Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Biblijska Arhelogija

Biblijska Arhelogija

Ratings: (0)|Views: 337|Likes:
Published by cobi63

More info:

Published by: cobi63 on Sep 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/25/2012

pdf

text

original

 
 
1
 BIBLIJSKA ARHEOLOGIJA
 PredgovorAko se govori o biblijskoj arheologiji mora se imati u vidu da je to
podvrsta
 arheologije koja svoje zaklju
č
ke o starinama (gr
č
. arhaios - star, drevan) temeljive
ć
inom na onome što je prona
ñ
eno, otkopano i izva
ñ
eno iz zemlje - a što se ti
č
e detaljakoje je Biblija izri
č
ito spomenula - i koji su zato potvrda njene autenti
č
nosti. Moglo bise govoriti o jednoj geografski i vremenski veoma širokoj oblasti prou
č
avanja, pošto suse doga
ñ
aji, koji se u ovoj drevnoj knjizi opisuju, odigravali i na širem geografskomprostoru i u toku veoma dugog istorijskog razvoja. Zbog tog razloga obi
č
no se po
č
eciarheoloških istraživanja uzimaju kao zajedni
č
ki osnov na kome je kasnijeosamostaljena disciplina biblijske arheologije razra
ñ
ivala svoje naro
č
ito zanimljiveoblasti rada.**KAMEN IZ ROZETETokom maja 1798. godine Napoleon je, kre
ć
u
ć
i u svoj
č
uveni egipatski pohod,nagomilao u tulonskoj luci sto dvadeset osam brodova i trideset osam hiljada veteranakoji su u
č
estvovali u italijanskoj kampanji.Planovi vezani za ovu ekspediciju nisu se ograni
č
ili jedino na osvajanje Egipta.Napoleon je nameravao da svojom malom, ali u borbama prekaljenom armijom, kreneu Indiju, osvoji je i na taj na
č
in podrije osnove britanske svetske mo
ć
i.Osim osvajanja Egipta i Indije Napoleon je sebi odredio još jedan zadatak, korisniji za
č
ove
č
anstvo od njegovih ratnih planova. Pohod u Egipat trebalo je da bude po
č
etaksistematskih nau
č
nih istraživanja istorije te zemlje. Napoleon je stoga sa sobom poveomnoštvo nau
č
nika i umetnika: astronoma, geometara, hemi
č
ara, minerologa,orijentalista, tehni
č
ara, slikara, crta
č
a pa
č
ak i pesnika snabdevši ih potrebnomopremom.Za vreme boravka u Egiptu »nau
č
na komisija« još nije vršila arheološka iskopavanja,pošto je na zemljinoj površini bilo toliko spomenika, da je bilo potrebno nekolikogodina za njihovo registrovanje. Nau
č
nici su vršili merenja ruševina, opisivanjemspomenika, pravili su njihove modele i otiske u gipsu i glini. Tako
ñ
e su prikupiliogromnu zbirku primeraka egipatske umetnosti: kipove, reljefe,
č
ak i sarkofage koje suuprkos Nelsonovoj blokadi uspelli da prebace u Pariz.U avgustu 1799. godine inžinjerijski odred je tokom radova u tvr
ñ
avi Rašid, nekolikokilometara udaljenoj od arapskog mesta Rozete na obali Nila, iskopao iz zemlje velikuplo
č
u od crnog poliranog bazalita. Plo
č
a je bila pokrivena natpisima u tri stupca.Pokazalo se da je natpis bio dvojezi
č
ki. Dva prva stupca sadržala su tekst naegipatskom jeziku, zapisan starim hijeroglofskim pismom i novijim, uproš
ć
enimdemotskim pismom, dok je tre
ć
i stubac bio na gr
č
kom jeziku.
 
 
2
Jedan od generala, helenist po struci, sa lako
ć
om je pro
č
itao tekst i uverio se da sadržisve
č
anu poslanicu egipatskih sveštenika upu
ć
enu 196. godine pre n.e. faraonuPtolomeju V Epifanu, prilikom njegovog krunisanja.U Egiptu je zajedno sa nestankom poslednjih sveštenika oko 391. godine izašla izupotrebe i teška umetnost
č
itanja hijeroglifa. Od tada su tokom 1500 godina bezbrojninatpisi na hramovima, grobnicama, na spomen-plo
č
ama, mrtva
č
kim kov
č
ezima,sarkofazima, kipovima i obeliscima postali samo skup mrtvih znakova.Me
ñ
utim, bilo je nezamislivo vo
ñ
enje bilo kakvih nau
č
nih istraživanja bez dešifrovanjahijeroglifa. Zato je u prvoj fazi istraživanja celokupna pažnja nau
č
nika bila usmerenana »kamen iz Rozete«, jer se
č
inilo da je zahvaljuju
ć
i dvojezi
č
nosti natpis sadržavaoklju
č
za
č
itav problem. Zasad su ipak svi pokušaji donosili gotovo sama razo
č
arenja.Na kraju je izražena sumnja da li
ć
e bilo ko ikada uspeti da izvrši to delo.U vreme kad su se o hijeroglofima vodili žestoki sporovi, inspektor Žan Batist Furije uGrenoblu je pronašao de
č
aka Žana Fransoa Šampoliona.De
č
ak je u trinaestoj godini govorio: latinski, gr
č
ki i jevrejski, da bi nakon samonekoliko godina nau
č
io i arapski, sirijski, haldejski, starokineski, sanskrit i koptski.Šampolion se u Parizu posvetio u
č
enju isto
č
nih jezika, u želji da upozna mentalitet ipsihologiju naroda Istoka, te da se na taj na
č
in približi na
č
inu mišljenja starih Egip
ć
ana.Verovao je da
ć
e tim napornim putem do
ć
i do klju
č
a za dešifrovanje hijeroglifa.Šampolion je nakon 23 godine napornog rada objavio rezultate svog izu
č
avanja: prevodhijeroglifskog teksta sa Rozetskog kamena, gramatiku i re
č
nik egipatskih hijeroglifa.Šampolion je zaklju
č
io da je egipatsko pismo složeno, ono je: slikovito, simboli
č
no, ifonetsko - u istoj fazi, u istom tekstu i istoj re
č
i. Uskoro je egiptologija uvedena u svave
ć
a sveu
č
ilišta Evrope.Veliki zna
č
aj Rozetskoga kamena nije u njegovom sadržaju, ve
ć
u mogu
ć
nostidešifrovanja hijeroglifa, što je dalo klju
č
za velika bogatstva egipatske kulture.Zahvaljuju
ć
i genijalnom Šampolionovom otkri
ć
u, danas stru
č
njaci mogu pro
č
itatisvaki hijeroglifski zapis.>>BEHISTUNSKA STENAArheologija Bliskog Istoka ro
ñ
ena je otprilike pre 150 godina kad je u stvari po
č
eloistraživanje u zemljama u kojima su nekada cvetale najranije svetske civilizacije, udolinama reka Nila, Tigrisa i Eufrata.U ovim predelima sveta bili su prona
ñ
eni razni arheološki pronalasci koji nam danasomogu
ć
uju, sa jedne strane, da bolje upoznamo vreme i okolnosti pod kojima je živeoIzrailj i drugi narodi, a sa druge, ova otkri
ć
a potvr
ñ
uju i pojedine doga
ñ
aje koji suopisani u Svetom pismu.Pored »kamena iz Rozete«, koji je bio klju
č
za dešifrovanje hijeroglifa, drugi zna
č
ajniarheološki poduhvat na teritoriji Bliskog Istoka na
č
injen je sredinom prošlog veka -1835. godine, kada je Henrik Kresvik Rolinson, engleski oficir u odredima Isto
č
no-indijske kompanije, odgonetnuo trojezi
č
ni natpis Persijskog cara Darija I, natpis koji jeposlužio kao osnov za dešifrovanje klinastog pisma.Kako je došlo do otkri
ć
a ovog natpisa?
 
 
3
Agenti Intelidžens servisa, me
ñ
u kojima je bio i sam Rolinson, vrlo
č
esto su svojušpijunsku delatnost krili prividom nau
č
nih istraživanja i arheoloških traganja. Me
ñ
utim,Rolinson se od svih njih razlikovao time što je zaista bio valjan istraživa
č
klinastogpisma i što je na tom polju postigao važne nau
č
ne rezultate.Kao verni izvršavalac tajnih nare
ñ
enja svojih naredbodavaca, Rolinson se
č
esto putaprebacivao iz mesta u mesto. Za vreme tih putovanja jednom se prilikom našao i umestu Behistunu, 40 km isto
č
no od Kermanšaha, a to je današnji Hamadan, na putu zaVavilon.Došavši na to mesto, Rolinson je sa za
č
u
ñ
enim pogledom stajao pred jadnomizgrebanom stenom koja se okomito dizala u ravnici. Oko 100 m iznad ponora, na njojse videla
č
uvena behistunska tabla koja je bila pri
č
vrš
ć
ena za stenu ocrtavaju
ć
i reljefena kojima su bili predstavljeni bradati ljudi u dugim persijskim haljinama i niz stubacasa klinastim pismom. Sam reljef ostavio je dubok utisak na Rolinsona, i zato ga je u više mahova, provode
ć
i sate i sate, posmatrao dvogledom i uspeo na njemu danabroji preko 400 redova klinastog pisma dugih po 20 metara.Slika koju je imao pred sobom, kao i želja da sazna poruku koju je slika u sebi nosila,naterale su Rolinsona da otpo
č
ne sa istraživanjem i dešifrovanjem ovog natpisa.Me
ñ
utim, na putu da do
ñ
e do napisanog teksta, Rolinson se suo
č
io sa ozbiljnimproblemima. Najre je trebao da se uspentra na strmi zid stene i, vise
ć
i nad ponorom, daga precrta ta
č
no crtu po crtu. Takav poduhvat zahtevao je duge lestve, konopce i kukekao i razna oru
ñ
a koja su bila teško dostupna u primitivnim krajevima. Ali u svemutome želja da se do
ñ
e do cilja bio je silni motiv koji je pokretao Rolinsona da savladasve barijere koje su se pojavile na putu i na taj na
č
in uspeo je, precrtavanjem znakovau debeli notes, da završi jedan deo posla, jer je bio pozvan od svojih viših vlasti daprekine svoj posao i da požuri u Avganistan.1847. godina je bila godina kada se on opet vratio u Behistun da završi sa precrtavanjempreostalog teksta koji se nalazio na teško dostupnom delu stene. Za tu svrhu iznajmio je jednog mladog Kurdskog vojnika, koji je duž celog zida pozabijao drvene klinove da bimogao lakše da premešta lestve, koje su mu pomogle da uz pojedine fragmente natpisapritiskuje vlažni karton, dobijaju
ć
i veran otisak ispisanog teksta.Posle nekoliko nedelja napornog rada, Rolinson je postao jedini posednik ogromnogklinastog teksta koji je predstavljao neocenjiv nau
č
ni materijal.Od
č
ega je bio sastavljen i koju je poruku nosio behistunski natpis?Ovaj natpis je bio sastavljen od tri stuba:1. Srednji stubac je bio napisan na staropersiskom jeziku i njegovo dešifrovanje,zahvaljuju
ć
i prethodnim nau
č
nim radovima, nije predstavljao naro
č
itu teško
ć
u;2. Drugi stubac pisan je silabi
č
nim sistemom, pomo
ć
u klinastih znakova, koji suizražavali
č
itave slogove, a predstavljao je prevod persijskog teksta na jezik iranskognaroda - Elami
ć
ana i Par
ć
ana.3. Tre
ć
i natpis je bio Asirsko - vavilonsi prevod koji se razlikovao od prethodna dva izadao je dosta probleme Rolinsonu, dok ga nije dešifrovao, jer je u nekoj sutuaciji jedanisti znak ozna
č
avao razli
č
ite slogove pa
č
ak i razli
č
ite re
č
i.

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
koicha liked this
boban64 liked this
rbiny liked this
nesadjordj liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->