Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Magazin Odbrana br. 117str. 66-68

Magazin Odbrana br. 117str. 66-68

Ratings: (0)|Views: 30|Likes:
Published by stvaralac
Legijski logor i rimski grad Viminacijum http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana117/odbrana117.html
Legijski logor i rimski grad Viminacijum http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana117/odbrana117.html

More info:

Published by: stvaralac on Sep 10, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/03/2011

pdf

text

original

 
С
тежњом да невидљиви град учини видљивим и свима доступним, вредни тим археолога са др Миомиром Кораћем на челу ужурбано ради. Циљ је да се Виминаци јум претвори у археолошки парк, у коме ће посетиоци моћи да се осете као грађани Римског царства. То сигурно не може бити скоро, али вреди труда. На овом археолошком налазишту већ данас можете да видите део тадашње раскоши. Откривени су маузолеј, аквадукт, терме, северна капи ја логора и амфи- театар. Виминаци јум је имао сво је ковнице у ко јима се поред бронзаног ковао и златни и сребрни новац, а таквих је у царству било само дванаест. Као сваки вели- ки римски град, имао је хиподром, позориште, амфитеатар, болнице, храмове, за- натске и трговачке радње. Настао је с потребом да се заштити северна граница царства и да се обезбе- ди пролаз према Даки ји, данашњој Бугарској. Оивичен рекама Млавом и Дунавом, омогућавао је повезаност са другим градовима и утврђењима преко реке, али је био и на важној раскрсни- ци путева ко ји су повезивали Итали ју са Даки јом. Легионари су штитили царство и ишли у осва-  јања. Уживали су посебан углед у друштву и били под вођством римских царева. Читава инфра- структура била је подређена њима и свакако је омогућавала и обичним грађанима да има ју ком- форни ји и динамични ји живот. Леги је су имале изванредне инжењерске јединице, у ко јима су били и врхунски стручњаци тог доба, ко ји су планирали изградњу логора и објеката у њему, па и читавих градова.
Лгијски логор и римски грд Виминци јум
Рскош јдно
г
У близини Пожрвц, испод површин од 450 хктр орниц, кри ју с читви тргови, лгијски логор и грд ко ји ћ нм рзоткрити живот римских лгионр и грђн. Рч ј овликом рхолошком нлзишту Виминци јуму, глвном грду римск провинци ј Горњ Мзи ј, ко ј ј обухвтл вћи до дншњСрби ј.
Текст и сликеДушка СТЕФАНОВИЋ
 
Леги ја је штитила град, а грађани су заузврат опслужи- вали леги ју. У Виминаци јуму су биле смештене леги ја IV Фла- ви ја Феликс, ко ја је касни је измештена у Сингидунум, и леги-  ја VII Клауди ја Пиа Фиделис, ко ја оста је у Виминаци јуму до на језде Хуна. Ове две леги је градиле су аквадукт у Вимина- ци јуму, о чему сведоче њихова обележ ја на самом водоводу.
У војној служби
Тада се војска служила 16, 20 или 25 година, после чега је доби јана војничка диплома. Овакве сачуване дипломе су веома ретке, а неке су пронађене у по јединим гробницама Виминаци-  јума. Војници су долазили из различитих кра јева царства, јер је римска максима била слободна размена људи, иде ја и робе, па се тако исти римски производи могу видети у Итали ји, Немач- кој и у Срби ји.Војничке дипломе су изузетно важне јер садрже текст у коме се наводи где је војник служио, у ко јој јединици, та- ко да данас тачно можемо знати на ко јој територи ји је та  јединица била и у ко је доба. То су бронзане таблице ко јима  је војник стицао сва римска грађанска права, на основу ко-  јих су и његова жена и деца поста јали римски грађани. Би- ло је много војника ко ји су ступали у војне јединице, а да
41
нису били Римљани. Дипломе су биле документ ко ји је био у поседу војника и његове породице, али је посто јао и ар- хив у Риму у ко јем су чуване копи је.
Изгрдњ путв
Прво што су Римљани радили када осво је неку територи-  ју била је изградња путева. Војници су градили путеве, мосто- ве, водоводе и друге архитектонске целине. Путеви су имали вишеслојне подлоге, ивичњаке, путока- зе, па су чак и у градовима, на раскрсницама, постављани сту- бићи ко ји су онемогућавали брз пролазак кроз раскрсницу. Стубићи су били попут данашњих лежећих полица јаца и спре- чавали су обесне коњанике да погазе некога од пешака. Чувени пут Via Militaris полазио је од Аквиле је, града бли- зу данашњег Трста и пружао се с једне стране ка северу, а с друге ка истоку, преко Љубљане, Сремске Митровице, Бео- града до Виминаци јума и даље према Црном мору преко Ниша и Софи је. Овај пут доносио је све погодности ондашњег са- временог света. Могли сте на путу мењати коње, одмарати се, мењати новац и тим пу тевима ишла је редовна римска пошта. Тачно се знало колико је времена потребно да се стигне од  једног до другог града.
доб

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->