Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
BIBLIOTEKA 1,IEPNA KNjIGA Kolo 10, knjiga 7 _ ..t;S1R - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1 /.2-992DUÈIÆ, JovanGradovi i himere / Jovan Duèib. - Beograd : Dereta, 1999 (Beograd : Dereta). -327 str.; 17 st. - (Biblioteka ~Jepna knjiga ; kolo 10, knj. 7)Tira
500.1 S B N 86-7346-068-9a) Evropa - Putopisi 6) Palestina - Putopisi c) Egipat - PutopisiID=73152780; 5:.. ` g t ~E~ JJOVAN DUÈITIGRADOVI I HIMEREBeograd, 1999.DERETAv Jovan Duèi~ GRADOVI I HIMERE: w` Za izdavaèa Miroslav Dereta Glavng uredggvk=e`~ Dij ana Dereta Tlggkovno grag~ièka orgrelga David Dereta" .Vrednik Jelena Pavi~:; . _ ~' ISBN 86-7346-068-9 U T' oTi~ra
500 primeraka Beograd, 1999.Izdava èl
ng atrga~Plas.l gap Grafièki atelje .-I~EPET~1 Vladimira Rolovi~a 30, 11030 Beograd L.. .il'.tel./faks: 011/ 512-221, 512-461 Internet prezentacija: www.dereta.co.yu e-mai1:office@dereta.co.yuKnji
ara CERETA, Knez Mihailova 46 tel: 011/ 181-345i ISADR
AJPrvo pismo iz
vaj carske - Alpi . . .. . .7Drugo pismo iz
vajcarske -
eneva .. .30gPismo iz Francuske - Pariz . . . . . . . .g. .66' Pismo s Jonskog mora - Krf . . . . . . . . ..102Pismo iz Italije - Rim . . . . . . . . . . . ..140Prvo pismo iz Grèke - Delfi. . . . . . . ..159Pismo iz
panij e - Avila . . . . . . . . . .1.202R1Drugo pismo iz Grèke - Atina . . . . . . ..230g > Pismo iz Palestine - Jerusalim . . . . ..272Pismo iz Egipta - Kairo . . . . . . . . . . .h7.306i kz~~.~PRVO PISMO IZ
VAJCARSKEALLI (Sen-Beatekberg) aegusta, 19'"'Ovde jutra osvg-ræu hitro i veèeri ?aka
n~avaju. Sati rgrolaze spori n neopa
eni; vreme se ne daje meriti nièils, jer ~se ovde ni
ta ne dogaæa. Samaæe i tictine a~ptijske su neprohodnije nego libijske pustare. Onaiio ~svetlo~st pravi èudesa, i jedan istipredeo postaje i nestaje icro puta dnevno. Sunce zida gradove po nebu, tvræave pooblacima, himeriène vrtove po zemlji, i sve je onamo
ivot i cvetanje. Ovde svi sati prola?e ili visoko u nebu ili duboko pod zemljom, ne o~stavljajuæi nièeg ni u oku,ni u sluhu, ni u uspomeni. Samo doh èoveh koraèa, stvari ~se krenu i prolaze porednjega; zadr
i li se na kojoj strmeni, sve se okameni i sve zanemi. Konèiæ koji ve?ke ljudoku du
u za ovu zemlju prekine se, i na tom mestu zaboli, i padne hap krvi.
 
Ti~ kristal gleèera na Juntfrau i na Blimlisalpima ~stoji u sattom zenitu haosrebrn zid i?me$u dva sveta. U razreæenam vazduhu proæe pisak ptice koja se ne aidi; zaèuje se melanholièno zvonjenjv gove,di iz do~dina koje se sa,mo nasluæuju. U dolini se ~pru
aju lanci ljubièastih i vazcuzcastih bretova koji nalièe na mitolo
ka brda cije legende vi
e niko ~ne paiiti. Cse izgpeda sjajno, ~tri efemer~to, dtrotc$ureèno, d~a~cto,. Tamo je Tyncita ravnica obasjana zeatenom' svetgi<piæu, i~7' Tunsko jezero koje, kao du
a, reflektuje svakog trenutka sve
to se dogaæa u nebu. Sve druto. oko mene je svetlo i otromno, ali sve nedtomièno i ravnoducpio. Taj blistsi i stalni dodir s velikim i mirnim stvarima daje telu neku grubu materijalnost i
ivcise ra?ilaze po njemu kao ukoèe. ni konci od èelika. Ne volim alpijsku lepotu. Mi utièemo na stvari menjajuæi njihoveforme, ali stvari men~aju nas svojim nasilnièkkm uti- skam. Èini mi se ovde da danas veæ ne
elim ono
to sam juèe
eleo svom snagom. Svima mom
eljama vidim sada granice, kao ovom horizontu; svi moji snovi svr
avaju nedalehood mene, kao ovaj puteljak
~to ponire u a;mbis; sve moje namere stoje preda m~noai re
ene hao modri zidovi ovih planina; ja se ovde oseæam vezan za _g2
°° drvo ili prikovan za stenu.Svaki niz ovih bregova izgleda da je stao izmet~u nas i neèeg boljeg i ne
nijeg. Sve je ogromno i sve hladno; i sve je iliveoma tamno ili veoma svetlo, Ti kontrasti ti
te cuc~u i sputavaju misao. Ako sit~em u doline ~koje su ovde tako duboke, meni se èi.ni da sam utonuo; a ako sam na visini bregova, èini mi ~se da ~se vi
e neæu umeti da vratim huæi. Ove neverovatne impresije iz Alpa izbezume prvih dana èoveka ,.s juga. Oseæam da æe me ove studene tamne stvari izmeniti iz osnove. Prestaæu biti dobar i ne
an; omrznuæu muziku i stiasove; neæu se $ra'' titi nekaj
eni koju sa,m voleo, i poæi æu za , drugam bez ljubavi. Neæu vi
eumeti da se divim osim onom
to je stratcno; ni razumeti lepotu u kojoj nema gorèine; ni uzbuditi ~e za ne{` èim u èemu nema adricanja i bola.Stanujem u jednom hotepu pri bregu obuèen~m u tamnu
umu èethnara krov hoju se razmilele staze u ra
trkale trule tslule. Tu
ivi sa mnom 83;e~.~... ....raznolik svet kao na hahvoj transatlantièkoj la~i. Jedna mlada Amerikanka s boleenkm mu
em, ljubol.sornim kao Polifem, koji spava zatvorenih oèiju ali otvorenias u
iju,ili zatvorenih u
iju ali otvorenih oèiju. Nekoliko Rusa s titula~ma, i Francuza s crvenim rozetama u rupici kapvta. Neki Nemci koji meæu sobola govore francuski da bi izgledali otmeniji i iz boljeg sveta. Jedan je od njih nemaèki profesor, koji -~kao svi nemaèki ~rofesori - li
e treæi deo Fausga. Jo
neki stari ermit bez narodi osti, i jedan mladi par koji se nije nikom predstavio. Jedna lslada ruska generalicas mlade
om, èiji se lsu
bije ato Mand
uriji. Jedan na
politièar, partijski mudrac, ti~p: sav naèelan i sav neuètiv; govori s oholo
æu kao da je prvi progovorio, i gleda na ~sve sigurno kao da je prvi progledao; i sudi kao da je poslednji koji treba da presudi; i pogitd je s vama govorio èetvrt sata, izgleda da æe vam sutradan poslati raèun, kao lekar ili advokat. Bio je u svojoj zemlji i mini~star, kao
to je magare u Judeji smatrano za proroka. - Zatim, jedan gospodin s gospoæom, i jedna gospoæa s gospodinom. Posle jedan Bugarin s kaljaèama, i jedan socijalist s baritonom. Najzad jedan Amerikanac iz Kanade, koji se tu
i da nije vi
e moguæe putovati po evropakim zemljama, jer su ga u Francuskoj dr
ali za nemaèkog
pijuna, u Nemaèkoj ?a francuskog, u Austriji ?a ruskog, gu ;Rusnji za svaèijeg, dok nije najzad u Italiji zatvoren kao ctpijun Svete stolice.Rat u Mancuriji dr
i celo dru
tvo u groznici. Tra
e se brzojavne vosti iz Pariza:izve
taji o di~sciplini, saobraæajnim sredstvima, vrstama oru
ja. Èudna psihologija ljudstva ;koje ;k'ivi u bojovnoj vatri na hiljade milja daleko o,q boja. Sad se klade na je~dnog generala. u Man~uriji kao pre neki dan na. jednog konja u Dovilu ili Lon
anu, ili na jednog bika u Nimu ili , Svetom S
 
eba~stijanu.Englezi su najèudniji svet po ovim alpijskim letnjkm naseljima. Pored~ njih, naroèito pooed EnglesFsgp~a s lurkastggm lncem i zaèuæend~rc. oèima, svi se mi oseæamo bliaziranim i starim. ' Oni se svemu èude i svemu smeju. Kod Engleza je smeh i radast stvar vaspit,a.rva i dobrot tona; mi se smejem~o ljudimi i ideualga, a ogtn stvari,ma.~~`=~ - Nepristoji o je æutati, neuljudno biti tu
an, glupo biti zami
ljen. Englezi sesmeju èilz vas oslove, ne zato
to je ne
to s:me
no, nego da sus-ret uèine radosnim; na r~mecp-io se i he znaju da smeju. Gportovi ih èi~ne da o~gaju uvek deca. Ovih danaje neki parotni sud u F:ngleskoj osudio nai = smrt jednog psa
to je ujeo wri èoveka, a $aro
' '" je tra
ila kasaciju pres:ude. Smeh i rdcast su . }.;~; r~~ bez sumnje stvari jedne victecivili?acije i humanosti. Civilizacije, po
ta je jedan nauènik : Kw,tra
io kod divljaka u Pe.ruu
enukoja ume da se nasmeje, ali je nije natiao; a humanosti, jer `' u Sjedinj(c)nimDr
avama amerièkim picte po du- .d æanima: Smejte se! - Jedan ruski pisac ka
e: ,~k;;- ° Treba se èuvati èovepsa od èijeosmeha njegovo lice poru
gva. Ovo je i<uina. R$avp ljudi ne umeju da se ~smeju; aod smeha lice pastane èoveèanskije i dep
e jer po~stanv svetlije.Ddista, ja æu ~se ovsrg lera dugo ~evæati de~ ~salamburima i duhovitim doskaèicamanekoli:c#~ne Frantzuza, alig isto tako, i isto toliko prijatno, po g,dravom i bla.gorodnom slaehu nehotacine ovih Engleza koji se ni sa kim nisu ups?znali celog lgta. Englez je ro~eni separatist. -Englez se smeje, al~a je tu
an; on je lepo ob~~rèen, ali je nesreæan; on je bogat, ali je tucija; on je pametaa~, ali je lautav;i dabar, ali W ~dif~~ rentan; i plemenit, ali Fiesrdaèan. Entlez smatra Englesku,ako ne zase`5no4~a plan etam, a ono izvesn~o
estim kogagtinentom. .Meæutim, sebe smatra prvi~ii0Evralljani~nam, èesto -s puno razloga. Izme$u jedggog Engleza n jednog Fra~gtd , iu gsikovhpk li~ènim odnosima, pastoji d oki Laman
; haji se daje prebroditi i nadleteti; ali ne daje isuRciti. Svacgga sam na svetu video, ali ne videh Francuza iEngleza da su bili intimni drugovi. Najveæa razlika meðu ljudi~laa se vidi ato njihovom omehu: Englezi se smeju bez povoda; a Japanci se smeju i u naj
alo~snijim sluèajevima. ZnaVg.g da se s,meh ne od,nasi uvek na ono ~rrro je lodista sme
no.Evroatski narodi izgledaju da imaju svoja doba hsivota razlièna jedna od drugih: Sloveni su mladiæi od d$adeset godina; Nemci ~su l~gudraci od trideset; Talijani su akomedija
i od èetrdes~et; Grci ljube i ratuju kao ,èièe od pedeset; En~lezi se èudei smeju kao ~ceca od atetnaest. Treba narode uètdti da se smeju: Nièi!m ~se èoveii nemo
e toliko dopa~sti koliko lepitl bmehom.
ene se najradije daju lj~ldima koji umeju da ih za~smejavaju, koji sve akreæu na sme
no - ne za~ to crro one poni
avaju cenustvari, nego
to su rot~e~ge epihurejhe, i
to vale rado~st
ivota nznad svega u
i~votu. Od trenutka ogghad jecan covek postane za nju pojaVa hoja nosi veselje, ona muse sva napu
ta, kao
to takviag ljudima sva deca trèe u susret i ladaju u naruèje. Smehje znah zdravlja, ali i zna~s progresa jednog dru
tva. Najbolji dokaz da je smeh~stvar pragresa ljudskog dru
tva jeste to crto se èoveas ne ~smeje kad je sam, negosamo had je u drucggvu, i cggo smeh ne postoji ieæu ra~sama koje nisu joct postaledrupggvom.Ali ah,o mnogn od nas izgledamo naakrgoteni i zaverenièki muèaljivi pored Engleza, isto tako pdred Rusa izgledamo .uveh nedovoljno d,obri n srdaèni. Ja sam ruskodru
tvo poznao ~sa2io na strani. Francuze ~sam voleo uvek ~ pameæu, ali Ruse s?vim~srcem. Rus je ~tro~stodu~~n kao dvi1,,5 L ^~ ~T.k d4 a,~a ~~w;,
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more