УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ

- АНАЛИЗА ПОСЛОВАЊА -

Broj časova: 45+45+15

Broj ESTS бодова: 8

Кратка структура наставног програма:

Потреба, сврха и значај анализе биланса и анализе пословања предузећа, Основе
теорије биланса, Теорија анализе, Примијењена анализа – анализа биланса стања,
Примијењена анализа – анализа биланса успјеха, Биланс финансијских токова,
Биланс профитних и инвестиционих центара, Консолидовани биланс, Специјални
биланси.
ЛИТЕРАТУРА:
Основна:
1. Родић Ј, Теорија и анализа биланса, III измијењено и допуњено издање,
Привредник, Београд, 1997. или Родић Ј, Вукелић Г, Теорија и анализа биланса,
Пољопривредни факултет Београд, 2003.
2. Ранковић Ј, Специјални биланси, Проинком, Београд, 1996.
Додатна:
1. Ранковић Ј, Теорија биланса I, VI издање, Економски факултет Београд, 1998.
2. Ранковић Ј, Консолидовани годишњи закључак, Економски факултет Београд,
1994.
3. Радовановић Р, Биланси предузећа и банака, Савремена администрација,
Београд, 1999.
4. Ellis J, Williams D, Corporate Strategy and Financial Analysis, Longman, London,
1993.
5. Stickney C. P, Brown P. R, Financial Reporting and Statement Analysis - A Strategic
Perspective, Druden Press, 1999.
ЦИЉ ПРОГРАМА:
- Да студенти савладају основе теорије анализе биланса и анализе пословања
предузећа,
- Да се студенти оспособе да могу извршити анализу пословања конкретног
предузећа на основу стварних финансијских извјештаја и других релевантних
информација и то за различите сврхе,
НАЧИН ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ:
Предавања, вјежбе, реферати, семинарски радови, практичне студије – примјери
(case study) анализе биланса или пословања предузећа.
НАЧИН ПОЛАГАЊА ИСПИТА:
Према Статуту, Правилнику о праћењу и валоризовању рада и знања студената у
складу са ECTS бодовима и Плану рада на предмету.
Предметни наставник
Проф. др Радомир Божић
ПЛАН РАДА – ОБЛИЦИ ПРАЋЕЊА РАДА, ТЕРМИНИ ПРОВЈЕРЕ ЗНАЊА,
КАРАКТЕР И САДРЖИНА ЗАВРШНОГ ИСПИТА, СТРУКТУРА УКУПНОГ
БРОЈА ПОЕНА И НАЧИН ФОРМИРАЊА ОЦЈЕНЕ
НА ПРЕДМЕТУ

„АНАЛИЗА ПОСЛОВАЊА“

Школска година: 2009./10.

На основу „Правила студирања на првом циклусу студија“ (Универзитет у

Источном Сарајеву, јуни 2008.), план рада и вредновање рада студената на
предмету „Анализа пословања предузећа“ су:

Рад и знање студента се прате и оцјењују (члан 33. Правила):

1. КОНТИНУИРАНО У ТОКУ СЕМЕСТРА и
2. НА ЗАВРШНОМ ИСПИТУ.

Укупан број поена који студент може остварити је 100. При томе се кроз
вредновање рада студента у току наставе (семестра) може остварити максимално
65 поена (Правила члан 34. став 2: „У структури укупног броја поена, најмање 50%
мора бити предвиђено за активности провјере знања у току трајања наставе“). То је
према члану 40. став 4 традиционална оцјена добар – седам (7).

(1) КОНТИНУИРАНО ПРАЋЕЊЕ И ОЦЈЕНА РАДА И ЗНАЊА СТУДЕНТА

У ТОКУ НАСТАВЕ
1. Студент је обавезан да присуствује настави. На основу присуства најмање на
80% укупног фонда часова, студент добија потпис предметног наставника, што је
услов за приступање завршном испиту и овјеру индекса. (Правила: члан 12.
ставови: 1, 2 и 3, и члан 21. став 2)
2. Студенти су обавезни да током наставе (прије приступања завршном испиту)
ураде „примијењену анализу пословања предузећа“ која се вреднује са максимално
25 бодова/поена. Анализа се ради појединачно или групно (по два студента), и
може се презентовати и бранити на часовима наставе или посебно заказаним
часовима, или на редовним консултацијама.
3. Крајем семестра ће бити организован тест на којем се може освојити максимално
25 бодова.
4. Остали облици редовне и ванредних провјера знања су: одговори на постављена
питања, учешће у дискусији о одређеним питањима, групно или појединачно
излагање одређених питања, писани приступни и семинарски радови, анализе и
коментари студије случаја. По основу наведених облика учешћа у настави и
провјере знања и разумијевања наставног програма студент може освојити
максимално 15 бодова/поена.

(2) ЗАВРШНИ ИСПИТ

Завршни испит се у структури поена може вредновати са највише 50% укупног
броја поена, а одржава се у: јануарско-фебруарским, јунско-јулским и
септембарским роковима. (члан 38. Правила)
Завршни испит је усмени. Испитна питања су објављена и доступна студентима у
писаној и електронској форми (на сајту Факултета и/или студентске организације).
Студент добија три испитна питања и оцјена је позитивна уколико је студент дао
позитиван одговор на свако од питања. Одговори се оцјењују традиционалним
оцјенама (5 до 10) и изводи збирна оцјена на завршном испиту.
Студенти који су успјешно одбранили „примијењену анализу“ су ослобођени
једног питања на завршном испиту које се односи на тај дио наставног програма.

Збирна оцјена на завршном испиту се изражава и у броју поена према сљедећој

табели еквиваленције:
ПРОЛАЗНЕ ОЦЈЕНЕ:
Десет (10) (46 до 50 поена),
Девет (9) (41 до 45 поена),
Осам (8) (36 до 40 поена),
Седам (7) (31 до 35 поена),
Шест (6) (26 до 30 поена).
НЕПРОЛАЗНА ОЦЈЕНА:
Пет (5) (0 до 25 поена).

Коначна оцјена се изводи на основу укупног броја поена остварених кроз: (1)
оцјену знања и рада током трајања наставе и (2) завршни испит, према члану 40.
став 4 Правила:
ПРОЛАЗНЕ ОЦЈЕНЕ:
Десет (10), одличан-изузетан, или А (91 до 100 поена),
Девет (9), одличан, или Б (81 до 90 поена),
Осам (8), врло добар, или Ц (71 до 80 поена),
Седам (7), добар, или Д (61 до 70 поена),
Шест (6), довољан, или Е (51 до 60 поена).
НЕПРОЛАЗНА ОЦЈЕНА:
Пет (5), није положио, или Ф (0 до 50 поена).

Источно Сарајево – Пале, септембар 2009. године

Предметни наставник
Проф. др Радомир Божић