Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dimitije Bacevic

Dimitije Bacevic

Ratings: (0)|Views: 89|Likes:
Timotijevic, 18. vek, srpski barok
Timotijevic, 18. vek, srpski barok

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Sep 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/11/2010

pdf

text

original

 
Мирослав Костић Самарџија, Београд, 1992
ДИМИТРИЈЕ БАЧЕВИЋ
УМЕТНИЧКО ФОРМИРАЊЕ
У срп. слик. Б. се јавља у 7.дец.18.в. у зрелом животном добу и као потпуно формиран иискусан сликар. То је време опште модернизације срп.ум. у духу барокног манира чији суизвори у ум. Украјине.Током 10 година био је привилегован сликар митрополита Павла Ненадовића и ради свевеће црквене поруџбине у Сремској епархији. Б. је био ангажован на визуелазовању верскогпрограма реформе које је спроводио митрополит Ненадовић. Стилски и икон. програм својимодликама и квалитетом представља врхунац у развоју ране фазе срп. бар. слик. (од 4.дец.18.в.и патриј. Арсенија IV Ш)Реформе у политичком, културном и верском ж. срп. народа након Сеобе утицале су и напромену у уметности. Европеизација срп. ум. ишла је преко Украјине и Кијевско-пећарскелавре. Духовни центар православног света био је
КИЈЕВ
 
у Украјини.
 
Ту ум. православногпорекла прихватају срп. сликари- В. Остојић, Бачевић, Тенецки, Халкозовић у 5. и 6.дец. 18.в.али уз нова схавтања -перспектива, анатомија, динамична композиција- задржавају тананевезе са традициом. Неговањем традиције брањена је идеја правоверности. Један од првих срп. сликара који ослобађа постепено срп. слик. превазиђених узора Виз.ум. и прихвата обрасце барокне иконографије је Д.Бачевић. Сликарско формирање овогуметника није довољно истражено. Већа на својим првим сачуваним делима – иконостас у
ДАЉУ, Горњој ц. у СРЕМ. КАРЛОВЦИМА и ЗЕМУНУ,
представио се као зрео сликар и добарпознаваоц украјинске ум. и теологије. На последњим делима у Јаску и Голубинцима показујетежњу да се приближи З-европ. лик. проблематици и иконографији.Његов ум. рад до 1760. је непознат (можда је био у некој слик. радионици). Новијаистраживања истичу да је био ученик Василија Остојића, али је његов сликарски рукописближи С. Тенецком који је стварао у време када срп. ц. слик. одлучујуће прожимајуукарјинске бар. тенденције (Крушедол), ту му је можда Бачевић био сарадник као и уосликавању иконостаса Николајевске ц. у Старом Сланкамену јер су присутне некеБ.
сликарске особености
-
СТРОГ И ХИЈЕРАТИЧАН СТАВ ФИГУРА
ПРЕЦИЗАН ЦРТЕЖ,
МОДЕЛОВАЊЕ У ПУНИМ ОБЛИЦИМА СВЕТЛИМ АКЦЕНТИМА НА ТАМНОМ ИНКАРНАТУ,
ИКОНОГРАФИЈА СА ЗАПАДЊАЧКИМ ЕЛЕМЕНТИМА,
ОРНАМЕНИТИСАЊЕ И ИСЦРТАВАЊЕ ОДЕЋЕ ЗЛАТОМ.
СЛИКАРСКА ДЕЛА
1. ИКОНОСТАС КАПЕЛЕ УСПЕЊА БОГОРОДИЦЕ У ДАЉУ
Митрополит П. Ненадовић за овај рад ангажовајо је Бачевића и Остојића (извори у архивиМузеја у Сенти). Капела саграђена на месту тзв. Добра вода. Даљско властелинство је билопосед срп. митрополита.Позадина плава (небо)
2. ИКОНОСТАС ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЗЕМУНУ
На позив црквене општине 1762. почиње са радом. Земун је у то време био гранчарско место.Нови барокни храм Св. Николе житељи Земуна подижу 1745. на месту мале ц. из турскогдоба. Крајем 5.дец18.в. ц. је завршена и опремљена раскошним бар. мобилијаром, аентеријером је доминирао високи бар.иконостас (по величини су му претходили иконостаси1
 
В.Романовића у Слатинском Дреновцу и костајничкој Саборној ц.). На дуборез иконостаса ињегов идејни концепт могао је утицати иконостас Саборне ц. у Н.Саду (40тих 18.в.).Архивски подаци указују да су 1761. заједно потписали уговор Бачевић и Д. Поповић, алинатипис уз годину завршетка 1762. наводи само Бачевића. Архивски документи из МузејаЈоце Вујића у Сенти наводе да је за овај иконостас био ангажован В. Остојић са својимучеником Бачевићем. Иконостас Николајевске ц. по распореду и тематици припада развијеном типу олт. преграда које су код нас формиране под утицајем украјинског високогиконостаса. У картуши изнад царских двери Б. се потписао са
''ИЗОГРАФ или ИКОНОПИСАЦ''
(тако се називали руски сликари од 17.в. али не и српски). То указује на повезаност Б. са руском културном традицијом (можда преко Тенецког приликом раду у Крушедолу).Елементи Б. зрелог стила присутни и на иконостасу Крушедол, Прхова, Беочина, Јаска,Голубинаца су :
ЗЛАТНА ПОЗАДИНА,
БОГАТ БИЉНИ ОРНАМЕНТ,
ПЛАСТИЧНОСТ ФИГУРА У КОНТРАСТУ СА ЛИНЕАРИЗМОМ ОДЕЋЕ,
НЕУСИЉЕНИ ПОКРЕТИ,
МРКОЗЕЛЕНИ ИНКАРНАТ
Утицаји В.Остојића присутни су у стилској обради фигура пророка у 2. зони олт. преграде.Иконе у соклу са сценама Х.Парабола накнадно су пресликане – поч.19.в.- морализаторскоесхатолошко значење парабола у оквиру ангажованог верско-дидактичног програма.Параболе као делови Библије због свог значења врло су популарне и одговарају проповедимаи надахњују слик. стваралаштво – 
п. о Митару, о убогом Лазару...
Као предложак за комп. на соклукориштено је богато илустровано дело – 
BIBLIA ECTYPA
.
Иконостас је обновио, позлатио иочистио 1846-47 земунски сликар Живко Петровић приликом осликавања зидоваНиколајевске ц. Трагови пресликавања очити су на малим овалним медаљонима исподпрестоних икона са сценама
-
Св. Стефан Дечански и Св. Никола, Сусрет Марије и Јелисавете, Х. иСамарићанка, Благовести Захарији.
 
1. зона
-
престоне иконе Св Никола, Бр. Х. Јован
- златна позадина украшена крупним бар.флоралним орнаментом. Бр. и Х. стоје на облацима – украјинксоИзнад престоних икона су
апостоли
, изнад царских двери
Недремано
 
око
, којег окружујуапостоли који нису веше сведоци Х. суђења већ његовог милосрдног и искупитењскогжртвовања за Спасење. Недремано око је непсоредно предсказање Х.Страдања. У Земуну овапредстава је и у икон. и композиционом погледу различита од оних из 1.пол 18.в. јер прекоукрајинских узора срп. бар. сликари сликају одевеног Х.дечака који спава на крсту који јеположен на земљу (а не Х.Младенац који спава на постељи а изнад је анђео).
2. зона
– 
поворка Св. Пророка
- Давид, Данило, Јаков, Аврам, Авкум, Захарије, Гедеон,Мојсије, Јеремија, Језекиљ, Соломон, Исаија-носе таблице и исписане свитке.Низ апостола и пророка у средишњем пољу
између 3. и 4.
зоне прекида као централна иконаи окосница читавог идејног програма фигура
Богородице коју крунише Св. Тројство
узпосредовање Св. Духа (варијанта настала у 15.в. а носи идеју о безгрешном зачећу ипредодређености за небеску краљицу), њен небески статус су наговестили пророци, апотврдили апостоли.
3. зона
– 
Празничне иконе
-2 крајње са обе стр. су посвећене Б. празницима – Рођење,Ваведење, Благовести, Успење). Укључивање Велики празника у тематски репертоари програм срп. иконостата представљало је сред 18.в. велику новину у Карловачкој2

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->