Da se ne zaboravi

Godi{wica masakra
u Meda~kom yepu
Pi{e: Du{an Mari}

T
rinaest je godina kako su srpska sela u Meda~kom yepu
u Lici, zajedno sa svojim stanovni{tvom, zbrisana sa
lica zemqe u brutalnoj agersiji hrvatske vojske.
^etiri hiqade i osam stotina dana Divoselom, ^itlu-
kom i Po~iteqom caruju smrt i pusto{.
Umesto ku}a i wihovih strmih krovova, prekrivenih
crepom i {imlom, oskudnim li~kim pejza`om ve} godina-
ma dominiraju ostaci wihovih ru{evina.
Pa{waci u Medaku `eqni su ~obana i ovaca, wive zara-
sle u korov plugova i kosaca. Umesto `ita, vetrovi sa Ve-
lebita po wima povijaju trwe i {ipra`je.
A tog ratnog septembra sve je bilo druga~ije. Na snazi je
bio mir, koji su garantovle Ujediwene nacije, svojim auto-
ritetom i mirovnim me|unarodnim snagama, pa su strane
oko meda~kih sela odzvawale od `ivota. Sve do krvavog
svitawa tog devetog septembra 1993. godine kada su u wih
upale hrvatska vojska i smrt.
– Moj sin i ja spavali smo u ku}i – se}a se Ivanka Raj~e-
vi}, koja je tog jutra posledwi put bri`nim maj~inskim po-
gledom, punim topline, pomilovala svog tridesetjednogo-
di{weg naslednika Milana. – Bilo je oko {est sati kad je
pala prva granata. Ku}a na koju je granata pala, nedaleko od
na{e, odmah je planula. Zovnula sam sina da do|e meni. Od-
govorio je: “Mama, nikud odavde ne}emo be`ati, jer padaju
granate”.
^ula sam usta{u kako ide oko ku}e. Do{ao je na prozor
i spazio mene unutra. Videla sam kako uzima bombu, izvla-
~i osigura~ i baca u ku}u. Kad je eksplozija pro{la, pono-
vo je provirio kroz prozor.
Iako je bila rawena, nesre}na `ena uspela je da otrpi
bol i strah i odglumi da je mrtva. Oslu{kivala je korake
koji su se udaqavali prema zadwoj strani ku}e, a zatim je od-
jeknuo rafal.
– Oni su kasnije pred ku}u do{li transporterom i ten-
kom – nastavqa Ivanka svoje se}awe. – Ubrzo su se makli

Za zlo~ine po~iwene u Divoselu, ^itluku i Po~itequ, Ha{ki tribunal podigao je samo jednu optu`ni-
cu, i to protiv [iptara na slu`bi u hrvatskoj vojsci Rahima Ademija. Naravno, optu`nica je podignuta re-
da radi, da bi se javnosti bacila pra{ina u o~i i tako bar malo zamaglila istina da je Ha{ki tribunal osno-
van samo zato da bi potvrdio unapred donesenu presudu o Srbima kao zlo~incima, a Hrvatima i muslimani-
ma kao wihovim `rtvama. Jer, svakom ko se iole razume u problematiku me|unacionalnih odnosa i ratova na
Balkanu jasno je da jedan [iptar, bez obzira na ~in i funkciju koju je imao, u septembru 1993. godine, u Hr-
vatskoj i wenoj vojsci nije mogao da odlu~uje ni o mnogo, mnogo neva`nijem pitawu od masakrirawa srpskih
civila i zarobqenih vojnika. I to na podru~ju koje se formalno nalazilo pod za{titom Ujediwenih naci-
ja.
Zanimqivo je da se me|u hrvatskim komandantima koji su planirali i komandovali agresijom na Meda~-
ki yep nalazi i Agim ^eku. Iako se nalazio na vi{em polo`aju od Rahima Ademija, protiv wega nije podig-
nuta ha{ka optu`nica. O~igledno je da su ovog [iptara zapadne arhitekte agresije na srpski narod ve} ta-
da planirale kao jednog od glavnih izvo|a~a “ratnih radova” na Kosovu i Metohiji.

52 VELIKA SRBIJA OKTOBAR 2006, BROJ 2746


U vreme Nezavisne Dr`ave Hrvatske, od 1941. do
1945. godine, u Medaku je ubijeno 861 lice srpske na-
cionalnosti, od ~ega 361 `ena i 500 mu{karaca.
Najmawe 166 `rtava bilo je mla|e od 15 godina, a
wih 176 su u trenutku ubistva bili |aci.
Utvr|eno je da su Hrvati ubili 668 Srba, Itali-
jana 93, Nemaca 45, dok je 12 `rtava stradalo od za-
ostalih bombi i mina. ^etrdeset i tri `rtve stra-
dale su od nepoznatih po~inilaca.
odatle, ali su ~etvorica usta{a ostala pred mojim vrati-
ma. Nisu govorili na{im jezikom, mislim da su govorili
nema~ki. Kad su im pri{la dvojica doma}ih, ~ula sam da
imaju i tuma~a. Jedan je govorio: “Ovo je srpsko selo, sve ko-
qite, ~ak i ma~ke. Sve poubijajte, ni{ta ne smije ostati, pa
ni djeca”.
Onda ih je do{lo jo{ tridesetak. Nosili su crne maske
na glavi. Ubrzo su se razi{li po selu, da ubijaju, a ja sam
u{la u drugu prostoriju, misle}i da mi je sin tu. Nije ga bi-
lo. Videla sam kroz prozor da pale ku}e, pa sam se izvukla
napoqe da me ne bi `ivu zapalili. Puzala sam kroz `ivi-
cu. U jednom gusti{u previla sam ranu i tu ostala celi dan
i jednu no}…
Ta no} traje do danas. U woj Ivanka tuguje za sinom, po-
rodi~nom ku}om, desetinama ro|aka, kom{ija, poznanika…
koje je tragi~ni ratni usud razbacao {irom sveta.
Na srpsku sramotu, ni do danas nije pouzdano utvr|eno
koliko Srba iz Meda~kog yepa nije pre`ivelo napad hr-
vatske vojske, u kojoj je glavninu snaga ~inila Deveta gar-
dijska brigada. Zavisno od spiska do spiska, taj broj se kre-
}e od 87 do 96. Me|u wima najvi{e je pripadnika Devete
gra~a~ke brigade Srpske Vojske Krajine, kojom je komando-
vao pukovnik Jovo Kordi}, i Milicije Krajine, ali i neko-
liko desetina civila.
Kao i mnogo puta pre toga, srpski vojnici su napad do~e-
kali potpuno nespermni. Kao da su se nalazili na izletu, a
ne na ratnom polo`aju. Slaba je uteha {to napad nisu o~e-
kivali. Jer, izme|u wih i hrvatske vojske nalazile su se
“mirovne snage”, a iza wih meseci mira. Ni{ta nije nago-
ve{tavalo napad, a kamoli klanicu, u kojoj nije pre`iveo
nijedan zrobqenik. Bez obzira da li je bio u pitawu rawe-
ni dvadesetogodi{wi srpski vojnik ili devedesetogodi-
{wi nepokretni starac. Ve}ina nesre}nika ubijena je met-
kom ili bombom, ali bilo je i onih koji su dokraj~eni no-
`evima, kundacima pu{aka… Ili su zapaqeni.
– Poseban problem prilikom prepoznavawa bila su pot-
puno ugqenisana tela. Od jedne `rtve ostala je samo mawa
hrpa od nekoliko kilograma kostiju pi{e u izve{taju ba-
walu~kog patologa dr @eqka Karana. – Za neke od `rtava
utvr|eno je da su u trenutku kad su uba~ene u ve} zapaqene
ku}e bile `ive, pa su umirale u stra{nim mukama.
Ni{ta mawe od razmera zlo~ina ne zaprepa{}uje na~in
na koji je on po~iwen. Ne samo {to su svi vojnici i civili,
bez obzira na `ivotnu dob i pol pobijeni, nego su svi objek-
ti u navedenim selima, od porodi~nih ku}a do obi~nih {u-
pa, zapaqeni i minirani. Sudbinu svojih gospodara do`i-
vele su i doma}e `ivotiwe. Nije pretekla nijedna krava,
nijedna sviwa. Tu|manovi bojovnici i wegovi pla}enici iz
inostranstva milosti nisu imali ~ak ni prema ma~kama i
koko{kama.
Na kraju krvavog pira, vaqda da bi etni~ko ~i{}ewe bi-
lo i bukvalno potpuno, Hrvati su Meda~ki yep o~istitili
BROJ 2746, OKTOBAR 2006. VELIKA SRBIJA
Da se ne zaboravi
i od mrtvih Srba. Sve svoje `rtve potrpali su u kamione i
oterali u Gospi}. Vratili su ih devet dana kasnije, pod pri-
tiskom tzv. me|unarodne zajednice i wenih “mirovnih sna-
ga” koje su i same kumovale zlo~inu, jer ni{ta nisu predu-
zele da bi ga spre~ile, ni pre, ni u toku napada i divqawa
hrvatske vojske.
Obdukcijom je utvr|eno da su neke od `rtava ubijene na-
knadno. Doktor @eqko Karan je u svom nalazu napisao da je
profesor Dane Krivoku}a, ro|en 1964. godine, ubijen samo
12 sati prije nego {to su snage UNPROFOR-a u{le na oku-
pirano podru~je.
Prema izjavi generala @ana Kota, jednog od komandana-
ta “mirovnih snaga”, u selima koje je obi{ao nisu prona|e-
ni tragovi `ivota. Wegov kolega, kanadski general Krejg
King, izjavio je 19. septembra, deset dana nakon zlo~ina:
“Hrvatski vojnici su, napu{taju}i okupirana krajinska se-
la, ubijali nedu`ne mje{tane i uni{tavali wihovu imovi-
nu”. Jedna `ena prona|ena je ubijena s le|a u do pola isko-
panom grobu.
U izve{taju UNPROFOR-a navodi se da je oko 150 zgra-
da zapaqeno, minirano ili sravweno sa zemqom. U izve-
{taju agencije “Rojter” stoji zakqu~ak da su za takva raza-
rawa hrvatski vojnici nare|ewe, ili bar saglasnost, mora-
li da dobiju od vrha hrvatske armije, a nikako od nekog ofi-
cira ni`eg ranga.
Kako su se sve hrvatski vojnici obra~unavali sa zaro-
bqenim Srbima iz Meda~kog yepa mo`e se naslutiti i na
osnovu slede}eg izvoda iz izve{taja patologa dr @eqka
Karana: “Spoqa na le{u uo~ene su mnoge povrede po glavi
i telu, krvni podlivi i nagwe~ewa, nastali delovawem tu-
pine zamahnutog mehani~kog oru|a, i ubod u levu stranu
grudnog ko{a. U visini osmog rebra, nanesen {iqkom ili
o{tricom zamahnutog mehani~kog oru|a. Izvr{ena je i re-
obdukcija i ustanovqeno je da postoji serijski prelom pet
rebara sa leve strane, sa prelomqenim fragmentima koji
probijaju plu}nu maramicu. Zatim, delom nagwe~en, a de-
lom potpuno razoren levi bubreg, glatko prese~eno osmo
rebro, prese~ena dijafragma, te ubod u predelu slezine.
^etrnaest `rtava iz Medaka jo{ uvek nije prona|eno.
Pretpostavqa se da su one zavr{ile na nekoj loma~i, ~iji
su lo`a~i bili toliko revnosni da su vatru odr`avali sve
dok i posledwa kost `rtava nije pretvorena u pepeo. Mada
ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da se radi o nesre}nici-
ma koje su Hrvati `ive odveli sa okupiranog podru~ja, na-
knadno ih likvidirali a wihove posmrtne ostatke bacili
u neku od velebitskih jama ili zakopali na nepoznatom mestu.
53