FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd

KIBERNETIKA I INFORMATIKA

Predavanje:
KIBERNETIKA

Prof. Dr Vladimir Štambuk

Asistent Mr Nebojša Mrdja
2005/2006
 NASTANAK KIBERNETIKE

 Viner (1948) je precizirao da se pojam “kibernetika”, pre

svega, odnosi na “ljudsku upotrebu ljudi”.
 Sto godina pre Vinera Amper je isti pojam koristio da bi
označio nauku o politici.
 Platon je od reči “kibernetos” (krmaroš) skovao pojam
“kibernetika” i ukazao da su složenost, dinamičnost i
nepredvidivost karakteristike upravljanja.

 Viner je prvi dao odgovor na pitanja:

a) Čime se upravlja – sistemima.
b) Pomoću čega se upravlja – informacijama.
c) Kako se upravlja – procesima, povratnom spregom.

2
 ČIME SE UPRAVLJA?

 Viner je odredio da procesi upravljanja obuhvataju tri

elementa: sistem, informacije i procese.

 Sistemi su sastavljeni od ljudi, stvari i procesa i

predstavljaju skup elemenata koji objedinjeni i
medjusobno povezani postaju realni predmet
upravljanja.

 Bitno svojstvo svakog sistema jeste njegov cilj. To je

razlog njegovog postojanja.

3
 KAKO SE UPRAVLJA?
 Sistemima se upravlja tako što se pomoću
povratne sprege utiče na njihovo kretanje u
prostoru stanja sistema.

 Primenom povratne sprege, pomoću informacija,

sistem se kreće u prostoru stanja.

 Sistem može da funkcioniše u dopuštenom i

mogućem prostoru stanja.

4
 KRETANJE SISTEMA U
PROSTORU STANJA Prostor
  stanja
sistema
Reprezenta-
tivna tačka

5
 POVRATNA SPREGA
 Povratna sprega predstavlja sprezanje izlazne
informacije sistema sa ulaznom.

 Negativna povratna sprega deluje tako da sistem svojim

ponašanjem umanjuje ili neutrališe uticaj iz okruženja.
Time se sistem vraća u prethodno stanje.

 Pozitivna povratna sprega deluje tako da ponašanje

sistema pojačava ulazna dejstva na sistem. Takvo
delovanje ima za rezultat rast i razvoj sistema.

6
 POVRATNA SPREGA

 
 
 

Ulazna informacija
  SISTEM Izlazna Informacija

Povr
a
spreg tna
a

7
 ŠTA JE TO KIBERNETIKA
(RAZNE DEFINICIJE)
 J.Božićević, S.Marjanović, R.Tomović, J.Bober, F.George, W.R.Ashby,
R.Ryer, A.V.Gluškov, Lerner, N.Viner,...

 Zašto se različite definicije toliko razlikuju?

- Naučnicima različitih profila i stremljenja se često čini da

definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim
potrebama koje kibernetika izaziva u njihovim domenima
i delokrugu rada.

- Mnogi pokušavaju da kroz definiciju kibernetike u nauku

unesu i svoje vrednosne sudove.

8
 ELEMENTI
ZA DEFINICIJU KIBERNETIKE
Sve definicije kibernetike sadrže bar tri elementa:
 sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi,
 procese upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu
disciplinu, i
 informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja.

Kibernetika se bavi upravljanim sistemima, tj. sistemima

koji se pomoću različitih dejstava mogu:
a) približiti zadatom optimalnom stanju,
b) održavati u stanju dinamičke ravnoteže, i
c) koji se mogu usmeravati ka željenim ciljevima.

9
 STABILNO STANJE

 Koncept stabilnog stanja sistema označava takav

odnos izmedju elemenata sistema u kojem dolazi do
relativno malih modifikacija u funkcionisanju sistema.

 Sistem koji je u stabilnom stanju je veoma otporan na

uticaje i promene.

 Takvi sistemi funkcionišu dok im unutrašnja struktura

omogućava da negiraju spoljne i unutrašnje
poremećaje. Kada unutrašnja struktura to više nije u
stanju, sistem se, po pravilu, raspada.

10
 DINAMIČKA RAVNOTEŽA

 Dinamička ravnoteža se može definisati kao najbolji

raspored i odnos elemenata sistema u odnosu na željeno
stanje.

 To je stanje sistema u kome su elementi organizacije i

dezorganizacije u stanju privremene ravnoteže.

 To je odnos elemenata sistema koji omogućava da sistem

umanjuje poremećaje a da pritom teži cilju.

 Prihvata se stalna dinamika unutar sistema, kao i dinamika

sistema u odnosu na okruženje.

11
 ZNAČAJ DINAMIČKE RAVNOTEŽE

 Dinamička ravnoteža priznaje da u sistemu postoje

sukobi ali i da sistem može da za njih nadje rešenja.

 U realnosti kibernetika se bavi proučavajem

organizacije.

 Organizacija predstavlja osciliranje sistema oko njegove

strukture.

 Struktura sistema predstavlja presek slike sistema u

vremenu t1.

12
 DETERMINISTIČKI ODNOSI I
STOHASTIČNOST
 Deterministički odnosi označavaju da pojava A uvek
izaziva pojvu B.

 Determinističke odnose je teško otkriti u složenim

(velikim) sistemima zbog velikog broja elemenata i
medjusobnih složenih odnosa.

 Stohatičnost označava da promene u elementu B

zavise, sa većom ili manjom verovatnoćom, od
promena u elementu A, ali moguće i od elementa C,D
itd.

13
 MODEL

 Model predstavlja preslikavanje realnosti u neki manje

složeni virtuelni sistem.

 Preslikavanje elemenata sistema u model može biti

izomorfno ili homomorfno.

 Teškoće u stvaranju modela vezane su za:

 izbor elemenata sistema za preslikavanje,
 “objektivnost” istraživača,
 postojanje apriornih opredeljenja onih koji upravljaju.

14
 IZVORI KRIZE KIBERNETIKE

 U domenu teorije i metodologije kibernetika se nije

dovoljno brzo i adekvatno razvijala, tako da je brz
tehnološki razvoj došao u sukob sa njenim
mogućnostima.

 Kibernetika nije uspela da daje konkretne odgovore na

pitanja koja su društvo i situacija postavljali.

 Došlo je do pokušaja da se kibernetika idejno i

vrednosno distancira od svog teoretskog okvira.

15
 METODOLOŠKI DOPRINOSI
KIBERNETIKE
Kibernetika insistira :  Sistemski pristup
1) na pojmu celine,
2) na stohastičkim vezama,
 Stohastičnost
3) da se elementi samo u  Otvoreni sistem
kretanju mogu spoznati,
4) da odnos delova i celine nije
 Interdisciplinarnost
prost odnos,  Sinteza
5) na pristupu otvorenog
sistema,
 Ekvifinalitet
6) na simbiozi, na povezanosti
različitosti.

16
 PROBLEMI TEORETSKOG
OKVIRA KIBERNETIKE
 Mogući teoretski okviri kibernetike su: funkcionalizam,
sistemska analiza i opšta teorija sistema.

 Funkcionalizam insistira na onim elementima koji će iskazivati

stabilizaciju društva a ne i njegovu promenu.

 Ni sistemska analiza ni opšta teorija sistema ne daju odgovore

na pitanje: šta je izvor promena, kako te promene nastaju?

 Nijedan teoretski okvir ne rešava jedan od

fundamentalnih problema savremenog društva –
problem naglih, skokovitih, suštinskih promena.

17
 METODOLOŠKE
NEKONZISTENTNOSTI KIBERNETIKE

 Formalizacija označava kvantifikovano (numeričkim)

opisivanje pojave koja se istražuje.

 Kibernetika je omogućila “ukrštanje” formalizacije i

slučajnog ponašanja.

 Kibernetika daje tri moguća načina za uključivanje

slučajnog ponašanja u neki oblik formalizovanog
ponašanja, a samim tim i u samu kibernetiku:
 verovatnoća,
 teorija igara (formalizovani konflikt), i
 sistemska analiza.

18
 DEFINICIJA KIBERNETIKE

 Kibernetika se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima

pomoću informacija, razvijajući pri tome veoma različite
metode i načine upravljanja.

 Kibernetika nastoji da utvrdi principe, kriterijume i načine

upravljanja složenim sistemima.

 Kibernetika iznalazi složene kodove upravljanja koji mogu

samostalno da ostvare upravljačka dejstva.

 Sastavni delovi kibernetike su: opšta teorija sistema, teorija

informacija i teorija upravljanja.

19