava korišæenje svih raspolo-
ivih sredstava.
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

(2) U sferi politièkog delanja „elja da se nešto osvoji je pri-

ridna i obièna stvar“.10
Kada pogledamo šta je potencijalni sadraj ovih tvrðenja,
onda se pokazaju odreðene teškoæe i protivreènosti koje dovode u
pitanje postulirani cilj. Navešæemo neke od njih.
Ad. 1. Premda moemo poštovati ovu „logiku efikasnosti“,
ostaje nekoliko pitanja koje stavljaju u sumnju tok ovakvog zaklju-
èivanja. Prvo, ako se radi postavljenog cilja primenjuje najsuroviji
teror, odmazde i propovedaju lai, neæe li ova sredstva izmeniti sam
9
Talmon 1955.
10
Makijaveli 2002: 24.
179
 sadraj cilja? Nemoguæe je cilj tako lako odvajati od primenjenih
sredstava. Ako vladajuæa paradigma politièkog delanja, makar i
ogranièeno vreme, znaèi svirepo nasilje, teror, represalije, lai i in-
doktrinaciju, pitanje je koliko æe ono po inerciji trajati pre nego što
nastane „stanje normalnosti“? Slubenici drave koji su obuèeni da
primene sva sredstva ne mogu se preko noæi pretvoriti u administra-
tore koji poštuju strogo propisane norme i ne zloupotrebljavaju svo-
ja ovlašæenja. Teror i postupanje od prilike do prilike bez èvrstih
sputavajuæih propisa, naroèito kada je u pitanju neko ko se vidi kao
neprijatelj, ne prestaje samo po sebi. Ono ne samo da proizvodi
mrnju i otpor s druge strane, nego stvara jednu dugotrajnu psihozu
„vanrednog stanja“. A u toj psihozi, kada kao osnovni par vai prija-
telj-neprijatelj, teško je govoriti o stabilnom poretku, zbog koga je
pokrenut ceo pothvat. Potreban je èitav niz povoljnih okolnosti da se
tenzije smanje, da represalije masovnih razmera ne ostave dugotraj-
ne posledice i da se zaborave poèinjeni zloèine i smire animoziteti.
Sistematska indoktrinacija i lai kao sredstvo po sebi nose
mnoge opasnosti. One uglavnom predstavljaju ideološki mit i oprav-
danje postojeæe politike: ako se zastupaju kao nametnuta, nepriko-
snovena istina, proizvešæe dvojni moral u dravi. Svi, koji moraju,
javno æe je propovedati i zaklinjati se u nju. S druge strane, intimno u
nju neæe verovati. Ako je nedopušteno da se u javnosti istina propi-
tuje i kritikuje, razvijaæe se ono što Kolakovski (Leszek Kolakow-
ski) imenuje kao „podzemna svest“. Ljudi æe javno pokazivati sagla-
snost sa zvaniènim stavovima u koje ne veruju, po potrebi æe hvaliti
vladara i vlast, a intimno æe ih u sebi mrzeti i prezirati. Svest koja ne
moe slobodno da se izrazi mnogo je opasnija i rigidnija od one koja
svoja uverenja moe javno da saopšti. Utomljena svest, po pravilu,
eksplodira u iznenadnim situacijama, kada se u dravi desi neki,
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

èesto i najmanji potres. Kada ona bukne i ispolji se na ulicama, pre-

lazi u rušilaèko ludilo koje je teško, a èesto i nemoguæe kontrolisati.
Ideja o „svim dopuštenim sredstvima“ nas, dakle, uvlaèi u
opasnost stvaranja jednog u osnovi fragilnog, fragmentarnog dru-
štva u kome vlada opšte licemerje i nepoverenje.
Doduše, Makijaveli veoma inteligentno preporuèuje vladao-
cu da ne dira u imovinu poraenih. Ljudi æe, smatra on, pre zaboravi-
ti svoje blinje, nego gubitak poseda. No, da li je to dovoljno? U ko-
joj meri je to uopšte ostvarljivo kada postoje pobednici i poraeni?

180
Ne samo da njegovo vreme, a ne samo njegovo nego i naše, ne po-
znaje nepristrasno sudstvo u takvim vanrednim situacijama. Èim se
„viši razlog“ stavi u dejstvo, ako se uvede „vanredno“ stanje sudske
procedure nisu po definiciji nepristrasne. Praktikuje se druga vrsta
„pravde“ po kojoj se imovina neprijatelja konfiskuje, a oni stavljaju
u neku vrstu izolacije, kao garancija da se neæe konsolidovati i
pokušati da povrati izgubljene pozicije. Pitanje je da li se moe oèe-
kivati brza integracija „neprijatelja“ meðu lojalne graðane. Neki put
je potrebno da proðe i nekoliko generacija da bi se ovo dogodilo. Da
zakljuèimo, dok se u politièkoj teoriji, jednostavnim potezom pera,
problemi sami od sebe rešavaju, u praktiènom ivotu svaki radikalni
politièki korak zapravo stvara stotine, pa i hiljade novih nedoumica i
kontraverzi: oni, svi uzeti zajedno, po pravilu vode društvo u potpu-
no osobenom i neplaniranom pravcu, koji se gotovo nikad ne pokla-
pa sa poèetnim postavljenim ciljem. Naime, pokazuje se da zapravo
primenjena sredstva u najveæoj meri odreðuju sam sadraj postignu-
tih ciljeva.
Ad 2. Makijaveli konstatuje da drave poseduju „prirodnu
elju za osvajanjem“. Mora se priznati da je ljudska civilizacija za-
pravo nastala tako što su neka plemena pokorila druga, uveæala svo-
ju teritoriju, zadobila nove prirodne i ljudske resurse. Kao što kon-
statuje Stanislav Andreski, ljudski rod bi bez ratova i osvajanja ostao
u poloaju malih lovaèkih i skupljaèkih hordi koji lutaju šumama i
savanama.11 Ali, pošto problem osvajanja drugih teritorija razmatra-
mo u kontekstu odnosa sredstvo-cilj, nameæe se po sebi nekoliko do-
datnih pitanja. Prvo, dokle osvajanje treba da se prostire da bi bilo
uspešno? Da li se treba drati onih oblasti u kojima se govori jezik
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

osvajaèa ili poštovati takozvane „prirodne granice“? Da li treba asi-

milovati stanovništvo u osvojenim oblastima ili mu oèuvati raniji
identitet? Da li treba rušiti ona utvrðenja i gradove za koje se pret-
postavlja da mogu biti u buduænosti taèke otpora? Da li raseljavati
tuðince, a doseljavati svoje stanovništvo? No, pre nego što propita-
mo u kojoj meri pomenuta pitanja utièu na opravdanje osnovne po-
stavke, bilo bi dobro izneti nekoliko zapaanja naèelne prirode u
vezi sa samom temom ratova i osvajanja.
Još je Herodot (Herodotus), koga smatramo prvim istorièa-
rem, pokušao da otkrije šta je osnovni uzrok ratova. Metaforièki
11
Andreski 1969: 114.
181
 iskazano, ratovi nastaju zato što je neko ubio neèijeg pretka, tako da
on, kao potomak rtve, ima obavezu ispravljanja poèinjene neprav-
de. Ovo poravnjanje, kanjavanje zloèinca, u praksi najèešæe njiho-
vih potomaka, pokreæe novu osvetu, odnosno novi rat. Tako se ratovi
i obaveze ratovanja prenose od generacije do generacije i Herodot
ih, kao i gotovo svi mislioci antike, smatra nunim i veènim. Ti suko-
bi i osvajanja podrazumevaju proterivanje neprijatelja sa njegove te-
ritorije, uništavanje njegovih osnovnih obeleja, seobe, zloèine, na-
silne asimilacije itd. Povratak u status ante po pravilu ne moe da
zadovolji obe strane u sukobu, a polaganje „prava“ na neku teritoriju
pozivanjem na davna vremena u osnovi se rešava silom onoga ko je
trenutno moæniji.
Kako gotovo ni nema osvajanja neke teritorije bez poèinjenih
zloèina nad protivnikom, sasvim je je umesno pretpostaviti da æe mir
èesto biti samo nešto privremeno, dok æe latentni rat i dalje trajati.
Protivnik mora biti ili potpuno uništen ili potpuno asimilovan u novu
politièku zajednicu da ne bi tinjale nade o prevratu i povratku na sta-
ro stanje. U tom svetlu pitanje je kako stvoriti takvu novu politièku
tvorevinu koja je dovoljno snana da unutar sebe uguši svaki poku-
šaj otpora, odnosno da stekne dobrovoljan pristanak na poslušnost
svih svojih stanovnika? I ne samo to, ona mora biti dovoljno snana
prema drugim dravama, jer svaka promena granica i uveæanje neèi-
je teritorije direktno remeti raniju politièku ravnoteu i moæ.
*
Od vremena nastanka Makijavelijevog spisa, za mnoge, èinilo
se, nerešive probleme pronaðeni su uspešni institucionalni odgovori.
Ipak, da bi se došlo u to novo, rekli bismo, sreæno stanje stabilnosti i
prosperiteta, moderne evropske drave su prošle kroz najsvirepije re-
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

ligiozne i dinastièke ratove, pogrome i progone stanovništva. Zauz-

davanje samovolje vlasti preko pravnog poretka i ekonomski prospe-
ritet kroz industrijski oblik proizvodnje bili su spontano nastali
unutrašnji mehanizmi izlaska iz haotiènog stanja i hroniènih sukoba.
Italija se ujedinila i Makijavelijev san se ostvario.
Zato nam mnogo šta, sa današnjih pozicija, moe kod Makija-
velija izgledati anahrono, tek kao zapis jednog svedoka davno prote-
klih dogaðanja. U onom što nazivamo stabilnim demokratskim po-
retkom niko više preterano ne strahuje od samovolje ljudi na vlasti,

182
imovina i ivot podanika su sigurni, sukobi meðu susednim drava-
ma izravnati i reklo bi se zaboravljeni. Graðani uglavnom sa povere-
njem gledaju na vlast, koju su na neki naèin sami izabrali, i koju
mogu, ako budu nezadovoljni da zamene, drugom, uglavnom sliè-
nom vlašæu. Intrige i podmetanja u unutrašnjem politièkom okviru
zauzdana su opšteprihvaæenim pravilima igre, svodeæi se na optube
i skandale, ali svirepih ubistava i odmazdi meðu nosiocima vlasti
uglavnom nema. Politika je postala stvar trgovine i nagodbi, a velike
politièke alterantive uglavnom su stvar prošlosti.
Ova idilièna slika se, meðutim, menja kada pogleda šta se do-
gaða u ostaku sveta. Tu Makijavelijevi opisi deluju savremenije:
mnoga društva tek pronalaze puteve mirnodopske smene vlasti i re-
lativno racionalnog ekonomskog privreðivanja, a veliki broj nerazvi-
jenih drava karakteriše stanje haosa i neizvesnosti. Lokalni ratovi,
tiranija, dravni udari, istrebljenja protivnika, nepostojanje delotvor-
nih institucija koji bi pacifikovala meðusobna trvenja suprotstavlje-
nih strana itd., deo su njihove svakodnevnice. Mnoštvo poluprivatnih
vojski, kao u vreme kondotjera iz renesanse, krstari ovim prostorima,
smenjujuæi i postavljajuæi vladare, pljaèka, proteruje i ubija. Iza njih
stoji neki put stoje korumpirana vlast, drugi put interesi multinacio-
nalnih kompanija, u treæem sluèaju ambiciozni pukovnici puni revo-
lucionarnog ara.
Kada je reè o supstantivnom smislu politièkim metoda, treba
reæi da nema politièara od profesije koji se nije u odreðenom stepenu
koristio sredstvima koje preporuèuje Makijaveli. To podjednako vai
za sva društva, negde su u pitanju najsuroviji krvavi obraèuni, a neg-
de tek samo obiène lai i poluistine od kojih niko direktno ne strada.
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

To se sigurno ne moe izjednaèiti, ali je ipak potrebno istaknuti.

Znamo da je gotovo nemoguæe povezati sferu etike i politike.
Na polju etike vladaju principi kojima rukovode moralni imperativi,
dok politika predstavlja podruèje èiste moæi rukovoðeno interesima.
Politièari, kao ljudi od vlasti, kao i njihovi podreðeni, u svom delo-
vanju se kreæu izmeðu ove dve krajnosti. U dravama duge demo-
kratsko-liberalne tradicije graðani oèekuju od politièara da se vlada-
ju pod pokroviteljstvom opštih principa. Istovremeno, veæ oseæanje
zdravog razuma govori o tome da bi dogmatsko pridravanje visoko
postavljenog moralnog kodeksa moglo da naškodi interesima dra-
ve. U ovom tipu društva, ta protivreènost se obièno razrešava tako

183
 što vlada zvanièno deluje u ime graðana, a istovremeno su joj preæut-
no date moguænosti da korsiti metode koje su graðanima nedopu-
štene. Ovde se misli na moguænost donošenja diskrecionih odluka
koje izmièu direktnom uvidu javnosti, kao sprovoðenje akcija koje
su u direktnoj suprotnosti sa opštim proklamovanim naèelima.
Opšteprihvaæeno je da, kada je reè o vanim pitanjima sigurnosti i
bezbednosti, vlast mora da saèuva veo tajnosti. To, meðutim, otvara
moguænost raznih zloupotreba; èini se da u toj sferi diskrecije maki-
javelizam ima polje svoje najplodnije primene.
Što su drave moænije, što je polje njihovog uticaja veæe, to i
diskrecione odluke imaju veæu teinu i dejstvo. U ime „dravnog in-
teresa“ po pravilu se tajno odluèuje o dalekosenim strateškim pita-
njima koja se mogu ostvariti samo po cenu napuštanja svakog moral-
nog kodeksa. Pogotovu realizacija imperijalnih interesa ukljuèuje
mnoga neèasna dela velikih razmera: potsticanje lokalnih ratova,
špijunau, zavere i uklanjanje politièkih protivnika, lane optube i
vojne kampanje. U polju ovako koncipiranih interesa vladaju odnosi
koje je Karl Šmit (Carl Schmitt) opisao kroz par prijatelj-neprijatelj,
što znaèi koriste se sva moguæa sredstva kojim bi se postavljeni ci-
ljevi ostvarili. Tako, dok se u okviru vlastititog sveta poštuju jednu
vrstu pravila, na udaljenim podruèjima, u takozvanim interesnim
sferama, te iste drave primenjuju potpuno drugi tip ponašanja. Na
ovim podruèjima sve je u principu dopušteno, baš kao u stvarnosti
koju Makijaveli opisuje.
Po broju stradalih, po ratnim svirepostima koja su proistekla iz
ovih „operacija“ modernih „demokratskih društava“, ne vidi se veli-
ka razlika u odnosu na postupke najsvirepijih tirana koje istorija po-
znaje. Dovoljno je setiti se primera Avganistana koji je veštim mani-
pulacijama i provokacijama uvuèen u permanentni rat koji traje veæ
treæu deceniju. Stanovništvo te drave je najpre masovno rtvovano u
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

borbi strateških interesa Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza, a

zatim u borbi Amerike i njenih saveznika protiv islamskog funda-
mentalizma. Slièna je stvar i sa stanovništvom Iraka koje je predmet
višedecenijskog stradanja. Narodi ovih drava, stešnjenih izmeðu lo-
kalnih tirana i strateških planova moænih svetskih sila, kolateralna su
šteta sukoba razlièitih ambicija i planova. U stradale, pored stanovni-
štva gde se ovi sukobi odigravaju, treba ubrojiti i vojnike sukobljenih
strana. Zvanièno, ratovi se tu vode iz naèela, ali je bar za jednu stranu
izvesno da su u pitanju i èisto strateški i finansijski interesi.
184
 Ovakvi i slièni vojni zahvati se pravdaju eljom da se pomog-
ne stanovništvu izloenom despotiji lokalne vlasti i uvede demo-
kratski poredak. Ako poverujemo u istinitost ovih iskaza primetiæe-
mo da nešto sa elementarnom logikom nije u redu. Ili sredstva za
proklamovani cilj nisu bila adekvatna (jer se haos, broj ubijenih,
osakaæanih i progannih umnogostruèio u odnosu na stanje pre ovih
intervencija inspirisanih èovekoljubljem) ili je sam cilj neostvariv.
Ako je prvo bio sluèaj, onda sledi upravo ono što smo tvrdili,
da sama sredstva menjaju unutrašnju supstanciju ciljeva. Da li je zai-
sta bombardovanje i pokoravanje jedne drave, makar u njoj vladali
lokalni tirani, pravi naèin da se ona transformiše u dobro ureðeno
društvo? Neæe li rezultat upravo biti ilav i trajan otpor agresoru,
konsolidacija stanovništva oko najfanatiènijih jezgra otpora, i sliè-
no? Ne nastaju li upravo oni problemi koje smo pomenuli u analizi
Makijavelijevog uèenja o ratu i primeni nasilja radi ostvarenja uto-
pijski postavljenog cilja.
A moda su sami ciljevi pogrešno postavljeni, strateški ciljevi
u smislu jaèanja sfere kontrole nad prirodnim resursima i strateškim
pozicijama? Da li osvajanje tih pozicija po svaku cenu moe biti
opravdanje za poèinjene zloèine i rtve? Šta æe se desiti ako stasa
neka druga generacija koja æe imati drugaèiji pogled i vizije, pa jed-
nostavno napusti dotadašnju politiku? Sve rtve se tog momenta po-
kazju kao uzaludne, kao plod obmane. Koliko je samo takvih sluèa-
jeva bilo u istoriji?
Ili bi mnoge od ovih dilema nestale ako bi postojala moguæ-
nost jedne analize troškova i koristi? Samo, pitanje je troškovi èega?
Troškovi i koristi proizvodnje oruja vojnih industrija ili troškovi i
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2010

koristi u pogledu uništavanja materijalnih dobara – zgrada, puteva,

fabrika, naftnih polja i slièno? Šta je s troškovima u pogledu drav-
nog ugleda, poverenja stanovništva, oèekivanja u buduænosti: ili tu
treba napraviti bilans u pogledu broja poginulih i osakaæenih?
Dakle, kakav æe odgovor biti, sve zavisi o èemu jedna racio-
nalna raèunica treba da se bavi.

Primljeno: 10. decembar 2009.

Prihvaæeno: 12. februar 2010.

185
 Literatura
Andreski, Stanislav (1969), The Uses of Comparative Sociology, Berkeley,
L.A.
Makijaveli, Nikolo (2002) Vladalac, Beograd, Dereta
Lakiæeviæ, Dragan (1994), Filozofski izvori politièkog mesijanstva, Novi
Sad, Svetovi
Schmitt, Eberhard (1969), „Machiaveli“, u H. Maier, H. Rausch, H. Dencer
(prir.), Klassiker des politischen Denkens I, München, Verlag C. H.
Beck
Talmon, Jacob (1955), Origins of Totalitarian Democracy, London, Secker
& Warburg

Dragan D. Lakicevic

THE QUESTIONS FOR MACHIAVELLI

Summary

The main intention of the work that deals with the Nicolo Machiavelli
thought is to point out the obvious paradox between the high political goal and the le-
gitimating of all possible means for its realization. Are evil deeds inevitable in the
sphere of politics and under what circumstances the immorality contained in political
acts could be transformed into common good? The text asks additional questions
such as about the accomplishments of ambitious political projects, the relationship
among the ideologist and the representative of political power, the transformations of
the means into the ends, the use of violence and indoctrination in political acts, revo-
lutionary and evolutionary political methods, etc. The author claims that political
DRAGAN D. LAKIÆEVIÆ

technologies recommended by Machiavelli basically haven’t diminished, but have

taken on more modern and more adequate forms.
Key words: ruler, political goal, technology of rule, legitimating, war

186