Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
19Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Velimir Abramović - Obaranje Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti

Velimir Abramović - Obaranje Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti

Ratings: (0)|Views: 10,125|Likes:
Published by Nebojša
Аутор текста: Велимире Абрамовић
...................
Објашњење математичке методе и обарање физичких закључака ајнштајнове електродинамике тела у кретању - специјалне теорије релативности....

У Електродинамци тела у кретању, популарно названој Специјална теорија релативности, Ајнштајн је применио Гаусову модуларну аритметику на време, простор, брзине и енергију. Учинио је то недопустиво површно. Није се ни осврнуо на онтолошка питања о времену и простору, нити је покушао да физички интерпретира ‘јединицу’, ‘нулу’ и ‘знак једнакости’, што је у математичким операцијама с временом и простором од пресудног значаја. У овој никоме довољно јасној теорији, Ајнштајн је извео противуречне и нетачне физичке закључке, који ни после више од сто година нису ваљано лабораторијски доказани, нити је из њих проистекла било каква употребљива технологија контроле времена и енергије у физичким и биолошким процесима.
Аутор текста: Велимире Абрамовић
...................
Објашњење математичке методе и обарање физичких закључака ајнштајнове електродинамике тела у кретању - специјалне теорије релативности....

У Електродинамци тела у кретању, популарно названој Специјална теорија релативности, Ајнштајн је применио Гаусову модуларну аритметику на време, простор, брзине и енергију. Учинио је то недопустиво површно. Није се ни осврнуо на онтолошка питања о времену и простору, нити је покушао да физички интерпретира ‘јединицу’, ‘нулу’ и ‘знак једнакости’, што је у математичким операцијама с временом и простором од пресудног значаја. У овој никоме довољно јасној теорији, Ајнштајн је извео противуречне и нетачне физичке закључке, који ни после више од сто година нису ваљано лабораторијски доказани, нити је из њих проистекла било каква употребљива технологија контроле времена и енергије у физичким и биолошким процесима.

More info:

Categories:Types, Research, Science
Published by: Nebojša on Sep 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2013

pdf

text

original

 
Велимир Абрамовић
ОБЈАШЊЕЊЕ МАТЕМАТИЧКЕ МЕТОДЕ И ОБАРАЊЕ ФИЗИЧКИХЗАКЉУЧАКА АЈНШТАЈНОВЕ ЕЛЕКТРОДИНАМИКЕ ТЕЛА УКРЕТАЊУ –
СПЕЦИЈАЛНЕ ТЕОРИЈЕ РЕЛАТИВНОСТИ 
У
Eлектродинамици тела у кретању 
, популарно названој Специјалнатеорија релативности, Ајнштајн је применио
 
Гаусову модуларну аритметикуна време, простор, брзине и енергију. Учинио је то недопустиво површно.Није се ни осврнуо на онтолошка питања о времену и простору, нити јепокушао да физички интерпретира „јединицу“, „нулу“ и „знак једнакости“,што је у математичким операцијама с временом и простором од пресудногзначаја. У овој, никоме довољно јасној теорији, Ајнштајн је извеопротивуречне и нетачне физичке закључке, који ни после више од сто годинанису ваљано лабораторијски доказани, нити је из њих проистекла било какваупотребљива технологија контроле времена и енергије у физичким ибиолошким процесима.Може се рећи да се досадашње поверење научника у Специјалнутеорију релативности углавном заснивало на:a) неоткривеној и зато несхваћеној Ајнштајновој методи (показаћемо да је то Гаусова модуларна аритметика); иб) непотпуном извођењу последица из Ајнштајнових наивнихматематичко-физичких претпоставки, што је читаву модерну физику заразилоопштим, недоследним размишљањем о физичкој реалности, тако да данаснико од познатих научника више и не помишља озбиљно да физичкиинтерпретира математику коју сам примењује.Поврх тога, Ајнштајн је у теоријску физику увео уметнички манирнеуважавања експерименталних чињеница, па се резултати данашњих огледаи посматрања насилно подводе под важеће теорије, које су честофантастичне, тј. очигледно невероватне, што ствара препреке људскомсазнавању природе. На пример, удаљавање галаксија брзинама вишеструковећим од
c
релативистички се прилагођава
теорији Великог праска,
иако јесваком јасно да на све већим удаљеностима од центра „експлозије“, одаклекрећу брзином
, галаксије морају да успоравају, уместо што убрзавају, какосе опажа и мери (
70
и више
). Али, уместо да признају да им је природасветлости још увек непозната и да физички недостаје права хипотезавремена и простора, физичари су увели нове, још мање јасне појмове, каошто су „тамна материјаи „тамна енергија“; другим речима, увели су
материју која се не види, али је провидна,
 јер се кроз њу виде звезде, и
светлост која не светли
, али галаксијама служи као погонско гориво занадсветлосне брзине, које опет, по теорији релативности нису могуће.Збрка се увећава тиме што се за
фотон
тврди да нема
масу мировања
, пакако у физици нема ни геометријске интерпретације јединичне масе, тоуопште нема начина да се тако схваћени фотон било како визуелно
1
 
представи, нацрта. А знамо да и светлост мора некако изгледати, да имаоблик.При читању
Специјалне теорије релативности
треба избећи спонтанопоистовећивање научне имагинације са научном истином, јер је то замка укоју нас књижевно надарени Ајнштајн наводи самим стилом излагања. УАјнштајновом случају, битно је стећи имунитет на псеудологички скелетњегових физичких тумачења, и строго пратити шта нам његова математиказаиста саопштава. Зато прескочимо његову збуњујуће емотивну уводнуприповест и анализу започнимо од прве једначине.
I
ЕЛЕКТРОДИНАМИКА ТЕЛА У КРЕТАЊУ 
IКинематички одељак
1. Дефиниција симултаности:
 „Не можемо одредити заједничко „време” за
A
и
B
, јер оно уопште и неможе бити одређено уколико то не учинимо
 дефиницијом
по којој је „време” потребно светлости за путовање од
A
до
B
једнако „времену” потребном запутовање од
B
до
A
. Нека зрак светлости крене у „време
А
” (
t
A
) из
A
према
B
,и нека у „време
B
” (
t
B
) буде рефлектован од
B
у правцу
A
и стигне поново у
A
у „време
А
” (
t’
A
).У сагласности са дефиницијом, два сата се синхронизују ако је
t
B
– t
A
= t’
A
– t
B
 
.
” 
I.1.
Утврђивање методе
t
A
 
t
B
t’
A
 
t
A
t
A
+ t t
A
+ 2t t
A
+ 3t…t t t t t…
Јасно се види да време покретног система
, тј. време зрака светлости,није ништа друго него
модул
.
 
Шта је
модул
? То је остатак
целобројног  дељења
, и како је тај остатак за било која два суследна броја у низу – исти,то значи да је
бројни размак 
међу свим суследним бројевима једнак
модулу 
; на пример, у низу природних бројева
то је
 јединица
. И прематоме, однос
1'
==
 B A A B
2
 
недвосмислено указује на то да је у питању модуларни низ од три члана
t
A
,
t
B
 
и
t’
A
 
са
t
као
модулом
, где су први члан модуларног низа
t
A
 
и модул
t
међусобно независни.
I.2.
 Дискусија модуларности као Ајнштајнове математичкеметоде којом заснива и изводи Специјалну теорију релативности
Историјски, врло је вероватно да је Милева Марић Ајнштајн,студирајући математику на немачком језику, читала Гаусова дела заједно самужем. Неко од њих двоје дошао је на идеју да се Гаусовом модуларномаритметиком елегантно може доказати Ајнштајново познато „мисаоно виђење“непокретног електромагнетског спектра. „У седамнаестој години живота“,сећао се он, „замислио сам да се на ракети која путује брзином светлостиудаљавам од Земље и када сам се осврнуо, видео сам Земљиноелектромагнетско поље како мирује“. И онда се неко од двоје супружникасетио да брзине постави у модуларни процес математика Специјалнетеорије релативности била је пронађена.
Mодуларна аритметика
(која
 
се понекад назива и
aритметика сата
) јесте аритметички систем за целе бројеве, где се бројеви враћају у круг, „обмотавају”, након што достигну одређену вредност
модул
. Модуларностза бројеве увео је
Karl Fridrih Gaus
у чувеном делу
„Расправа оАритметици“
(
), објављеном
1801. године
.
Гаусова нула (
Сл. 1
)
Модуларна аритметика свакодневно се користи на обичном часовнику,на коме је дан подељен на два периода од по 12 часова.
9 ујутру + 4 сата =1 сат после подне
, и такође,
9 увече + 4 сата = 1 сат после поноћи
.Време часовника понавља циклус сваких 12 сати, односно када бројањедостигне
12
, почиње изнова по истом аритметичком
модулу 12
.Ову методу Ајнштајн је преузео од Гауса и формално је применио у
ектродинамици тела у кретању 
, без и најмањег онтолошкогудубљивања у проблем времена; на питање „Шта је време?”, Ајнштајнодговара да је време „оно што видимо на сату” –
модуларни бројни однос.
Гаус-Ајнштајнов модуларни израз за синхронизацију сатова уједно је ипрва једначина такозване
Специјалне теорије релативности, којом се заправосинхронизују непокретни ( 
 A
 ) и покретни ( 
 ) део сатног система
:
B
– t 
 A
= t’ 
 A
– t 
B
= t 
.
3

Activity (19)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Jacob Carter liked this
Stephen Carroll liked this
i590 liked this
Milan Cuk liked this
Jelena Djuric liked this
mikelabgd liked this
Nasja Ladon liked this
Goran Jordanski liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->