P. 1
Ceznja Vekova

Ceznja Vekova

Ratings: (0)|Views: 127 |Likes:
Published by cobi63

More info:

Published by: cobi63 on Aug 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

 
SadržajPredgovor
 
P R E D G O V O R 
Svaki čovek nosi u srcu čežnju za nečim što nema. Ovu čežnju u ljudsku prirodu usadio je milosrdni Bog.Zato je čovek često nezadovoljan svojim životnim uslovima i postignućima, ma kakvi oni jesu. Bog želi dačovek traga za najvišim dobrom i da u tom traganju otkrije neprolaznu sreću svog bića.Svojim lukavim planom i prevarom Sotona je izopačio ovu čežnju ljudskog srca. Naveo je ljude naverovanje da se ona može utažiti zadovoljstvima, udobnosti, slavom ili moći. No, milijarde zavedenih uviđajuda sve to gubi svoju draž i ostavlja dušu isto tako praznom i nezadovoljnom kao što je i bila.Božja namisao jeste da ova čežnja srca povede čoveka k Onome koji je jedino može ostvariti. On želi da seona okrene k Njemu, svom punom i celovitom ispunjenju. Ta punina nalazi se u Isusu Hristu, Sinu večnogaBoga. »Jer bi volja očina da se u nj useli sva punina.« »Jer u njemu živi svaka punina Božanstva telesno.« Isto je tako tačno da je »u njemu ispunjena« svaka želja koju je večni Bog usadio i koju smo prirodno sledili.Cilj je ove knjige da usmeri na Isusa Hrista kao na Onoga u kojem sve naše čežnje mogu pronaći svojeispunjenje. Iako ima puno knjiga s naslovom »Isusov život«, u kojima se može naći mnoštvo podataka odogađajima i običajima iz istorije bogatog i raznovrsnog života Isusa iz Nazareta, može se reći da »ni pola nijerečeno.« Namera ove knjige nije da prikaže harmoniju Evanđelja ili da pruži hronološki redosled značajnih događajai pouka iz Isusovog života. Ona prikazuje kako se Božja ljubav otkrila u Njegovom Sinu, uzdiže božanskulepotu Njegovog života i to tako da svi mogu učestvovati u njoj, a ne samo zadovoljiti radoznalost podozrivihkritara. Kao što je privlačio enike dobrotom svog karaktera, svojim dodirom punim saća inesebičnošću svoje požrtvovnosti, kao što je preobražavao njihove karaktere svojim stalnim druženjem s njima,i od sebičnih stvarao požrtvovane ljude, od uskogrudnih neznalica punih predrasuda ljude s najširim znanjem idubokom ljubavi za sve narode i rase, tako je i namera ove knjige da milostivog Spasitelja prikaže čitaocu podstaknuvši ga da dođe k Njemu licem k licu, srcem k srcu i da u Njemu nađe, kao i apostoli iz davnihvremena, silnog Isusa »koji može u vek spasiti« i preobraziti u svoje božansko obličje sve »koji kroza nj dolazeBogu.« Pa ipak, teško je opisati Njegov život! To je slično pokušaju da se na platnu naslika živa duga, da secrno–belim znacima zapiše najumilnija muzika. Na stranicama ove knjige, pisac, nadahnuta ličnost dubokog i dugog iskustva, otkrila je i opisala nove lepoteiz Isusovog života. Istakla je nove dragulje iz te riznice dragocenosti. Učinila je dostupnim bogatstva o kojimase ne može ni sanjati. Iz mnogobrojnih poznatih tekstova, čiju je dubinu čitalac već ranije naslutio, sija nova iveličanstvena svetlost. Najsažetije rečeno. Isus Hristos je otkriven kao punina Božanstva, beskrajno milostiviSpasitelj grešnika, Sunce pravde, milostivi Prvosveštenik, Iscelitelj svih ljudskih bolesti, nežni Prijatelj punsaučešća, postojani, dosledni Drug koji je uvek spreman da pomogne, Knez doma Davidova, Zaklon svognaroda, Knez mira, Car koji će doći, večni Otac, vrhunac i ispunjenje čežnji i nada svih vekova.Kao naročiti Božji blagoslov, ova knjiga predana je svetu s molitvom da Gospod svojim Duhom učini danjene reči postanu reči života za mnoge čije su čežnje neispunjene, kako bi mogli »poznati njega i siluvaskrsenja njegova i zajednicu njegovih muka«, i tokom cele večnosti s Njegove desne strane doživljavati»puninu radosti«, koja će biti darovana onima koji su u Njemu pronašli sve, »Zastavnika između deset hiljada«i Onoga koji je »sav ljubak.«Izdavački odbor 
2
 
P o g l a v l j e 1.
» S NAMA BOG«
 Nadenuće mu ime Emanuilo,… s nama Bog.« »Svetlost poznanja slave Božije« videla se »u licu IsusaHrista« /***2. Korinćanima 4,6/. Gospod Isus Hristos bio je jedno sa Ocem od večnih vremena; On je bio»obličje Boga«, obličje Njegove veličine i veličanstva, »sjajnost slave« /***Jevrejima 1,3/. On je došao na našsvet da bi objavio ovu slavu. On je došao na ovu grehom pomračenu Zemlju da otkrije svetlost Božje ljubavi,da bude »s nama Bog.« Zato je za Njega prorokovao: »Nadenuće mu ime Emanuilo.«Došavši da prebiva među nama, Isus je trebalo da otkrije Boga i ljudima i anđelima. On je bio Reč Božja – Božja misao koja se mogla čuti. U molitvi za svoje učenike On je kazao: »I pokazah im ime tvoje«, /***Jovan17, 26/ – »milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom« – »da ljubav kojom si mene ljubio unjima bude, i ja u njima.« Međutim, ovo otkrivenje nije dato samo Njegovoj deci na Zemlji. Naš mali svetudžbenik je svemira. Božja divna namera milosti, tajne spasonosne ljubavi – tema je u koju »anđeli žele dazavire« i koja će se proučavati kroz beskrajne vekove. Izbavljena i bezgrešna bića u Hristovom krstu pronaći ćesvoju nauku i svoju pesmu. Videće se da je slava koja blista sa Hristovog lica slava samopožrtvovne ljubavi. Usvetlosti s Golgote videće se da je zakon te ljubavi pune samoodricanja – zakon života za Zemlju i Nebo; daljubav koja »ne traži svoje« ima svoj izvor u Božjem srcu; da se u Onome koji je bio krotak i ponizan otkriokarakter Onoga koji prebiva u svetlosti kojoj nijedan čovek ne može pristupiti.U početku Bog se otkrio u svim delima stvaranja. Hristos je bio Onaj koji je razastro nebesa i položiotemelje Zemlji. Njegova ruka bila je ta koja je postavila svetove u prostoru i oblikovala poljsko cveće.»Postavio je gore svojom silom.« »Njegovo je more i on ga je stvorio.« (***Psalam 65,6; 95,5) On je taj koji jeispunio Zemlju lepotom i vazduh pesmom. On je ispisao poruku Očeve ljubavi na svim delima na Zemlji, uvazduhu i na nebu.Iako je sada savršeno delo oštećeno grehom, još se može zapaziti ono što je ispisano u početku. Još i danassve što je stvoreno objavljuje slavu Njegovog savršenstva. Ne postoji ništa – osim sebičnog čovekovog srca – što živi samo za sebe. Nema ptice koja seče vazduh, ni životinje koja se kreće po zemlji, a da ne služi nekomdrugom životu! Nema nijednog lista u šumi ili skromne vlati trave a da nema svoju službu. Svako drvo, grm ilist izlivaju životni sastojak bez koga ni čovek ni životinja, ne bi mogli živeti, a opet – i čovek i životinja služeživotu drveta, i grma i lista. Cveće odiše mirisom i otkriva svoju lepotu kao blagoslov ovom svetu. Suncerasipa svoju svetlost da razveseli hiljade svetova. Okean, iako izvor svih naših vrela i studenaca – prima reke izsvake zemlje, ali uzima da bi dao. Magle koje izlaze i njegovh njedara padaju kao kiše i natapaju Zemlju, da biiz nje moglo nicati i pupati.Anđeli slave nalaze svoju radost u davanju – davanju ljubavi i neumornog bdenja dušama koje su pale iizgubile svoju svetost. Nebeska bića pokušavaju da zadobiju ljudska srca; ona ovom mračnom svetu donosesvetlost iz nebeskih dvorova. Ljubaznom i strpljivom službom ona deluju na ljudski duh tako da izgubljenedovode u zajednicu sa Hristom, koji im je mnogo bliži no što to oni mogu da pretpostave.Međutim, kad se okrenemo od svih manjih otkrivenja, onda gledamo Boga u Isusu. Posmatrajući Isusavidimo da je slava našeg Boga u davanju. Ja »ništa sam od sebe ne činim«, rekao je Hristos; »kao što me poslaživi Otac, i ja živim Oca radi.« »Ja ne tražim slave svoje«, već slavu Onoga koji me je poslao. (***Jovan 8,28;6,57; 8,50; 7,18) U tim rečima izloženo je veliko načelo koje je zakon života za svemir. Hristos je sve primiood Boga, ali je uzeo da bi dao. (Tako u nebeskim dvorovima, u svojoj službi za sva stvorena bića: krozljubljenog Sina Očev život izliva se na sve; a preko Sina život se vraća, u hvali i radosnoj službi, kao plimaljubavi, velikom Izvoru svega.) I tako kroz Hrista krug dobročinstava se zatvara, predstavljajući karakter velikog Darodavca – zakon života.Ovaj zakon je prekršen na samom Nebu. Greh je potekao iz sebičnosti. Lucifer, heruvim zaklanjač, želeo jeda bude prvi na Nebu. On je težio da zavlada nebeskim bićima, da ih odvoji od njihovog Stvoritelja i pridobijeza sebe njihovu vernost. Iz tog razloga on je netačno prikazivao Boga, pripisujući Mu želju za samouzvišenjem.želeo je da Tvorcu punom ljubavi pripiše svoje loše osobine. Tako je obmanuo anđele. Tako je prevario ljude.On ih je naveo da posumnjaju u Božju reč, i izgube poverenje u Njegovu dobrotu. Zato što je Bog pravde ineuporedivog veličanstva, Sotona ih je naveo da Ga smatraju strogim i nemilostivim. Tako je naveo ljude damu se pridruže u pobuni protiv Boga i noć prokletstva spustila se na svet.Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogrešno shvaćen. Da bi se mračne senke rasterale, da bi svet mogao da sevrati Bogu, Sotonina sila prevare morala je da bude slomljena. To se nije moglo ostvariti prisilom.Primenjivanje sile suproti se načelima Božje vladavine. On želi jedino službu iz ljubavi, a ljubav ne može da se
3

Activity (8)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Saban Redzepovic liked this
zpoturica569 liked this
zlatko5 liked this
HogarXP liked this
emsad liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->