Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
17Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Petoknjizje

Petoknjizje

Ratings: (0)|Views: 1,031 |Likes:
Published by cobi63

More info:

Published by: cobi63 on Aug 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2013

pdf

text

original

 
1UVODPetoknjižje je veliko delo koje se od poetka razliito nazivalo:
č č
 "Knjiga zakona (pouka) Božjih" (vidi Isus N. 24,26) ili "Knjiga zakonaMojsijevog" (vidi 2. Carevima 14,60), jasnije izraženo u 2. Dnevnika 34,14;"Knjiga zakona Gospodnjeg danoga preko Mojsija" (up. 2. Dnevnika 25,4); joškrae "Zakon Gospodnji" (Jezdra 7,10) ili "Zakon Mojsijev" (1. Dnev. 2,3;
ć
 Danilo 9,11.13), ili najzad samo "Zakon" (v. Nemija 8,14).Podela ovog velikog dela u pet knjiga bila je svakako vrlo ranouinjena; izgleda još pre V veka pre Hrista, ali se izriito spominje tek kod
č č
 filozofa Filo-a ( O Avramu) i Josifa Flavija (protiv Apiona 1,8). Izgleda daje ovu podelu uinio Jezdra ili neko odmah posle Njega. Opšte ime ovim
č
 kljigama bilo je kod Jevreja "Tora", što znai "zakon" (tanije "prouavati
č č č
 tumaenja nauka"). Tek kasnije je ona re dobila konano smisao zakona, jer
č č č
 je u ovim knjigama zakon zauzimao vrlo važno mesto.Jevreji su Mojsijevim knjigama davali imena prema nekolikopoetnih rei u njima. Tako prvoj knjizi Mojsijevoj dato je ime "berešit"
č č
 to znai "u poetku"); drugoj "veelemot" (znai "ovo su imena"); treoj
č č č ć
 "vajikra" (znai "i zovnu Gospod"); etvrtoj "banidbar" (znai "u pustinji");
č č č
 i petoj prema Mojsijevom govoru.Grki prevodioci su bili prvi koji su ovim knjigama dali ime
č
 Pentateuk, što znai "kniga od pet delova". Što se tie naslova pojedinih
č č
 knjiga, koje su im dali grki prevodioci, oni imaju svoje znaenje: Prva
č č
 knjiga nazvana je "Postanje"- "genesis". Ova knjiga govori o postanju svetai oveka i izrailjskog naroda. Ona opisuje istoriju patijaraha. Druga
č
 knjiga se naziva "Izlazak"- "exodus". Ona opisuje naroito izlazak
č
 Izrailjaca iz Egipta. Dalje opisuje, kako je Bog preko Mojsija vodioIzrailja i dao mu deset zapovesti na Sinajskoj gori. Ova knjiga sadrži jedandeo zakona. Trea je knjiga "Levitik"- "Levitikus", knjiga o Levitima.
ć
 Sastoji se skoro iskljuivo od raznih zakona i propisa koji se veinom odnose
č ć
 na levite i sveštenike. etvrta knjiga nosi ime "Brojevi"- "numeri". Ona
Č
 isto sadrži mnogobrojne zakone; nastavlja istoriju izrailjskog naroda igovori o njihovom bavljenju u pustinji i pripremi o prelasku preko Jordana.Peta knjiga je nazvana "Ponovno davanje zakona"- "deuteronomium". Ovde seponavlja veinom ono što je ve napisano u drugoj knjizi Mojsijevoj i ostalim
ć ć
 knjigama. Ona opisuje dogaaje od bavljenja na Sinaju do prvih podela
đ
 osvojene zemlje, koja se nalazi na levoj strani Jordana; dalje, opisujeMojsijevu smrt, posle koje Isus Navin nastavlja vostvo Božjeg naroda u
đ
 obeanu zemlju, što je ve oznaeno u etvrtoj knjizi.
ć ć č č
Svih pet knjiga ne oznaavaju ime pisca. Jevrejska tradicija,
č
 koja se postepeno obrazovala, pripisuje Toru (pet knjiga Mojsijevih) Mojsiju,osim dogaaja o njegovoj smrti. U srednjem veku, "Vavilonski talmud" po
đ
 imenu "Baba batra" tvrdi, da je sam Bog otkrio Mojsiju poslednjih 8 stihovapete knjige Mojsijeve, gde Mojsije sam opisuje svoju smrt. Izgleda da jetanije mišljenje, da je ove poslednje dogaaje dodao Isus Navin, Mojsijev
č đ
 naslednik i zamenik.U svih pet Mojsijevih knjiga ništa se ne nalazi što bi kazalo, da
 
2Mojsije nije njihov pisac. Nigde se ne spominje nijedan dogaaj ili
đ
 istoriska injenica, koja je nastupila tek posle Mojsijeve smrti.
č
 Spominjanje mesta Dan (Post. 14,14. up Ponav. 34,1.), napomena u Post. 36,31,da su u Edomu vladali carevi, pre nego što je u Izrailju poeo vladati car,
č
 ukazivanje na opstanak spomenika, koji je Jakov podigao na Rahiljinom grobu"do današnjeg dana" (Post. 35,20) i podatak u Ponov. 3,14; da je Jair prozvaoVasan svojim imenom: selo Jairovo do današljeg dana- sve to ne daje nikakvepozitivne i opravdane dokaze o poslemojsijevom dobu pisanja ovih kniga.Mojsijeve knjige nisu dnevnik dogaaja, nego delo do njegovih poslednjih
đ
 dana, napisano po izvesnom planu. To se jasno vidi po grupisanju isreenosti materijala. Iako iz Ponav. 31,9.24 izlazi da je Mojsije Toru
đ
 pisao pred svoju smrt, ipak ne treba misliti, da je on celo svoje delo odPostanja do Ponavljanja napisao u svojm poslednjim danima života. Ovo deloje postalo postepeno. Sasvim je verovatno, da je Postanje, a možda i triostale knjige, napisane pre Mojsijevih govora napisanih u Ponavljanju, takoda je ovo veliko delo ovim govorima završeno. Nije iskljueno da se Mojsije
č
 poslužio i perom koga sveštenika ili pisara, kao i apostol Pavle, ali zbogtoga se ne može tvrditi, da to nije Mojsijevo delo. Petoknjižje sadržiistoriske dogadjaje i zakon božanskog otkrivenja. Važniji istorijskidogadjaji, od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti, redjaju se po hronološkomredu sa etnografskim i geografskim tanim podacima. Sem ovih dogadjaja daju
č
 se iscrpnja obaveštenja o božanskim otrkivenjima, o stvaranju, raju, padu ugreh i planu spasenja. Pa onda naroito znaajno davanje pisanog Božjeg
č č
 zakona na Sinaju i zakljuenje Staroga zaveta. U zakonodavstvu, kao glavnom
č
 izrazu božanskog otkrivenja, jasno se vide dve razliite grupe: srž sinajskih
č
 zakona je dekalog (deset zapovesti) kao i religiozno- moralne istine ipropisi, koji su isto neophodni za božansku svetost i pravednost i dobreodnose medju ljudima, što je bitna sadržina prave religije; i drugo, razniverski propisi i ustanove (obredni zakoni), koji su trebali da posluže samoza vreme "maloletstva" tj. do Hrista (Galat. 3,23-25). U ove spadaju svi,naroito "teokratski" i tkz. "levitski" crkveni, disciplinski i krivini
č č
 propisi. Neki pisci (Astrukove hipoteze) vide u imenim božanstva Jave(Jehova) i Eloim (Jave Eloim upotrebljava se samo za raj) u Petoknjižjurazliite pisce ili dokumente Petoknjižja, naroito knjige Postanja. Ali,
č č
 razlog ovoj promeni imena se nalazi u samom znaaju ovih imena. Ova promena
č
 je nastupila usled razvijanja božanskog plana spasenja. U izrazima Eloim iJave izraženi su naroiti Božji odnosi prema Zemlji i oveanstvu. Ime Eloim
č č č
 oznaava Boga Tvorca. Ime Jave upotrebljava se redovno tek od vremena
č
 osloboenja Izrailjaca iz Egipta i sklapanja zaveta na Sinaju. Ovo ime
đ
 upotrebljavalo se katkada i ranije, ali samo kao El-Šadaj, što je bio samojedan stepen do punog imena Jave. Neosnovano je i neopravdano, iz razlike uBožjim imenima izvui zakljuak da se Mojsije poslužio podacima raznih
ć č
 ranijih pisaca za sastavljanje svojih knjiga.POSTANJE(GENESIS, PRVA KNJIGA MOJSIJEVA)Ova knjiga sadrži izveštaj o prvoj istoriji oveavstva, o
č č
 
 
3postanju zemlje i oveka i dogaajima u raju; zatim, o dogaajima posle
č đ đ
 ovekovog izgnanstva iz raja do potpunog raseljavanja po svetu, posle potopa
č
 (pogl. 1-11). Dalje, u Postanju se izvosi istorija praotaca izrailjskognaroda tzv. patrijaraha: Avrama, Isaka, Jakova i njegovih 12 sinova i njihovbliži odnos prema Bogu (pogl. 12-50). Ova knjiga je kao neki veliki uvod zasledee knjige. Postanje, prva knjiga Mojsijeva, može se najbolje ovako
ć
 podeliti: U jevrejskom tekstu uzeti su pojedini stihovi kao naslovi za razneotseke. Na pr. Post. 2,4/a je naslov za prvi otsek ove knjige, koji govori ostvaranju zemlje i prvog oveka. On glasi: "Ovo je toledot (tevledat) neba i
č
 zemlje, kad postaše." Re "toledot" znai potomstvo, rod, ali se ustvari
č č
 misli na istoriju potomstva tj. na dalji razvoj onoga što je ve postalo. Mi
ć
 možemo ovu re prevesti sa istorija. Svi drugi otseci ove knjige poinju sa
č č
 ovakvim stihovima pa se po njima može jasno izvršiti podela. Stih 4/b drugogpoglavlja uzima stvaranje kao poetnu taku, pa se dalje iznosi istorijski
č č
 razvoj ve stvorenog sveta, ono što se dogaalo sa zemljom i nebom posle
ć đ
 njihovog stvaranja. Dakle, Post. 2,4/a je više naslov za postanje neba izemlje na završetku, a stih 4/b je naslov za novi deo koji opisuje dogaaje
đ
 ne stvorene zemlje i neba.
ć

Activity (17)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Valentina Volf liked this
jabukesagrane liked this
Necky liked this
Jelena Vukanovic liked this
Zoran Jovanov liked this
Zoran Jovanov liked this
Zoran Jovanov liked this
Zoran Jovanov liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->