1UVODPetoknjižje je veliko delo koje se od poetka razliito nazivalo:
č č
"Knjiga zakona (pouka) Božjih" (vidi Isus N. 24,26) ili "Knjiga zakonaMojsijevog" (vidi 2. Carevima 14,60), jasnije izraženo u 2. Dnevnika 34,14;"Knjiga zakona Gospodnjeg danoga preko Mojsija" (up. 2. Dnevnika 25,4); joškrae "Zakon Gospodnji" (Jezdra 7,10) ili "Zakon Mojsijev" (1. Dnev. 2,3;
ć
Danilo 9,11.13), ili najzad samo "Zakon" (v. Nemija 8,14).Podela ovog velikog dela u pet knjiga bila je svakako vrlo ranouinjena; izgleda još pre V veka pre Hrista, ali se izriito spominje tek kod
č č
filozofa Filo-a ( O Avramu) i Josifa Flavija (protiv Apiona 1,8). Izgleda daje ovu podelu uinio Jezdra ili neko odmah posle Njega. Opšte ime ovim
č
kljigama bilo je kod Jevreja "Tora", što znai "zakon" (tanije "prouavati
č č č
tumaenja nauka"). Tek kasnije je ona re dobila konano smisao zakona, jer
č č č
je u ovim knjigama zakon zauzimao vrlo važno mesto.Jevreji su Mojsijevim knjigama davali imena prema nekolikopoetnih rei u njima. Tako prvoj knjizi Mojsijevoj dato je ime "berešit"
č č
(što znai "u poetku"); drugoj "veelešemot" (znai "ovo su imena"); treoj
č č č ć
"vajikra" (znai "i zovnu Gospod"); etvrtoj "banidbar" (znai "u pustinji");
č č č
i petoj prema Mojsijevom govoru.Grki prevodioci su bili prvi koji su ovim knjigama dali ime
č
Pentateuk, što znai "kniga od pet delova". Što se tie naslova pojedinih
č č
knjiga, koje su im dali grki prevodioci, oni imaju svoje znaenje: Prva
č č
knjiga nazvana je "Postanje"- "genesis". Ova knjiga govori o postanju svetai oveka i izrailjskog naroda. Ona opisuje istoriju patijaraha. Druga
č
knjiga se naziva "Izlazak"- "exodus". Ona opisuje naroito izlazak
č
Izrailjaca iz Egipta. Dalje opisuje, kako je Bog preko Mojsija vodioIzrailja i dao mu deset zapovesti na Sinajskoj gori. Ova knjiga sadrži jedandeo zakona. Trea je knjiga "Levitik"- "Levitikus", knjiga o Levitima.
ć
Sastoji se skoro iskljuivo od raznih zakona i propisa koji se veinom odnose
č ć
na levite i sveštenike. etvrta knjiga nosi ime "Brojevi"- "numeri". Ona
Č
isto sadrži mnogobrojne zakone; nastavlja istoriju izrailjskog naroda igovori o njihovom bavljenju u pustinji i pripremi o prelasku preko Jordana.Peta knjiga je nazvana "Ponovno davanje zakona"- "deuteronomium". Ovde seponavlja veinom ono što je ve napisano u drugoj knjizi Mojsijevoj i ostalim
ć ć
knjigama. Ona opisuje dogaaje od bavljenja na Sinaju do prvih podela
đ
osvojene zemlje, koja se nalazi na levoj strani Jordana; dalje, opisujeMojsijevu smrt, posle koje Isus Navin nastavlja vostvo Božjeg naroda u
đ
obeanu zemlju, što je ve oznaeno u etvrtoj knjizi.
ć ć č č
Svih pet knjiga ne oznaavaju ime pisca. Jevrejska tradicija,
č
koja se postepeno obrazovala, pripisuje Toru (pet knjiga Mojsijevih) Mojsiju,osim dogaaja o njegovoj smrti. U srednjem veku, "Vavilonski talmud" po
đ
imenu "Baba batra" tvrdi, da je sam Bog otkrio Mojsiju poslednjih 8 stihovapete knjige Mojsijeve, gde Mojsije sam opisuje svoju smrt. Izgleda da jetanije mišljenje, da je ove poslednje dogaaje dodao Isus Navin, Mojsijev
č đ
naslednik i zamenik.U svih pet Mojsijevih knjiga ništa se ne nalazi što bi kazalo, da
2Mojsije nije njihov pisac. Nigde se ne spominje nijedan dogaaj ili
đ
istoriska injenica, koja je nastupila tek posle Mojsijeve smrti.
č
Spominjanje mesta Dan (Post. 14,14. up Ponav. 34,1.), napomena u Post. 36,31,da su u Edomu vladali carevi, pre nego što je u Izrailju poeo vladati car,
č
ukazivanje na opstanak spomenika, koji je Jakov podigao na Rahiljinom grobu"do današnjeg dana" (Post. 35,20) i podatak u Ponov. 3,14; da je Jair prozvaoVasan svojim imenom: selo Jairovo do današljeg dana- sve to ne daje nikakvepozitivne i opravdane dokaze o poslemojsijevom dobu pisanja ovih kniga.Mojsijeve knjige nisu dnevnik dogaaja, nego delo do njegovih poslednjih
đ
dana, napisano po izvesnom planu. To se jasno vidi po grupisanju isreenosti materijala. Iako iz Ponav. 31,9.24 izlazi da je Mojsije Toru
đ
pisao pred svoju smrt, ipak ne treba misliti, da je on celo svoje delo odPostanja do Ponavljanja napisao u svojm poslednjim danima života. Ovo deloje postalo postepeno. Sasvim je verovatno, da je Postanje, a možda i triostale knjige, napisane pre Mojsijevih govora napisanih u Ponavljanju, takoda je ovo veliko delo ovim govorima završeno. Nije iskljueno da se Mojsije
č
poslužio i perom koga sveštenika ili pisara, kao i apostol Pavle, ali zbogtoga se ne može tvrditi, da to nije Mojsijevo delo. Petoknjižje sadržiistoriske dogadjaje i zakon božanskog otkrivenja. Važniji istorijskidogadjaji, od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti, redjaju se po hronološkomredu sa etnografskim i geografskim tanim podacima. Sem ovih dogadjaja daju
č
se iscrpnja obaveštenja o božanskim otrkivenjima, o stvaranju, raju, padu ugreh i planu spasenja. Pa onda naroito znaajno davanje pisanog Božjeg
č č
zakona na Sinaju i zakljuenje Staroga zaveta. U zakonodavstvu, kao glavnom
č
izrazu božanskog otkrivenja, jasno se vide dve razliite grupe: srž sinajskih
č
zakona je dekalog (deset zapovesti) kao i religiozno- moralne istine ipropisi, koji su isto neophodni za božansku svetost i pravednost i dobreodnose medju ljudima, što je bitna sadržina prave religije; i drugo, razniverski propisi i ustanove (obredni zakoni), koji su trebali da posluže samoza vreme "maloletstva" tj. do Hrista (Galat. 3,23-25). U ove spadaju svi,naroito "teokratski" i tkz. "levitski" crkveni, disciplinski i krivini
č č
propisi. Neki pisci (Astrukove hipoteze) vide u imenim božanstva Jave(Jehova) i Eloim (Jave Eloim upotrebljava se samo za raj) u Petoknjižjurazliite pisce ili dokumente Petoknjižja, naroito knjige Postanja. Ali,
č č
razlog ovoj promeni imena se nalazi u samom znaaju ovih imena. Ova promena
č
je nastupila usled razvijanja božanskog plana spasenja. U izrazima Eloim iJave izraženi su naroiti Božji odnosi prema Zemlji i oveanstvu. Ime Eloim
č č č
oznaava Boga Tvorca. Ime Jave upotrebljava se redovno tek od vremena
č
osloboenja Izrailjaca iz Egipta i sklapanja zaveta na Sinaju. Ovo ime
đ
upotrebljavalo se katkada i ranije, ali samo kao El-Šadaj, što je bio samojedan stepen do punog imena Jave. Neosnovano je i neopravdano, iz razlike uBožjim imenima izvui zakljuak da se Mojsije poslužio podacima raznih
ć č
ranijih pisaca za sastavljanje svojih knjiga.POSTANJE(GENESIS, PRVA KNJIGA MOJSIJEVA)Ova knjiga sadrži izveštaj o prvoj istoriji oveavstva, o
č č
3postanju zemlje i oveka i dogaajima u raju; zatim, o dogaajima posle
č đ đ
ovekovog izgnanstva iz raja do potpunog raseljavanja po svetu, posle potopa
č
(pogl. 1-11). Dalje, u Postanju se izvosi istorija praotaca izrailjskognaroda tzv. patrijaraha: Avrama, Isaka, Jakova i njegovih 12 sinova i njihovbliži odnos prema Bogu (pogl. 12-50). Ova knjiga je kao neki veliki uvod zasledee knjige. Postanje, prva knjiga Mojsijeva, može se najbolje ovako
ć
podeliti: U jevrejskom tekstu uzeti su pojedini stihovi kao naslovi za razneotseke. Na pr. Post. 2,4/a je naslov za prvi otsek ove knjige, koji govori ostvaranju zemlje i prvog oveka. On glasi: "Ovo je toledot (tevledat) neba i
č
zemlje, kad postaše." Re "toledot" znai potomstvo, rod, ali se ustvari
č č
misli na istoriju potomstva tj. na dalji razvoj onoga što je ve postalo. Mi
ć
možemo ovu re prevesti sa istorija. Svi drugi otseci ove knjige poinju sa
č č
ovakvim stihovima pa se po njima može jasno izvršiti podela. Stih 4/b drugogpoglavlja uzima stvaranje kao poetnu taku, pa se dalje iznosi istorijski
č č
razvoj ve stvorenog sveta, ono što se dogaalo sa zemljom i nebom posle
ć đ
njihovog stvaranja. Dakle, Post. 2,4/a je više naslov za postanje neba izemlje na završetku, a stih 4/b je naslov za novi deo koji opisuje dogaaje
đ
ne stvorene zemlje i neba.
ć
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
