Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Isak Asimov, Celicne Pecine

Isak Asimov, Celicne Pecine

Ratings: (0)|Views: 33 |Likes:
Published by rumenko51

More info:

Published by: rumenko51 on Sep 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/15/2011

pdf

text

original

 
Isak Asimov,
Č
ELI
Č
NE PE
Ć
INEfile:///E:/Ostalo/Biblioteka/Solaris%20SF%20knjige/Isak%20Asimov/Ce...1 of 10817.12.2007 20:13
Isak Asimov,
Č
ELI
Č
NE PE
Ć
INE
Preveli Antun Šoljan i Zoran Živkovi
ć
 1. RAZGOVOR SA POLICIJSKIM KOMESAROMElija Bejli upravo je stigao do svog stola, kad postade svestan robota Semija koji ga jeposmatrao s iš
č
ekivanjem.Stroge crte njegovog duga
č
kog lica otvrdnuše još više. "Šta želiš?""Gazda te o
č
ekuje, Elija. Odmah.
Č
im se pojaviš.""U redu."Robot Semi stajao je i dalje, bez izraza.Bejli re
č
e: "Kazao sam ti, u redu. Odlazi!"R. Semi okrenu se na peti i ode svojim poslom. Bejli se razdraženo upita zbog
č
ega te poslovene bi mogao obavljati
č
ovek.Zastao je da ispita sadržinu svoje duvankese, ra
č
unaju
ć
i u sebi. Sa dva punjenja dnevno sovim što ima mo
ć
i
ć
e izdržati do naredne raspodele.Izišao je zatim iz svoje ogradice (dodelili su mu ogra
eni ugao pre dve godine) i prošao celomdužinom zajedni
č
ke sobe.Kad ga ugleda, Simpson podiže pogled sa svog 'živinog jezerca'. "Gazda želi da te vidi, Elija.""Znam. R. Semi mi je rekao."Gusto šifrovana traka izlazila je iz "živinog jezerca", dok je taj mali instrument pretraživaosvoje "se
ć
anje", da bi našao tražene podatke smeštene u majušnom vibracionom tkanju blistaveživine površine."Udario bih R. Semija nogom u zadnjicu, kad se ne bih plašio da
ć
u slomiti nogu", re
č
e Sim."Video sam Vinsa Bereta, pre neki dan.""Zar?""Tražio je da se vrati na posao. Na svoj posao, ili na bilo kakav drugi u našem Odseku. Jadnimomak o
č
ajan je, ali šta sam mu
 ja
mogao re
ć
i. R. Semi obavlja njegov posao, i to je sve.Momak sada radi na isporukama na farmi hmelja. Bio je to bistar de
č
ko. Svi su ga voleli."Bejli slegnu ramenima i re
č
e, nešto uko
č
enije nego što je nameravo ili ose
ć
ao: "Svi prolazimokroz nešto sli
č
no."Šef je imao pravo na posebnu kancelariju. Na zamu
ć
enom staklu stajalo je DŽULIJUSENDERBI. Lepa slova. Pažljivo ucrtana u staklo. Ispod njih je pisalo: POLICIJSKI KOMESAR,GRAD NJUJORK.Bejli u
e i re
č
e: "Želeli ste da me vidite, komesare?"Enderbi diže pogled. Nosio je nao
č
are, budu
ć
i da je imao osetljive o
č
i i nije mogao podnetiuobi
č
ajena kontaktna so
č
iva. Tek kada bi se
č
ovek navikao na izgled nao
č
ara, mogao je uo
č
iti iostatak njegovog lica, koje se nije odlikovalo ni
č
im naro
č
itim. Bejli je bio duboko uveren da jekomesar nosio nao
č
are zbog posebnosti koje su one davala njegovom izgledu i sumnjao je da sumu o
č
i uopšte bile tako osetljive kako se mislilo.Komesar je zaista izgledao uznemireno. Istezao je rukave košulje, naslanjao se na stolice ikona
č
no rekao, ponešto suviše srda
č
no: "Sedi, Elija. Sedi."Bejli je uko
č
eno seo i
č
ekao.Enderbi re
č
e: "Kako je Džesi? A de
č
ko?""Dobro", re
č
e Bejli, suvo. "Sasvim dobro. A tvoja porodica?""Dobro", ponovi Enderbi kao odjek. "Sasvim dobro."Bio je to bedan po
č
etak.Bejli pomisli: nešto nije u redu s njegovim licem.Naglas, on re
č
e: "Komesare, voleo bih da ne šalješ R. Semija po mene.""Pa, ti dobro znaš šta ja mislim o tome, Elija. Ali njega su ovde namestili i ja ga moram za
 
Isak Asimov,
Č
ELI
Č
NE PE
Ć
INEfile:///E:/Ostalo/Biblioteka/Solaris%20SF%20knjige/Isak%20Asimov/Ce...of 10817.12.2007 20:13
nešto upotrebiti.""Neprijatno mi je to, komesare. Kaže mi da me tražiš, a onda ostane samo da stoji kraj mene.Znaš šta mislim. Moram mu re
ć
i da ode, ili naprosto ostaje tako da stoji.""Oh, Elija, to je moja greška. Naredio sam mu da odnese poruku, ali sam zaboravio da muizri
č
ito kažem da se vrati svom poslu kad završi."Bejli uzdahnu. Sitne bore oko njegovih izrazito sme
ih o
č
iju postadoše još upadljivije. "Usvakom slu
č
aju, želeo sam da ti kažem.""U redu, Elija", re
č
e komesar, "ali nije jednostavna stvar u pitanju."Ustao je, okrenuo se i otišao do zida iza svog pisa
ć
eg stola. Dodirnuo je neki na izglednevažni prekida
č
i deo zida namah postade proziran.Bejli zatrepta o
č
ima pred neo
č
ekivanim prodorom sivkaste svetlosti.Komesar se nasmeši. "Ovo su mi naro
č
ito napravili prošle godine, Elija. Mislim da ti to jošnisam pokazao. Pri
i i baci pogled. U stara vremena sve su sobe imale ovakve stvari. Zvali su ih"prozori." Da li si to znao?"Bejli je to znao veoma dobro, jer je na ekranu video mnoge istorijske romane."
Č
uo sam za njih", re
č
e."Pri
i."Bejli je na trenutak oklevao, ali ipak u
č
ini kako mu beše re
č
eno. Kao da je bilo ne
č
egnepristojnog u tome da se privatnost sobe tako izlaže spoljnom svetu. Katkada je komesar svojunaklonost prema medijevalizmu zaista terao do prili
č
no glupe krajnosti.Kao što su, recimo, nao
č
are, mislio je Bejli.U tom je bila stvar! Zbog toga je izgledao neprikladno!Bejli re
č
e: "Oprostite, komesare, ali kao da imate nove nao
č
are, zar ne?"Komesar se upilju u njega, blago iznena
en, skine nao
č
are, pogleda u njih, a zatim u Bejlija.Bez nao
č
ara, njegovo okruglo lice izgledalo je još okruglije, a brada nešto izrazitija.Izgledao je, tako
e, nekako izgubljen, jer nije mogao zaustaviti o
č
i na odre
enoj ta
č
ki.Rakao je samo: "Da."Vratio je nao
č
are na nos, a zatim dodao istinski gnevno: "Stare sam slomio pre tri dana. Tamo- ovamo, tek nisam uspeo da nove nabavim sve do jutros. Elija, protekla tri dana bila su mi kaopakao.""Zbog nao
č
ara?""I zbog drugih stvari. Sti
ć
i
ć
emo i na to." On se okrenu prozoru i Bejli u
č
ini isto. S blagimzaprepaš
ć
enjem, Bejli shvati da pada kiša. Za trenutak, potpuno se izgubio u prizoru vode koja jetekla s neba, dok je komesar zra
č
io nekom vrstom ponosa, kao da je taj fenomen delo njegovihvlastitih ruku."Ve
ć
tre
ć
i put ovog meseca kako posmatram kišu. Lep prizor, zar ne?" I protiv svoje volje,Bejli je morao priznati da je prizor ostavio na njega utisak. U svojoj
č
etrdeset drugoj godini retko je kad video kišu, ili, pravo govore
ć
i, bilo kakav prirodni fenomen.Rekao je: "
Č
ini mi se uvek rasipno što tolika voda pada na grad. Trebalo bi je ograni
č
iti samona rezervoare.""Elija", re
č
e komesar, "ti si modernista. U tome je tvoj problem. U srednjevekovno doba ljudisu živeli na otvorenom. Ne mislim samo na farmama.
Č
ak i u gradovima. I u samom Njujorku.Kad je padala kiša, nisu to smatrali rasipanjem. Radovali su se. Živeli su u prisnosti s prirodom.To je zdravije i bolje. Sve nevolje modernog života usledile su stoga što se
č
ovek odvojio odprirode. Pro
č
itaj jednom nešto o Stole
ć
u uglja."Bejli je ve
ć
 
č
itao o tome.
Č
uo je kako se mnogi ljudi žale na pronalazak atomskog pogona. Isam se žalio, kad mu nešto ne bi pošlo od ruke ili kad bi se osetio umorno. Takva jadikovanjaugra
eni su ventil ljudske prirode. Nekad, u Stole
ć
u uglja, ljudi su se tužili zbog pronalaskaparne mašine. U jednom od Šekspirovih komada, neko lice kukumav
č
ilo je zbog pronalaskabaruta. Kroz hiljadu godina ljudi
ć
e jadikovati i zbog pronalaska pozitronskog mozga.Do
avola s tim.
 
Isak Asimov,
Č
ELI
Č
NE PE
Ć
INEfile:///E:/Ostalo/Biblioteka/Solaris%20SF%20knjige/Isak%20Asimov/Ce...3 of 10817.12.2007 20:13
Rekao je mrko: "Služaj, Džulijuse."(Nije bio njegov obi
č
aj da se tokom radnih
č
asova intimno obra
ć
a komesaru, koliko god da jesam komesar bio prema njemu ljubazan. Ipak,
č
inilo mu se da je ovo trenutak za nešto naro
č
ito)."
Č
uj, Džulijuse, govoriš o svemu i sva
č
emu samo ne o onome zbog
č
ega si me pozvao. To mebrine. Šta je posredi?"Komesar re
č
e: "Do
ć
i
ć
u i na to, Elija. Pusti me da to u
č
inim na svoj na
č
in. U pitanjuje... unevolji smo.""Naravno. Ko nije u neprilici na ovoj planeti? Opet nešto s robotima?""Na izvestan na
č
in, da. Stojim ovde i razmišljam koliko još nevolja ovaj stari svet možepodneti. Kada sam stavio ovaj prozor, nisam samo mislio da
ć
u imati prilike da ponekadpogledam nebo. Želeo sam da gledam i ovaj Grad. Gledam ga i pitam se šta
ć
e biti od njega uidu
ć
em Stole
ć
u." Bejli oseti izvesnu odbojnost prema komesarovoj sentimentalnosti, ali zate
č
esebe samog kako op
č
injeno zuri u prizor koji se pred njim pružao. Iako zamagljen, Grad jeizgledao vrlo upe
č
atljivo. Policijski Odsek nalazio se na gornjim spratovima Gradske ve
ć
nice, aGradska ve
ć
nica bila je vrlo visoka. Sa komesarovog prozora videli su se vrhovi drugih, nižihtornjeva. Izgledali su kao brojni prsti, uprti prema gore. Zidovi tornjeva bili su potpuno glatki,gotovo bezli
č
ni. Bile su to spoljnje ljuske ljudskih košnica."Pomalo mi je i žao što pada kiša", re
č
e komesar. "Ne možemo da vidimo Grad Svemiraca."Bejli pogleda prema zapadu. Zaista se ništa nije videlo. Obzorje se zatvorilo. Kule Njujorkagubile su se u magli i nestajele u bezizražajnom sivilu."Znam kako izgleda Grad Svemiraca", re
č
e Bejli."Svi
a mi se izgled odavde", re
č
e komesar. "Mogli bismo ga videti u udolini izme
u dvasektora Brunsvika. Niske zgrade šire se unaokolo. U tome je razlika izme
u nas i Svemiraca. Mise penjemo u visinu i sabijamo se u velike grupe. Kod njih, me
utim, svaka porodica ima svojuvlastitu ku
ć
u. Jedna porodica - jedna ku
ć
a. A izme
u svake ku
ć
e - prazan prostor. Da li si ikadarazgovarao s nekim od Svemiraca, Elija?""Nekoliko puta. Baš pre mesec dana razgovarao sam s jednim, upravo ovde, preko tvogtelevizofona", re
č
e Bejli strpljivo."Da, se
ć
am se. U stvari, samo filosofiram. Mi i oni. Dva razli
č
ita na
č
ina života."Bejli oseti kako mu se stomak gr
č
i. Što je komesarov put bio zaobilazniji, ve
ć
i su izgledi bilida zaklju
č
ak bude tegobniji.Bejli re
č
e: "U redu, ali što te to toliko iznena
uje? Ne možeš prostrti osam milijardi ljudipreko celog globusa, u malim ku
ć
ama. Na svojim svetovima oni imaju dovoljno prostora ipustimo ih zato da žive kako žive."Komesar pri
e stolici i sede. Njegove su o
č
i bez treptanja gledale Bejlija, sužene pomalousled konkavnih so
č
iva nao
č
ara. Rekao je: "Nisu svi tako trpeljivi prema razlikama u kulturi. Nime
u nama, ni me
u Svemircima.""U redu. Pa onda?""Pre tri dana umro je jedan Svemirac."Eto, po
č
inje. Uglovi Bejlijevih tankih usana malo se uzdigoše, ali se na njegovom izduženomtužnom licu ne primeti nikakva razlika. Rekao je: "Zlo. Neka zaraza, nadam se. Neki virus.Možda prehlada."Komesar ga smeteno pogleda: "O
č
emu govoriš?"Bejli se nije trudio da objasni. Pomnost kojom su Svemirci istrebili iz svog društva svakubolest bila je svima dobro poznata. Briga s kojom su, koliko god je to bilo mogu
ć
e, izbegavalidodir sa svakim kliconošom sa Zemlje bila je još poznatija. Ali komesar kao da nije zapaziosarkazam.Bejli re
č
e: "Samo pri
č
am. Od
č
ega je umro?" Okrenuo se prema prozoru.Komesar re
č
e: "Umro je od toga što je neko pucao u njega radio-revolverom."Bejli oseti kako mu se le
a ko
č
e. On re
č
e, ne okre
ć
u
ć
i se: "O
č
emu to govoriš?""Govorim o ubistvu", uzvrati komesar blago. "Ti si detektiv. Znaš šta je ubistvo."

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->