Sadržaj:

Uvod .............................. 3
Institucije EU .............................. 5
Sedišta EU .............................. 6
Države članice EU .............................. 6
Himna i simboli EU .............................. 7
Pravni tokovi EU .............................. 7
Ustav EU .............................. 9
Reform Treaty ili Lisabonski ugovor .............................. 9
Naše mesto u EU .............................. 11
Zaključak .............................. 13
Literatura .............................. 14
 UVOD

Izlaganje o EU treba početi od samog uvoda u pojam Evropske unije i njenih institucija, preko
poitičkih i ekonomskih svojstava i prednosti doći i do akata koji su je obilježili i stvorili ovakvom
kakva jeste. Pokušaću odgovoriti na pojedina pitanja koja sa sobom nosi EU.
Evropska unija je međuvladina i nadnacionalna unija 271 evropskih demokratskih država,
koja se zasniva na poštivanju zakona i demokratije. Po svom uređenju nije ni država,a nije ni
međunarodna organizacija,njena struktura je posebna.
“Ukupna površina tih 27 zemalja je 4,325,675 km². Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po
redu država u svietu po površini. Broj građana EU je otprilike 496 miliona (januar 2007). Bila bi
dakle treća po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj državi”2.
Trenutno je najmoćnija regionalna organizacija koja postoji u svietu. Neki teoretičari smatraju
da se može reći da je EU federacija ili konfederacija, jer se države članice odriču dela suvereniteta
radi zajedničkih interesa koje štite kroz zajedničke institucije. Međutim, Unija nema pravo da
premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja članice. Isto tako, određeni broj
članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi,
odbrana, valuta. Zahvaljujući ovakvom organizovanju, Evropska unija se ne može definisati ni kao
internacionalna organizacija,ni kao konfederacija ili federacija.
Evropska unija, nastala pod sadašnjim imenom, osnovana je Ugovorom o Evropskoj uniji
(tzv.Mastrihtski sporazum) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog
ugovora, preko raznih organizacija koje su se osnivale 50-ih godina dvadesetog veka. Zelja da se
Evropa obnovi i spreči mogućnost da se katastrofe nakon Prvog svetskog rata, a zatim i Drugog
svetskog rata, ponove, bila je pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije.
Godine 1951. oformljena je Evropska zajednica za ugalj i čelik,a predstavljala je početak
daljeg ujedinjenja Evrope. Šest godina posle,1957.g.,osnovana je Rimskim ugovorom Prva carinska
unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, a implementirana 1. januara 1958.
Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub “ Evropske unije.
Na prvi pogled EU djelujuje i zvuci komplikovano, zbunjujuće, ali upoznavanje sa njenom
strukturom i dokumentima to zamršeno klupko razmotava i pojednostavljuje.

1
Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja
2
www.wikipedia.com

2
 EU je definisana kao:
- federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine;
- konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici , zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao
- međunarodna organizacija u spoljnoj politici.” 3

3
(www.wikipedia.com)

3
 INSTITUCIJE EU
Kao što sam napomenula, za razumevanje EU, treba razumeti njenu institucinalnu
strukturu i funkcionisanje. Treba shvatiti da ovdje klasična podela vlasti ne važi u potpunosti.
Evropska unija ima nekoliko institucija:
Evropsko veće nije bila institucija, vec pojam sastajanja na vrhu od 1974.g. šefova država
ili vlada država članica. Razvio se iz povremenih samita državnih čelnika održavanih dva puta
godišnje. Stupanjem Ugovora na snagu EV postaje institucijom EU.
Evropski parlament čini 732 predstavnika,direktno izabranih na izborima u zemljama
članicama Unije. Predstavlja građane EU, a od 1979.g. zastupnici se biraju neposrednim
glasanjem. Ova institucija daje Uniji demokratski legitimitet. Predstavnici se biraju na
petogodišnji mandat, a zastupaju nezavisne predstavnike i predstavnike stotinjak političkih
stranaka, koji su uglavnom okupljeni u osam političkih grupacija.
Savet Evropske unije ili Savet EU ili Savet ministara ili skraceno Savet, najvažnije je
zakonodavno telo Unije. Okuplja ministre spoljnih poslova zemalja članica ili resorne ministre, a
učestalost okupljanja zavisi od problematike o kojoj se raspravlja. Savetom predsedava svaka
zemlja članica u vremenskom periodu od šest meseci.
Evropska komisija čuva osnovne tekovine EU i stara se o primeni i zaštiti konstitutivnih
ugovora EU. Članovi Komisije su ugledni političari iz država članica. Svaka ima po jednog člana
u Komisiji, a Francuska, Italija, Njemačka, Španija i Velika Britanija po dva.
Evropski sud pravde nadgleda poštovanje prava u tumačenju i primeni Osnivačkih
ugovora i akata institucija i drugih tela Zajednice (Unije),a čini ga 15 sudija i 9 nezavisnih
advokata.
Evropski revizorski sud ustanovljen je 1977.g., kontroliše prihode i rashode Unije i
dodelu budžetskih sredstava. Sud čini po jedan sudija revizor iz svake države članice Unije, koje
imenuje Savet ministara na mandat od 6 g.. Ugovorom iz Mastrihta dodeljen mu je status EU-
organa.
Postoji i nekoliko finansijskih tela pri EU:
Evropska investiciona banka – EIB, finansijska je institucija EU sa sedištem u
Luksemburgu. Njena uloga je da osigura sredstva za kapitalne investicije vezane za razvoj i
integracijuUnije.

4
 Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD, osnovana je 1991. godine da bi pomogla
strukturne reforme, tranziciju ka tržisnoj privredi i razvoj preduzeća i infrastrukture u zemljama
bivšeg Istocnog bloka. Sedište je u Londonu, a čini je 60 članica (58 drzava, EZ i EIB).
Evropski investicioni fond – EIF, novo je telo Unije, sa sedištem u Luksemburgu.
Njegovi su deoničari Evropska investiciona banka, Komisija EU i ostale evropske finansijske
institucije, koje se sastaju dva puta godišnje.
Evropska centralna banka - ECB sa sedištem u Frankfurtu u Nemačkoj počela je da radi
1. januara 1999, uporedo s uvođenjem monetarne unije,a zajedno sa nacionalnim bankama čini
Evropski sistem centralnih banaka.
Posebno telo koje se bori protiv međunarodnog kriminala:
Evropska policija – Europol je osnovana ugovorom iz 1995. godine, sa sedištem u
Hagu,a ima za cilj borbu protiv svih oblika međunarodnog kriminala na području država
članica,uključujući i terorizam i borbu protiv droge.
Postoji još mnogo tela zaduženih za sprovođenje objektivne politike i pravde. To su tzv.
Agencije Evropske unije.
SEDIŠTA EU
Kao što se može primetiti, Evropska unija nema zvanični glavni grad, a sedišta njenih
institucija se nalaze u nekoliko različitih gradova.
Sedište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domaćin
sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta jeste Brisel, te se upravo zbog toga Brisel
smatra de fakto glavnim gradom EU.
Sedište Evropskog parlamenta i domaćin većine plenarnih zasedanja je Strazbur. Evropski
sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu, dok je Evropska centralna
banka smeštena u Frankfurtu. Ostale finansijske institucije su smestene u Luksemburgu, a Europol
u Hagu.
DRŽAVE ČLANICE EU
Šest osnivačkih zemalja EU bile su: Belgija, Francuska, Zapadna Nemačka, Italija,
Luksemburg i Holandija. Dalji proces ujedinjenja hronoliski se odvijao sledecim redosledom:
1973. Danska, Republika Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo;
1981. Grčka ; Grenland, koji je sastavni deo Danske je na referendumu (1979) napustio
sve evropske institucije 1985. godine.

5
 1986. Portugalija i Španija; 1990. godine teritorija i stanovništvo Evropske zajednice su
uvećani kada se Istočna Nemačka ponovo ujedinila sa Zapadnom Nemačkom;
1995. Austrija, Finska i Švedska;
2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i
Češka (najveće proširnje EU); 2007. Bugarska, Rumunija.
Zvanične zemlje kandidati za članstvo su Hrvatska, Makedonija i Turska, koja je takođe
kandidat za koga se ne zna tačan datum prijema i država oko koje se vode razne polemike unutar
EU o tome da li bi trebala da bude primljena u članstvo. Mnoge države, kao što su Norveška,
Švajcarska i Island, ne žele da uđu u EU, ali s njom imaju specijalne odnose (sporazume).
Simboli i himna EU

Zastava EU koju čini plava podloga s 12 zlatnih zvezdica raspoređenih u krug bila je
zastava Veća Evrope, a 1985. šefovi država prihvatili su ideju da postane službena zastava
Evropske Unije. Zvezdice su poredjane u krug, ne dodiruju se međusobno, jer on simbolizuje
solidarnost i sklad evropskih naroda.
Zastava Evropske unije s 12 zvezdica nije se menjala ni nakon njenog proširenja 2004.godine,
jer broj zvezdica ne predstavlja broj članica, već je 12 izabran kao broj koji tradicionalno
predstavlja simbol savršenstva, punoće, jedinstva i cjelovitosti, a odgovara broju meseci u
godini i broju sati na brojčaniku sata. Adaptirana Deveta simfonija Ludvig van Betovena (Oda
radosti) usvojena je od Saveta Evrope 1972. godine i koristi se u Evropskoj uniji od 1986.g.
kao himna EU.
Himna Evropske Unije ne zamjenjuje nacionalnu himnu zemalja članica već ističe zajedničke
vrednosti evropskih zemalja i simbolizuje ideju mira, slobode i solidarnosti u Evropi. Moto
EU jeste: ”Ujedinjeni u različitosti”, odnosno “In varietate concordia” na latinskom.

PRAVNI TOKOVI EU

EU je jedinstvena ugovorna zajednica i njene ugovore možemo podeliti na osnivačke

ugovore i amandmane na osnivačke ugovore.

Osnivački (temeljni) ugovori - Pariškim ugovorom, potpisanim 18.matra 1951.g.

između Belgije, Francuske, Njemačke (tada Zapadna Nemačka), Italije, Luksemburga i
Holandije4, utemeljena je Europska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ-ECSC), koja je 1993.
4
Ovih šest zemalja se nazivalo ”Evropa šestorice”, a danas već govorimo o “Evropi dvadesetsedmorice”

6
postala deo Europske unije. Ugovor EZUČ je istekao 23. juna 2002., pedeset godina nakon što
je stupio na snagu. Drugi, jako značajan ugovor za nastanak i razvoj EU onakve kakva je
danas su Rimski sporazumi5, potpisani 1957.g., a stupili na snagu 1958.g. potpisani od strane
istih zemalja, a kojim je osnovana Evropska Ekonomska Zajednica i EUROATOM. Treći
osnivački ugovor je Mastrihtski sporazum. U Mastrihtu je potpisan Ugovor o Evropskoj
uniji koji je ratifikovan 1993. godine. Ugovor donosi novine u sledećim područjima: razvoj
ekonomske i monetarne unije, jačanje institucionalne strukture Unije i demokratizacija
Evropske zajednice i definisanje zajedničke spoljne i sigurnosne politike.

Amandmani na osnivačke ugovore (tzv.revizioni ugovori): - Ugovor o spajanju

(udruživanju), potpisan u Briselu 1965.g,čiji je cilj bio da se sve institucije spoje u jednu
instituciju, tj. da se uspostave zajednički organi EEZ, EZUČ iEUROATOM-a.
Jedinstveni evropski akt je specifican pravni akt EZ kojim je prvi put dopunjen
Rimski ugovor,a potpisan je u Luxamburgu i Den Hagu 1986.g.,a predviđa mere jedinstvenog
unutrašnjeg tržišta. Ovaj ugovor je trgao EEZ iz letargije u koju je bila zapala, a ovim
dokumentom put EEZ je čvrsto opredeljen za što čvršću i potpuniju ekonomsku integraciju. U
tom smislu je kao neposredni cilj bilo određeno uspostavljanja unutrašnjeg tržišta, a kasnije i
ekonomske unije.

Prvi korak na tom putu je bilo uspostavljanje jedinstvenog ili unutrašnjeg tržišta do
1992.g.,a 10 godina kasnije, 2002. godine, 11 država članica su između sebe uspostavile:
Amsterdamski sporazum potpisan 17. juna 1997.godine (stupio na snagu 1.maja
1999), bio je rezultat treće Međuvladine konferencije započete 1996.g. u Torinu, a stupio je na
snagu 1999.g., izvršio je izvjesne institucionalne reforme u Uniji sa ciljem jačanja saradnje i
pojednostavljenja sistema Evropske Unije.
Ugovor iz Nice , potpisan 26.februara,2001.g., rezultat je “maratonskog zasedanja” i imao je
jedan od glavnih zadataka da sve postojeće ugovore objedini u jedinstveni akt-evropski Ustav.
Ovaj ugovor je bio dopuna Amsterdamskom ugovoru.

5
Ova dva ugovora često se spominju kao “Rimski ugovori”, a kad se koristi pojam “Rimski ugovor”misli se
samo na Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajdnice-EZZ.” Zekerijah Smajić, Evroska unija za svakoga,
Sarajevo, 2005.g.,str.24. »eurozonu« sa eurom kao jedinstvenim novcem i sa jedinstvenom monetarnom
politikom i monetarnom vlašću predstavljenu kroz Evropsku centralnu banku.

7
 Ustav EU

Evropski Ustav je trebao zameniti sve ranije postojeće ugovore, ali ni u jednom
momentu zamj eniti ustave država članica.”Zajednički ustav ima vlastitu autonomiju i
koegzistira s nacionalnim ustavnim aktima svojih potpisnica”. Posle nešto manje od godinu i
po dana provedenih na pripremi nacrta prvog zajedničkog Ustava, i nakon 10 meseci rasprave,
na samitu u Briselu,u junu 2004.g. usvojena je konačna verzija Ustava. Ostala je obaveza da se
potpiše nakon par mj eseci (oktobar-novembar), a ratifikacija u svim tadašnjim zemljama EU
trebalo je da se obavi u naredne dve godine. Ustav bi rešio neka glavna pitanja kao sto su
priroda EU, njen odnos prema drugim zajednicama, odnos EU prema svojim članicama,
institucionalno pitanje i mnoga druga.
Međutim, ratifikacija ovog Ustava EU je propala odbijanjem ratifikacije od stane
Francuske i Holandije. Zato danas umesto prvog Ustava EU imamo “Reform Treaty” danas
već poznat kao Lisabonski ugovor ili „Sporazum o reformi institucija”. Osnovna razlika jeste
što Lisabonski ugovor nema formu ustava i ne menja već postojeće akte, vec ih samo
nadopunjava.
“REFORM TREATY” ILI LISABONSKI UGOVOR

Šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije postigli su konačno  dogovor o
reformskom ugovoru, odnosno novom temeljnom ugovoru EU, koji će i definitivno zamijeniti
ugovor EU iz Nice, po kojem je do sada funkcionisala EU. Poslije ratifikacije svih 27 zemalja-
država članica,ugovor bi trebao da stupi na snagu 1.januara 2009.g. Ovaj ugovor je nastao sa
namerom da izvrši reformu EU prateći propalu ratifikaciju predloženog Evropskog Ustava.
Sve države , izuzev Irske će ratifikovali ovaj dokument u parlamentu, a Irska nacionalnim
referendumom.

Političari EU su saglasni u oceni da je novi dogovor pomogao EU da prebrodi

institucionalnu krizu, što je i izjavio Hose Sokrates, portugalski premijer i predsedavajući
Evropskog savjeta. Njegov entuzijazam je podelio i predsednik Evropske komisije, Hose
Manuel Baroso, rekavši da je ovo istorijski sporazum EU.

Glavne prepreke za postizanje dogovora predstavljala su aktuelna pitanja Italije i

Poljske. Zahtjevi Poljske su ispoštovani, povećan je broj nezavisnih pravnih savetnika u

8
Evropskom sudu pravde i dato je pravo veta u vrlo tesnim odlukama. Italija je dobila jedno
dodatno mesto u Evropskom parlamentu, što predstavlja broj od 750 poslanika i plus
predsednik.

Lisabonski Ugovor je prerađena verzija nacrta ustava, odobrenog 2004., proglasivši ga

otvaranjem nove ere u evropskim integracijama. Novi dokument nije u obliku ustava i u njemu
se ne pominju ni himna ni zastava EU, kako bi Ugovor bio prihvatljiviji. Međutim, zadržane
sve ključne reforme iz prvobitnog dokumenta. Tako će EU dobiti predsednika sa dužim
mandatom koji bi trebalo da ojača profil i jedinstvo Unije, moćnijeg šefa spoljne politike koji
će biti i potpredsednik Evropske komisije, više demokratije u procesu odlučivanja i više mesta
za evropski i nacionalne parlamente, smanjenje broja eurokomesara i poslanika Evropskog
parlamenta, te uvodjenje novog sisitema glasanja u Savet Evrope.

Ugovorom su smanjena prava nacionalnog veta kako bi se dozvolilo da više odluka

bude donošeno većinskim izglasavanjem umesto jednoglasnog pristanka.Ubrzaće se proces
donošenja odluka u bitnim pitanjima kao što su odbrana, energetska sigurnost, klimatske
promjene i migracija.

Evropska komisija namerava da predloži uvođenje specijalnih „plavih karti“ kako bi se

olakšao ulazak visokokvalifikovanih migranata u 27 zemalja Unije. Ovaj vizni režim
omogućiće visokokvalifikovanim migrantima bržu proceduru za dobijanje radnih dozvola i
olakšati im mogućnost rada u drugim zemljama EU ili dobijanje državljanstva, navodi se u
tekstu predloga. Svih 27 članica EU treba da odobre ovaj novi vizni režim, a jedan od najvećih
njegovih protivnika je Nemačka.

Novost je da EU dobija pored predsednika i svog ministra spoljnih poslova. On će se

zvanično zvati „visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbjednost”. Smanjiće se i broj
evropskih komesara, tako da od 2014. više neće svaka država članica imati svog predstavnika
u Evropskoj komisiji – trećina će uvek morati da čeka svoj red, a ostale će ga imati na po pet
godina.

Prema novom ugovoru, odluke u EU će se donositi većinom, a ne jednoglasno, u 50

novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku.

9
Jednoglasno odlučivanje je i dalje potrebno za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja,
oporezivanje i kulturu.

Među najvažnijim izmjenama su i veće nadležnosti za Evropsku komisiju, Evropski

parlament i Evropski sud pravde, uklanjanje prava veta država članica u mnogim oblastima,
kao i proglašenje Evropske povelje o ljudskim pravima za pravno obavezujući dokument EU
(dosad je imala karakter političke deklaracije).

NAŠE MESTO U EU

“Evropska zamlja, a nije u EU”...počinje da zvuči kod nas jako normano, umesto
neshvatljivo. Mnogo teže će biti živeti i opstajati u Srbiji koja će se graničiti sa svim zemljama
članicama EU, nego ispuniti potrebne uslove za ulazak. Izolovanost, koja bi nas mogla
dočekati, u skorijoj budućnosti, bi bila najgora moguća opcija za Srbiju i njene građane. S
druge strane, biti član EU shvata se lakim poslom kad pogledamo teorijski pristup problemu
(kod nas je to problem). To izgleda ovako: sve što jedna država treba da uradi jeste da ispuni
uslove za apliciranje za članstvo u EU, a to su: aplikacija, da je država suverena, te da je
država koja aplicira evropska država .
Novinu su doneli Kopenhagenski kriteriji6 za članstvo u EU 1993.g. gde se zahteva
stabilnost institucija države kandidata, koje će osigurati demokratiju, pravnu državu,
poštivanje prava i sloboda, te postojanje delotvorne tržišne ekonomije, sposobnost države
kandidata da izdrži tržišnu konkurenciju u EU i na kraju sposobnost preuzimanja obaveza koje
proizilaze iz članstva, uključujući provođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije
(za ove uslove bi se trebali truditi malo vise, ali naravno ne smatram da su nemogući).
Međutim i Kopenhagenški kriteriji se dopunjuju 1995.g. na Madridskom samitu7 i to
u pogledu institucionalnog kapaciteta i podjele na politički,ekonomski i pravni i
institucionalni kriterijum.

6
Kopenhagenski kriteriji su polazni uslovi koje zaintresovana zemlja treba postići ,mogu se podeliti na tri osnova
uslova:politički(demokratija...),ekonomski(tržište...) i pravni(sposobnost preuzimanja obaveza)-Prezentacija
gospođe Jasminke Ajanovic na Alademiji za političke lidere/liderke 2007.g.
7
Uvodi se još jedan uslov pored tri kopenhagenška,a to je institucionalni kriterij koji podrazumjeva
prilagođavanje javne uprave i administracije.Kod nas poznato kao “reforma javne uprave”.

10
 Naše susjedne zemlje su kandidati za učlanjenje,Hrvatska,Makedonija i nesto dalja
Turska. Srbija, zajedno sa Hrvatskom, Makedonijom i još Bosnom i Hercegovinom, Crnom
Gorom i Albanijom spada u regiju Zapadnog Balkana, tzv.prostor zapadno od Grčke, južno od
Slovenije, koji obuhvata najsiromašnije zemlje Evrope.
Poseban proces stabilizacije ekonomskog, društvenog, socijalnog, tržišnog, i političkog
aspekta. Ovim zemljama je prvo omogućen Regionalni pristup, 1997.g.,zatim postepeno
individualno pristupanje evropskim i severoatlanskim integracijama (NATO-North Atlantic
Treaty Organization).
Krajem juna 2003.g. održan je Solunski samit, poznat još kao i prvi “veliki”balkanski
samit na kome je EU dala podršku daljem napretku u vidu finansijske pomoći od oko 4,6
milijardi eura za period od 2002.-2006.g. Ovim samitom države iz regiona su pozvane da
ispunjavanjem određenih političkih i ekonomskih uslova, pristupe EU u što skorijoj
budućnosti. Jos jedan u nizu značajnih ugovora između EU i zemalja jugoistočne Evrope je
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazumi su počeli da se potpisuju u Makedoniji
i Hrvatskoj 2001.g.,u Albaniji 2003.g. dok je Srbija ovaj sporazum potpisala u maju 2008.
godine. Ono što donosi EU Srbiji mi nismo još očigledno svesni. Mada ce biti dosta onoga što
će sa sobom i odneti..
Povećane mogućnosti stranih u ulaganja u našu zemlju, povećanje tržišta, šengen se
polako približava Srbiji i njenim granicama, poboljšanja infrastrukture, ali i delimičan gubitak
suvreniteta, te kvalitativno i kvantitativno poboljsanje finansiranja iz budžeta EU.
Ostaje samo da naglasimo da put do EU ne mora biti dug i da se nadamo budjenju
svesti evropskog građanina.

ZAKLJUČAK

11
 Evropska unije je unija 27 zemalja sa prostora Evrope koje su se odrekle dela svoje
suverenosti radi ulaska u EU i njenog statusa zemlje članice.

Biti u EU znači ekonomsku stabilnost, pravnu mogućnost prihvatanja obaveza,

poštivanje prava, visok standard života, obrazovanje na zavidnom nivou i mogućnost
smanjenja nezaposlenosti i još mnogo toga.

Kroz institucije EU države članice održavaju svoj integritet i bore se za rešavanje

svojih pitanje na raznim samitima i zasedanjima.

Tolika površina teritorije i toliki broj stanovnika govore nam da se radi o jednoj jakoj i
moćnoj sili koja će biti krojač sudbine i kod nas na Zapadnom Balkanu. Biti član ovako jedne
moćne porodice kakva je EU je čast, pre svega, ali i garancija sigurnosti

Srbija vec sada u EU izvozi 55% svog ukupnog izvoza. Takav izvoz u EU je
omogucen time sto je EU da bi pomogla razvoj privrede u Srbiji, jednostrano 2001. godine
ukinula carine za robu iz Srbije ( osim za tekstil, junetinu, vino i secer ). Te mere podrske vaze
do 2010. godine.

Potpisivanjem Sporazuma i stabilizaciji i pridruzivanju omogucava nam da i dalje

izvozimo u EU. Zahvaljujuci sigurnosti izvoza u EU, Srbija u 2007. godini ima suficit u
izvozu poljoprivrednih proizvoda u EU od oko 300 miliona evra ( 2001. godine je imala
deficit od oko 200 miliona evra ).

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Srbija ce od EU dobiti

najmanje milijardu evra od 2007. do 2011. godine.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija će dobiti status

pridružene clanice EU: Status pridruzene clanice znaci najblize medjusobne veze sa EU koje
drzava neclanica moze imati.

12
 Literatura
Zekerijah Smajić, Evropska unija za svakoga, Sarajevo 2005.g.Eurokontakt;

Vodič kroz institucije EU, Kako funkcioniše EU, European Communities,2003.g.;

Izlaganje Mr Saša Leskovac-koordinator za reformu javne uprave - Ured za reformu javne

uprave u BiH, na okruglom stolu”Reforma državne službe i dalji pravci reforme”;u Banja
Luci,mart 2004.g.;

Prezentacija gospođe Jasminke Ajanović,matreijal predstavljen na Akademiji za politicke

lidere i liderke;

Internet stranice:
www.projuris.org/evropska_unija.htm

www.wikipedia.org

www.europa.eu

www.becei.org

www.hcabl.org

www.nezavisne.com

www.oslobođenje.ba

www.princom.biz

www.glas-javnosti.co.yu

www.politika.co.yu

www.ekonomist.co.yu

www.bnr.bg

www.b92

13