&&UvodO Isusu Hristu$$$1. Značaj Isusa HristaOd svih pitanja koja pokreće ljudski duh nijedno nije takovažno kao pitanje koje se odnosi na ličnost Isusa Hrista -Spasitelja sveta. Isus i danas živi u srcima mnogih ljudi iživeće sve dok ponovo ne dođe i uspostavi svoje Carstvo naZemlji.Spasitelja sveta očekivali su u prošlosti skoro svi narodi.Ljudi, koji su vekovima živeli u grehu i prestupanju,čeznuli su za Izbaviteljem; i mnogo ranije pre Hristapokušavali da opišu tog izbavitelja. Spomenimo samo neke odovih slika. Kineski filozof Konfučije kaže: "Bogočovekavideti nije mi dopušteno. Ako bi nekom bilo moguće daizbavi celo čovečanstvo, tog bih nazvao božanskim. Jošnisam sreo čoveka koji je stvarno plemenit i koji bi bio ustanju da ostvari najuzvišenija načela u svome životu."Grčki filozof Platon ovako opisuje svog "pravednika":"Onaj, koji se u najčistijim i najsavršenijim vrlinamastara za sudbinu sveta, a spolja su posledice za njega susamo ismevanje i sram. Patnje i zla postupanja svih vrstažanje on za svoju privlačnost, ali ipak stalno inepokolebljivo sledi svome cilju. Kinjen i mučennajgroznije, ali ipak ostaje veran samom sebi i najzad trpisramnu i mučeničku smrt kao platu za svoje vrline, smrt nakrstu."Isus Hristos je ime za koje su mnogi umirali. Ono sespominje u svim narodima i krajevima sveta. Najveći ljudskiumovi pali su u zaborav, a samo su još spomenici, grobovi,likovi i knjige sačivale uspomenu na njih. Isus ih je svenadživeo u svesti i duhu svojih vernih sledbenika. To jeNjegov spomenik koji nikada neće biti razrušen. To jeNjegovo večno svedočanstvo. Zato je Isus najveće ime uistoriji. Crkva koju je Isus osnovao živela je i nosilaNjegovo ime u različitim vremenima i mestima. Ona Ga zna imoli Mu se. On živi u njoj i ona živi u Njemu. On je njenadogma i objekat službe. Ona uči sve ljude da je Isus sinBoga živoga uzeo ljudsko telo, i došao na ovaj svet da patii da se žrtvuje za naše spasenje. On je svojim vaskrsenjempobedio smrt i uzdigao se svome Ocu da bi nam pripraviomesto pored sebe.$$$2. Istorijski problem Isusa HristaPojava i postojanje Isusa Hrista nije prvenstvenoistorijsko pitanje, pa ipak ljudi pokušavaju da služeći semetodom istorije i visoke kritike pronađu neki odgovor.Međutim, iako ovaj problem nije isključivo istorijski,važno je poznavati istorijske činjenice ugrađene u ličnost
poznatu pod imenom Isus iz Nazareta.$$1. Istorijska svedočanstva - Najstarije istorijskepodatke o Isusu Hristu zapisuje jevrejski istoričar JosifFlavije. On u svome delu "Judejske starine", dva putaspominje ime Isus. Prvi je izvod iz knjige %%XVIII%%% iglasi: "U to doba živeo je Isus, mudar čovek, ako se smenazvati čovekom, jer je vršio neobična dela i bio učiteljljudi, koji revnosno slušaju istinu. Imao je mnogo učenikakoji su išli za Njim, kako među Judejima tako i međuGrcima. On beše Mesija. Iako Ga je Pilat, na optužbuglavara našega naroda dao razapeti, to nije smetalo da GaNjegovi učenici ljube kao i pre. On im se javio tri danaposle svoje smrti, kao što su božanski proroci to i mnogodrugo čudno o njemu predskazivali. I sada se još hrišćanskinarod zove po Njemu."Drugi izvod potiče iz knjige %%XX%%% i glasi: "Jakov, bratovoga Isusa, koji je nazvan Hristom." Josif Flavije jesvakako dobro poznavao prilike onoga vremena, jer je rođennekoliko godina posle Hristove smrti (37 godine). Poslerazorenja Jerusalima koje je izvršio rimski vojskovođa Tit70. godine i Flavije je dopao ropstvu i odveden u Rim. Tamoga je kasnije neki patricij oslobodio ropstva i omogućio muda se posveti istoriji i književnosti na grčkom jeziku.Flavije je pisao judejsku istoriju. On spominje JovanaKrstitelja, njegove propovedi i krštenja na Jordanu,njegovo tamnovanje i pogubljenje. Ovi navodi su mnogopobijani od istoričara i naučnika koji su sumnjali da jedanJevrejin može ovako da piše o Hristu. Međutim ovi podacinalaze se i u njegovim najstarijim rukopisima. Trabaspomenuti da je Flavije bio sinkretista tj. sve što je ujednoj religiji smatrao istinitim on je to prihvatao. Takoje bio oslobođen jevrejskih predrasuda. Svedočenje ovogapisca iz prvoga veka ima veliku važnost. Ono potvrđujeistorijski karakter događaja u Jerusalimu, iako piscu nijebio poznat dublji i božanski smisao tih zbivanja.Drugi značajan istorijski izveštaj potiče od rimskogistoričara Tacita. On glasi: "Da bi ugušio glasove koji suga optuživali da je zapalio Rim, Neron je podmetnuo krivcei osudio ih na razna mučenja. To behu oni koji su biliomrznuti i prezrivo nazivani: hrišćani. Osnivač istogaimena bio je, pod vladom Tiberija, osuđen na smrt od straneprokuratora Pontija Pilata. Ovo gnusno sujeverje, obuzdanou jednom trenutku, izbilo je ponovo ne samo u Judeji, mestuporekla ovoga zla, nego čak i u gradu gde cvetaju svakesile (Rimu)." (Anali, %%XV%%%.44). U navodima ovogaistoričara postoje dva autentična momenta. Prvo, podmetanjekrivice hrišćanima za vatru koja je buknula u Rimu i njihov
progon i drugo, skupoceni Tacitov dokument, u kome on, kojinije bio ni Jevrejin ni hišćanin, povezuje hrišanstvo saHristovim raspećem za vreme Pontija Pilata. Rimski pisacSvetonije (%%Svetonius%%%) takođe pruža značajne činjenice.U svom delu "Klaudijev život", piše o jednoj buni koja jebuknula među Jevrejima koji su živeli u Rimu. On kaže da jecar Klaudije oko 50. godine n.e. "isterao iz Rima Jevreje,koji su izazivali nemire nagovaranjem za nekoga Krestusa(Hrista)." Svetonije, kao i mnogi Rimljani onoga vremena,nisu razlikovali Jevreje od hrišćana. On nam svedoči da sumeđu Judejima u Rimu postojale rasprave, svakako izmeđuonih koji su se zalagali za i protiv Hrista.Jedno od nesumnjivo važnijih dokaza jeste svedočenjePlinija Mlađeg, namesnika u Vitiniji (111-113 godine), zavreme cara Trajana. On u jednom izveštaju caru piše ohrišćanima iz svoje provincije, koje je ispitivao: "Onitvrde da se sva njihova greška ili zabluda sastoji u ovome- Jednog određenog dana oni se sakupljaju pre rađanja Suncai pevaju redom slavopije Hristu kao Bogu ("%%carmenqeChristo quasi deo dicere invicem%%%"). Oni se obavezujuzakletvom, ne na zločin, nego da ne kradu, da ne pljačkajui ne čine preljubu, da ispunjavaju svoja obećanja, da neodbacuju poreze. Posle ovoga imaju običaj da se restave iponovo sastanu, da jedu sveto jelo" (Pisma %%X%%%, 97)Lukijan (oko 170. godine) ovako piše o hrišćanima: "Oni jošuvek poštuju onog velikog čoveka, koji je bio prikovan nakrst u Palestini, jer je on uveo u svet ovu novu veru. Semtoga, ovaj njihov prvi zakonodavac ih je učio da su oni svibraća, ako se odvrate od grčkih bogova i otkažu im i nesluže im više, a onog njihovog "Gospoda", koji je prikovanna krst, cene i obavežu se da žive prema njegovim zakonima."Lekar Galen (oko 180 godine) govori o Mojsiju i Hristu kaoučiteljima. On kaže: "Lakše je uveriti Mojsijeve i Hristoveučenike nego lekare i filozofe, koji su se predali nekimsektama." U novije vreme nađeno je pismo sirskog naučnikaMare, iz prvog veka posle Hrista. Mara je pisao izprogonstva svome sinu i u tim tekstovima spominje i Hristakoga upoređuje sa Sokratom i Pitagorom i kaže da su gaJevreji, istina, ubili ali da je upravo to povuklo za sobomraspadanje jevrejske države i vere. Ovo pismo smatra seautentičnim.Postoje još neki navodi za koje bi se moglo reći dapredstavljaju neki oblik istorijskog svedočanstva o tome daje Isus živeo. Oni potiču iz spisa neprijateljahrišćanstva. U toku prvih vekova hrišćanske epohe nova veraje imala mnogo neprijatelja kao što su na primer Cels (oko180. godine), Porfinije (oko 270. godine) Julije Otpadnik
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
