Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Intelektualci o Titu- tri pristupa

Intelektualci o Titu- tri pristupa

Ratings: (0)|Views: 37|Likes:
Published by ignidraconis

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: ignidraconis on Sep 28, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/07/2013

pdf

text

original

 
Todor Kulji
Filozofski fakultetBeogradIzvorni nauni lanak UDK: 316. 343. 652Primljeno:22. 05. 1997.
INTELEKTUALCI O TITU- tri pristupa -
DIE INTELLIGENZ ÜBER TITOdrei Beitritten
A
PSTR 
A
KT
Razmotrena su tri razliita, relativno razvijena stava jugoslovenske stvaralake inteligencije premaTitu, za vreme njegovog ivota i nakon razaranja njegove harizme: (1) leviarsko knjievno - filozofsko pravdanjeTitove vlasti u radovima M. Krlee, (2) nacionalistika demonizacija i kritika Titove uloge kod D. osia i (3)relativno diferencirana ocena Tita u radovima M. ilasa. Pomenuta gledita su povezana sa razliitim vizijamaklasne i nacionalne organizacije poeljnog drutva u Jugoslaviji koje su razvijali Krlea, osi i ilas. Skrenuta je panja i na neke aspekte linih odnosa pomenutih pisaca prema Titu. Krleina glorifikacija Tita je dublja od osieve demonizacije i uz ilasovu diferenciranu ocenu moe biti zanimljivo svedoanstvo o odnosu savremenika -intelektualaca prema Titu.
KLJUNE REI
Tito, intelektulaci, slavljenje voe, demonizacija
 
 Dieser Aufsatz ist der Betrachtung den drei vershiedenen Stellungsnahmen der jugoslawischen Intelligenz zu Tito während seines Lebens und nach der Zerstörung seines Charisma gewidmet: (1) die linke literarish - philosophische Rechtfertigung Titos Herrschaft bei M. Krlea, (2) die nihilistische und nationalistische Dämonisierung Titos Rolle bei D. osi, und (3) eine relativ differenzierte kritische liberale Stellung zu Tito bei M. ilas. Jede Position ist verbunden sowohl mit den verschidenen erwünschbaren nationalen und sozialenGesellschaftsvisionen als auch mit den persönlichen Ansichten des Autors. Krleas Glotifizierung, osis Dämonisierung und ilass differenzierte Urteilen sind inteessante Zeugnisse über die Stellung der zeitgenossische Intelligenz zu dem bedeutendsten balkanischen Herrscher im 20. Jahrhundert.
DIE SCHÜSSELWÖRTER 
Tito, die Intelligenz, die Glorifizierung, die Dämonisierung 
Odnos vodeih predstavnika stvaralake inteligencije prema politikom voi je vaan segmentlegitimnosti reima i ubedljivosti drutvenointegrativne misli. Ova grupa zbog svog prestia ima krupnuulogu u stvaranju spontane saglasnosti podvlaenih. Podrka inteligencije vladarima je duga itradicionalna. Od antikih filozofa i carskih intelektualaca u Rimu, preko savetnika i umetnika nafeudalnim dvorovima do raznovrsnih oblika intelektualnog angamana u Novom veku udeo inteligencije u pravdanju reima je razliitog stepena: prua se od gole apologije skromnih Äadministratora´ i popularizatora do originalnih filozofsko - istorijskih apoteza vladarevog uinka (Zenonova pohvala
A
leksandra Makedonskog, Volterova slavljenja veka Luja XIV, podrka M. Hajdegera i K. mita Hitleru,entileovo slavljenje Musolinija itd.). Ni socijalistiki vladari se nisu liavali podrke intelektualaca.Lenjina su podravali Buharin i Gorki, o Staljinu su pohvalno pisali Leonov, Bloh, Krlea, ilas i Luka,a o Titu gotovo svo vodei jugoslovenski intelektualci. irina intelektualne podrke nesporno svedoi o prestiu vlasti. Osmiljavajui autoritet vladara intelektualci su unutar zemlje obezbeivali disciplinu isaglasnost nekih kolebljivih grupa i jaali spontani pristanak masa, a u meunarodnim krugovima stvaralivanu auru demokratije i umnosti reima. Jedva da je potrebno pominjati da ni jedan reim nije bioravnoduan prema kritici intelektualaca jer je u njoj gledao vano arite otpora.U ovom radu bi trebalo prikazati nekoliko glavnih obrazaca odnosa jugoslovenske stvaralakeinteligencije prema Titu u fazi neprikosnovenosti njegove harizme i nakon njene kastracije. Bie rei o tri
 
Äkoherentno simptomatine´ vizije Tita promiljene i skopane sa osnovnim opredeljenjem pisca idubljim smislom njegovog celokupnog dela: Miroslava Krlee (1893 - 1981), Dobrice osia (1921) iMilovana ilasa (1911 - 1995). U arolikoj lepezi odnosa prema Titu, koja se pruala od glorifikacije dodemonizacije, pomenuti pisci su zauzimali razliite i ne uvek postojane pozicije. Ovde nee biti praenaevolucija odnosa intelektualaca prema Titu, premda ni ova nije nezanimljiva, ve razliiti obrasci pravdanja ili kritike Tita povezani sa razliitim vizijama klasne i nacionalne organizacije poeljnogdrutva. Suoavanjem pomenutih gledita lake je uoiti manje ili vie izraenu partikularnost stanovita,ali i ogranienost vremenom u kom su nastala. U ovom pogledu odnos prema Titu nije naroito specifian.Ocene krupnih istorijskih linosti menja vreme, tj. potrbe vladajuih krugova za njihovim svojatanjem iliodbacivanjem. Nemaki kancelar Oto Eduard fon Bizmark je za ivota bio slavljen i osporavan, kasnije je bio uzdignut u nacionalnog heroja i ujedinitelja, a na kraju je osuivan kao razbija istinskog nacionalnoginteresa. Danas se smirenije ocenjuje njegov uinak: ne vie gvozdeni kancelar, niti nacionalni heroj, vetvorac evropskog poretka mira i poslednji veliki evropski diplomata. Slino je bilo i sa Napoleonom. Za jedne je bio obina Äosvajaka zver", istoriar Ranke je rano uoio da je Bonaparta vie od toga, za Hegela je bio inkarnacija svetskog duha, a za Niea ujedinitelj Evrope. Odnos savremenika prema
A
leksandruVelikom i Juliju Cezaru je bio jo iskljuiviji, sve dok ih istorija nije hladno ocenila.Pri oceni Titove uloge ni jedan stadijum istorijskog ne treba uzimati kao apsolutan (gledanja naTita za vreme rata, u periodu njegove vlasti, dobu neprikosnovenog posthumnog kulta ili danas kada sesreemo sa raznovrsnim iskljuivim demonizacijama njegove linosti). Do relativno pouzdane ocene se nemoe dospeti samo iz jedne individualne perspektive koliko god ova bila pronicljiva i razuena. Ovde sene polazi od toga da je najodmerenija politika svest o Titu uvek ila ispred vremena, to se potvrivalo ustradanjima njihovih nosilaca, niti se prihvata konzervativno tumaenje da je prava vizija uvek naknadna,tj. da je mogua tek po okonanju nekih vanih procesa. Svaka vremenska perspektiva je zanimljiva.Titovu ulogu treba posmatrati u sklopu protivrenosti razdoblja koje ga je oblikovalo, zatim doba na koje je neposredno uticao, ali i u svetlu neeljenih posledica procesa koje je inicirao. Glorifikacije ilidemonizacije Tita su vie od pukog linog oduevljenja ili revolta pisca, tj. nisu uslovljene samo bezbednim poloajem u hijerarhiji moi reima ili nesigurnom disidentskom sudbinom. Osnovnoopredeljenje prema Titu, koje u razvijenom obliku ukljuuje i odnos prema vrednostima i ciljevimasocijalizma i vladajuoj partiji, je strukturno uslovljeno. Naime, odnos prema voi je zgusnuto vornomesto razilaenja ne samo uticajnih linih gledanja, ve i dubljih politikih struja koje su se jasno ocrtaleu Jugoslaviji posle 1990. Nije re samo o linim apologijama ili kritikama, ve uoblienim htenjima irihgrupa, pa ak i razlikama izmeu dubljih idejnih tradicija oblikovanih unutar nekih vanih strukturnihdeterminanti balkanskog prostora (klasna i nacionalna vizija ureenja Balkana, oslobodilaka politikakultura i sl.). U odnosu prema voi zgusnuti su s jedne strane neki karakteristini sadraji starijih misaonihtradicija, ali i obrasci trajno aktuelnih idejnopolitikih struja. Krleino velianje Tita izvire iz leviarsketradicije hrvatskog jugoslovenstva s poetka veka, osieva kritika je deo ire struje koja je glavnusmetnju srpskom nacionalnom interesu videla u Äopasnoj jugoslovenskoj zabludi", a ilasovadiferencirana ocena Tita je izrasla iz anacionalne liberalne kritike boljevizma.Odnos prema Titut saima odnos prema klasnom, nacionalnom i prosvetiteljskom potencijalusocijalizma, ali i njegovoj autoritarnoj politikoj strukturi. Re je o prilino izvornim oblicima samosvestitrojice knjievnika u ijim su osnovama duboki i trajni doivljaji i iskustva koja podstiu na razmiljanje ouslovima i smislu linog identiteta i grupne pripadnosti. Ovde e praenje samosvesti biti ogranieno naodnos pisca prema vrhovnom politikom autoritetu, u kom je sadrana lina projekcija poeljnog drutva ivizija njenog ostvarenja. Velianje voe moe biti manje ili vie smiljeno ili spontano.
A
utoritet voe se,naime, snai zbog jaanja autoriteta same organizacije (partije ili drave) i uvrenja unutranjeintegracije. Pragmatine potrebe organizacije se mogu podudarati sa linim oboavanjem i divljenjemelnika koje moe biti manje ili vie emotivno. Ovde se nee ulaziti u razmatranje promena unutranjih pobuda intelektualaca koje verovatno nisu u svim fazama bile istovetne ve je prevladavala jedna ili drugavrsta podrke (duno potovanje je prelazilo lino divljenje ili obrnuto). Kod ruenja atoriteta voe ilikastriranja harizme pobude takoe mogu biti razliite, pa stupanj demonizacije i iskljuivosti ne mora da
 
se podudara sa intenzitetom line mrnje (npr. bezoseajna bezlina potreba organizacije za ruenjemautoriteta voe konkurentske grupe).Poto je re o predstavnicima izrazito opredeljene stvaralake inteligencije manja ili veaiskljuivost nije neobina, a razlike izmeu njihovih perspektiva ne treba objanjavati samo nunim jednostranostima politiziranog miljenja. Treba imati na umu i zaokrete Titove politike. Ve posle smrtiStaljina polovinom 1953. Tito koi liberalizaciju i distancira se pre svega od Äliberalnih zamisli orazvlaivanju partije". Sredinom ezdesetih godina priklanja se struji koja se zalae za jaanje ulogarepublika, ali ne i za slabljenje partije. Krajem ezdesetih godina podravao je ekonomske zahtevehrvatskog nacionalizma, ali se brzo trgao i suzbio ga klasinom istkom. Na prvom pomenutom zaokretuse od partije odvaja ilas, na drugom osi, a na treem Krlea. Na Titove zaokrete su reagovala svatrojica: ilas i osi otporom (dodue najpre partijskom kursu, a tek posle Titove smrti otvorenimosporavanjem Titoizma), Krlea, pak, utke se povlaei iz politike. Dakle tri razliita odnosa prema Titusu rezultat i promena Titove politike, koje su aktivirale neke dublje slojeve angamana pomenutihintelektualaca, a partijske osude su olakale njihov prelaz u iskljuivu najpre samoodbranu, a posle Titovesmrti i u napad (ilasova naglo razvijena osetljivost na unutarpartijsku slobodu nakon VI kongresa SKJ1952 i osieva razbuena briga za srpski nacionalni interes nakon pada Rankovia 1966). Premdaizdignuti iznad politike kulture masa ni stvaralaki intelektualci nisu bili lieni njenog uticaja. Za razlikuod angloamerike politike kulture gde se politika odavno shvata kao biznis ravan drugom i ne mnogoznaajniji od drugih aktivnosti, a voa ne znatno mudriji od ostalih, na u teritorijalno - dravnom pogledunestabilnom Balkanu optereenom stalnim ratovima voa je uvek imao egzistencijalno moralnu notu, bio je sudbinski izbavitelj ili upropaiva, a od politike je zavisila lina i nacionalna sudbina. Otudakarakteristino kretanje iz jednog ekstrema u drugi, od glorifikacije ka demonizaciji elnika. Ni kodinteligencije stav prema voi nije bio samo izraz line ljubavi, prijateljstva ili toka karijere ve ineprevladane oslobodilake politike kulture koja nije trpela indiferentnost, kolebanja ili nijansirani pristup (koji unosi nedoumice i dezorijentaciju), ve manje ili vie otvoreno manihejsko opredeljivanje udimenzijama prijatelj - neprijatelj. Tako je Tito izbavitelj ili zloinac i to od poetka i sa smiljenimnamerama, a ne politiki voa koji po prirodi stvari u eksplozivnom prostoru pravi greke i vue dobre poteze. Kod vodeih intelektualaca se, dodue strukturna nediferenciranost miljenja pokuavala prikritimanje ili vie eruditskim kienjem iskljuivosti, ali je to najee prividna objektivnost koja paljivijeanalitiare ne bi trebala da zavede. Trebalo bi takoe imati na umu da je realistian i slobodan odnos prema Titu bio nemogu za vreme njegove vladavine unutar zemlje, a jedno vreme ni nakon njegovesmrti. Krupnija neslaganja su se zavravala ostavkama i samokritikom, zatim ravnodunom utnjom, potmulim otporom preko osporavanja nekih partijskih naela, ili reim sporadinim replikama Titu odstrane najbliih saradnika (Koa Popovi, Marko Nikezi). Nemogunost nekanjenog otpora Titu zaivota je pojaala iskljuivost potonje demonizacije Tita, to je psiholoki razumljivo., ali je u saznajnom pogledu besplodno.
I
Krleina gledanja na Tita pripadaju visokom knjievnom segmentu drutvenointegrativne mislikoja je po nivou i namerama iznad uobiajene propagande i golog partijskog pragmatizma. Krlea je pravdao socijalizam isticanjem univerzalnosti i trajnosti humanistike ideje i velianjem pojedinca koji jeoliava. U idealnoj tradiciji nije razdvajao Tita od Lenjina. ÄPostojana lenjinska vera u vii moralni potencijal revolucionarnog ogorenja kao najistija inspiracija politike svijesti, glavna je oznaka Tita kaoovjeka, kao stratega i kao politiara´ (Krlea o Titu, 1980: 42). Civilizacijska i jugoslovenskakomponenta su upadljive u Krleinoj podrci Titu. Tito je u naim prostorima dao lenjinskim mislimastvarnu sadrinu ne samo u klasnom nego i u civilizacijskom pogledu. Kako je uoio ilas, itavaKrleina delatnost je bila usmerena ka kulturnom preobraaju Junih Slovena koje je smatrao jo uvek divljim i provincijalnim. Drao je da pobeda socijalizma prua iroke mogunosti kulturnog napretka. Tito

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->