Biblioteka Mapa seæanja

Beograd, 2003.

Projekat “Brušenje pameti” realizovan je uz pomoæ

Evropske agencije za obnovu i razvoj, preko Press Now
BRUŠENJE PAMETI
priredio Velimir Æurgus Kazimir
BRUŠENJE PAMETI
Mediji i memorija

Koliko se seæam? Šta mogu da “vratim”? Ono što se pamti veæinom

je stvar liènog uzbuðenja i doživljaja. Ne postoji pamæenje koje je
objektivno, izvan “sebe”. Premda, neka pamæenja se i uèe. Na
primer, istorija. Ili tablica množenja. Kad nas u školi uèe
nacionalnoj ili svetskoj istoriji onda je to nešto što je izvan liènog
iskustva. Ali i to se može lièno obojiti - u kombinaciji sa porodiènim
prièama i seæanjima. A i profesor istorije èesto ima potrebu da nas
u istoriju uvede na sasvim lièan naèin. Seæam se, na primer, dva
profesora istorije - u osnovnoj školi i u gimnaziji, i njihovih
predavanja o antièkoj Grèkoj. Moj profesor u osnovnoj školi navijao
je za Perikla i Atinu a profesorka u gimnaziji za Spartu. Moram
priznati da sam se mnogo više “palio” na Atinu. Ne samo zbog toga
što je Atina bila pod zaštitom jednog pametenog ženskog boga nego
i zbog pomorstva, umetnosti i sloboda. Nisu mi se dopadali
Spartanci jer su bili olièenje grubih, zatucanih vojnika-seljaka.
Nikakvog šarma i duhovitosti nije bilo kod Spartanaca. Tek mnogo
godina kasnije otkrio sam da u Peleponeskim ratovima nije bilo sve
tako crno-belo, i da je Atina, kao simbol slobodnih gradova, u
stvari, vodila rat za hegemoniju i ogranièavanje sloboda drugih
gradova. Bilo, pa prošlo. Zablude nauèenog seæanja nisu ništa
manje od onih doživljenih.
Mi, bez sumnje, neprekidno biramo. Podjednako svesno i
nesvesno.
Kao što su moji profesori u školi birali strane, a sa njima, mi
deca strasno uèestvovali, isto tako kao odrasli ljudi mi smo
neprekidno bili u situaciji da biramo strane. Ovaj put ne za nešto što
se odigravalo pre više od dve hiljade godina nego za ono što se
dešavalo tog trenutak, na udaljenosti ne veæoj od stotinak kilometara
ili odmah iza ugla. Verovati u nešto, i boriti se za to, podjednako je
stvar izbora kao i karaktera. Neki ljudi lako poveruju, pogotovo
ukoliko je “predmet” vere blizak njihovim prethodnim uverenjima i
sklonostima, dok se drugi mnogo više “opiru” ili èak traže naèina da
se suprotstave novoj veri.
Sve izgleda mnogo lakše kada imate moguænost da proverite
èinjenice. Na primeru Atine i Sparte to su mogle da obave razne
knjige. Na primeru neposredne prošlosti izvori su bili krajnje
svedeni. Niste mogli da odete na ratište da biste proverili kako stoje
stvari iz jednostavnog razloga jer biste ili bili proglašeni za špijuna ili
mobilisani u “svoju” nacionalno pripadajuæu vojsku.

5
 BRUŠENJE PAMETI

Ono što je, pre više od šezdeset godina, Gebels razvio i obavio
uz pomoæ radija danas se radi uz pomoæ televizije. Ratna, kao i
mirnodopska propaganda, postali su deo sistema globalnih vrednosti.
Verovanje dobija globalne razmere. Kad CNN napravi prièu o
nekom dogaðaju ona za tili èas postaje deo opšteg uverenja. Tu više
nema mesta za detalje ili demantije. Punjenje vere mora biti
nepogrešivo - vera mora da deluje kao aksiom - slièno tablici
množenja. Da li ste nekada èuli da neko ozbiljno tvrdi da dva puta
dva nisu èetiri?
Jedna od važnijih stvari svake propagande ne leži u sadašnjosti
veæ u sferi prošlosti. Orvel je u “1984” pisao: “Ko kontroliše prošlost
taj kontroliše i buduænost”. Ima li ièega velièanstvenijeg od
rekonstrukcije, modeliranja i kontrolisanja prošlosti? Èini mi se da
je to èak ozbiljniji i izazovniji zadatak od opisa svetle, obeæavajuæe
buduænosti koja nas èeka. Da bi se kontrolisala prošlost prvo se
mora kontrolisati seæanje. Kontrolisano seæanje zahteva selektivno
pamæenje a selektivno pamæenje neprekidno podmlaðivanje i
podsticanje koje se odvija svakodnevno sve novim i novim
“otkriæima” belih i skrivenih mesta u vlastitoj prošlosti.
Ima neèega sasvim prirodnog u tome da svi mi želimo da
saèuvamo neka seæanja. Pogotovo seæanja na naše porodiène istorije.
Èesto se zbog toga “seæamo” i neèega što stvarno nismo doživeli. Ko
od nas nije siguran da se seæa nekog kraja, ljudi ili dogaðaja iz svoje
najranije mladosti, a da to stvarno nije iskusio? Mi se mnogo toga
“seæamo” na osnovu bezbroj puta ponovljenih prièa i opisa. Ne, mi
ne lažemo, bar svesno. Mi smo do te mere ubeðeni da smo sve to
doživeli da nas je vrlo teško razuveriti. U stanju smo da budemo vrlo
ubeðeni da se seæamo dogaðaja koji su se odigrali u vreme kada smo
imali manje od godinu dana.
Kad neka država, odnosno njena politièka elita, odluèi da ceo
svoj narod uvede u stanje rekonstrukcije i modeliranja prošlosti
veoma je teško odupreti se tome. Jedan od najboljih naèina odbrane
svakako je u postojanju snažne opozicije, nezavisnih medija i
stabilnih institucija civilnog društva. Ali kada svega toga nema, šta
ostaje? A, uostalom, kada bi sve to: snažna opozicija i snažni
nezavisni mediji, te stabilne insititucije civilnog društva, postojali zar
onda ne bi pokušaj nove propagande i remonta prošlosti bio sasvim
nemoguæ? Kada ne postoji balans demokratije - jasna podela vlasti,
uticaj javnog mnjenja, te kontrolni mehanizmi pravne države, onda
propaganda i manipulacija javnošæu predstavlja prirodno stanje
stvari.

6
MEDIJI I MEMORIJA

U nacionalnim okvirima, moguænost manipulacije i dominacije

elektronskih medija još je veæa. Pogotovo kad država ima monopol
nad najsnažnijim i najuticajnijim televizijama. Upotreba medija u
Srbiji, u periodu od 1990. do 2000. godine, predstavlja svojevrsni
obrazac programiranja društvene i politièke svesti u kriznim
vremenima. Ono što su istraživaèi medija prvo uoèili bilo je relativno
mala zastupljenost žanra vesti u odnosu na druge žanrove. Reè je
manje od deset odsto vesti - i to je podatak koji je slièan i za
Hrvatsku i za Srbiju. Uzorak za ova istraživanja bili su “Vjesnik” u
Hrvatskoj i “Politika” u Srbiji. (“Rat i mediji”, izdavaè Argument,
Beograd) Zašto je važno razmišljati o ovim procentima? Zbog toga
jer je stvoren sasvim pogrešno utisak da su mediji na prostoru bivše
Jugoslavije, a posebno u Srbiji, svoj uticaj i širenje govora mržnje
ostvarivali najviše preko falsifikovanih i lažnih vesti i dnevnih
informacija. Daleko dominantniji žanr bili su komentari,
komentarisani izveštaji, feljtoni i intervjui. Kada bismo medijsku
proizvodnju sveli na dva industrijska pogona - onaj dnevni, vruæi, koji
je “punjen” dnevnim vestima, i onaj dugoroèniji, sporiji - hladni
pogon, koji se pravio od veæ postojeæih nacionalnih i politièkih
predrasuda i netrpeljivosti, odmah bi nam bilo jasno kakav je odnos
snaga i šta deluje dublje i trajnije. Vruæi pogon, naime, sam sebe
obnavlja i poništava. Svaka nova vest potiskuje onu staru. Zbog toga
je tako malo toga što pamtimo kao vest. Preprièavanje i tumaèenje
dogaðaja, njihovo povezivanje sa bližom i daljom prošlošæu, stvaranje
jedinstvene mitske slike o veèitom žrtvovanju, nevinosti, pa i naivnosti
sopstvenog naroda s jedne strane, a genocidnom karakteru,
prevrtljivosti i pokvarenosti drugih naroda - to je bio zadatak koji su
podjednako vredno obavljali ne samo pojedini novinari nego i mnogi
intelektualci i pisci - poznati kao “nacionalni radnici”.
Ako sada prizovem seæanje jedino što mi kao dramatièna vest
izlazi pred oèi to je informacija da je u Vukovaru pronaðeno
èetrdeset ubijenih srpskih beba. Vest je vrlo brzo povuèena i
demantovana ali na daleko manje upadljiv i dramatièan naèin.
Novinar koji je napravio ovu vest, kao dopisnik Rojtersa, dobio je
otkaz i odmah prešao u državnu novinsku agenciju Tanjug. Èega se
još seæam od vesti? Bilo je nekoliko sluèajeva da je javljeno da su
neki ljudi ubijeni ili nestali, ali ne u tako velikom broju da bih tvrdio
da je to bitno uticalo na javno mnjenje. Mnogo je jaèe dejstvo bilo
onih tihih, sporovoznih tekstova pseudoistorijskog karaktera.
Biti poklonik Sparte ili Atine sasvim je irelevantno sa
stanovišta istorije. Osim razlike u karakteru koja može da pokaže da

7
 BRUŠENJE PAMETI

li ste pristalica snažne, konzervativne politike koja brani stare,

proverene vrednosti, nacionalnu tradiciju i bogove ili ste za neke
nove vrednosti, otvorenost prema svetu, eksperimentisanju i
razmeni, šta nam stvarno znaèi izbor izmeðu Sparte i Atine. Ipak, i u
ovom opredeljenju, postoji jedna konstanta oko koje æe se okupiti i
jedni i drugi. Zajedno æe proslavljati Termopile i bitku kod Salamine
kao zajednièku borbu Helena protiv Persijanaca. (Pod uslovom da su
Evropljani.) U evropskoj istoriji ima mnogo tih tzv. zajednièkih
mesta gde se okupljaju i konzervativnci i liberali, i demokrate i
aristokrate, i republikanci i monarhisti - uvek kada je ugrožen
“evropski” duh i kultura od nekog spolja - pre svega kada opasnost
dolazi iz Azije. “Zajednièka” mesta su, naravno, rasadnik najveæih
predrasuda i netrpeljivosti. Što veæi heroizam koji nas ujedinjuje to
je veæa mržnja i prezir prema onima koji nas ugrožavaju.
U balkanskim ratovima postojao je slièan mehanizam
doživljavanja sebe i drugih. Državni, kontrolisani mediji istovremeno
su bili i glasnici i uèitelji. Glasnici su se menjali a uèitelji ostajali
jedni te isti. (Vidim ih i danas kako nastavljaju da poduèavaju nove
generacije šta je šta.) Uèitelji moraju stalno da preslišavaju svoje
uèenike. Poèetkom devedesetih bila je veoma popularna dosetka o
tome da su Srbi, u stvari, “nebeski narod”. Po tome su bili slièni sa
Jevrejima. I jedni i drugi najveæe žrtve. I protiv Srba i protiv Jevreja
na delu je bila velika milenijumska zavera u kojoj su uèestvovali:
Vatikan, masoni, trilateralna komisija i Kominterna. Svoj nemali
udeo imaju i homoseksualci.
U nacionalnim, užim okvirima, moguænost manipulacije i
dominacije televizije još je veæa. Pogotovo kad država ima monopol
nad najveæim i najuticajnijim medijima. Ovde prelazim na ono što se
na polju medijske hegemonije u Srbiji dešavalo od 1990. do 2000.
godine. Ono što su istraživaèi medija prvo uoèili bilo je relativno
mala zastupljenosti žanra vesti u odnosu na druge žanrove. (Manje
je od deset odsto vesti - podatak koji je slièan i za Hrvatsku i za
Srbiju. Uzorak za ova istraživanja bili su nacionalne dnevni listovi
“Vjesnik” u Hrvatskoj i “Politika” u Srbiji.)
Mit o veènom vraæanju ili mit o cikliènom stradanju. Sudbina
protiv naroda.
A ipak: san o osveti koja æe sve nepravde i stradanja jednim
udarcem da izbriše. Sudbina je, uostalom, hirovita. Kao i ljudska
istorija. Zbog toga je, za jedna mali i napaæeni narod, najvažnija
pouka istorije da nijedna sila nije veèna. I Rim, i Osmanlije, i
Nemaèka... sutra Amerika, sve je podložno propadanju i

8
MEDIJI I MEMORIJA

promenama. Heraklitovski princip u balkanskoj orkestraciji zvuèi

sasvim katastrofièno. Sudbina je hirovita iz prostog razloga jer je
slepa i gluva prema pravdi. Kad bi Sudbina samo htela da vidi i èuje
za naše stradanje, i kad bi shvatila koje su se sile urotile protiv nas,
ona bi odmah reagovala. Pošto kod nje nema pravde moramo da
raèunamo da nema ni strpljenja i pouzdanosti. Kad-tad Sudbina se
zamori i oni koji su bili moæni - svetski vladaoci i pobednici - sigurno
moraju da propadnu.
Èemu, pored Sudbine, služi Bog? Da vas sasluša, da vas
razume, da odobri ono što èinite u odbrani svoje slobode, èasti i
dostojanstva i - da se ne meša. Sudbina i Bog su dva potpuno
razlièita entiteta. (Moglo bi se èak reæi da je Sudbina entitet pod
odreðenim kosmièkim protektoratom.)
Cela prièa o medijskom ratu, propagandi i govoru mržnje može
se svesti na ovaj odnos Sudbina - Bog. Srpski narod je, tako,
“izabrao” svoju Sudbinu, ili je Sudbina “izabrala” svoj narod, sve
jedno, i sada svako mora da odigra svoju ulogu do kraja. Ta vrsta
sasvim arhaiènog fatalizma bila je posebno stimulisana preko medija
i kroz razne intelektualno-zabavljaèke salone. Suðeno je da srpske
majke daju svoje sinove za rat, suðeno je da su Srbi uvek protiv
najmoænijih, suðeno je da je to naša uloga... I najzad, ako mi sada
popustimo sutra æe propasti ceo svet.
Izabranici Sudbine moraju da plaæaju najveæu cenu. Njihova
nagrada je, meðutim, tako velika da pristaju na sve. Njihova nagrada
je to što Oni direktno ulaze u Istoriju svoje nacije. Prvi uslov da se
vine do sveta heroja svakako je odbacivanje i seæanje na prethodne
živote. To mora uraditi svaki pravi Srbin, Hrvat, Albanac, Bosanac...
Sve što se odigralo pre bilo je lažno, podmuklo i besmisleno. Svaka
od nacija bila je izložena najstrašnijim poniženjima i iskušenjima -
od strane drugih nacija. Istovremno, svi su bili i žrtve opasne i
neobjašnjive mutacije èoveèanstva - komunizma.
Naravno, istovremeno se pokušava pobeæi od autoriteta liène
memorije koja poseduje neke druge podatke i istine. Izmeðu ostalog
i to da je najveæi broj graðana preðašnje Jugoslavije sasvim malo
patio ili bio svestan komunistièkog terora. Konformizam i trka za
bogaæenjem, koja je u bivšoj Jugoslaviji zapoèela sredinom
šezdesetih godina i kuliminirala krajem sedamdesetih, stvorili su
iluziju da se može bogato i lagodno živeti uz pomoæ kredita sa
Zapada, razvijati novi oblik neposredne demokratije - tzv.
samoupravljanje, i istovremeno biti centar Treæeg sveta. Koliko je
bilo onih koji su predstavljali ozbiljnu politièku opoziciju u to

9
 BRUŠENJE PAMETI

vreme? Ono što je od opozicije postojalo to je uglavnom bilo

okupljeno oko nacionalistièke emigracije u Zapadnoj Evropi, SAD i
Australiji. Antikomunizam te opozicije bio je spojen sa snažnim
nacionalizmima i resantimanima razvijanim posle Drugog svetskog
rata.
Miloševiæeva propaganda je samo spojila ono što je veæ
postojalo u emigraciji kao antikomunistièki, nacionalistièki otpor
Titovom režimu sa nacionalistièkim nabojem i kolektivnim strahom
od ponovnih stradanja srpskog naroda u zemlji. Kao što psihoanaliza
poduèava da naši strahovi imaju tendenciju da se ostvare tako isto i
mediji te strahove podstièu i rade na njima. Najjaèe sredstvo je,
nema sumnje, memorija. Pamæenje onoga što se dešavalo sa srpskim
narodom tokom Drugog svetskog rata, posebno u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini, postaje opšti nacionalni zadatak. Osvežavanje seæanja
na žrtve ima samo jedan cilj: pripremanje osvete i odmazde. To,
naravno, nije ništa posebno originalno. Svako onaj èiji je osnovni
naknadni komentar stradanja svoga naroda “Nikad više” taj mora
biti spreman da svim sredstvima spreèi tragièno ponavljanje istorije.
Ipak, ovakvo selektivno korišæenje kolektivnog pamæenja nije
bilo dovoljno da bi se razvila agresivnost i oseæanje nadmoæi. Bilo je
potrebno proizvesti još mitova.
Jedan od najpopularnijih mitova, stvoren 1991. godine, bio je
onaj o Srbima koji su “nebeski narod”. Nebeski narod ne znaèi samo
stradalnièki narod veæ i narod koji ima posebnu ulogu u istoriji.
Nebeska sudbina je tako Srbima namenila ulogu spasitelja
èoveèanstva. S jedne strane je bilo èoveèanstvo a sa druge pakleni
plan nazvan Novi svetski poredak. Srbi su morali da okupe i povedu
sve slobodarske narode u borbu protiv ove satanske zavere koja je
decenijama pripremana i koja je sada, posle pada jedinog garanta
slobode i nezavisnosti - komunistièke Rusije, poèela da se ostvaruje
upravo na Balkanu.
U periodu od nekoliko godina objavljeno je sigurno stotinak
neobiènih knjiga, i isto toliko raznih feljtona po novinama, dok je
televizija pomno pratila teme iz ovih knjiga kroz specijalizovane
emisije gde su novi proroci objavljivali svoja otkriæa. Zvuèi upravo
neverovatno do koje je mere ova petparaèka literatura “pokrila” sve
istorijske periode i oblasti specijalnih ljudskih znanja. Na
“arheološkom” polju vodila se velika kampanja dokazivanja da su
Srbi meðu najstarijim narodiima, da su poèeli da se doseljavaju na
Balkan najmanje dva, tri milenijuma pre nove ere a ne u 6. veku ove
ere, kako tvrdi zvanièna nauka, da su Etrurci i drugi tajanstveni

10
MEDIJI I MEMORIJA

narodi iz starog veka slovenskog porekla, da postoje direktne veze

izmeðu sanskrita i srpskog... “Struènjaci” za genetiku i bioenergiju su
dokazivali posebnost i superiornost srpskog genetskog materijala.
Amateri geologije i geofizike otkrili su neverovatno bogatstvo srpske
zemlje koje je kljuè za dominaciju Novog svetskog poretka. Iz tajnih
dosijea je izvuèen plan svemoænih oružja - posebno Tesline zrake
smrti, ali i parapshiloških i magijskih instrumenata svemoæi. Sve što
je imalo nacionalni predznak - od jezika do geografije i botanike -
bilo je apsolutno supreriono u odnosu na ono što je dolazili s druge
strane.
Omalovažavanje i ignorisanje zapadnih, pogotovo amerièkih
izuma i novih tehnologija, bilo je stalna tema u medijima.
Kompjuteri i internet, kablovska i satelitska televizija, genetska
istraživanja... sve je to bilo izloženo horskom podsmehu ili oštroj
kritici kao naèinima na koji Novi svetski poredak hoæe da zavlada
celim svetom.
Najupeèatljiviji su, meðutim, bili umetnici. Njihova mašta,
slobodne asocijacije i sposobnosti povezivanja bili su zaista
velièanstveni. U tome su prednjaèili pisci i slikari. Pošto je medij
jezika bio najprihvatljiviji, i najrazumljiviji, i jedni i drugi su upravo u
jeziku izvodili svoje najveæe gravure. Zapamæen je Miliæ od Maève,
uspešni slikar, izraziti figurativac, èije su slika i freske bile prepune
autentiènih nacionalnih simbola i motiva. Srpska šajkaèa (koju nosi i
Isus Hrist), leteæi balvani, vatrene kugle, likovi seljaka, eksplozije
boja i oblika - neka vrsta fantastiènog Brojgela, nisu bili dovoljni
ovom slikaru. Morao je da se iskuša i na polju jezika. Tako je poèeo
da otkriva tajnu srpskog porekla. Kao što je strasno voleo sve što je
izvorno srpsko još strasnije je mrzeo sve što dolazi sa zapada,
posebno iz Amerike. On je bio tvorac maštovitih kletvi protiv
Amerike koje su trebale da imaju i posebno, konkretno dejstvo na
prekookeanski kontinent. Zapamatio sam jednu kletvu: Ameriko, da
bog da ti se glava za vrat okrenula!
Ovom velikom nacionalnom zadatku: širenju mržnje i
omalovažavanja drugih naroda na mnogo ozbiljniji naèin su prišli
tzv. nacionalni radnici, pre svega istorièari. Simbioza medija i
istoriografije bila je, verujem, sasvim srpska specifiènost. Otvaranja
tajnih arhiva i otkrivanje dugo skrivanih dokumenata - neka od njih i
iz podruma Vatikana, služila su samo jednom cilju: ubeðivanju
graðana da je ono što se sada dešava prirodna posledica
dugogodišnje zavere protiv celog srpskog naroda. U mnogim
sluèajevima istorièari su se i direktno politièki angažovali - posebno

11
 BRUŠENJE PAMETI

u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Meni je najupeèatljiviji bila

tvrdnja jednog poznatog beogradskog istorièara koji je na jednom
politièkom skupu rekao: za nas Drugi svetski rat nije završen! Time
su borci za srpska prava dobili posebnu slobodu i opravdanje za
delovanje.
Uloga lista “Politika” u ovim vremenima bila je, nema sumnje,
istaknuta. U “Politici” se stvarao novi model novinarstva koji je bio
èudna kombinacija komunistièkog jednoumlja i èari predratnog,
graðanskog društva. Da bi ove “èari” postale što oèiglednije bilo je
potrebno uvesti nove junake i nove teme. “Otvaranje” “Politike”, do
kojeg je došlo posle devetomartovskih dogaðaja, bilo je nesumnjivo i
posledica odreðene politièke slabosti i nesigurnosti u režimu ali i
naivnih oèekivanja jednog broja intelektualaca da se stvari mogu
iznutra promeniti uljudnim dijalogom i veæim uticajem na javnost.
Dragan Hadži Antiæ bio je jedan od najistaknutijih predstavnika
nove novinarske elite koja je izrasla na propasti i èistkama starih
novinara. Njegova neosporna sposobnost prilagoðavanja i veština
sprovoðenja “oèekivanog” bila je, nesumnjivo, rezultat kolektivnog
rada na prepariranju javnog mnjenja. Bez odreðenih oèekivanja i
ubeðenja meðu intelektualcima i ljudima iz kulture bilo bi nemoguæe
da se Dragan Hadži Antiæ nametne kao novinarski i intelektualni
gorostas. To što su se intelektualaci, koji su prihvatili da uèestuju u
“otvaranju” “Politike”, distaciralo od politike koju je zastupala
“Politika” pod rukovodstvom HDA, stvar je ne samo njihove liène
procene nego i ukupnog sazrevanja graðanske svesti i otpora u
Srbiji.
Rad na memoriji je ozbiljan i opasan posao. Masovna
lobotomija uz pomoæ medija nije jednostavan, mehanièki proces,
nešto što se postiže obiènim ponavljanjem laži i gluposti. Mora u
tome biti i istinski strasti. Tu strast su i imali posveæenici - izabrani
novinari i istorièari. Ta strast nije izgubljena. Ona i dalje prebiva po
rubovima društva, meðu osujeæenim i iskompleksiranim
pripadnicima jednog urušenog i anahronog sistema vrednosti.
Èini mi se da æe trebati mnogo više energije, pameti i
predanosti da bi se narušena memorija vratila u svoje normalno
stanje. Jednom ošteæena memorija teško se može suoèiti sa
stvarnošæu na pravi naèin. Bolesno selektovanje pamæenja ima
tendenciju da se nastavlja i onda kada sve izgleda da je u najboljem
redu. Povratak na normalnu, nešizofrenu memoriju može se izvesti
samo kao zajednièki kolektivni napor cele zajednice. Pojedinaèni
tretmani ovde malo mogu da pomognu.

12
MEDIJI I MEMORIJA

U pitanju je jedan bolan i dugotrajan proces. Proces koji mi se èini

da je najslièniji onome kroz šta prolazi savremeno društvo u Južnoj
Africi. I u zemljama bivše Jugoslavije, u kojima je besneo rat, vladala
je neka vrsta aparthejda. Jedina razlika je u tome da to nije bio rasni
nego nacionalni i verski aparthejd. Nacionalne mržnje, predrasude i
netrpeljivosti nikada ne nastaju same od sebe. One su uvek
istovremeno posledica odreðenih politièkih interesa ali i razraðenog
mehanizma medijske, kulturne i obrazovne manipulacije i ispiranja
mozga.

Velimir Æurgus Kazimir

“Brušenje pameti” deo je projekta “Mapa seæanja” na kojem radi

Medijska dokumentacija - Ebart konsalting. Rezultati ovog
istraživanja i prikupljanja dokumentacije zajednièko su delo
dokumentarista, novinara i ljudi koji su godinama èuvali podatke i
graðu. Ovom prilikom se posebno zahvaljujemo Snežani
Stojadinoviæ i Vladi Miliæu koji za Produkcijsku grupu TV Mreža
napravili poseban film na ovu temu. Takoðe se zahvaljujemo
Evropskoj agenciji za obnovu i Press Now koji su finansijski podržali
ovaj projekat.

13
 BRUŠENJE PAMETI

14
Svi intervjui Dragana Hadži Antiæa

Tekstovi glavnih urednika, bilo da je reè o komentarima, ili èlancima

posveæenim najaktuelnijoj politièkoj temi trenutka i naroèito
intervjui sa uglednim i uticajnim liènostima (politièarima,
umetnicima) uvek - prema jednom od osnovnih pravila novinarske
profesije - imaju poseban znaèaj, èesto ravan suštinskoj poruci
politièke opcije koju odreðeni medij zastupa. Poruka uglavnom nije
jednoznaèna, jer osim onoga što otkriva èitaocima sadrži i skrivene
dimenzije za neistomišljenike, nekad nevidljive na prvi pogled, ali
uvek višeznaèjem svedoèi o politièkom trenutku, odnosu snaga na
politièkoj sceni. Od posebnog je znaèaja kad veštom manipulacijom
novinara pokušava, pa i uspeva, da dezavuiše ideje koje nisu bliske
ureðivaèkoj politici medija o kojem je reè.
U svojim intervjuima Dragan Haðži Antiæ to èini na najèešæe
korišæen naèin: postavlja pitanja, kojima sugeriše neku politièku tezu
ili odrednicu i ne mari mnogo da li æe intervjuisani baš na to i
odgovoriti. Važno je da èitaoci prihvate njegovu konstataciju kao
neoborivu èinjenicu koju, verujuæi listu i uredniku, neæe dovoditi u
pitanje. Istovremeno novinar izbegava polemiku i ne insistira da
dobije precizan odgovor, èesto èak nikakav. Jedan od najupeèatljivih
primera takvog manira Dragana Hadži Antiæa je kada pita pisca
Predraga Palavestu (oktobar 1992.): kako gledate na graðanski rat (u
Bosni) i sve strahote koje ga prate?
U to vreme, baš kao i deset godina kasnije, vodile su se i vode
se polemike oko toga da li je to bio istinski graðanski rat ili
agresivno ratovanje za osvajanje teritorija. Rat su najpre povele
jedinice JNA (Jugoslovenske narodne armije), a zatim dobro
opremljene vojne snage Srbije i Hrvatske u nameri da svaka za sebe
odvoje deo Bosne i Hercegovine i stvore Veliku Srbiju i Veliku
Hrvatsku.
Pitanje o graðanskom ratu, ali i o verskom, u Bosni i
Hercegovini Dragan Hadži Antiæ æe postavljati gotovo svim
intervjuisanima. Drugo obavezno pitanje biæe i sudbina “Politike”
koju je te 1992. država htela da proglasi u Skupštini Srbije za javno
preduzeæe, zbog èega su štrajkovali zaposleni, pa je predsednik
Srbije Slobodan Miloševiæ zbog takve reakcije odbio da potpiše u
Skupštini izglasanu odluku. Svi intervjuisani su govorli o
neophodnosti da Politika bude nezavisna, objektivna i samostalna
iako je bilo jasno da je takva bitka veæ - sa odlukom ili bez odluke
Skupštine - bila izgubljena. Veæ više godina strogom kontrolom

15
 BRUŠENJE PAMETI

vladajuæe stranke Socijalistièke partije Srbije (SPS) i izvršne vlasti

dodatno je bila lišena svake nade u drugaèiju politiku samom
èinjenicom da je jedan od èelnika lista bio Dragan Hadži Antiæ.

Izuzetni intervjui iz 1992 .godine

Od šestnaest intervjua Dragana Hadži Antiæa objavljenih u razdoblju

od osam godina mogu se odvojiti dve potpuno razlièite celine. Jedna
iz 1992 je, po mnogo èemu izuzetna i drugaèija, druga od 1993. do
2000. koja je lièila na režimsku ureðivaèku politiku lista, jer su
intervjuisane liènosti na vlasti, ukljuèujuæi i predsednika Slobodana
Miloševiæa.U devet intervjua iz 1992, govorili su režimski
neistomišljenici, kritièari politike SPS i Slobodana Miloševiæa.
Poèelo je krajem avgusta sa Vukom Draškoviæem,
predsednikom opozicionog Srpskog pokreta obnove (SPO), a sledeli
su pisac, publicista, politièar i disident Milovan Ðilas, književnik
Matija Beækoviæ, predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije
(DSS) dr Vojislav Koštunica, slikar Miæa Popoviæ, pisac i predsednik
PEN centra Predrag Palavestra, profesor Bogoslovskog fakulteta dr
Radovan Bigoviæ, predsednik opozicione Demokratske stranke dr
Dragoljub Miæunoviæ, penzionisani novinar Politike i najugledniji
jugoslovenski novinar-veteran Predrag Milojeviæ.
Upravo zbog ovih liènosti, ali i onoga što su rekli, a Politika je
zabeležila oèigledno ne cenzurisuæi, intervjui Dragana Hadži Antiæa
iz 1992. zaslužuju posebno poglavlje za koje bi se možda moglo i reæi
da je jedinstveno po otvorenosti i antirežimskom tonu u ovom listu za
poslednjih desetak godina. Imajuæi u vidu ove èinjenice teško bi se
moglo zameriti i jednoj od ovih liènosti što su se pojavili u listu koji je
do tada veæ bio krajnje kompromitovan svojom neobjektivnošæu,
tipiènim tekstovima režimske propagande, govorom mržnje o drugim
nacijama i nacionalistièkom-populistièkom orijentacijom najviše
zastupljenom u seriji “pisama èitalaca” pod nazivom “Odjeci i
reagovanja” (od jula 1988. do marta 1991). Zbog toga, pojava
kritièara režima mogla je, u prvom trenutka, da zavara sugerišuæi da
u “Politici” dolazi do obrta i povratka tradicionalno dobrim
profesionalnim novinama. Za manje lakoverne bilo je jasno da je
navodni obrt bio izazvan nemirima i dogaðajima neprijatnim po
režim koji su obeležili 1992. Istovremeno bila je to i prilika da se
èitaocima Politike kažu neke stvari i otkriju istine dotad njima
nedostupne. Èesto su intevjuisani to èinili ignorišuæi pitanja Dragana

16
SVI INTERVJUI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

Hadži Antiæa, zapravo previðajuæi ih, baš kao što se i autor

zadovoljavao da ostane bez odgovora ali veran propagandistièkoj
nacionalistièko-populistièkoj ureðivaèkoj poliitici lista.

Razlozi za popustljivost režima

Iako se sa sigurnošæu ne bi moglo tvrditi da se te 1992. Slobodan

Miloševiæ osetio nesigurnim, još manje ugroženim na vlasti, iako je
to bila izborna godina (najpre u maju za Saveznu skupštinu, a zatim
su se za kraj godine pripremali opšti izbori od lokalnih do
federalnih) izvesna popustljivost koja se ogledala u devet Politikinih
intervjua sugeriše da se ni to ne može iskljuèiti. Ipak, verovatnije je
da je to bila još jedna tipièna manipulacija javnim mnjenjem koje je
masovno podržavalo velike studentske proteste (zapoèeo ih je
Eletrotehnièki fakultet 4. juna sedenjem na trotoarima, da bi se od
kraja meseca punih 26 dana svakodnevno okupljalo dvadesetak
hiljada mladih ljudi) i njihove zahteve za demokratijom.
Te iste godine slobodni intelektualci i veæina opozicionih
stranaka stvorili su Demokratski savez za promene (DEPOS). Na
èelu je države, kao predsednik, pisac Dobrica Æosiæ, a premijer
Milan Paniæ, Amerikanac, poslovni èovek, srpskog porekla koji je
neumorno uspostavljao veze sa svetom i uglednim svetskim
politièarima, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa izolacionistièkom
politikom Slobodana Miloševiæa. Milan Paniæ se trudio da se ublaže
ekonomske sankcije Srbiji koje su veæ napravile svojevrsni “sanitarni
koridor” oko Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) zbog rata u Bosni
i Hercegovini gde su vojne snage Radovana Karadžiæa i generala
Mladiæa rušile Sarajevo. U avgustu iste godine održana je u
Londonu Konferencija o Jugoslaviji na kojoj su bili uvažavani samo
Æosiæ i Paniæ dok je Slobodan Miloševiæ bio onemoguæen da govori,
dok ga je svetska štampa nazivala “Kasapinom sa Balkana” i
poredila ga sa iraèkim diktatorom Sadamom Huseinom.
SRJ je gubila mesto u UN, ostajala je prazna stolica i u KEBS-
u, bila je iskljuèena iz svih meðunarodnih organizacija ukljuèujuæi i
sportske. Èak je i Srpska pravoslavna crkva (SPC) koja je obièno
imala razumevanja za navodnu odbranu Srba u neprijateljskim
susednim državama, izdala saopštenje kojim se “otvoreno ograðuje i
distancira od ove i ovakve vlasti i njenih nosilaca”. Tako masovni
otpori, izraženi i u antiratnim demonstracijama i manifestacijama, bili
su izazvani užasnim razaranjima u Bosni i Hercegovini, ali i sve

17
 BRUŠENJE PAMETI

veæom izolacijom Srbije Gore koje su bile ne samo pod sankcijama,

veæ su i gotovo sve zemlje (izuzev Rusije, Kine i Vatikana) smanjile
nivo diplomatskih odnosa, uveli vize, povukle ambasadore, a u svojim
parlamentima uskratile bilo kakvu, makar i humanitarnu pomoæ SRJ.
Vrhunac je bilo donošenje rezolucije Saveza bezbednosti 771
kojom se, na osnovu Glave Sedam Povelje UN, mogla upotrebiti sila
protiv strane koje ugrožava ljudska prava drugima, vrši agresiju na
tuðe teritorije i dovodi do humanitarne katastrofe.
U takvom ambijentu postojala je moguænost da protesti
prerastu u nerede veæih razmera uprkos veoma aktivne policijske
blokade. Takva bojazan izbija i iz intervjua koji Dragan Hadži Antiæ
vodi sa Vukom Draškoviæem pošto mu postavlja pitanje - da li se
slaže da se do demokratije dolazi posebnom procedurom i
dogovorom što predsednik SPO naravno ne porièe. Naslov intervjua
je “Draškoviæ: Neæu rušiti režim na ulici”.
Svakodnevna, takoreæi dežurna tema u svim režimskim
medijima u to vreme, ali i dugi niz godina kasnije, bila je da Srbe
niko ne voli, da ih bez razloga mrzi, da samo oni plaæaju ceh i
stradaju. Dragan Hadži Antiæ zato pita Vuka Draškoviæa - zašto svet
kažnjava samo Srbe?
- Trebalo bi najmanje tri strane “Politike” da podsetim -
odgovara Draškoviæ - na sve ultimatume, inate, slepilo, osionost i
fatalne poteze Miloseviæeve strategije.. Sva vrata da se kakva-takva,
Jugoslavija saèuva i rat izbegne, on je zalupio...
Da li je zaista rat u BiH mogao da se izbegne? - Mogao je i
morao je biti izbegnut i u Sloveniji i u Hrvatskoj i u BiH.......Još
1990. javno sam upozorio da æe ishod biti ovakav kakav je....Još
æemo mi da tonemo. Još i ne slutimo koliko je ambisa pod
Srbijom...Èemu tolike žrtve, toliki razoreni gradovi, više od dva
miliona izbeglica?..Ni sam ne znam koliko je poginulo na obe strane,
brojke se kriju. Mi u SPO imamo neku statistiku. Izmeðu pet i šest
hiljada naših èlanova je u grobovima....
Ovakav dijalog u “Politici” je, zaista bio izuzetak pogotovo što
je Draškoviæ za sve te grozote optužio režim Slobodana Miloševiæa.

Ðilas o invaziji na Srbiju

Na istu ili sliènu temu, na gotovo ista pitanja, i Milovan Ðilas

odgovara otvoreno, mada odmerenije, optužujuæi, ali pružajuæi i
neku nadu koju vidi u politici Dobrice Æosiæa. Zanimljivo je,

18
SVI INTERVJUI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

meðutim, vizionarstvo Milovana Ðilasa. Hvaleæi zakljuèke

Londonske konferencije koja je utrla put mirnom rešenju sukoba u
Bosni Ðilas dodaje da sve zavisi da li æe se to i sprovoditi:
- Ukoliko se nastavi kurs ka ratu, ka isterivanju stanovništva,
ukoliko se proširi na Kosovo....situacija bi se komplikovala u Srbiji,
pa i na Balkanu. U tom sluèaju, po mom mišljenju - kaže Ðilas 1992.
u septembru - došlo bi do vojne intervencije protiv Srbije.
Dragan Hadži Antiæ i Milovana Ðilasa pita da li misli da se
ratovanje za teritorije, za promene
granica mada i zakljuèuje da je to, bez obzira dakle na motive, pravi
graðanski rat.
“Ovo jeste rat za teritorije i zbog granica, ima tu èak i verskog
elementa, etnièkog. Ali, tu je osnovno borba za stvaranje novih
država kaže Milovan Ðilas.

Demokratija i izbori

U oèiglednoj nameri da pokaže do koje mere se osluškuje, a možda

èak i sluša javno mnjenje, Dragan Haðži Antiæ u razgovoru sa dr
Vojislavom Koštunicom (20. septembar) posebno stavlja akcente na
demokratiju, na pluralizam i na izbore.
- Treba se osloboditi iluzije da je dovoljno imati izbore i više
stranaka da bi jedan režim bio demokratski komentariše Koštunica. -
Socijalistièka partija Srbije zamišlja da su izbori moguæni samo pod
uslovom da budu strogo kontrolisani. Takvi izbori bez neizvesnosti
nisu pravi izbori, oni ne mogu predstavljati uvod u demokratski
sistem.

Patriotizam intelektualaca

Veoma vešto, a možda i pomalo lukavo, Dragan Hadži Antiæ sa

uglednim književnikom Predragom Palavestrom, u veoma dugaèkom
intervjuu gde je veæi deo posveæen nesreænom Sarajevu, rodnom
mestu pisca, postavlja i pitanje: “Šta je patriotska dužnost
inteligencije?”. Pitanje je, osim liènošæu koju intervjuiše oèigledno,
inspirisano i stalnim kritikama demokratske opozicije i graðana
nacionalistièkog teksta Memoranduma Srpske akademije nauka
(SANU) protiv èega je ustalo svojim Apelom i 46 èlanova SANU baš
za vreme studentikog protesta, 1992. Uz to svaki kritièar vlasti i

19
 BRUŠENJE PAMETI

teksta Memoranduma što je bio i inspiracija režimu, od

propagandnih medija ukljuèujuæi i Politika proglašavan je
nepatriptom ili èak izdajnikom srpskog naroda. Predrag Palavestra
kao da u odgovoru nije vodio raèuna o duhu postavljenog pitanja
odgovara gotovo, za Politiku, - “nepatriotski”:
- ........Takva uloga prosveæenih slojeva i graðanske inteligencije
u naše vreme prilagoðava se novim uslovima, jer se na ruševinama
komunizma veæ raða nova totalitarna svest u vidu agresivnog i
bolesnog nacionalizma. Patriotska dužnost intelegencije danas je u
tome da saèuva i spase obraz svog naroda, da se izbori za
demokratske institucije u državi i da ohrabri sve napore i težnje
kako bi društvo moglo stati na put svakom novom obliku
totalitarizma. Pre svega treba stati na put nacionalnim
iskljuèivostima, primitivnom i jeftinom rodoljubiju, lažnim podelama
na izdajnike i junake, osvetnièkim strastima nasilnika i ratnih
dobitnika, kaže Palavestra.

Zloupotreba Boga

Povratak pravoslavlju, crkvi i veri, od samog poèetka Miloševiæeve

vladavine polako je ulazio na politièku scenu kao svojevrsno oruðe u
rukama vlastodržaca. Bio je to sastavni deo nacionalnih oseæanja i
patriotizma u stilu da Srbin ne može da bude ateista. Zato je logièan
izbor za intervju bio dr Radovan Bigoviæ (11. oktobar .92'), profesor
na Bogoslovskom fakultetu koji je uz to završio i èistu filozofiju na
Beogradskom Univerzitetu. I neizbežno pitanje glavnog urednika
Politike: “Zar vam se ne èini da se mnogi zalažu za obnovu
duhovnosti, pravoslavlja, da je poveæan interes za religiju? - dr
Bigoviæ izmeðu ostalog, odgovara:
- Danas mnogi nekom èudnom dijalektikom pomraèenog uma,
živog biblijskog Boga ljubavi, oca ovih ljudi i naroda, svode na
nacionalno i plemensko božanstvo. Nemilosrdno ga prilagoðavaju
nacionalistièkim strastima i partijskim interesima. Umesto da sebe
prilagoðavaju Hristu, Hrista prilagoðavaju sebi. Sve se to naravno
maskira tobožnjom borbom “za svetosavlje” i “nacionalni interes”. U
ime tobožnje brige za narod, narodu se nameæe šizofrena svest da ga
svi mrze, da su mu svi neprijatelji i da mora protiv svih da ratu je. To
je najperfidniji naèin ubijanja pravoslavnog viðenja Boga, sveta i
èoveka u narodnoj svesti.

20
SVI INTERVJUI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

DEPOS, izbori, sloboda štampe

U svakom od devet intervjua bila su pitanja o slobodi štampe, o

znaèaju izbora zakazanih za decembar 1992. godine i o DEPOSU
kao moguæem ozbiljnijem protivniku SPS. U gotovo svakom
odgovoru bilo je dosta nade u moguænost da - “ukoliko izbori zaista
budu slobodni, demokratski, ukoliko ne bude nameštanja i “æoravih
kutija” (M.Beækovoviæ) - biæe bolje za Srbiju, a i sankcije mogu bar
da splasnu. Provejavala je sumnja takoðe da æe Æosiæ do kraja ostati
uz Paniæa, da æe DEPOS biti jedinstven. Manje više i pitanja i
odgovori na ove teme bili su standardni i - uopšteni. Dragan Hadži
Antiæ, bilo je vidljivo, nije preterano insistirao, zapravo nije ni pitao
lidere stranaka (dr Miæunoviæ, na primer) o programima o tome šta
bi uradila opozicija kad bi došla na vlast.
Zbog toga, jedna beleška-informacija može da bude od znaèaja
za procenu da je prostor Politike bio ustupljen i “jeretièkim”
mislima, i kritici režima - u propagandne, predizborne svrhe.
U informaciji Dragan Hadži Antiæ 25.oktobra 92. godine obaveštava
da æe sledeæa serija intervjua biti posle decembarskih izbora.

Drugaèija prièa - godinu dana kasnije

Sledeæa serija intervjua, meðutim, uopšte se nije pojavila, bar ne kao

serija, a naroèito ne sa liènostima sliènih stanovišta kakve su bile u
devet tekstova iz 1992. godine.
Za razlogom se ne mora posebno tragati: predizborna
kampanja je prošla, a Miloševiæev režim se uèvrstio na vlasti.
U SRJ su 20. decembra 1992. godine održani prevremeni
savezni, republièki i pokrajinski skupštinski i lokalni izbori i izbori za
predsednike republike Srbije i Crne Gore. Socijalistièka partija Srbije
je svugde dobila veæinu, odmah posle nje bila je Srpska radikalna
stranka dr Vojislava Šešelja. DEPOS je bio tek na treæem mestu.
U trci za predsednika Srbije Milan Paniæ je bio drugi, iza
Slobodana Miloševiæa, sa milion glasova manje. Uprkos opšoj sumnji
u korektnost izbora i žalbi Paniæevoj sudu na rad Izborne komisije -
rezultati su ostali nepromenjeni. Veæ 29. decembra 1992. godine na
inicijativu Srpske radikalne stranke u Skupštini SFRJ je Milanu
Paniæu kao premijeru izglasano nepoverenje. Nasledio ga je Radoje
Kontiæ. Paniæ je, na insistiranje predsednika SFRJ Dobrice Æosiæa
ostao još zvanièno u njegovoj službi kao neka vrsta “leteæeg

21
 BRUŠENJE PAMETI

ambasadora” pokušavajuæi da obnovi veze Srbije sa svetom, ali bez

velikih rezultata.
U takvoj svakodnevici Politika i Dragan Hadži Antiæ više nisu
obnovili obeæane serije intervjua. Prvi koji æe imati potpis glavnog
urednika pojavio se tek godinu dana kasnije i bio je zapravo neka
vrsta grupnog intervjua Slobodana Miloševiæa, predsednika Srbije sa
nekoliko glavnih urednika, kako je reèeno najuticajnijih elektronskih
i štampanih medija.
Meðu njima je bio i glavni urednik Politike, a povod za ovakav
razgovor bila je pedeseta godišnjica Novinske agencije Tanjug.
Naslov ovog grupnog intervjua (4. novembar 1993.) bio je
“Miloševiæ: Naš narod želi sam da bira svoju vlast”, a izvuèen iz
odgovora datog na pitanje tadašnjeg glavnog urednika Borbe Slavka
Æuruvije: “Lièno smatram da biste veoma pomogli graðanima Srbije
da izaðu iz ove dramatiène krize u kojoj se nalaze i sve opasnije
meðunarodne izolacije kad biste uèinili tri stvari - da predate mandat
opoziciji da formira vladu bez obzira na rezultate izbora, da sugerišete
Srbima da naðu neku državnu formu koegzistencije sa Hrvatima i da
na sud izvedete one graðane Srbije koji su u ovim ratnim godinama
poèinili zloèine u Hrvatskoj i Bosni. Da li ste spremni da to uèinite? “
Miloševiæev ogovor je bio brz i odluèan: “Naravno da nisam iz
sasvim principijelnih razloga... Ovaj narod želi sam da bira svoju
vlast, a ne da mu je bira inostranstvo.. “
Dragan Hadži Antiæ postavlja meðutim tom prilikom Miloševiæu
dva pitanja o kojima sam predsednik, a i gotovo svi njegovi najbliži
saradnici najèešæe govore. Jedno je o odluènosti vlasti da se bori protiv
kriminala, a drugo - odnos sveta i nepravedne sankcije prema Srbiji U
oba odgovora Miloševiæ se, po obièaju, služi praznim frazama,
zagomilava reèima, obeæava, i sve to bez argumentacije. Izmeðu
ostalog o borbi protiv kriminala kaže: - Budite uvereni da, što se tièe
akcija protiv kriminala, ona ne samo da nije posustala nego æe se
sigurno itekako intenzivirati. Mi želimo da i ove i buduæe generacije
žive u jednoj slobodnoj i sigurnoj zemlji, da ne budu ljudi, graðani, èak
i deca, izlagani nasilju i bilo kakvom ponižavanju.
Prema tome - uverava Miloševiæ - država æe u tom pogledu bez
obzira na ratno okruženje, okolnosti, ogroman broj izbeglica, tešku
ekonomsku situaciju koja zakonito raða kriminal i mnoge druge
socijalne i ekonomske probleme, morati da ostvari svoju ulogu,
nadam se sasvim uspešno i bez ikakvog kolebanja.
O odnosu sveta prema SRJ i posebno Srbiji pod sankcijama,
Slobodan Miloševiæ u odgovori Draganu Hadži Antiæu daje gotovo

22
SVI INTERVJUI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

apstraktne razloge, uveravajuæi da æe stvari stajati sve bolje: - Moj je

utisak da se naša pozicija iz dana u dan popravlja onom brzinom
kojom postaje jasno da Srbija, Jugoslavija i uopšte srpski narod na
prostorima bivše Jugoslavije, nije faktor podržavanja ratnih sukoba,
veæ pre svega, poslednjih meseci su pokazali, faktor koji deluje ka
uspostavljanju mira......Svet æe morati, kad je reè o Jugoslaviji, da se
suoèi sa istinom, pre ili kasnije. Naravno, nama više odgovara pre, ali
to pre ili kasnije nije tako relativan pojam i nije tako dugo vreme u
pitanju. Mislimo da se u ovom trenutku ubrzava tok ispravljanja
odnosa koji je zauzet prema našoj zemlji, procenjuje Miloševiæ.
Obeæanja bez pokriæa sadržana u ovim odgovorima zapravo su
simboli, znaci prepoznavanja i uobièajena, ako ne i jedina vrsta
komunikacije politièara sa biraèima, ali i èitaocima Politike i
pasioniranim pobornicima nacionalistièko-populistièke orijentacije i
Radio Televizije Srbije. Što je još uoèljivije ako se izuzme tipièan
jezik mržnje kojim se do detalja opisuju zverstva druge strane na
ratištu ili prilikom izgona Srba sa “vekovnih ognjišta” (omiljena
fraza) - svojim èitaocima se i Politika obraæa na isti naèin, sliènom
frazeologijom zaèinjenom još i poluistinama i dezinformacijama,
odsustvu vesti u korist “komentara” s ciljem ispiranja mozga i
svojevrsnim “brušenjem pameti”. Tu svakako spada kao refren
ponavljanje o Srbima kao ponosnom narodu koji se ne pokorava, ne
kleèi, podnosi sve nedaæe bez roptanja u korist slobode i
dostojanstva, o prošlosti dostojnoj poštovanja, o Srbima kao
nebeskom narodu i što je možda najpogubnije i u Politici nailaziæe se
na tezu da je srpska zemlja svugde gde su njeni grobovi.
U intervjuima objavljenim u razdoblju od 4. novembra 1993. do
januara 2000. godine. javljaju se Slobodan Miloševiæ dva puta,
premijer Srbije Mirko Marjanoviæ takoðe dva puta, savezni premijer
Radovan Kontiæ, predsednik SRJ Zoran Liliæ i predsednica
Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) dr Mira Markoviæ. Sa
izuzetkom Zorana Liliæa koji je bio intervjuisan sasvim odreðenim
povodom (2. avgust 1994.) - odbijanjem politièkog vrha Republike
Srpske na èelu sa Radovanom Karaðžiæem da prihvate tekst
meðunarodne Kontak grupa za Bosnu o mirnom rešavanju sporova,
prekidu vatre i podeli teritorija - svi ostali intervjuisani su govorli u
istom maniru praznih fraza. Bila je to neka vrsta “ptièjeg jezika” koji
ili nije znaèio ništa ili je mogao kod lakovernih da stvori utisak da se
ipak nešto dobro može i dogoditi veæ sasvim osiromašenom narodu i
ekonomski i moralno razorenoj zemlji.

23
 BRUŠENJE PAMETI

Zoran Liliæ raskrinkava Pale

Kako je osim opštih nedaæa u svakodnevnom životu stalno izbijala i

poneka afera krvavog ishoda kakva je bila otmica muslimana u
Štrpcima, rukovodstvo Srbije bilo je rešeno da navodno raskrinka
naèin vladavine i ponašanje Pala, Karadžiæa i Mladiæa. Možda je to u
izvesnom smislu bio i uvod u pregovore sa svetom koji æe dovesti do
Dejtonskog sporazuma u jesen 1995.
Najbolja prilika za skidanje maski onima sa Pala bio je intervju
glavnom uredniku Politike Draganu Hadži Antiæu. “Politika” je
tako, zajedno sa obrtom u politièkom vrhu, za trenutak mogla da lièi
na dobru profesionalnu novinu pod uslovom da se zanemari
èinjenica da je o tako osetljivoj temi morao da govori šef federalne
države umesto da cela novinska prièa sa istinom i pozadinom bude
autorski tekst nekog od dobro obaveštenih profesionalaca u listu.
Zoran Liliæ ovako opisuje dojuèerašnje prijatelje i braæu sa Pala:
- Umesto beskrajne zahvalnosti za ogromna odricanja kojima je
stvorena Republika Srpska i hitnog stvaranja uslova za skidanje
sankcija sa 11 miliona graðana - žrtava tih sankcija rukovodstvo
Republike Srpske srlja u novi rat, oèigledno ne vodeæi raèuna o svom
narodu veæ o svojim liènim interesima... Teško je navoditi koliko
puta su pogazili reè. Koliko puta su samo obeæali da neæe
bombardovati Sarajevo i nastaviti agoniju civila u tom gradu. Koliko
puta su obeæali da æe pohapsiti bande i paravojne formacije koje
terorišu civile i kaljaju obraz srpskom narodu. Koliko puta su se kleli
da nije taèno da progone graðane nesrpske nacionalnosti.... Narodu
se tamo ne govori istina, oni ne znaju šta mogu postiæi kroz mirovni
proces zato naša odluka da prekinemo odnose sa njim treba da
otrezni ljude tamo. Ne dopuštamo da tri èoveka na Palama odluèuju
o svima nama. Oni taj mandat nemaju.....
Savezni premijer Radoje Kontiæ takoðe u veoma dugaèkom
intervjuu Draganu Hadži Antiæu (15. septembra 1994.) najavljuje
bolji život, efikasniju saveznu vladu, smanjen broj ministarstava,
nove zakone, proklamovanje tržišne privrede i razvijanje dobrih
odnosa izmeðu Srbije i Crne Gore.
Ipak, u prave propagandne bisere spadaju dva intervjua dr
Mirka Marjanoviæa, premijera Srbije (u martu i u septebru 1995)
datih Draganu Hadži Antiæu. Jedan prilikom posete
Kolegijumu Politike, drugi samo autoru. Oduševljeno
objašnjavajuæi koliko ekonomska politika njegove vlade vodi raèuna

24
SVI INTERVJUI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

o standardu i zaštiti socijalno ugroženih i penzionera, o

snabdevenosti tržista, Marijanoviæ izražava zadovoljstvo zbog nešto
veæ olablavljenih sankcija, a posebno govori o ulozi medija u
afirmaciji stabilizacione i miroljubive politike Srbije:
- Celokupnim svojim delovanjem, a i onim koje je posebno bilo
usmereno prema medijima, kao i ukupnim svojim rezultatima Vlada
Srbije stvorila je uslove i ambijent za pozitivne promene u medijima.
Pored ostalog i za napuštanje ureðivaèke politike koja širi beznaðe i
koja ne želi da vidi pozitivne promene koje svaki objektivni
posmatraè može da vidi......
Krajem 1995. godine posle Dejtonskog Sporazuma premijer
Marjanoviæ u vreme još izrazite krize bezbednosne nesigurnosti,
ubistava, siromaštva i raznih nestašica osnovnih namirnica bez
ustezanja obeæava u intervjuu Draganu Hadži Antiæu:
- Privreda Srbije æe u 1996. godine poslovati u sasvim novim
uslovima... Osnovni zadatak Vlade Srbije je da svim raspoloživim
merama podrži tržišnu i izvoznu orijentaciju privrede i visoku stopu
rasta društvenog proizvoda kao materijalne podloge za realni porast
zarada, penzija i liènih primanja...

Ona i on i Dragan Hadži Antiæ

Posle Dejtona,16. decembra 1995. predsednica Direkcije

Jugoslovenske levice (JUL) dr Mira Markoviæ s puno entuzijazma i
potpunog nepoznavanja realnosti, u specijalnom intervjuu glavnom
uredniku Politike (gde se naglašava da nisu njih dvoje tako
razgovarali još od 1991.) govori o buduænosti SRJ i Srbije posebno: -
Imam utisak da naši graðani i ne znaju koliko im je dosad bilo teško
i kako su te teškoæe podneli sa mnogo dostojanstva i sa mnogo èasti.
Graðani u celini su sa velikom stamenošæu podneli sankcije
meðunarodme zajednice, sa spontanom humanošæu su primili sve
izbeglice i sa najveæom moguæom solidarnošæu su materijalno i
moralno pomogli sve Srbe na prostoru bivše Jugoslavije. Èak i one
koji to nisu zaslužili...
Kako se preko “Politike” i posebno u razgovoru sa glavnim
urednikom èesto šalju i posebne poruke, dr Markoviæ se ovog puta
predstavlja kao neko ko je na èelu stranke, pokreta, koji æe sve
uèiniti da se uspostave dobri odnosi sa novim susedima, Balkanom
istièuæi da u JUL-u ima i privatnika i bogatih i intelektualaca, ali
manje radnika. Radnike na izvestan naèin poziva da im se pridruže,

25
 BRUŠENJE PAMETI

ali ih i optužuje za pogrešno shvaæen patriotizam: mitski, vraæanje u

prošlost i velièanje Prvog srpskog ustanka ili narodnih pesama iz
Kosovskog ciklusa. Dakle, za gotovo sve ono što su stranke na vlasti
-SPS, SRS i JUL - ohrabrivali zajedno sa nacionalnim partijama RS
sve do Dejtona.
Ipak, neka vrsta “labudove pesme” važeæeg manira i u politici i
u “Politici” za više od decenije bio je veliki intervju, reklo bi se i
prigodan novogodišnji koji je Draganu Haðži Antiæu dao predsednik
Slobodan Miloševiæ na kraju 1999. godine. Razgovor je - kako piše u
uvodu teksta, voðen “u sredu 29. decembra, u Belom dvoru” što
svedoèi o znaèaju i oèekivanjima koje se njemu pridaju.
Osnove Miloševiæeve poruke, u kojima se, logièno ne može ni
naslutiti da æe samo deset meseci kasnije, otiæi sa vlasti, jesu da æe u
zemlji doæi do prosperiteta, da æe Socijalistièka partija Srbije sa
levicom uopšte napredovati da æe na izborima ponoviti uspehe, da
Zapad gde jaèa neofašizam neæe izbeæi pravedan sud.
- Obnova zemlje odvija se brzo i uspešno. Svi su razlozi da i
ostvarenje razvojnih ciljeva teèe brzo i uspešno.
- Kosovo nam niko ne može oduzeti.
- U zapadnim demokratijama svi mediji su zavisni od vlasnika,
a u Jugoslaviji, pre svega u Srbiji postoji apsolutna sloboda u
delovanju svih sredstava informisanja....
- Verujem da æe naš narod u sledeæem veku doèekati
spokojstvo i blagostanje koje je zaslužio. Zato želim svima nama
jedinstvo i slogu da bismo te sreænije dane zaslužili i doèekali, rekao
je na kraju svog poslednjeg intervjua Politici i glavnom uredniku
Draganu Hadži Antiæu predsednik Slobodan Miloševiæ.

U oktobru 2000. godine obojica nisu više bili na istim radnim

mestima.

Gordana Logar

26
Draškoviæ: Neæu rušiti režim na ulici

O èemu su razgovarali Vuk Draškoviæ i Borisav Joviæ posle jedne

televizijske emisije. - Dogovor lidera SPS i SPO o TV duelu. - Pod
kojim uslovima na izbore. - “Treba konfederalizovati Hrvatsku.” -
Zašto svet kažnjava Srbe

Kada ste poslednji put, gospodine Draškoviæu, dali intervju

“Politici”?

I prvi i poslednji put sa mnom je razgovarano u danima posle 9.

marta ali to nije bio intervju.

Kog 9. marta?

Onog jedinog koji postoji. Došla su trojica novinara kod mene i

umesto intervjua kako je bilo najavljeno, u “Politici” je osvanula
nekakva kompilacija, preprièavanje.

Dakle, ovo je prvi intervju g. Draškoviæa “Politici”?

Prvi. Ali verujem, ne i jedini. Valjda im se “Politika” neæe dati,

valjda æe se osloboditi i valjda æemo mi uskoro pobediti.

Nedavno ste bili gost Studija B. Da li æe to bio prvi susret i direktan

razgovor izmeðu predsednika SPO i predsednika SPS?

Jeste. Prvi put dajem intervju “Politici” i prvi put sa predsednikom

vladajuæe stranke u Srbiji ne samo da sam razgovarao, nego se i
video...
Taj naš “dijalog” bio je loš, varnièio je boljševizmom,
netolerancijom i etiketiranjem, ali ne mojom ni voljom ni krivicom.

Èujem da ste posle emisije nastavili zanimljiv dijalog sa g. Joviæem,

pa bih vas molio da našim èitaocima kažete o èemu je reè?

Mnogi misle da smo posle one emisije otišli da se tuèemo iza æoška.
Meðutim, mi smo sišli sprat niže, poruèili kafu i ostali debeo sat u
živom razgovoru, produžavajuæi dijalog zapoèet pred kamerama.
Moram reæi da je gospodin Joviæ uz kafu bio prilièno drukèiji.
Obnovio sam jedan moj predlog iz vremena predizborne kampanje

27
 BRUŠENJE PAMETI

1990. godine: da SPO i SPS zajednièki prirede dve ili tri javne
promocije svojih programa. Zašto da ne? Predsednik SPS izloži svoj
program, predsednik SPO izloži svoj program i mikrofon ustupimo
graðanima, simpatizerima SPO i SPS kao i neopredeljenima, da
postavljaju pitanja, a mi na njih da odgovaramo. Te 1990. godine na
te predloge nije mi ni odgovoreno. Na moje iznenaðenje, g. Joviæ je
sada rekao da nema nikakvih problema da se tako nešto ovog puta
uèini. Pristao je. Doduše, na kraju, kad smo se rastajali, rekao je:
“Znate, možda to neæe biti dobro, strah me je da se ne potuku
simpatizeri dve stranke!” Ja sam odgovorio: Lišite se toga straha, sve
æe biti kao u crkvi!

Da li ste se dogovorili još nešto?

I jesmo i nismo. Zatražio je da mu dam obeæanje u zamenu za

njegovo obeæanje da æe izbori biti pošteni. Da neæu do izbora više
pokušavati da Socijalistièku partiju Srbije obaram na ulici!
Iznenaðen, zamolio sam ga da ponovi taj zahtev. Kada je on to i
uèinio upitao sam: A kada sam ja to pokušavao? Odgovorio je: “Pa vi
to pokušavate stalno”. Nasmejah se i rekoh: “Vi ste, gospodine
Joviæu, u velikoj zabludi. Ako bih ja rešio da mi je namera da vas
oborim na ulici budite sigurni da bih, i vas i gospodina Miloševiæa i
svu vlast vašu, oduvao za jedno pre podne. Ali, pri tome bi potekla
krv. Bilo bi mrtvih. Nije važno na kojoj strani. Obe su strane naše i ja
na tu cenu nikada nisam hteo i neæu da pristanem. Prema tome, na
odreðeni naèin, dugujete meni i ovom mom opredeljenju zahvalnost
što ste još na vlasti jer je raspoloženje u veæem delu našega naroda, a
naroèito omladine, da baš silom budete uklonjeni. Kao lider najjaèe
opozicione stranke, ja to ne dozvoljavam i zbog toga trpim kritike,
posebno od omladine...” Joviæ je pažljivo slušao nije krio da je
iznenaðen. Pružili smo jedan drugom ruku i dogovorili se o jednom, a
možda i o dva TV duela izmeðu nas. Ja sam insistirao da “megdan”
bude na TV Bastilji, ali je on vrdao. Držao se NTV Studija B.

Da li æe taj duel biti sa g. Joviæem ili sa predsednikom SPS, buduæi

da je uskoro kongres vladajuæe partije?

Samo sa g. Joviæem kao predsednikom SPS.

Trenutno se, uoèi izbora, mnogo raspravlja o uslovima za prevremeno

izjašnjavanje graðana. Organizuje se republièki i savezni okrugli sto.

28
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

Vas nema ni na jednom ni na drugom. Da li postoji moguænost da se

na tim okruglim stolovima konaèno opozicija i vlast dogovore o
pravilima kako izabrati vlast koju æe svi prihvatiti?

Stavovi SPO i DEPOS-a su manje-više identièni. Mi zahtevamo fer i

poštene izbore a da se o instrumentarijumu koji æe garantovati takve
izbore dogovorimo za okruglim stolom u pravom znaèenju te reèi.
Dakle da se odluke na okruglom stolu donosu konsenzusom i da
budu obavezujuæe za vladajuæi režim. Insistiramo, pre svega, na
deblokadi masmedija, prvenstveno TV Bastilje. Insistiramo na
ustavotvornoj skupštini. Zašto na ustavotvornoj skupštini? Zato što
smatramo da se baba ne može šminkom nikako pretvoriti u devojku,
pogotovu kad joj ne dajete ni šminku. Gospodin Æosiæ je, seæate se,
obeæavao prvih dana radikalne amandmanske reforme šumskog
ustava sa Žabljaka. Pri tome se pozivao na vrhunsku pravnu pamet
zemlje, da bi se, na kraju, od silne obeæane šminke sve svelo na
jedan jedini amandman: da se održe prevremeni izbori. I ništa više.
Mi, meðutim, mislimo da ne može novo vino u mešine stare, da ne
može nove demokratske sadržaje smestiti meðu korice
jednopartijskog komunistièkog ustava. Ustav, koji imamo u Srbiji,
donela je jedna stranka pre ikakvih izbora u Srbiji, i pre onih od
1990. godine donela ga je komunistièka stranka. Ta ista stranka je
nikog ne konsultujuæi, za tri dana u šumi valjda pod utiskom
istorijske nostalgije za šumama Jajca donela i ovaj ustav sa Žabljaka.
Mislimo, dakle, da je neophodno za tim okruglim stolom postiæi
dogovor o ustavotvornoj skupštini. To naš narod dovoljno i ne
shvata, niti nam se omoguæava da objasnimo šta to znaèi
ustavotvorna skupština.

Sad imate priliku, pa objasni te?

Ustavotvorna skupština æe za glavni svoj zadatak imati da donese

novi ustav. Novi ustav Srbije, novi ustav Crne Gore i, onda, novi
ustav zajednièke države Srbije i Crne Gore. Predlažemo da se
primene rešenja iz 1921. godine. Kao što znate, tadašnji Vidovdanski
ustav je rezultat ustavotvorne skupštine. Prvi zadatak te skupštine
bio je da donese ustav, pa kad su se dogovorili o ustavu ti isti
poslanici su proglasili da, donošenjem ustava, ustavotvorna skupština
postaje redovna skupština. Znaèi nema potrebe za duplim izborima,
nego æe ta ista skupština biti obavezna da donese novi ustav i, kada
to uradi, nastaviæe da radi kao nova skupština držeæi se ustava koji je

29
 BRUŠENJE PAMETI

donela. Dalje, insistiramo na proporcionalnom izbornom sistemu na

cenzusu od pet odsto, kao pragu za ulazak u parlament. Tražimo da
ne može niko biti nosilac liste ukoliko ne predloži najmanje polovinu
poslanika sa liste. Naravno, insistiramo još i na nekim uslovima. Na
amnestiji, razoružanju paravojnih bandi i slièno.

Šta mislite da li æete se o tome sporazumeti na okruglom stolu?

Mi saveznu državu ne priznajemo. Ni njen ustav, ni njene zakone.

Mi smo kao što znate, bojkotovali majske “izbore”. Meðutim,
èinjenica je da su Æosiæ, Paniæ i ostali faktièki nosioci vlasti. Mi im
odrièemo legitimitet, sa punim pravom, ali to, da imaju vlast, jeste
èinjenica. Smatramo da je okrugli sto mesto gde možemo, izvan
nelegitimnog parlamenta, da se naðemo i dogovorimo. Ja ne vodim
delegaciju SPO zato što sam bio pun velike sumnje u ono što æe se
dešavati i na tom “saveznom” okruglom stolu. Poèetak me je uverio
da su moja strahovanja bila opravdana. Jedan èovek, najamnik
oficijelnog režima u Srbiji, èovek koji je uspeo da Skupštinu Srbije
pretvori u vašarište, u svinjac, èovek koji je uspeo da govornicu
Skupštine Srbije pretvori u megafone fašizma i gebelsovštine, èovek
koji, manje-više, posle svake treæe izgovorene reèenice poèini
poneko krivièno delo, dobio je šansu da bude Šerif za tim okruglim
stolom i da vreða ljude. Oèigledno je dobio zadatak da rasturi taj sto
da onemoguæi bilo kakav dogovor, a verovatno i izbore, jer njemu
savršeno odgovara da izbora nikada i ne bude. Njegovom
pokrovitelju i gazdi, predsedniku Srbije odgovara da Srbija bude
džungla, zemlja pištolja, zemlja kabadahija, primitivaca, zemlja
pljaèkaša, kriminalaca, zemlja u kojoj od obiènog kafedžije pa do
direktora preduzeæa svi moraju da plaæaju kriminalcima i njihovim
takozvanim politièkim strankama “reket”, debele pare ili æe im
bomba biti ubaèena u radnju, u stan a i glava na ramenu neæe biti
sigurna. Mislim da je baš danas delegacija SPO upozorila ljude iz
ekipe Milana Paniæa, pre svega Tibora Varadija i Momèila Grubaèa,
a obavestiæemo i Milana Paniæa kad se vrati iz Londona, da za
okruglim stolom mora vladati pristojnost, civilizacijsko ponašanje ili
mi tamo neæemo da sedimo. Nisam iznenaðen ni time što vladajuæa
stranka na okrugli sto šalje neke mladiæe, treæerazredne liènosti. Ja,
inaèe, nemam ništa protiv njih lièno, ali u strukturi vlasti SPS oni
predstavljaju neki podsavez. Prosto oni nisu ti ljudi èije “da” ili “ne”
ima snagu kakvu bi imala reè Bore Joviæa ili ostalih èelnika
Socijalistièke partije Srbije. Nije me iznenadilo ni da se SPS protivi

30
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

tome da odluke okruglog stola budu obavezujuæe. Na jedvite jade,

usvojeno je da æe se uèesnici okruglog stola obavezati da æe nastojati
da kroz parlamente proture sva dogovorena rešenja kao obavezna.
Trudiæe se. Naravno, vladajuæoj stranci ovakva formulacija daje
veliki manevarski prostor da se zakupe na Kuranu ili na Marksovom
“Kapitalu” da su uèinili zaista sve što je u njihovoj moæi da to
proguraju kroz parlamente, ali da, eto, nisu uspeli... Zapelo je,
dakle, veæ na proceduri. A šta æe tek biti kad se doðe do suštinskih
stvari.

Ako se slažemo da je demokratija procedura, onda je bitno da se

upravo na proceduralnim stvarima postigne dogovor?

Taèno tako. Procedura možda nekome izgleda nevažna, ali je ona

temeljna oznaka demokratije.

Govorili smo nešto o koalicijama na poèetku ovog razgovora koji æe

se stvoriti pred izbore. Koliko æe po vašem mišljenju biti koalicionih
blokova i kako æe oni izgledati?

Ja se nadam da æe Demokratski pokret Srbije èiniti koaliciju, sa

jedinstvenom listom veæ u prvom izbornom krugu. Naravno pod
uslovom da izbora bude. Sumnje nikakve nema da æe SPO uèiniti sve
da do takve koalicije doðe ali ne na štetu svojih interesa. Pojaviæe se
i koalicija Graðanskog saveza zatim koalicija “Praksisovog kruta” i
još neke.
Što se SPS tièe mislim da æe, bar formalno, ostati usamljeni.

Da li æe SPS biti usamljen, kao što kažete?

Ne verujem da æe da ide u otvorene koalicije, barem u prvom

izbornom krugu. Mislim da æe se pojaviti jedna koalicija
æosiæevskopraksisovskog tipa, gde se lako mogu da naðu stranka
gospodina Miæunoviæa, novoformirana stranka Èede Mirkoviæa i
možda još neke fantomske stranke, recimo Pedagoška ili
Antropološka, koje nemaju nikakvu snagu, ali mogu da ostave utisak
po onoj narodnoj: hajde, Alija, nek je više vojske! SPS æe, naravno,
imati svog starog saveznika, jednu fašistièku stranku, i one koje budu
inklinirale toj fašistièkoj stranci, ali neæe uæi u otvorenu koaliciju.
Oni æe i dalje da ljubav vode u senu, po stajama, iza zatvorenih
vrata, u podrumima. Ne verujem da æe se usuditi da izaðu na ulicu

31
 BRUŠENJE PAMETI

zagrljeni i da se poljube pred reflektorima. Još æe se ljubiti u mraku,

a to je i slaðe. Ipak æe sudar da bude izmeðu DEPOS-a. na jednoj, i
SPS-a, sa svim njegovim leptiricama i satelitima, na drugoj strani.

Dakle, po vama, ako bude bilo izbora, biæe samo dva jaka
suprotstavljena bloka?

Jeste. Uz vladajuæu stranku i ovu fašistièku pristaæe i praksisovski

krut, sa idejom da ih popraksisi. Da se nametne vladajuæoj partiji
kao strujni ispravljaè ili kao njen transformator, i možda da je prosto
izbriše kao stranku, kako bi devojka dobila treæu masku i haljinu. Ta
devojka je prvo bila komunistièka partija, pa se onda presvukla u
socijalistièku partiju, i nije iskljuèeno da se sada priprema treæe
ruho, socijaldemokratsko, da bi se još jednom prevario narod. Jasno
je da je gospodin Miæunoviæ veæ postao deo tog praksisovskog kruga.
Evo, jedini je takozvani, opozicioni lider iz Srbije koji j, nepozvan,
otišao u London na konferenciju. Taj njegov odlazak u London je
pokazao da gospodin Æosiæ mnogo više respektuje svoje vodonoše
od gospodina Miloševiæa. Jer, ipak, Æosiæ je uzeo za ruku
Miæunoviæa i odveo ga u London, a Miloševiæ Šešelja nije odveo.

Svi najavljuju tešku jesen. Sankcije su na snazi, iz Britanije nam

nedavno poruèuju da æe u Srbiji biti neprijatna zima. Šta je po vašem
mišljenju važnije: da li da se pripremamo za nove izbore ili da
spasavamo živu glavu?

Ne znam. Da budem pošten, znam, Ali, nemoæan sam da promenim

bilo šta. Od 1990. godine od kada je osnovan SPO, ja lièim na
zloguku pticu ovoga naroda i ove zemlje, prorièuæi žalosnu sudbinu.
Nažalost, sve se obistinilo. Još poèetkom 1990. javno sam upozorio i
toliko puta ponavljao da æe ishod biti ovakav kakav je A šta još sledi,
zbog mirnog sna naših ljudi, bolje da ne govorim. Hoæu samo da
kažem da, na žalost, nije taèno da nema dna ispod dna. Još æemo mi
da tonemo. Još i ne slutimo koliko je mnogo ambisa pod Srbijom.
Danas je bilo otužno pratiti londonsku konferenciju, èak i preko
televizije. Svet nas je posadio na optuženièku klupu, kao razbojnike i
kugu. Hadžiæ i Karadžiæ su najureni iz konferencijske dvorane i
sklonjeni meðu posmatraèe. Dobili su isti tretman kao Andraš
Agošton ili Sulejman Ugljanin. Èemu tolike žrtve, toliki razoreni
gradovi, više od dva miliona izbeglica? Ni sam ne znam koliko je
poginulih na obe strane. Verovatno više od 200 hiljada. Brojke se

32
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

kriju. Mi u SPO imamo neku statistiku. Izmeðu pet-šest hiljada naših

èlanova je u grbovima. Malo pre smo pomenuli 9. mart 1991. godine.
E, pa, pola onoga Trga slobode više nema. Ili su pod zemljom, ili u
invalidskim kolicima, ilu su u inostranstvu. Ako je neko imao
nameru da ih unesreæi i da im se osveti za onu drskost da 9. marta
1991. traže slobodno da govore, slobodno da rade i slobodno da žive,
ako je neko hteo da im se osveti za drskost da ne budu stoka i što
nisu legli pod policijske transportere, pod konjicu i pod dresirane
pse i policajce, ako je neko imao tu nameru da se osveti toj mladosti
Srbije - uspeo je. Uspeo je, savršeno je uspeo, ali Srbije nema. Nema
naše buduænosti. Znate, u mom Nevesinju je, pred poèetak ovoga
nepotrebnog rata u Bosni i Hercegovini, bilo jedva nešto više od
hiljadu mladiæa. Mala je to opština. A uopšte star smo narod. I bez
ovoga rata, napraviæu digresiju, naèela nas je bila bela kuga. Više
smo godišnje u zemlju polagali krstove nego što smo ljuljali novih
kolevki. Za poslednjih dva meseca rata u tom mom Nevesinju
poginulo je 350 mladiæa. Od toga, 70 jedinaca. Može londonska
konferencija i da usvoji princip konfederalizacije Bosne i
Hercegovine. Ali, ko æe živeti na toj srpskoj teritoriji? Za 20 godina
nestaæemo, ako izgubimo omladinu. U Prebilovcima je, primera radi,
1941. godine izvršen masakr. Sedam stotina i nekoliko Srba je
zaklano. Uglavnom dece i mladiæa. Preživeli su stariji. Sve razmere
užasa, da su nam pobili omladinu, pokazaæe se kasnije, u èinjenici da
je prvi momak iz Prebilovaca tek 1965. godine otišao u vojsku. Tek
tada je izrastao prvi posleratni Prebilovèanin kadar da ponese pušku,
da stekne dete, da se oženi. Pitam se: koliko æe u Trebinju,
Nevesinju i u drugim mestima u Bosni i Hercegovini proteæi godina,
decenija, da u mnogim porodicama ispratimo prve srpske mladiæe u
vojsku? A rat je bio potpuno nepotreban.

Da li je, zaista, rat u BiH mogao da se izbegne?

Mogao je i morao biti izbegnut i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u BiH.

Krajem januara ove godine bio sam u Sarajevu. Gospodin
Izetbegoviæ i ja smo razgovarali (bio je sa mnom i potpredsednik
SPO Strahinja Kastratoviæ) oko tri sata. Prihvatio je i sutradan javno
obznanio za Okruglim stolom vlasti i opozicije u Sarajevu sve o
èemu smo se dogovarali. Prihvatio je, zapravo, sve što sam mu
predložio. U poèetku se mnogo èemu opirao, ali ja sam nastupao
veoma iskreno i oslanjao se na snagu argumenata. Ubedio sam ga.

33
 BRUŠENJE PAMETI

Šta je tada Izetbegoviæ prihvatio?

Prihvatio je sledeæe: da Bosna i Hercegovina bude suverena i

meðunarodno priznata država i da kao takva uðe odmah u prilièno
tesan savez, nešto formalno labaviji a suštinski èvršæi od konfederalnog
saveza sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom, u asocijaciju koja bi
se zvala Zajednica južnoslovenskih država. Svaka od ove èetiri države
bila bi meðunarodno priznata, ali bi i sama zajednica imala
meðunarodni subjektivitet, kao na primer Evropska zajednica što ga
ima a i svaka njena èlanica. Granice izmeðu ovih meðunarodno
priznatih i suverenih država Zajednice postojale bi iskljuèivo na mapi a
ne i na terenu. Izetbegoviæ je prihvatio i moj termin prozraène granice,
providne granice, da nema ni vojnika, ni carinika na njima. Na èelu ove
asocijacije država bio bi zajednièki meðudržavni parlament i zajednièki
meðudržavni savet ministara. Što se tièe armije, svaka od država imala
bi nekakvu svoju državnu gardu, dok bi vazduhoplovstvo, raketne
jedinice, oklopne jedinice i pomorske snage bile zajednièke za sve èetiri
države. Znaèi, u Bosni i Hercegovini ne bi bilo pomeranja garnizona
jugoslovenske vojske. Sve je to Izetbegoviæ bio prihvatio.

Šta nije bio prihvatio?

Nije prihvatio moj predlog da se odmah dogovorimo da istupi sa

izjavom da je spreman da zapadnu Hercegovinu ustupi Hrvatskoj, a
da Kninska krajina priðe Bosni i Hercegovini. Rekao mi je: “Ne
mogu, jer hoæu odrešene ruke i za nešto labaviji odnos Bosne sa
Hrvatskom”. Protiv toga nisam imao ništa, jer bi Bosna i
Hercegovina, u toj varijanti, bila neka vrsta središnjeg vagona koji bi,
donekle, povezao rasturenu jugoslovensku kompoziciju. Izetbegoviæ
mi je rekao: “Ljudi dobrih namera mogu o svemu da se dogovore”.
Možda je to izjavio kurtoazno, ali video sam da jedino zazire od mog
predloga da zapadnu Hercegovinu ustupi Hrvatskoj, nad kojom
inaèe nije vladao, jer se plašio prikljuèenja Kninske krajine Bosni i
Hercegovini i samim tim dominacije pravoslavnih.

Ne èini li vam se da suviše detaljno objašnjavate šta ste predlagali u

vezi sa Bosnom i Hercegovinom?

Moram zbog istine i anateme koju su posle susreta bacili na mene

Miloševiæevi dobošari da sve ovo kažem. Dakle, kad sam završio taj
razgovor sa Izetbegoviæem, dobio sam od njega obeæanje da æe on sve

34
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

ovo sutradan da obznani kao svoj predlog. Otišao sam, potom, kod
Radovana Karadžiæa. Bio je tamo i Aleksa Buha i Momèilo Krajišnik.
Ceo taj naš razgovor snimljen je na video kaseti. Uglavnom, upoznao
sam ih sa svim što smo prethodno ponudili Izetbegoviæu i što je
Izetbegoviæ obeæao da æe sutra da objavi kao njegov plan i predlog.
Zamolio sam Radovana da ne uèini ništa što æe ovo da pokvari.
Rekao sam mu: Bude li drukèije, krvi æe biti gavranu do krila.
Upozorio sam ga da æe, odluèi li se za ratnu opciju, ceo srpski narod
posaditi na stolicu za vešanje. Optužiæe nas svet za rat, uslediæe
meðunarodne sankcije. Rat æe se unedogled otegnuti. Srbija neæe biti
u stanju da pošalje nijednog vojnika da pomogne. A i protiv koga da
se biju? Protiv ljudi našega jezika, istog etnièkog korena. Radovan mi
je odgovorio da moj plan ne dolazi u obzir, da sa naivan i da ne
poznajem Aliju. Odluka je naša - rekao je Karadžiæ - definitivna:
srpska èaršija, turska èaršija. On hoæe Bosnu srpsku, Bosnu hrvatsku i
Bosnu muslimansku. I rekao je da æe do Kozje æuprije biti Srbija, a
od Kozje æuprije neka bude Alijina država. Pitao sam ga kako æe da
podeli naselja, ulice, spratove, brakove? I èemu sve to? Zar nije
dovoljno imati ovu asocijaciju, pa unutar takve Bosne i Hercegovine
izvršiti regionalizaciju sa velikim stepenom lokalne i mini-kantonalne
samouprave Srba, Hrvata i Muslimana u oblastima u kojima su u
veæini. Tad mi je obeæao da æe poslati na taj okrugli sto Aleksu Buhu.
I poslao ga je, ali bi bilo bolje da nije. Alija je na okruglom stolu
govorio prvi i od A do Š sve obznanio onako kako smo se prethodnog
dana dogovorili... Naravno da Izetbegoviæ sve to što je tada prihvatio
nije prihvatio od prevelike ljubavi prema Srbima i prema toj
asocijaciji, nego iz politièke nužde i, ja bih rekao, politièke mudrosti.
Bilo mu je stalo da Muslimane zadrži pod nekom vrstom državnog
jedinstvenog krova. Muslimana u Hrvatskoj nema, Muslimana u
Sloveniji nema, muslimanski živalj je u Bosni, Srbiji, u Makedoniji i u
Crnoj Gori. Mi, Srbi i Muslimani, sticajem okolnosti smo na istom
geografskom prostoru izmešani i razbacani, pa je u tom trenutku
raspada Jugoslavije najviše odgovaralo i Srbima i Muslimanima da
saèuvamo kakav-takav kišobran za taj prostor. Verovao sam u taj
projekat, on je bio koristan za obe strane i lako ostvariv. Konaèno,
jednom pametnom politikom, demokratska Srbija bi izrasla u
ekonomsku silu na Balkanu i za desetak godina Srbija, Crna Gora,
Makedonija i BiH postale bi jedna država u barem konfederalnom
odnosu prema Hrvatskoj i Sloveniji. Sve je bilo bolje od tuèe sa
Muslimanima. To je naš koren, naš narod. Šta nas razlikuje?

35
 BRUŠENJE PAMETI

Pa razlikuje nas vera?

Da, razlikuje nas vera. Ali veæina ni tamo ni amo ne veruje u Boga,
niti poznaje ni Jevanðelje ni Kuran. A da poznaju knjige svojih vera,
mrzeli bi se mnogo manje... Ali, ludost prevagnula i potekla je krv.

I šta sada uèiniti za naš srpski narod u BiH?

Narod se toliko zakrvio, previše je zla ušlo meðu ljude i u ljude, da

se konfederalizacija i kantonizacija BiH nameæe kao nužno zlo.
Naprosto, tu nesreænu republiku bivše Jugoslavije podeliti na srpsku,
muslimansku i hrvatsku državicu, od kojih bi svaka bila prošarana
mini kantonima. DA budemo jasniji, svakom muslimanskom i
hrvatskom selu u srpskoj državici moraju se garantovati sigurnost, i
sva specifièna prava, da ne kažem nacionalna, jer su ipak u pitanju
samo religijske i neznatne jezièke razlièitosti. Isti princip primeniti i
u državicama Muslimana i Hrvata. Ta podela je užasno
komplikovana, skupa, a èesto i neizvodljiva. Ipak, manje nesreæan
izlaz, bar u ovom trenutku, ne mogu da sagledam.

A šta uraditi sa Srbima u Hrvatskoj?

Treba konfederalizovati i Hrvatsku. Gospodin Tuðman se na sav

glas zalaže za konfederalnu BiH. Doslednost nalaže da isto naèelo
bude primenjeno i unutar avnojevskih nasilnièki i protivno istorijskoj
i etnièkoj pravdi postaljenih granica Hrvatske. Te granice neæe biti
sporne, ili bar neæe biti fatalno sporne, samo ako se Hrvatska uredi
kao savez dve ravnopravne državne jedinice - Republike Hrvatske i
Republike (sutra možda i Kranjevine) Srpska krajina... Tako
praviènost nalaže. Plašim se, meðutim, da æe, u Londonu, pravda biti
zaobiðena. Svet æe na optuženièku klupu posaditi predsednika
Miloševiæa i njegovu katastrofiènu politiku i vladavinu, s tim što æe
žrtva presude, žrtva planetarne kazne biti srpski narod, a pre svega
Srbi u BiH i Hrvatskoj.

U svakom ratu uèestvuju bar dve strane. Zašto svet kažnjava samo
Srbe?

Trebalo bi najmanje tri strane “Politike” da podsetim na sve

ultimatume, inate, slepilo, osionost i fatalne poteze Miloševiæeve

36
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

strategije. Ostavimo sad po strani njegovo odbijanje asimetriène

federacije, zatim konfederacije, potom i plan Gligorova i
Izetbegoviæa. Sva vrata da se, kakva-takva, Jugoslavija saèuva i rat
izbegne, on je zalupio. A kad je rasulo poèelo i kad su pale prve
žrtve u Sloveniji i Hrvatskoj, odbio je da potpiše Haški dokument.
Njegova TV-Bastilja i ostala propaganda proglasili su me tada za
nacionalnog izdajnika, jer sam molio Miloševiæa da potpiše Haški
dokument i upozorio ga da æe, odbije li da to uèini, rat odneti
desetine hiljada života, unesreæiti milione ljudi i da æe on, posle
svega, na kolenima moliti Evropu i svet da dobijemo mnogo manje
od onog što je u Hagu ponuðeno. I, evo, u Londonu se to upravo i
desilo. Da imaju politièke èasti, i Miloševiæ i Æosiæ bi, odmah po
povratku iz Londona, morali da - podnesu ostavke. Tražiti od njih
izvinjenje ovom narodu i žrtvama rata bilo bi previše, jer taj
mentalni i partijski poredak u njihovim glavama ne dopušta
moguænost pokajanja i javnog okajavanja greha. A da je “Politika”
onakva kakva je bila pre našeg komunistièkog ropstva, objavila bi
sada Haški dokument uporedo sa ovim na šta su Miloševiæ i Æosiæ
morali da pristanu u Londonu. Redakcijski komentar bio bi
nepotreban.

Dobro, vratimo se izborima. Ko æe pobediti?

Ako budu bili pošteni, trebalo bi DEPOS da pobedi. Mi æemo svu

nesreæu koju su prouzrokovali Miloševiæ, Æosiæ i njihovi, primiti na
naša leða i vaditi Srbiju i ceo naš narod iz živog blata bede, sramote,
izolacije i poraza. Mi æemo morati da oživljavamo privredu,
zbrinjavamo beskuænike i nezaposlene, udomljujemo izbeglice,
tražimo naèine da se Srbiji vrati njena mladost i pamet koje su danas
rasute po svetu, vodimo dužnu i svetu brigu o invalidima rata, o
porodicama poginulih. Mi æemo morati da vraæamo èast Srbiji širom
sveta, zadobijamo oterane prijatelje i saveznike, stièemo nove,
gasimo vulkane mržnje po Balkanu i branimo naš narod u državama
izvan granica Srbije... Eto, to strašno breme doneæe nam izborna
pobeda. Taj teret moramo da prihvatimo. Odbiti, to bi znaèilo odbiti
ruku Srbiji da ustane iz groba.

37
 BRUŠENJE PAMETI

“Politika” je naša nacionalna, naša kulturna navika

I, na kraju kako Vi gledati na sluèaj oko podržavljen, odnosno,

pokušaja pretvaranja “Politike” u javno preduzeæe?

Taj pokušaj podržavljenja “Politike” bio je, zapravo, pokušaj da

“Politike” postane javna kuæa. Da bude bilten vladajuæe partije.
Odnosno, ne vladajuæe partije, jer najveæi broj ljudi u SPS su èestiti
ljudi. Reè je o nekoliko desetina vlastodržaca koji hoæe da stave šapu
na “Politiku”, da je pretvore u ono što je “Politika” pre 9. marta
apsolutno bila: njihov megafon, njihova præija, njihov toaletni papir.
To je bila “Politika” u predizbornoj kampanji 1990. godine, onda
kada su u redakciji sastavljali falsifikovana pisma, tobože iz
Dizeldorfa, da je Vuk Draškoviæ pokrao crkvene pare iz crkve u
kojoj nikada nije bio. Ako ko na politièkoj sceni Srbije ima razloga
da bude gnevan na “Politiku”, da joj nikad ne oprosti laži i uvrede,
nema ga ispred mene. Ali, onog trenutka kada se “Politika”, posle
martovskih dogaðaja 91. godine, trgla i pokazala ambiciju da se
vraæa svojoj prekomunistièkoj tradiciji, ja sam se obradovao i pola joj
oprostio. “Politika” nije isto što i “Veèernje novosti”...

Ne bih želeo da kod naših kolega iz drugih redakcija stvorite neki

otpor?

Ne nikako mi nije želja da nekoga nipodaštavam. “Politika” je,

naprosto, naša nacionalna, naša kulturna navika. Ja sam èesto
govorio da su èetiri kamena æošanika našeg naroda. Jedan je Srpska
pravoslavna crkva, drugi je Srpska akademija nauka, treæi je
“Politika” i èetvrti je Sportsko društvo “Zvezda”. Taj otpor koji ste
pružili gospodinu Božoviæu i njegovim pokroviteljima ohrabruje.
Uèinili ste da budem bar malo sreæan i ponosan onih sparnih dana.
Ali, verujte mi, ne prvenstveno kao predsednik SPO, nego kao
negdašnji novinar. Ja sam 12 godina jeo novinarski hleb. Ja sam 12
godina bolovao muku što mi se kasape tekstovi, što ne mogu da
pišem ono što mislim i što me prisiljavaju da potpisujem ono što ne
mislim. Strepeo sam 12 godina od telefonskih nalogodavaca i
urednika iz moænih partijskih kancelarija.Taj hleb sam jeo 12 godina
od telefonskih nalogodavaca i urednika iz moænih partijskih
kancelarija. Taj hleb sam jeo 12 godina i odbolovao sav èemer
novinarske neslobode. Ovoga jula, dakle, borio sam se za “Politiku”
koja ne sme biti ni SPS-ova, ni SPO-ova ni Demokratske stranke,

38
DRAŠKOVIÆ: NEÆU RUŠITI REŽIM NA ULICI

nego mora biti svoja i slobodna. Mora biti “Politika” koja æe se

pridržavati jedino onih temeljnih i veènih naredbi novinarske
profesije i koja æe, sa jednakom hrabrošæu i odluènošæu, deliti packe
i gospodinu Miloševiæu, i Æosiæu, i Paniæu, i Miæunoviæu, i
Draškoviæu, ali i podržati svakoga ko to, po slobodnom sudu
novinara i redakcije, zaslužuje. Imate moju reè da æu i sutra, kad
SPO uzme vlast, braniti jednako odluèno i “Politiku” i TV i sve
ostale redakcije od, eventualnih, prohteva moje stranke da natakne
samare novinarima. No, pred nama su septembar i Božoviæ. Ne dajte
se, nasrne li ponovo. U toj odbrani, opet, raèunajte na mene.
Sloboda novinarstva je isto što i sloboda života.

39
 Srbija nije boljševièka

U Srbiji javno grde Miloševiæa do mile volje, a Tuðmana u Hrvatskoj

- ni šapatom. - Graðanski rat na ovim prostorima nastavak Drugog
svetskog rata, ali bez komunista. - Glavni uzrok napada na Paniæa
strah od sprovoðenja odluka Londonske konferencije. - Balkanski
fašizam. - Predsednik Æosiæ je nacionaldemokrata

Poslednji put sam, gospodine Ðilas, razgovarao sa Vama za novine,

koliko se seæam, pre nekih desetak godina. Tada sam zbog tog
intervjua koji je zapravo bio prvi intervju za jugoslovensku štampu,
posle Vašeg razlaza sa Brozom i Komunistièkom partijom, imao
neprilika u “Politici”. Nadam se da ovoga puta takvih problema neæe
biti?

- Ja znam da ovoga puta neæemo ni ja ni Vi imati nikakvih problema.

Šta se promenilo u ovih poslednjih desetak godina od našeg

poslednjeg razgovora za novine?

- Sve se promenilo. Nije se promenila u dovoljnoj meri ekonomija,

ekonomska struktura, a drugo se sve promenilo.

Nabolje?

- Razume se, nabolje. Mi imao jednu nerazvijenu demokratiju, sa

jakim autoritarnim tendencijama, ali se ne može reæi da to nije
demokratski sistem, barem kao poèetak. To ne može da se negira.

Nedavno ste objavili prièu u “Politici” koja nosi naslov “Jevrejka”.

Zašto baš ova ratna prièa iz onog, Drugog svetskog rata? Da li u ovo
naše ratno doba postoji opasnost od antisemitizma?

- Kod mene su bile dve pobude. Prva pobuda - bilo mi je veoma

stalo da se pojavim u “Politici” posle toliko godina. Prvu pripovetku
sam objavio još 1931. godine. A nema me u “Politici” od 1953.
godine. Dakle, taèno onda kad ste se Vi rodili. Druga pobuda mi je
bila: pojavile su se u poslednje vreme neke prièe o antisemitizmu, ili,
taènije reèeno, neke pojave antisemitske, mada nemam razloga da
bilo protiv koga govorim konkretno.

40
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

Ja sam, inaèe, prosemita, a ne mogu da objasnim zašto. Tako je

veæ od mladosti. Tada sam veæ osetio da Jevreje u Evropi progone,
da im prete i od tada imam neku naklonost prema njima. Što ne
znaèi da bih podržao državu Izrael u svakom njenom postupku.
Smatram da je to, inaèe, jedna moderna država, evropska, ali ne
mislim da je svaki njen postupak ispravan. To je jedna stvar, a druga
stvar je antisemitizam. Antisemitizam je uvek praæen
antidemokratizmom i antikomunizmom, ali pre svega
antidemokratizmom.
Kod nas, po mom mišljenju, u državnoj politici nema
antisemitizma, nema ga u ogromnoj veæini ni kod našeg javnog
mnjenja, ali to ne znaèi da se iz nekih pokreta ili grupacija kakve se
javljaju kod nas potencijalno ne nalaze antisemiti. Svaki netolerantni
nacionalni pokret tretira svoju naciju kao vrednost iznad svih nacija ili
svoj narod kao najbliži Bogu, ili kao jedino dostojan potencijalno nosi
u sebi antisemitizam. To ponajveæma iz razloga što je jevrejska nacija
jedina internacionalna nacija, pa svakom iskljuèivom nacionalizmu
smeta svaki internacionalizam, svaka opšteljudska vrednost.

Naš fašizam karakteriše polubanditizam, nasilje ...

U poslednje vreme pominje se kod nas i fašizam, taènije, neke

stranke i neke pojave se ocenjuju kao fašistièke. Da li je to fašizam
po vašem mišljenju, ako jeste, kako ga Vi vidite?

- Molio bih Vas da mi dozvolite da to malo opširnije objasnim. Kod

nas je neka vrsta fašizma postojala i pre italijanskog fašizma i
nemaèkog nacizma u Evropi. To je neka vrsta balkanskog fašizma.
Taj fašizam nema neku kompaktnu ideologiju, nema razraðen
socijalni i politièki program, a vuèe korene, po mom mišljenju, iz
naših hajduèija, iz buna. U našoj istoriji su hajduèije, po pravilu, bile
pozitivne, bune pogotovu, ali ovaj fašizam uzima samo onu jednu
stranu - nasilnu, i onu mržnju prema drugim plemenima i narodima.
Da, nekada je to imalo sasvim drugaèiji karakter i drugi smisao.
Napomenuo bih samo da Ljotiæev fašizam, predratni, nema
veze sa ovim nazovifašizmom iz doba hajduèija i buna. Ljotiæev
fašizam je bio imitacija evropskog fašizma, iznikao iz kriza koje su
nam pretile: On, u stvari, nije autentièna pojava iz naše istorije.
U tom pogledu treba razlikovati ustaški fašizam koji je
originalan i ide dublje iz hrvatske istorije. Vuèe korene iz ideologije

41
 BRUŠENJE PAMETI

Starèeviæa, ako ne i pre. Što ne znaèi, razume se, da Starèeviæ nije

velika istorijska figura u hrvatskoj istoriji. To je druga stvar. Ja
govorim samo o jednoj strani Starèeviæa.
Dakle, naš fašizam karakteriše polubanditizam, nasilje,
premlaæivanje, pretnje, mržnja protiv drugih naroda i kao u ovom
ratu, ispoljava se i može i ubuduæe da se ispoljava progonom tuðeg
stanovništva, ubistvima bez suda, pljaèkama. Time ne želim da
kažem da toga nema i na drugoj strani. Naprotiv. toga ima i na
hrvatskoj i na muslimanskoj strani. Da ne merimo gde je veæe i gde
je gore! Smatram da je sve to užasno, ali mi govorimo, i treba da
govorimo, pre svega o svom zlu da se to, kada ga jednog dana
prevladamo, više ne javlja kao nacionalna pojava, pojava opasna po
naciju. A o tuðem zlu tek posle toga možemo da govorimo.

U poslednje vreme nailazimo na jedan novi termin komunofašizam.

Kako to tumaèite?

- Termin je prejak. Prejako je naroèito ovo “komuno”. Mislim da tu

opozicija pominje u negativnom smislu SPS. U Socijalistièkoj partiji
Srbije ima ostataka komunizma, ali se ona više ne može smatrati
komunistièkom partijom.
Šešeljeva partija jeste vrsta balkanskog fašizma o kome smo
malopre govorili, ili polufašizma balkanskog, da ga tako nazovem.
Ima još nekih drugih grupa, ali se one vremenom menjaju. Na
primer, u SNO je primetna evolucija. Ta partija je poèela kao
balkanska varijanta srpskog totalitarizma, a sad primeæujem neke
evolutivne promene.
Na kraju, tako je poèeo i Vuk Draškoviæ koji je evoluirao ka
demokratiji. On je napravio evoluciju koju je vrlo teško objasniti,
možda jedino uz pomoæ nekih psiholoških faktora. To je, verujem, za
njega bila velika intelektualna drama, katarza.

Na ovim prostorima vodi se jedan, kako mnogi kažu, jako okrutan

graðanski rat. Ima li sliènosti izmeðu ovog graðanskog rata i onog
prethodnog, voðenog u Drugom svetskom ratu, u kome ste Vi
aktivno uèestvovali?

- Ima sliènosti, ali ima i razlika. Da poðemo prvo od politièkih

sliènosti. Ovaj rat je, u stvari, nastavak Drugog svetskog rata, ali bez
komunista. To je sukob izmeðu dva nacionalizma, srpskog i
hrvatskog - da budem konkretan, sukob izmeðu ustaša i èetnika,

42
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

mada ne identifikujem èetnike s ustašama. Doduše, i kod èetnika je

bilo ekstremnih pojedinaca i grupa ali ih ipak ne možemo
identifikovati sa ustašama. Na kraju krajeva, da smo ih mi komunisti
u to vreme identifikovali sa ustašama ne bismo pregovarali, pa èak i
jedno kraæe vreme saraðivali sa njima. Sada ti nacionalizmi, iako
nisu identièni, vuku tradiciju iz tog perioda ustaštva i èetništva. Oni
su se sad slobodno razigrali i rade svoj posao.
U Drugom svetskom ratu najveæi sukob se faktièki odvijao u
Bosni. Ova dva nacionalizma su imali protivnika važnijeg od
nacionalnog protivnika, a to su bili komunisti. Komunisti su ih
pobedili i, razume se, nametnuli svoj politièki sistem. govoreæi o toj
ulozi komunista u Drugom svetskom ratu - ulozi koja je spreèavala
nacionalna istrebljenja, na nju gledam pozitivno. I, po mom
mišljenju, ne može a da se ne gleda pozitivno kao i, uostalom, na
ulogu komunista u antifašistièkoj borbi. I u Jugoslaviji i u setu.
Prema vlasti komunista koja je došla i koja se nametnula krajem
rata i posle rata, veæ odavno se odnosim negativno, kao što je
poznato.
Mene je, inaèe, rat koji je voðen prošle godine u Hrvatskoj
unekoliko iznenadio: predviðao sam incidente, ali nisam predviðao
rat širokih razmera. Rat u Bosni sam predvideo, oèekivao sam ga,
ali, zaèudo, on je manje surov nego Drugi svetski rat. Iako je i ovaj
rat vrlo surov prema stanovništvu, ali zato razorniji i destruktivniji
rušenjem gradova, sistematskim paljenjem sela. Ja to objašnjavam
prisustvom javnosti. Ne samo strane javnosti koja pokušava da
uspostavi neku kontrolu, nego i domaæe. U našoj štampi možete
proèitati gotovo sve, naravno ako èitate nekoliko listova.

Da li je ovo rat zbog teritorija, zbog promena granica i zašto se vodi

ovaj graðanski rat?

Ovo jeste rat i zbog granica i za teritorije. Ima èak i verskog

elementa u tome, ima i etnièkog. ali, po mom mišljenju, tu je
osnovno borba za stvaranje novih država. Kod Hrvata je to jasno i da
se ne diskutuje. Kod Makedonaca takoðe. Drukèije se, meðutim,
ispoljava kod Srba i Muslimana. Kod Srba je to iz želje da se ujedine
sa Srbijom, a kod Muslimana da stvore svoju bosansku državu. Kod
Srba se to, dakle, ispoljava želja da se stvori jedna država za sve
Srbe, ili da Srbija bude nekako povezana sa Srbima koji žive izvan
nje. Ta aktivnost je novijeg datuma, èak vrlo novog, mada su joj
koreni davnašnji - od Garašanina.

43
 BRUŠENJE PAMETI

Inaèe, politika zapadnih sila nije naklonjena tom povezivanju

Srba ili stvaranja njihove jedinstvene države. Mada mi je bliska ideja
da Srbi budu kulturno i psihièki povezani, nikad nisam verovao, ni
sada ne verujem, da Srbi mogu da ostvare ujedinjenje i žive u jednoj
državi. Naime, mogu, ali uz ozbiljne sukobe sa drugim narodima
zbog prikljuèenja i teritorija koje nisu veæinske njihove. Srbi bi to
mogli da ostvare ako bi totalno porazili svoje protivnike u ratu, ali to
nije u izgledu, naroèito ne zbog spoljne situacije, a nije u izgledu i
zbog unutrašnjih razlika kod samih Srba. Jer, narodi koji su protiv
toga ogorèeno æe se boriti. I to onda ne može a da ne izazove
meðunarodne komplikacije.

Paniæ nije nesposoban da shvati savremena zbivanja

Jedni govore da su to Brozove granice, drugi da su avnojevske, a Vas

èesto optužuju kao glavnog krivca koji je crtao te meðurepublièke
granice u bivšoj Jugoslaviji. Šta je istina o granicama?

- Prvo, govori se da je to vrlo površno raðeno - èak i premijer Paniæ,

koji oèevidno ne zna našu istoriju, ali nije nesposoban da shvati
savremena zbivanja, govori da je Tito pravio te granice plajvazom. A
granice koje su uspostavljene unutar Jugoslavije plod su dugotrajnog
iskustva Komunistièke partije, pa i socijalistièkog pokreta pre
nastanka Komunistièke partije. Komunisti su u stvaranju svoje
nacionalne politike, pogotovo kod stvaranja granica, uzimali iskustva
drugih partija. Recimo, Radiæeve Hrvatsko-seljaèke stranke, kada su
videli dokle ide taj pokret, zbog èega ima veæinu. Komunisti su vodili
raèuna i o makedonskom pokretu, odnosno o pokretima u
Makedoniji.
U borbi protiv centralizma, koji je nametnula diktatura kralja
Aleksandra 1929. godine, i neke srpske partije demokratske
orijentacije evoluirale su ka federalnom ureðenju. Ljudi ne znaju
daje partija Davidoviæ - Grol, Demokratska partija, došla na pozicije
autonomne Bosne. Slièno i Zemljoradnièka stranka. To nije daleko
od komunistièke koncepcije.
Drukèiji je sluèaj sa Vojvodinom. U Vojvodini su postojala dva
autonomaška pokreta. Jedan je bio komunistièki, drugi je bio Dude
Boškoviæa - taj se, mislim, nazivao samostalni demokrati. Oba su ova
pokreta bila slaba, ali ih je komunistièki pobedio i nametnuo svoje
rešenje.

44
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

Granice su se poklapale sa teritorijama koje su pokrivale

partijske organizacije organizovane na nacionalnim osnovama, a
kasnije sa vojnim jedinicama i sa vlašæu koja je nastajala u toku ina
kraju rata, uz izvesne korekcije.
Mi u partijskom, odnosno državnom voðstvu sa granicama nismo
imali nikakvih problema. Republike su to rešavale same, jer su veæ
imale utvrðen okvir šta da rade sa granicama - intervenisali smo samo
unekoliko sluèajeva. Bilo je to kod pitanja Sandžaka: kod sandžaèkog
voðstva bilo je tendencija za autonomiju Sandžaka, ali se ni srpsko ni
crnogorsko voðstvo nije složilo sa tim. Uzeli smo granicu kakva je bila
izmeðu Srbije i Crne Gore još 1912. godine bez ikakvih korekcija.
Ako se dobro seæam, Hrvati su tražili da im se prikljuèi
Imotski, koji je pripadao Bosni. Buduæi da je to èisto hrvatski kraj,
Bosanci nisu pravili nikakvo pitanje, ali su zato tražili jedan mali
izlaz na more, to je Neum. Izlaz na more je imala i turska Bosna.
Dakle, mi smo se služili jedinstvenim principom - etnièkim. Ali
u sluèaju Bosne nismo se držali etnièkog principa nego istorijskog.
Formirali smo Bosnu - na zahtev bosanskog voðstva a kako su Srbi
bili u veæini - kakva je bila za vreme Turske, odnosno Austrougarske,
uz izvesne korekcije. Ta odluka je doneta i radi toga da se ne bi
gložili Srbi i Hrvati oko Bosne.
Jedini spor koji je izbio, bio je zbog severne granice. To je
granica izmeðu Srbije i Hrvatske - Srem i Baranja. Tada je Andrija
Hebrang, podupiran od nevelikog broja hrvatskih funkcionera,
poèeo da govori da je hrvatska granica do Zemuna. On bi verovatno
govorio i da je hrvatska granica na Drini, ali su Bosanci bili veæ
formirali svoju državu, tako da o tome niko nije smeo ni da pisne.
Dakle, tada je zbog ovog Hebrangovog istupanja nastala
uzbuna meðu Srbima - više meðu Sremcima nego ostalim srpskim
komunistima, mada su se svi uzrujali. Tadašnje partijsko
rukovodstvo, koje nije veliku pažnju posveæivalo grljanicama, jer je
sve išlo manje-više bez problema, osetilo je daje to vrlo važno pitanje
i da može da obnovi sukob izmeðu Srba i Hrvata. Formirana je
komisija na èijem sam èelu bio ja, a u njoj su bili najugledniji
komunisti Srbije, Vojvodine i Hrvatske, a mislim da je bio i jedan
Hrvat iz Slavonije koji nije bio komunista, ali znam da je bio
ugledan.
Mi smo tada obilazili selo po selo. Seæam se, bio je tu Milentije
Popoviæ, Jovan Veselinov, iz Hrvatske Vicko Krstuloviæ.
Veæ je postojala neka granica, zapravo bila je to granica koju su
napravili princ Pavle i Maèek, odnosno granica koja je nastala

45
 BRUŠENJE PAMETI

sporazumom Cvetkoviæ-Maèek. Prihvatili smo bili etnièki princip. Na

naše èuðenje, otkrili smo da u Šidu ne živi hrvatska veæina, kao što je
bilo u vreme Banovine Hrvatske, veæ da ima više Srba - i Šid smo
zato pripojili Srbiji.
Meðutim, oko Vukovara je bila nejasna stvar: u okolini ovog
grada ima mnogo srpskih sela, ali je u gradu živela veæina hrvatskog
stanovništva. To nije bila velika veæina. Tadašnji srez vukovarski je
imao ne veliku, ali ipak hrvatsku veæinu. Zato smo smatrali da
Vukovar treba da pripadne Hrvatskoj. U Baranji, zaèudo, naišli smo
na hrvatsku veæinu, vrlo neznatnu. To je za nas bilo iznenaðenje, ali
smo zbog etnièkog principa odluèili da Baranja pripadne Hrvatskoj.
Izbio je i problem Bunjevaca, ali da bi se pripojili Hrvatskoj moralo
bi se iæi kroz srpsko tkivo - ostali su Srbiji.
Kada sam se vratio sa tog istraživanja, podneo sam referat
Centralnom komitetu KPJ i primljen je bez ijedne primedbe. U
seæanju mi je ostalo: mislio sam tada da æe Tito kao Hrvat pitati
nešto, ili da æe Rankoviæ kao Srbin takoðe nešto pitati, ili neko treæi
nešto. Niko nije stavio nijednu primedbu. Ni Neškoviæ nije ništa
rekao.

A da li ste Vi bili zadovoljni?

Ja sam smatrao da granica nije idealna, jer je neko selo ostalo

ovamo, a neko onamo. Na primer, Ilok smo dali Hrvatskoj iako se
uvlaèi u vojvoðansku teritoriju kao slepo crevo. Mi smo znali da su
ustaše pobile po Vojvodini dosta Srba, da su vršili nekakvu
kolonizaciju, ali mi smo se držali etnièkog principa podele - nije nam
ni palo na um da Hrvate smatramo ustašama.
Princ Pavle i Maèek su po svom sporazumu mnogo više dali
Hrvatima nego komunisti. Livno, Duvno, Bugojno, Travnik, Mostar -
to je sve bilo dato Maèeku. A mi smo sve to vratili Bosni. Štaviše, u
severnoj Bosni, na desnoj obali Save, neki srezovi su na osnovu
sporazuma Cetkoviæ-Maèek prešli u Hrvatsku, na primer Derventa,
Gradaèac, a nisam siguran za Brod. Dali su im držim tri sreza, a
komunisti to nisu dali.
Granica izmeðu Crne Gore i Hrvatske, koja se stavlja na dušu
komunistima, ista je kao kad su je utvrðivali princ Pavle i Maèek. To
se odnosi i na Prevlaku o kojoj se danas toliko govori... To je bilo
tako, a pominju se danas samo “grehovi” komunista kao
raskomadaèa Srba!...

46
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

Ne smatram jugoslovenske granice pravednim, ali su one ipak

relativno pravedne. Podsetiæu Vas da u Evropi nema pravednih
granica nigde. I nemoguæe je tamo gde je mešano stanovništvo
napraviti pravedne granice. Mi smo imali èak sluèajeve na desnoj
obali Dunava da seljaci iz srpskog sela koje je bliže Dunavu mole da
ih ne pripojimo Vojvodini, jer bi morali da prelaze Dunav za svaku
potrebicu. Razume se, tada su politièke prilike bile drukèije.
Taèno je, kad danas kažu, da su to bile administrativne granice - one
su to i bile po svom znaèaju, ali istovremeno i etnièke, odnosno
nacionalno-republièke.

Pitanje granica jedno od glavnih pitanja u mirovnim

pregovorima

Niste spominjali južne granice, mislim na Srbiju?

- Granicu sa Makedonijom smo utvrdili otprilike onakvu kakva je

bila 1912. godine. Na tome su insistirali Makedonci. Srbi su stavljali
primedbe da u severnoj Makedoniji ima srpskih sela i tražili su da
bar škole budu na srpskom jeziku. Koliko se seæam, u nekim selima
su i bile škole na srpskom jeziku. Istina je i to da Srbi nisu tvrdo
postavljali pitanje granice sa Makedonijom.

Kako æe se ovo pitanje granica meðu bivšim jugoslovenskih

republikama razrešiti?

- tu postoje dve moguænosti. Prva je da granice ostanu kakve su bile,

avnojevske, kako ih zovu, ili da usled rata i rezultata rata doðe do
nekih korekcija s obzirom na izmene stanovništva koje su se
dogodile. To pitanje æe ostati kao jedno od glavnih pitanja u
mirovnim pregovorima.

Posledica ovog rata je upravo i nedavno održana londonska

konferencija o Jugoslaviji. Kako vi ocenjujete ovaj mirovni skup?

- Londonska konferencija je, po mom mišljenju, pomerila probleme

u pravcu razrešavanja. Principi koje je usvojila londonska
konferencija su vrlo dobri. Ali, principi su uglavnom uvek dobri.
Smatram, meðutim, da je mnogo važnije stvaranje mirovnog

47
 BRUŠENJE PAMETI

komiteta u Ženevi. I još nešto: londonska konferencija je ne samo

odložila nego i odstranila moguænost vojne intervencije - ukoliko
ovde ne bi nastale neke druge promene.

Na kakve promene mislite? Politièke?

- Da, ukoliko bi se nastavio kurs ka ratu, ka isterivanju stanovništva,

ukoliko bi se rat proširio na Kosovo...

Može li rat da se proširi na Kosovo?

- Može, i ne može. Albanski politièari sa Kosova su u uskoj vezi sa

zapadnim politièarima. U prvom redu sa Amerikancima.
Zahvaljujuæi toj povezanosti i uticaju Amerike mi nismo imali do
sada ustanak na Kosovu. Meðutim, ukoliko bi se produžio rat i
komplikovanje naših odnosa sa svetom, Kosovo bi mogao da zahvati
rat i da se, tako, dalje komplikuje situacija ovde u Srbiji, pa i na
Balkanu. U tom sluèaju bi, po mom mišljenju, došlo do vojne
intervencije protiv Srbije.

Da se vratimo na ocene o londonskoj konferenciji?

- Dakle, otvorena su pitanja u pozitivnom smislu i ima izgleda da se

postigne primirje. Mislim da Srbi u Bosni, koji su dosad bili u
ofanzivi, imaju razloga da žele mir, zbog toga što su osvojili
teritorije, èak i, po Karadžiæevom priznanju, više nego što mogu
smatrati svojim. Opasnost je da sada Muslimani nastave rat pod
parolom da oslobode svoje gradove i naselja. Zbog toga æe i u
sklapanju primirja, a naroèito posle primirja, glavno pitanje biti
problem teritorije u Bosni.
Kada govorimo o moguæoj vojnoj intervenciji, treba reæi da ona
veæ delimièno postoji. Ovi humanitarni koridori predstavljaju vrstu
intervencije u ime humanitarnih ideala, kao što se to u ratu i
dogaða: iza toga ipak stoji vojna mašinerija koja može da deluje i
drukèije.

Dobro šta æe biti s Bosnom? Da li æe ona biti podeljena, ili kako veæ
kažu - kantonizovana?

Bio sam i ostao pristalica jedinstvene Bosne. Ali, odmah da kažem,

to nije realno. Nije mi od poèetka ovog sukoba to izgledalo realno,

48
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

zbog toga što su partije u Bosni desnièarske, iskljuèive, netolerantne

- i to sve tri. Ako zamislite jedinstvenu Bosnu kao graðansku državu
sa partijom kakva je danas Izetbegoviæeva partija, koja je odbacila
struju Adila Zulfikarpašiæa koja je bila za graðansku državu i za
sporazum sa Srbima, a Zulfikarpašiæa proglasila izdajnikom i povela
protiv njega huškaèku kampanju i faktièki ga oterala u drugu
emigraciju - jedinstvena Bosna sa partijom SDA znaèila bi
muslimansku hegemoniju.
Prema tome, da bi se došlo do jedinstvene Bosne morala bi se
promeniti kompletna socijalna struktura, ekonomska struktura,
morale bi da nestanu etnièke partije, a od toga smo vrlo daleko.
Zato meni neka vrsta kantonizacije upotrebljavam ovaj izraz jer je u
upotrebi, ili nekakva regionalizacija koja se možda ne bi potpuno
poklapala sa etnièkim granicama u Bosni, ali koja bi ukljuèivala
etnièke veæine - izgleda danas neminovna.
Dolazi u obzir i deoba Bosne izmeðu Hrvatske i Srbije, što bi
odgovaralo Tuðmanovoj politici: to ne bi bilo dobro jer bi
raskomadalo Muslimane, a i dalje bilo izvor sukoba. Teškoæe æe
ostati i ako Bosna bude nezavisna država sa kantonima, ali sa veæim
izgledom da se demokratskim procesima u Srbiji i Hrvatskoj
problemi, vremenom, drukèije reše. Sa jakim nacionalizmima,
meðutim, to je uvek tempirana bomba.
Padala mi je na pamet i ideja o privremenoj kontroli
Ujedinjenih nacija - stvaranje nekog protektorata Ujedinjenih nacija,
ali ni to ne izgleda realno i prihvatljivo za Zapad.
Londonska konferencija je završena a kritike na raèun
premijera Paniæa došle su po povratku naše delegacije u zemlju. U
èemu je premijer pogrešio, ako je pogrešio, u svojim istupanjima na
londonskoj konferenciji?

- Nisam ubeðen da èitava Socijalistièka partija Srbije zamera

premijeru Paniæu. Doduše, to zavisi i od toga kakav æe voðstvo
partije zauzeti stav o ovom pitanju. Konkretno, predsednik
Miloševiæ.

Mislite li da predsednik Miloševiæ i dalje može da utièe u najveæoj

meri na èlanove SPS?

Koliko ga ja pratim kao politièara, iako ga lièno ne poznajem, on ne

može lako da dozvoli odvajanje sebe od SPS-a, jer mu je to politièka
baza. Organizovana politièka baza.

49
 BRUŠENJE PAMETI

Mislim da je glavni uzrok napada na Paniæa to što su se naši

desnièarski pokreti prepali od sprovoðenja odluka londonske
konferencije. Neæu reæi da im Paniæ nije dao neke formalne razloge,
dao neku izjavu prejaku, putovao mnogo i sastajao se sa ljudima koji
nisu poæudni za ove desnièarske okrete. Ali ne može se voditi
politika a ne sastati se sa Tuðmanom, sa Berišom.
U osnovi je miniranje londonske konferencije, a samim tim i
miniranje premijera Paniæa. Uveren sam da premijera Paniæa neæe
srušiti i da æe prevladati faktori razuma. Na kraju krajeva, dokaz da
je prevladao razum je i odlazak naše delegacije u London i
potpisivanje sporazuma, jer bi u protivnom posledice bile vrlo teške.

Zanima me, pošto èesto pominjete nacionalistièke partije, da li, po

vašem mišljenju, nacionalistièko mora po pravilu da bude u koliziji
sa demokratskim?

Ne, ne mora. Kod nas se zbog nacionalne strukture, zbog etnièke

izmešanosti stanovništva, nacionalizam odmah pretvara u šovinizam,
jer je uperen protiv komšije, protiv susednog sela, protiv republike s
kojom smo živeli u zajednici. I zato ne može da ima karakter koji
nije šovinistièki, netrpeljiv, fašistoidan.
Svi smo mi nacionalisti kada se radi o spoljnjem neprijatelju, ili
bi trebalo da budemo, da upotrebim jedan bolji izraz, patriote. Ali kad
se radi o unutrašnjim odnosima, to je veæ drugo pitanje. Englezi
nemaju nacionalistièke partije. Francuzi su poznati kao žestoki
nacionalisti, ali ne unutar sebe, nego prema svetu. Doduše, Francuska
ima fašistoidni pokret Lepena koji je u stvari uperen prema strancima
u njihovoj zemlji, to je jedna polurasistièka organizacija. Ako gledamo
istorijski, naš nacionalizam s kraja 19. i poèetkom 20. veka bio je
pozitivan. Sve zavisi, znaèi, od istorijskih uslova.

Kako Vi ocenjujete prilike u Srbiji. Da li je javno mnjenje

nacionalistièko? Da li je Srbija boljševièka, kao što se govori?

Govorili smo dosta o nacionalizmu. Srbija nije boljševièka. Dugo se

na Zapadu proturalo da je Srbija boljševièka, a Hrvatska
demokratska, što je èist apsurd i neistina. Iza toga se krije politièka
ekspanzija onih kojima su Srbi smetnja. Hrvati su u faktièkom
savezu sa svima koji su protiv Srba. U Srbiji je ostalo dosta od
komunistièke strukture. Najviše te strukture ostalo je u ekonomiji
koja je još državna ili - da je tako nazovemo - socijalistièka.

50
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

Tendencije u Srbiji ka promeni te ekonomije su vrlo slabe. I mada

zvanièna vlast u Srbiji dopušta sve forme svojine, u praksi je taj
proces zakoèen zato što su glavna sredstva - velika preduzeæa i
banke, u rukama države. Mala privreda je dopuštena, ali u
nacionalnoj ekonomiji ona ne igra veliku ulogu.

Da li ima ostataka komunizma i kod opozicije, odnosno opozicionih

partija?

Kada je u pitanju politièka sfera, komunizma gotovo da više nema,

sem u sredstvima informisanja - to su manipulacije preko partijskih
ljudi. Ili preko vlasti koja još može da utièe na kadrove u sredstvima
informisanja. Ali, moram da istaknem da je kod nas informisanje
slobodno, mada nemamo dovoljno slobodnih sredstava informisanja.
Imamo opozicionu štampu, opozicionu televiziju, èega u Hrvatskoj
nema. Ako poredite Hrvatsku “demokratsku” vlast sa srpskom
“boljševièkom” vlašæu, tu je prednost na strani Srbije: u Srbiji javno
grde Miloševiæa do mile volje, a Tuðmana u Hrvatskoj - ni šapatom.
Poseæuju me strani novinari - pomažem im da to vide. Diplomatama
zapadnim je to potpuno jasno. U praksi bismo tek videli da li bi se
opozicija ponašala komunistièki, šta bi ona radila kad bi došla navlast.
Verujem da bi kod sredstava informisanja bili širi, ali sa ekonomijom
nisam siguran. Problem transformacije ka liberalnoj ekonomiji je
veoma komplikovan. Tu do sada niko nije našao pravi patent.
Pomenuli ste vaše robijanje posle rata u komunistièkim
zatvorima. Davno sam èuo od vaše supruge prièu o tome kada ste
tražili zbog zime da vam dozvole grejalicu u sremskomitrovaèkom
zatvoru. Vaša žena pitala je Rankoviæevu suprugu da li može tako
nešto da izdejstvuje. Odgovor je stigao posrednim putem i glasio je:
“Tito je poruèio: Neka se malo ohladi.” Robijali ste u predratnim
kazamatima i onim koje je stvorila komunistièka vlast. Ima li tu
razlike?

Prièa koju ste isprièali je taèna, ali tada je veæ Rankoviæ bio pao s
vlasti. Rankoviæeva žena, dobro je znam, ne bi to izmislila. Sa
Rankoviæem sam bio blizak još pre rata: jedino sam sa njim smeo
svakoga da ogovaram, a i on sa mnom. Siguran sam da Rankoviæ nije
bio za to da devet zima provedem u hladnoj æeliji. A što se tièe
razlika izmeðu zatvora pre rata i posle rata, moram da kažem da su
ovi posleratni bolji u ishrani, medicinskoj zaštiti, pa i u tretmanu
zatvorenika: ne tuku nikoga ako sam nije agresivan. Organizacija u

51
 BRUŠENJE PAMETI

zatvoru je sada bolja, na višem nivou, ali psihièki je zatvor danas

mnogo teži zbog špijunaže.

Mislite cinkarenje?

Da, cinkarenje je veoma razvijeno u zatvoru, tako da se svako plaši,

strepi ne samo da nešto ne kaže, nego da cinkaroš doda ili izmisli ne
bi i se on izvukao: bilo je cinkaroša od kojih su se i stražari bojali.
Zatvor je dakako bolje nego svestrano maltretiranje kakvo je bilo na
Golom otoku, ali sistem je u biti isti.

Pomenuli ste Goli otok i upravo je predsednik Æosiæ tražio

rehabilitaciju otoèana. Vi se s predsednikom Æosiæem dugo znate a
intenzivno ste poèeli da se družite sa njim 1968. godine pa sve do
današnjih dana. Da li je za vas bilo iznenaðenje kad je pisac Æosiæ
prihvatio da bude predsednik Jugoslavije?

Pa, bilo mi je iznenaðenje. Mada smo se mi u to vreme družili, nije

me obavestio da æe prihvatiti kandidaturu za predsednika. Èestitao
sam mu prijateljski: Dobrica i ja smo se družili kao intelektualci, ne
toliko kao pisci veæ ako intelektualci koji se bave i politikom. Inaèe
smo se družili i po liènim sklonostima i bliskosti. Nismo se viðali
svakodnevno, veæ jednom ili dva puta meseèno. Iznenadilo me je, jer
sam mislio da Dobrica neæe uspeti da napravi prelaz iz sadašnje
vlasti ka normalnoj demokratskoj vlasti, zbog toga što je situacija
takva da uvek može da zaustavi njegove dobre namere, odnosno
može da ih ospori. U tom pogledu sam imao rezerve.
Inaèe, o Dobrici kao piscu i kao liènosti imam visoko mišljenje.
Dobrica je moralna liènost. Ne ulazim u to kakva mu je politika, jer
mnogima može izgledati da je nemoralan - ako se ne slažu sa
njegovom politikom. Ali, on je moralna i plemenita liènost. O njemu
kao piscu sam veæ govorio ranije. Kao o predsedniku SRJ mogu da
kažem da mi se dopada njegov stil, iako nije uvek plodan, širokih
neformalnih konsultacija, taj neformalizam, ta skromnost.
S Dobricom sam se o politici slagao i tako i tako. Smatram da
je onaj njegov Odbor za slobodu misli bio vrlo pozitivan. Meðutim,
sa njegovom ideologijom nikad se nisam slagao. Ni sad se ne slažem.
Mislim da je njegova ideologija suviše graðena iz istorijske prošlosti,
posmatrana jednostrano. Ta ideologija je preneta u savremenost, a
to ne odgovara ni uslovima ni vremenu. S tim se nisam nikada
slagao, što on, razume se, zna.

52
ÐILAS: SRBIJA NIJE BOLJŠEVIÈKA

Suština je u tome da je Dobrica nacionaldemokrata a ja sam

samo demokrata. Nacionalan i ja jesam prema jeziku, prema
folkloru, prema istoriji. Seæam se, iz telefonskog razgovora s
Dobricom pošto je postao predsednik, da mu je neko rekao da sam
ja u nekom intervjuu za njega rekao da je nacionalista. to nisam,
rekao sam ono što sada kažem vama - da je nacionaldemokrata - u
stvari, u tradiciji srpske demokratije pre Prvog svetskog rata. A ta
demokratija, po mom mišljenju, ne odgovara sadašnjem vremenu.
Nije efikasna i mora da izaziva sukobe sa drugim nacijama.

Sve diktature i autokratije žive sa nekim “zaverama”

Ako je predsednik SRJ g. Æosiæ, po Vama, nacionaldemokrata, kako

vidite predsednika Srbije g. Miloševiæa?

Slobodana Miloševiæa ne znam. Ne mislim da je nacionalista, ali

mislim da mu je nacionalizam sredstvo za jaèanje vlasti. Njegova je
glavna slabost vlast kao cilj, a po mom mišljenju, vlast treba da bude
sredstvo za ostvarenje nekih ciljeva. Mislim da mu je to ostalo iz
komunizma.

Kako gledate na odnose dvojice predsednika i kako æe se oni odvijati

ubuduæe?
Predviðam da æe kod njih dvojice doæi do razilaženja, ako ni zbog èega
a ono zbog razlièitih temperamenata. Prièa da je Dobrica sredstvo
Miloševiæevo - to uopšte nije taèno. Nije Dobrica takva liènost. On je
jaka liènost da bi bio neèije sredstvo. Mislim da se njih dvojica mogu
raziæi u pitanjima kako da se preðe na demokratiju: Miloševiæe može
da bude tvrd i opor, konzervativniji. Miloševiæ, u stvari, ima mnogo
konzervativnog. Ima i konzervativnog i patrijarhalnog. Mada i kod
Dobrice ima podosta patrijarhalnog. I predsednik Æosiæ i predsednik
Miloševiæ ne mogu da nas odvedu u jedno moderno evropsko društvo,
ali mogu da budu važne prelazne liènosti.

U poslednje vreme se sve više govori o novom svetskom poretku. Šta

je to taj svetski poredak i da li uopšte postoji?

Što se tièe novog svetskog poretka - to uopšte ne postoji. To je

predsednik Buš u nekom govoru istakao, a o tome se, inaèe, malo u
svetu govori. Buš je verovatno imao na umu poredak koji nameæu

53
 BRUŠENJE PAMETI

Ujedinjene nacije i ljudska prava. To su ideje koje ne možete da

odbijete. Ne kažem da iza toga ne stoji ekspanzija amerièke ekonomije,
ali u ovom vremenu boljih ideja nema. Po meni u toj prièi o novom
svetskom poretku ima neèega što me podseæa na one komunistièke
sheme o imperijalistima, o sferama uticaja. To je, inaèe, tipièno
gledanje za zatvorene nacionalistièka društva u kojima se izmišljaju
zavere da bi se opravdala svoja nedemokratska politika, svoja
zatvorenost. Sve diktature i autokratije žive sa nekim “zaverama”; u
Rusiji od vremena Lenjina i Staljina, pa sve negde do Gorbaèova.

I na kraju, da li æe nas svet kao Jugoslaviju priznati i kada æe, po

Vašem mišljenju, biti ukinute sankcije?

Èim prestane rat, priznaæe nas, a i sankcije æe biti ukinute.

Kad bi to moglo da se dogodi?

Da nagaðamo: to bi trebalo da bude u skorije vreme, možda do

Nove godine.

P.S. Ovaj razgovor je voðen pre inicijative za pokretanje pitanja

poverenja vladi Jugoslavije i njenom premijeru.

54
“Politika” treba da bude Predrag
Milojeviæ, da misli svojom glavom
Kad govorite o sredstvima informisanja, kako Vi gledate na pokušaj
podržavljenja “Politike” od strane srpske vlade?

“Politika” nikada nije bila vladin list. Ali, nikada nije bila rušilaèka,
revolucionarna: “Politika” je uvek bila svoja, jer se trudila da zadrži
distancu od vlasti, ili od ma koje partije. Razgovarajuæi sa mojim
prijateljem Matijom Beækoviæem kada se dogodio sluèaj sa vašom
kuæom, kada su hteli da je podržava, Matija mi je rekao da je
“Politika” zapravo po meri mentaliteta srpskog naroda u Srbiji, koji
nije jednouman, koji je racionalniji i kritièkiji po naèinu mišljenja.
To je mentalitet koji se ne podaje lako šemama - “Politika” upravo
izražava taj mentalitet.
Razume se, smatram da “Politika” treba da bude svoja, iako se
ona potpuno od uticaja sa strane ne može osloboditi. Ali govorim o
celini - da ona ostane izuzetna nacionalna institucija kakvu mi, u
stvari, nemamo. “Politiku” takvu nije stvorio niko odjedared. Stvorio
ju je dugi rad i tradicija.
“Politika” se meni mnogo puta zamerila u titovskom periodu.
Sada ne, ali me je izbegavala. Ali, i ja sam se zamerio jednom
“Politici”. Isprièaæu vam nešto sasvim lièno.
Godine 1952, iz “Politike” je otpušten Predrag Milojeviæ. Misli
se da je to moja odluka. Nije. Bilo je jaèih od mene. Milojeviæ je
pisao o spoljnoj politici, misleæi svojom glavom, što mu je u to vreme
bila velika “greška”. Spoljna politika, inaèe, nije bila moj sektor.

A èiji je sektor spoljna politika bila u Politbirou?

Da se sad ne priseæamo imena! Ja sam dobio nalog kao šef

Agitpropa da se sprovede ta odluka. Naišli smo na otpor redakcije
“Politike” - prvi put, mada je bila bezmalo od komunista. Moja je
greška bila što se nisam izborio da se ta odluka ne sprovede. Ipak
sam na jednoj konferenciji za štampu za strane novinare objasnio
sluèaj, i to vrlo otvoreno, rekao sam da je Predrag Milojeviæ
otpušten što ne piše kako misli vlada. Milojeviæ nije postao
animozan prema meni, što samo pokazuje da je on širok duh sa
literarnim talentom: kada sam izašao sa robije sreli smo se nekoliko
puta i vrlo srdaèno razgovarali. Èak sam ga i posetio nekoliko puta u
njegovoj kuæi.

55
 BRUŠENJE PAMETI

Kuæu valja pretemeljiti

Kraj æorave kutije. - Držim da bi bilo prirodnije i logiènije da se naša

država zove Srbija i Crna Gora. - Kao što od TV urednika zavisi koje
æemo estradne zvezde voleti i ko æe iduæe godine biti popularan,
tako od njim umnogome zavisi koje æemo politièare birati

“Politika” je objavila vest da æe se prevremeni izbori održati krajem

novembra, a da je poèetak predizborne trke zakazan za kraj
septembra. Da li æe to biti prvi pravi izbori?

- To ne znam, ali znam da su pravi izbori ono što odavno dugujemo

sebi, Srbiji, svetu, demokratiji. Nesreæa je poèela æoravom kutijom i
æoravim kutijama se ne može okonèati. Svi posleratni izbori bili su
samo razlièite verzije æorave kutije koja je ustolièena na onim
izborima gde je kralj stavljen na glasanje, a protivkandidat mu je bio
njegov ministar vojske, maršal Jugoslavije. Æorava kutija nas je
oborila na pleæa i skratila vidik “mišu do ramena, žabi do kolena”.
Taj period može se okonèati jedino, slobodnim, regularnim, od
merodavnih kontrolisanim, od sveta priznatim izborima. Ako
naredni izbori ne budu pravi bolje da ih i nema.

Šta po vašem sudu treba uèiniti da bi izbori bili pravi?

- Ništa originalno: da pravila budu pravedna, a uslovi ravnopravni. A

nijedno od toga neæe biti bez podele imovine i slobode medija. Èesto
smo u prilici da èujemo kako neki od ideologa vladajuæe stranke
osvežavaju pamæenje kolegama iz opozicije uspomenama iz
zajednièke ideološke prošlosti i pripadnosti istoj partiji. Rado sa
njima dele zajednièke zablude i grehove, ali neæe da podele novac i
privilegije. Bruka je zajednièka, a imovina samo njina! Opozicija je
shvaæena kao “pravo da se laje” a pošto je to dopušteno smatra se da
je i dovoljno. Uz to, možda nije preterano reæi da bez slobodne
televizije u Srbiji neæe biti demokratije. Kao što od TV urednika
zavisi koje æemo estradne zvezde voleti i ko æe biti popularan iduæe
godine, tako od njih umnogome zavisi koje æemo politièare birati.
Zato oni èesto lièe kao da ih nije birao narod nego vlast uz pomoæ
urednika zabavno-humoristièkog programa. I sami glasaèi kao da se
ne odluèuju za podršku nekom politièkom programu nego za svoje
TV junake. Neprihvatanje regula i nepoštovanje procedure samo
dokazuje da se još ne mirimo sa dolaskom višepartijskog sistema i

56
ÐILAS: “POLITIKA” TREBA DA BUDE PREDRAG MILIVOJEVIÆ

pravne države. Besmislena upornost, slepa za sve opomene i

upozorenja, dovela je do izbora koje stranke bojkotuju a svet ne
priznaje. I do potpunog uništenja pravne države. Prevremeni izbori
su i naknadno priznanje da su prethodni bili neka vrsta paraizbora, a
iz paraizbora dobijamo paraposlanike i paraskupštine, paraustave,
parazakone, paraustanove, paradržave koja ima privatne zatvore,
oficire, samouke i samozvane teologe, a u njoj su paravojske jaèe od
vojske a parapolicija od policije.

U nesreænim zemljama biti politièar najuvaženije

zanimanje

Da li æete i Vi uèestvovati na izborima i kako: kao graðanin, kao

glasaè ili kao kandidat Deposa?

- Razumem i zašto me to pitate i na šta ciljate. Kažu da je važnost

politike veæa tamo gde nema pravne države. U nesreænim zemljama
biti politièar je najuvaženije zanimanje.
Pre desetak godina pitali su jednog mog zemljaka zna li šta je
sa mnom. “E Matija, da je umeo kao što ga je Bog bio zaludu dao,
sad bi bio mesto Vuèete Miliæa!” A Vuèeta je tada vedrio i oblaèio u
nikšiækoj pivari ili železari.

Ali i ta medalja ima drugu stranu.

- Svakako. I to iskustvo sa politikom je dublje, gotovo metafizièko. A

svodi se na uverenje da je politika nespojiva sa etikom, da ljudi reðih
oseæanja i viših sposobnosti treba da se klone politike, jer im od nje
sleduje samo sramota i nevolje. Kao dokaz da politika nije za pisce
nedavno sam èuo da su svi pesnici koji su bili na Golom otoku
poludeli. Da ih ne navodim imenièno.

I pored toga dosta je pisaca na aktuelnoj politièkoj sceni?

- Jeste i igraju ne samo zapažene nego možda glavne i veæinom

pozitivne uloge - mada nam najveæi pisci prošlosti nisu ostavili
ohrabrujuæe primere ni da dajemo ovakve intervjue, a kamoli da se
bavimo politièkim i državnim poslovima. Ni Cvijiæ ni Duèiæ ni Vasiæ
ni Slobodan Jovanoviæ ni Ivo Andriæ... Pisci se u politici kandiduju za

57
 BRUŠENJE PAMETI

manje nego što jesu. I kad gube i kad dobijaju žrtva je njihovo
pozvanje. Niko ne može biti izabran za Ivu Andriæa. Da može, bilo
bi bezbroj kandidata. Sreæom, vreme najèešæe ne pamti ono što su
pisci predstavljali u politici, pregræe kojoj su partiji pripadali, a pamti
šta su napisali.
Istina, ovoliko pisaca u aktuelnoj politici teško da je nekada
bilo. Tu su dospeli ne svojom zaslugom veæ krivicom profesionalnih
politièara koji su se u celoj istoènoj Evropi teško kompromitovali i
izgubili pravo na javnu reè i delovanje.

Otkuda Vi u Demokratskom pokretu Srbije?

- Ne pripadam nijednoj stranci, ali pripadam opoziciji. Ako smem

reæi i usmenoj i pismenoj. I to èini mi se od roðenja - i po sudbini i
po naèinu mišljenja i po duhovnoj konstituciji i po jeziku i po taèki
gledišta, da ne kažem po zanimanju. I samo sam jedan od mnogih
koji nisu hteli u stranke, a hoæe u DEPOS. Tu bi pojavu valjalo
izuèiti. U DEPOS ih nisu dovele liène ambicije nego odsudni èas
naše nacionalne sudbine. Savez stranaka i nestranaèkih liènosti i
udruženja postavio je DEPOS u centar opozicionog života u Srbiji i
on je èini mi se sada jedina realna demokratska alternativa režimu.
Ali najveæi uspeh DEPOS-a bi bio da posle izbora prestane da
postoji, jer bi to znaèilo da je Srbija postala demokratska i pravna
država. DEPOS je nastao s namerom da udruži svu srpsku
demokratsku opoziciju. Svu demokratsku opoziciju udružio sasvim
nije, ali najjaèa opoziciona snaga sasvim jeste.

Èlan ste Krunskog saveta. Da li mislite da su Srbi spremni da

prihvate kralja?

- Krunski savet je lièno savetodavno telo Krune i nije neophodno da

se pojavljuje u javnosti. Prema tome, govorim u svoje ime. Na vaše
pitanje najtaènije bi odgovorili sami Srbi. Lièno nemam ništa protiv
republikanskog ureðenja ako nije uspostavljeno na nezakonitoj
osnovi, pravnoj imoralnoj. U tom sluèaju pitanje monarhije se ne
može skinuti s dnevnog reda sve dok se regularno ne reši. Gotovo da
bi i našoj republici mogli prigovoriti: “Sediš na tron nepravo uzeti,
ponosiš se skiptrom krvavijem!”
Ironija je èuti kako monarhiju hoæe da uspostave nasiljem,
ulicom, bezakonjem. Silom bi svako mogao biti kralj. Sila je
potrebna onom ko kralj nije, a suvišna onom ko kralj jeste. Jedan

58
ÐILAS: “POLITIKA” TREBA DA BUDE PREDRAG MILIVOJEVIÆ

moj prijatelj, antimonarhist, rekao mi je da ne bi imao ništa protiv

monarhije ako bi to odluèio parlament. A ja ne vidim kako bi moglo
biti drukèije? U haosu u kojem živimo jedino znamo ko je kralj.
Kruna je orijentir, simbol kontinuiteta i jedinstva, garant
demokratije. Živojin Balugdžiæ, nekad èuveni uvodnièar “Politike”,
bio je i žestok republikanac i lièni sekretar kralja Petra I.

Ako kralj nije vlast, kao što tvrdite, šta po vama kraljevina može da
donese ovom napaæenom narodu?

- Najpre, mir i redovno pravno stanje. Monarhija je najkraæi put do

moderne srpske države, svoje na svome, zasnovane na njenim
najdubljim tradicijama. Na svetu nijedna monarhija nije siromašna ni
demokratska, a pogotovu prokažena i izolovana.
Šta bi nam ona moralno i materijalno donela valjalo bi pitati i
brojeve, grafikone, raèunare. Oni bi dali brz, taèan, praktièan
odgovor gde bi se Srbija sa monarhijom obrela. Zato to pitanje bolje
razumeju on ikoji razmišljaju o buduænosti nego oni koji se spore
oko prošlosti. Najviše pristalica ima meðu mladim ljudima u kojima
su zarasli jazovi i raskoli, koji misle trezno i žive bez predrasuda.
One koji bi bili protiv monarhije, sve kad bi neko garantovao da æe
sa njom poteæi med i mleko, nema razloga da pitate za mišljenje.

Moskva grdi Srbiju zbog boljševizma

Kao oblik vladavine monarhija je u Srbiji trajala vekovima, a
Republika poslednjih pedeset godina. Pa ipak ne èini li vam se da je
tih pola veka sasvim zasenilo tu vekovnu tradiciju?

- Slažem se i pokušavam da na to naðem odgovor. Sprdnja sa

srpskom državom, njenom dinastijom, njenom istorijom, njenim
kulturnim i nacionalnim vrednostima pa i sa samima sobom, trajala
je decenijama pod vidom progresa i nacionalne emancipacije. Poèeli
smo se ništiti sami, a drugi su nam se pridružili. Što bi nas poštovali
oni kako se ne poštujemo sami. Èinilo se da idemo napred, a vraæali
smo se nazad u samo nepostojanje. Srbija je vremenom postajala
neka teritorija bez duše, bez tapija i tradicija. Sve je bilo moguæe
jedino na njenoj teritoriji kao da je to ledina bez duše i domaæina.
Ispadalo je da u njoj niko neæe da bude graðanin, veæ hoæe kad veæ
može, svoju državu. Tako su otvorene beskrajne parnice koje nikuda

59
 BRUŠENJE PAMETI

ne vode, kako da ospore formiranje tuðe oni koji su se pokazali

nedostojni svoje države. I mada danas sve države na svetu manje-više
imaju sliène probleme ponekad se èini kao da se samo od Srbije, i to
baš zato što je takva, traži da ih rešava kao niko.

Da li to mislite na Albance, verujete li da æe doæi do dijaloga sa njima?

- Mogao bih razumeti da Albanci osporavaju vlast ali se èudim da ne

podržavaju nijedan glas iz opozicije. Iz toga zakljuèujem da sebe i ne
smatraju graðanima Srbije i da ih Srbija ma kakva bila ne interesuje.
To poèinje neplaæanjem struje i kirije, a završava proglašavanjem
republike i neizlaženjem na izbore da jedino njihovi kandidati znaju
unapred da bi bili izabrani.

Mislite li da je Srbija boljševièka, kao što se to ne tako retko èuje?

- Najpre mi dozvolite da podsetim kako je srpski boljševizam poèeo

pa æe biti još uoèljivije gde smo dospeli.
Akademik Ekmeèiæ u knjizi “Ratni ciljevi Srbije” pozivajuæi se
na amerièkog diplomatu Džordža Kenana podseæa da je poslanik
Kraljevine Srbije Miroslav Spalajkoviæ 1918. godine u Moskvi, na
prvom prijemu za strane diplomate, pljunuo voðu revolucije V. I.
Lenjina. Kad sam proverio ovaj neverovatan podatak ispostavilo se
da je taèan i da Kenan citira knjigu tadašnjeg francuskog
ambasadora u Moskvi Jozefa Novlensa koji je bio i oèevidac i svedok
tog neèuvenog diplomatskog incidenta. Razume se, Spalajkoviæ nije
bukvalno pljunuo Lenjina, veæ mu se, kako svedoèi Novlens,
prilikom rukovanja obratio reèima: “Vi ste bandit. Vi ste osramotili
slovensku rasu i ja vam pljujem u lice!”
A možda se veæe èudo dogodilo sedamdeset èetiri godine
kasnije. To èudo nije prorekao nijedan prorok ni dokuèila nièija
mašta. Svi Orveli, Haksliji, Zamjatini nisu predvideli da æe doæi dan
da Moskva grdi Srbiju zbog boljševizma! A tu reè smo nedavno èuli
iz samog Kremlja i po njoj se, kao po mahovini u mraku, možemo
orijentisati dokle smo dospeli.

Imate li neko objašnjenje za takav obrt.

- Dugo æe se to razjašnjavati, a Bog zna hoæe li se ikada do kraja

razjasniti. Pa ipak, kao da nismo razumeli šta se dogodilo i umesto
politiku poveli smo polemiku sa vekom i svetom. Sa buduæim vekom

60
ÐILAS: “POLITIKA” TREBA DA BUDE PREDRAG MILIVOJEVIÆ

i èitavim svetom. Gubili smo vreme kad nije bilo vremena za

gubljenje, grešili kad niko nije imao pravo da greši, propuštali priliku
koju nam je ponudilo nebo da se prvi ratosiljamo bede i postanemo
nosioci promene. Ali umesto nosioci novog postajali smo branioci
starog. Jedva smo pristajali da menjamo simbole kad je valjalo
izmeniti samu suštinu. Popravljali smo dotrajali poredak kad se
videlo da je svako popravljanje zaludno i kad ga je valjalo zameniti iz
osnove. Kuæa se morala pretemeljiti, a mi smo mislili da æe biti
dovoljno da se promene saksije na balkonu. Neminovno je da se
poredak uspostavljen krvlju, zameni bez krvi. Kada bi me neko pitao
i slušao - predao bih sudbinu zemlje u ruke neoptereæenim mladim
ljudima, a iz politike iskljuèio sve preko pedeset godina.

Srpsko pitanje veèno

Slomom komunizma i raspadom Jugoslavije još jednom je

postavljeno srpsko pitanje?

- Jeste, ali samim tim ne može se opravdati i svaka politika koja ga

postavlja. U vanrednim prilikama u kakvim smo, svaka država bi do
sada promenila ko zna koliko vlada, makar samo zato da njen
problem bude uoèljiviji, da i nebo i zemlja vide da on postoji
nezavisno od vlada i vlasti. U suprotnom vlast baca svoju senku na
nacionalno pitanje, a sudbinu nacije vezuje i ucenjuje svojim
mandatom. A bar politièara imamo dovoljno, ako je srpsko pitanje
veèno i samo jedno.

Da li je ovaj graðanski rat nastavak onog prethodnog na ovim

prostorima?

- U svakom ratu se obnove svi prethodni, a pogotovu onaj koji ne

samo da nije bio završen nego su njegovi raskoli umesto da budu
zatrpavani neprekidno uveæavani. Jedni su svoje zloèine
blagonaklono nazvali levim greškama, ali tuðe nisu krstili desnim.
Mada nisam imao iluzija o “bratstvu i jedinstvu” zapanjen sam
brzinom kojom smo se uhvatili za vratove i lakoæom kojom su ljudi
krenuli na voljne zloèine. Zemlja se još raspituje za pokojnike od pre
pedeset godina koji su ostali bez grobnog znaka, a veæ je zasejana
novom krvlju. Ko zna koliko æe trebati da se smiri dok izmirimo
raèune sa Bogom i ljudima.

61
 BRUŠENJE PAMETI

Može li se reæi da su etnièka èišæenja u stvari produžetak ranijih

zloèina?

- Istraga je neèoveèna ideja, zloèinaèka, pa ako se tako može reæi èak

i nerealna zamisao. Istražiti jedan narod je nemoguæe. I od atomske
bombe neko pretekne. Pa ipak narodi ne odustaju i vekovima ne
skidaju taj naum s pameti.
Kad je Todor Kadiæ ubio knjaza Danila Petroviæa, u Crnoj Gori
je važio zakon da “pravi može platiti za krivoga”. Kadiæi su stavljeni
van zakona i za godinu su pobijena, èini mi se, 94 Kadiæa. Ali, pri
nekom skorašnjem popisu stanovnika pokazalo se da u Crnoj Gori
danas ima najviše Kadiæa a Petroviæa nije bio nijedan. Život èovek
nije izmislio i ne može da ga uništi. To je motiv i moje pesme
“Kadiæi i Petroviæi”.
U današnjim raspameæenjima ima i takvih protivnika etnièkih
èišæenja koji prizivaju meðunarodnu zajednicu i strane plaæenika da
oni oèiste njihove suparnike. To im se èini prirodno i pravedno.

Dubina beznaða i strah od promena

Koliki uèinak je u svemu tome imao medijski rat koji smo oèigledno
izgubili?

- Kada priznajemo da smo izgubili medijski rat to èinimo s

prizvukom da je taj rat samo pitanje veštine a ne da se umnogome
dotièe same suštine onoga o èemu govorimo. Ne verujem da je taj
rat i mogla dobiti politika koja se nije služila jezikom i razlozima
ovog vremena.
Ignorisanje javnog mnjenja idejni je uznos celom svetu, jedna je
od glavnih odlika režima koji su pali sa berlinskim zidom.

Pored svega ne èini li vam se da ima satanizacije ne samo srpske

vlasti nego i èitavog srpskog naroda?

- Možda je najteža meðu kletvama ona: “Ne daj Bože mimo sveta!”
A nas kao da je baš ta kletva stigla. Pa ipak nije malo onih kojima je
strah od povratka svetu veæi od ikakve kazne. Èak se zbog opsade i
izgona može javiti i nekakvo oseæanje izuzetnosti i ponosa tom
nesreænom slavom. Poèeæemo da se naslaðujemo, insistirajuæi da

62
ÐILAS: “POLITIKA” TREBA DA BUDE PREDRAG MILIVOJEVIÆ

smo najgori, da su svi protiv nas, jer je i to vrsta prestiža. I najgori je

jedan. I najgori je gordost. Uzimajuæi svu krivicu na svoju dušu
umirujemo savest. Pa ipak u nepravednosti i brutalnosti sankcija
meðunarodne zajednice nasluæujemo i neku moralnu dobit za nas.

Šta mislite da treba uraditi da rat u Bosni prestane?

- Najteže je biti realan. To znaèi dirati u živu ranu a još ne znamo k

je živ a ko nije.
Bosnu je Andriæ nudio za uèionicu mržnje. I zapisao onu
oèajnièku reè: Ne vredi zbog Bosne plakati.
Neophodno je ispuniti zahteve svetske zajednice, održati datu
reè. To Srbima i njihovim interesima ne može nikako škoditi. Teško
narodima koji se plaše opšte usvojenih merila. Valja popustiti svuda
gde se to može bez sramote. Znate onu narodnu: “Ništa-èovek je
onaj kome ne vredi reè i pare”.

Otkud toliko politièara u Srbiji koji su došli izvan Srbije?

- Zlatar reèi Isidora Sekuliæ kaže da je Srbija jedina srpska zemlja

koja se zove imenom svoga naroda. Srbijanci su jedini Srbi koji
nemaju rezervnu republiku. Srbija je zajednièka, a rezervne
republike svojina samo onih koji ih imaju. To je dobilo uvredljive i
nerazumne oblike. Ljudi koji tek što su sklonili glavu u Beograd
preko noæi su stigli za skupštinsku govornicu odakle seju strah i vode
srpsku nacionalnu politiku sa nezapamæenom bezobzirnošæu i
neodgovornošæu. Na apsurde ima i apsurdnih reakcija. Reèeno mi je
kako je postavljanje spomenika Njegošu na Svetom trgu u Beogradu
odloženo zato što je nek primetio da ima mnogo Crnogoraca u
politièkom životu Srbije.

I u Crnoj Gori se obnavljaju stari sukobi?

- Delikatnija reè beži od te teme. Van Crne Gore time se nije bavilo
nijedno merodavnije pero. Biæe najbliže istini da je to domaæi,
crnogorski fenomen u koji se ne razumeju drugi Srbi niti bilo ko drugi,
a najmanje Srbijanci. U Srbiji æe vas i najupuæeniji pripitati: “Jesu li
Rovèani Vasojeviæi ili da li su Drobnjaci u Uskocima? A ko bi tek
mogao razumeti da su jedni Crnogorci Srbi a drugi nisu. I da ovi drugi
nemaju drugih dušmana osim Srba. Ali ti dušmani im nisu Srbi iz
Srbije nego tamošnja njihova roðena braæa, roditelji, kumovi i komšije.

63
 BRUŠENJE PAMETI

Kažu da na Cetinju stoji grafit: “Srbe na vrbe”. Ali taj pokliè je

upuæen sopstvenim ukuæanima, sugraðanima, mitropolitu i
popovima, a ne Srbijancima koji taj spor ili ne prate ili ih ne zanima
a tu parolu neæe ni kada videti. Iz vernosti meðusobnoj mržnji
nastaju novi vidovi istraga, omraza i kavgi. Moderne teorije o
graðanskom društvu i ekološkoj državi mešaju se sa peæinskim
kricima i potpomažu kvaziistorijama, obmanjujuæi svoju savest da je
reè o nacionalnim interesima.

Kako gledate na zahteve nekih partija za osnivanje crnogorske

autokefalne crkve?

- Nije mi jasno da li bi ta crkva bila za vernike ili nevernike ili èisto

partijska? Kako sam èuo meðu podnosiocima tog zahteva nema
sveštenika, ali ima i bezbožnika i pripadnika drugih veroispovesti.
Jedan od razloga za pokretanje tog postupka je kako se navodi da
svakom ko se krsti u Crnoj Gori u krštenici upišu da je Srbin. Koliko
znam, tamo se niko i ne krsti sem Srba. Krsto je pod Turcima bilo
pogrdno ime za Srbe.

Kako gledate na odnos Æosiæ, Paniæ i Miloševiæ posle londonske

konferencije i posle izglasavanja poverenja jugoslovenskom
premijeru?

- Posle Londona je nastupilo izvesno odahnuæe. Brzina kojom je

pokrenut postupak za opoziv Paniæa svedoèi o težini sloma i važnosti
pokrenutih pitanja, a lakoæa s kojom su se sporazumeli da ga smene
pokazuje kolika je dubina beznaða i straha od promena.

Da li Vi priznajete ovakvu Jugoslaviju?

- Ako bih odgovorio potvrdno bojim se da bi to lièilo na izjavu poput

one: “On nije priznavao marksizam” ili najnoviji: “Ne priznajem
Ameriku dok Buš vlada”.
Držim da bi bilo logiènije prirodnije da se naša država zove Srbija i
Crna Gora i da je do njihovog ujedinjenja došlo na zdraviji naèin.
Ovako, i zbog imena i zbog naèina kako je stvorena ona više lièi na
ostatak jedne propale ideologije nego na nastavak jedne bivše
države. I da se imenom Jugoslavija ne priznaje ni kraj te ideologije
ni propast te države. S tim imenom ona je ostala deo prošlosti od
koje svak zazire. Zašto bi dve stare države nesporan zamenile za

64
ÐILAS: “POLITIKA” TREBA DA BUDE PREDRAG MILIVOJEVIÆ

sporan identitet. Da su se najpre izdvojile Srbija i Crna Gora a

potom ujedinile - temelj bi bio èvršæi, a raskid s prošlošæu uoèljiviji i
beskompromisniji. Srbi nemaju tapiju na ime Jugoslavije.

Milovan Ðilas je prošle nedelje na ovom mestu izjavio da bi se

ukidanje sankcija moglo oèekivati do Nove godine. Šta Vi mislite?

- Ne verujem da to može biti ali je lepo èuti.

Nazirete li neko svetlo na kraju tunela, ima li ipak nekog ohrabrenja

i razloga za nadu?

- Kako da nema. Uzreèice: to nema nigde na svetu, to nikad nije

bilo, izgovaraju se kao da èitav svet držimo u džepu a istoriju vidimo
kao na dlanu. To je ostalo jeziku iz onih vremena kad se ceo svet
završavao u jednom selu, kada su svi znali šta se dešava i pamtili sve
što se dogaðalo u njemu. Bilo je teških vremena i osuda i ranije,
samo nije bilo televizije, komunikacija, Organizacije Ujedinjenih
Nacija (i drugih meðunarodnih institucija zbog kojih èoveèanstvo
možda nikad nije bilo ni smanjenije ni jednodušnije. Zato je
neophodno da taj duh sledimo. Srbi nikad nisu živeli izvan istorije,
niti bili ravnodušni šta svet misli i govori o njima. “Istorija je voda
pod mostom” za Amerikance, ali nije za Srbe.

“Politika” ne sme da se da nikome

Na kraju jedno pitanje koje postavljam svim sagovornicima. Kako vi
gledate na pokušaj podržavljenja “Politike”?

- Kada se setimo kad je taj pokušaj uèinjen jasnije je i zašto je

uèinjen. Dok je “Politika” bila podložnièka nije bilo potrebe da se
nacionalizuje. Uzbuna je nastala èim je uoèeno da se uspravlja,
priseæa šta je bila i šta treba da bude.
I da “Politika” veæ nije bila iznutra uspravljena zalud bi joj bila sva
odbrana spolja, koja je došla od demokratske javnosti. Drugim reèima,
da veæ nije bila osloboðena i svesna sebe ne bi se ni bunila. Zato je
najvažnije da se uzda u sebe, ostane svoja na svome, da se ne da
nikome. Jer nije reè o konfiskaciji imovine nego o rekviziciji slobode.

65
 BRUŠENJE PAMETI

Ogledalo
(Po knjizi Solunci govore)

Kad smo oslobodili Beograd

Odvedoše nas u crkvu Ružicu
Da se prièestimo.
Ali pop ne da prièesnu užicu
Dok se ne ispovedimo.

Mene upita:
Jesi li ubio?
Jesam!
Rekoh,
A on:
Vojnièe, što si to uèinio?

Stuštio se na mene ubilac,

Iznakažen,
Zapaljene glave, ispameæen,
Isplažen,
Krvnikovim oèima me gledao.

Mora da sam tako

I ja izgledao.

Pucao sam
Kao u ogledalo.

Do sad sam mislio

Da sam ga ubio.

Ali èim sam ovamo ukroèio

Uvideh da otad on živi u meni

I da je ovde u crkvi Ružici

Iz mojih usta i progovorio.

Da se nikad ne sazna
Ko je koga ubio.

Matija Beækoviæ

66
U predvorju demokratije

Treba se pre svega osloboditi iluzija da je dovoljno imati izbore i više

stranaka da bi jedan režim bio demokratski. - Nalazimo se u jednom
periodu prelaska iz autoritarnog u demokratski režim. - Protiv
naèela socijalistièke evolucije, veæ za naèelo demokratske revolucije.
- Gde je izlaz iz ustavne krize koja se uveliko otvara

Svojevremeno ste, gospodine Koštunica, bili asistent na

beogradskom Pravnom fakultetu. Zašto ste napustili profesuru?

Fakultet sam napustio davne 1974. godine posle dobro poznate

diskusije o ustavnim amandmanima. Tom prilikom na Pravnom
fakultetu u Beogradu iznete su kritièke zamerke na raèun novih
ustavnih rešenja, koja su nagovestila raspad Jugoslavije, klice tog
raspada, glavne èinioce i snage koje æe u tome uèestvovati. Ta
diskusija je imala još jedno znaèenje, mnogo složenije od onoga
kakvom se danas predstavlja. Ona je u izvesnoj meri podržavana od
“liberalnog” komunistièkog rukovodstva u Srbiji, ali samo do
trenutka kada je došlo do razlaza izmeðu Josipa Broza i tog
rukovodstva. Ta diskusija i ono što je u njoj reèeno postali su
politièki neoportuni i tadašnje politièko rukovodstvo u Srbiji zatim je
sudelovalo u hajci na pojedine uèesnike u toj raspravi.
To je za mene manje važan deo prièe. Sama ideja da bi neko
od uèesnika u ovoj raspravi mogao biti utamnièen zbog izreèenih
tvrdnji pokrenula je jedan broj nastavnika tog fakulteta da zajednièki
stanu u zaštitu slobode mišljenja i izražavanja. To je na neki naèin
bila jedna od prvih peticija. Peticija koja nikada nije doprla u
javnost, ali je dovela do toga da njeni potpisnici budu iskljuèeni iz
nastave, a zatim na razlièite naèine i udaljeni sa Pravnog fakulteta.

Dakle, Vi zapravo niste napustili fakultet nego ste sa njega oterani?

Da. Svi smo mi tada udaljeni sa Pravnog fakulteta i godinama posle

toga onemoguæeni da uèestvujemo u nastavi. Kao u Solženjicinovom
“Prvom krugu”, postojali su odreðeni poslovi koje smo mogli
obavljati. Tako smo se i mi sa Pravnog fakulteta i neki nastavnici sa
Filozofskog fakulteta voljom vlasti našli u jednom institutu, koji
danas nosi ime Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

67
 BRUŠENJE PAMETI

Šta se promenilo za ovo vreme? Prošlo je gotovo dve decenije od

tada, šta se bitnije promenilo u Srbiji?

Neke stvari su se, naravno, promenile nabolje. Za javno izreèenu

reè, makar ona predstavljala uvredu i klevetu, skoro da niko u ovoj
zemlji neæe odgovarati. U izvesnom smislu èak se otišlo u drugu
krajnost. Ali, sloboda mišljenja, javno iznošenje razlièitih politièkih
gledišta, nisu dovoljni da bi jedan poredak bio demokratski. Postoji
jedna druga, ništa manje bitna politièka sloboda, sloboda
udruživanja u politièke stranke. Važan elemenat demokratije je
konkurencija politièkih stranaka i njihovih programa, pod uslovom
da je obezbeðen bar minimum ravnopravnosti u njihovom delovanju.
Sloboda mišljenja i izražavanja kasnih osamdesetih godina u Srbiji je
osvojena. Ona nije zadobijena širokogrudošæu i tolerancijom
postojeæe vlasti, veæ borbom odreðenih liènosti i udruženja, a
zahvaljujuæi slabosti režima u Srbiji. Zato je jedno drugo pitanje u
Srbiji do danas ostalo nerešeno. To je pitanje uspostavljanja
demokratskog poretka. Takav poredak ne postoji ukoliko politièke
stranke ne deluju u ravnopravnim uslovima, ukoliko nisu
izjednaèene u pristupu medijima, ukoliko se izbori ne odvijaju u
skladu sa pravilima koja omoguæavaju da svaka stranka bude
predstavljena u parlamentu srazmerno svojoj snazi u biraèkom telu.
Ako na izborima uèestvuje više stranaka, pod neravnopravnim
uslovima, jasno je da još nismo stigli do demokratije.
Èini mi se da se danas nalazimo u jednom periodu prelaska iz
autoritarnog u demokratski režim. Taj demokratski režim æe biti
uspostavljen tek kada u Srbiji budu održani potpuno ravnopravni
izbori i, naravno, na njihovim temeljima bude izgraðena
demokratska državna zajednica. Osnov takve državne zajednice
èiniæe njen ustav, koji za razliku od sadašnjeg republièkog i saveznog
ustava, mora biti donet na demokratski valjan naèin.

Da li smo, po Vašem mišljenju, mi pluralistièko i ideološko društvo?

Reè “ideologija” ne bih upotrebio, jer je ona izgubila svoje prvobitno

znaèenje. U partiji koja vlada Srbijom ideologija u klasiènom smislu
ne znaèi ništa. Bitna je sama vlast.
Karel Èapek je lepo rekao, u jednoj sjajnoj knjižici pod
naslovom “Zašto nisam komunista”, da je poslednja reè komunizma
vlast. Ona sama postaje cilj kome se teži. Dakle, ne može se govoriti
o jednom ideološkom društvu, veæ o poretku koji spolja posmatrano

68
KOŠTUNICA: U PREDVORJU DEMOKRATIJE

ima obeležja višestranaèkog sistema, dok je suština u tome da je

jedna stranka faktièki zadržala politièku hegemoniju. Socijalistièka
partija Srbije zamišlja da su izbori moguæni samo pod uslovom da
budu strogo kontrolisani. Takvi izbori bez neizvesnosti nisu pravi
izbori, oni ne mogu predstavljati uvod u demokratski sistem.

Šta, po Vašem mišljenju, treba uèiniti da bi se organizovali prvi

demokratski izbori kod nas?

Treba se pre svega osloboditi iluzije da je dovoljno imati izbore i više

stranaka da bi jedan režim bio demokratski. Sama èinjenica da
imamo prevremene izbore ne govori da smo u predvorju
demokratije. Od samih izbora važniji su uslovi u kojima se izbori
održavaju. Ja bih reè “izbori” stavio u sasvim drugi plan. Ona bi
trebalo da bude u senci jedne druge reèi, reèi “uslovi”. Samo
ravnopravni uslovi jamèe da æe izbori biti valjani, da æe njihov
rezultat od svih biti prihvaæen. I to je, mislim, ono što nam je u ovom
trenutku neophodno kao vazduh koji udišemo. Naš javni život je
neregularan, jer se stalno govori o izborima. U normalnim,
demokratskim režimima o tome se govori samo svake èetiri godine.
Prethodni izbori, i decembarski iz 1990. i majski iz 1992. godine,
oèigledno su bili manjkavi. Da im nešto ne nedostaje, ne bi ni bilo
ovih prevremenih izbora. Ali, ni oni neæe ništa vredeti ako ne budu
ravnopravni. Izbore zato i ima smisla raspisati tek pošto je postignut
sporazum izmeðu vlasti i opozicije, a nipošto pre postizanja takvog
sporazuma.

Molim Vas, recite mi koji su to uslovi koji bi po Vama trebalo da se

ispune da bi prevremeni izbori bili demokratski?

Ti uslovi su dobro poznati. Praktièno je moguæe svesti ih na tri

osnovna.
Prvi je pravi proporcionalni izborni sistem. U nekim drugim
prilikama moglo bi se reæi da je svejedno kakav æe izborni sistem biti
usvojen. U Srbiji i prvoj Jugoslaviji uglavnom je primenjivan
proporcionalni sistem. Preovlaðujuæa vrsta izbornog sistema u
Zapadnoj Evropi takoðe je proporcionalni sistem. Bez obzira na sve
ovo, naèelno se ne bi mogla osporavati valjanost veæinskog izbornog
sistema, kakav poznaje Francuska, Velika Britanija, Sjedinjene
Amerièke Države. Ali u prelaznim režimima gde postoje velike,
nagomilane neravnopravnosti, još uvek neukinut, žilav monopol

69
 BRUŠENJE PAMETI

jedne stranke, potrebno je da se bar u poèetku izbori organizuju u

skladu sa pravilima proporcionalnog izbornog sistema, koji svim
politièkim strankama omoguæava da u parlamentu budu
predstavljene srazmerno svojoj stvarnoj snazi.

Reè demokratija nemilice se koristi

Koristimo toliko stranih reèi, a izgleda da smo zaboravili da se taj

sistem nekada zvao sistem srazmernog predstavništva. To
jednostavno znaèi da su u narodnom predstavništvu, u skupštini, sve
politièke stranke zastupljene srazmerno svom politièkom uticaju. Da
skupština predstavlja pravo ogledalo narodnog raspoloženja, podela
u biraèkom telu. Svaka druga vrsta skupštine u iskrivljenom svetlu
odslikava odnose u samom narodu, uzrok je stalnih sporova, stalnih
sukoba, nestabilnosti jedne politièke zajedice. To, na kraju krajeva,
pokazuju i sadašnji srpski i sadašnji jugoslovenski parlament. Veæine
koje SPS ima u oba parlamenta oèigledno su lažne, a ne prave
veæine. Uostalom, u prvom parlamentu vladajuæa stranka uprkos
ogromnoj veæini poslanièkih mesta nije bila u stanju da obrazuje
postojanu vladu, baveæi se stalno njenim “rekonstrukcijama”. U
saveznom parlamentu SPS nije bila u stanju ni da obrazuje vladu iz
svoje veæine, sa svojim koalicionim partnerima: srpskim radikalima i
crnogorskim socijalistima.
Što se tièe druga dva neophodna uslova za ravnopravnost izbora,
oni su dobro poznati, ali kod nas još uvek teško ostvarljivi:
ravnopravnost stranaka u pristupu javnim medijima i finansiranje
stranaka iz državnog budžeta, se one stavljaju u koliko toliko jednake
uslove pred predstojeæe izbore. Ni u jednom ni u drugom pogledu se
nije daleko odmaklo. Pravièna pravila predstavljanja stranaka u
medijima u vreme izborne kampanje teško da mogu bitnije promeniti
predstave i predrasude, koje Radio televizija Srbije usaðuje velikom
delu javnosti putem emisija za “ispiranje mozga” kao što su “Dnevnik
2”, poèivši “Dnevnikov dodatak” ili pak “Razgovori s povodom”. Što
se tièe finansiranja stranaka, i tu nas zatièe jedna nasleðena i ogromna
neravnopravnost stranaka na samom poèetku. Šta sa imovinom i
sredstvima koja je nezakonito prigrabila SPS?

Vi ste lider jedne neregistrovane partije, a govorite o izborima. Da li

æe Demokratska stranka Srbije iæi na izbore ako ne bude do poèetka
izborne trke registrovana?

70
KOŠTUNICA: U PREDVORJU DEMOKRATIJE

Èinjenica da Demokratska stranka Srbije još nije registrovana, i to

uoèi izbora koji æe biti raspisani možda veæ za nedelju dana, u vreme
kada se reè demokratija nemilice koristi u javnom govoru, deluje
zapanjujuæe. Kod nas se može brže i lakše doneti Ustav nego
registrovati politièka stranka. Ovde nije reè o formalnoj stvari, veæ
faktièki o zabrani delovanja DSS. Mada je o tome bilo dosta govora,
nije naodmet podsetiti i ovog puta da je pre sto godina u Srbiji
postojao jedan zakon o javnim skupovima i politièkim udruženjima,
kojim se za poèetak rada jedne politièke stranke zahtevalo samo da
ona objavi svoj program i statut u bilo kojim novinama. Ne može
državna vlast ni na koji naèin ogranièavati ili uslovljavati korišæenje
tako važnog prava kao što je pravo udruživanja u politièke stranke.
Danas oèigledno živimo u vremenu kada je to moguæe, kada se rad
politièkih stranaka zabranjuje pre nego što su poèele da deluju.
Istovremeno se ne zabranjuje rad politièkih stranaka koje uveliko
dolaze u sukob sa pozitivnim zakonima, koje zapravo nisu politièke
stranke, veæ jedna vrsta paravojnih, ili poluvojnih organizacija.

U èemu je bitna razlika izmeðu Vaše stranke i Demokratske stranke

od koje ste se nedavno odvojili?

Pre svega u naèelnom doslednom zalaganju DSS da se uspostavi

demokratski poredak u Srbiji. Da se poše od uobièajenih predstava o
demokratiji, da se mnogo ne luta, da se mnogo ne eksperimentiše,
da se ne traže još jedanput rešenja mimo sveta, veæ rešenja
prihvaæena u svetu. A ta rešenja, dobro znana, praktièno upuæuju na
to da treba odseèno prekinuti sa nedemokratskim poretkom kakav
na ovim prostorima postoji skoro pola veka. To je jedan socijalistièki
poredak, koji je trpeo odreðene promene, koji je nešto bolji od
nekih drugih vrsta socijalizma ili komunizma, ali još uvek predstavlja
ostvarenje komunistièke ideje na našem tlu.
DSS se jednostavno ne zalaže za naèelo socijalistièke evolucije,
veæ za naèelo demokratske revolucije. za raskid sa prethodnim,
starim poretkom. Jer, treba li i na to da podsetim, Ustav koji
predstavlja osnov sadašnjeg politièkog poretka, jugoslovenski Ustav,
jednostavno ostvaruje kontinuitet sa brionskim ustavom iz 1974.
godine. I po naèinu na koji je donet i po postupku donošenja, a i po
mnogim rešenjima sadržanim u njemu, on proizlazi iz tog ustava.
Kao što, uostalom, brionski ustav svoje prethodnike ima u ranijim
ustavima sve do odluka jedne samozvane, uzurpatorske

71
 BRUŠENJE PAMETI

komunistièke skupštine iz 1943. godine. Postoji neprekinuta pravna

veza izmeðu odluka ove skupštine i najnovijeg, tzv. žabljaèkog ustava
“treæe” Jugoslavije.

Savezna vlast – opozicija republièkoj vlasti

Hteli ne hteli, mi se ipak pripremamo za prevremene izbore. Kakve

æe se koalicije stvoriti uoèi ove stranaèke utakmice?

To je jedno pitanje koje je krajnje važno i zanimljivo, ali još uvek bez
pouzdanog odgovora. Više je nego jasno da se vladajuæoj stranci u
Srbiji u ovom trenutku suprotstavlja samo jedna jaka koalicija
politièkih stranaka i nestranaèkih liènosti - Demokratski pokret
Srbije.
Ali postoji i jedan prostor izmeðu. Postoji niz politièkih
stranaka u Srbiji koje deluju u tom prostoru izmeðu vlasti i opozicije.
I to je jedna zanimljiva pojava našeg javnog života. Mnoge od tih
stranaka su na neki naèin svojim stavom bliže vlasti nego opoziciji.
Sama èinjenica da ne postoji jasna granica, sama èinjenica da se
govori o tome da postoji nešto izmeðu vlasti i opozicije, naše
politièke prilike èini još složenijim. U demokratskim porecima, bez
obzira na sve ideološke i programske razlike izmeðu politièkih
stranaka, postoji ipak jasna linija izmeðu vlasti i opozicije. Kod nas
se stvaraju, ohrabruju politièke stranke koje su prema vlasti obzirne,
a prema opoziciji èesto bezobzirne. Takve stranke same sebe lišavaju
prava da se nazivaju opozicionim strankama. Ovakve lažne
opozicione stranke samo unose smetnju u javni život i odlažu
nasušno potrebni demokratski preokret.
Moguæno je predvideti i stvaranje neke vrste Socijaldemokratskog
pokreta Srbije, sastavljenog od umerenijeg dela SPS,
novoobrazovane Socijaldemokratske partije Srbije i stranke
Dragoljuba Miæunoviæa. Ambicija ove koalicije mogle bi biti da
sadašnji SPS zameni njegovom razblaženom ili “prerušenom”
verzijom. Isto onako kao što je SPS zamenio nekadašnji Savez
komunista Srbije, pokušavajuæi da druge više nego sebe ubedi da je
nova politièka partija. Ovakva socijaldemokratska koalicija zahtevala
bi, naravno, i jednog neospornog lidera, svog “Slobodana
Miloševiæa”.
Kada je reè o koalicijama, o suprotstavljenim savezništvima,
treba pomenuti još nešto. To je odnos izmeðu saveznog i

72
KOŠTUNICA: U PREDVORJU DEMOKRATIJE

republièkog “bloka”. U Srbiji je u prošlom veku postojala jedna

neobièna pojava, da je opozicije bilo i zahvaljujuæi postojanju dveju
dinastija. to postojanje dveju dinastija, od kojih je jedna bila na vlasti
a druga u opoziciji, po pravilu u emigraciji, dosta je doprinelo
razvoju demokratije u Srbiji. U neèemu je to odnose èinilo
složenijim, politièke podele produbljivalo, ali je i podstaklo razvoj
demokratije kod nas. Danas savezna vlast kao da je opozicija
republièkoj vlasti u Srbiji. I to je jedna zanimljiva pojava. Mnogi
odnosi su i tu nerašèišæeni i nedovoljno jasni. Pojedini zvaniènici u
srpskoj vladi tvrde da savezna vlada vodi politiku suprotnu
interesima Srbije. Radoman Božoviæ izjavljuje da “savezna država
treba da poène da služi interesima Srbije”. Ovakav zahtev samo
ilustruje nešto o èemu su govorili pojedini poslanici opozicionih
stranaka u srpskom parlamentu u vreme rasprave o saveznom
ustavu, pre nekoliko meseci: Jugoslavija je jedna neobièna tvorevina,
konfederalna i ne federalna država. Svojom izjavom Božoviæ samo
dokazuje da je važeæi žabljaèki ustav, kada je reè o odnosima izmeðu
savezne i republièke vlasti, najobiènija kopija brionskog ustava iz
1974. Zahvaljujuæi svemu ovome, otvara se front izmeðu dveju
“koalicija”, savezne i republièke. U javnim nastupima, napadima i
akcijama èelnika SPS taj sukob se pretvara u pravi rat izmeðu dveju
“dinastija”, patriotske i izdajnièke.

Opozicija nije priznala novi ustav, nazvan žabljaèki, pa samim tim ni

nove organe novostvorene SRJ. Imate li utisak da sada opozicija
ipak prihvata saveznu državu i njenu vlast?

Ne bih tako uopšteno govorio o opoziciji. Demokratska stranka

Srbije i stranke èlanice Depos-a od poèetka su osporavale
legitimnost novoizabrane savezne vlasti, još više izbore preko kojih
je ta savezna vlast uspostavljena, a najviše sam savezni ustav.
Zalagali smo se, i dalje se zalažemo, za donošenje jednog novog,
drugaèijeg ustava u èijem stvaranju bi najzad uèestvovao i sam
narod, za donošenje ustava koji bi doista bio izraz autentiène volje
graðana zajednièke države Srbije i Crne Gore. Naravno, politika
mora da se kreæe u podruèju moguænog. Mogu se izrièito ili
preæutno podržati neki stavovi pojedinih politièkih liènosti, bez
obzira na njihove trenutne funkcije. to nije blanko podrška saveznoj
vlasti, ni priznanje njene legitimnosti, veæ podrška pojedinim
stavovima ili potezima te vlasti i njenih nosilaca. Delovanjem tih
liènosti izvan i mimo saveznog ustava možda se mogu podstaæi

73
 BRUŠENJE PAMETI

demokratske promene. Kažem možda, zato što su moguænosti

delovanja savezne vlasti i njenih zvaniènika politièki i institucionalno
ogranièene, zato što su potezi ovih liènosti dosta obazrivi, spori u
odnosu na vreme koje zahteva dinamiène promene.
Veæ sam govorio o fenomenu opozicije savezne vlasti
republièkoj vlasti u Srbiji. U onoj meri u kojoj ti sukobi mogu
dovesti do odreðenih demokratskih promena, nema razloga da se ne
saglasimo sa pojedinim potezima Paniæeve vlade ili ih èak podržimo.

Postojeæi ustav se ne može popravljati

Rekao bih da je na prostoru Srbije i Crne Gore došlo do ustavnog

haosa, da je na delu nešto što bih nazvao ustavni besporedak, stanje
u kojem se više ne znaju ovlašæenja savezne i republièke vlasti, niti
su jasne granice njihovih nadležnosti. Vrlo je simptomatièna jedna
od bezbroj dosta olako datih izjava Milana Paniæa, da odnosi izmeðu
savezne i republièke vlasti i nisu loši. Ta izjava deluje kao da je reè o
odnosima izmeðu dveju država, a ne o odnosima vlasti u jednoj istoj
državi.
Gde je izlaz iz ustavne krize koja se uveliko otvara, utoliko što
svi bitni ustavni èinioci deluju izvan svojih kompetencija,
prekoraèuju ovlašæenja? Kada to kažem, mislim i na saveznu i na
republièku vlast. Jedini izlaz oèigledno je u novom ustavu zajednièke
države Srbije i Crne Gore, koji bi ova pitanja uredio na valjan naèin.
Ova ustavna kriza æe se sve više produbljivati, a jedini izlaz iz nje
može biti u donošenju novog ustava koji ne bi imao “privremeni”
karakter, što su i sami tvorci žabljaèkog ustava priznali za svoje
“èedo”.
Demokratska stranka Srbije i Depos od samog poèetka su
objašnjavali da je izlaz iz sadašnje politièke i ustavne krize u
raspisivanju izbora za ustavotvornu skupštinu. Deo srpske opozicije
naklonjen vlasti tvrdio je da je ovaj zahtev nerealan, preterano
radikalan, pa i revolucionaran. Tvrdilo se da on raspiruje društvene i
politièke sukobe, da nas on može uvesti i u sam graðanski rat, a
ponajviše da može da šteti samom srpskom narodu. Po ovom naèinu
razmišljanja izašlo bi da srpski narod nije imao štete od poslednja
dva ustava koja su za manje od dve godine doneta bez njegovog
uèešæa, a mogao bi imati štete ako sam uèestvuje u donošenju
ustava. Istina je drugaèija. Srpski narod nije imao štete od ustava
koje je sam donosio u prošlom veku (naroèito Ustava iz 1888. i 1903.

74
KOŠTUNICA: U PREDVORJU DEMOKRATIJE

godine), ali je i te kako imao štete od ustava koji su mu komunistièki

vlastodršci nametali od 1945. do 1992. godine. Danas svi priznaju, i
postojeæa vlast u Srbiji i njeni opozicioni simpatizeri, da su nedostaci
postojeæeg ustavnog ureðenja nebrojeni. Da se rðavo sklepane
tvorevine kakav je žabljaèki ustav ne mogu popravljati, više je stav
zdrave pameti nego politièkog stava. To je i smisao Bogišiæeve
poruke: “Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”.
Depos i DSS su mnogo uèinili na uvoðenju u javni život ideje
ustavotvorne skupštine, kao uostalom i ideje okruglog stola. Katkad
je važno neke ideje uèiniti prisutnim u javnom životu, bez obzira na
to kada æe one biti ostvarene. Uostalom, ono što je bitno, to je da
nam je neophodan nov, na valjan demokratski naèin donet ustav. Do
takvog ustava se možda može doæi i bez ustavotvorne skupštine, pod
uslovom da se postojeæi postupak promene ustava, izuzetno
komplikovan i praktièno neizvodljiv, zameni jednim normalnim
revizionim postupkom. Ako bi se o tome posle saveznih izbora
postigao politièki dogovor najjaèih stranaka mogli bismo u dogledno
vreme dobiti prvi demokratski ustav posle pedeset godina.

Srbija i Crna Gora

Stalno pominjete Srbiju i Crnu Goru, a ne govorite o novoj državi

koja se zove Jugoslavija?

To nije sluèajno. Kao nezavisne države Srbija i Crna Gora postoje

od Berlinskog kongresa, pa tako i u vreme stvaranja prve Jugoslavije.
Prirodno je da zadrže to ime ukoliko su one sve što je preostalo od
Jugoslavije. Naziv Jugoslavija imao je smisla i opravdanja u trenutku
kada su u tu državu ušli i drugi narodi, Hrvati i Slovenci. Možda je
najbolji naziv prve Jugoslavije i bio Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca. Bez Hrvata i Slovenaca naziv Jugoslavija lišen je
prvobitnog, odnosno pravog smisla. U ovom preostalom delu te
bivše države, u kojoj više nema Hrvata i Slovenaca, normalno je da
naziv te države ne bude Jugoslavija veæ Srbija i Crna Gora. Nazivom
Jugoslavija režim Slobodana Miloševiæa želi samo da prikrije svoj
najveæi politièki neuspeh. Još pre godinu dana rukovodno naèelo
Miloševiæeve politike bilo je: obeæanje da æe svi Srbi živeti u jednoj
federalno ureðenoj državnoj zajednici pod imenom Jugoslavija. Od
svega toga ostalo je samo ime, naziv preduzeæa, i tim nazivom želi se
stvoriti utisak da je politièko obeæanje ispunjeno. Osim toga, naziv

75
 BRUŠENJE PAMETI

Jugoslavija nosi sa sobom i poluvekovnu ideološku, komunistièku

hipoteku (druga Jugoslavija je imala dva puta duži život od prve),
koja teško da može usreæiti graðane Srbije i Crne Gore.

Promene u “Politici” ne mogu se zaustaviti

Na kraju, pitanje koje postavljam svim sagovornicima. Kako vi

gledate na pokušaj podržavljenja “Politike”?

Reè je o jednom pokušaju da se obrazac partijske kontrole nad

medijima, koji izuzetno dobro funkcioniše u sluèaju Radio televizije
Srbije, primeni i na štampanu reè. To je uèinjeno u èasu kada je postala
vidna razlika izmeðu jednog kontrolisanog glasila i jednog glasila koje
te kontrole poèinje da se oslobaða. Bez obzira na to što štampana reè -
pogotovu u uslovima ekonomskih sankcija, siromaštva i nerazvijenosti
politièke kulture - ima manji uticaj od slike sa televizijskog ekrana,
pokazalo se da vladajuæi režim u Srbiji hoæe da obezbedi kontrolu nad
svim vodeæim medijima uoèi predstojeæih izbora.
Onako kako je zamišljen, taj pokušaj nije uspeo. Sadašnji
kompromis ima svojih mana, ali on je u svakom sluèaju privremen.
Imajuæi u vidu pravu prirodu vlasti i njenih nosilaca u Srbiji, teško je
zamisliti da bi za nju ovakvo polovièno rešenje moglo biti prihvatljivo:
strogo kontrolisana Televizija i “Politika” koja se oslobaða. Mislim da
ta vlast sadašnje stanje u “Politici” vidi kao zatišje pred buru. Dakako,
buru koju æe ona sama još jednom pokušati da raspiri.
Na nešto duži ili kraæi rok, svi mi znamo ishod. Primer “Politike”
morao bi po principu spojenih sudova da deluje i na Televiziju.
Promene ove vrste ne mogu se zaustaviti. “Zarazu” nazvanu sloboda
ili oslobaðanje štampe teško je zaustaviti, a nemoguæe iskoreniti.

76
Svet je naša sudbina

Srpska demokratska javnost danas je svakako najjaèa i najglasnija

opoziciona snaga na èitavom podruèju bivše Jugoslavije. - Buduænost
Jugoslavije æe umnogome zavisiti od daljeg razvoja dogaðaja kako na
ratištima, tako i u unutrašnjim odnosima. - Otvoriti vrata i vidike
deci i mladim ljudima, to je prvi zadatak i najpreèi cilj društvene
obnove

Gospodine Palavestra, roðeni ste u Sarajevu. Kako gledate na

graðanski rat i sve strahote koje ga prate?

Kao veæina obiènog sveta, zaprepašæen sam i užasnut žestinom

mržnje i nasilja koji su preko noæi pokuljali, sve nas potopili i
izjednaèili u crnom oèajanju i nesreæi. Èini mi se da više nismo u
stanju da prepoznamo ni svoje bližnje, a ni sami sebe. Duše su nam
posuvraæene i ogrubele, bez milosti, razumevanja i praštanja. Niko
nije ni slutio da je meðu nama zlo tako blizu, tako plitko ispod kože,
i da je bilo potrebno tako malo osornosti i besa da sa svih strana
prokljuèa i provali tolika kolièina zla. Da zavlada ovakva
“nepodnošljiva lakoæa umiranja”, u kojoj više niko nije i neæe ostati
onakav kakav je bio juèe.
To je veliki poraz i pad jugoslovenske civilizacije, nazadak iz
kojeg se neæemo izvuæi za dugi niz godina. Svet æe nas dugo
podozrevati, s više ilil manje prava (jer ni sam nije nevin u našoj
nesreæi), ali je još gore to što æe naše duše ostati opustošene i surove,
naviknute na izopaèena i bolesna stanja i merila. Dugo æemo živeti
sami. Trebaæe mnogo truda nekoliko sledeæih naraštaja da ponovo
budemo ono što smo bili u XX veku, kada smo se èasno i èestito
kretali na istorijskoj sceni Evrope, uvek bili na strani pravednosti, da
bi sada sa te scene bili oterani i prokleti, odbaèeni èak i od onih
kojima smo pomogli da stanu na noge.
U nama mora postojati neki veliki greh kada nas istorija tako
surovo kažnjava. Ne bih mogao reæi šta je uzrok takvom porazu, ali
sam siguran da istorija neæe biti milostiva prema onima koji su srpski
narod spustili na tako niske grane. Ova ogromna kolièina ljudske
patnje i bola, ovolike suze, ruševine i grobovi zatražiæe jednoga dana
odgovornost od onih koji su zemlju vodili i doveli do poraza - ne
toliko vojnièkog i politièkog, koliko do moralnog i duhovnog poraza.
Neko æe morati da odgovara što su srpskoj mladeži zatvorena i
nepristupaèna vrata velikog sveta. taj svet se ujedinjuje, dok se naš u

77
 BRUŠENJE PAMETI

krvi usitnjava. Dok se drugi podižu, mi se sunovraæujemo.

navikavamo se na zlo od kojeg drugi okreæu glavu i to zlo postaje
naša stvarnost, deo našeg jedinog života.
Znam da nisam nimalo vedar ni utešan u ovom odgovoru o
strahotama današnjeg rata, ali mislim da istini konaèno moramo
pogledati u oèi da bismo se trgli, možda u poslednji èas. Pre dva-tri
dana novine i televizija su objavili sliku nekog stranog plaæenika u
Bosni koji u ruci nosi odseèenu glavu svoga protivnika; pored njega,
drugu odseèenu glavu nekog lepog mladiæa gaze nogama. Budimo
razumni pred tim užasom: to je naša današnja stvarnost, to je istina
našeg sadašnjeg života. Ti nesreænici su naši ljudi, naša deca,
svejedno sa koje strane. Kuda to idemo, ko nas je dovde doveo, šta
nas još sutra èeka?

Andriæeve crne slike iz umorne prièe ponovo se ostvaruju

Plašim se, dakle, te pustoši u èoveku, koja sve više raste i potapa nas
mržnjom i besom. Sarajevo, za koje me vezuju seæanja na roditeljski
dom, na drugove, braæu, prve ljubavi, grobove predaka i uspomene iz
prošlog rata, to Sarajevo danas je porušeno, popaljeno, gladno,
ranjeno, u ruševinama kakve ne pamti od svog postanja. Ponekad se
noæu probudim sa užasnom mišlju: da bi mi u tolikoj nesreæi možda
bilo lakše da u razaranju mog rodnog grada nije uèestvovao i moj
narod.

Doktorirali ste sa tezom “Književnost Mlade Bosne”. Šta se u Bosni

promenilo od Andriæevog vremena do danas?

Stogodišnjica roðenja Ive Andriæa, koja pada ovih dana, tužan je

spomen na èoveka koga niko nije valjano èuo ni saslušao. Andriæ je
celog veka govorio o susretima, trpljenju i dijalogu kultura, o
obuzdavanju mržnje i prožimanju razlièitih ideja i shvatanja.
Tumaèio je Bosnu svetu i Evropi, ali je od toga malo šta ostalo
upamæeno. Zato je Andriæevo vreme zapravo ovo naše vreme: u
njemu se ništa nije mnogo izmenilo. Svet je ostao prema nama isti,
mi smo ostali isti, naše strasti i naši nagoni nisu promenjeni. Od
istorije se nièemu nismo nauèili. Iste su nam podele, iste mržnje, što
dokazuje da je Andriæ naš živi savremenik. Neke njegove crne
slutnje i sumorne prièe ponovo se ostvaruju, naroèito kada je reè o
Bosni.

78
PALAVESTRA: SVET JE NAŠA SUDBINA

Za jednu kulturu je veliki dobitak kada ima takvog vizionara, ali je

za ljude koji žive velika nesreæa što se njegove strepnje na kraju uvek
ostvaruju. Kao da se u hodu kroz istoriju uvek vraæamo na poèetak,
kao da stalno tumaramo u mraku, otvaramo ista vrata i upadamo u
iste zamke, trpeæi uvek ista iskušenja i nesreæe.

Mogu li i posle svega narodi na bosanskim prostorima da žive

zajedno ili je podela Bosne neminovna?

Sigurno je da æe biti teško izaæi iz taloga sadašnjeg verskog, etnièkog

i graðanskog rata, kao i iz pustoši u ljudima koja æe ostati kada se zla
smire. Biæe potrebno mnogo strpljenja i upornosti, mnogo dobre
volje i odricanja, mnogo snage za praštanje pre nego što se opet
naviknemo na svoje susede, braæu i srodnike. Meðutim, i najmutnije
divlje i nabujale reke uvek se vrate u svoja korita; rane postepeno
zacele i zla se zaborave ili oproste. Životni zakon je da se priroda
obnavlja, i ta obnova u nekom trenutku obuhvatiæe i ljude. Ali, pre
toga moraæe se smiriti i pomiriti u duhovima, moraæe progovoriti
prosveæeni i trezveni umovi u svakom narodu, jer jedino oni koju
imaju svesti i savesti mogu izvesti svoj narod iz opasnosti da se uguši
u krvi i sopstvenom zlu.
Bosna u tome neæe biti izuzetak, mada æe proces sreðivanja
prilika u njoj biti teži nego drugde. Tu je istorija najviše vraæena
unazad, pa æe i put do mira morati da bude najduži i najteži.
Nasleðe sadašnjeg rata najmanje je ideološko, iako se taj rat
razbuktao posle propasti komunizma. Pretežno verski i etnièki, ovaj
rat se razgoreo i na velikim socijalnim poremeæajima, sa kojima se
bivša Jugoslavija raspala u trenutku svoje ekonomske krize, rastuæeg
siromaštva, ogromne nezaposlenosti, niske produktivnosti i velikih
društvenih promena. Pre smirenja kome se nadamo, moraæe se
dovesti u red sve te stvari i otkloniti svi ti uzroci.

Da li je graðanski rat, koji se vodi na prostorima bivše Jugoslavije,

zapravo nastavak onog rata od pre pola stoleæa?

Èesto mi se èini da je sadašnji rat zaista nastavak prošlog takoðe

genocidnog i graðanskog rata, ali da je u nekim oblicima još strašniji,
suroviji i teži. Neki nerazumni i nepromišljeni potezi sa hrvatske,
srpske i muslimanske strane preko noæi su povredili tanku pokožicu
na još nezaceljenim ranama, pa je krv ponovo potekla i neohlaðena
prošlost se grubo vratila, goreæi jaèe nego ranije. Meðusobne mržnje

79
 BRUŠENJE PAMETI

i omraze danas su jaèe i razornije nego što su bile u prošlom ratu, jer
je on, iako uveliko bratoubilaèki, u isto vreme bio antifašistièki,
graðanski i oslobodilaèki. Kada se taj rat završio, ljudi su svu mržnju
prema neprijatelju, pa i krv nevinih koja je bila prolivena, jednim
delom nesvesno natovarili na leða okupatora i time otklonili od sebe
od sebe deo sopstvenoga zla.

Borbe za istinu plaše se samo krivci i ratni zloèinci

Sada, meðutim, nema toga okupatora ni takvog naèina kojim bismo

svoje mržnje i zlodela mogli pripisati drugima. Ostajemo sami da
živimo sa svojim zlom, da se grizemo i koljemo izmeðu sebe,
zatvoreni u žice i odvojeni od sveta kao gubavci. Dok se sami ne
operemo, ne ozdravimo i ne preobrazimo, ili dok se sasvim ne
potamanimo, niko nas neæe ni pogledati.
Onda smo imali saveznike èije su pobede bile i naše; to je bila
naša nada i naš oslonac. Sada nemamo nigde nikoga, sem svoga
najbližega, koji nam radi o glavi, kao što i mi radimo o njegovoj. Zato
mi se èini da je ovaj rat gori od preðašnjeg, da je jedan od najtežih i
najstrašnijih u novijoj srpskoj istoriji, mada može biti još strašniji. Ako
ga izgubimo u duhu i ako se u njemu izmetnemo u ono što nismo, i
što nikada nismo bili, onda je ishod još strašniji. Pogotovu zato što je u
ovom ratu srpski narod donekle izgubio onu moralnu prednost koju je
ranije imao kao viteški narod i žrtva zverskog genocida.

Vi ste predsednik Srpskog PEN centra. Vaša organizacija se u više

navrata oglašavala protiv zloèina koji su se dogaðali na ovim
prostorima. U kojoj meri ova i sliène organizacije mogu da pomognu
u stvaranju jednog humanijeg demokratskog društva?

Mirovni napori raznih udruženja i pojedinaca nikada nisu bili na

ceni meðu zakrvljenim i besnim ratnicima. Apeli za mir, trezvenost,
razum, dobru volju i pregovore ponekad se èak smatraju oblikom
nacionalne izdaje, defetizmom i povlaèenjem pred neprijateljem.
Neke od tih optužbi upuæuju se i Srpskom PEN-u kao i grupi
èlanova SANU, beogradskim glumcima, novinarima i
kompozitorima koji odluèno osuðuju sva divljaštva i sva bezumlja,
kako tuða tako i sopstvenog naroda.
Uveren sam da upravo ti i takvi mirovni napori srpskih
intelektualaca u znatnoj meri spasavaju ugled i obraz Srbije. Time se

80
PALAVESTRA: SVET JE NAŠA SUDBINA

Srbiji i Beogradu obezbeðuje snažna demokratska javna reè.

Stvaraju se preduslovi za drukèiji i objektivniji odnos Zapada prema
srpskim razlozima, pravima i zahtevima. Da bismo vratili poverenje
sveta u naša prava i zahteve, moramo istrajno raditi na tome da se
uèvrste i ustanove ona pravila i one institucije javnosti koje
civilizovani svet poznaje i priznaje. Nijedan narod ne može živeti
mimo sveta i u inat èitavome svetu, ili èekati da mu u ime
nadzemaljske pravde istina sama od sebe padne u šešir pravo sa
nebesa.
Takva logika od sopstvene zemlje može da napravi rezervat, a
od naroda taoce vladajuæe politike. Zatvaranje u sebe i upravljanje
jedino prema sebi vodi nekoj vrsti nacionalne paranoje, koja se od
ksenofobije kreæe ka krivoj predstavi o sebi i drugima, ka tihom
izumiranju ili kolektivnom samouništenju. Svaki napor koji ide za
tim da se naš narod saèuva od takve sudbine, pravièan je i opravdan
oblik odbrane nacionalnih interesa.
Srpski PEN je dosta uradio da se otvore vrata istine i da se
srbofobija ponegde stiša i ublaži. Ovih dana jedna takva inicijativa
odnosila se na predlog nobelovca Elija Vizela da se obrazuje
meðunarodna komisija koja bi se na licu mesta uverila šta je prava
istina o logorima i kakvi su oblici genocida i etnièkog èišæenja
primenjeni u jugoslovenskom ratu. preko predsednika Dobrice Æosiæa
i meðunarodnog PEN-a u Londonu, srpski PEN je obezbedio podršku
za tu ideju. Od borbe za istinu plaše se samo krivci i ratni zloèinci.

Stati na put na nacionalnim iskljuèivostima, primitivnom

i jevtinom i rodoljublju

Šta je, po Vama, najpreèi cilj u ovom postkomunistièkom vremenu?

Ako me pitate o našim prilikama, a ne o opštoj situaciji u

postkomunistièkoj eri, èini mi se d aje kod nas najpreèi zadatak i prvi
cilj: uspostavljanje graðanske demokratije. To je bitan i osnovni
preduslov za obustavljanje rata i meteža, za izlazak iz blokade i
nemaštine i za povratak u krug civilizovanog sveta. Korenite izmene,
koje bi mogle doneti jedna stvarna demokratska vladavina prava,
postakle bi i unapredile privredni život, oslobodile tržište i privatnu
inicijativu, podigle duhove i vratile veru mladih naraštaja u
moguænost života i opstanka na ovim prostorima.

81
 BRUŠENJE PAMETI

Od svih naših društvenih slojeva, danas su najugroženiji upravo

mladi ljudi jer su, nastavkom rata, oni najpre osuðeni na smrt, na
suze, krv i odricanja. O tome najbolje svedoèe reèi koje su se èule na
letošnjem studentskom protestu. Još i sada jedan deo mladih ljudi
nalazi se na ratištima, drugi su napustili zemlju ili strepe od
razgorevanja rata. Oni koji su odluèili da ostanu moraæe da prihvate
siromaštvo, nestašice i teška iskušenja, s tankom nadom da æe se
održati i da æe uspeti da ostvare nužnu obnovu fizièkog i duhovnog
zdravlja nacije.
Mladi ljudi, koji žive oko nas, pravi su heroji naše današnjice.
On nisu krivi za svet koji su zatekli, ali ispaštaju njegove grehe,
svesni da ga moraju prihvatiti i promeniti. Njihove šanse nisu velike,
jer na njih pada krivica oèeva i dedova. Oni su, s jedne strane, dužni
da podignu naciju i da na svojim leðima iznesu rat koji nije njihov i u
koji su protiv svoje volje gurnuti. S druge strane, oni æe jesti gorki
hleb poraza i morati da vraæaju ugled zemlji koju su drugi
upropastili. Njihovo jedino rešenje je brza i korenita promena
poretka koji ih je toliko izneverio, zatvorio im izlaze i osudio ih na
mrak i izumiranje. Otvoriti vrata i vidike deci i mladim ljudima, to je
prvi zadatak i najpreèi cilj društvene obnove.

Jednom prilikom ste rekli da demokratija u Srbiji nikad nije dolazila

odozgo. Ako nije odozgo, koji su uslovi potrebni da demokratija
doðe odozdo?

Zna se vrlo dobro šta je demokratija odozgo, poklonjena i iznuðena

milošæu upravljaèa, a šta je demokratija odozdo, koja polazi od volje
naroda i poštuje raspoloženja i slobodnu odluku veæine. U ovom
èasu, uoèi najavljenih izbora (ako do njih doðe), demokratija odozdo
znaèi jedinstven generalni stav opozicionih snaga i njihovo
graðansko - a ne stranaèko! - povezivanje oko minimuma opštih i
zajednièkih ciljeva. Predstojeæa konvencija DEPOS-a ima za cilj
upravo takvo povezivanje opozicionih snaga, uprkos programskim
razlikama pojedinih politièkih stranaka. Grupa nezavisnih
vanstranaèkih liènosti u DEPOS-u, koji nemaju politièkih ambicija
nego rade u ime svoje graðanske savesti, teži upravo tome jedinstvu
celokupne srpske demokratske opozicije. U ovom odsudnom èasu svi
kojima je do promena treba da stanu jedni uz druge radi opšteg
dobra i da zajedno pokažu svoju snagu, kako bi se na izborima
ostvarila volja veæine i ubrzale promene bez kojih nema mnogo
izgleda za spasenje i opstanak.

82
PALAVESTRA: SVET JE NAŠA SUDBINA

Šta je po Vašem mišljenju uslovilo tragediju naše moderne

duhovnosti?

Taèno je da kod nas postoje veliki nesklad i meðu kulturnim

slojevima, ali ne bih prihvatio tezu o tragediji ili padu naše
duhovnosti. Kod nas zaista ima previše neprosveæenosti,
primitivizma, bahate gluposti, sebiènosti, zlobe i zavisti. Mnogi ljudi
žive bez veæih duhovnih potreba i, što je još gore, bez moralnih
koènica. Ne znaju ni šta je red ni šta je grehota, šta se može a šta se
ne sme. Sve to ipak nije tragedija duhovnosti zato što se, na drugoj
strani, upravo na duhovnom planu postižu znaèajni prodori i uspesi i
što naši ljudi, uprkos nepovoljnim uslovima, èasno pronose srpsko
ime i kulturu po svetu. Od toga kredita, što su ga stekli pojedinci a
ne država, sutra æe moæi da žive oni koji budu bolje sreæe od nas
sadašnjih.
Kulturna blokada Srbije i Jugoslavije svakako teško pogaða naš
narod, ali poduhvati, koji se ostvaruju, znaèe više nego što smo toga
svesni. U Engleskoj su ovih dana izašle dve nove Andriæeve knjige, a
u SANU uskoro izlaze akta sa Drugog švedsko-srpskog simpozijuma.
Uspeh Paskaljeviæevog filma “Tango argentino” u Veneciji došao je
uporedo sa objavljivanjem velike, raskošno štampane knjige
akademika Sime Æirkoviæa “Srbi u srednjem veku” u milanskom
preduzeæu Jasa Book, za èije je izdavanje najzaslužniji naš zemljak
Aleksandar Stefanoviæ. Oni koji upravo sada uzmu u ruke tu knjigu
o Staroj Srbiji moæi æe se lako uveriti koliko su neprihvatljive prièe o
srpskom divljaštvu ili o otuðenosti pravoslavne civilizacije, odnosno
kakva je èudesna duhovna kultura Evrope uništena turskom
invazijom u srce Balkana.

Kako vidite jugoslovensku i srpsku vlast?

Izmeðu srpske i jugoslovenske vlasti primeæuje se sve oštriji i veæi

raskorak. Takvi odnosi mogu postati ne samo smetnja nego i
opasnost za društvenu stabilnost, mada ne treba izbegavati podele
koje su neminovne. Na pragu zime, u sve težoj oskudici, pri
vrtoglavoj inflaciji i padu kupovne moæi, sa ratom na vratu i
stotinama hiljada izbeglica, ni u normalnim uslovima ne bi se mogli
održati skladni odnosi u društvu. Opasnost pojaèavaju sve veæe
nestašice osnovnih životnih potreba, velika nezaposlenost, koja æe do
kraja godine obuhvatiti oko dva miliona ljudi. Tu su, zatim, opšti

83
 BRUŠENJE PAMETI

gubitak perspektive, bolesti, zima i glad, koji æe uskoro stegnuti

obruè u jugoslovenskom rezervatu sa kojim je èitav svet veæ prekinuo
veze i odnose.
Da bi se izbeglo nasilje na ulicama i provala nezadovoljstva
gladnih oèajnika, srpski upravljaèi bi neodložno morali prestati sa
svojom igrom za sebiène interese vlasti i pre erupcije, koju sutra više
neæe moæi da kontrolišu, dok još ima vremena podržati sve mirovne
inicijative i napore saveznog vrha koji vode prekidu rata, skidanju
blokade i ublažavanju sankcija. Uporedo s tim, u èitavoj Jugoslaviji,
a samim tim i u Srbiji, treba omoguæiti i sprovesti nove slobodne i
demokratske izbore radi blagovremene i mirne ustavne smene vlasti,
konsolidovanja države i ponovnog ukljuèivanja Srbije u
meðunarodnu zajednicu. Takvu perspektivu nudi danas jedino
savezna vlada i vrh savezne države. Oni ljudima vraæaju nadu i
ohrabrenje, veru u izlaz iz teškoæa, poslednji traèak životnog
optimizma. Uprkos mnogim razlikama u mišljenju, ka Æosiæu i
Paniæu se ne okreæu samo snage opozicije nego sva lica ljudi
zabrinutih za sudbinu zemlje i buduænost svoje dece.

Kako gledate na buduænost ove nove države koja se zove SR

Jugoslavija. Da li æe ona moæi da bude jedna savremena federacija ili
je veæ na poèetku, kao što neki tvrde, osuðena na nestajanje?

Buduænost Jugoslavije umnogome æe zavisiti od daljeg razvoja

dogaðaja, kako na ratištima tako i u unutrašnjim odnosima.
Meðunarodni položaj nove države zavisiæe prvenstveno od stanja u
zemlji i na njenim granicama, a važan èinilac biæe i odnos Srbije
prema srpskim zajednicama i delovima srpskog naroda koji žive
izvan Jugoslavije. U svetu raste otpor ideji o nekakvoj velikoj Srbiji.
Ipak, samo moderna i demokratska Srbija na Balkanu mogla bi biti
oslonac rasutim delovima srpskog naroda u njihovoj borbi za
graðanska i ljudska prava. Pogotovu ako bi Srbija drugim narodima,
koji žive u njenim granicama, pružila ista prava koja traži za svoj
narod u drugim državama.
Buduæi da današnji svet teži ujedinjenju i da se u Evropi veæ
stvara jedan novi savez država nije neosnovano pretpostaviti da bi
jednoga dana moglo doæi do (sada neverovatnog) novog zbližavanja
balkanskih zemalja, pod uslovom da prestanu neprijateljstva i da se
mirno reše sporna pitanja. Danas ta ideja lièi na utopiju, mada
postoje jaki civilizacijski, kulturni i istorijski uslovi za jednu takvu
uniju. Èvrste granice u ovome delu sveta su neodržive, jer

84
PALAVESTRA: SVET JE NAŠA SUDBINA

jugoslovenske narode vezuju krvne, jezièke, verske i kulturne spone,

pa i zajednièka sudbina od koje niko ne može pobeæi.

Šta je patriotska dužnost inteligencije?

Više puta sam govorio o položaju i ulozi inteligencije i prosveæenih

ljudi u borbi protiv totalitarizma i ideološkog jednoumlja. Napisao
sam dosta radova pa i nekoliko knjiga o tome pitanju i nema smisla
da to ovde ponavljam. Kritièka inteligencija u bivšem komunistièkom
svetu odigrala je kljuènu ulogu pri rušenju nasilnièkog režima. ti
režimi su se urušili iznutra, snagom unutrašnjeg otpora, a ne spolja
niti pred tenkovima sa strane. Komunizam su pobedili njegovi
prosveæeni umovi i unutrašnje slabosti, naroèito izdržljiva hrabrost
inteligencije koja je otkrila smrtne bolesti poretka i razotkrila
njegova slaba mesta.
Takva uloga prosveæenih slojeva i graðanske inteligencije u naše
vreme prilagoðava se novim uslovima, jer se na ruševinama
komunizma veæ raða nova totalitarna svest u vidu agresivnog i
bolesnog nacionalizma. Patriotska dužnost inteligencije danas je u
tome da saèuva i spase obraz svoga naroda, da se izbori za
demokratske institucije u državi i da ohrabri sve napore i težnje kako
bi društvo moglo stati na put svakom novom obliku totalitarizma. Pre
svega treba stati na put nacionalnim iskljuèivostima, primitivnom i
jevtinom rodoljublju, lažnim podelama na izdajnike i junake,
osvetnièkim strastima nasilnika i ratnih dobitnika.

Za oslobaðanje zvaniène televizije od uticaja vlasti

Mnogo se govori o medijima, posebno o televiziji. U kojoj su meri

mediji važni za stvaranje demokratskog poretka?

Moderna civilizacija je tako ustrojena da su televizija, štampa i radio

èesto jaèi od topova. Istina danas više nije ono što se zaista dešava,
nego ono što se o tome govori i širi po svetu. Srpska strana izgubila
je propagandni rat zato što je potcenila moæ medija i njihov uticaj na
svetsko javno mnjenje, a takoðe i zato što su srpski glavari
samouvereno ponavljali da im je tobože više stalo do mišljenja
naroda nego do stavova svetske zajednice i meðunarodne javnosti.
Danas se takva glupost krvavo plaæa i taj poraz se neæe moæi lako ni
ispraviti ni nadoknaditi.

85
 BRUŠENJE PAMETI

Isti je sluèaj i sa propagandnom olujom koju u zemlji vodi

zvanièna televizija. Svojim ratnim vestima i huškaèkim komentarima
ona naš narod ubeðuje da je on uvek u pravu i na pravoj strani,
umesto da to dokazuju i pokažu drugima. To se svakako radi i zato
da bi se u javnosti podigao ratnièki duh, alis e sa takvom politikom
ne vode mirovni pregovori, jer slike govore jedno a reèi drugo.
Tako je i sa stranaèkom kontrolom televizijskih kanala. Emisije
koje idu u prilog dnevne politike vlade i vladajuæe stranke ponavljaju
se na najjaèim frekvencijama i po nekoliko puta. One dopiru u
najudaljenije krajeve zemlje, dok se kritièka mišljenja puštaju samo
preko lokalnih stanica sa ogranièenim dometom. To nije znak
ravnopravnosti u pristupu medijima i zato bi trebalo uèiniti ono što
je DEPOS predlagao: oslobaðanje zvaniène televizije od uticaja
vlasti i prepuštanje televizijskih kanala profesionalnoj savesti
novinara i potrebama demokratske javnosti.
Srpska demokratska javnost danas je svakako najjaèa i
najglasnija opoziciona snaga i na èitavom podruèju bivše Jugoslavije,
ali se ona slabo èuje i vidi, jer su joj usta zapušena. Njene reèi ne
dopiru gde treba i svet tu drugu Srbiju ne poznaje dovoljno. Kada bi
se na srpskoj televiziji slobodno i glasno govorilo, kao što se u Srbiji
slobodno i glasno piše, slika o srpskom narodu i njegovim
demokratskim navikama bitno bi izmenila mnoge predrasude kakve
danas o nama postoje us vetu. Nismo mi mera sveta, nego je svet
naša sudbina.

86
Kapitulacija pred nedemokratskim
duhom

Ono što se sada nudi na javnoj sceni u suštini nije ništa drugo do
svoðenje pravoslavlja i demokratije na nekoliko površnih simbola. -
Hrista prilagoðavaju sebi. - Sankcije nisu kazna veæ osveta, a osveta
je uvek novi i uveæani zloèin. - Poništite sve sramne odluke koje su
najveæe rodoljube pretvorili u izdajnike

Gospodine Bigoviæu, uoèi izbora u Srbiji 1990. godine objavili ste tekst
u uvodniku “Pravoslavlja”, listu Srpske patrijaršije, u kome ste doveli
u pitanje demokratiènost tih izbora i uopšte demokratiju u Srbiji. Evo,
posle dve godine približavamo se novim vanrednim izborima. Kako
danas gledate na prilike u Srbiji uoèi izjašnjavanja graðana?
Ono što sam napisao uoèi izbora 1990. kasniji dogaðaji su
nažalost potvrdili. Od predstojeæih izbora ne oèekujem ništa bolje.
Mi smo odavno duhovno zatrovano društvo. Nespremni smo da se
menjamo iznutra, da menjamo navike i mentalitet.
Nenaviknuti smo na dijalog, meðusobno razumevanje i
poštovanje. Nedostaje nam samoogranièenje i samopreispitivanje.
Takvo stanje duha se izrodilo u stanje neobuzdanih prava i slobode
bešèašæa, koje se nikakvim izborima, državnim ustrojstvom,
industrijskim i tržišnim razvojem ma kakav bio, ne može odstraniti.
Kad pojedinci u jednom narodu nisu u stanju da sami sebe
obuzdavaju, onda uvek imaju vlast nasilja nad sobom ili anarhiju.
Izbora æe možda biti, biæe možda korektni, ali se suštinski ništa
neæe promeniti. Politièko tržište je oskudno. Ono što se sada nudi
na toj pijaci nebrojeno puta je nas dosad uverilo, da ništa nabolje
ne mogu da promene i novi dokazi nisu potrebni. Komunistièki
jeretici, ljudi optereæeni ratom, revolucijom i komunistièkom
prošlošæu sve više nas uveravaju da mogu biti samo ono što jesu:
autokrate sa sektaškom logikom i psihologijom, netolerantni i koji
sve probleme rešavaju nekim oblikom sile. Jedini dokaz da su za
demokratiju i da žele dobro narodu bio bi da se dobrovoljno
povuku s vlasti. Najbolji bi izbori bili ako oni ne bi bili izabrani.
Ovaj istorijski trenutak traži ljude od moralnog i struènog ugleda,
spremne da služe narodu a ne da mu ispiraju mu ispiraju mozak.
Potrebni su ljudi koji umeju da vode meðusobno i sa svetom
dijalog, da usmeravaju narodnu volju prema dobru, pravdi i
èoveènosti, da mu šire vidike i horizonte.

87
 BRUŠENJE PAMETI

Zar nema takvih ljudi kod nas?

Sigurno da ima. Ima ih i na politièkoj sceni. No jedni nemaju interes

za politiku a oni pak koji su na javnoj sceni zbunjuju sa svojim
“savezništvima”.
Od tih koalicija, politièke alhemije i dijalektike, staje pamet i
èovek se u èudu pita da li zbog vlasti vredi pogaziti sve moralne
norme. Bojim se da im metod nije adekvatan ciljevima.
Možda ne bi bilo loše da imaju na umu onu narodnu: “S kim si takav
si, i da dobro mora uvek biti ostvareno na dobar naèin”.

Ideološki neutralna država

Kako vi, kao teolog, predavaè na Bogoslovskom fakultetu Srpske

pravoslavne crkve u Beogradu, vidite danas odnose izmeðu Crkve i
države?

Naèelno govoreæi izmeðu njih postoji stalna napetost i sukob bez

obzira na to o kakvoj je državi reè. Taj sukob je najtragièniji tamo gde
postoji nedemokratska i totalitarna država. Crkva ne može da prepusti
sav život državi. Ona joj ne može biti potèinjena, a još manje da od nje
traži identitet. Modeli teokratske, klerikalne i jednopartijske države su
doživeli svoj istorijski slom. Svi ovi oblici državnog ureðenja su crkvi
naneli veliku nesreæu. Zato za sada ne postoji bolje rešenje od
demokratske države, iako nije ni ona idealna. Živimo u vremenu
planetarne civilizacije, gde dolazi do sudara, prožimanja i integracije
razlièitih vera, nacija, kultura i rasa. Gotovo ne postoji etnièki i
konfesionalno homogen prostor. Zato je neophodno da se taj
konkretni pluralizam manifestuje i u državi. Drugim reèima nema
boljeg rešenja od parlamentarne demokratije i ideološki neutralne
države, koja bi štitila kod svih ljudi njihova osnovna, politièka i
graðanska prava i gde niko ne bi bio diskriminisan zbog vere, nacije,
jezika ili boje kože. Imajuæi to na umu naša se Crkva stalno zalaže za
taj oblik države u kojoj æe biti poštovani pravda, pravo, moral, sloboda
i dostojanstvo svih ljudi. Koliko mi je poznato danas se sve hrišæanske
crkve i konfesije zalažu za princip da su crkva i država u svojim
funkcijama i nadležnostima autonomne, samostalne i slobodne u
odnosu jedna na drugu. Jerarhijske službe u crkvi se, iz svrsishodnih
razloga, odrièu državnih funkcija i poslova. Ali taj princip odvojenosti
crkve i države ne može da podrazumeva odvojenost crkve i društva,

88
BIGOVIÆ: KAPITULACIJA PRED NEDEMOKRATSKIM DUHOM

kako mnogi misle. Država treba da prihvati crkvu i religiju kao

konstitutivni faktor društva. To znaèi da bude integralni deo
obrazovanja, prosvete, i kulture.

Srpska pravoslavna crkva je, kao što je poznato pre nekoliko meseci
objavila Memorandum. U tom tekstu iznose se primedbe na raèun
vlasti. Da li su se odnosi izmeðu Crkve i države normalizovali?

Ne. Ustavnopravni položaj crkve je ostao isti kao i u celom

posleratnom periodu. Država crkvi nije vratila nezakonito oduzetu
imovinu, niti joj dala pravednu nadoknadu za to. Onemoguæeno je
prisustvo crkve tamo gde se najviše oblikuje ljudska svest u školama.
Pojedine partije i njihove ekspoziture još uvek javno traže pogrom,
svrgnuæe i rašèinjene pojedinih episkopa i sveštenika samo zato što
imaju kritièki stav prema odreðenoj politici.

Žuè prelivena na mozak

Nedavno je upravo bilo zahteva sa Kosmeta od nekih stranaka i

udruženja da se rašèini episkop raškoprizrenski g. Artemije. Koliko
juèe slièan zahtev bio je i za rašèinjenje vladike
zahumskohercegovaèkog g. Atanasija?
Pa da, mislio sam upravo na njih, što je vrhunac bestidnosti. To
samo dokazuje da se kod pojedinih politièara žuè proliva na mozak.
No od svega toga tragiènije je to što državni organi, svesno ili
nesvesno, ozakonjuju javni nemoral, kriminal, šverc, prostituciju,
mito, korupciju, bestidnost javne reè, militarizaciju društva, nasilje,
poltronski i podanièki moral. To mnogo više ugrožava crkvu i duh
jevanðelja nego progon i tamnièenje vernika. Taj zloduh postala je
atmosfera koju svakodnevno konzumiramo i ona skandalizuje ljudsku
svest i skrnavi božji i ljudski lik. Kod nas hara duhovna pustoš,
rastrojenost i, farisejski duh. Naša politika je bez morala i poštenja.
Obrazovanje bez ljudskog obraza i dostojanstva procvata bez svetlosti
i svetosti. Najveæi broj naših intelektualaca su postali službenici
politièara. Mediji su pretvoreni u informativne servise politièkih
partija. Podržavljuju se sve nacionalne i društvene institucije.

U vladajuæoj stranci a i u nekim drugim sluèajevima mogla se èuti

tvrdnja da crkva želi da se bavi politikom i da se upliæe u stvari koje po
njihovom mišljenju ne pripadaju crkvi. Jednostavno da crkva želi vlast?

89
 BRUŠENJE PAMETI

Da, èuju se takvi stavovi. Meðutim, ne radi se o tome da li crkva želi

da se bavi politikom ili ne, veæ o èinjenici da je ceo društveni prostor
u kome svi živimo pa i crkva, postao izrazito politièki i to u najgorem
smislu te reèi kao borba za vlast svim sredstvima. Takva politika je
kod nas postala neka vrsta metafizike i nove religije.
U takvoj situaciji delovanje i misija crkve jedino se tumaèe i
vrednuju politièki. Jasno je da najveæi broj politièkih subjekata
nastoji da crkvu, i ne samo nju, prilagodi ili potèini, ovoj ili onoj
politici. Meðutim u institucijama gde se donose politièke odluke, èak
i one od sudbinskog znaèaja, stvarni politièki subjekti crkvu ne
uzimaju ni kao sagovornika a kamoli kao politièkog partnera. Ne
znam kad je crkva konsultovana pri donošenju bilo koje važne
odluke èak i onih koje se na ljude odnose. Volio bih da znam u
kojim to državnim ili politièkim institucijama crkva sudeluje. Koje se
to svešteno lice nalazi na nekoj državnoj funkciji? Razume se da
crkva ne može a da se ne zalaže za ostvarenje hrišæanskih vrednosti
u društvu. Ako se za to ne bi zalagala bila bi to mrtva i skamenjena
crkva. Ukoliko verujuæi ljudi i sveštenici ne bi imali pravo da javno
saopšte svoje stavove po odreðenim pitanjima, pa i politièkim, onda
bi to bila užasna diskriminacija i kršenje elementarnih ljudskih
prava. Osporavati pravo crkvi da iznosi svoje stavove i onemoguæiti
je da se nenasilnim i jevanðelskim metodama zalaže za ostvarenje
hrišæanskih vrednosti i duhovni preobražaj društva ne znaèi ništa
drugo do progonstvo Boga i crkve sa ove planete. Oni koji progone i
bacaju kamen na Boga. neminovno pogaðaju i ubijaju èoveka.

U kakvom se položaju danas nalazi Srpska crkva?

U veoma teškom. Ona je u ovom ratu stradala do nesluæenih

razmera. Taman kad se mislilo dr je došao trenutak da crkva može
da se posveti sopstvenim problemima kao što su: ocrkovljenju samih
crkvenih institucija, uspostavljanju unutarcrkvenog dijaloga,
pripremi laika da preuzmu odreðene službe u crkvi, podizanju nivoa
crkvene štampe, ozbiljnom i kritièkom preispitivanju postojeæe
crkvenoteološke literature, i podizanju nivoa obrazovanja sveštenika,
došao je rat. Mnogi od ovih poslova ili su usporeni ili prekinuti. Sad
je sva energija crkve usmerena da ublaži ili prekine patnje ljudi iz
ratom zahvaæenih podruèja, što se posebno ogleda u zbrinjavanju
izbeglica, nabavci hrane, lekova, odeæe i obuæe. Pred crkvom su dva
opaka iskušenja koja je potresaju i kojima mora ozbiljno da se
odupre. To su bezbožni i lažni nacionalizam i patriotizam i duh

90
BIGOVIÆ: KAPITULACIJA PRED NEDEMOKRATSKIM DUHOM

totalitarnog tržišta za koji mnogi veruju da time mogu da poraze

totalitarnu državu. Crkva ne može da pretpostavi takozvanu
“bezliènu narodnu volju” volji Božijoj, što mnogi hoæe.

Da li Srpska pravoslavna crkva danas može da govori u ime celog

srpskog naroda?

Sigurno da ne može. Zato što jedan veliki deo srpskog naroda ne

pripada crkvi. Srbi su danas podeljeni na svim planovima i nije više
pravoslavlje onaj metafizièki temelj koji ih je u prošlosti objedinjavao.

Zar vam se ne èini da se mnogi zalažu za obnovu pravoslavlja, za

izvornu kulturu i duhovnost? Zar nije poveæan interes za religiju?

Taèno je da je kod naših ljudi poveæan interes za religiju, ali znatno

više za magiju, astrologiju, okultizam, hiromantiju, satanizam,
budizam, jogu, parapsihologiju i slièno. Istina je da se mnogi Srbi
busaju u prsa da su za svetosavlje i pravoslavlje. Ali to su samo
jalove parole. Pravoslavlje se ne obnavlja na mitinzima i trgovima
niti saopštenjima i deklaracijama. Ono što se sada nudi na javnoj
sceni u suštini nije ništa drugo do svoðenje pravoslavlja i
demokratije na nekoliko površnih simbola, koji stvaraju iluziju o
privrženosti demokratiji i vernosti “veri otaca”. Radi se zapravo o
potpunoj kapitulaciji pred nepravoslavnim, antipravoslavnim i
nedemokratskim duhom. Nužno je da se suoèimo sa èinjenicom da
je socijalistièka revolucija, i ne samo ona, prekinula naš duhovni i
istorijskokulturni kontinuitet. Mi u svakodnevici gotovo neznatno, ili
nikako, ne participiramo u svojoj izvornoj duhovnosti i kulturi,
izuzev malog broja pojedinaca. Bojim se da sadašnja srpska
pokolenja nemaju mnogo zajednièkog sa minulim sem krvi i imena.
Sadašnja i minula pokolenja se ne razumeju. Danas mnogi, nekom
èudnom dijalektikom pomraèenog uma, živog biblijskog Boga
ljubavi, oca ovih ljudi i naroda, svode na nacionalno i plemensko
božanstvo. Nemilosrdno ga prilagoðavaju nacionalistièkim strastima
i partijskim interesima. Umesto da sebe prilagoðavaju Hristu, Hrista
prilagoðavaju sebi. Sve se to naravno maskira tobožnjom borbom
“za svetosavlje” i “nacionalni interes”. U ime tobožnje brige za
narod, narodu se nameæe šizofrena svest da ga svi mrze, da su mu svi
neprijatelji i da mora protiv svih da ratuje. To je najperfidniji naèin
ubijanja pravoslavnog duha i pravoslavnog viðenja Boga, sveta i
èoveka u narodnoj svesti.

91
 BRUŠENJE PAMETI

Ovaj rat nije verski

Na prostorima bivše Jugoslavije vodi se graðanski rat. Neki kažu da

je to i verski rat. Kako vi gledate na te sukobe i da li u njihovim
korenima ima verskih netrpeljivosti?

Na tu dilemu mogu da daju odgovor ratni stratezi i struènjaci. Znam

samo da je rat zlo i najveæa nesreæa koja može ljude da snaðe i da
nikakvi pridevi ne mogu da zamagle tu njegovu suštinu. Mislim da se
ovaj rat ne vodi sa verskim motivima. No, ne iskljuèujem da ima
pojedinaca koji u ovom ratu uèestvuju i iz verskih pobuda, ali onda
je tu reè o lažnoj i patološkoj veri. Ubijanje ljudi u ime Boga ili u
ime ðavola, sasvim je isto.

Nedavno su se u Švajcarskoj sastali patrijarh srpski g. Pavle i

kardinal g. Kuhariæ. Razume se da je njihov susret izazvao veliku
pažnju u javnosti upravo zbog èinjenice da oni kao poglavari dveju
najveæih hrišæanskih crkava na ovim prostorima mogu da utièu da
sukobi prestanu? Kako ocenjujete taj susret?

Uèinili su ono što je jedino bilo smisleno da uèine dva crkvena

poglavara. Dijalog je u samom biæu crkve i oni su to praktièno potvrdili.
Ako bi taj njihov primer sledili pisci, pesnici. umetnici. politièari.
sportisti i novinari naša industrija smrti bi bila brzo zaustavljena. To bi
više doprinelo obustavi ratne stihije nego sve mirovne konferencije u
svetu. Svi moramo da shvatimo, sve i da se ostvare ratni ciljevi, da je to
beznaèajno malo i nebitna dobit u odnosu na one što se u ratnom
vihoru izgubi. Šta može biti vrednije na ovome svetu od ljudskih života?
Oni ne mogu da zaustave rat zato što nemaju vojsku, oružje i ratnu
tehniku. Rat mogu da okonèaju samo oni koji time raspolažu. Pitanje je
da li je kod nas reè o ratu ili o krvoloènim zverstvima kakva istorija ne
pamti, jer rat ima svoju etiku i svoja pravila. Ovde su jednostavno
ljudomorstva èiji su egzekutori krvoloène zveri.

Srbija se nalazi u gotovo potpunoj izolaciji. Nedavno je i Jugoslavija

iskljuèena iz svetske zajednice. Naši narodi u Srbiji i Crnoj Gori
izloženi su oštrim kaznenim merama. Èeka nas teška i neizvesna
zima. Šta vi mislite o sankcijama koje je meðunarodna zajednica
primenila prema narodu?

Šta mogu da mislim. Sankcije su nepravedne i neèoveène. Nerazumno

92
BIGOVIÆ: KAPITULACIJA PRED NEDEMOKRATSKIM DUHOM

je da svetska organizacija, u ime opravdane i razumne brige za zaštitu

prava na život jednih, ta ista prava ugrožava kod drugih. A to se
upravo dešava. Da bi zaštitila živote nedužnih ljudi u Bosni i
Hercegovini, ona, ovim sankcijama atakuje na sam život ljudi u Srbiji i
Crnoj Gori. to je teško protumaèiti kao dobronamernost,
demoraktiènost i humanost. Pre æe biti da je to još jedan poraz
demokratije i èoveènosti. Oèigledno je da je i zapadna demokratija u
ozbiljnoj krizi, pred slomom ideala za koje se zalagala. Svetu je danas
neophodna nova demokratija. Ove sankcije nisu kazna veæ osveta, a
osveta je uvek novi i uveæani zloèin. Ako kazna dovodi u pitanje sam
život jednog naroda, onda to više nije kazna veæ novi zloèin ravan
onome zbog kojeg je kazna i uvedena. Ja ipak verujem da nas sankcije
neæe uništiti. Više se plašim da æe nas satrti naš unutrašnji varvarizam
duha, pomraèenost uma i svesti. Plašim se što su nam duše postale
preprostrane za mržnju, egoizam, neosetljivost na patnju ljudi oko nas
a preskuèene za dobro, ljubav, pravdu i dobrotu. Više se od sankcija
pribojavam èinjenice što o nama odluèuju ljudi malog duha. sumnjivog
morala i plitke pameti. od kojih bi se mnogi u iole normalnom i
zdravom društvu našli u zatvorima ili se za njih ne bi znalo.

Kako objašnjavate èinjenicu da su samo Srbi kažnjeni iako u Bosni i

Hercegovini ratuju muslimani i Hrvati, èiji su zloèini surovi?

Oni su kažnjeni time što nisu kažnjeni. Neokajan i nekažnjen zloèin

najteža je kazna. kako za pojedinca tako i za ceo narod.

Na kraju hteo bih da vas pitam kako vi gledate na prestanak raskola,

pomirene izmeðu majke crkve i takozvane slobodne Srpske crkve u
Americi. Njegova svetost patrijarh srpski g. Pavle upravo putuje
širom Severne Amerike i Kanade u poseti rasejanim Srbima. Kako vi
gledate na vezu izmeðu Srba i njihove matiène države.

Poseta patrijarha srpskog uèvršæuje pomirenje meðu Srbima

Èin pomirenja je možda najznaèajniji dogaðaj koji se dogodio kod

nas u zadnje vreme. Mi još u ovom trenutku ne možemo da uvidimo
znaèaj tog dogaðaja. Nadam se da æe ova poseta Njegove svetosti to
pomirenje još više uèvrstiti.
Što se tièe odnosa Srba i njihove matice ne može se preæutati
èinjenica da je srpska država poèinila neoprostiv greh prema Srbima
u rasejanju, a prema mnogima i zloèin.

93
 BRUŠENJE PAMETI

Mislite na srpski komunistièki režim?

Naravno. Ali i sadašnji režim veoma je istrajan u nebrizi prema njima.

No, naši ljudi u dijaspori ne obaziru se na grehe prema njima. Svoj
narod u otadžbini pomažu koliko god mogu. Svako ko je ispružio ruku
prema njima bio je nagraðen èak i oni koji to nièim nisu zaslužili. Srbi
u dijaspori su uèinili mnogo na širenju srpske duhovnosti i kulture u
svetu. Podigli su veliki broj velelepnih hramova i crkvenonarodnih
domova širom sveta. Oni su bili do sada glavni ktitori mnogih naši
hramova ovde u zemlji, ukljuèujuæi i spomen hram Svetog Save na
Vraèaru. Nije beznaèajno ni njihovo kulturno stvaralaštvo. ko je se još
ozbiljno i sistematsku ne sakuplja i prouèava. Ako želimo da se oni
potpuno ne izgub( i asimiluju, poslednji je èas da država, crkva
prosvetne i kulturne institucije, uèine sve da naši ljudi i njihova deca
oèuva ju svoj identitet u tuðini. Treba otvarati škole, snabdevati iz
knjigama i literaturom. domaæim filmom, pozorištem štampom. Što je
najvažnije država treba da jednom zasvagda poništi sve sramne odluke
koje su najveæe rodoljube pretvorile u izdajnike i na stotine hiljade
ljudi osudile na izgon i progon sa domaæeg ognjišta.

“Politika” mora da bude autonomna, samostalna

Kako Vi gledate na pokušaj vlade Srbije da podržavi “Politiku”?

“Politika” mora da bude autonomna, samostalna u svom delovanju.

Ona jedino tako može da ispuni svoju funkciju. Podržavljenje
“Politike” je jedan apsurd i to nije ništa drugo u suštini nego atak na
slobodu javne reèi. Ako se javna reè sputava onda tu više ne može
biti reèi o demokratiji. Voleo bih da “Politika” postane zaista u
pravom smislu istinska demokratska kuæa, da bude nezavisna od bilo
koga, da ima svoj stav prema svakome. To je u stvari sloboda štampe.

To znaèi da “Politika” treba da kritikuje i Crkvu?

Sigurno. Svako mora da doðe pod lupu javnosti. Bez toga nema
napretka. Naravno, treba voditi raèuna, ne samo o slobodi javne reèi,
veæ i o odgovornosti za izgovorenu javnu reè. Nisam za to da se
koristi pljuvaèki jezik uvreda i kleveta, a ja se nadam da to “Politika”
neæe raditi.

94
Nema dve Srbije

Ima gladne, site, poštene, radne, odgovorne i lopovske Srbije, ima

ozbiljne Srbije i neozbiljne Srbije. - Ideja da se meðu opozicionim
partijama napravi jedna koordinacija, pogotovo uoèi izbora i u
odnosu na vladajuæu stranku, bila bi poželjna. - Brutalni, nekulturni
napadi na Æosiæa i Paniæa koji se èuju èak i sa skupštinske govornice
izraz su politièkog cinizma

Gospodine Miæunoviæu, u Srbiji je održan referendum. Nije uspeo.

Prve ocene su da nije postojala želja da referendum uspe. I pored
toga predsednik Skupštine Srbije najavljuje da æe izbora ipak biti.
Kako vi ocenjujete trenutnu situaciju?

Ovo je situacija koju smo, na žalost, predviðali. Kada je pokrenuto

pitanje naèina kako da se prevremeni izbori obave mi smo, kao
Demokratska stranka, predlagali u Skupštini da se izbori održe u
ovoj godini. U Crnoj Gori su izbori veæ zakazani, imaæemo i savezne
izbore i bilo bi gotovo politièki nemoguæe da se jedino u Srbiji izbori
ne održe. Sada smo zapali u jednu komplikovanu situaciju, a mogli
smo sve to da obavimo na jednostavniji naèin. Postavlja se pitanje:
zašto na drugi naèin nismo omoguæili prevremene izbore, zašto smo
gubili vreme. Ovaj referendum je istovremeno bio jedan test koji je
pokazao da ima dosta onih koji ne žele prevremene izbore. Tu, pre
svega, mislim na vladajuæu stranku, èak ni predsednik Republike
Srbije nije javno, vidljivo glasao, za primer drugim graðanima u
jutarnjim èasovima, kao što se to obièno radi, a neke opozicione
stranke su pozvale na bojkot referenduma. Postavlja se ovde jedno
zanimljivo pitanje: ako postoji dosta onih koji ne žele izbore, kakav
nam se drugi scenario nudi, koja je alternativa za rešavanje politièke
napetosti i kako da ispunimo preuzete obaveze pred unutrašnjom i
spoljnom javnošæu da æe u ovoj godini biti izbora. Traženje odgovora
na ovo pitanje mislim da je najhitnije i najvažnije u ovom trenutku.
Na osnovu jedne rasprave, u Skupštini Srbije doneli smo zakljuèke
da æemo organizovati prevremene izbore. Bila je to rasprava
povodom Platforme za spreèavanje graðanskog rata. Izbori su još
shvatani kao jedan od najboljih naèina da se spreèavaju sukobi i da
se problemi rešavaju na legalan i miran naèin. U junu mesecu
Skupština je to prihvatila kao svoj zakljuèak.
Skupština sada mora da brani svoj autoritet. Nema arbitra koji
bi presuðivao o zakljuècima Skupštine, jer je ona suverena, najviši je

95
 BRUŠENJE PAMETI

izraz narodnog suvereniteta. Prema tome, ona sada mora da stane

iza svoje date reèi i naðe naèin da se prevremeni izbori obave u ovoj
godini.
Postoje razni naèini da se ovo pitanje reši. Demokratska
stranka se zalaže da izbori budu ustavni. I pored èlana 89 koji govori
o raspuštanju Skupštine, postoji moguænost kolektivne ostavke... Ima
dovoljno naèina da se to pitanje reši zakonski, ali uvek æe ostati
jedan gorak ukus zbog toga što smo potrošili toliki novac i što smo
graðane nepotrebno pokretali. Neuspeo referendum može izazvati
apatiju kod graðana i u svakom sluèaju poveæavati apstinenciju na
izborima.
Smatram da je u ovom trenutku najvažnije da svi pokažemo
potrebnu dozu racionalnosti, da shvatimo da je iznad naših
stranaèkih borbi, iznad ambicija za uèešæe u vlasti, nešto drugo,
nešto mnogo veæe u pitanju, a to je opstanak naše zajednice.

Demokratske promene se imperativno nameæu

Da li to znaèi da æe izbori ipak biti raspisani do kraja godine?

Ne. Oni moraju biti održani do kraja godine. To znaèi da sada treba
da naðemo brza rešenja. Uostalom, ona ne traže toliko vremena.
Dovoljno je samo raspustiti Skupštinu i od tog trenutka za 60 dana
obaviti izbore i konstituisati novu skupštinu. Dakle, sve bi to bilo u
predviðenim rokovima i u toku ove godine. Ali, tu postoji još jedna
važna stvar. Srbija treba da raspiše izbore istovremeno sa saveznim
izborima, jer bi razdvajanje ovih izbora imalo velike nedostatke i
komplikacije, zbog poveæanih troškova, deranžiranja graðana,
nekompletnosti Savezne skupštine itd. Sve to treba uzeti u obzir ako
želimo masovni odziv graðana kako bi se politièka volja na što
reprezentativniji naèin manifestovala.

Pomenuli ste apstinenciju graðana. Pomenuli ste da vlast ne želi

izbore, kao i deo opozicije. Šta mislite da je razlog tome?

Motivi su razlièiti. Što se tièe vlasti ona ne želi izbore zato što ne želi
da bilo šta rizikuje, a taj rizik je veoma visok. Ona ne želi da izgubi
onu veæinu koju sada ima u parlamentu Srbije, jednopartijsku vladu i
apsolutnu vlast u gotovo svim institucijama. Sve bi to bilo stavljeno
na probu. To je prirodna težnja vlasti da ostane. Meðutim, mora

96
MIÆUNOVIÆ: NEMA DVE SRBIJE

ponekad vlast da ide na proveru i zbog promena politièkih okolnosti

a ne samo zbog isteka mandata. Tu se kod vlasti odnosno pojedinaca
na vlasti javlja jedna dilema. Iæi na izbore i potvrditi svoju
legitimnost i tako se osloboditi pritiska ili zadržati status kvo dok se
god to može.

To su dileme vlasti. A šta je razlog da deo opozicije ne želi izbore?

I kod jednog dela opozicije postoji, takoðe, rizik da na izborima

bude raspršen izgraðivan utisak o sopstvenoj snazi. Ako se u javnom
mnjenju stvori utisak o snazi neke opozicione partije onda postoji
rizik da rezultati izbora opovrgnu to mišljenje i time stvari postanu
oèigledne i svako bude stavljen na svoje mesto. Mislim da neki u
opoziciji sa tim rizikom ne žele da se suoèe. Tu je prisutan strah od
poraza. Ali mi se nalazimo u jednoj, gotovo dramatiènoj situaciji.
Demokratske promene se imperativno nameæu. postoji pritisak iz
inostranstva, postoje sankcije i druge forme blokada i izolacije.
Sigurno je da bi bilo svima lakše, pa i socijalistima, kada bi bilo više
novih ljudi na vlasti koji bi kontaktirali sa svetom. Preovlaðuje
oseæanje da treba menjati vlast, dati šansu drugim ljudima. Ali
važnije od spoljnog pritiska i oèekivanja je naše unutrašnje
nezadovoljstvo, gotovo beznaðe koje je obuzelo mnoge ljude da se
uopšte možemo sa ovakvom konstelacijom vlasti izvuæi iz bede i
propadanja. Optimizam zahteva promene. A bez optimizma se ne
može, a i nema smisla živeti.
Ima ljudi koji oèekuju da æe se stvoriti takvi uslovi koji æe
primorati vlast na abdikaciju, daæe doæi jedan takav trenutak koji
opoziciju lišava svih napora predizborne kampanje i svih rizika koji
prate demokratske izbore i da æe vlast kao zrela kruška sama pasti
nekome u krilo. Mislim da i oni na vlasti koji veruju da mogu i dalje
mirno vladati ništa ne menjajuæi, i oni koji misle da æe se bez izbora
doèepati vlasti greše.

Podela na dobro i zlo

Šta kažete o tvrdnji da postoje dve Srbije?

Ta tvrdnja je apsurdna i opasna. Danas nemamo više ni dve super

sile koje se suèeljavaju. Binarna slika sveta - podela svega na belo i
crno, dobro i zlo - raspršena je. Ako imamo dve Srbije - gde su im

97
 BRUŠENJE PAMETI

granice? Bitke na Drini i Kolubari bile su nešto sasvim drugo, i

Vojvoda Mišiæ, ako se veæ spominje, nije bio heroj graðanskog rata
izmeðu dve Srbije. Ako neko misli da te dve Srbije treba da se
sudare, pa šta bude, treba da kaže da ne preza ni od graðanskog
rata. Nadam se da to niko ne misli ozbiljno. Mislim da ne postoje
dve Srbije. Postoji jedna Srbija. Postoji jedan srpski narod. Podela
na one “prave” i na one “loše” Srbe je, po mom mišljenju,
proizvoljna i opasna. Opasna je zato što nudi karo razrešenje, “èeoni
sudar”, pa ko pretekne, taj je pobednik. Naprotiv, mislim da
možemo govoriti ili o jednoj Srbiji ili o više Srbija. Ima gladne, site,
poštene, radne, odgovorne i lopovske Srbije, ima ozbiljne Srbije i
neozbiljne Srbije... U svakoj državi ima puno, ako tako mogu da
kažem, “državica” koje se po nekom principu mogu klasifikovati, ali
ta raznovrsnost još uvek ne znaèi da je jedino rešenje sukob. Ako
bismo Srbiju podelili na dva dela, pa jednoj dali sve atribute: da je
naslednik istorije, slobode, tradicije, monarhije i šta god hoæete, a
onoj drugoj sva zla i krivice - vratili bismo se krstaškim ratovima i
teološkom mišljenju davnih vremena.
Jedan od prvih hrišæanskih teologa iz 4. veka Avgustin
suprotstavio je “državu božiju” “državi zemaljskoj”. Ta podela na
dobro i zlo ima mitološke korene i uvek je zahtevala najoštriju
moguæu konfrontaciju. Mislim da mi ovako nešto ne možemo
programski razumeti, veæ samo kao retorièko preterivanje. Našu
situaciju mogao bih da uporedim sa jednim torpedovanim brodom
na uzburkanom moru. Kako da doplovimo do bilo kakve obale, kad
ljudi poènu da se jedu meðu sobom. Brod æe, razume se, u tom
sluèaju, sigurno potonuti. Ovim neæu da kažem da sada ne treba da
nastavim politièku borbu, da ne treba da postoji vlast i opozicija.
Naprotiv, one moraju da postoje i moraju da se konfrontiraju. Ima
mnogo razloga zbog kojih s pravom zahtevamo promenu vlasti. Al ii
opozicija mora da brine o narodnom interesu, o interesu svih
graðana. Naroèito je opasno ako se kao jedini program nudi
mobilizacija negativne energije. To je jedna taèka, rekao bih,
razdvajanja Demokratske stranke i nekih drugih delova opozicije. Mi
želimo da okupimo ljude pozitivnih energija koji žele, kao odgovorni
pojedinci, da vide neku buduænost, nude programe i naèine kako da
izgradimo bolju državu, bolju privredu i bolji život.

Ako sam vas dobro razumeo vi se kao lider Demokratske stranke

iskljuèivo zalažete za promenu vlasti putem izbora, glasaèkim
listiæima!

98
MIÆUNOVIÆ: NEMA DVE SRBIJE

Apsolutno. Mislim da je danas svakom normalnom èoveku to jedini

prihvatljiv put. Sve ostalo je rizièno. Zato uvek one ljude koji mi
kažu da ima i drugih sredstava za promenu vlasti molim da mi taèno
opišu ta sredstva i koliko ta sredstva koštaju. Da vidimo da li se to
isplati. Da li se isplati jedan graðanski rat u Srbiji, Beogradu ili bilo
gde? Mislim da nema tog rezultata, tog “svetog cilja” makar svi
završili na nebesima i u raju, ako treba da proðemo kroz pakao
graðanskog rata. Ako neæemo graðanski rat, onda imamo na
raspolaganju demokratske izbore kao jedino sredstvo. Naravno,
izbori treba da budu pravi i pravedni, treba da se izborimo za
demokratske standarde. Neko je rekao da izbori mogu da budu
pošteni ili nepošteni, da se na njima krade ili ne krade. Svakako, ali
smatram da mi treba da se izborimo za što je moguæe bolje uslove za
održavanje izbora. Tu, pre svega, mislim na medije, jer su oni važni,
èak važniji od svih drugih uslova. Mediji omoguæavaju da se sazna
istina da bi èovek mogao da bira. Ako su mediji zarobljeni, oni nude
samo jednu robu, jedan program i vi faktièki nemate izbora.
Èuje se da postoje i drugi naèini bolji od stvaranja ovih uslova
za izbore. Jedan je graðanska neposlušnost. Tu se postavlja pitanje
da li mi imamo jedinstveno društvo, sve graðane, koji æe jednoga
dana prestati i da se voze gradskim saobraæajem, da plaæaju struju i
kiriju, da ne poštuju saobraæajne propise, sudske odluke -
jednostavno da ignorišu sve zakone. To mi nemamo. Mi smo
podeljeno društvo, politièki veoma rascepkano, bez jedinstvene
graðanske svesti. Drugo je, recimo, generalni štrajk. Generalnog
štrajka nema bez generalne uprave sindikata, jako dobro
organizovane sindikalne organizacije meðu radništvom. Ovi koji
govore o generalnom štrajku jedva da poznaju dva vozaèa autobusa
ili jednog predradnika u fabrici. Treæa ideja je neki pasivni otpor,
neki gandizam. voleo bih da vidim kako svi sedimo na nekom trgu
gde dolazi policija da nas sa tog trga otera, a mi mirno sedimo. Da li
bi ti ljudi na trgu mogli da izigravaju smerne Induse? Znamo,
nažalost, da su oni u stanju da se pobiju, samo ako neko nekoga
sluèajno gurne u tramvaju. Naveo sam ove primere samo da bih
pokazao da svi ti oblici otpora sa našom stvarnošæu nemaju mnogo
veze.
Naša stvarnost je nešto sasvim drugo. Oko nas je ogroman broj
naoružanih ljudi. Oko nas je veliki broj frustriranih ljudi. Oko nas su
ojaðeni ljudi. Ogroman je broj psihièki labilnih ljudi bilo zbog toga
što su uèestvovali u ratu ili zbog toga što su svakog dana satima na
televiziji gledali užase rata. Sinoæ sam tri minuta na televizijskom

99
 BRUŠENJE PAMETI

ekranu gledao kako kaplje krv sa zaklanih ljudi. To je užas. Ako

èovek to gleda satima i danima to je kao da uèestvuje u tome. Sav taj
svet oko nas iziskuje jedno uporno smirivanje, uvoðenje tih ljudi u
demokratsku proceduru da bi na taj naèin otklonili moguænost
sukoba koji mogu biti nalik onome što gledamo.

Izbori sa pravilima koja nikoga ne diskriminišu

Pomenuli ste uslove za izbore. Koji su to uslovi koji treba da se

stvore da bi ti izbori bili uspešni?

Izbori treba da se zasnivaju na pravilima koja nikoga ne

diskriminišu. Pre svega mora da se poštuje ono što je dogovoreno.
Izborni sistem nije jedini uslov. Pre rata su kod nas stranke izlazile
èak i na javne izbore, kada se javno glasalo, što je, razume se, bio
skandal. Ali su i tada dobile veliki procenat glasova. Ne mislim da
treba takve uslove prihvatati. Jednostavno treba primeniti one
standarde koji danas u svetu postoje.
Na našoj politièkoj sceni ima na desetine partija. Potrebno je
da se stvarno snaga tih stranaka verifikuje. Proporcionalni sistem to
omoguæuje. Kod veæinskog sistema zahvaljujuæi jednom èoveku neka
stranka bi mogla da uðe u parlament iako to po svojoj snazi ne
zaslužuje. Proporcionalni sistem daje najpravedniji odnos snaga, jer
nijedan glas ne propada. Odredi se cenzus od 3, 4 ili 5 procenata i
oni manji otpadnu. Tako dobijamo nekoliko partija u parlamentu
èime se stvaraju uslovi da skupština može da funkcioniše.
U svim bivšim socijalistièkim zemljama to je bilo neophodno da
bi se došlo do tog osnovnog uspostavljanja odnosa snaga. Greška je
bila što je 1990. godine bio primenjen veæinski sistem jer je time
favorizovana najveæa stranka, i stvoren nerealan odnos snaga u
parlamentu u poreðenju sa odnosom u biraèkom telu. O ovome smo
se inaèe, kao što se zna, saglasili na okruglom stolu. Meðutim,
socijalisti su došli sa predlogom o izbornim jedinicama sa kojima bi
proporcionalni sistem na taj naèin bio pretvoren opet u veæinski.
Ponudili su 20 jedinica. Greška je naèinjena tada što vlada nije izašla
samo sa jednim modelom koji bi korigovao i usaglasio okrugli sto.
Ovako se dogodilo da jedni predlažu da u Srbiji bude jedna izborna
jedinica, a drugi dvadeset. Aritmetièkom simetrijom, što, razume se,
nije nikakva pravda, predložilo se deset izbornih jedinica. Zna se da
od jedne do èetiri izborne jedinice nije bitno poremeæen

100
MIÆUNOVIÆ: NEMA DVE SRBIJE

proporcionalni sistem, do šest još uvek ste u okviru proporcionalnog

sistema, veæ sa osam, to je poluveæinski ili veæinski sistem.

Pa šta treba onda u ovom trenutku èiniti da se stranke sporazumeju?

Treba se vratiti prvobitnom opredeljenju o proporcionalnom sistemu

i statistièkom simulacijom utvrditi da li je šest izbornih jedinica pravi
odnos, ili eventualno nekim kompromisom doæi na najviše osam. Sve
preko toga nema smisla. To bi bio uslov da govorimo o pravednim
izborima.
Mnogo je po mom mišljenju važniji uslov utvrðivanje pravila o
raspodeli televizijskih kanala jer bez toga nemamo pravih izbora. Bez
oslobaðanja medija mi nemamo prave izbore, to nadam se svi shvataju.
Koliko su mediji moæno sredstvo danas najbolje vidimo kako
srpski narod prolazi u svetskoj javnosti. Mi vidimo kakav je efekat
postignut zahvaljujuæi uticaju svetskih medija o prilikama u Srbiji.
Pitanje je dokle æe ljudi kupovati novine zbog ovakvih ekonomskih
prilika. Televizija ostaje jedino sredstvo informisanja. Ako je ona
jednosmerno orijentisana onda se jednostavno vlada masama putem
malih ekrana.
Zna se kako se pitanje rasporeðivanja kanala na televiziji vrši.
Imamo primere u Francuskoj, Italiji, bilo gde. Pravila su jasna.
Pojavljuje se, meðutim, problem kontrole, jer kod nas postoji
jednopartijska vlada koja postavlja direktora televizije, a direktor
postavlja urednike. Zbog takvog naèina rada vlade ja sam podneo
ostavku na mesto èlana upravnog odbora Televizije Srbije.
Zato je važno da postoji jedan organ sa autoritetom, koji æe
imati moguænosti da primenjuje sankcije prema onim novinarima i
urednicima koji krše ta pravila. Ako jedan urednik umesto da pusti
dva razlièita mišljenja na televiziji pusti konferenciju za štampu
jedne opozicione stranke a iza toga komentar koji napadne i izvrgne
ono što je reèeno na konferenciji za štampu.
Postoje ideje da jedan kanal preuzme opozicija, a jedan
vladajuæa partija. Mislim da je to loša ideja. To bi bio medijski rat
bez ikakve kontrole i to ne bi moglo da usreæi graðane koji treba da
se opredele izmeðu jednog ili drugog programa. Bilo bi to štetno za
politièku kulturu, a sve bi to vodilo ka graðanskom ratu, jer medijski
rat je u stvari uvod u graðanski rat.
Druga ideja je da savezna vlada preuzme jedan kanal gde bi
bile objavljivane èiste vesti, bez komentara onog što je gola
informacija, kao što se radi na mnogim televizijskim stanicama u

101
 BRUŠENJE PAMETI

svetu. Moguæe je i novim repetitorima proširiti gledanost Studija B i

TV Politike.
Ono što mene brine o ovom trenutku jeste to da ovaj posao
oko televizije nije odmakao, a mi smo na pragu izbora.
Kad veæ govorimo o uslovima, treba istaæi i pitanje finansiranja
stranaka. U ovoj opštoj besparici nedostatak nekih strateških
materijala, kao što su papir i benzin, stvara velike nevolje
opozicionim strankama. Država kontroliše proizvoðaèe hartije, a
državu vladajuæa partija. U predizbornoj kampanji potrebno je
štampati plakate. Ista je stvar i sa benzinom - potrebno je stiæi do
svakog sela i obiæi biraèe. Morao bi biti donesen zakon koji bi vodio
raèuna o pravilnom rasporedu ovog strateškog materijala.

Pomenuli ste politièku kulturu. Stranaèki sukobi se sve više

rasplamsavaju. Reènik postaje sve neprijatniji. Šta mediji mogu da
uèine da spreèe nekulturno polemisanje meðu stranaèkim liènostima?

Novinari moraju da se pridržavaju profesionalnog kodeksa. Stara je

istina da demokratiji prete dve opasnosti: jedno su demagozi a drugo
su sikofanti.
Demagozi su ljudi koji zavode masu lažnim obeæanjima. Ko je
ubedljivije govorio, ko je više obeæavao imao je veæi uticaj na masu.
Retke su bile prilike kao što je bilo u Periklovo vreme kada je
autoritet jednog mudrog demokratskog èoveka mogao da se nametne
Atini. U mnogim vremenima demokratija je bila vrlo rovita,
nesigurna, nestabilna i podložna pre svega uticaju vlastoljubivih ljudi.
To je po pravilu dovodilo do anarhije, a onda bi se pojavio neki
tiranin koji bi zaveo red. Tako su propadale mnoge demokratije.
Sikofanti su, rekao bih, bili profesionalni klevetnici. To su ljudi koji
su za novac primljen od demagoga opanjkavali ljude u skupštini. Širili su
lažne vesti i na taj naèin pokušavali da diskredituju - ugledne ljude.
Oba ova politièka portreta, obe politièke uloge, postoje do
dana današnjeg.

Velika odgovornost medija

Na koji naèin demokratija može da se suprotstavi ovim opasnostima?

Protiv demagoga postoji kritièka javnost, demokratska procedura i

konkurencija programa, èime je smanjena njihova uloga.

102
MIÆUNOVIÆ: NEMA DVE SRBIJE

Što se tièe sikofanata postoji zakon o štampi. U našoj javnosti

se neodgovorno tvrdi da je u Srbiji postojao zakon o štampi koji je
imao samo jedan èlan: “Štampa u Srbiji je slobodna”. to nije taèno.
Takav zakon nikada nije postojao. Postoji jedan takav èlan kao uvod
u zakon, a zatim slede uslovi pod kojima je štampa slobodna.
Najveæi borci za slobodu štampe, kakav je na primer bi ojedan
od tvoraca amerièke revolucije Tomas Pejn, bili su svesni opasnosti
zloupotrebe štampe. Sloboda je ugrožena ako nema nikakvih
ogranièenja za javno izgovorenu reè. Zbog toga postoje u
demokratskim zemljama jasno propisane odgovornosti za izgovorenu
ili pisanu reè. Na taj naèin se graðani brane od kleveta. Za svaku
klevetu ili laž primenjivane su veoma oštre kazne. Te kazne su
najèešæe bile materijalne, pa onaj list koji se služi takvim sredstvima
vrlo brzo dolazi pod udar zakona i materijalno biva onemoguæen da
se više pojavi.
Odgovornost na medijima je velika. Jer oni ovakvim
ponašanjem faktièki gube svoju samostalnost. Širenjem netaènih
vesti mediji dolaze u situaciju da im se ne veruje i da prestaju da se
èitaju ili gledaju. Zato bi bilo važno ne samo potvrditi jedan moralni
kodeks, jer moral podrazumeva koherentnost zajednice koja usvaja
odreðene norme, veæ i propisivanje pravnih normi. Mi moramo da
dobijemo jedan mnogo ozbiljniji zakon o štampi, gde bi se brzo
rešavala pitanja odbrane dostojanstva nekoga ko je oklevetan. Bez
toga mi neæemo doæi do politièke kulture.
Što se tièe politièara, oni su veoma odgovorni jer daju ton u
svojim istupanjima. Ako oni svojim primerom ne šire tolerantnu,
kulturnu atmosferu meðusobnog dijaloga, poštovanja protivnika,
onda se ništa bolje ne može oèekivati od drugih. Kada stranaèke
liènosti ne biraju reèi to onda nahuškava druge i utièe na celu
atmosferu u masama. Zbog toga su oni onda odgovorni za
nekulturne politièke sukobe koji se mogu dogaðati u društvu.
U javnom komuniciranju mora postojati poštovanje protivnika.
Ne verujem nijednom èoveku da ima demokratska oseæanja koji
ružno govori od rugom èoveku sa željom da ga diskredituje. Takav
èovek nije demokrata, a ako se bude dokopao vlasti, teško svima.
Zato se ne sme klevetati, treba se èak uzdržati i od odgovora na
neèiji ispad, to je moja poruka svima koji su na politièkoj sceni.

Da li je ovo razlog što opozicija do sada nije mogla da postigne

kompromis i ujedini se na minimumu zajednièkog programa?

103
 BRUŠENJE PAMETI

Mislim da je to krupan razlog. Ako pogledate programe opozicionih

partija manje-više æete jedva zapaziti neku bitnu razliku. Te razlike
nisu takve da onemoguæavaju tešnju saradnju. Takoðe postoji
jedinstven stav opozicije u želji da promeni vlast. Meðutim, od samog
poèetka bilo je jako ružnih tonova u ponašanju unutar opozicije. Bilo
je želje da se po svaku cenu pridobije vodeæa pozicija. Pokušavalo se
to sa puno podmetanja, klevetanja, tako da je stvoreno veliko
nepoverenje meðu strankama, što je rezultiralo i sukobima unutar
pojedinih stranaka, njihovim cepanjem. Ta niska politièka kultura i
odsustvo sluha za politièki trenutak, kada je trebalo programom
dokazati ko je bolji, a da su svi bolji od onoga koji ima vladajuæa
partija, kada je trebalo da se okupi pozitivna energija i suprotstavi
jednoj inertnoj vlasti, opozicija je izgarala u svaðama.

Kojih još problema ima u odnosima meðu opozicionim strankama?

Postoji jedan važan problem. To je model okupljanja opozicije.

Demokratska stranka je uvek bila za zajednièko nastupanje
opozicije. Nažalost, postoje i oni drugi koji su tražili potèinjavanje
opozicije jednom projektu, a ko ne prihvati taj projekt ili akciju koju
neko ispali kao iz puške kad mu padne na pamet, bez konsultacije i
dogovora sa drugima, taj onda mora biti prokažen. Za Demokratsku
stranku to je neprihvatljivo. Èesto nam partneri u svom programu
nude samo jedan antivladin stav, koji mi imamo od poèetka,
imaæemo ga i ubuduæe, ali smatramo da to nije dovoljan razlog da
bismo se potèinili bilo kome. Ako bismo to uèinili izgubila bi se sva
ona raznolikost koja je neophodna radi politièke konkurencije i
dolaženja do najboljih programa.
Veoma je važno da se opozicija okuplja. Takva ideja gde bi se
meðu partijama napravili jedna koordinacija, pogotovo uoèi izbora i
u odnosu na vladajuæu stranku, bila bi poželjna.

Mislite da je to moguæe uraditi?

Za to nema nekih prepreka. Ali postoji nešto drugo. To je ambicija

da se sve opozicione stranke ukljuèe u DEPOS, s obzirom na naèin
kako je nastao i šta je sada, to nije moguæe. Mi sa njima možemo
uvek da razgovaramo, pregovaramo, pa i da se dogovaramo, ali samo
kao sa jednom od opozicionih politièkih grupacija. Demokratska
stranka nastoji i uspeva da okupi mnoge snage demokratskog centra
spremne da se uhvate u koštac sa vladajuæom strankom.

104
MIÆUNOVIÆ: NEMA DVE SRBIJE

Da li je to ono što je nedavno na okruglom stolu nudio premijer Paniæ?

Premijer Paniæ je nešto tako spominjao. On je govorio o ujedinjenju,

ali nije precizirao šta to ujedinjenje znaèi. Kad veæ pominjete
premijera Paniæa, još nije jasno kakvu ulogu mogu u ovom trenutku
u izborima da odigraju on i predsednik Æosiæ. Oni predstavljaju
jednu protivtežu onom monopolu koji je imala Socijalistièka partija i
ima je još uvek u republièkom i saveznom parlamentu. Ideja o
ubrzanoj demokratizaciji, o poveæanju autoriteta savezne države,
oèuvanju savezne države i njenih kompetencija, stvorila je simpatije
u javnosti za Æosiæa i Paniæa i oèigledno je da æe mnoge stranke
podržati jednu takvu njihovu orijentaciju. Kakva æe politièka uloga
predsednika Æosiæa i premijera Paniæa biti, to æemo videti. Sve zavisi
od njih, do kog stepena oni mogu da podrže napore demokratske
opozicije, a tu spada najveæi broj stranaka koji nešto predstavljaju
danas, i na koji naèin je moguæe stvaranje jednog šireg
demokratskog bloka.
Uskoro æemo videti kako æe se razvijati odnosi izmeðu savezne
i republièke vlade, izmeðu SR Jugoslavije i Republike Srbije.

Može li da opstane savezna država?

Glasovi o tome da savezna država ne može da diktira politièki život u

Srbiji sada veæ predstavljaju neprikriveni separatizam. Ugrožavanje
savezne države je najveæa politièka neodgovornost koja se u ovom
trenutku mogla pojaviti. Nije nikakva tajna da Srbija predstavlja najveæi
deo ove države, ali ako veæ imamo federaciju, a ona je neophodna i
Srbiji i Crnoj Gori i srpskom narodu u celini, sve ambicije da se
faktièka moæ drži u Srbiji, a da savezna država postoji kao dekor nije
ništa drugo nego poziv na rasturanje te države. Ne možemo se
poigravati državom. Stvorili smo jednu federaciju koja sa mnogo
napora opstaje kao meðunarodni subjekt, ne bih hteo da pominjem
koliko je Srbiji važno što preko Crne Gore ima izlaz na more i koliko
je opet Crnoj Gori neophodno da egzistira u jednoj široj zajednici radi
svog opstanka. Oni koji bi pokušali da se igraju sa rasturanjem ove
federacije ubrzo bi se našli pod najžešæim udarom javnog mnjenja i
Srbije i Crne Gore. Naravno, politièka moæ savezne države ne može ni
na koji naèin biti nametnuta. Sadašnja savezna vlada izabrana je od
parlamenta u kome je najviše predstavnika iz Srbije. I predsednik vlade
i predsednik države izabrani su od srpskih predstavnika uprkos
èinjenici da je došlo od ogrešenja o “ustavni dogovor” koji kaže da

105
 BRUŠENJE PAMETI

premijer bude iz jedne republike, a predsednik iz druge. Sada tvrditi da

je Srbija ugrožena od savezne vlade ne donosi mnogo politièkih poena.
Savezna vlada ne može da bude marioneta, neki servis srpske vlade. Ko
je tako zamišljao, loše je zamišljao. Stvari su se u meðuvremenu
promenile, savezna vlada je dobila faktièno meðunarodno priznanje, ali
i priznanje unutrašnje politièke javnosti. Ne znam kakvi æe sukobi u
buduænosti biti izmeðu savezne i republièke vlade, izmeðu saveznog
vrha i republièkog, ali je sigurno da je najveæi deo opozicije danas u
Srbiji a rekao bih u Crnoj Gori i ne samo opozicije na strani saveznog
vrha iz prostog razloga što je on jasno i glasno za demokratske
promene za demokratske reforme. Brutalni, nekulturni napadi na
Æosiæa i Paniæa koji se èuju èak i sa skupštinske govornice izraz su
jednog politièkog cinizma, ali i providnog pokušaja da se pobegne od
odgovornosti, ali zadrži vlast. Sada znamo šta je bila namera onih koji
su doveli Æosiæa i Paniæa. Tražili su žrtve na koje æe prebaciti svu
odgovornost za sve što nam se dogaðalo, tražili su naivèine koje æe da
plate raèun koji su oni napravili. Mislim da se u toj dimnoj zavesi niko
ne može sakriti. Svi smo tu pred licem javnosti koja nema tako kratko
pamæenje kako se neki nadaju.

“Politika” nije pekmezara veæ institucija od najšireg

nacionalnog znaèaja

Na poèetku leta, kad aje srpska vlada pokrenula pitanje

podržavljenja “Politike” u Skupštini Srbije jasno ste se usprotivili
tom zakonu. Kako gledate na taj pokušaj?

- Taj nasrtaj države na “Politiku” bio je u sklopu sa ostalim

pokušajima vlade premijera Božoviæa. Bio je to pokušaj vlade da sve
one koji pokazuju znake života u privredi podržavi, pa ih onda
preproda i iscedi ono što se još može iscediti. Naèin na koji su to
pokušali da izvedu bio je, razume se, pogrešan. “Politika” nije
pekmezara koju možete zaèas nacionalizovati, nego je to jedna
institucija od najšireg nacionalnog znaèaja sa velikom tradicijom koju
uživa velike simpatije javnog mnjenja i to, razume se, nije moglo da
proðe bez otpora. Demokratska stranka je shvatila važnost tog
dogaðaja i poznato je našoj javnosti sa koliko smo se napora danima
borili da taj zakon do te mere iskompromitujemo da posle nije mogao
da bude prihvaæen od strane predsednika Republike Srbije.

106
Liliæ: Rukovodstvo sa Pala priželjkuje
raskol meðu Srbima
Srbe u Bosni zaštititi od njihovih lidera koji “srljaju u novi rat”. -
Suluda strategija da se uveæa teritorija a izgubi narod. - Nema više
šanse da se pogazi reè i dogovor sa rukovodstvima SRJ, Srbije i Crne
Gore. - Lažna obeæanja oko Sarajeva i Goražda. - Šta je istina o
otmici u Štrpcima. - Izetbegoviæ nije hteo Ozren. - Jugoslavija
najveæi garant Republici Srpskoj.

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Liliæ primio je juèe

u Palati Federacije direktora “Politike” Hadži Dragana Antiæa i u
dužem razgovoru odgovori na pitanja o mirovnom planu za bivšu
Bosnu i Hercegovinu.

Da li prekid odnosa sa rukovodstvom Republike Srpske ima

pozadinu ili je rezultat konfrontacije samo na pitanju Mirovnog
plana?

Svakako da ima pozadinu i to dugu pozadinu. Uostalom, to ste mogli

da vidite i iz kratke i veoma jasne izjave predsednika Miloševiæa. U
pozadini najnovijih dogaðaja, zapravo, stoji beskrajno nesebièna i, u
istoriji, jedinstvena solidarnost Srbije i Crne Gore sa srpskim
narodom preko Drine, s jedne, i s druge strane meni nerazumno i
neprihvatljivo ponašanje rukovodstva Republike Srpske.
Mirovni plan nije obièno pitanje. Ono sublimira sve naše
aktivnosti u poslednje tri godine. Niko nije rekao, niti danas tvrdi da
je Mirovni plan savršen, niti da je najpravedniji, ali on je sigurno
težišna taèka izmeðu rata i mira. On, naime, donosi mir. Tim planom
srpskom narodu u Republici Srpskoj otvaraju se potpuno realne
perspektive da ostvari sve za šta se borio, ali u sasvim promenjenim
uslovima - u miru; bez daljih uzaludnih pogibija i rušenja.

Potežu se, ipak, pitanja.

Da, ali ne znam koliko puta na njih treba odgovoriti i ko sve treba
da odgovori. Uzmimo, recimo, pitanje Sarajeva, a zna se da se njime
mogu rešiti mnoga druga teritorijalna pitanja, koja se takoðe potežu.
Pita se i za “garancije”. Koja veæa i èvršæa garancija može da postoji
od te da Savezna Republika Jugoslavija stoji iza celog Plana, svih 11
miliona Jugoslovena garantuju za njega, o èemu je Slobodan

107
 BRUŠENJE PAMETI

Miloševiæ govorio jasno i nedvosmisleno. Ako cela naša država stoji

iza Plana i mi svi u njoj, sa svim svojim potencijalima, šta još
možemo ponuditi. Stoji i Ruska Federacija, što je javno izneseno.

Istorijska šansa

Ako nije dovoljna garancija to što smo dali sve od sebe, èime još
raspolažemo kao argumentom? Da li na potpuno poverenje i
podršku može da se odgovori nepoverenjem?
Ovo je bila istorijska šansa za jedinstven nastup srpskog
naroda, bez sukoba i trvenja, koje naša istorija poznaje. I dok smo
vodili jedinstvenu politiku, dotle smo mogli raèunati na prednosti
takve politike. Ali to je bila politika koja je poštovala interese celine
srpskog naroda, svih nas, bez prevage interesa nekog dela, bez
parcijalnih interesa za èije ostvarenje se traži bespogovorno
žrtvovanje svih a da ih se i ne pita.
Srpski narod u republici Srpskoj obezbedio je svoj nacionalni i
državni identitet. Sva æe se druga pitanja rešiti u miru, pregovorima
kako Plan i predviða. I niko ne kaže da æe to biti lakši deo posla.
Naprotiv. Ali æe biti mir, ljudi æe moæi da odahnu, da se posvete
ogromnim mirnodopskim poslovima koji ih èekaju i koje oni sami
željno išèekuju.
Države se ne grade preko noæi, a postigli smo ogroman
rezultat. Sada je na nama da gradimo ekonomske, privredne,
finansijske, monetarne veze, druge sistemske veze, kao što su
zakonske, obrazovne, kulturne i njima sliène.
Kada se vodi odreðena politika, onda se i preuzimaju svi rizici koji
idu uz nju, i od te odgovornosti niko nikoga ne može da oslobodi.

Lièni interesi rukovodstva sa Pala

Možete li kratko da objasnite šta je, po Vašem mišljenju, glavni

razlog za ogorèenje ovakvim ponašanjem rukovodstva sa Pala?

- Naravno da mogu. Umesto beskrajne zahvalnosti za ogromna

odricanja na kojima je stvorena Republika Srpska i hitnog stvaranja
uslova za skidanje sankcija sa 11 miliona graðana - žrtava tih
sankcija, rukovodstvo Republike Srpske srlja u novi rat, oèigledno ne
vodeæi raèuna o svom narodu, veæ o svojim liènim interesima.

108
LILIÆ: RUKOVODSTVO SA PALA PRIŽELJKUJE RASKOL MEÐU SRBIMA

Eto, to bi bilo u najkraæem. A sada da dodam: ako od neèega

srpski narod treba da bude zaštiæen, onda je potrebno da bude
zaštiæen od takvog rukovodstva. Gledao sam jednog seljaka na
televiziji. Snimili su ga na pijaci. On je jasno i glasno rekao: “Sve æe
da upropaste ako ne potpišu”. I zaista, svako treba da se zapita
imaju li prava da “upropaste” ovolika odricanja i žrtve zato što im je
malo pola Bosne i Hercegovine. Pa ako je i taèno da je to gora
polovina, i neka je gora. Zajedno, u miru, možemo i od te gore
napraviti bolju polovinu, ali nikako ne možemo povratiti mrtve.
Muslimana i Hrvata, koji su zajedno dobili drugu polovinu,
dvostruko je više i to je realnost koju treba prihvatiti. I umesto da
tako tumaèe Plan Kontakt grupe, oni obmanjuju narod. Kažu: “Ne
damo Ozren i Doboj!” A neæe da kažu narodu da bi za neke male
delove sarajevskog okruga odmah mogli da dobiju i Ozren i Doboj i
još neke teritorije koje su u ovoj osnovnoj mapi ucrtane u hrvatsko-
muslimansku federaciju. Problem je u tome što su u rukovodstvu
Republike Srpske ljudi vezani za Sarajevo i što imaju svoje liène
interese u Sarajevu. Njih je oèigledno manje briga za Ozren i za
banjaluèku regiju. Prema banjaluèkoj regiji odnose se kao maæeha,
jer tamo baš nisu skloni Radovanu Karadžiæu.

Nema uslova za izbore a ima za referendum

Uostalom, da kažem i to da ni sam Karadžiæ ne može da porekne da

je upravo on, u onoj prvoj podeli izmeðu srpskih i muslimanskih
teritorija, Ozren ponudio muslimanima. O tome se tada ni najmanje
nije sporio, veæ je naprotiv, Izetbegoviæ tada odbio da prihvati da
uzme Ozren, govoreæi “da mu ti èetnici ne trebaju”. U svakom
podešavanju granica - koje je predviðeno posle “da” i tako
znaèajnog “i” - Ozren je prvo èega bi muslimani želeli da se otarase.
Ali rukovodstvo to ne govori narodu na Ozrenu, veæ ga tera da bez
potrebe krvari za neke druge ciljeve koje neæe da mu obelodani.
Jedino što su zaboravili to je da istina nikada ne potone zauvek i da
æe na kraju ipak narod i razum pobediti.
Proizlazi da na Palama bolje znaju šta je interes celog srpskog
naroda od Slobodana Miloševiæa, koji je prvi podmetnuo svoju glavu
za interese svog naroda, a i bolje nego svi mi zajedno, legalno
politièko rukovodstvo Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, koji smo od
prvog dana vodili jasnu i doslednu politiku. Organizuje se
referendum, zna se kako i na koje pitanje, a odbija se da se sopstveni

109
 BRUŠENJE PAMETI

kredibilitet, taènije legitimitet, proveri na izborima. Pogledajte Vaš

list “Politiku” od pre nekoliko nedelja. Naæi æete sliku i izjavu
Karadžiæa da nema uslova za izbore u Republici Srpskoj.
Opravdanje je rat, a ignoriše se prava šansa da se rat okonèa. Ne
znam ko može da bude toliko slep da ne ume da sabere dva i dva.
Kada se pogleda istini u oèi, jasno je da samo rukovodstvo koje
nije izabrano na izborima, koje nije ni ponelo tu odgovornost, koje
nije dobilo takav legitimitet, može tako neodgovorno da se ponaša
prema svom narodu i tako nemilosrdno da se odnosi prema životima
svojih najboljih boraca.

Recite mi šta ste zapravo od njih oèekivali u vezi sa Mirovnim planom?

Ne, ja verujem da je svako oèekivao da kažu: “Hvala vam, braæo. U

nemoguæim uslovima, protiv pritiska èitavog sveta, uz ogromna
odricanja celog naroda, stvorena je Republika Srpska na polovini
teritorije bivše Bosne i Hercegovine. Sada treba da podvuèemo crtu i
da to ozakonimo, da vama skinemo sankcije, da svi zajedno što je
preostalo rešavamo mirnim putem i da svi zajedno svoje snage
usmerimo na život, na razvoj, na standard, obrazovanje, na svoju
decu i buduænost. Zar ima nešto razumnije od toga? To je trebalo da
kažu i da urade.
Umesto toga, sada govore o raskolu u narodu. A taj raskol u
narodu oni su izmislili, èime hoæe da tvrde da su on i narod. Ali, oni
su rukovodstvo koje je stalo protiv interesa svog naroda, èime
dokazuju svoju nedoraslost ovom trenutku. Najbolji je dokaz to kako
se odnose prema Srbiji, jer Srbija je, što su i sami toliko puta rekli,
njihova mati. Svojim ponašanjem još više stežu omèu upravo oko
vrata svoje majke, ali i sopstvenog naroda. Sada tezom o raskolu
hoæe da okrenu tu, jednu desetinu naroda protiv svoje matice, što
im, siguran sam, nikako neæe uspeti. Ali, oni time postaju direktni
izvršioci antisrpske strategije podela i nesloge.

Karadžiæev zapaljiv govor

Da li mislite da je rukovodstvo Srbije i Crne Gore i rukovodstvo

Jugoslavije uèinilo sve da im predoèi prave argumente?

U tome i jeste suština problema - oni su po ko zna koji put pogazili

reè. Pred Skupštinu na Palama otišli su sa sastanka sa

110
LILIÆ: RUKOVODSTVO SA PALA PRIŽELJKUJE RASKOL MEÐU SRBIMA

najodgovornijim rukovodiocima Srbije i Crne Gore, posle

zajednièkog rada do tri sata ujutru, sa tekstom predloga zakljuèaka
Skupštine, usaglašenim do poslednjeg slova. Tu je sedelo celo
rukovodstvo Republike Srpske. Sve su usaglasili. Na Skupštini,
meðutim, umesto da predlože i objasne zakljuèke, Karadžiæ je
održao onaj zapaljiv govor èija je poruka bila: pogibija u svakoj
varijanti.
Pa kada su ga posle pitali: “Dobro, ako si i hteo da držiš taj
patetièni govor, zašto nisi na kraju podvukao crtu i konaèno, imajuæi
sve u vidu, predložio zakljuèke koje si lièno, još tog jutra, usaglasio
sa najodgovornijim rukovodiocima Srbije i Crne Gore”, on je na to
odgovorio da su zakljuèke podelili i da je taj tekst na Skupštini
objašnjavao Koljeviæ. A zna se da je prvo pustio celu Skupštinu da
na liniji njegovog govora zauzme njegove ratnohuškaèke stavove kao
logiènu posledicu istog takvog govora.
To, uostalom, nije bilo prvi put da oni pogaze reè, ali je
oèigledno na ovom najvitalnijem narodnom interesu bilo i poslednji
put da im se pružila šansa da pogaze reè i dogovor sa rukovodstvom
Jugoslavije i najodgovornijim rukovodiocima Srbije i Crne Gore.
Iz svega ovoga je jasno da smo teško prekinuli odnose. Ali su to
zapravo svojim ponašanjem uèinili oni. To svima treba da bude
jasno. Mnogo puta smo preæutali pogaženu reè sa njihove strane,
neistinu, a preæutali smo èak i brojne nezakonitosti da ne bismo
doveli u pitanje više nacionalne interese. Ali kada su reè pogazili i na
pitanju dogovora o najveæem i najvišem nacionalnom interesu, na
pitanju rata ili mira, nismo više imali pravo da preko toga preðemo -
iz odgovornosti prema sopstvenim graðanima i ukupnim
nacionalnim interesima srpskog i crnogorskog naroda.
Oni su stalno i polazili od toga: šta god da urade - neæemo ih
javno napasti, jer æemo time ugroziti nacionalne interese. Iza tog
zaklona drsko su povukli mnoge neèasne poteze. Zaboravili su da,
kada se drznu da se tako ponesu prema najvišim nacionalnim
interesima, da odluèe osiono i bahato o pitanju rata ili mira za ceo
srpski narod, da više ne može biti zaklona iza tog štita.

A taj nacionalni interes oèigledno je mir?

Nacionalni interes srpskog naroda nikako ne može biti rat, nego

samo mir; nikako beda i siromaštvo, veæ ekonomska obnova i
prosperitet, jednom reèju - život. I sve smo žrtve svi skupa podnosili
zato da bismo u miru živeli i napredovali. Sada se svima nama ovom

111
 BRUŠENJE PAMETI

jednostranom i egoistiènom odlukom to pravo uskraæuje. A, kad

dobro pogledate, niti je moralan naèin, niti cilj, niti ljudi koji tu
odluku tako neodgovorno donose.

Pitanje morala

Da li biste nešto konkretnije rekli upravo o tom pitanju moralnosti?

Davno smo uvideli da rukovodstvo Republike Srpske takve osobine

ne krase. Veæina se obogatila, èak, da dodam, prošle godine su u
kriminal umešali i najvišu monetarnu instituciju - Narodnu banku
Republike Srpske koja je emitovala novac bez pokriæa, snabdevala
dilere i tako ubrzala požar inflacije u Jugoslaviji.
Kada smo seli sa rukovodstvom Republike Srpske i otvorili
pitanje: zar je moguæe da ovaj narod, koji vas hrani uz ogromna
odricanja povrh svega što vam daje, ekonomski destabilizujete,
emitujete novac bez pokriæa i kupujete devize, snabdevate dilere, zar
je to moguæe? - odgovor je bio da je reè o kriminalcima i
nemoralnim ljudima i da æe svi, poèev od guvernera Narodne banke
RS, biti pohapšeni, da je to nedopustivo. To bismo u haosu rata i
mogli primiti kao odgovor da se kasnije nismo uverili da niko nije
odgovarao i da su sve te vruæe izjave bile bacanje prašine u oèi.
Verovali su, pokazalo se s pravom, da neæemo to pitanje otvoriti
javno dok traje dramatièna borba srpskog naroda za egzistencijalni
interes.
Ko zna koliko takvih, pa i težih pitanja ima, za koje su smatrali
da se neæe javno otvarati dok traje rat i ko zna šta oni misle o tome za
šta sve treba da ponesu odgovornost kada prestane rat. Verovatno
sami najbolje znaju šta je to sve i zato i jesu protiv mira i politièkog
rešenja, a za nastavak agonije u kojoj æe svi izgubiti, a pre svega narod
iza koga pokušavaju da se sakriju i sa sebe skinu istorijsku
odgovornost.

Pokušaj izazivanja sukoba u Prijepolju i Priboju

Možete li navesti još neke konkretne primere ove vrste nelojalnosti?

- Primera ima bezbroj, al ijedan, prema našim saznanjima i

osnovanim sumnjama, prevazilazi mnoge. Javnosti je poznata otmica

112
LILIÆ: RUKOVODSTVO SA PALA PRIŽELJKUJE RASKOL MEÐU SRBIMA

putnika iz voza u stanici Štrpci. Svima je brzo postalo znano da je

izvršilac bio nekakav Lukiæ, štampa je o tome pisala. Naša policija ga
je našla i uhapsila rizikujuæi svoje živote. Istraga je povedena, ali
niko, i slovima niko, nije hteo da pomogne da se doðe do jednog
jedinog materijalnog dokaza. Na kraju su rekli da æe njihovo
pravosuðe to završiti i da je to, uostalom, delo izvršeno na njihovoj
teritoriji, da su oni pravna država itd. Uputili su pismo za izruèivanje
Lukiæa zbog, kako se to uobièajenim pravnim jezikom kaže,
“Osnovane sumnje da je umešan u otmicu putnika”, itd.
Kada je izruèen i predat, odmah je pušten i èak nagraðen od
strane rukovodstva Republike Srpske. Tim èinom je postalo jasno ko
bi mogao da bude idejni tvorac otmice putnika i da je Lukiæ bio puki
izvršilac. Osnovna zamisao je bila da se izazovu krvavi sukobi u
oblasti Prijepolja i Priboja kako bi se kroz tu, nacionalno mešovitu
sredinu, prelio rat na prostore Srbije i izazvalo uvlaèenje Srbije i
Crne Gore, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, u ratni vihor.
Takva i slièna dela nikada neæe moæi da budu opravdana, a kad
bi ih iko mogao rangirati, onda bi po svojoj svireposti i bezobzirnosti
bili gori oni koji su nalogodavci nego oni koji su izvršioci.
Teško je i navoditi koliko puta su pogazili reè. Koliko puta su
samo obeæali da neæe bombardovati Sarajevo i nastavljati agoniju
civila u tom gradu. Koliko su puta obeæali da æe pohapsiti bande i
paravojne formacije koje terorišu civile i kaljaju obraz srpskom
narodu. Koliko su se puta kleli da nije taèno da progone graðane
nesrpske nacionalnosti iz pojedinih gradova - posebno je više puta
bilo reèi o banjaluèkoj regiji - i da æe pojedine siledžije, samovoljne
moænike oštro kazniti.
Pogazili su èasnu reè da æe zaustaviti i prekinuti suludi napad
na Goražde, koji je odneo mnoge živote i rezultirao ultimatumom
NATO i njihovim povlaèenjem na 20 kilometara a što je bilo i
direktan uzrok znatne eskalacije sukoba na koridoru, Ozrenu i
najneposredniji uzrok pogibije velikog broja boraca.
Tada sam odluèio da se javno suprodstavim takvom ponašanju
rukovodstva Republike Srpske. Seæate se da sam u Novom Sadu rekao
da niko nema prava da umesto graðana SRJ donosi odluku o
iscrpljivanju njihove sopstvene zemlje, da strategija o uvlaèenju Srbije
i Jugoslavije u rat neæe proæi i sve ostalo što je našoj javnosti veoma
dobro poznato. I tom prilikom, kao i u mnogim drugim prilikama,
istakao sam da je naš narod istinski za mir i da je to oduvek bio i da
stoga s pravom oèekuje uspeh mirovnih pregovora, jer ne može
pristati na opciju njihovog beskrajnog odugovlaèenja i sabotiranja.

113
 BRUŠENJE PAMETI

Goražde æe, mislim, po mnogo èemu biti prekretnica, na žalost

na štetu naroda u Republici Srpskoj. Svoje postupke kod Goražda i
oko njega, rukovodstvo RS nikada neæe moæi da objasni. I tada su,
kao i sada, pogazili obeæanja data Slobodanu Miloševiæu na
neprocenjivu štetu po naše ukupne interese. Sada istu grešku
ponavljaju u mnogo veæim razmerama, u razmerama cele Bosne i
Hercegovine.

Narodu se ne govori istina

Da li narod u Republici Srpskoj to može da razume?

- Narodu se tamo ne govore ove èinjenice i ovi argumenti, ne govori

se istina. Pomenuo sam, na primer, Ozren, a ima mnogo sliènih
primera. Zbog toga narod nema predstavu o tome šta se može
postiæi kroz mirovni proces i šta u celini uzev znaèi ono što je
ponuðeno. Zato i naša odluka o prekidu odnosa treba da otrezni
ljude, ne bi li shvatili o èemu je reè. Jednostavno ne dopuštamo da
tri èoveka na Palama odluèe o svima nama. O celom srpskom
narodu. Oni taj mandat nemaju.
A nemaju ni mandat da odbiju mir za sve nas u ime jedne
desetine srpskog naroda, koliko je pre rata i izbeglištva živelo u
Bosni i Hercegovini. Jer i ta jedna desetina i te kako ima pravo na
život, ima pravo na buduænost i perspektivu i ne može služiti
pogubnim ambicijama takvog rukovodstva.
Oni sada, slobodno možemo reæi, manipulišu borcima i
graðanima Republike Srpske. Videæete, uostalom rezultate
referenduma, brojke. Svako zna da je pre rata bilo milion i èetiri
stotine hiljada Srba, od bebe do starca. Ovde kod nas je izbeglo oko
500 hiljada, u inostranstvu je bar 100 hiljada, a na teritoriji koju
kontrolišu muslimani - Sarajevo, Tuzla, Zenica i drugi gradovi: još bar
150 hiljada ljudi. Od preostalog broja, ni polovina ljudi ne zna koje su
prave moguænosti mirnog rešenja. Oni su se postarali èak da se pogase
repetitori da se ne bi gledao naš televizijski program, da se ne bi
slušao naš radio program, ne dozvoljavaju da štampa doðe do ljudi.
Meðutim, upravo zato smatram da to ne može dugo trajati, da
æe se ljudi otrezniti i postaviti pitanje ko to raspolaže njihovim
životom i smræu radi jednog do dva stota dela teritorije, i ko im je
dao mandat da celinu interesa srpskog i crnogorskog naroda, pa ako
hoæete i svih graðana SRJ, posmatraju iskljuèivo kroz prizmu liènih

114
LILIÆ: RUKOVODSTVO SA PALA PRIŽELJKUJE RASKOL MEÐU SRBIMA

ambicija. Uostalom, ako bi to i bila njihova strategija - ta strategija:

uveæati teritoriju a izgubiti narod - suluda je. Kome su potrebne
teritorije bez ljudi, kome fabrike bez radnika, gradovi bez mladosti?
Taj ko sebi daje pravo da donosi takve odluke, morao bi biti i iznad
naroda i iznad života. Narod se ne može žrtvovati ni u èijem interesu.
Podržali smo odbrambeni rat srpskog naroda u bivšoj Bosni i
Hercegovini zato što je bio opravdan. Podržali smo pravo na njegovo
samoopredeljenje i na njegov etnièki prostor. Tražili smo garancije
meðunarodne zajednice za državni i politièki entitet Republike
Srpske i to smo postigli, što je najvažnije u diplomatskom procesu.
Sada ne možemo podržati politiku koja vodi u osvajaèki rat jer to
nikad i nije bila osobina našeg naroda; ne možemo podržati politiku
koja je samoubilaèka i direktno protivna interesima celine srpskog i
crnogorskog naroda i interesima svih graðana Savezne Republike
Jugoslavije, rekao je na kraju intervjua “Politici” Zoran Liliæ.

115
 Konriæ: Stvaranje moderne,
kompetentne, efikasne uprave i
jaèanje pravne države

Danas æe biti saopštena imena novih ministara. - Ubuduæe tri

potpredsednika vlade, deset ministarstava i èetiri ministra bez
portfelja. - Na osnovu Ustava doneta odluka da savezno ministarstvo
postoji samo onda kada izvršava savezne zakone i propise, predlaže i
sprovodi utvrðenu politiku, vrši upravni nadzor i rešava o upravnim
stvarima. - Èitav program transformacije odvijao se u tesnoj saradnji
sa republièkim vladama koje æe uskoro, takoðe, pretrpeti izvesne
promene. - Funkcioneri æe imati veæa primanja uporedo sa
podizanjem standarda društva u celini

Predsednik savezne vlade dr Radoje Kontiæ primio je juèe u Palati

federacije direktora “Politike” Hadži Dragana Antiæa i odgovorio na
niz pitanja vezanih za transformaciju savezne uprave i najnovije
promene koje æe se dogoditi u njegovom kabinetu.
Juèe je, inaèe, održana sednica savezne vlade na kojoj su
donete znaèajne odluke, a danas æe na sednici vlade biti zvanièno
saopštena imena èlanova novog kabineta dr Radoja Kontiæa.

- Gospodine predsednièe, u poslednje vreme “Politika” je u više

navrata pisala o rekonstrukciji savezne vlade. Govori se o ukidanju
sedam ministarstava, a prave se i neke druge kadrovske kombinacije.
Možete li nam Vi iz prve ruke reæi nešto više o rekonstrukciji
savezne vlade.

Ne radi se o “rekonstrukciji” savezne vlade, ako to podrazumijeva

mehanièko redukovanje broja ministarstava i broja zaposlenih u
upravi, niti o “racionalizaciji” uprave, koja bi se svela samo na
smanjivanje troškova. Prevashodan cilj projekta koji realizujemo
jeste suštinska transformacija savezne uprave, odnosno stvaranje
jedne moderne, kompetentne i efikasne državne uprave i jaèanje
pravne države.
Naime, još na poèetku mandata ove savezne vlade, pokazale su
se odreðene teškoæe u njenom funkcionisanju, kao i u konstituisanju
federalne vlasti u skladu sa novim ustavnim rješenjima. Te teškoæe
su se ogledale, prije svega, u sljedeæem:

116
KONTIÆ: STVARANJE MODERNE, KOMPETENTNE, EFIKASNE UPRAVE...

- u naslijeðenoj organizacionoj strukturi savezne uprave, koju je

karakterisalo prisustvo znaèajnih recidiva ranijeg sistema vlasti;
- u dijelokrugu rada pojedinih saveznih organa i organizacija;
- u prevaziðenom naèinu rada i odluèivanja savezne uprave,
koja se teško oslobaðala nasleða prošlosti;
- u faktièkom stanju podjele poslova izvršne vlasti izmeðu
republika i federacije. Naime, u periodu secesije, republike Srbija i
Crna Gora bile su objektivno prinuðene na preuzimanje pojedinih
federalnih funkcija, koje su na savezno nivou prestale da se
obavljaju. Pored toga, tek u drugom polugoðu 1993. godine dolazi
do donošenja Zakona o NBJ, a time i razgranièenja odgovornosti za
monetarnu politiku i finansijsku disciplinu u zemlji;
- u nepriznatom meðunarodnom subjektivitetu SRJ, što je
onemoguæavalo adekvatno voðenje aktivne spoljne politike.

Zbog nabrojanih i drugih razloga, koje nema potrebe da istièem, bilo

je neophodno opredijeliti se za transformaciju cjeline savezne
uprave, a ne za neki uži sadržaj i kratkoroèan cilj.

- Zašto se oklevalo u sprovoðenju projekta transformacije savezne

uprave?

Odreðena poboljšanja u funkcionisanju savezne vlasti vršena su

kontinuirano, ali je za jedan kvalitetan skok bilo neophodno stvoriti
odreðene pretpostavke i postiæi politièki konsenzus. U tom
kontekstu bilo je neophodno prethodno:
- stvoriti osnovne normativno-pravne i materijalne pretpostavke
za funkcionisanje savezne države;
- razgranièiti vršenje vlasti u onim oblastima u kojima je
Ustavom SRJ podijeljena nadležnost izmeðu federacije i republika
(poreski sistem, radni odnosi, socijalna politika, imovinsko-pravni
odnosi i zaštita životne sredine);
- pragmatski riješiti problem “duplog kolosjeka” u ostvarivanju
vlasti, koji zahtijeva da savezna država izvršava savezne zakone i
druge savezne propise, iskljuèivo preko svojih organa.
Treba istaæi i pretežnu usmjerenost savezne vlade na tekuæa
ekonomska kretanja, koja su zbog sve oštrijih sankcija
meðunarodne zajednice èesto poprimala autonoman tok, i time
marginalizovala znaèaj drugih pitanja. Svakako treba istaæi i
nedovoljnu kompetentnost uprave za realizaciju tako složenog
zadatka kao što je transformacija, ali i otpore prema radikalnijim

117
 BRUŠENJE PAMETI

zahvatima u samoj upravi, zbog gubljenja steèenih pozicija, inercije

u radu i sl.
Prisutni su bili i drugi razlozi, ali, nadam se da su i pobrojani
dovoljno obrazloženje za potrebno vrijeme za poèetak realizacije
projekta transformacije savezne uprave.

- Kazali ste da transformaciju savezne uprave treba shvatiti kao proces.

Transformacija državne uprave je toliko složen, težak i kompleksan

zadatak da se ne može izvesti kao jednokratan èin. Ona
podrazumijeva stvaranje moderne organizacije savezne
administracije, efikasan naèin njenog rada i funkcionisanja, kao i
kompetentan kadrovski sastav.
U tom kontekstu smo se opredijelili da sa 15. septembrom
prestanu da postoje sva stara ministarstva i da nova poènu da
funkcionišu neposredno nakon objavljivanja nove uredbe o
organizaciji savezne uprave, kao i da se svi zaposleni (i radnici i
funkcioneri) tretiraju kao privremeno preuzeti, bez obzira da li se
ukida ili ne odreðeni organ.
Pored toga, u ovom trenutku, ne postoje ni formalno-pravni
uslovi da bi se izvršila cjelina transformacije savezne uprave. Naime,
oni savezni organi i organizacije, èije se obrazovanje, djelokrug rada
i druga pitanja ureðuju saveznim zakonima, biæe transformisani tek
nakon usvajanja odgovarajuæe regulative u Saveznoj skupštini. To se
odnosi, prije svega, na savezne ustanove, zatim na tehnièko-
tehnološke sisteme i sisteme veza.
Neophodno je naglasiti da novopredložena organizaciona
struktura odgovara sadašnjim uslovima rada i djelovanja savezne
uprave, što znaèi da promijenjeni uslovi mogu izazvati potrebu i za
njenim usavršavanjem: I u tom smislu, transformaciju treba shvatiti
kao proces. Promjena organizacije savezne uprave je u neposrednoj
nadležnosti Savezne vlade, što znaèi da promjene mogu uslediti kada
se za to steknu uslovi.

- Od kojih se osnovnih principa i opredeljenja pošlo pri definisanju

projekta transformacije savezne uprave?

Prije svega pošlo se od potrebe jaèanja integrativnih funkcija

federacije, ali shvaæenih ne voluntaristièki, veæ zasnovanih na
ustavnim rješenjima, ali i od racionalnosti u obavljanju tih
nadležnosti.

118
KONTIÆ: STVARANJE MODERNE, KOMPETENTNE, EFIKASNE UPRAVE...

Poseban znaèaj je dat principu efikasnosti u sprovoðenju

saveznih zakona i drugih saveznih propisa, kao i jaèanju upravnog
nadzora. U tom cilju, predloženo je obrazovanje saveznog upravnog
inspektorata, kao samostalne organizacione jedinice.
Princip koncentracije odreðene funkcije izgleda da je izazvao u
javnosti dosta nesporazuma i iznenaðenja. Mislim da se radi o
neshvatanju suštine toga principa. Naime, ne radi se o formalnom
okrupnjavanju ministarstava, veæ o stvaranju uslova za efikasnije
vršenje odreðene nadležnosti, a time i lociranja neposredne
odgovornosti. Kao logièan slijed takvog opredjeljenja, ministar
dobija puna ovlašæenja u definisanju unutrašnje organizacije
ministarstava, kao i u izboru neposrednih saradnika.
Polazeæi od prethodnog principa, izvršeno je “spajanje”
Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i
Saveznog ministarstva za trgovinu u Savezno ministarstvo za
trgovinu, kao i Saveznog ministarstva za privredu i Saveznog
ministarstva za poljoprivredu u Savezno ministarstvo za privredu.
Dobio sam dosta prigovora i upozorenja u vezi sa navedenim
“ukidanjem” Saveznog ministarstva za poljoprivredu. Želim istaæi da
smo veoma pažljivo “vagali” sve moguæe rizike prije donošenja
konaène odluke, i da se ne radi o “ukidanju” nadležnosti, veæ o
stvaranju uslova za njihovo efikasnije izvršavanje.
Primjenjujuæi principe koncentracije funkcije, skoro sve do
sada samostalne organizacione jedinice ubuduæe æe funkcionisati u
okviru ministarstava.
Pri svemu tome posebno se vodilo raèuna da savezna uprava
bude, u što veæoj mjeri, okrenuta potrebama tranzicije naše privrede.

- U èemu se sastoje osnovne novine u organizaciji i radu Savezne

vlade?

Nova organizacija Savezne vlade je veoma slièna tzv. kancelarskom

principu, ali nije njegova kopija. Vladu æe, pored predsjednika,
saèinjavati: 10 resornih ministara, od kojih æe trojica biti
istovremeno i potpredsjednici Vlade, kao i nekoliko ministara bez
portfelja, ali koji æe biti zaduženi za taèno odreðene poslove u Vladi;
ukupno 14 ministara umjesto dosadašnja 23 ministra. Ukidaju se ona
radna tijela (Komisija za ekonomsku politiku, Komisija za politièki i
pravni sistem, Komisija za odnose sa inostranstvom i dr.), koja su
kao medijatori izmeðu ministarstava i Savezne vlade razvodnjavala
odgovornost i doprinosila neefikasnosti rada. Zadržava se samo

119
 BRUŠENJE PAMETI

nekoliko stalnih radnih tijela, kao što su Administrativna i stambena

komisija, u èijoj se nadležnosti nalazi donošenje pojedinaènih akata.
Meðutim, bitno se mijenja naèin donošenja njihovih odluka. Do sada
su definitivne odluke u pojedinaènim aktima donosile komisije, a
ubuduæe æe se vršiti njihova verifikacija od strane Vlade.
S obzirom na novu ulogu ministarstava u obavljanju izvršne
vlasti, novim uredbama o organizaciji savezne uprave, omoguæeno
im je formiranje sekretarijata i inspekcijskih službi, kao unutrašnjih
organizacionih jedinica.

- Koja se ministarstva ukidaju, a koja ostaju?

Veæ sam rekao da ovdje nije rijeè o “ukidanju” jednih a “ostajanju”

drugih, veæ o koncentraciji državnih funkcija. A ako želite da starim
jezikom objašnjavamo novu strukturu, onda se može reæi: ukida se
svih 17 (sedamnaest) saveznih ministarstava, a umjesto njih formirao
10 (deset) novih, i to: Savezno ministarstvo za inostrane poslove,
Savezno ministarstvo za odbranu, Savezno ministarstvo za
unutrašnje poslove, Savezno ministarstvo za privredu, Savezno
ministarstvo za trgovinu, Savezno ministarstvo za finansije, Savezno
ministarstvo za rad, zdravlje i socijalnu politiku, Savezno
ministarstvo pravde, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu
sredinu i Savezno ministarstvo za saobraæaj i veze.
Van sastava ministarstva nalazi se samo 6 (šest) organizacionih
jedinica, i to: Savezni sekretarijat za informisanje, Savezni zavod za
statistiku, Hidrometeorološki zavod, Arhiv Jugoslavije, Generalni
sekretarijat Savezna vlade i Služba za zajednièke (tehnièke) poslove
saveznih organa uprave.

- Prigovara Vam se da ste smanjivanjem broja ministarstava smanjili

znaèaj Savezne vlade i devalvirali ulogu federacije?

Ne bih se mogao složiti sa takvom konstatacijom. Ona ne odgovara

niti ciljevima transformacije, niti faktièkom stanju. Pretpostavljam da
su takva mišljenja proizvod nedovoljne obaviještenosti, a možda i
izvjesnih politièkih špekulacija.
Naime, svi potezi koje je ova vlada preduzimala, bili su
usmjereni na jaèanje ustavnih nadležnosti savezne države i njenih
integrativnih funkcija. Odgovorno tvrdim da nijedna od ustavnih
nadležnosti federacije nije novousvojenim Vladinim aktima
prenesena na republike. Naprotiv, projektom transformacije savezne

120
KONTIÆ: STVARANJE MODERNE, KOMPETENTNE, EFIKASNE UPRAVE...

uprave stvaraju se uslovi za konaèno preuzimanje preostalih ustavnih

nadležnosti od strane zajednièke države.
Prigovara se da bi bilo bolje da se neke funkcije izvršavaju na
saveznom nivou i pored toga što to nije predviðeno Ustavom SRJ, a
istovremeno se previða da su republike suverene u svim pitanjima koja
nijesu Saveznim ustavom izrièito predviðena kao nadležnost federacije.
Prigovor da smo devalvirali znaèaj nekih federalnih funkcija je
problematièan ako se zasniva samo na nepostojanju odgovarajuæeg
ministarstva. Mislim da se radi o robovanju organizacionoj formi
vršenja vlasti, dok se istovremeno gubi iz vida suština promjena,
kojom se, u stvari, stvaraju uslovi za efikasnije vršenje odreðene
upravne nadležnosti, ali u okviru drugog organa, ili na drugom
organizacionom nivou.
Da bismo svaki voluntarizam u odluèivanju, pošli smo od
ustavnog opredjeljenja da savezno ministarstvo izvršava savezne
zakone i propise, da predlaže i sprovodi utvrðenu politiku, vrši
upravni nadzor i rješava u u pravnim stvarima. Kumulativ ovih
poslova podrazumijeva obrazovanje ministarstva. U suprotnom,
formira se drugi savezni organ ili organizacija.
Polazeæi od toga opredjeljenja, umjesto dosadašnjeg saveznog
ministarstva formiran je Savezni sekretarijat za informisanje kao
samostalna organizacija, jer u svom djelokrugu rada nema
znaèajnijeg upravnog nadzora, niti rješavanja u upravnim stvarima.
A dosadašnja savezna ministarstva u oblasti kulture i prosvjete,
u domenu ljudskih sloboda i prava nacionalnih manjina, kao i u
oblasti sporta, de facto nemaju nijednu (ili imaju samo po jednu) od
èetiri nabrojane dimenzije za obrazovanje posebnog saveznog
ministarstva. Štaviše, na saveznom nivou nema ni jednog zakona iz
ovih oblasti, pa samom tom èinjenicom prestaje potreba za
postojanjem posebnih ministarstava.
Ipak, u nadležnosti savezne države, shodno Ustavu SRJ, nalaze
se “meðunarodni odnosi”, što nam daje za pravo da tvrdimo da se to
odnosi i na pobrojane tri oblasti. Polazeæi od toga, ali i cijeneæi
znaèaj ovih funkcija za jaèanje integriteta zemlje, u sastavu
redukovane Savezne vlade nalaze se i ministri koji æe biti zaduženi
za ljudska prava i za sport, ne, dakle, u smislu upravnih nadležnosti
u oblastima u kojima tih upravnih nadležnosti nema, pa, prema
tome, nema ni cjelovitog aparata ministarstva, veæ u smislu isticanja
brige o tim pitanjima od strane Savezne vlade u cjelini i zbog toga
preciziranja zaduženja pojedinih èlanova Vlade, odnosno ministra za
ljudske slobode i prava nacionalnih manjina i ministra za sport. A za

121
 BRUŠENJE PAMETI

meðunarodnu saradnju u oblasti kulture i prosvjete formiraæe se

posebna komisija, kao stalno radno tijelo Vlade.
Istina, u oblasti zaštite životne sredine u nadležnosti savezne
države nalaze se osnove sistema (sistem i politika su u nadležnosti
republika), ali to nije dovoljan razlog za postojanje posebnog
saveznog ministarstva, niti to može opravdati paralelno
funkcionisanje tri ministarstva za ovu oblast. Zbog toga æe se u novoj
organizaciji savezne nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine
obavljati u okviru Saveznog ministarstva za razvoj i nauku.

- Kako republike Srbija i Crna Gora gledaju na najavljenu

rekonstrukciju savezne vlade?

Èitav ovaj program u vezi sa transformacijom savezne uprave odvijao

se od samog poèetka u tijesnoj saradnji i dogovorima sa republièkim
vladama. Naime, transformaciju državne uprave nije moguæe izvesti
samo u jednom segmentu, odnosno na saveznom nivou. Zbog toga se
u ovom trenutku odvijaju pripreme i za transformaciju republièkih
uprava. Posao koji obavljamo je komplementaran, pa se mogu uskoro
oèekivati odgovarajuæe odluke republièkih vlada.

- Da li æe se najnovijim promenama razgranièiti nadležnosti izmeðu

vlada republika i vlade federacije?

Iz toga naslova se javljaju dvije grupe problema. Jedna je vezana,

kao što i sami znate, za normativno-pravnu regulativu i politièku
volju, a druga je vezana za stvaranje materijalnih pretpostavki za
obavljanje odreðenih federalnih nadležnosti.
Što se tièe razgranièenja nadležnosti u pet ranije pobrojanih
oblasti, gdje je ustavno ta nadležnost podijeljena, savezna vlada je
utvrdila veæinu zakonskih projekata, a Savezna skupština æe o tome
imati konaènu rijeè.
Nažalost, proces stvaranja materijalnih pretpostavki za
obavljanje nekih ustavnih nadležnosti federacije (razvoj, regionalni
razvoj, i dr.), teèe dosta sporo i to je iskljuèivi razlog nerazvijenih
federalnih funkcija u tim oblastima.

- Povremeno se u javnosti govori o neracionalnom korišæenju

celokupnog voznog parka savezne vlade. Na stranicama našeg lista
vodila se svojevremeno i polemika oko toga kakve i kolike povlastice
æe ostati ministrima posle najnovijih promena u vladi?

122
KONTIÆ: STVARANJE MODERNE, KOMPETENTNE, EFIKASNE UPRAVE...

Prièe o privilegijama koje uživaju savezni ministri sasvim su

proizvoljne i iskonstruisane.
Ako želite, možete se i sami veoma brzo uvjeriti da su povlastice
koje imaju savezni ministri izuzetno skromne i da su svedene na
upotrebu kola za službene potrebe. Pri tome, neophodno je imati u
vidu da je zabrana meðunarodnog avio-saobraæaja sasvim objektivno
dovela do veæe upotrebe automobila, a nedostatak službenih stanova
do poveæane upotrebe kola za dolazak i povratak sa posla.
Kabinetska reprezentacija saveznih ministara svedena je na
minimum, a njeno prekoraèenje podrazumijeva obavezu izmirivanja
od strane ministra u cijelini.

- Javnost je znatiželjna, posebno kada je reè o primanjima

funkcionera. Ako nije tajna, kolika je Vaša plata, a kolike su plate
Vaših ministara?

Plata saveznog premjera za mjesec avgust iznosi 567 novih dinara.

Plate svih saveznih ministara su jednake, i za avgust iznose oko 420
dinara. Naravno, na ovo treba dodati radni staž, koji iznosi 0,5% za
godinu. Plate savezne administracije se kreæu strogo u okviru
raspoloživih sredstava. Transformacija koju sprovodimo omoguæiæe
poveæanje primanja u saveznoj administraciji i Vojsci Jugoslavije za
10% veæ za septembar.

- Mislite li da su zarade u administraciji prevelika?

A šta Vi mislite?

- Da li zbog relativno malih primanja u saveznoj administraciji dolazi

do negativne kadrovske selekcije?

Veæina kadrova u saveznoj administraciji razumije i shvata da, u

uslovima krize i po personalnom i po porodiènom standardu, dijeli
sudbinu cijelog društva. Ima, naravno, pojedinaca koje niske plate
motivišu za preorijentaciju na bolje plaæene poslove, ali veæina
kljuènih kadrova oèekuje veæi standard za sebe uporedo sa
postizanjem veæeg standarda u društvu u cjelini.
A svi razgovori koje sam vodio ovih dana radi kadrovske
obnove savezne uprave poèinjali su od strane potencijalnih
kandidata sa zahtjevom da ne napuštaju radna mjesta na kojima su
sada rasporeðeni.

123
 BRUŠENJE PAMETI

- Savezna vlada je uputila Skupštini na usvajanje veliki broj

znaèajnih zakona koji èekaju u nekim fiokama. Kada oèekujete da bi
ova svojevrsna paraliza mogla da proðe, a zakoni budu usvojeni?

Savezna vlada je sa punom odgovornošæu i uz velike napore pripremila

znaèajan broj zakona iz oblasti privrednog i politièkog sistema. U
skupštinskoj proceduri se nalazi pedesetak zakona, a još toliko u
proceduri razmatranja savezne vlade. Želim istaæi da ovi zakonski
projekti nijesu znaèili samo formalno usaglašavanje ranijih zakona sa
ustavom SRJ, nego i prevashodno kreiranje novog privrednog sistema
zasnovanog na tržišnim principima i po uzoru na ovakva rješenja
razvijenih zemalja svijeta. U tom poslu smo angažovali i raspoložive
nauène i struène snage u zemlji. Pokazalo se u dosadašnjem radu da je
veoma teško kreirati nova sistemska rješenja, ali da nije jednostavno ni
obezbijediti potrebnu veæinu u Saveznoj skupštini za njihovo usvajanje,
naroèito u Vijeæu graðana. Tako se jedan broj zakonskih projekata
našao u blokadi. Krajem mjeseca poèeæe redovno zasjedanje
skupštinskih vijeæa i oèekujem da æe otpoèeti intenzivan rad na
usvajanju zakonskih propisa. Ipak, nije realno oèekivati da se izvrši
usklaðivanje važeæih zakona sa novim ustavom SRJ, do kraja tekuæe
godine, kako je to predviðeno Ustavnim zakonom, pa æe savezna vlada
zatražiti prolongiranje ovoga roka do sredine 1995. godine.

- Ovih dana Kontakt grupa najavljuje skidanje sankcija prema SRJ.

Da li je savezna vlada spremna za taj trenutak?

Povodom ovoga pitanja želio bih, prije svega, da osvježim pamæenje

nekim stranaèkim opozicionim liderima da se savezna vlada u svom
obraæanju meðunarodnoj zajednici i u svim bilateralnim i
multilateralnim razgovorima zalagala za potpuno ukidanje sankcija,
ili za njihovo ublažavanje. A pod ublažavanjem sankcija smo, kao
minimum, naglašavali ukidanje Rezolucije 820, odnosno skidanje
blokade sa avio-saobraæaja, pomorskog i rjeènog transporta, kao i sa
tranzita. Prosto je nevjerovatno da nam se od ozbiljnih ljudi može
imputirati “zaboravnost” u ovom sluèaju. Pitanje je ko je u ovome
“zaboravan”.
Naravno, zalažuæi se za ukidanje sankcija, savezna vlada se u
domenu svojih nadležnosti permanentno pripremala za aktivnosti
koje bi se preduzimale nakon deblokade. Ali, neophodno je naglasiti
da za taj èin treba da budu spremni i svi privredni i drugi subjekti,
pored državnih organa, rekao je na kraju razgovora za “Politiku” dr
Radoje Kontiæ.
124
Dr Markoviæ: Platforma Levice -
interesi veæine

Veæina politièkih orijentacija ima jedno zajednièko mesto, ono koje

se tièe mira i prosperiteta, kaže prof. dr Mira Markoviæ. - Podrška
modelu svojinske transformacije koji èini život boljim. - Moralna
kriza veæa od ekonomske i politièke

Nedavno je u Dejtonu parafiran mirovni sporazum o Bosni i

Hercegovini. Odmah potom suspendovane su sankcije prema SR
Jugoslaviji. U èetvrtak je u Parizu potpisan Mirovni sporazum o BiH.
Jugoslavija je na kraju graðanskog rata. Šta posle njega - pitali smo
prof. dr Miru Markoviæ, predsednika Direkcije Jugoslovenske levice.

- SRJ æe morati da se ekonomski i kulturno poveže sa svim

državama koje su formirane u njenom okruženju, na prostoru
nekadašnje Jugoslavije. Taj proces uspostavljanja ekonomskih i
kulturnih veza biæe neophodan i biæe moguæ. Razume se, biæe
neophodno i takvo uspostavljanje ekonomskih i kulturnih veza i sa
svim drugim zemljama u Evropi i u svetu. Ove veze u Evropi i u
svetu biæe uspostavljene, najpre kao moguæe, a zatim i kao
ravnopravne.
A zatim smatram da bi SRJ morala vrlo brzo da ima jedan
koncept obnove - materijalne i moralne, najkraæe reèeno. U
Jugoslaviji se nije vodio rat, ali su je obaveze prema Srbima van
zemlje matice (i u ratu i u miru), zbrinjavanje ogromnog broja
izbeglica i sankcije veoma iscrple. Njen ekonomski, socijalni,
politièki i kulturni život, èitavo biæe Jugoslavije, doživelo je velike
potrese. Došlo je do procesa i pojava destrukcije i dezintegracije u
svim oblastima društva, od globalne zajednice do porodice. Mnogih
od tih procesa i pojava destrukcije i dezintegracije nismo još ni
svesni. I to je logièno. Savremenici nisu uvek u stanju da vide i
razumeju sve što im se dogaða, naroèito u teškim vremenima.
Graðani SRJ su u celini sa velikom stamenošæu podneli
sankcije meðunarodne zajednice, sa spontanom humanošæu su
primili sve izbeglice i sa najveæom moguæom solidarnošæu su
materijalno i moralno pomogli sve Srbe na prostoru nekadašnje
Jugoslavije. Èak i one koji to nisu zaslužili. (Pri tom, nisam sigurna
da æe se ta ogromna odricanja graðana Savezne Republike
Jugoslavije, Srbima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, dobrom vratiti.

125
 BRUŠENJE PAMETI

Volela bih da me vreme i dogaðaji demantuju. Ali, bojim se - neæe.

Meðutim, to je druga tema.) Imam utisak da naši graðani ne znaju
koliko im je bilo teško i kako su te teškoæe podneli i sa mnogo
dostojanstva i sa mnogo èasti.
Zato bi sada bilo pravedno i logièno, neophodno, dakle,
ujediniti pamet i energiju, kojom raspolažemo, na ekonomskoj i
kulturnoj obnovi društva. Za proteklih nekoliko godina, u
stranaèkim i petparaèkim sukobima, rasute su stvaralaèke snage
društva na razne strane. Bilo bi dobro kada bi mogle da se objedine,
bar delimièno, u interesu društva, kome je potreban unutrašnji mir
da bi se razvijalo, u interesu graðana koji su zaslužili da odahnu.
Neka mi se ne pripiše da sam agitovala za monizam. Nisam,
naravno. Ali sam uverena da veæina politièkih orijentacija ipak ima
jedno zajednièko mesto. Ono koje se tièe mira i prosperiteta. Oko
tog zajednièkog mesta mogli bi zajednièki jezik da naðu mnogi u
ovoj zemlji. Kad veæ ne mogu svi.

Otklanjanje konfuzije

Kada smo poslednji put razgovarali za novine, marta 1991. godine,

bilo je to pre izbijanja graðanskog rata, nagovestili ste šta æe se
dogoditi. Vaša predviðanja su se nažalost obistinila. Posle svega što
se dogodilo, šta po Vašem mišljenju treba uèiniti da se na ovim
prostorima ubuduæe spreèi rešavanje sporova konfliktom?

- Ne samo na prostoru nekadašnje Jugoslavije, nego i na prostoru

èitavog Balkanskog poluostrva, neophodan je proces povezivanja
naroda, svih ljudi koji tu žive. Ne mislim samo na ekonomske i
kulturne veze, koje se danas ne mogu izbeæi ni u razvijenom ni u
nerazvijenom svetu. Moje razumevanje interesa tog prostora
upuæuje me na jedno sasvim radikalno rešenje: buduænost svih koji
žive na Balkanskom poluostrvu je zajednica tih naroda. Ne znam da
li bi to trebalo da bude konfederacija, unija ili nešto treæe. Ali sam
uverena da je neka zajednica balkanskih naroda njihova buduænost,
ukoliko žele da žive u miru i da se uspešno i slobodno ekonomski i
kulturno razvijaju.
U protivnom, još hiljadu godina æe se sukobljavati oko istorije i
teritorije: kome pripada neka reka ili šuma, èiji je narod hrabriji, a
èiji evropskiji, ko ima više pesnika, a ko više fabrika. Ako bi se
napravila površna analiza sadržaja javno saopštenih razloga za rat i

126
DR. MARKOVIÆ: PLATFORMA LEVICE - INTERESI VEÆINE

sukobe na podruèju nekadašnje Jugoslavije, videlo bi se da su to

teritorija i istorija - u èijoj je nacionalnoj nadležnosti neki grad, ko se
prvi doselio u neko selo, koje su nacionalnosti bili ekonomski najjaèi
graðani neke sredine, èija je vera na nekom prostoru bila uticajnija,
itd.

- Prošlo je više od godinu dana kako je formirana Jugoslovenska

levica. U kojoj meri JUL može da pomogne u prevazilaženju duboke
moralne krize koja je zahvatila naše društvo?

- Pre svega, u tome što tvrdi da je moralna kriza veæa od ekonomske

i politièke krize. Rešiæe jugoslovenska ekonomija i pitanje inflacije i
nezaposlenosti, profiliraæe se politièke partije i svesti na razumnu
meru. Obnoviæe se sredstva za nauku, osavremeniæe se i
humanizovati zdravstvena služba... Sve æe se to ipak dogoditi u
dogledno vreme. Ali, mnogo æe više vremena biti potrebno da se
isprave posledice degradacije vrednosti i konfuzije vrednosti, koje
sada haraju našim društvom: solidarnost je ustupila mesto egoizmu,
šverceri su proglašeni za biznismene, a ratni zloèinci za heroje.
Patriotizam je identifikovan sa nacionalizmom, nauka je ugrožena
od praznoverja, intelektualnu radoznalost je potisnuo
senzacionalizam, kiè je ugrozio naš život od ekonomije do štampe.
Zaustavljanje degradacije i otklanjanje konfuzije vrednosti
neophodno je, meðutim, ne samo zbog moralne krize, veæ i zbog
ekonomske i politièke krize. U uslovima kad nisu rašèišæene moralne
vrednosti, ne mogu na zdravoj osnovi funkcionisati ni ekonomija ni
politika.

- Nedavno je u jednoj anketi objavljeno da Jugoslovenska levica

zapravo i nije levica. Zašto protivnici JUL-a tvrde da niste levi
pokret?

- Protivnici levice uopšte su za Jugoslovensku levicu najpre govorili

da je to boljševièki, ekstremno levi kurs. Vrlo brzo se pokazalo da tu
nema nièeg ekstremnog, pa ni ekstremno levog. Jer u Jugoslovenskoj
levici se nalaze socijaldemokrati, komunisti, socijalisti. U njoj se
nalazi ekološki pokret, neke regionalne partije, neke partije manjina,
partija žena, radnièka partija, omladinske partije... I veliki broj
pojedinaca, koji svoju levu orijentaciju veoma razlièito doživljavaju.
Dakle, nema ni govora o ekstremno levom. To više nije sporno.
Ali, pošto taj pokret raste, ne može se oèekivati da njegovi protivnici

127
 BRUŠENJE PAMETI

i kritièari æute. Pošto mu se kao “zlo” više ne može pripisivati levi

ekstremizam, traži se nešto drugo i ravnopravno levom ekstremizmu,
kao odgovarajuæa slaba taèka. Izgleda da se sada Jugoslovenskoj
levici pripisuje da uopšte i nije levica. Oni koji to èine,
argumentaciju za to da Jugoslovenska levica pripisuje da uopšte i
nije levica. Oni koji to èine, argumentaciju za to da Jugoslovenska
levica nije levica, nalaze u njenoj neospornoj, veoma vidljivoj širini u
shvatanju levog. U èinjenici da se u njoj nalaze svi ti, koje sam
nabrojala i mnogi, koje nisam pomenula. Vernici, na primer. Tvrdi
se da Jugoslovenska levica nije levica, jer u njoj ima vernika i tvrdi se
da nije levica, jer u njoj ima mnogo privatnika. (To jest, kapitalista).
Mi to, naravno, ne možemo da demantujemo. U JUL-u, zaista, ima i
vernika i privatnika. Meðutim, ako savremeni vernici i jugoslovenski
privatnici doživljavaju sebe kao levièare i prihvataju platformu
levice, koju smo objavili pre godinu i po dana, onda to nije dokaz da
Jugoslovenska levica nije levica, veæ je to dokaz da se raða jedna
nova levica.
U tu novu levicu mora da stane sve što je levo u najširem
smislu, u toj levici mora da se naðe sve što je humano i savremeno.
Ortodoksno, dogmatsko, konzervativno shvatanje levog, mnogo
je zla nanelo levici u prošlosti. Pre svega, imam u vidu deobe na
levici (podele na komunistièke, socijalistièke, socijaldemokratske i
radnièke partije), a zatim, imam u vidu i odsustvo oseæanja za novo
na levici i u teorijskom i u praktiènom smislu. Ova levica je
opredeljena za povezanost i objedinjavanje na levici, za
prevazilaženje deoba, ali i za savremeno, drugaèije razumevanje
sveta. Zato je ona nova. I zato je ona konzervativnim ljudima (i sa
leve i sa desne strane) sumnjiva.

Ko su èlanovi JUL-a?

Ko su èlanovi JUL-a? Pokušajte u opštim crtama da pojasnite zašto

se sve veæi broj ljudi pridružuje Jugoslovenskoj levici?

- Osim partija, koje su ušle u sastav Jugoslovenske levice na njenoj

Konvenciji 23. jula 1994. godine, njoj se u meðuvremenu prikljuèio
zaista veliki broj pojedinaca. Po dosadašnjem politièkom stažu to su
uglavnom ljudi koji od 1990. godine nisu bili ni u jednoj partiji ili
koji uopšte nikad nisu bili ni u jednoj partiji. Po godinama, to su
uglavnom mlaði ljudi. Po obrazovanju - uglavnom obrazovani, ima

128
DR. MARKOVIÆ: PLATFORMA LEVICE - INTERESI VEÆINE

dosta intelektualaca. Po nacionalnom sastavu smo sigurno drugaèiji

od svih partija u SRJ. Tu su svi od kojih se sastoje graðani naše
zemlje - Srbi, Crnogorci, Albanci, Maðari, Muslimani, Romi, Hrvati,
Slovenci... Jugosloveni, jednom reèju. Nema dovoljno radnika. S tim
smo raèunali. Radnici se još uvek nisu oslobodili zablude da je
nacionalni interes podizanje spomenika nekom vojskovoði iz Prvog
srpskog ustanka, a daje patriotizam recitovanje pesama iz
Predkosovskog ciklusa i da su nam za krah ekonomske politike krivi
Slovenci. Biæe potrebno da proðe još neko vreme dok radnici shvate
da je nacionalni interes u korišæenju savremene tehnologije i
poznavanju savremene nauke, da je patriotizam doprinos
ekonomskom i kulturnom razvoju društva, da taj razvoj ne zavisi od
Slovenaca veæ od društvene reforme, koja æe se zasnivati na primeni
najviših ekonomskih, nauènih i tehnoloških dostignuæa našeg doba.
Kad radnici shvate da Srbima, Maðarima, Muslimanima,
Crnogorcima, Albancima, nije dovoljno za sreæu da se samo
identifikuju kao Srbi, Maðari, Muslimani, Crnogorci, itd., veæ im je
potrebno za sreæu da mogu da rade i da od svog rada žive kao veæina
graðana Evrope, da deca treba da im idu u savremenu školu i da
budu sigurna u njoj i na ulici, da mogu da kupuju dnevnu štampu i
da se svi leèe u savremenim bolnicama... kad, dakle, shvate da je
njihov nacionalni interes da žive kao savremeni ljudi sa drugim
ljudima, doæi æe u JUL.
Jugoslovenskoj levici se u poslednje vreme, zaista, pridružio
veliki broj ljudi. Ja mislim, pre svega, zbog identifikacija sa levim
shvatanjem na jedan novi, širi, savremeniji, možda, èak i humaniji
naèin. A, zatim, i zbog borbe protiv nacionalizma i šovinizma. Kad-
tad ljudima dosadi da mrze druge i da se dele od drugih. A mladi
ljudi - nije u njihovoj prirodi da mrze druge i da se dele od drugih. U
njihovoj prirodi je da vole druge i da budu zajedno sa drugima. A
onda, JUL-u prilaze ljudi i zato što se tamo nikome ne preti.
Jugoslovenska levica izlazi sa svojom platformom, sa svojim viðenjem
društva - ekonomije, kulture, morala, porodice, poljoprivrede, nauke,
slobode, života. Ne objašnjava drugima da im je pogrešna vizija
nauke ili poljoprivrede. Ne optužuju se drugi da misle pogrešno. Ne
dezavuišu se tuða shvatanja, veæ se afirmišu svoja. U tome je
Jugoslovenska levica drugaèija i, možda, zato prihvatljivija.

- Nedavno je održan Glavni odbor JUL-a. Možete li nam reæi šta su

zakljuèci tog skupa?

129
 BRUŠENJE PAMETI

- Na toj sednici smo konstituisali Glavni odbor. Doskora su polovinu

èlanova Glavnog odbora èinili predstavnici politièkih partija koje su
ušle u Jugoslovensku levicu. A drugu polovinu su èinili pojedinci koji
su individualno ušli u JUL. Pošto se za poslednjih nekoliko meseci
broj èlanova JUL-a koji su mu individualno prišli, naglo poveæao u
odnosu na one, koji su kolektivno ušli u JUL, i sada taj broj
predstavlja veæinu èlanstva pokreta, morali smo da izvršimo i
odgovarajuæe promene u rukovodstvu Jugoslovenske levice. Na toj
sednici smo primili u Glavni odbor još 14 èlanova koji su
individualno ušli u JUL. Obavestili smo èlanove Glavnog odbora o
formiranju organizacije - do sada imamo 120 opštinskih odbora, s
tim što još nismo krenuli u formiranje mreže u Crnoj Gori, Kosovu i
Vojvodini. Bar ne onim tempom kojim smo to èinili u drugim
sredinama. Taj smo posao ostavili namerno za malo kasnije. Takoðe
smo imali i informaciju o uspostavljanju veza i kontakata
Jugoslovenske levice sa levim i demokratskim partijama u Evropi i u
svetu. I, naravno, razgovaralo se o situaciji u SRJ, naroèito sa
aspekta doprinosa Jugoslovenske levice naporima da se zemlja
ekonomski i kulturno obnovi i dalje razvije kao humano i savremeno
društvo.

- U javnosti se sve više govori o svojinskoj transformaciji. Molim Vas

još jedanput da objasnite kako Vi lièno, a i kao predsednik Direkcije
JUL-a gledate na to, bez sumnje, važno pitanje?

- Pre svega, smatram da se krenulo pogrešnim putem. O svojinskom

ureðenju društva raspravljaju struènjaci. Meðutim, ureðenje
svojinskih odnosa u nekom društvu nije stvar nijedne struke - ni
ekonomske, ni bankarske, ni pravne. Kakvi æe svojinski odnosi biti u
nekom društvu je politièko pitanje. Karakter svojinskih odnosa
odreðuje karakter društva. A o tome u kakvom æe društvu živeti,
treba da odluèuju sami graðani. Bar bi tako trebalo da bude u
društvu, koje nastoji da bude demokratsko i u društvu u kome su
graðani veæ prethodno nauèili da se pitaju.
Prema tome, oni koji predlažu i odluèuju o svojinskim
odnosima, treba prvo da izaðu pred javnost sa projektom društva za
koje se zalažu i da u skladu sa tim projektom daju i odgovarajuæu
viziju svojinske transformacije društva. A, zatim se, odreðuju
mehanizmi pomoæu kojih se do te transformacije dolazi.
Kod nas je pogrešno što se krenulo od mehanizama, sredstava,
a da prethodno nisu definisani ciljevi. Pa se tako raspravlja o

130
DR. MARKOVIÆ: PLATFORMA LEVICE - INTERESI VEÆINE

monetarnoj politici, cenama, porezima, kamatama, a da prethodno

nisu definisani ciljevi, kojima ova sredstva treba da služe.
Svaki projekat promene svojinskih odnosa nosi odgovarajuæe
promene za život ljudi. U stvari, svojinski odnosi ureðuju život ljudi
u najboljem smislu. Zato se nijedan projekt za takve promene ne
može praviti, a pogotovo se ne može izvesti, ukoliko se bar približno
ne zna šta on znaèi za život graðana. Pogotovo, za život veæine
graðana.
Iskreno se plašim, da æe ljudi ostati neobavešteni i da tako
neobavešteni, izloženi propagandi neke stranke, mogu podržati
projekat, koji nije u njihovom interesu. Koji æe doneti nepismenost,
siromaštvo, nesigurnost.
Što se Jugoslovenske levice tièe, našu podršku æe imati samo
ona svojinska transformacija, koja èini boljim život veæine. Sudbina
veæine, odnosno interes veæine je naša platforma. U zemljama
Istoène Evrope su izvedene promene u svojinskim odnosima,
izvedena je totalna ili pretežna privatizacija. Posledica toga, izmeðu
ostalog, jeste da jedan deo društva, zaista, živi bolje. Ali, taj deo
društva je manjina. Veæina, živi gore nego pre.
Jugoslovenska levica se opredeljuje za bogatstvo svojinskih
odnosa u ovoj fazi razvoja našeg društva. Prema privatnoj svojini se
odnosi kao prema najstarijem obliku svojine, koji još ima mesta u
životu naše civilizacije. Ali, podržava i sve druge, nove oblike svojine,
kao što su državna, mešovita, akcionarska i društvena, kao najnoviji i
najnepoznatiji oblik svojine.
Za jugoslovenska preduzeæa, koja se nalaze u društvenom
vlasništvu smatramo da nemaju razloga da menjaju vlasnika,
naroèito ako dobro rade. Uostalom, ako su uspešno poslovala za
vreme sankcija i ostalih nevolja, koje smo imali, valjda su položila
ispit nad ispitima... Ne vidim, zaista, zašto bi menjala vlasnika, osim
ako motiv nije gola ideologija ili èisto koristoljublje. Ova preduzeæa
treba zaštititi i od ideologa i od koristoljubaca. Jedni bi da od
Jugoslavije naprave zemlju primitivnog kapitalizma, a drugi da se
lako obogate.
U razvijenim zemljama savremenog sveta veæ dugo vreme su
prisutni razlièiti oblici svojine. U svakoj od njih ima i privatnog i
akcionarskog i državnog vlasništva. Prosperitet - bogatstvo i
humanost društva, zavise od njihove kombinacije.
Našu javnost, kad je reè o svojini, potresa veæ duže vreme jedna
zabluda. Pred svojinom se postavlja samo jedan zahtev - da bude
“efikasna”. Da donese rezultate. Ali, kome? Podršku civilizacije

131
 BRUŠENJE PAMETI

treba da ima onaj oblik svojine od èijih rezultata, od èije

“efikasnosti” koristi imaju svi ili bar veæina ljudi. Inaèe, svojina, koja
svojom “efikasnošæu” èini bolji život manjini, nije nikakva tekovina. I
u Mesopotamiji i u Rimskom carstvu je jedan broj ljudi živeo bolje.
Veæ je robovlasnièki oblik vlasništva pokazao tu “efikasnost” -
faraoni su imali visok standard. Ali, u Starom Egiptu, visok standard
imali su samo oni. Valjda, sada, na kraju dvadesetog veka, svojina
ima zadatak od civilizacije da svojom “efikasnošæu” omoguæi veæini,
ne baš da žive kao faraoni, ali bar da žive kao ljudi. Dakle, cilj nije
samo “efikasnost”, veæ i pravednost.

- Kako vidite buduænost Jugoslavije?

- Jugoslavija ima dva puta. Napred i nazad. U osamnaesti ili

dvadeset prvi vek. Kao i sve zemlje postsocijalizma, Jugoslavija je
ozbiljno zakoraèila putem ka osamnaestom veku.
Na jednoj strani, onoj koja vodi unazad, nalaze se jedan
primitivni, jedan razbojnièki kapitalizam, samoizolacija, kriminal,
ogromno siromaštvo i društva i pojedinca, parohijalna kultura,
inferiorno obrazovanje i u krajnjoj liniji postepeno, ali sigurno
nestajanje.
Na drugoj strani, onoj koja vodi napred, nalazi se društvo
ravnopravnih naroda i ljudi, visok stepen ekonomskog i kulturnog
razvoja, primena savremene tehnologije, razvijena nauka,
povezanost sa svetom.
Graðani æe sami izabrati put. Ali, taj izbor zavisi od toga kako
mu te puteve budu plasirali njihovi predlagaèi. Neka dobro paze.
Raèunam na znanje i obrazovanje, koje su graðani Jugoslavije stekli
ranije i po kome su ranije bili meðu najobrazovanijim graðanima
sveta.
U protivnom, ako ne budu pazili, može se desiti da odaberu
put, koji ih ne samo vraæa u osamnaesti vek, veæ put, koji ih ukida.
Konzervativizam, a naroèito nacionalni konzervativizam, nije samo
politièka opasnost, on je, pre svega, civilizacijska opasnost.

132
Skenovi intervjua

133
 BRUŠENJE PAMETI

134
SKENOVI INTERVJUA

135
 BRUŠENJE PAMETI

136
SKENOVI INTERVJUA

137
 BRUŠENJE PAMETI

138
SKENOVI INTERVJUA

139
 BRUŠENJE PAMETI

140
SKENOVI INTERVJUA

141
 BRUŠENJE PAMETI

142
SKENOVI INTERVJUA

143
 BRUŠENJE PAMETI

144
SKENOVI INTERVJUA

145
 BRUŠENJE PAMETI

146
SKENOVI INTERVJUA

147
 BRUŠENJE PAMETI

148
SKENOVI INTERVJUA

149
 BRUŠENJE PAMETI

150
Tekstovi Dragana Hadži Antiæa

1990.
15. decembar 1990.

Budimo uvek i svuda ljudi - intervju patrijarha Pavla "Pravoslavlju"

23. decembar 1990.

Novi mitropolit na Cetinju - posle tri decenije, dr Amfilohije

Radoviæ

30. decembar 1990.

Ustolièenje mitropolita crnogorskog - na Cetinju

1991.

6. januar 1991.

Hrišæanska ljubav, mir, dobra volja - Božiæna poslanica srpske crkve

27. januar 1991.

Poruka srpskog partijarha Pavla - povodom 27. januara, Svetog Save

27. januar 1991.

Istorija srpskog naroda - proširena biografija Svetog Save

28. januar 1991.

Liènost Svetog Save je jedna, ali ne uvek isto doživljavana -

akademija u SC

5. februar 1991.

Iguman manastira Hilandara sa svete Gore u poseti otadžbini

151
 BRUŠENJE PAMETI

8. februar 1991.

Prisna veza sa svojim narodom - iguman manastira Hilandara otac

Pajsije

17. februar 1991.

Gradi se Pravoslavna duhovna akademija - u centru Valjeva

26. februar 1991.

Dr Milan Babiæ govorio pred UN u Ženevi - o položaju Srba u

Hrvatskoj

6. mart 1991.

Zašto ne zvone zvona pravoslavnih crkava - episkop Lukijan u

Ženevi

11. mart 1991.

Poziv na mir - patrijarha Pavla u Sabornoj crkvi u Beogradu

26. mart 1991.

Došlo je vreme da otvoreno kažemo ko smo - poruka pravoslavne

crkve

30. mart 1991.

O postanku Lazareve subote - Vrbice

4. april 1991.

Vladika Nikanor o stradanju dvojice srpskih sveštenika na katolièki

Uskrs

5. april 1991.

Za mir, za pravdu, za slogu meðu ljudima - Patrijarh Pavle

152
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

17. april 1991.

Stari nevernici hoæe novu crkvu - grupa ljudi iz Cetinja

20. april 1991.

Ispravljena velika istorijska nepravda - Zakon o vraæanju imovine

crkvama

21. april 1991.

Na putu pomirenja - prevazilaženje raskola u srpskoj pravoslavnoj

crkvi

28. april 1991.

Svi smo za sve krivi - Srpska pravoslavna crkva zaceljuje rane

1,2 maj 1991.

Povratak svetog valdike Nikolaja - mošti prenesene u manastir Žièu

3. maj 1991.

Danas stižu iz SAD mošti valdike Nikolaja - posle pola veka

4. maj 1991.

Mošti vladike Nikolaja u otadžbini - posle pola veka

5. maj 1991.

Èovek dorastao vremenu - vladika Nikolaj

6. maj 1991.

Susret patrijarha srpskog Pavla i kardinala Kuhariæa - u Sremskim

Karlovcima

153
 BRUŠENJE PAMETI

8. maj 1991.

Samo razum i dobra volja pobediæe strasti - susret poglavara u S.

Karlovcima

11. maj 1991.

Obeležen dan spaljivanja moštiju Svetog Save - na Vraèaru

12. maj 1991.

SPC ne prihvata odlaganje primene Zakona o povraæaju imovine

crkvama

13. maj 1991.

Postao je graðanin sveta - mošti vladike Nikolaja u Leliæu kraj

Valjeva

16. maj 1991.

Ogorèenje zbog stava vlade Srbije o vraæanju imovine - Sabor SPC u

Beogradu

18. maj 1991.

SPC predlaže novi zakon - stav Patrijaršije

19. maj 1991.

Patrijarh srpski gospodin Pavle poèasni doktor - Bogoslovski fakultet

SPC

22. maj 1991.

Prva slava u novoj kapeli - 70- godišnjica Bogoslovskog fakulteta

SPC

24. maj 1991.

Novi Sinod SPC - pet novih episkopa

154
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

25. maj 1991.

Apel da se postojeæa kriza rešava demokratskim putem - završeno

zasedanje SPC

26. maj 1991.

Parastos solunskim stradalnicima - u malom hramu Svetog Save u

Beogradu

26. maj 1991.

Objediniteljska misija u srpskom narodu - rad SPC

1. jun 1991.

Mišljenje kao prestup - stradanja porodice Seliæ

3. jun 1991.

Beoèug u lancu srpsko - grèkog prijateljstva - mitropolit dr Jovan

23. jun 1991.

Èuvar srpskih svetinja - novoizabrani vladika Peæke patrijaršije

26. jun 1991.

Otkrivanje spomenika knjazu Milošu - u Gornjoj Dobroti kod

Požege

27. jun 1991.

Simpozijum pravoslavnih teologa - povodom 50-godišnjice stradanja

Srpskog naroda

28. jun 1991.

Danas je Vidovdan - kad ožive predanja o Kosovskoj bitci

155
 BRUŠENJE PAMETI

30. jun 1991.

Protiv svih nacionalnih podela - spomenik knezu Milošu

5. juli 1991.

Susret pomirenja kod patrijarha Pavla

6. juli 1991.

Teške prilike nisu za sporove - susret pomirenja kod patrijarha Pavla

7. juli 1991.

Nastavljaè misije oca Justina - episkop Banatski dr Atanasije

9. juli 1991.

Teror u Tenji i 1941. godine - muèno podesæanje

10. juli 1991.

Ustaše ruše pravoslavnu crkvu - Tenja, krajem 1941. godine

12. juli 1991.

Poštovati èoveka i njegovu slobodu - patrijarh Pavle beèkim

novinarima

14. juli 1991.

Izjava mitropolita Amfilohija "Politici"

22. juli 1991.

Rukopoležen episkop srednjoevropski Konstantin

28. juli 1991.

Pomoæ za izbeglice iz Hrvatske - demonstranti amerikanci srpskog

porekla u Èikagu

156
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

5. avgust 1991.

Orkestar svira na hrvatskom - svadba u Èikagu

10. septembar 1991.

Poljska bolnica za Srbe iz Hrvatske - akcija Srba iz Amerike

4. oktobar 1991.

Dimitrije Prvi bio je za razumevanje meðu crkvama - vest o smrti

19. oktobar 1991.

Unijaæenje pravoslavaca - konferencija rimokatolièkog biskupa u

SAD i kriza u Jugoslaviji

29. oktobar 1991.

Drastièna demonstracija nepoštovanja osnovnih ljudskih prava.

Episkop Lukijan i dalje u zatoèeništvu.

30. oktobar 1991.

Vanredno zasedanje Sabora SPC o stanju u Hrvatskoj u Beogradu

31. oktobar 1991.

Pismo lordu Karingtonu. Još jedan apel za oslobaðanje episkopa

Lukijana

1992.

7. januar 1992.

Božiæne poruke patrijarha Pavla povodom današnjeg pravoslavnog

praznika

157
 BRUŠENJE PAMETI

7. januar 1992.

Preporod pravoslavlja. Intervju "Politici" patrijarha moskovskog i

cele Rusije

22. januar 1992.

Susret predstavnika dveju hrišæanskih crkava. Danas u švajcarskom

gradu Sen Galenu.

23. januar 1992.

Produbljeno prijateljstvo. Aleksandar Bakoèeviæ završio posetu Kini.

24. januar 1992.

Mirnim putem do pravde. Završeni razgovori delegacije dveju

hrišæanskih crkava u Švajcarskoj.

9. februar 1992.

Boljševizam je ljutnja na neistomišljenike - Milo Gligorijeviæ

12. februar 1992.

Ko je Momèilo Seliæ - pisac o kome se prièa

17. februar 1992.

Ivo Adriæ je delio sudbinu srpskog naroda - Dan Matice Srpske u

Novom Sadu

5. mart 1992.

Glava kneza Lazara u manastiru Ravanica - izveštaj Leontija

Pavloviæa 1952.

18. mart 1992.

Na najnižoj taèki posle krstaških ratova. Odnosi pravoslavlja i

katolicizma.

158
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

16. april 1992.

Sastanak poglavara tri konfesije u Tuzli. Prihvaæen predlog patijarha

srpskog Pavla.

16. april 1992.

Parastos žrtvama bombardovanja iz 1944. godine . Danas u crkvi

Aleksandra Nevskog u Beogradu.

26. april 1992.

Danas je uskrs. Praznik nad praznicima.

4. maj 1992.

Poster Malvine Mofman iz 1917. godine. Uz današnji poklon našim

èitaocima.

5. maj 1992.

Poster Teofila Štajnlena iz 1916. godine. Uz današnji poklon našim

èitaocima.

25. maj 1992.

Ðilas: Delo èini liènost. Druženje s Titom.

28. jun 1992.

Danas je Vidovdan veliki narodni crkveni praznik.

29. jun 1992.

Liturgija i parastos u Hramu Svetog Save - Vidovdan

29. avgust 1992.

Draškoviæ : Neæu rušiti režim na ulici. Intervju predsednika srpskog

pokreta obnove "Politici"

159
 BRUŠENJE PAMETI

6. septembar 1992.

Srbija nije boljševièka. Intervju Milovana Ðilasa.

13. septembar 1992.

Kuæu valja pretemeljiti - intervju Matije Beækoviæa

20. septembar 1992.

U predvorju demokratije. Intervju Vojislava Koštunice.

27. septembar 1992.

Vreme za æutanje. Intearvju Miæe Popoviæa "Politici"

4. oktobar 1992.

Svet je naša sudbina. Intervju Predraga Palavestre.

11. oktobar 1992.

Kapitulacija pred nedemokratskim duhom. Intervju Radovana

Bigoviæa "Politici"

18. oktobar 1992.

Nema dve Srbije. Intervju Dragoljuba Miæunoviæa

25. oktobar 1992.

Izgubili smo krov - stanimo èvrsto na noge. Intervju Predraga

Milojeviæa

1993.

6. januar 1993.

Sporne predložene mape. Izjava Radovana Karadžiæa "Politici" posle

sastanka u Ženevi.

160
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

27. januar 1993.

Školska slava - Slava Svetog Save

7. mart 1993.

Dr Kolariæ: Moguæna autokefalnost Pravoslavne crkve u Hrvatskoj.

Izjava dekana katolièkog Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu.

24. avgust 1993.

Podnete 62 kriviène prijave. Iz Tržišne inspekcije Srbije.

24. septembar 1993.

Savezna Republika Jugoslavija ostaje - intervju Momira Bulatoviæa

5. novembar 1993.

Vuk Draškoviæ kod Slobodana Miloševiæa ? Saznaje se

1994.

16. april 1994.

Marjanoviæ: Program ekonomskog oporavka zemlje æe uspeti.

Intervju predsednika Vlade Republike Srbije.

8. juli 1994.

Konsenzus, a ne ultimatum - uruèivanje mirovnog plana zaraæenim

stranama

9. juli 1994.

Da se greška ne ponovi - podseæanje

161
 BRUŠENJE PAMETI

20. avgust 1994.

Liliæ: Rukovodstvo sa Pala priželjkuje raskol medju Srbima. -

intervju sa Zoranom Liliæem, predsednikom SR Jugoslavije

15. septembar 1994.

Kontiæ: Stvaranje moderne, kompetentne, efikasne uprave i jaèanje

pravne države. Intervju predsednika Jugoslovenske vlade "Politici"

23. novembar 1994.

Zastupnici ratne opcije - pokušavaju da rašire požar graðanskog rata

na prostorima bivše Jugoslavije.

28.-30. novembar 1994.

Drugi vek "Politike". Najveæa medijska korporacija na Balkanu pred

izazovima novog milenijuma.

1995.

21. april 1995.

Umro Milovan Ðilas. Juèe u Beogradu.

4. avgust 1995.

Kolika je cena politièkih ambicija lidera sa Pala

10. septembar 1995.

Republika Srpska

23. oktobar 1995.

Pucnji u konfederaciju

162
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

27.-30. novembara 1995.

Kako se dogodio mir. Intervju ministra inostranih poslova

Jugoslavije "Politici"

16. decembar 1995.

Dr Markoviæ: Platforma levice - interesi veæine. Intervju predsednika

direkcije JUL-a "Politici"

30. 31. decembar 1995. - 1. 2. januar 1996.

"Politika" na pragu treæeg milenijuma. Uoèi devedeset drugog

roðendana našeg lista

30. 31. decembar 1995. - 1. 2. januar 1996.

Dobro usklaðeni ekonomski i socijalni ciljevi. Intervju predsednika

vlade Srbije "Politici" (Mirko Marjanoviæ)

1996.

15. januar 1996.

Uspešna misija mira amerièkog predsednika na Balkanu

6. februar 1996.

Unapreðenje odnosa SR Jugoslavije i SAD

16. novembar 1996.

Više od promocije - "Odgovor", prof dr Mire Markoviæ

163
 BRUŠENJE PAMETI

1998.

31. oktobar 1998.

Intelektualac koji kritièki preispituje svet u kome živi, znajuæi odakle

dolazi i kuda stremi. Reè na promociji knjiga prof. Dr Mire Markoviæ.
13. decembar 1998.

Moja dužnost je da štitim interese svog naroda i svoje zemlje.

Razgovor predsednika SRJ Slobodana Miloševiæa sa novinarom
"Vašington posta".

1999.

11. februar 1999.

Naša delegacija potpisaæe deset osnovnih principa iz predloga

Kontakt grupe. Predsednik Republike Srbije u Parizu.

12. februar 1999.

Èvrsto opredeljenje za mirno rešavanje svih problema na Kosovu i

Metohiji. Predsednik republike Srbije susreo se sa našom
delegacijom u Rambujeu.

13. februar 1999.

Dijalog u interesu mirnog rešenja. Konferencija za novinare

predsednika republike Srbije u Parizu.

15. februar 1999.

Razgovori se nastavljaju i naredne nedelje, potvrðeno deset principa

Kontakt grupe, afirmisan suverenitet i teritorijalni integritet SRJ,
naše odluèno opredeljenje - nema stranih turpa. Predsednik
republike Srbije u Parizu, sastanak kontakt grupe, nastavak skupa u
Rambujeu.

164
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

16. februar 1999.

Protiv pretnji, pritisaka, prevara, za autonomiju Kosmeta u okviru

Srbije. Konferencija za novinare predsednika republike Srbije u
Parizu.

17. februar 1999.

Naša delegacija dostavila jedninstven tekst sporazuma o samoupravi

na Kosmetu. Nastavljen rad skupa u Rambujeu.

19. februar 1999.

Prestati sa pritiscima i pretnjama. Predsednik republike Srbije Milan

Milutinoviæ ponovo doputovao u Francusku.

20. februar 1999.

Pritisak bez presedana. Predsednik republike Srbije na sastanku u

Rambujeu.

21. februar 1999.

Kontakt grupa u raskoraku. Razgovori o mirnom rešenju problema

na Kosovu i Metohiji u Rambujeu.

22. februar 1999.

Još jedan susret Milutinoviæa i Olbrajtove. Razgovori o mirnom

rešenju problema na Kosovu i Metohiji u Rambujeu.

23. februar 1999.

Naša delegacija je spremna da prihvati politièki sporazum onako

kako je razmatran pre sastanka Kontakt grupe. Razgovor o mirnom
rešenju problema na Kosovu i Metohiji u Rambujeu.

23. februar 1999.

Kasno sinoæ još jedan susret Milutinoviæa i Olbrajtove. Poslednja

vest.

165
 BRUŠENJE PAMETI

23. februar 1999.

Postupak bez presedana.

24. februar 1999.

Nastavak sledi 15. nacrta u Francuskoj. Posle 18 dana završen prvi

krug razgovora o mirnom rešenju problema na Kosovu i Metohiji u
Rambujeu.

25. februar 1999.

Nastaviæemo da tražimo politièko rešenje, zasnovano na pravdi i

meðunarodnom pravnom projektu. Predsednik republike Srbije i
naša delegacija vratili se iz Rambujea posle osamnaestodnevnih
razgovora o mirnom rešenju problema na Kosovu i Metohiji.

2. mart 1999.

Amerièki zvaniènici direktno daju podršku teroristima na Kosmetu.

Zbivanja posle prve runde razgovora u Rambujeu.

4. mart 1999.

Komandant NATO se sastaje sa teroristima, Holbruk dolazi u

Beograd. Amerikanci saveznici separatista. Zbivanja posle prve
runde razgovora u Rambujeu.

7. mart 1999.

Prljavi savetnik Morton Abramovic.

14. mart 1999.

Gazda se razljutio. Crtica.

15. mart 1999.

Ne može biti nikakvih pogodbi na raèun suverenosti i teritorijalne

celovitosti Srbije. Predsednik Republike Srbije Milan Milutinoviæ i
delegacija Vlade Srbije doputovali u Pariz na nastavak razgovora o

166
TEKSTOVI DRAGANA HADŽI ANTIÆA

mirnom rešenju problema na Kosovu i Metohiji, koji poèinju

danas.

16. mart 1999.

Naša delegacija daje primene primedbe i predloge na zahtev

kopredsednika Vedrina i Kuka. U Parizu nastavljen sastanak o
rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.

16. mart 1999.

Na pomolu velika prevara.

16. mart 1999.

Afanasijevski: Treba pre svega doæi do sporazuma koji još nije

definitivno na pregovaraèkom stolu. Izjava ambasadora Rusije u
Francuskoj.

17. mart 1999.

Nastavaljaju se prevare, manipulacije i falsifikati. Drugi dan

razgovora u Parizu o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.

17. mart 1999.

Milutinoviæ: Državna delegacija spremna da prihvati politièki deo

sporazuma ukoliko se prihvate primedbe koje su juèe upuæene.
Izjava predsednika Republike Srbije ispred pariskog centra "Kleber".

17. mart 1999.

Hil se sastao sa Miljom i delegacijom separatistièkog pokreta sa

Kosmeta. Novi diplomatski skandal na sastanku o rešavanju
problema Kosova i Metohje u režiji amerièkog ambasadaora i
ministra inostranih poslova republike Albanije.

18. mart 1999.

Sve veæa konfuzija u Kleberu. Treæi dan razgovora u Parizu o

rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.

167
 BRUŠENJE PAMETI

19. mart 1999.

Velika prevara u režiji SAD, albanski separatisti potpisali svoj

sporazum, delegacija Vlade Republike Srbije stavila potpis na
politièki sporazum o samoupravi na Kosmetu. Èetvrti dan razgovora
u Parizu o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.

19. mart 1999.

Amerièko-albanska saglasnost o odvajanju dela teritorije Srbije i SR

Jugoslavije. Konferencija za štampu predsednika Republike Srbije u
Parizu.

31. decembar 1999.

Verujem da æe naš narod u sledeæem veku doèekati spokojstvo i

blagostanje koje je i zaslužio. - intervju sa Slobodanom Miloševiæem
za novogodišnji broj "Politike".

168
Tekstografija kao biografija

Ko bi rekao da je novinarska karijera Dragan Hadži Antiæ u

“Politici” tako sažeta. U periodu od kraja 1990. (15. decembra) do
19. marta 1999. godine, u “Politici” je objavljeno ukupno 150
tekstova èiji je potpisnik bio Dragan Hadži Antiæ. To je godišnje
proseèno petnaest tekstova. Ako, medjutim, vidimo da tokom 1997.
godine Dragan Hadži Antiæ nije objavio ni jedan jedni tekst onda
se njegov opus nešto zgušnjava. U poredjenju sa uèinkom
proseènog novinara “Politike” èija je meseèna norma bar
dvadesetak tekstova to je zanemarljivo. Èak i oni novinari koji pišu
jedan tekst nedeljno godišnje objave blizu pedeset tekstova. Iako
ovde, naravno, nije reè samo o broju tekstova veæ i o njihovom
znaèaju i uticaju ne možemo se oteti utisku da je biografija
Dragana Hadži Antiæa neraskidivo povezana sa njegovim
profesionalnim i politièkim opredeljenjima koji se najbolje mogu
videti u tekstovima koje je pisao za “Politiku”.
Dragan Hadži Antiæ je, sudeæi po vrsti i broju objavljenih
tekstova, “crkveni” pisac. Od 148 tekstova èak 64 teksta su
posveæena Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosima medju crkvama,
obeležavanju crkvenih praznika i istaknutim sveštenicima. Kao
ekspert za “crkveno pitanje” Dragan Hadži Antiæ nastupio je u
“Politici” intervjuom sa patrijarhom Pavlom koji je bio preuzet iz
“Pravoslavlja”. Intervju pod naslovom “Budimo uvek i svuda ljudi”,
objavljen 15. decembra 1990. sam po sebi predstavlja izuzetak. Nije
uobièajeno da se intervju koji je neki novinar iz “Politike” napravio
za neki drugi list prenosi u “Politici”. Kod Dragana Hadži Antiæa
izuzeci su bili pravilo.
Kako se uopšte novinar koji je pre toga vodio Beogradsku
rubriku dokopao ovakvog uticaja i znaèaja? To što je jedno vreme
uredjivao “Pravoslavlje” može da objasni njegovu vezu i uticaj u
Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali šta je sa najznaèajnijim i najstarijim
prestonièkim dnevnikom? Kojim je putevima (kanalima) HDA
dospeo na mesto prvog èoveka “Politike”? Biæe da je, pored pomalo
amerièke prièe o uspešnim “malim ljudima” koji svojim prirodnim
talentom i radom uspevaju da se domognu najviših pozicija, u
uspešnosti Dragana Hadži Antiæa, odluèivale i druge stvari.
Iz njegove tekstografije uoèavamo da je “crkvena
problematika” do 7. marta 1993. godine njegova osnovna delatnost.
Poslednji tekst posveæen crkvi napisao bila je izjava dekana
katolièkog Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu: “Moguæna

169
 BRUŠENJE PAMETI

autokefalnost Pravoslavne crkve u Hrvatskoj”. Posle toga, a reè je

o punih sedam godina, o crkvi ni slova. Da li je došlo do svadje
izmedju HDA i SPC-a? Ili je HDA uoèio znaèajnije teme? Biæe da
je u pitanju ovo drugo.
Do preloma, medjutim, nije došlo preko noæi. Prethodno je,
jula 1991, Dragan Hadži Antiæ otišao u Ameriku. Iz Amerike, kao
pravi globtroter, šalje pet tekstova. Teme: srpska emigracija u
Americi i emigrantske crkvene teme. Malo tekstova za tako dug
studijski boravak (nekoliko meseci). Posle toga sledi novi, mnogo
ozbiljiniji i ambiciozniji poduhvat: otvaranje “Politike” prema
kritièkoj inteligenciji i tadašnjoj opoziciji. “Politika” se vraæa svojim
korenima, svojoj liberalnoj tradiciji. I ko æe bolje da obavi taj
istorijski zadatak od èoveka tako bliskog korenima i crkvi? Prvi
znaèajniji svetovno-politièki tekst je tekst o putu Aleksandra
Bakoèeviæa u Kinu (“Produbljeno prijateljstvo”) objavljen 23.
januara 1992. A onda kreæe “otvaranje”. Prvi sabesednik je osoba
sliènih politièkih i nacionalnih uverenja - Milo Gligorijeviæ
(“Boljševizam je ljutnja na neistomišljenike”) - 9. februar 1992.
Ubrzo sledi prièa o Momèilu Seliæu - disidentu i politièkom
zatvoreniku iz postitovskih godina. Pravi preokret je ipak intervju sa
Vukom Draškoviæe (“Neæu rušiti režim na ulici”) - 29. avgust 1992.
Kad je to prošlo mogu da krenu i ostali intervjui: Djilas, Beækoviæ,
Koštunica, Popoviæ... “Politika” je opet ona “stara”! Otvorila se i
pronašla svoju dušu.
Ova vrsta interesovanja za otvaranje ne traje kod HDA previše
dugo. Posle intervjua sa Predragom Milojeviæe (25. oktobra 1992.)
prelazi se na veæe i zahtevnije stvari. Dragan Hadži Antiæ postaje
novinar, urednik i savetnik aktulena vlasti od najvišeg poverenja. On
je i posrednik izmedju vodja bosanskih Srba i srpske javnosti i
njenog rukovodstva. On je autor važne izjave Radovana Karadžiæa:
“Sporne predložene mape” (6. januar 1993.). A onda, 24. septembra
1993, štafetu preuzimaju aktuelni politièki lideri. HDA intervjuiše
Momira Bulatoviæa - “Savezna Republika Jugoslavija ostaje”. Da bi
pokazao koliko je blizak i vlasti i opoziciji 5. novembra 1993.
objavljuje “Saznaje se” - “Vuk Draškoviæ kod Slobodana
Miloševiæa”.
Dalje se stvari odvijaju same od sebe. Sabesednici Dragana
Hadži Antiæa iskljuèivo su visoki zvaniènici. Vrhunac je svakako prvi
intervju sa Mirom Markoviæ - “Platforma levice - interesi veæine”
(16. decembar 1995.). Svi koji nešto znaèe u vlasti oseæaju potrebu
da ih upravo on intervjuiše. U medjuvremenu, dobro je da se pojavi i

170
TEKSTOGRAFIJA KAO BIOGRAFIJA

u ulozi gazde - u novogodišnjem broju (1-2. januar 1996.) HDA piše

tekst “Politika na pragu treæeg milenijuma”. Zbog preokupiranosti
poslovima Kuæe HDA ima sve manje vremena za pisanje. Tako je
1996. godine napisao samo tri teksta, od toga dva o jugoslovensko-
amerièkim odnosima. Treæi je tekst napisan povodom promocije
knjige Mire Markoviæ “Odgovor” pod originalnim naslovom “Više
od promocije”.
Sledeæa godina nije baš produktivna. U 1997. godini Dragan
Hadži Antiæ nije objavio ni jedan jedini tekst u svojim novinama.
Možda je do kreativnog zastoja došlo zbog velikih gradjanskih
demonstracija u zimu 1996/97. Možda je to bio period
samopreispitivanja i koncentracije, ko zna. Ono što je zanimljivo to
je da svako povlaèenje iz novina znaèi i njegovo povlaèenje iz
javnog života. Kad ga nema u sopstvenim novinama nema ga ni na
drugim medijima, nema ga ni u Klubu književnika, nema ga na
poznatim javnim mestima, uostalom. I sledeæe je godine HDA
minimalno prisutan u novinama - uradio je samo jedan tekst - reè
na promociji knjiga Mira Markoviæ - “Intelektualac koji kritièki
preispituje svet u kome živi, znajuæi odakle dolazi i kuda streni”
(31. oktobar 1998.). Zanimljivo je da je razgovor sa Slobodanom
Miloševiæem koji je vodio novinar “Washington Post-a”, 13.
decembra 1998. za “Politikino” izdanje priredio Dragan Hadži
Antiæ. Ovaj intervju je zauzeo èitavih pet strana lista. “Politikini”
èitaoci nikada nisu saznali šta je stvarno objavio “Washington
Post”. HDA je bio neka vrsta zapisnièara ovog razgovora. Baš kao
što je bio i lièni fotograf braènog para Miloševiæ. Njegov odraz u
ogledalu kafane u Požarevcu dragocen je dokument o njegovom
prisustvu.
Vrhunac njegove novinarske karijere svakako su pregovori u
Rambujeu. Od 11. februara do 19. marta 1999. godine Dragan Hadži
Antiæ napisao je 29 tekstova na relaciji Rambuje - Beograd - Pariz.
Bio je to izuzetan poduhvat za èoveka koji nikada nije bio ni izveštaè
ni dopisnik. Oèigledno su neki drugi kvaliteti bili odluèujuæi.
Verovatno je u pitanju bilo lièno poverenje. HDA je dobio zadatak
da usmerava i intonira raspoloženje javnosti u Srbiji. Njegova
uputstva su sledili svi državni mediji.
Poslednji tekst Dragana Hadži Antiæa objavljen je u “Politici” 31.
decembra 1999.

171
 BRUŠENJE PAMETI

Dragan Hadži Antiæ je napustio svoje carstvo 5. oktobra oko 18

èasova. Prema prièama oèevidaca izašao je kroz prozor pomoæne
odaje na petom spratu na sims a odatle požarnim stepenicama na
krov štamparije. Sa krova se spustio u štampariju u èijem je dvorištu
èekao automobil sa šoferom.
Posle svega, kao da nikada i nije bio u “Politici”. Ali, to je veæ jedna
druga prièa koja æe tek morati da se piše. Kako, naime, ne samo
pojedinci i društvo, nego i institucije pamte?

V. Æ.

172
Skenovi intervjua

173
 BRUŠENJE PAMETI

174
SKENOVI INTERVJUA

175
 BRUŠENJE PAMETI

176
SKENOVI INTERVJUA

177
 BRUŠENJE PAMETI

178
SKENOVI INTERVJUA

179
 BRUŠENJE PAMETI

180
SKENOVI INTERVJUA

181
 BRUŠENJE PAMETI

182
SKENOVI INTERVJUA

183
 BRUŠENJE PAMETI

184
Komentari

Hapšenje i smena direktora Kompanije “Politika”

Sila, policija i tajni sastanci

Živorad Minoviæ, direktor Kompanije “Politika” je u prošlu subotu,
kad je Miloševiæ veæ bio u Dejtonu, na sednici Upravnog odbora
suspendovao svog rivala, direktora NIP “Politika”, Dragana Hadži
Antiæa. Antiæ je pozvao u pomoæ Službu državne bezbednosti, pa je
u noæi izmeðu subote i nedelje, Minoviæ pritvoren zato što je,
navodno, zadržao štampanje nedeljnog broja, a zadržavanje
štampanja lista ocenili su ažurni SDB drugovi, kao privredni
kriminal. U stvari, biæe da je Minoviæ držan u pritvoru taman toliko
da se sazove ponovo Upravni odbor na kome je ovog puta smenjen
Minoviæ.

AIM, Beograd, 7.11.1995

Kao u svim srpskim spektaklima, Služba državne bezbednosti je i

ovog puta zatvorila krug. Lica u dugim mantilima (valjda još nose
takve) ušetala su se u noæi izmeðu subote i nedelje u zgradu
najstarije novinske kuæe na Balkanu - “Politike” - dok je predsednik
Miloševiæ u Dejtonu bdeo nad sudbinom svih Srba sveta. Izmeðu
èetvrtog sprata (kancelarija Živorada Minoviæa, direktora
Kompanije) i petog (ofis Hadži Dragana Antiæa, direktora NIP
Politika) te noæi se odluèivalo ko više voli gospodina u Ohaju, a boga
mi - i koga on preferira. Dvojici bespoštednih rivala za mesto u srcu i
za trpezom braènog para Miloševiæ-Markoviæ pomagali su SDB
drugovi, a u cik zore su iz ringa “mrtvog izneli” Živorada Minoviæa i
odneli ga u nepoznatom pravcu, kako je duhovito primetio B-92.
Tragovi u snegu su vodili ka Odeljenju za privredni kriminal.
Dan kasnije je direktor Kompanije pušten, ali više nije bio direktor.
Na njegovom mestu vec je sedeo srpski ministar bez portfelja,
Tomica Raièeviæ, kako neko reèe - vredan èovek i pošten komunista.
I tad je tek narod shvatio da je srcu, posebno JUL-ovskom, bliži
Hadži Dragan Antiæ. Zar nije baš on veèe pred odlazak Miloševiæa
gostovao u kuæi na Dedinju? Osim toga, njega su kamere “uslikale”,
dok je na aerodromu put Dejtona ispraæao svog predsednika. Zeleno
svetlo prohodnosti veæ mu je sijalo iznad glave.

185
 BRUŠENJE PAMETI

Skandalmajstori Slobine kuhinje

A kakve su samo ujdurme smišljala poslednjih meseci ta dvojica

Slobinih ratnih drugova?!
Živorad Minoviæ “naruèi”, a Kosta Dimitrijeviæ isporuèi knjigu
“Prljavi Hadži”. A Antiæ odgovori Komitetom za odbranu
Kompanije od Živorada Minoviæa. Onda Minoviæ ne da papir za
štampanje “Politike”. Posle se preko svoje TV Politike (i “Ekspres
Politika” je pod njegovim uticajem) obrati zlokobnim saopštenjem
narodu da - neprijateljske snage žele da unište i usitne Kompaniju i
time naude srpskom narodu i njegovinm vekovnim interesima.
“Kompanija nema nameru da se pretvori u propagandni servis i
privatnu præiju ma koje stranke, niti da koèi procese privatizacije i
da brani svojinske koncepte Koreje i Kube”, rekao je Minoviæ.
Usledila je anketa meðu radnicima štamparije koji su svi, ama baš
svi, protiv takvih snaga.
Hadži Antiæ onda ne bude lenj, vec u dnevnoj “Politici” poruèi:
“Dr Minoviæ je naneo nemerljivu moralnu, materijalnu i politièku
štetu listu, Kompaniji, državi Srbiji, srpskom narodu i svim
dobronamernim graðanima Jugoslavije.” A sliène poruke prosledi
kroz sva periodièna izdanja kuæe (u njegovoj su nadležnosti).
Onda Minoviæ izmisli DEM, detektivski list (sa nepotpisanim
tekstovima) koji na nišanu ima - zna se. Tako DEM poène da
objavljuje stare malverzacije u FK “Partizan”, dok mu je gazda bio
sadašnji srpski premijer Mirko Marjanoviæ. Onda u odbranu
Marjanoviæa ustane Hadži Antiæ, to jest “Politika”.
Hadži Antiæ podbuni radnike-prodavce “Politike” da æe
Minoviæ kioske “Politike” da izda u zakup, i to baš roðacima i
prijateljima Danice Draškoviæ. Onda radnici krenu da ...
Biæe da je predsednik Miloševiæ u tom igrokazu zbilja uživao. I
èinilo se da mu ovo trvenje èak odgovara. Iscrpljujuæe smišljanje
pretnji, ucena, anonimnih saopštenja i štrajkova nije dozvoljavalo
skandalmajstorima da se razmahnu i postanu odviše jaki.
Onda je Živorad Minoviæ u prošlu subotu, kad je Miloševiæ veæ
bio u Dejtonu, krenuo u akciju i na sednici Upravnog odbora
suspendovao Dragana Hadži Antiæa. Ovaj je zavapio “u pomoæ”, pa
je u noæi velikog finala, Minoviæ pritvoren zato što je, navodno,
zadržao štampanje nedeljnog broja, a zadržavanje štampanja lista
ocenili su ažurni SDB drugovi, kao privredni kriminal. U stvari, biæe
da je Minoviæ držan u pritvoru taman toliko da se sazove ponovo
Upravni odbor na kome je ovog puta smenjen Minoviæ.

186
KOMENTARI

“Politika” se ipak pojavila sa “posmrtnicom”: “Politika je

njegovom zaslugom svojevremeno bila simbol mržnje, laži,
podmetanja... pre èetiri godine ona je paljena po ulicama
Beograda... Njegova odgovornost za tragediju, koja je usledila
uzrokovana mržnjom, zlom i niskim strastima na kojima je kroz list
insistirao kao glavni urednik, još èeka da bude utvrðena...Dr Živorad
Minoviæ je zao duh “Politikine” palate... Vreme je da dr Živorad
Minoviæ ode sa scene. Za dobro “Politike”, za dobro srpskog
novinarstva, za dobro Srbije.” U potpisu je stajalo: Kolegijum
urednika Politike.

Kako je poèelo

Da se Žika i Hadži ne vole godinama, to se zna godinama. Da se

“tvrdi” i “meki” u SPS ne vole, to jest da se SPS i JUL ne vole,
postalo je jasno, meðutim, kad je smenjen urednik TV Politike
Aleksandar Tijaniæ. Dragan Hadži Antiæ, blizak Mirjani Markoviæ,
saznao je tada da je naprasno promenjen Statut i da više nije
direktor RTV Politike, veæ samo novinsko-izdavaèkog preduzeæa.
Tada je izgledalo da je Mirjana Markoviæ dobila packe od supruga,
da se vraæaju otpisani “cekaovci”. Posle su sukobi SPS-JUL postali
sve otvoreniji i “krvaviji”. Prvo u unutrašnjosti, posle i u Beogradu, a
odlazak direktora državne televizije, Milorada Vuèeliæa, stavio je do
znanja ko odnosi pobedu.
Samo, Živorad Minoviæ, predstavnik onih socijalista koji ne
vole JUL, nije se mogao lako ukloniti. Morao je bukvalno biti lišen
slobode. Siva eminencija kuce “Politika” držao se èvrsto fotelje i pre
Miloševiæa, u vremenu vladavine Ivana Stamboliæa. Lako preplivavši
iz jednog tabora u drugi, izneo je na svojim pleæima Osmu sednicu, a
kasnije je “Politiku” stavio u službu Miloševiæeve nacionalistiæke i
ratne politike. Samo jednom, kada je srpska Vlada rešila da preuzme
“Politiku”, ustao je protiv toga i naèinio sudbonosnu grešku. Pred
TV kamerama izgovorio je reèi: “Ja sam ga doveo na vlast
(Miloševiæa, prim.autora), ja ga sa nje mogu i skinuti.” Kasnije se
pokajnièki vratio u dedinjsko krilo, a biæe da mu to nije
zaboravljeno. Zasluge Hadži Antiæa u ovom trenutku su svežije - on
je odradio zaokret ka “mirotvorstvu” i raskid sa Srbima van Srbije.
U ovom trenutku Minoviæevi ljudi u Kompaniji tvrde da
Miloševiæ u Dejtonu zaustavlja rat, a JUL ga u Srbiji pokreæe.
Njegov advokat, Sava Anðelkoviæ, pokreæe sudske procese protiv

187
 BRUŠENJE PAMETI

srpskog premijera Mirka Marjanoviæa, srpskog ministra za

informisanje Ratomira Vica i predsednika SPS, Milomira Miniæa. Za
dvojicu poslednjih advokat tvrdi da su izvršili pritisak na èlanove
Odbora da glasaju za smenu, u odsustvu Minoviæa.
Lideri tri opozicione stranke (SRS, DS i DSS), Vojislav Šešelj,
Zoran Ðinðiæ i Vojislav Koštunica smatraju da su SPS i JUL zbog
liènih interesa, u meðusobnoj borbi, uništili “Politiku”.
Biæe da u ovom trenutku opomena Žarka Koraæa,
potpredsednika Graðanskog saveza Srbije, ne dopire do ušiju
navijaèki raspoložene javnosti. “Ono što u celom sluèaju najviše
zabrinjava je naèin na koji su smene izvedene”, rekao je on. “Uz
upotrebu sile, policije i tajnih sastanaka”.
Ono što je novo i što zbilja plaši nije borba za vlast SPS i JUL,
kojom se prilièno pojednostavljeno sve objašnjava. Stvari mogu biti
mnogo opasnije, nego što se na prvi pogled èine. Ako jedna strana u
sporu, unutar establišmenta, može da upotrebi “svoj DB”, ne znaæi
da druga strana nema “svoj”. A to se može onda odnositi i na
policiju uopšte, i vojsku. Možda sledeæi put argumenti nekom mogu
postati tenkovi.

(AIM) Gordana Igriæ

188
Honing the Mind - Summary

The Project “Honing the Mind” looks into the phenomenon referred
to as the “opening” of the paper “Politika” which culminated in
1992. The main protagonist of this “opening” was Dragan Hadži
Antiæ, at that time assistant to the paper's editor-in-chief. Naturally,
the “opening” lasted while the regime needed to present itself to the
general public as a participant in a wider process of democratization
and modernization of post-communist societies. However, as soon as
the need for this kind of political and social cohesion disappeared,
and so did the interest for the “other”, while the war accompanied
by a feeling of a danger for the nation became the main drive. As of
1993, the journalist and political biographies of Dragan Hadži Antiæ
have merged into one. Not only independent intellectuals, but also
the Serbian Orthodox Church are no longer considered interesting.
“Politika” focuses on the celebrities in power, especially spouses
Miloševiæ - Markoviæ. Everything that matters revolves around this
axis.
This is a highly instructive lesson which cannot be learned over
night. It is at the same time political, social and institutional history
which, wherein the abundance of events, personalities and topics
often blur the methods and mechanisms of winning and defending
one's position of power, social status and privileges. “Honing the
Mind” is an attempt to collect the relevant data, and especially texts,
in order to highlight the social and political context of the media
role in the tragic events which have marked the Serbian society in
the last decade of the 20th century.
Media Documentation - Ebart Consulting has started this project as
part of a global Memory Map which should serve as a reservoir and
inspiration to future researchers of modern Serbian history,
especially in the media sphere. The electronic archive of print and
electronic media compiled by the Media Documentation, therefore,
becomes a specific source of social and individual memory.
 Resümee für “Das Schärfen des
Verstandes”

Das Projekt “Das Schärfen des Verstandes” untersucht das

Phänomen des “Öffnens” des Blattes “Politika”, dessen Höhepunkt
1992 war. Der Protagonist dieses “Öffnens” war Dragan Hadzi
Antic, in der Zeit der Assistent des Chefredakteurs. Natürlich
dauerte das “Öffnen” so lange wie das Bedürfnis des Regimes, sich
in der Öffentlichkeit als ein Teil des allgemeinen Prozesses der
Demokratisierung und der Modernisierung von
postkommunistischen Gesellschaften darzustellen. Sobald der
Bedarf nach einer solchen Art der politischen und gesellschaftlichen
Kohäsion verging und der Krieg und das Gefühl der nationalen
Bedrohung zu grundlegenden Antriebsmitteln wurden, verschwand
auch das Interesse an der “anderen” Seite. Die journalistische und
die politische Biographie von Dragan Hadzi Antic laufen ab 1993
zusammen. Nicht nur unabhängige Intelektuelle sind nicht mehr
interessant, sondern auch die serbisch-orthodoxe Kirche. In den
Brennpunkt von “Politika” rücken die Persönlichkeiten aus der
aktuellen Regierung, besonders das Ehepaar Milosevic - Markovic.
Alles dreht sich um diese Achse.
Es handelt sich um eine äußerst lehrreiche Geschichte, die
nicht über Nacht gelernt werden kann. Dies ist gleichzeitig auch
politische, auch gesellschaftliche, auch institutionelle Geschichte,
der auf Grund der Fülle von Geschehnissen, Persönlichkeiten und
Themen oft gelingt, grundlegende Methoden und Mechanismen der
Eroberung und der Verteidigung nicht nur der Macht allein,
sondern auch des sozialen Status und der Privilegien zu verschleiern.
“Das Schärfen des Verstandes” stellt einen Versuch dar, an einer
Stelle alle relevante Informationen, besonders Texte, zu sammeln,
sowie den gesellschaftlichen und politischen Kontext der Rolle von
Medien in den tragischen Ereignissen zu zeigen, welche die
Gesellschaft Serbiens im letzten Jahrzehnt gekennzeichneten.
Die Mediendokumentation “Ebart consulting” startete dieses
Projekt als einen Teil einer globalen Erinnerungskarte, die eine Stütze
und die Anregung für künftige Forscher der zeitgenössischen
serbischen Geschichte, besonders in der Sphäre der Medien, darstellen
würde. Das elektronische Archiv von elektronischen und Druckmedien,
an dem die Mediendokumentation arbeitet, ist in diesem Sinne eine
Quelle der gesellschaftlichen und individuellen Erinnerung.
 Brušenje pameti
Beograd 2003.

izdavaè: Medijska dokumentacija / Ebart konsalting

za izdavaèa: Velimir Æurgus Kazimir

oprema i prelom: Nikola Blagojeviæ

korice: Marjan Najdanoviæ

štampa: Standard II

tiraž: 500
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

323(497.11)”1992/2000”(047.53)
32.019.5(497.11)”1992/2000”
070.43POLITIKA”1992/2000”
316.658:323(497.11)”1992/2000”
070:323(497.11)”1992/2000”

BRUŠENJE pameti / priredio Velimir

Æurgus Kazimir. – Beograd : Medijska
dokumentacija – Ebart konsalting, 2003
(Beograd : Standard 2). – 194 str. : faks
; 22 cm. – (Biblioteka Mapa seæanja)

Tiraž 500. – Summary Honing the Mind ;

Zusammengfassung: Das Schärfen des
Verstandes.

ISBN 86–84519–01–9

1. Æurgus, Velimir Kazimir

a) Politika (list) – Politièka propaganda
– 1992–2000 b) Srbija – Politièke prilike
– Masovne komunikacije – 1992–2000 c)
Antiæ, Hadži Dragan (1953–)

COBISS.SR–ID 106326540