FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE

TEMA: POJAM KLASE I ELITE

Mentor: Autor:
Prof. dr Slobodan Miladinović Miroslav Trailović
A9, 93/04

novembar, 2004.
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

SADRŽAJ:

 Klase i elite

 Klase
Postavljanje kriterijuma razvrstavanja u klase
Marksistička tradicija
 Priroda klase
 Složenost klasnih sistema
Veberijanska tradicija
 Status
 Partija ili interesna grupa
Beli okovratnici

 Koreni ideje o vladajućoj eliti

Sociološko određenje elite

 Zaključak

Korišćena literatura

www.cpteam.cjb.net 2
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Klase i elite

Danas više nije sporna univerzalnost podele društva na grupe koje

su raspoređene u hijerarhiji bogatstva, obrazovanja i moći. Teoretičari
društva su razvili dva globalna pristupa slična po naglašavanju podele na
one koji raspolažu odnosno ne raspolažu pomenutim resursima, kao jedne
od najvažnijih činjenica društvene strukture. Međutim, ta dva pristupa
govore o ovoj podeli na različite načine: koncepti ”vladajuće elite”
suprotstavljaju organizovanu vladajuću manjinu koja poseduje društvenu
moć neorganizovanoj većini (masama) distanciranim od pozicija moći, dok
koncepti ”vladajuće klase” suprotstavljaju ekonomski dominantnu klasu
(klasu koja poseduje sredstva za proizvodnju) podređenim nevlasničkim
klasama svesnim svog društvenog položaja koje mogu biti organizovane ili
stvarati organizacije. Iz ovih različitih koncepcija proizilaze i razlike u
načinu na koji se zamišljaju odnosi između vladajućih i onih kojima se
vlada. T. B. Botomor naglašava da se koncepcije vladajuće klase i elite
upotrebljavaju u opisu i objašnjenju političkih događaja te da se vrednost
tih koncepcija mora prosuđivati prema stepenu u kome ove omogućavaju
razumne odgovore na važna pitanja o političkim sistemima. A tih pitanja
zaista ima mnogo: ”Da li oni koji vladaju društvom konstituišu društvenu
grupu koja je jedna jedinstvena ili je možda podeljena, otvorena ili
zatvorena grupa? Kako se njeni članovi biraju? Šta je osnova njihove
moći? Je li njihova moć neograničena ili je ograničena snagom drugih
grupa u društvu?‚ Postoje li u ovom pogledu značajne razlike između
društava i ako postoje kako ih objasniti? ”.
Različiti koncepti strukture društva polaze od različitog isticanja
uloge pojedinih društvenih činilaca kao glavnog uzroka socijalne
diferencijacije u savremenom društvu. Bez obzira da li se polazi od toga
da u ovom doprinosi sve intenzivniji razvoj podele rada, proces
dekompozicije privatne svojine u kapitalizmu ili porast uloge profesionalne
podele rada povezan sa porastom značaja društvene i posebno političke
moći u socijalističkom društvu, u svim tim slučajevima evidentna je sve
naglašenija kompleksnost odnosa unutar klasne strukture društva.
U studijama društvene strukture figurira veći broj društvenih grupa
u korenu čije diferencijacije se nalazi posedovanje/neposedovanje svojine
sredstava za proizvodnju, mesto u podeli rada, neravnomerna distribucija
društvene moći, obrazovanja, društvenog ugleda, materijalnog bogatstva i
u tom pogledu istaknuto mesto zauzimaju: klase, kaste, staleži, statusne
grupe i elite. U ovom radu najviše pažnje ću posvetiti klasama i elitama.

Klase

Sistem klasa se u mnogo aspekata razlikuje od kaste ili staleža. U

tom smislu treba istaći sledeće četiri razlike:
1. Nasuprot drugim tipovima slojeva, klase nisu uspostavljene pravnim
ili religioznim odredbama; pripadništvo klasi ne zasniva se na
nasleđenoj poziciji - ni prema zakonu, ni prema običaju.
www.cpteam.cjb.net 3
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Klasni sistemi su tipično elastičniji od ostalih tipova stratifikacije, a

granice klasa nikad nisu jasno određene. Još jedna bitna karakteristika
je da nema formalnih ograničenja u pogledu mešovitih brakova.
2. Klasa u kojoj se neko nalazi se, bar jednim delom, dostiže a ne,
jednostavno ”daje” pri rođenju, što je tipično za ostale sisteme.
Socijalna mobilnost, odnosno kretanje naviše i naniže u klasnoj
strukturi, je mnogo češća nego u drugim tipovima.

Tabela 2: Relativne mogućnosti mobilnosti različitih naraštaja

 Verovatnoća da ćete završiti kao državni činovnik ako je vaš otac:

0% 20% 40% 60% 80%

državni činovnik 62%

srednja klasa 30%
radnik 18%

radnik srednja klasa državni činovnik

3. Klase zavise od ekonomskih razlika između grupacija pojedinaca, tj.

od nejednakosti u imovini i pristupu materijalnim bogatstvima. Kod
drugih sistema neekonomski činioci (kao što je uticaj religije u
indijskom sistemu kasta) uglavnom su najvažniji.
4. U drugim tipovima nejednakosti se izražavaju prvenstveno kroz lične
odnose dužnosti ili obaveza: između kmeta i feudalnog posednika ili
pojedinaca u nižoj ili višoj kasti. Nasuprot tome, klasni sistemi
funkcionišu uglavnom kroz masovne bezlične veze.
Jedna od značajnih klasnih razlika može se naći u razlikama u plati i
nejednakim radnim uslovima; taj element utiče na sve ljude u
konkretnoj kategoriji zanimanja, što je povezano sa ekonomskim
okolnostima u čitavoj privredi.
Posedovanje bogatstva, uz profesiju, najglavnija je osnovica klasnih
razlika.

www.cpteam.cjb.net 4
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Najvažnije klase u zapadnim društvima su viša klasa (bogataši,

poslodavci, industrijalci i vrhunski rukovodioci; oni koji poseduju ili
neposredno kontrolišu proizvodne resurse); srednja klasa, koja
obuhvata najveći broj činovnika, tj. osoblja ”bele kragne (beli
okovratnici - white collars)” ili manuelni radnici. U nekim
industrijalizovanim zemljama je seljaštvo, kao treća klasa angažovanih
u poljoprivrednoj proizvodnji, doskora predstavljalo značajnu
kategoriju. U zemljama Trećeg sveta, pak, seljaci su još uvek
najbrojnija klasa.

1976. 1981. 1986. 1991. 1994.

Procenat bogatsva koje poseduju:
najbogatijih 1% 21 18 18 17 19
najbogatijih 5% 38 36 36 35 38
najbogatijih 10% 50 50 50 47 51
najbogatijih 25% 71 73 73 71 73
najbogatijih 50% 92 92 90 92 93
Tržišna cena bogatstva 280 565 955 1711 1955
(u mil. £)

Tabela 3: Distribucija bogatstva u Velikoj Britaniji od 1976. do 1994.

Postavljanje kriterijuma razvrstavanja u klase

Prvo pitanje koje se može postaviti kada se govori o klasnoj

strukturi je pitanje kriterijuma razvrstavanja pojedinaca u klase. Postoje
dve vrste tih kriterijuma: subjektivni i objektivni. Subjektivni kriterijumi
se zasnivaju na predpostavkama i percepcijama pojedinaca o svom
klasnom poreklu i svojoj klasnoj pripadnosti, dok se objektivni zasnivaju
na nekim merljivim karakteristikama individua među kojima se izdvajaju
bogatstvo, zanimanje i obrazovanje.
Sociološka tradicija registruje ogroman broj različitih poimanja
klasa. Nemarksističke definicije su veoma raznovrsne i one ističu veliki
broj različitih kriterijuma: zanimanje, dohodak, imovinu, superiornost
samosvesti, monopol društvene pozicije i raspolaganja dobrima, funkciju,
način života. Gurvič, u vrlo iscrpnoj analizi, nalazi da je zajednička
karakteristika svih ovih interpretacija odbacivanje svake filozofije istorije
koja sadrži predviđanje o iščezavanju klasa, pokušaj da se one osamostale
i tumače u skladu sa nekom društveno-političkom doktrinom, sumnju u
pogledu nedvosmislenog istovetnog karaktera i uloge klasne borbe u
različitim društvenim strukturama, odbacivanje dovođenja u vezu
društvenih klasa i političke teorije države i najzad mnogo veći interes za
psihologiju društvenih klasa nego za njihove kulturne tvorevine koje su u
marksizmu označene ideologijom.
Sa druge strane za Marksa i marksiste je osnova društvenih klasa
data ulogom koje one igraju u proizvodnji, prometu i raspodeli
ekonomskih dobara. Navedena uloga određuje životni standard, klasnu

www.cpteam.cjb.net 5
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

svest, ideologiju, kulturu i politički stav klasa čije se postojanje

manifestuje u njihovoj međusobnoj borbi za vlast.
Istorijski gledano, sa početkom civilizacije dolazi do formiranja
klasne strukture. Privatna svojina sredstava za proizvodnju i iz nje
izvedena mogućnost eksploatacije radne snage bile su osnovne
determinante i pretpostavke klasne diferencijacije.
Da bi neka društvena grupacija bila klasa nije dovoljno da njeni
pripadnici imaju samo isti ekonomski položaj u datom društvenom
sistemu. Potrebno je da se izvrši određena socijalna integracija grupacije
tako da se istovetnost ekonomskog položaja manifestuje u manje ili više
svesno izraženim zajedničkim interesima i u spremnosti bar jednog,
značajnijeg, dela grupacije da klasne interese brani posredstvom političkih
i drugih klasnih organizacija.
Klase su osnovni i najznačajniji oblik društvenog grupisanja izveden
iz njihovog mesta u procesu proizvodnje, odnosno iz njihovog nejednakog
položaja u sistemu raspodele ekonomske moći. Jedan od najpoznatijih
svetskih sociologa, Entoni Gidens, klasu definiše kao široko grupisanje
ljudi koji dele zajedničke ekonomske resurse, što snažno utiče na tip
životnog stila koji su oni u stanju da sprovode.
Iako klase osnovu svog socijalnog postojanja imaju primarno u
ekonomskoj strukturi društva, one ipak nisu samo ekonomske grupacije.
Svaka klasa svojim pripadnicima definiše mesto u ukupnosti društvene
prakse (podele rada) što podrazumeva i političke i ideološke odnose.
Pojedinci prinuđeni ekonomskim pritiscima stupaju u klasne odnose i time
mogu organizovati političke partije i druge organizacije, što na kraju
rezultira formiranjem kolektivne (klasne) svesti.
Klasna svest i kulturne tvorevine klase se moraju priznati za
značajne vidove klasne stvarnosti prilikom njihovog određivanja. Klasna
svest je posebno snažna kolektivna svest koja povezuje integrisane
individualne i kolektivne članove klasa. U kritičnim trenucima ona može
biti dominantnija i jača integraciona sila i od nacionalne ili religijske svesti.
Većina koncepcija klasnog društva prihvata da klase konstituišu
sistem grupa najvišeg reda u društvenoj strukturi, da se klasna podela u
društvu odnosi na društvene položaje povezane sa sistemima privilegija i
diskriminacija koje nisu determinisane biološkim kriterijumima i da je
pripadnost pojedinaca društvenoj klasi relativno stalna. Pored ovoga
zajedničke karakteristike klasa su njihov vertikalni poredak - postojanje
više i niže rangiranih grupa s obzirom na neki sistem privilegija i
diskriminacija, posebnost trajnih klasnih interesa, postojanje klasne svesti
i klasne izolacije, koja u krajnjoj liniji vodi do klasnih protivrečnosti i
sukoba.
U literaturi je uobičajena podela teorija klasa na marksističku i
veberijansku struju.

Marksistička tradicija

www.cpteam.cjb.net 6
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Većina radova Karla Marksa (1818-1883) odnosi se na društvene

klase, ali je, začudo, on propustio da sistematski analizira pojam klase.
Rukopis na kome je Marks radio pred svoju smrt (kasnije objavljen u
njegovom najvažnijem delu Kapital) prekida sa baš na mestu na kome je
postavljeno pitanje - ”šta čini klasu?”. Njegova koncepcija klase stoga
mora da se rekonstruiše na osnovu celokupnog korpusa njegovih spisa.
Pošto tekstovi o kojima raspravlja o klasi nisu uvek sasvim
usaglašeni, teoretičari se spore oko toga ”šta je Marks u stvari mislio”.
Glavni pravci njegovih gledišta, međutim, prilično su jasni.

Priroda klase

Klasa je za Marksa grupa ljudi koji se nalaze u zajedničkom odnosu

prema sredstvima za proizvodnju, tj. sredstvima pomoću kojih zarađuju
za život. Pre razvoja moderne industrije proizvodna sredstva sastojala su
se prvenstveno od zemlje i alatki za njenu obradu, kao i za primenu u
stočarstvu. U preindustrijskim društvima su, znači, dve glavne klase bili
oni koji su posedovali zemlju (plemstvo, veleposednici ili robovlasnici) i
oni koji su bili aktivno angažovani u proizvodnji (zavisni seljaci, robovi i
slobodni seljaci). U modernim industrijskim društvima fabrike, poslovni
prostori, mašine i bogatstvo, ili kapital da se to nabavi, postaju važniji.
Glavne klase su one koje poseduju ova nova sredstva za proizvodnju; to
su industrijalci ili kapitalisti (vladajuća klasa) i oni koji za život zarađuju
prodajući im svoj rad; to je radnička klasa (eksploatisana) ili, prema
pomalo arhaičnom izražavanju koje je Marks radije koristio, ”proleterijat”.
Odnos između klasa je, prema Marksu, eksploatatorskog karaktera.
U feudalnim društvima eksploatacija je često bila u obliku direktnog
prenosa produkata seljaštva u svojinu plemstva. Kmetovi ili zavisni seljaci
bili su primorani da jedan deo proizvoda daju svojim aristokratskim
gospodarima, ili su morali da rade određeni broj dana mesečno na poljima
feudalnih gospodara, kako bi proizveli useve koje su trošili oni i njihova
svita. U modernim kapitalističkim društvima izvor eksploatacije je manje
uočljiv, i Marks posvećuje dosta pažnje da objasni njenu prirodu. U toku
radnog dana - rezonuje on - radnici proizvedu više no što je poslodavcima
stvarno potrebno da isplate troškove njihovog unajmljivanja. Ovaj višak
vrednosti je izvor profita koji kapitalisti mogu da koriste za sebe.
Marks je bio pogođen nejednakostima koje kapitalistički sistem
stvara. Kako su u ranije vreme aristokrati živeli luksuzno i sasvim
drugačije od seljaštva, poljoprivredna društva bila su relativno siromašna.
Čak i da nije bilo aristokratije, životni standard bio bi neizbežno nizak. Sa
razvojem savremene industrije, međutim, bogatstvo se proizvodi u
količinama daleko većim no ikada ranije, ali radnici imaju malo pristupa
bogatstvu koje se njihovim radom stvara. Oni ostaju relativno siromašni,
dok bogatstvo koje nagomilava klasa vlasnika raste.
Sem toga, sa razvojem fabrika i mehanizovanjem proizvodnje, rad
često postaje jednoličan i krajnje ugnjetački. Rad koji je izvor našeg
bogatstva često je i fizički iscrpljujući i mentalno dosadan, što je slučaj sa

www.cpteam.cjb.net 7
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

običnim radnikom u fabrici čiji se posao sastoji od rutinskih zadataka, iz

dana u dan u istom okruženju.
Klase koje kontrolišu sredstva za materijalnu proizvodnju takođe
kontrolišu i sredstva za duhovnu proizvodnju tako da one ne vladaju samo
ekonomski, već i tako što plasiraju svoju ideologiju.
I eksploatisana klasa sa organizuje i postaje svesna svojih interesa i
tako prelazi iz klase po sebi u klasu za sebe.
Klasna borba se, po Marksu, označava kao glavni mehanizam
društvenih promena u obliku društvenih revolucija, kojima se radikalno
menja ekonomski, politički i ideološki poredak koji je odgovarao staroj
vladajućoj klasi i uspostavlja novi poredak koji odgovara novoj
pobedničkoj klasi.

Složenost klasnih sistema

Iako po Marksovoj teoriji u društvu postoje dve glavne klase - oni

koji poseduju proizvodna sredstva i oni koji ih ne poseduju, on priznaje da
je stvarni sistem klasa složeniji od ovakvog modela. Pored dve osnovne
klase postoje, kako Marks ponekad navodi, i prelazne klase. To su klasne
grupe preostale iz ranijeg tipa proizvodnog sistema, npr. seljaštvo u
modernim društvima.
Marks obrađuje i pitanje rascepa do kojih dolazi u samim klasama.
Evo nekoliko primera:
1. U najvišoj klasi ima često konflikta između finansijskih kapitalista
(bankara) i industrijskih proizvođača.
2. Postoje i različiti interesi onih u manjim poslovnim poduhvatima i
onih koji poseduju velike korporacije ili rukovode njima. Svi oni
pripadaju kapitalističkoj klasi, ali politika koja koristi velikom biznisu
ne odgovara uvek malim preduzetnicima.
3. Na dnu radničke klase dugoročno nezaposleni žive u gorim uslovima
nego većina radnika. Takve grupe često se sastoje od etničkih
manjina.
Marksov pojam klase uvodi nas neprestano u objektivno
strukturisane ekonomske nejednakosti u društvu. Klase nemaju veze
sa onim što ljudi veruju da je njihova pozicija u društvu, već sa
objektivnim okolnostima koje jednima dopuštaju da imaju bolji pristup
materijalnim resursima, a drugima ne.
Dakle, klase su po marksističkoj tradiciji delatne i konfliktne grupe.
U novije vreme marksističke teorije klasa se proširuju idejom da
odnos prema sredstvima za proizvodnju ne podrazumeva samo
vlasništvo, već i organizacionu poziciju odnosno kontrolu.
Klasna podela nastaje na osnovu zauzetih protivrečnih klasnih
pozicija - pojedinci ne poseduju sredstva za proizvodnju ali učestvuju u
njihovoj kontroli ili bar uživaju izvestan stepen samostalnosti unutar
radnog procesa. Američki socolog Erik Olin Rajt se smatra vođom
neomarksističkog pokreta.

www.cpteam.cjb.net 8
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Veberijanska tradicija

Pristup Maksa Vebera teoriji klasa izgrađen je na Marksovoj analizi

ali uz određene izmene i razrade. Između te dve teorije postoje dve
glavne razlike.
Prvo, iako Veber prihvata Marksovo gledište da se klasa zasniva na
objektivno datim ekonomskim uslovima, on smatra da u formiranju
klasa veću ulogu igraju raznovrsni ekonomski činioci. Prema Veberu,
klasne podele nastaju ne samo usled posedovanja ili neposedovanja
sredstava za proizvodnju, već i na osnovu ekonomskih razlika koje
nemaju nikakve neposredne veze sa imovinom. Ti elementi naročito
obuhvataju stručno znanje, školske i druge kvalifikacije, a to sve utiče
na tip radnih mesta koje pojedinci mogu da dobiju. Oni na
menadžerskim ili profesionalnim poslovima zarađuju više i imaju
povoljnije uslove za rad nego radnici na manuelnim i manje stručnim
poslovima. Njihove kvalifikacije - diplome i stečena stručna znanja čine
da je njihova vrednost na tržištu veća. I na nižem nivou, visoko
kvalifikovani radnici dobijaju veće nadnice nego polukvalifikovani i
nekvalifikovani.
Na osnovu vlasništva i tržišnog položaja Veber razlikuje uglavnom tri
klase: vlasnike, nevlasnike čija je tržišna pozicija podržana njihovom
kvalifikacijom i znajem i one koji mogu prodavati samo svoj rad.
Drugo, Veber osim klase razlikuje još dva osnovna aspekta socijalne
stratifikacije. Jedan naziva statusom, a drugi partijom ili
interesnom grupom.
Kao novi pravac u Veberijanskoj tradiciji postoji i ”neoveberizam”
britanskog autora Frenka Parkina.

Status

Izraz ”status” odnosi se na razlike između društvenih grupa u

pogledu časti ili prestiža koje im pripisuju drugi. Statusne različitosti
često variraju nezavisno od klasnih podela, a socijalno vrednovanje
može biti pozitivno ili negativno. Pozitivno privilegovane statusne
grupe uključuju grupacije koje uživaju visok ugled u datom
društvenom poretku. Lekari i advokati, na primer, uživaju visok ugled
u britanskom društvu. Grupe parija su negativno vrednovane statusne
grupe izložene diskriminaciji, tako da su sprečene da koriste prednosti
dostupne većini drugih. Jevreji su bili parije kao grupa u
srednjovekovnoj Evropi i isključeni iz nekih zanimanja, na primer iz
javne službe.
Posedovanje imovine normalno daje visok status, ali postoje i mnogi
izuzeci. Izraz ”otmena sirotinja” je jedan primer: u Britaniji ima ljudi iz
aristokratskih porodica koji i danas uživaju znatno društveno
poštojanje, čak i ako je njihovo bogatstvo nestalo.

www.cpteam.cjb.net 9
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

I, obrnuto, na ”novi novac” (skorojevićki) se često gleda sa izvesnim

prezirom među ustoličenim bogatašima.
I dok je klasa objektivno data, status zavisi od subjektivnih procena
društvenih razlika. Klase nastaju na osnovu ekonomskih činilaca
povezanih sa imovinom i zaradama; status, međutim određuju različiti
stilovi života kojim pojedine grupe žive.

Partija ili interesna grupa

Kako ističe Veber, u modernim društvima stvarane posebnih partija

ili interesnih grupa značajan je aspekt moći koji može uticati na
stratifikaciju nezavisno od klase i statusa. Tim pojmom obeležava se
grupa pojedinaca koji zajedno rade jer su im profesionalni profil, ciljevi
i interesi zajednički. Marks je hteo da i statusne razlike i ovakve
interesne grupe objasni pomoću pojma klase. Po Veberu ni jedan od tih
pojmova ne može se svesti na klasne podele, iako one na njih svakako
utiču. Partije mogu biti privlačne i pripadnicima raznih klasa, one se
mogu zasnivati na religioznom pripadništvu ili nacionalističkom idealu.
Takve interesne grupe, prema tome mogu odražavati kako religiozne
tako i klasne različitosti.
Veberovi radovi su značajni jer se njima pokazuje da, pored klase, i
druge dimenzije stratifikacije snažno utiču na život ljudi. Mnogi
sociolozi smatraju da Veberove šeme nude fleksibilniju i bolje
razrađeniju osnovu za analizu stratifikacije no što je to slučaj sa
Marksovim.

Beli okovratnici

Početkom 19. veka četiri petine zaposlenog stanovništva u SAD su

bili manuelni radnici; do 1870. otprilike samo jedna trećina, a 1940.
oko jedna petina pripadala je još uvek toj staroj srednjoj klasi. Mnogi
od preostale četiri petine ljudi koji zarađuju za život radeći za 2 ili 3
posto stanovništva koji poseduje 40 ili 50 posto privatnog vlasništva.
Među tim uposlenim ljudima bili su i članovi nove srednje klase,
ljudi sa belim okovratnicima koji primaju mesečne plate. Za
njih, kao i za najamne radnike Amerika je postala zemlja službenika i
privatno vlasništvo je izvan njihovog domašaja. Tržište rada, a ne
upravljanje vlasništvom određuje njihove izglede da imaju prihode,
moć da uživaju prestiž, da steču kvalifikacije i koriste se njima.
Od triju velikih slojeva modernog društva, samo je nova srednja
klasa stalno rasla u odnosu na celinu.

Radna snaga 1870. 1940.

Stara srednja klasa 33% 20%
Nova srednja klasa 6% 25%
Najamni radnici 61% 55%
Ukupno: 100% 100%

www.cpteam.cjb.net 10
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Tabela 4: Porast zastupljenosti nove srednje klase

Službenici koji sačinjavaju novu srednju klasu ne čine jedinstveni,

kompaktni društveni sloj. Oni se nisu pojavili na istom horizontalnom
nivou već su izbijali istovremeno na nekoliko nivoa modernog društva;
oni kao da formiraju neku novu piramidu unutar celokupne stare
društvene piramide. Najveći deo ove klase po prihodima spada u niže
srednje kategorije, ali bez obzira kako se procenjuje društveni položaj,
vrste ljudi sa belim okovratnicima javljaju se gotovo od vrha do dna
modernog društva.
Sloj upravljača bio je izložen manjim promenama tokom ovih
decenija i lako je opao, od 14 na 10 posto; mesečno plaćeni stručnjaci
kod kojih se primećuju isto tako neznatni usponi i padovi, opali su od
30 na 25 posto nove srednje klase. Najveće promene u ukupnom
sastavu su bile relativno opadanje grupe prodavača, koje je bilo
najjače izraženo oko 1900. godine - od 44 na 22 posto ukupne nove
srednje klase, i stalni porast činovnika - od 12 na 40 posto. Tri najveće
grupe profesija u sloju belih okovratnika su: nastavno osoblje,
prodavači koji rade u trgovinama i iznad njih, sve vrste
službenika. Ove tri grupe sačinjavaju glavni deo belih okovratnika.
Službe belih okovratnika su u datom periodu zapošljavale više nego
polovinu članova celokupne američke srednje klase. Između 1870. i
1940. broj belih okovratnika je porastao od 15 na 56 posto srednjih
slojeva, dok je stara srednja klasa opala od 85 na 44 posto.

Srednje klase 1870. 1940.

Stara srednja klasa 85% 44%
Farmeri 62% 23%
Biznismeni 21% 19%
Slobodne profesije 2% 2%
Nova srednja klasa 15% 56%
Direktori 2% 6%
Stručnjaci 4% 14%
Prodavači 7% 14%
Službenici 2% 22%
Ukupno: 100% 100%

Tabela 5: Struktura srednje klase

U negativnom smislu, preobražaj srednje klase je kretanje od

posedovanja prema neposedovanju, a u pozitivnom smislu to je prelaz
od vlasništva na novu osnovu društvenog razvrstavana-zaposlenja.
Vrsta i imovno stanje stare srednje klase najbolje se može videti po
stanju vlasništva preduzetnika, a nove srednje klase po ekonomiji i
sociologiji zaposlenja. Opadanje brojnosti starijih nezavisnih sektora
srednje klase vezuje se uz centralizaciju vlasništva; brojni porast novih
službenika sa mesečnim platama rezultat je industrijskih mehanizama
koji su učinili da se pojave zanimanja nove srednje klase.

www.cpteam.cjb.net 11
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

Koreni ideje o vladajućoj eliti

Elita (lat. eligere - izabrati) ne može biti naprosto shvaćena kao

posebna vrsta klase. Ona može predstavljati deo klase odnosno ona se
može odnositi na dve ili više klasa koje konstituišu elitu u društvu tako
da ovaj termin treba da označi najviše rangirane slojeve neke date
društvene jedinice, bilo klase ili celokupnog društva, rangirane po
nekom izabranom kriterijumu za koga se najčešće uzima moć, osim
ako u konkretnom slučaju nije drugačije označeno. U tom značenju i P.
Toens određuje elitu kao relativno malu grupu koja, legitimno ili ne,
vrši vlast nad ostalim grupama sa kojima može da uspostavlja različite
veze i odnose.
Ideja o podeli društva na elitu i masu je prvi put data u svom
razvijenom obliku u delu Vilfreda Pareta (1848-1923) i Gaetana
Moske (1858-1941). U literaturi se obično polazi od stava da je Pareto
prvi formulisao teoriju elita kao naučnu teoriju. U njegovom opštem
pogledu na društvenu strukturu mogu se izdvojiti dve glavne kategorije
ljudi: elita-viši sloj i neelita(masa) - niži sloj društva.
P. Toens nastupa znatno uže od Pareta naglašavajući da elite
smatraju da poseduju izvesnu duhovnu superiornost, ali to ne znači da
im je ona i uvažena od drugih. S druge strane elite postavljaju sebi
zahtev za promenom ili zaštitom specifičnog društvenog poretka. Dakle
funkcija elite je povezana sa osvajanjem ili podržavanjem vlasti.
Veza superiornosti i moći ima prvorazredan značaj kod Pareta,
međutim, kao činjenica drugostepenog značaja ona je prisutna kod
svih značajnijih analitičara i teoretičara elite.
Paretova elita nije jedinstven sloj već se deli na dva dela: vladajuću
i nevladajuću elitu, pri čemu se za kriterijum podele uzima učešće u
vršenju političke vlasti.

Sociološko određenje elite

U najširem značenju rečju elita označavaju se svi oni pojedinci koji

se ističu u obavljanju neke delatnosti u društvu, bilo da to postižu
nekim svojim sposobnostima (npr. intelektualna ili sportska elita) ili
zato što raspolažu većom društvenom moći, pri čemu je posedovanje
određenih sposobnosti od drugorazrednog značaja (politička,
ekonomska ili vojna elita). Naravno, ovo određenje ne isključuje
prisustvo odgovarajućih znanja i sposobnosti za vršenje funkcija
pomenutih elita.
Gledano iz ove perspektive u istoriji teorije elita je moguće
razlikovati dva generalna pristupa:
1. Stariji, (Pareto, Moska) koji je individualistički i po njemu se elite
određuju saglasno individualnim sposobnostima svojih članova
(preduzetnička sposobnost, mogućnost da organizuju) i ovaj

www.cpteam.cjb.net 12
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

pristup uglavnom vodi psihologističkoj (zastareloj) interpretaciji

društvenog života.
2. Pozicioni, koji je podeljen na dve grupe:
(1) prva, kada je vrh institucionalnih položaja određen kao
kriterijum koji odvaja članove elite od ostatka društva.
(2) druga, najčešća, gde sposobnost delovanja predstavlja
osnovu za definisanje elite.
Glavni problem u prvom pristupu je pre empirijske nego teorijske
prirode i ovaj pristup može poslužiti prilikom opisivanja konkretnih
mehanizama formiranja i ponašanja elite, ali ne može dati odgovore na
pitanja formiranja i reprodukcije društvenih institucija s obzirom da su one
proizvod kompleksnih društvenih odnosa.
Principijelnu teškoću pozicionog pristupa u teoriji elite predstavlja
sadržaj pojma moći. Eva Ecioni-Halevi pokušava da prevlada ovu teškoću.
Njena analiza počinje standardnom odredbom da se elita razlikuje od
ostatka društva po stepenu moći i uticaja. Takođe daje i precizniju
odredbu po kojoj eliti pripadaju oni koji (čak i unutar sopstvenih klasa)
imaju veći udeo aktivne kontrole nad organizaciono-administrativnim
izvorima moći ili mogu imati veći udeo u resursima kao što su znanje,
ambicija, harizma, vreme, motivacija, energija. U svakom slučaju, to su
pojedinci unutar svake klase koji, na osnovu tih resursa, imaju sposobnost
i spremnost da se zauzmu u izvesnim akcijama koje su od šireg značaja i
koje vrše uticaj na društvo.
U ovoj odredbi su važna tri elementa:
1. Moć je određena kao kontrola nad resursima (fizička prinuda,
organizaciono-administrativna, simbolička, materijalno-ekonomska,
individualno-psihološka). S obzirom da je krenula od generalnog
koncepta moći, nije čudno da se u njenoj definiciji nalaze zajedno
individualistički (ambicija, harizma, motivacija) i pozicioni pristup.
2. Drugi element navedene definicije uvodi akciju kao specifičnu
karakteristiku članova elite. Teoretičari elite su uvek bili usmereni na
akciju kao ključnu odredbu elite. Ecioni-Halevi ovde opet meša
pomenuta dva pristupa: akcija nije primarno rezultat nečije
spremnosti, ona je nužno posledica pozicije koju članovi elite
zauzimaju (resursi ne mogu biti reprodukovani, akumulirani bez
akcije). Ona smatra da klasa ne može aktivno delovati dok elita
može. Razlog tome je u konceptu akcije: ”da bi se izvela akcija
potrebno je doneti odluku, najmanje što je potrebno je da pokušaj
treba da bude izvršen”. To je iznenađujuće ograničena koncepcija,
govor o izvršavanju je tautološki s obzirom da izvršavanje
podrazumeva proces akcije. Postulirati odlučivanje kao
fundamentalni princip izgleda mnogo prikladnije teoriji organizacije
nego globalnoj teoriji društvenog sistema i društvene promene.
3. Elite su gornji delovi društvenih klasa (čini se da je na taj način stari
problem redukovanja ostatka društva na masu rešen). Rezultat ove
solucije je da spaja dva tradicionalno suprotstavljena pristupa -
teoriju klasa i teoriju elite. U nameri da spoji ova gledišta ona

www.cpteam.cjb.net 13
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

uopšteno određuje klase kao grupe koje se međusobno razlikuju po

stepenu u kom one poseduju i kontrolišu različite resurse od kojih su
najznačajniji materijalni resursi.
Problem ove definicije je u tome što je ona gradaciona (stepen
podrazumeva kvantitativnu nejednakost) tako da ispušta ključna mesta
ove teorije klasa u interpretaciji međuklasnih odnosa kao u osnovi
konfliktnih odnosa.
Pod vladajućom elitom se najčešće podrazumeva
samosvesna organizovana manjina koja vlada društvom. Svaki
koncept strukture društva koji podrazumeva ovakvu elitu mora
nasuprot njoj imati neorganizovananu većinu stanovništva nekog
društva - masu sa veoma malo uticaja i moći u društvu i podložnu
manipulaciji.
Elita je grupa koja zauzima vrh socijalne piramide i subjekt
društvenog života koji uspostavlja potpunu kontrolu nad svim
društvenim tokovima. Elita nastoji da uguši svako organizovano javno
mišljenje i organizovan klasni pokret koji ima za cilj promenu
postojećeg stanja. Drugim rečima elita ne može bez mase. Elita i masa
su komplementarni pojmovi.
Elita je radi sopstvenog opstanka na vlasti prinuđena da razvija
svoju specifičnu ”stratešku ideologiju”, teorijski sistem ideja kojima se
formulišu osnovne društvene vrednosti, kanališu globalna stremljenja
društva i formulišu strateški interesi, odnosno opravdava sopstvena
vladavina.
Da bi održale svoje pozicije, elite pokušavaju da kontrolišu
informacije. U nedemokratskim diktatorskim režimima postoji stalna
pretnja silom, jer vladajuća elita-vlastodršci mogu hapsiti novinare za
objavljivanje članaka koji im nisu po volji. U nedostatku takve sile,
vladajuće elite u demokratijama manipulišu medijima selektivnim
objavljivanjem informacija i zabranom emitovanja nekih informacija
”radi ugrožavanja državne bezbednosti”.
Elite se u ove svrhe koriste i novim tehnologijama. Telefoni mogu
postati mikrofoni za prisluškivanje čak i kada se ne koriste. Specijalni
uređaji mogu pročitati celokupne sadržaje hard diskova kompjutera u
sekundi, bez ostavljanja ikakvog traga. Sistemi za prepoznavanje lica
ljudi, predstavljeni na 35. finalu Super Bowl-a na Floridi, mogu da
skeniraju hiljade ljudi, trenutno povezujući rezultate sa digitalizovanim
fajlovima osoba. Sa svim ovim uređajima elita može da prati život
građana, bez upozorenja da ih neko posmatra.
Nove tehnologije su u ovom slučaju mač sa dve oštrice. Iako
vladajućim elitama daju mogućnost da posmatraju građane, takođe
one sve više otežavaju kontrolu informacija. Njihov razvoj koji
uključuje satelitske komunikacije, e-mail poštu i elektronsko
bankarstvo ne poznaje državne granice. Bez obzira na to da li se
vladinim službenicima to sviđa, ili ne, informacije koje se prenose
preko Interneta obilaze oko sveta za sekund. Korisnici interneta takođe

www.cpteam.cjb.net 14
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

imaju besplatan pristup PGP-u (Pretty Good Privacy), kodu koga ni

jedna vlada nije u mogućnosti da probije.
Samoregrutacija elite je proces kojim se pripadnici bogatih i moćnih
grupacija odabiru među decom onih koji već pripadaju tim
strukturama.
Vladajuće elite su malobrojne, kompaktne i homogene grupe
nosilaca vrhunskih upravljačkih položaja u društvu koje kontrolišu
masu. One aktivno dominiraju celokupnim društvom, koristeči se
sredstvima moći, svesno stvaraju i šire prihvatljive mitove i stereotipe
čiji je cilj racionalizacija njihove moći i vlasti, kanališu protok
informacija i diktiraju društvene vrednosti putem masovnih medija,
obrazovnog sistema i drugih oblika javnog delovanja.

Zaključak

Za pisanje seminarskog rada sa ovom tematikom opredelio sam se

jer pojmovi klasa i elita prate čovečanstvo od nastanka pa do danas. Oni u
svojoj univerzalnosti nemaju granice, sa njima se možemo sresti u svako
vreme i na svakom mestu. Ljudi jednostavno nisu jednaki, društveni
egalitarizam u praksi ne postoji. Kao srpsko društvo 21. veka moramo
shvatiti da se tekovine relativnog blagostanja u razvijenim zemljama sveta
upravo zasnivaju na nejednakosti. Dugo smo bili obmanjivani slikom
socijalizma, društva u kome je vođa prvi među jednakima, dok za to
vreme ti isti korifeji svoju partijsku i državnu vlast (koja je izjednačena)
koriste za sopstveno bogaćenje. I time, naravno, produbljuju klasne
razlike u ″idealnom″ i ″beskonfliktnom društvu″.
Podela društva na klase prati svakog pojedinca tokom celog života.
Iako su šanse da se klasni položaj promeni danas veće nego u istorijskim
periodima koji su pratili sisteme kasta i staleža, ipak postoji znatna
verovatnoća da se pojedinac, čiji su roditelji državni činovnici, i sam po
završetku školovanja zaposli u državnoj administraciji. To su neki prirodni
zakoni koji se ponavljaju i predstavljaju zaostavštinu istorije. Jer, dete
koje je od malena dolazeći na posao svojih roditelja osećalo lagodnost i
udobnost rada u ustanovama, znaće da prepozna rizik koji u sebi nosi
privatni sektor. Ali, upravo je ovaj rizik i preduzetnički duh doveo do

www.cpteam.cjb.net 15
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

velike akumulacije bogatstva u rukama savremene aristokratije. Sa druge

strane, i obrazovanje čini značajan faktor u klasnom raslojavanju.
Jer učenik koji potiče iz radničke porodice neće imati istu šansu da
upiše fakultet u kategoriji samofinansirajućih studenata kao onaj koji je iz
dobrostojeće porodice.
Sa druge strane, status lekara i advokata, koji je, kao i u Britaniji, kod nas
veoma izražen, igra veliku ulogu u društvenom životu tih ljudi. Jer, njih
ostali ljudi više ne posmatraju kao dobre ili loše ljude, sa manama i
vrlinama, različitom spremnošću da pomognu drugima, već kao ″one
doktore, ili one advokate″. Čak im i imena ne znaju, ali znaju šta su po
profesiji. A da ne govorimo o Veberovskim statusnim grupama, ili lobi
grupama koje se kod nas svakodnevno pominju u štampi, pod naslovima:
″Lobi grupa kontroliše Srbiju, donosi zakone u Skupštini, ruši Vlade i pravi
nove koalicije″. Sve su ovo stvari vezane za klasno raslojavanje sa kojima
se možemo sresti na svakom koraku.
Političke, estradne, biznis, kriminalne i ostale elite su takođe veoma
prisutne u društvenom životu. Njihovi pripadnici, zbog svoje društvene
moći, bivaju staklenim zvonima izdvojeni od nas ostalih, običnih smrtnika,
ili mase. O tome koliko je ovaj sociološki termin retrogradan za društvo
govori samoregrutacija elite, gde se, kao u patrijarhalno doba, pripadnici
VIP slojeva međusobno venčavaju i time kvalitativno i kvantitativno
pospešuju i oplemenjuju svoje porodice. Sa druge strane, ovi ljudi postaju
idoli i ideali masa, simboli obožavanja. To može preći i u bolest. Na
primer, koliko je obožavalaca nekog muzičara ili benda izvršilo
samoubistvo zbog njihove odluke da otkažu koncert. To sve govori koliko
moderno društvo u suštini, i nije dosta demokratičnije od robovlasničkog
poretka.

www.cpteam.cjb.net 16
 Seminarski rad iz Sociologije - Pojam klase i elite - Miroslav Trailović

KORIŠĆENA LITERATURA:

1. Uvod u sociologiju organizacije, prof. dr Slobodan Miladinović,

Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2003.
2. Sociologija, Entoni Gidens, CID, Podgorica, 1998.
3. Sociologija: Teme i perspektive, Michael Haralambos, Martin
Holborn, Golden marketing, Zagreb, 2002.
4. Bijeli okovratnik, Rajt Mils, Naprijed, Zagreb, 1979.
5. Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije, dr
Milovan Mitrović, dr Sreten Petrović, ZUNS, Beograd, 2003.
6. Sociology: a down-to-earth approach, James M. Heslin,
www.ablongman.com/heslin6e, 2003.

www.cpteam.cjb.net 17