Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Stari Kladovski Grad

Stari Kladovski Grad

Ratings: (0)|Views: 149|Likes:
Published by ljutapaprika

More info:

Published by: ljutapaprika on Sep 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2011

pdf

text

original

Ранко Јаковљевић
СТАРИ КЛАДОВСКИ ГРАД

АПСТРАКТ: У овом раду анализирају се историјске околности везане за настанак тврђава* и цивилних насеља на простору данашњег Кладова, њихова судбина кроз призму борби за овладавање подручјима североисточне Србије и контролу пловидбе Дунавом на сектору Ђердапа, а затим њихова употреба у поратним периодима

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Кладово, Новиград, Фетислам, сукоби, трговина, саобраћај, култура.

Подручје данашњег српског Кладова, због изузетно значајне позиције контролног пункта за најосетљивији део дунавског пловног пута, столећима је предмет посебног интересовања држава којима је ширење или јачање граница власти условљено присуством на овом тлу. Да је ту било људских станишта много пре настанка држава говоре два налазишта праисторијских предмета- остава кремених ножева повезана са продором културе из јужноруских степа током трећег миленијума п.н.е. и остава бронзаних предмета из старијег гвозденог доба (1). У горњем културном слоју на ''Доњим Буторкама'' пронађено је обиље материјала позно енеолитске Коцофени групе, а за доње слојеве установљено је да припадају старчевачкој културној групи. Драгослав Срејовић закључује да се кладовска област у културном смислу потпуно одваја, како од територија западно од Ђердапа, тако и од подручја у дубљој унутрашњости Србије; налази из старијег неолита знатно су ближи Криш културној групи него класичној старчевачкој култури. Он указује да је културна повезаност овог подручја са румунским делом Баната и Олтенијом још изразитија у позном енеолиту, обзиром да други хоризонт налазишта садржи искључиво материјал Коцофени групе, до скора присутан само као спорадична појава у источној Србији, на насељима стабилизоване Бубањско- хумске групе (2). Налази са терена упућују на закључак да је на потесу Крвава бара, место циглоцрепане удаљено 400 метара јужно од тврђаве Фетислам и мање од 1 км од центра данашњег Кладова, простор димензија 150 са 50 метара, било неолитско станиште, чији су материјали измешани са новијим културним слојевима античког доба (3).

На другој дунавској обали, локалитет Скела Кладовеи откривени су остаци културе Лепенског Вира, из шестог миленијума пре нове ере, са сложеним култним ритуалима и богатим знањем у коришћењу предности живљења уз велику реку. Разложно је веровати да је становништво суседних прекодунавских насеобина имало контакте и одређене сегменте суживота, нарочито везиване за периоде залеђености1

Дунава, односно формирања специфичног моста природе, али и за коришћење примитивних пловила и справа за улов рибе. Својства речног корита и знатни печшани спрудови између Доњих Буторки и Скеле Кладовеи, чинили су услове за прелаз преко реке повољнијим него на другим местима.

На Доњим Буторкама, око 500 метара узводно од тврђаве Фетислам, преко пута Скеле Кладовеи ситуиране на супротној обали Дунава, постоје остаци праисторијске насеобине и римског утврђења (4). Римско утврђење, са кулама, имало је димензије 58 х 57 метара. Спољни пречник четири куле износио је 6,30 а унутрашњи 3,20 метара. У средини тврђаве за коју се сматра да потиче из Јустинијановог доба обновитељских подухвата на лимесу, налазила се грађевина из старијег периода, димензија 18,5 х 19 метара и 19,5 х 19 метара подигнута за време Диоклецијанове владавине. У њеној унутрашњости постављена су четири ступца, у чијем подножју је пронађена опека са натписима ''DIANA'' и ''DARDIANA''. Северни и источни стубац имали су основу 2,50 х 2,50 метара а јужни и западни 2,60 х 2,60 метара. У јужном делу јужног ступца смештена је, у секундарној употреби, плоча 2,10 х 0,80 х 0,34 метра на натписом:

''C.Iul(ius) Sabinus bis II viralis/et patr(onus) M(unicipii) H (adriani) D(robe-/tae/ ob honor(em)/flamoni C.Iul(ii)
Naesi Sabini(i)/ nepotis sui cryptam vetus/ tate dilapsam pecunia su/a reformavit et exalti/avit'' (5). Натпис се

односи на патрона Дробете из времена када је она имала статус муниципијума- период између 123 и 211. године. Ово је један од прилога тези да је Дробета обухватала и подручје на десној дунавској обали.

Друга табла откривена на овом локалитету потиче с краја трећег века, има
димензије 1,84 х 0,91 х 0,28 метара и садржи текст:''Imp(eratores) Caes(are)s C.Val(erius) Aur

(elius) Diocletianus/........... et M.Aur(elius) Val(erius) Maximianus Pii Fe(lices)/ Invicti Aug (usti) et Fl. Val(erius) Constantius/ et Galerius Val(erius) Maximianus/ nobilissimi Caesares Germanici/ Maximi Sarmatici Maximi pro/ futurum in aeternum Rei publica/ praesidium constituerunt'' (6). Александрина Цермановић

Кузмановић налази да је централна грађевина- президијум са тетрапилоном настала у вези с Диоклецијановим путовањем крајем 294. године, када је кренуо из Сирмијума за Никомедију, али наглашава да је тетрапилон изузетна појава у утврђењима и ''мора да има неку другу функцију која се са сигурношћу не може одредити'' (7). Према нашем скромном мишљењу мисија кладовског тетрапилона има религијску и политичку димензију. Смештен у средишту утврђења на обали Дунав, који је чинио границу Римског царства, тетрапилон је био на месту са кога се отвара поглед на знаменито ждрело ђердапских Гвоздених врата. У антици је ждрело било једно од обележја бога виљивог света Јануса, који је био заштитник и установитељ цивилног поретка, подучаваоц људи законима и имао је четири лица која су симболизовала, између осталог четири стране света. Свакој од њих посвећен је један стубац тетрапилона. Исти су ситуирани свега пар километара низводно од значајног римског војног утврђења Дијана, и имају у саставу опеке са натписима ''Дијана''. Џемс Фрејзер закључује да, ако је Дијана уопште имала супруга, то би могао бити Јанус, налазећи да су њихова имена и функције у суштини и пореклом идентични (8). Овакав спој мушког и женског принципа божаске енергије са сродним или идентичним атрибутима могао би чак бити и потпором тези о називу кладовске насеобине Занес, изведеном од одреднице за светлост и чистоту, својствених и Јанусу и Дијани. Политичка димензија тетрапилона у корелацији је са чињеницом да почев од 293. године Римом управљала тетрархија- четири владара, чија су имена уклесана на табли пронађеној на овом локалитету. Двојици августа чија су седишта била у Милану и Никомедији могла су бити посвећена два ступца, јужни и западни, нешто већих димензија него преостала два, намењена двојици цезара. То је био идеални знамен којим је дочекан Диоклецијан приликом посете овом утврђењу 294. године. Даљи живот насеља очитава се у обновитељским фортификацијским радовима изведеним за владавине цара Јустинијана

2
у првој половини VI столећа, о чему сведоче налази приликом испитивања терена 1964.
и 1972. године (9).

За историју хришћанства значајно је да је на овом месту, вероватно у периоду 535-585. године изграђена кула- црква са приземљем засвођеним полукружним сводом, и улазни део изнад проширења на бедему, чинећи једнобродни храм са наосом и отвореном припратом (10) По Ђорђу Јанковићу, приметно је да су јужна половина тврђаве наспрам Скеле Кладовеи са румунске стране, као и простор јужно од ње коришћени за сахрањивање у XVI и XVII веку, а неки гробови су укопани у јужну кулу и кулу цркву (11). Како је на Доњим Буторкама пронађен и ''Дагон из Кладова'', риболико божанство са човечијом главом која асоцира на сунце, могло би се претпостављати да је исто свето место за античке градитеље било предодређено за богомољу, без обзира на преовлађујући вид веровања. Крај храма било је природно да изникне град као станиште моћног бога и брана овоземаљског становништва од сила хаоса. Из VI века са овог налазишта потичу два фолиса- Јустина Првога, владао од 518. до 527.г. и Јустина Другог/565-578/, ковани у Цариграду, и полуфолис Јустина Другог, кован 574/5 у Солуну, те Јустинијанов фолис из 539/40 г. израђен у Кизику (12). У религијске сврхе коришћен је бронзани штапић дужине око 20 цм са представом птице на врху и алком при дну, какви су били у употреби дуж ове дунавске обале од стране заговорника Боносове јереси (13). Птица је у регији Кладова имала улогу тотема и дуго векова придаван јој је посебан религијски значај. О томе сведоче налази фигура птица из Мале Врбице и Корбова, из четрнаестог века п.н.е, али на то указују и топоними Врапчији поток, Соколовица, Шаина, Голубиње, Корбово, Сан/ Ластавица... О интезитету живота у склопу кладовског утврђења током VI века сведоче и пронађене покретне ствари: писаљка од бронзе, на једном крају зашиљена а на другом са округлом плочицом дрводељски алат- део брадве, део макље и два сврдласта длета, кожарски или пекарски ножеви, удице од 12 цм за лов јесетри и моруна чије су кости такође пронађене у тврђави (14).

У атару Стари град, 500 метара низводно од локалитета Доње Буторке, има остатака правоугаоног темеља, са спољним зидовима 100 м дужине, 54 м широким, сачињеним од каменог слоја дебљине 1,5 метара. Нешто ужа северна страна допирала је скоро до корита Дунава. На три метра раздаљине уочен је још један зид димензија 84 са 45 м, и у оквиру њега каструм дужине 73, ширине 38 метара (15). Милан Ђ. Милићевић који је обишао насеље седамдесетих година XIX века бележи: ''Још од старих времена, остала су нека утврђења на месту где је данас град Фетислам. То су неке куле, које као да су дело Римљана. Доцније су та утврђења проширена и ојачана према новом оружју које су војске носиле'' (16).

Феликс Каниц налази како би римског порекла могао бити и водовод са две коморе, које је видео 1 км јужно од кастела, а које су још концем XIX века снабдевале тврђаву водом, али новија истраживања локалитета Старог града нису дала потврде тези о римском утврђењу на месту данашњег Фетислама (17). Међутим извесно је да локалитет Стари град, нарочито у оквиру тзв. Мале тврђаве има већи број уграђених у зидине мермерних блокова димензија 22 х 28 цм. Можда су донесени из насеобине која је постојала ½ км узводно од овог места, или са локалитета Трајановог моста. На једном од њих и данас су јасно уочљива уклесана слова LP и пре њих горњи остатак благо искошене црте налик римском V, као десни део латинског слова, висине 7, ширине 4 цм свако. Чак постоји и неколико блокова од пешчара са уклесаним крстовима, од којих један има висину 22 цм, ширину крака 7 цм и ширину крста 20 цм. По спољним обележјима- утицај воде и светлости- даје се закључити да је крст уклесан када је и пешчар обрађен у форми блока (18). Такође је извесно да је основа југоисточне округле куле Мале тврђаве подигнута на платоу који је пре тога био четвороугаона грађевина.

3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->