Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Jovo Tosevski - Kazi Ne

Jovo Tosevski - Kazi Ne

Ratings: (0)|Views: 108 |Likes:
Published by mediatekar

More info:

Published by: mediatekar on Sep 17, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/16/2014

pdf

text

original

 
Dr Jovo ToševskiKaži NE(knjiga o srpskoj muškosti)Uvod
U ovoj knjizi su prikazani elementi srpskog modela muškosti. Iako je muškostopšta osobina ljudske vrste, postoje razlike u ekspresiji muškosti koje seviñaju kod raznih grupa ljudi čak i u okviru jednog istog naroda. To jenesporna činjenica poznata svakom ko je obratio pažnju na lična ili pisanazapažanja. Genetika, rasa, vera, karakter, tradicija, podneblje, ekonomija inačin života doprinose mnogim razlikama, odreñujući specifičnosti uispoljavanju muškosti.Knjiga nema nameru da druge populacije izvan srpske prikaže manjemuškim, odnoseći se prema njima kao prema kontrolnim grupama, većdopušta mogućnost da se druge sredine analiziraju sa istog - muškogstanovišta. Negovanje muškosti je naročito danas važan posao, jer seaktuelno vreme karakteriše svetskim padom uticaja muškaraca na njihovepartnerke što je problem najvišeg ranga.Sumnjičav čitalac ove redove treba da shvati kao priču. Ako u njoj nañe deosvoje istine, još jednom će se uveriti da postoje realna saznanja koja nemogu biti dokazana. Bar je nama jasno da su mnoge priče naših predaka bilezačuñujuće stvarne.Dosadašnji pokušaji formiranja karakterologije kao egzaktne naučnediscipline nisu uspeli u celini, iz jednog jakog razloga. Današnjoj neuronauci,
 
koja jedino može da pruži precizne dokaze, još uvek su nedovoljno poznatisuptilni moždani mehanizmi koji dovode do vidnih psiholoških razlika izmeñuodreñenih grupa ljudi i naroda u okviru iste vrste - razboritog čoveka.U novim teorijama o plastičnim svojstvima mozga, koja se stalno dopunjuju,izvesno je da postoji mogućnost promene delova neuralnih sistema individuepod uticajem iskustva i spoljnjih faktora. Promene su fenotipske, što znači dase javljaju u istoj generaciji, pri čemu se kombinuju sa nasleñenim iskustvomi dovode do novih kvaliteta ličnosti. Ova sposobnost se naziva plasticitetmozga i u njoj dolazi do odreñene promene u vezama izmeñu nervnih ćelijatako što se stvaraju novi spojevi izmeñu neurona uz verovatno modifikovanjaprenosnih biohemijskih sistema u mozgu, čime se stvara podrška za noveodlike koje bi mogle prevagnuti u složenoj interakciji sa mnogim faktorimaponašanja.Bitno je da se zaključi da je veliki mozak plastičan, odnosno promenljiv. Onnije pasivna supstanca već izuzetno aktivna i prilagodljiva materija. Pitanje jesamo kako će se prilagoditi i da li će novi izazovi koje je on u stanju daostvari, u krajnjem ishodu biti korisni ili štetni. Dakle, suština je u umetnostiprilagoñavanja (čitaj življenja), uz korišćenje onih delova mozga koji imajuzapise o ranijim iskustvima u sličnim situacijama.Plasticitet mozga je direktno civilizacijsko pitanje jer se verovatno tim putemvrši prilagoñavanje novim uslovima tehnološke ere. Porast ličnih želja zaprimamljivim dostignućima lagodnog života i komfor koje izobilje nosi,direktan je i siguran mamac za svesni deo mozga, a bezglavi sled tendencijeka zadovoljavanju želja značajno menja psihički i telesni status zdravihindividua.
 
Skup odreñenih spoljnjih uticaja, najčešće adaptacijskih, mogao bi da dovededo sličnih promena kod većeg broja ljudi i time do odreñene mere unifikujereakcije u vidu zajedničkih crta grupe. Ovo je, naravno, univerzalna pojava,ali bi mogla pod odreñenim uslovima da utiče i na muška svojstva u nekojpopulaciji.Plasticitet mozga učestvuje u formiranju novih znanja i shvatanja.Najplastičnije od svih delova mozga upravo se ponaša novi mozak (neocortex), deo koji učestvuje u ostvarivanju najviših psihičkih funkcijatipičnih za čoveka. Nagonski delovi, neopravdano nazvani nižim delovimamozga, koji održavaju vitalne funkcije su zaštićeni od brzih promena. Njihovepromene nisu poželjne jer dovode do velikih poremećaja.Teško da je postojala velika razlika u muškim atributima izmeñu, na primer,starih Kelta i starih Slovena, jer su i jedni i drugi bili izloženi sličnim faktorimasredine, dok danas niko ne može da dovede u pitanje iste razlike izmeñuplemena na Novoj Gvineji i stanovnika velikih svetskih metropola.U svojim pionirskim radovima o karakteru pojedinaca i naroda, Krečmer,Cvijić, Bele, Dvorniković i ostali, gotovo da su postigli sve što su mogli uuslovima onog vremena. Iako današnja neuronauka ima više podataka koji bipomogli izdvajanje finih razlika meñu narodima, teren na kojem bi seegzaktni istraživač našao tim povodom i dalje je veoma nestabilan. Neobično je teško izvoñenje konkretnih zaključaka iz nejasne mešavine odlika koje činekarakter. Neki naši savremeni autori (V. Jerotić), s pravom karakterologijutretiraju kao zamku.Ova knjiga ne može da pruži egzaktne dokaze o karakteru srpske muškosti.Ona je pokušaj da se ukaže na svima nama prepoznatljive činjenice, koje bi

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
cerenkov1904 liked this
Neda Lukic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->