Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
8Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milan Budimir - Sa Balkanskih Istocnika

Milan Budimir - Sa Balkanskih Istocnika

Ratings: (0)|Views: 109|Likes:
Published by UnitedSlavicForce
Milan Budimir - Sa Balkanskih Istocnika
Milan Budimir - Sa Balkanskih Istocnika

More info:

Published by: UnitedSlavicForce on Aug 30, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/18/2013

pdf

text

original

 
Милан Будимир
 
Са балканских источника
 
Београд, 1969.
 
Садржај
 
Реч унапред
 
Извори и источници
 
Балкански корени европске писмености
 
Хомерова песма о смрти и љубави
 
Порекло европске сцене
 
Вукова буна
 
Триклети бабуни и бабице патаренске
 
Адамско колено
 
Кочићев месијанизам
 
Вампиризам у европској књижевности
 
Еј, пусто море!
 
Балкански прилог Октобру
 
Реч унапред
 
У ових неколико филолошких радова желим да укажем на то шта стари и нови Балканзначи за нас Балканце и за остали свет. Писани су током последњих четрдесет година, па сеса тог разлога морало приступити исправкама и допунама које су у складу са најновијимстањем класичних и балканолошких студија и са мојим потоњим истраживањима. Како суови радови међусобно повезани и каткад изукрштани, јавља се овде
-
онде понеко понављање.Ипак ће, надам се, обавештенији читалац уочити нова схватања и тумачења, иако је стручнааргументација по правилу морала бити оскудна и ограничена на најпотребнију меру.
 
Писац
 
У Београду, 29. XI 1968.
 
Извори и источници
 
Питају ме зашто кажем "балкански источници", а не "балкански извори", и мисле да јеизраз "источници" застарео и прилично непознат, те да би стога било боље да кажем"извори". Али, има разлике између та два термина. Историчари, и код нас и на страни,скупљају тако названу историјску грађу, коју обично објављују под насловом
извори
(fontes).
Тако имамо изворе и за нашу историју, као и за поједине историјске гране. Ту се обичномисли на све оно што је написано о неком догађају, јер – 
 
како кажу представници правно
-
 
историјске школе – 
 
што није на хартији, нема га ни на свету (Quod non est in charta, non est in
mundo).
Срећом, сви историчари не кажу тако. Михаил Ростовцев, који је – 
 
како признају и Немци – 
 
својим радовима из области античке историје превазишао и самог Теодора Момзена, разликује више врста историјских извора. За њега су на првом месту споменици материјалнекултуре (као грађевине, путеви итд.), затим епиграфски споменици и нумизматичке легенде,а тек онда извори и фрагменти од самих античких историчара. Овом трипартитном зборникуисторијских извора додао бих још један, који не спомињу ни Ростовцев ни осталиисторичари: мислим на неписане изворе које нам пружају остаци културних речника, заправона збирке речи које упорно путују из епохе у епоху и од једног народа другоме. Овинеподмитљиви сведоци пружају врло важне исказе о културно
-
историјским процесима, чак ионима из давних времена, па се њихова вредност не сме никако занемарити. За њиховоправилно тумачење потребна је поуздана историјска лингвистика.
 
Немачки професор
 
теологије, др Мартин Лутер, дигао је првих деценија XVI в. бунупротив римско
-
католичке латинштине и хегемоније, и то управо у време када су са Балкана иод Београда османлијски освајачи кретали према западу и централној Европи. Лутер је тадасвојим ученицима довикнуо "Ad fontes!", мислећи да је латински Рим добијао снагу сагрчких извора на Балкану, где је, сасвим правилно, тражио почетке европске културе.Лутеров повик "На изворе!" могао би се ипак превести и синонимом "На источнике!", иакосу Лутер и његови последници мислили у првом реду на православне народе, балканске иисточноевропске, које су намеравали придобити за савезнике у свом походу против римскогсамодршца. Па ипак, сматрамо да су балкански источници и за протестантске Европљане,нешто мање но за православне, играли пресудну улогу у новом хуманизму ВилхелмаХумболта, Ернеста Ренана и њима сродних покретача који су успоставили слободу личности,непознату старом Истоку и католичкој Европи.
 
У овој књизи неће бити говора о историјским изворима, мање
-
више познатим свакомстручњаку, јер њихово казивање имаде одређену и временски ограничену вредност.Источници су, међутим, извори вишег реда, чија је доказна моћ тако рећи непресушна и чијесведочење још увек слушамо, па и проверавамо. Таквих источника
 
има на Балкану повише.Трудићемо се да на главније укажемо и да их саслушамо.
 
Најближи примери у том правцу налазе се у културном речнику, а поготово у техничкојтерминологији. Ми такве источнике сваки дан користимо, иако им не дајемо увек истувредност и
 
исту садржину. Најобичнији пример је израз
школа
, који налазимо у свимевропским језицима (у те спада и мађарски, који је угрофински, а не индоевропскидијалекат). Реч
школа
 
кренула је са јужног Балкана на своје културно путовање пре више оддвадесет векова и оставила је трага све до дана данашњега. Са овим источникомстаробалканске културе кренули су на све четири стране света и други термини из те школе,као
граматика, математика, физика, музика
 
(у Шпанији се каже, сасвим правилно,
 мусика
)
 ,
катедра, библиотека
, затим
драма, трагедија, комедија, стих, лирика, еп, елегија, тон,симфонија, хармонија.
 
Неки су сведоци из ових источника дошли у европски речникпосредним путем, преко латинских посредника:
архитект, метрика, поета.
 
Ово су само непосредни сведоци,
 
који нису много изменили свој првобитни облик, алинаша реч
потес
, коју бележи Вук, није ништа друго него грчко πνεcc. Тако је и пастирскитермин
 ливада
 
у ствари грчки акузатив ιβαδα, а
авлија
 
грчко απι, које смо из грчкогисточника добили преко турског посредника. Исти посредник нам је дао и
канун
, којиодговара класичном термину
канон
.
Разнолико дејство старобалканских источника огледа се и у изграђивању онога што се зовеевропски менталитет. На то је указао почетком овога века француски лингвиста А. Меје. Уту категорију спадају преведени изрази
појмити
 
и
схватити
, према грчком αηαιακβαλσ
,
 
чији латински превод гласи
comprehendo
, исто као и
савест
 
 – 
 
ζπλεδεζζ– 
 
constientia
 – 
 
нем.
Gewissen
 – 
 
мађ.
öntudás
. Још је поучнија лексичка група коју чине ξαηνο – 
 
држава, – 
 
држати
,
απηνξαησξ
 
 – 
 
самодржац
, δκνξαηα – 
 
res publica
 – 
 
народна држава
. Реда радитреба поменути да је Европа од грчких Балканаца преузела и термин
полиција
 
 – 
 
νιηεα
.
Старији хрватски филолози превели су термин
граматика
, па су казали
словница
. Једнако супоступили са термином
философија
, па је тако философски факултет назван
 мудрословни
. Утом правцу је најдаље отишао Бохуслав Шулек, који је хемијски термин
 хидрогенхипероксид
 
превео са
водикопријекиселиш
 
и још повише у том смислу. Од оваквих превода остали су јошнеки примерци, које неће бити лако напустити, али и такви сведоци, разуме се, нису наодмет.
 
Привредни термини, наше
стока
 
и бугарско
добиток
 
нису ништа друго него букваланпревод грчког оригинала ηλνο (стечено). То значи да је грчки источник захватио иекономски речник балканских народа, у првом реду вазда покретних пастира, који се крећуизмеђу планинских пашњака и приморских зимовника. На њихову везу са грчким сточаримауказује не само термин
 ливада
, него и
дипле
 
и
двојнице
, а вероватно и
фрула
.
Старобалканска
 медицина
, исто као и
школа
, кренула је на културна путовања у разнимправцима. Тако су многи ботанички називи којима се служе и нешколовани људи букваланпревод грчког оригинала:
сунцокрет – 
 
hěliótropos
 
(мађарски napra
 forgó
 ), невен am
árantos
. Сдруге стране, крупан термин из црквене терминологије ααο (отац) и ανο (деда), дао јенеколико варијаната:
поп,
турско
папаз,
лат.
 papas
 – 
 
папа
, словеначки
папеж
и, преведено,
деда
 
у средњовековној Босни и још данас у југоисточној Србији.
 
Солунска браћа – 
 
Ћирило и Методије – 
 
и њихови ученици изградили су, како се зна,најстарији некласични књижевни језик, вековима раније но западни Европљани, који су ипосле Мартина Лутера били под доминацијом латинске копије балканског источника. То јестарословенски језик са којим је наша књижевност имала посла и после Вукове буне. Из тогафонда потиче израз
дејаније
, што је превод грчког термина ξαμο.
 
Међутим, постоји инародни превод тог истог термина, који гласи
чини
-
"мађије". Из грчког источника потиче илатински превод
 factura
 
и
 facticius
 
 – 
 
фетиш. У исту област спадају изрази
 хлеб насушни
,
односно
круг свагдањи
, како гласи тај израз код западнобалканских католика. Оба су преводапогрешна, јер преводиоци нису разумели грчки источник, који гласи αξηνο ενπζνο.
 
Не радисе ту о неком надматеријалном хлебу, како су то схватили манихејци и богомили(манихејски је превод
 pânis supersubstantialis
, који претпоставља хришћанску метафизикувисоког ранга), а још мање о свакодневном редовном следовању, о коме говори латинскипревод
 pânis quotidiânus
: примитивни хришћанин треба да се моли само за оно следовањехлеба које му је одређено за наступајући дан. Овај тачан превод сачувало је једино
Маријанско еванђеље
: само је тамо речено
настојашчаго дње
.
И још два примера неразумевања грчког оригинала. Први се односи на ђавола, који јеобележен као "опадач рода људског" (лат.
calumniâtor generis humâni
 
), као да је нечастивипотказао прве људе. Старији преводиоци, почевши од Јеронима, исто као и новији,
 
сматралису грчки језик
Светог писма
 
изразито класичним, па су се држали речника Платонова иКсенофонтова, не знајући да се ради о хеленистичком општем дијалекту, званом νλ. У томдијалекту δαβνινο – 
 
ђаво значи
варалица
. Други је случај још интересантнији: православнихришћани много држе до свог епитета, мада грчки оригинал νξνδνμα
 
не значи
православље
,
нити има ма какве везе са било којом славом, него значи напросто правилно мишљење и расуђивање.Ови примери показују да балканске источнике треба још увек студирати, јер је још достанејасних и несаслушаних сведока, који су много старији и од Солунске браће. Талијанскиантрополог Ђ. Серђи, специјалиста за медитеранске културе, сматра да су везе измеђуСловена и Средоземља много старије од доласка првих Словена на Балкан. Зна се да су

Activity (8)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
zelnid4 liked this
zelnid4 liked this
DjordjeL84 liked this
09122004 liked this
09122004 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->