1
DŽELALUDIN RUMIJedino Sve
prepevao Aleksandar
Đ
usi
ć
sa Aleksandrom Ljubišom
Rumijev život, delo, poruke*
»Tiho sam zaje
č
ao, i svetom
ć
e se još stotinama vekova razlegati moj vapaj. Svet
ć
e seokretati oko osovine moje jadikovke.« (
Divan
, 562:7)»Razum je nemo
ć
an u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodaniistinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put Istine. Ako ho
ć
eš da živiš,umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako želiš da ostaneš u životu.«
* * *
Ime Mevlana Dželaludin Rumi zna
č
i Ljubav i ushi
ć
eni let u beskrajnost. Rumi je jedanod velikih duhovnih u
č
itelja i pesni
č
kih genija
č
ove
č
anstva, i bio je za
č
etnik Mavlavisufijskog reda, vode
ć
eg islamskog misti
č
kog bratstva.Rumi je ro
đ
en 30. septembra 1207. godine, u Balku, u Avganistanu, koji je tada bio deoPersijskog carstva. Poti
č
e iz porodice u
č
enih teologa. Pobegavši pred mongolskom najezdomi razaranjem, Rumi i njegova porodica proputovali su mnoge muslimanske zemlje, obavilihodo
č
aš
ć
e u Meku i na kraju se, negde izme
đ
u 1215. i 1220. nastanili u Konji, u Anadoliji,koja je tada bila deo Seldžu
č
kog carstva. Naziv
Rumi
zna
č
i ''iz rimske Anadolije'' (udijalekatskom arapskom pridev
rumi
još i danas se odnosi na ono što je zapadnja
č
ko ili ne-starosedela
č
ko). Njegov otac Bahaudin Valad, sem što je bio teolog, bio je i pravnik i mistik nepoznate loze. Njegov
Marif
, zbirka beleški, zapažanja u obliku dnevnika, propovedi ineobi
č
nih izveštaja o vizionarskim iskustvima, šokirao je ve
ć
inu konvencionalno u
č
enih ljudikoji su pokušali da ga razumeju.* Klju
č
ni izvor informacija za ovaj predgovor, kao i za napomene na kraju knjige, bio mi jeKolman Barks, prevodilac Rumijeve poezije na engleski jezik, koji je dao izuzetan doprinostome da Rumi postane naj
č
itaniji pesnik u SAD danas. Ovde sam se u tolikoj meri služioBarksovim opservacijama da bi bilo zaista zamorno da sam to svaki put posebno napominjao.
2Od Barksa sam tako
đ
e preuzeo i praksu davanja naslova pesmama – mada sam Rumi nije toradio – jer mislim da to pomaže njihovom utiskivanju u svest
č
itaoca. (Napomena prevodioca)Pokazao je zapanjuju
ć
e
č
ulnu slobodu u objavljivanju svog jedinstva sa Bogom. Rumija je u
oč
ev tajni unutarnji život uputio bivši u
č
enik njegovog oca Burhanudin Mahakik. Burhanudini Rumi su, osim toga, prou
č
avali i pesnike Sanaija i Atara. Kada mu je otac preminuo, Rumiga je nasledio na položaju šeika u derviškoj obrazovnoj zajednici u Konji. Sa 24 godine, on jeve
ć
bio vrhunski znalac u oblasti religije i prirodnih nauka.Na misti
č
nu stazu ga je uveo lutaju
ć
i derviš Šemsudin od Tabriza. Život mu je bio sasvimuobi
č
ajen za jednog verskog u
č
itelja – podu
č
avanje, meditiranje, pomaganje sirotinji – svedok kasne jeseni 1244. godine nije sreo tog neznanca koji mu je postavio jedno pitanje. Šems je putovao s kraja na kraj Srednjeg istoka tragaju
ć
i i mole
ć
i se da nai
đ
e na nekog ko bi mogao''da izdrži moje društvo''. Za
č
uo se glas: »A šta
ć
eš dati zauzvrat?« »Svoju glavu!« »Onajkojeg tražiš je Dželaludin iz Konje.«Pitanje koje je Šems izgovorio nateralo je u
č
enog profesora da se onesvesti i sruši nazemlju. Ne možemo da budemo potpuno sigurni kako je to pitanje glasilo, ali sude
ć
i premanajpouzdanijem saopštenju Šems ga je upitao ko je ve
ć
i, Muhamed ili Bestami, jer Bestami jeizjavio: »Kako je ogromna moja slava«, dok je Muhamed u svojoj molitvi Bogu priznao: »Ne poznajemo Te onako kako bi trebalo.«Rumi se, osetivši iz kolike dubine to pitanje dolazi, srušio na zemlju. Na kraju je bio ustanju da odgovori da je Muhamed ve
ć
i, jer dok je Bestami uzeo jedan gutljaj božanskog izaustavio se na tome, za Muhameda se put neprestano odmotavao. Postoje razli
č
ite verzijeovog susreta, ali ma kako da je on izgledao, Šems i Rumi postali su nerazdvojni. Njihovo prijateljstvo predstavlja jednu od misterija. Više meseci su proveli zajedno bez ikakvihljudskih potreba, zaneti u sferi
č
istog razgovora i drugovanja. Ta ekstati
č
na veza prouzrokovala je neprilike u religijskoj zajednici. Rumijevi u
č
enici osetili su sezapostavljenima. Osetivši nevolju, Šems je nestao jednako neo
č
ekivano kao što se i pojavio.Anemari Šimel, koja je
č
etrdeset godina bila zadubljena u Rumijeva dela, smatra da je uvreme tog prvog nestanka zapo
č
eo Rumijev preobražaj u misti
č
kog umetnika. »Postao je pesnik, po
č
eo je da sluša muziku i da peva, satima se vrte
ć
i u krug.«Stigla je vest da se Šems nalazi u Damasku. Rumi je poslao svog sina, Sultana Velada, uSiriju da vrati njegovog prijatelja u Konju. Kada su se Rumi i Šems drugi put sreli, pali su jedan drugom pred noge, tako da ''niko nije znao ko je zaljubljenik a ko ljubljeni.'' Šems jeostao u Rumijevom domu i oženio se jednom devojkom koja je bila odgajena u njegovoj porodici. Ponovo su po
č
eli dugi misti
č
ni razgovori (
sohbet
), i ponovo je to izazvaloljubomoru i surevnjivost.Petog decembra 1248. godine, dok su Rumi i Šems no
ć
u razgovarali, Šems je bio pozvanna zadnja vrata. Izašao je, i više nikada nije bio vi
đ
en. Najverovatnije je bio ubijen u dosluhusa Rumijevim sinom Aladinom; ako je tako, Šems je zaista dao svoju glavu za povlasticumisti
č
nog prijateljstva.Misterija prijateljevog odsustva prekrila je Rumijev svet. Ovog puta je li
č
no krenuo u potragu za Šemsom i tako stigao do Damaska. A tamo je shvatio:
Zašto bi trebalo da tragam? Ja sam istošto i on. Njegova srž kroz mene govori.Tragao sam za samim sobom!
Njegova ljubav i ožaloš
ć
enost zbog Šemsove smrti našle su svoj izraz u bujici muzike, plesa i lirskih pesama, sakupljenih u obimnu zbirku oda i katrena pod nazivom ''Divani ŠemsiTabrizi'' (''Dela Šemsa od Tabriza''). Jedinstvo je postalo potpuno. Postojala je potpuna
fana
, poništenje sebe u prijatelju. Šems je pisao te pesme.Posle Šemsove smrti i Rumijevog stapanja sa njim, prona
đ
en je drugi sau
č
esnik, SaladinZarkub, zlatar. Saladin je postao prijatelj kojem je Rumi posve
ć
ivao svoje pesme, ne onakovatreno kao Šemsu, ve
ć
sa spokojnom nežnoš
ć
u. A kada je i Saladin umro, tu ulogu preuzeo je Husam
Č
elebi, Rumijev pisar i omiljeni student. Rumi je tvrdio da je Husam bio izvorište,
3onaj koji je razumeo opsežnu, tajanstvenu ure
đ
enost i svrhu ''Matnavija'' (''Duhovni distisi''),didakti
č
kog epskog dela u šest knjiga (kasnije nazvanog ''Kuran na persijskom''), koje se tako
ć
udljivo prebacuje sa teorije na folklor, sa duhovitih dosetki na ekstati
č
nu poeziju. Poslednjihdvanaest godina svog života, Rumi je diktirao Husamu ovo remek-delo, kao i besede ''Fihi maFihi'' (''Tu je što je tu''), napisane da bi svoje u
č
enike uputio u metafiziku.Ukoliko postoji jedna osnovna ideja koja bi predstavljala temelj Rumijeve poezije, onda jeto apsolutna ljubav prema Bogu. Njegov uticaj na mišljenje, literaturu i sve oblike estetskogizražavanja u islamskom svetu ne može biti precenjen.Mevlana Dželaludin Rumi napustio je ovaj svet 17. decembra 1273. Pripadnici petveroispovesti pratili su njegova mrtva
č
ka nosila. Ta no
ć
je nazvana Sebul Arus (No
ć
sjedinjenja). Još i danas Mavlavi derviši taj dan smatraju za praznik.
Na dan moje smrti, moj mrtva
č
ki pokrov se kre
ć
e – Ali to ne zna
č
i da mi je srce još na zemlji! Ne pla
č
ite i ne žalite me: ''Avaj, kako je to strašno!'' Upali ste u
đ
avolovu klopku – avaj, to je ono što je strašno! Ne jau
č
ite: ''Kuku, rastadosmo se!'' na mom pogrebu – Za mene je ovo trenutak radosnog sastanka! Ne recite ''zbogom'' kada me polože u grob – To je zavesa što skriva
ć
e ve
č
no blaženstvo.Videste ''silaženje'' – sad gledajte uzdizanje! Zar je zalazak pogibeljan za sunce i mesec?Vama to li
č
i na zalazak, a zapravo je izlazak;Mrtva
č
ki kov
č
eg na tamnicu li
č
i, a vodi u slobodu. Koje je seme u zemlju palo a da nije pustilo izdanke? Zbog
č
ega sumnjate u sudbinu ljudskog semena? Koje vedro nije izašlo iz
č
atrnje napunjeno? Zašto bi se onda Josif ''Duša'' bojao ovog bunara? Zatvorite usta ovde, a otvorite ih na tom kraju,kako bi vaše himne odjeknule tamo u Nigdini!
(''Gle, ovo je Ljubav'')
* * *Zakovitlani derviši
Kao što talasi nad mojoj glavom tvore vrtlog kružni,Tako i ti krivudaj i kovitlaj se sred svetog plesa. Igraj, srce, igraj, kolo vrtoglavo budi. Izgori u tom plamenu, jer – nije li On sve
ć
a?
Mavlavi obredi
sema
simbolizuju božansku ljubav i misti
č
nu ekstazu; oni streme kasjedinjenju sa Božanskim. Muzika i ples treba da izazovu meditativno stanje prožeto ljubavlju prema Bogu. Mavlavi muzika sadrži neke od najsuštinskijih elemenata klasi
č
ne isto
č
nja
č
kemuzike i prevashodno služi kao pratnja za pesme Rumija i drugih sufijskih pesnika. U muzici
seme
(obreda) glavni bubnjar obi
č
no ima najistaknutije mesto. Prate ga
kudumi
(malitalambasi) i cimbala; melodiju obezbe
đ
uju trš
č
ana svirala, ži
č
ani instrumenti i glas. Re
č
i, pa
č
ak i slogovi pesme. povezani su sa muzi
č
kim deonicama. »Derviška muzika ne može da bude stavljena u note. Note ne obuhvataju dušu derviša.«Derviši se vrte van vremena i bez napora. To je ekstati
č
ni ples predavanja, koji ipak poseduje izuzetno usredsre
đ
enu disciplinovanost. Tako oni stižu do ta
č
ke na kojoj se egorasta
č
e, a njegovo mesto zauzima sazvu
č
je sa univerzalnim.
Derviš
doslovno zna
č
i ''ulaz'' ili
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
