Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
14Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milan Budimir - Pelastoslavica

Milan Budimir - Pelastoslavica

Ratings: (0)|Views: 2,149|Likes:
Published by UnitedSlavicForce
Naslov ove rasprave mora da se posebno pravda iako je ovde reč samo o lingvisti čkim vezama. Za
Slovene se zna prili čno pouzdano da pripadaju indoevropskoj jezičnoj zajednici. Ali za Tirseno-Pelazge
odnosno etrurski jezik postoje zasada samo izvesni znaci, leksi čki i morfološki, koji taj, jošs uvek slabo
poznati idiom dovode u neodre đenu vezu sa pomenutom zajednicom.
Naslov ove rasprave mora da se posebno pravda iako je ovde reč samo o lingvisti čkim vezama. Za
Slovene se zna prili čno pouzdano da pripadaju indoevropskoj jezičnoj zajednici. Ali za Tirseno-Pelazge
odnosno etrurski jezik postoje zasada samo izvesni znaci, leksi čki i morfološki, koji taj, jošs uvek slabo
poznati idiom dovode u neodre đenu vezu sa pomenutom zajednicom.

More info:

Published by: UnitedSlavicForce on Aug 30, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/18/2013

pdf

text

original

 
 1Poseban otisak iz 309. knjige RadaJugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti
MlLAN BUDIMIR 
PELASTO - SLAVICA
SADRŽAJ
1. Tin(ia) din.2. Veltha, Voltumnus, Vertumnus, (V)Lada3. Maris Mavors4. Turms. tulma
č
u, Adramys. Kandaulas5. Gortyn Cortona grad6. Sambas, salpinx, subulo, sopilka7. Bisaltai, zlato, santerna, skandyx8. Brilettos proelium prylis, Bryllikhis, Bril
ō
n, brilec9. D(a)mia, Camillus, Kadmos, zemelo, familia, zmija10. Sapa(i)oi, Imbros, Kimberos, prosapia, sebar  Naslov ove rasprave mora da se posebno pravda iako je ovde re
č
samo o lingvisti
č
kim vezama. ZaSlovene se zna prili
č
no pouzdano da pripadaju indoevropskoj jezi
č
noj zajednici. Ali za Tirseno-Pelazgeodnosno etrurski jezik postoje zasada samo izvesni znaci, leksi
č
ki i morfološki, koji taj, jošs uvek slabo poznati idiom dovode u neodre
đ
enu vezu sa pomenutom zajednicom. Razume se da postoje i druk 
č
ijehipoteze o lingvisti
č
kom položaju starih Etruraca. Prema tome i geografska strana etrursko-indoevropskihveza mora se uzeti strogo u obzir. I u tom pogledu iznesene su
 
razne kombinacije. Najstarija je Herodotovao zapadno-anadolskom poreklu Tirsena odnosno Etruraca. Za tu Herodotovu tezu ne zna istori
č
ar Ksanto a protiv nje je istori
č
ar, gramati
č
ar i retori
č
ar Dionisije.Druga je hipoteza B. Niehbura po kojoj su Etrurci kao severni susedi alpsko-podunavskih Reta došliu Italiju iz gornjeg Podunavlja. Tu Niehburovu tezu sa novijom adaptacijom podržava na pr. P. Kretschmer,koji današnju
Č
esku i Moravsku smatra doitalskom postojbinom Etruraca, Reta, Pelazga i Tirsena. Sva
č
etiriova imena treba da, prema Kretschmeru obeležavaju jednu jedinu, lingvisti
č
ki manje više homogenu grupugovora i plemena koja su tamo negde u drugoj polovini tre
ć
eg milenija krenula na jug i jugoistok, pa prekoBalkana u Anadol, dok su njihovi saplemenici. Reti, okrenuli jadranskim putem (Raitinon u Dalmaciji, v.Glotta XXXII, 190).Prema ovoj istoj hipotezi, zapo
č
eo je, po
č
etkom drugog milenija, u istom pravcu sli
č
an pokretindoevropskih plemena koja da su bila naseljena zapadno od ovih »Pelazga«, dakle u današnjoj centralnoj Nema
č
koj, i koja su lingvisti
č
ki bila u lateralnom srodstvu sa tom grupom, budu
ć
i da su obe grupe pripadale jednoj ranijoj lingvisti
č
koj zajednici, koju Kretschmer zove protoindoevropskom. Ta starija zajednica trebada je postojala u tom prostoru tokom neolitskog perioda, sa tom razlikom, što se retsko-tirenska grupa kaonosilac »trakaste keramike« (Bandkeramiker) nalazila u položaju kulturnog posrednika izme
đ
u srednje-evropskih Indoevropljana i anadolsko-mediteranskih neindoevropskih kultura.Po tre
ć
oj hipotezi,
č
iji je autor vatikanski etruskolog B. Nogara (Gli Etruschi e la loro civilta, 1934),Etrurci su se doselili iz oblasti izme
đ
u isto
č
nih Karpata i Ponta, te su i u tom položaju mogli vršiti posredni
č
ku ulogu izme
đ
u kulturnijeg Anadola i Sredozemlja s jedne strane i kulturno zaostale srednje iseverne Evrope s druge strane. Za ovu Nogarinu hipotezu govorila bi i anti
č
ka tradicija, zabeležena kod
 
 2Theopompa, po kojoj su iz iste oblasti prodirala kimeriska plemena ne samo u Anadol ve
ć
u IX. v. st. e.,nego i na samo Apeninsko poluostrvo. To bi zna
č
ilo da su apeninski Tirseni došli iz oblasti tripoljskekulture, u koju ne samo jafetitolog N. J. Marr nego i istori
č
ar M. Rostovcev smeštaju najstarija sedištaslovenskih plemena.Ipak ve
ć
ina stru
č
njaka, lingvista, istori
č
ara i arheologa vra
ć
aju se danas, iako s raznimmodifikacijama starom Herodotu: Etrurci dolaze u zapadni mediteran iz Anadola. Dok je W. Brandensteinza isto
č
ni Anadol t.j. bliže Mesopotamiji i staroturskim plemenima, dotle su ostali za zapadni Anadol iMisiju, kao što je bio i sam otac istorije.Sve tri ove hipoteze o starijoj postojbini Etruraca odnosno Tirsena mnogo nas potse
ć
aju na novijekombinacije o indoevropskoj »prapostojbini«. U tom pogledu su jedni, kao H. Hirt, P. Kretschmer i Fr.Specht (Der Ursprung d. idg. Deklination) za Germaniju bilo severnu bilo srednju, drugi su, kao O. Schrader za današnju Ukrajinu, a tre
ć
i, kao J. Schmidt i N. J. Marr za Zakavkazje, dakle isto
č
ni Anadol. Svi oni,razume se, imaju svoje posebne razloge, koji uvek nisu u sasvim jasnoj vezi sa naukom (ovo se moranaro
č
ito re
ć
i za Kretschmera i Spechta). Ovaj poslednji, u pomenutom delu, vidi svoje Indoevropljane uširoj oblasti danasnje Lužice ve
ć
od paleolitskih vremena. Nisu mi shvatljivi razlozi za ovu i ovakvuhronologiju.U svakom slu
č
aju imamo dovoljno razloga da u ovom radu govorimo o Etrurcima, Tirsenima,Pelazgima, Ilirima, Tra
č
anima, Anadolcima i Mediterancima pošto anti
č
ku kulturu ne možemo smatratiisklju
č
ivim proizvodom i posedom klasi
č
nih naroda, Grka i Rimljana, pogotovo kad znamo da su ahajski iitalski Indoevropljani pri svom naseljavanju mediteranskih obala zatekli starija naselja sa višom kulturomno što je bila njihova.Ima, me
đ
utim, jedan krupni prigovor koji bi se mogao u
č
initi našem naslovu. To je pozna pojavaSlovena u širokoj oblasti mediteranske civilizacije. Tako na pr. A. Vaillant (Grammaire comparee dellangues slaves, I, 5) misli da je baltsko-slovenska jezi
č
ka zajednica prestala da postoji tek u prvim vekovimahriš
ć
anske ere. To bi zna
č
ilo da sa Slovenima, kao posebnom etnolingvisti
č
kom individualnoš
ć
u, nemožemo ra
č
unati pre po
č
etka seobe naroda. Kako s druge strane pouzdano znamo da je ve
ć
Sula uglavnomlikvidirao Etrurce tako da su pod kraj stare ere samo rimski filolozi znali ponešto etrurski, nezgodno bi bilo i pomišljati na neke etrursko-slovenske lingvisti
č
ke veze, budu
ć
i da je Etruraca (Pelazga, Pelasta) nestalo pre pojave Slovena, Ipak 
ć
emo pokušati da na nekoliko leksi
č
kih primera ukažemo na mogu
ć
nost takvih veza ida tako opravdamo postavljenu temu.Zna se da su stari Etrurci bili ne samo opasni gusari, od kojih je strepio zapadni Mediteran, nego ivešti trgovci koji su dolazili sve do Baltika. Ve
ć
su tada mogli da do
đ
u u vezu sa protoslovenskim plemenima, ako prihvalimo tezu o baltsko-slovenskoj zajednici, koju uporno brani Vaillant, drže
ć
i se pritom, isto kao i R. Trautmann pre njega, u prvom redu leksi
č
kog materijala. Ali i bez obzira na tajmaterijal,
č
iji su detalji katkada izuzetno interesantni, vrlo je verovatno da su etrurski trgovci pored ostalerobe u balti
č
ka naselja donosili i prodavali majmune. To je moralo biti svakako pre naše ere, pa
č
ak možda i pre baltsko-slovenske jezi
č
ke zajednice ako je takva uopšte i postojala. Geograf Strabon (XIII, IV, 6) kojisvoje kulturnoistoriske podatke uzima ve
ć
inom od stoi
č
koa; enciklopediste Poseidonija iz poslednjeg vekast. e., kaže da se majmun etrurski zove arimos. Ovo ime sa
č
uvano je i danas na Baltiku u obliku erms (v.SCHRADER NEHRING,
 
Reallexikon I, 17). Pritom se mora konstatovati
č
udna pojava, da ni keltska nigermanska plemena, sa kojima su etrurski trgovci mnogo
č
ć
e i intenzivnije saobra
ć
ali nego sa balti
č
kim sa prostog razloga što je geografska razdaljenost bila znatno manja, ne znaju za etrurski naziv tog trgova
č
kogartikla. Nije nikakvo
č
udo, stoga, što ni slovenska plemena u tom detalju ne u
č
estvuju sa balti
č
kimsusedima, ali je doista veliko
č
udo što upravo u tom detalju i keltski i germanski dijalekti idu zajedno saslovenskim od kojih im je došla tu
đ
ica ap/bana »opica« (v. Klugeov Re
č
nik 
12
s. Affe). Ovo bi se
č
udomoglo objasniti poznatom
č
injenicom da su u balti
č
ko primorje dolazili ne samo etrurski nego i anadolskitrgovci koji su
 
se služili dunavskim i dnjeparskim putem.Keltsko-germansko ap/bana, koje rekonstruiše Schrader pokazuje isti radikalni elemenat kao istarorusko opica. Stoga se zbog onomasiološke paralele u gr 
č
. kallias može pomišljati na idioglotsko a ne namediteransko poreklo, i na pripadnost leksi
č
koj grupi antus »zgodan«. Tome se ne bi protivila ni Oštirova
 
 3kombinacija sa dogr 
č
kim pith
ē
x, pith
ē
kos, pith
ō
n, koje teško da ima veze sa lat. foedus i slov. b
ē
su (v.Južnoslov. Filolog VI, 166). Lat. aptus ima svoj pouzdani koradikalni kompozit u našem prionuti (odstarijeg op-no).
1. TIN(IA) DIN.
Realnost etrursko-slovenskih lingvisti
č
kih veza mogu u prvom redu potvrditi nomina sacra, ali samou slu
č
aju da se radi o uo
č
ljivim identifikacijama. Stoga se sa dovoljno razloga može prihvatitiKretschmerova identifikacija etrurskog Jupitra Tin(ia) (Glotta XIV, 308) sa opšteslov. din- »dan«, iako ovajderivat odudara od poznate leksi
č
ke grupe di
ē
us pat
ē
r, s kojom je, po opštem priznanju, koradikalan kao ilat. di
ē
s i ilirsko Deipatyros. Poznato je da su gotsko atta i slov. oticu potisnula opšteindoevropsko pater. A.Meillet misli da je tome razlog poodmakla civilizacija, dok Hirt zastupa sasvim suprotno gledište da suslovenski Indoevropljani sa
č
uvali najviše arhaizama.
Č
injenica što su sa
č
uvali termin m
ā
t
ē
r kao i neki drugimatrilinearni relikti ukazuju na druga
č
iju mogu
ć
nost tuma
č
enja. Zbog gr 
č
kih koradikala D
ō
is i D
ō
m
ā
t
ē
dozvoljena je i fonetski potpuno opravdana pripadnost imena Da(j)bog i Dajbahe (singular!) leksi
č
koj grupidi
ē
s Tin Iuppiter i t.d. Normalnu bazu samog leksi
č
kog mininiuma dei- bez ikakva formativa nalazimo u ilirskomsloženom imenu Dei-patyros, koje Hesihije smatra svojstvenim epirotskim Stimfajcima, Po na
č
inuobrazovanja može se kao najbliži srodnik smatrati latinski naziv Diespiter, koji je ustvari samo dubleta zadaleko poznatije Iuppiter. Ako ilirskom Dei-patyros (v. KRAHE,
 
Die Sprache I, 38) treba, kako neki misle, pridružiti i toponim D
ō
d
ō
na, od kojeg je sa
č
uvana i dubleta D
ō
d
ō
, onda bismo i u ilirskom imali istu dugu bazu kao u slovenskom Dajbog Dajbabe. U tom bi slu
č
aju oblik D
ō
d
ō
pored ve
ć
pomenutog D
ō
is i D
ō
mat
ē
 potvr 
đ
ivao polovnu ili nepotpunu reduplikaciju leksi
č
kog minimuma dei-, koja je ve
ć
konstatovana ustaroind. d
 ī 
d
ē
ti »blista«. Na taj bi na
č
in otpale zamerke koje
č
ini H. Herwerden u svom Re
č
niku s.D
ō
matros u pogledu Bechtelova D
ō
is i veze sa D
ō
d
ō
na i D
ō
tion pedion. Iz svega ovog izlazi da je duga baza koju imamo u slov. paru Dajbog Dajbahe potvr 
đ
ena u gr 
č
kom i u ilirskom. Najzad, sa
č
isto fonetskoggledišta opravdano je utvrditi polovnu reduplikaciju ne samo u staroind. d
 ī 
d
ē
ti i u ilir. D
ō
d
ō
nego i u lat.grupi Di
ā
na i Iuppiter Di
ā
nus, budu
ć
i da se kod ovih starorimskih nomina sacra može po
ć
i pre od starijihoblika D
 ī 
diana odnosno Didianus nego od Varonove konstrukcije Diviana iako se pritom poziva upomo
ć
 etrurska tu
đ
ica indoevropskog porekla tiv {~divan, diviti se i jerm. tiv »dan«) »mesec«. O
č
igledno da i ovatu
đ
ica kao i pretresano Tin(ia) »Iuppiter« potvr 
đ
uje bliske lingvisti
č
ke veze izme
đ
u etrurskog iindoevropskog, koje, razume se, ne moraju biti genealoške prirode, kako to misli Kretschmer, nego naprostokulturno-geografske. Za rimsku Dijanu karakteristi
č
na je veza sa etrurskim Vertumnus, o kome
ć
e bitidocnije re
č
i.Iznesenom tuma
č
enju južnoslovenskog božanskog para Dajbog Dajbabe protivi se tradicionalnou
č
enje slovenskih mitologa i etimologa, po kojima su Dabog Dajbog Dažbog (o imenu Dajbabe ne govorinijedan od njih) u vezi sa glagolom »dati«. Tako se za Da(j)boga obi
č
no kaže da je »staro slovensko božanstvo sunca koje daje svu blagodat». Ovu filološku interpretaciju ilustruje V.
Č
ajkanovi
ć
homerskimizrazom d
ō
t
ō
r ea
ō
n. »dator bonorum«. Pritom se obi
č
no isti
č
e shvatanje, tobož narodno, po kome je južnoslovenski Da(j)bog kao htonsko božanstvo neprijateljski raspoložen prema božanstvu neba i svetlosti. Neki vide u tome ostatak manihejskog odnosno bogomilskog diulizma (v. A. BRÜCKNER,
 
MitologjaS
ł
owia
ń
ska 58). Jasno je da je ova protivre
č
nost prividna i da je obi
č
na i razumljiva posledica hriš
ć
anskedetronizacije poganskih konkurenata, po kojoj je Da(j)bog postao hromi Dabo i prost sinonim za
đ
avola. IVasmeru {Russ, Et. Wb. I, 326) Dažbog je »Spender des Wohlstandes« i bez obzira na Striboga i Skotij boga.U kolikoj meri jezi
č
ka svest i budnost može odma
ć
i sa svojim paretimološkim kombinacijama iadaptacijama, najbolje pokazuje ono što
č
itamo u Ak. Rje
č
niku (pravilnije bi bilo Re
č
niku, isp. brijeg bregovi breš
č
i
ć
i i t.d.) s. Dâbog: "Dâbog m. po nekim krajevima narod misli i pripovijeda da je Dabog zliduh koji je bio jednako mogu
ć
an kao bog i nad zemljom gospodovao dok ga nije sin božiji nadvladao iosvojio — Postalo je od Dajbog, starosl. Dažd bog, što je sastavljeno od imperativa glagola dati i od imena

Activity (14)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
MECAYU liked this
kokikoki87 liked this
kokikoki87 liked this
annadianin4175 liked this
bozixxx liked this
09122004 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->