Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
4Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milo Lompar - Moralistički fragmenti

Milo Lompar - Moralistički fragmenti

Ratings: (0)|Views: 716|Likes:
Published by kološ_sloboda

More info:

Published by: kološ_sloboda on Sep 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

12/22/2012

pdf

text

original

 
341
П
РИКАЗ
И
УДК 821.163.41.09 Lom par M.(049.3)
Миша Сто јадиновић
ПРИ-КАЗ-КЊИ-ГЕ:--МИ-ЛО-ЛОМ-ПАР,-МО-РА-ЛИ-СТИЧКИ- ФРАГ-МЕН-ТИ
Књига
Мо- ра- ли-стич-ки-фраг  мен-ти-
Мило Ломпа ра као да наста је у времену када је кате- го ри ја мо рала у потпуности за- бо рављена од свих. У времену поновног рађања маки јавели- зма, у времену када профит по- ста је водећа максима и ме рило свих вредности. У том смислу ме рено најзначајни јом мерном  јединицом савременог доба, званом новац, ова књига не би требало ни да посто ји, јер се знањем доби јеним из ње не мо- же стећи никаква добит. То је на жалост, или боље речено на срећу, тачно. Профит ко ји можемо добити чита ју- ћи књиге ко је се баве мо ралом нема
 зе- ле-ну-бо- ју-
и не може сеиз разиту ни јед ном валутом. Мило Ломпар у сво јој студи ји жели да нам укаже на све ве-ћи пад мо ралних вредности у друштву. Ова књига се састо ји из три дела од ко јих је сваки од њих испуњен
 мо- ра- ли-стич-ким- фраг- мен-ти- ма
од ко јих ћемо миовде навести само неке.
 Пр-ви-део-
сво је књиге Мило Ломпар започиње питањем:
Че му-мо- ра- ли-са-ти-у-мо-дер-ном-вре  ме-ну?
Након једног опсежни јег  разматрања о духу мо ралиста, где он наводи проблем посто-  јања мо ралиста у време када је лаж за рад оства рења сопстве- них инте реса постала свако- дневна ствар, следи низ од пет-наест фрагмената. Аутор се на првом месту бави проблемима са ко јима се суочава читалац.
 
СПМ-број-1/2010,-година-XVII,-свеска-27. стр.-341358.
342
 
Он указу је на потребу да чита- лац мо ра поседовати изузетну снагу уколико жели да се отрг- не од сво јих навика и да стави у страну све што му наметљи- во долази из стварности. Једи- но на тај начин читалац може да се отво ри за искуство ко је би због поспаности његове све- сти у први мах било одгурнуто. Доба у коме живимо је управо доба кога се мо рамо ослободи- ти, јер у рутини нашег време- на нема просто ра за слободу од савремености. Оно што је  јако инте ресантно је да Ломпар сматра да ни болест, ни смрт,ни љубавна празнина, ни си ро- маштво, ни самоћа не погађа-  ју нашу свест толико разорном снагом као што то чини по раз. Дакле, глав ни страх са ко јим сесуочава човек модерног време- на јесте страх од по раза.
 Ко- ри-сни-иди-о-ти
су фраг-менат на ко ји свакако треба обратити пажњу. То је део ко ји указу је на сву немо ралност по- литике. Према њему, ко рисни идиоти да ју интелектуалну по- задину огољеном политичком инте ресу, смешта ју га у ши ре контексте, што све за једно за- мућу је прави циљ политичког дејства. Ко ристан идиот је на-  рочито ко ристан јер он макар на рубовима сво је свести ве ру-  је у то шта му се го во ри. Овајпрви део сво је књиге Ломпар завршава поглављем ко је носи наслов
 Ле-ви-ча- ри-са-де-сни-це.-
Уњему он оштро критику је Бо-  ру Ћосића и Радоми ра Констан- тиновића. Може се рећи да ово поглавље представља и реакци-  ју ауто ра на критику Бо ре Ћо- сића ко ју је он упутио Ломпа ру за један текст у коме је он кри-тиковао Ћосића и његово дело
 По-вест-о-Ми-шки-ну.-  Дру-ги-део-
књиге се састо ји из шеснаест фрагмената. Лом- пар на пр вом месту гово ри о самопонижењу и указу је на то како је овакав чин ван хо ризон- та слободе. Наиме, ни је могуће понизити се без притиска неке силе. Према њему је
са- мо-пони- же-ње-сло-бод-но-са- мо-у-ча-су- ка-да-пре-ста- је-да-бу-де-са- мо-по ни- же-ње.-
Он, затим, преко обе-ћања долази до фрагмента из- да је у коме гово ри о тешкоћама са ко јима се суочава човек. Чо- век запетљан у обавезе јавног посла, стално растрзан између онога што мо ра да учини од- мах и онога што мо ра учинити без изузетка, уплетен у мрежу себичних инте реса мо ра устра-  јати у једној неугодној улози. Ту улогу аутор назива улогом двоструког аутсајде ра: аутсај- де ра духа и аутсајде ра чина. То  је једини начин да он не дође у сукоб са са мим собом. Човек не сме издати себе у тренуцима те  равнотеже, јер му једино то мо- же помоћи да не почини изда ју. Фрагмент на ко ји свакако треба обратити пажњу јесте фрагмент ко ји носи назив
Српска-кри-ви-ца.-
Српска кривица се увек наводила као главна пре- прека основаности српских ин-
 
 Прикази
343
те реса. Ту, међутим, ни је реч о оства ривању српских инте реса индивидуално, као што су на пример успеси спортиста, науч- ника или уметника, већ о оства-  ривању српских инте реса као за једнице. Српска кривица је плод
ин-тер-пре-та-тив-не-стра те-ги- је-
према ко јој треба срп- ску култу ру свести на држав- но-правни положај Срби је, по могућности Срби је од Београда до Врања. Стратеги ја да се срп- ско претво ри у срби јанско, да се пониште трагови српске кул- турне прошлости у Црној Го-  ри, у Хрватској, у Македони ји, у Босни и Херцеговини, док на кра ју Грачаница не би постала део ‘’
ко-сов-ске-кул-ту- ре
.
 Ломпар нема баш лепо ми- шљење о савременим писцима. Он сматра да они чак и не опа-жа ју када се уплету попут му- ве у културну паукову мрежи. Њима је уместо
при-по-ве-дач-ког-  ја-
постало важни је
ег- зи-стен-ци  јал-но-ја
. За истинску уметничку путању он каже да је то путања између изгнанства и самоће. За Ломпа ра је Беч један од градова у ко јима су се одиграва- ли догађа ји од пресудног знача-  ја за српску култу ру и исто ри ју. Тај град је уједно и град препунконтраверзности. То је, према њему, град великих и значајних достигнућа српске културне исто ри је, али уједно и град сна- жног антисрпског пропаганд- ног и симболичког дејства. У фрагменту
 Post-mor-tem
Лом паркао да читав људски мо рал до- води у питање. Он каже да ми, чиме мисли на људе уопште, не волимо да похвалимо некога ка- да уради нешто добро, ваљано или лепо. Када неко умре наста-  је преокрет, јер тада се радост због нечи је смрти претаче у неспутано одушевљење лично- шћу умрле особе.Ломпар сматра да је
ти-то-и зам-
главни и одговорни кривац због чега на нашим просто рима ни је дошло до националног по- ми рења, али о томе овде неће бити више речи, јер ће читаоци о томе моћи више да прочита ју у делу ко ји носи назив
Ти-то-и зам-и-се-ку- лар-но-све-штен-ство.  По-след-њи-део-
се састо ји изшеснаест фрагмената. У ње- му аутор каже да ми живимо у време специ јалистичког обиља. Наиме, уместо да се осећамо за- штићеним у овом времену стра- ховито разви јених знања, ко ја досежу до најситни јих по једи- ности, долазимо до човекове опте рећености
да-он-сам-мо- ра-све-зна-ти,-
 јер ће у супротному том истом времену пропасти. Тако у овом времену једини прави избор поста је
ди- ле-танти- зам.-
 
--
У овом времену је, такође, веома тешко одлучити да ли је нешто истина или лаж. Данас је на рочито тешко донети овакву одлуку у бескрајном понавља- њу и умногостручавању људ- ских речи.
 Реч-је-исти-ни-та-са

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->