Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
21Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Materijali

Materijali

Ratings: (0)|Views: 3,736 |Likes:
Published by ratkoddd

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: ratkoddd on Oct 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/21/2013

pdf

text

original

 
Mladenovi
ć
Danijela Elektrotehni
č 
ki materijali
1
STRUKTURA MATERIJE
STRUKTURA ATOMA
Pošto se elektrotehni
č
ki materijali sastoje od atoma, potrebno je poznavati strukturu atoma, na
č
ine nakoje su atomi me
đ
usobno povezani, njihov prostorni raspored, da bi se upoznale osobine tih elektrotehni
č
kihmaterijala.
Atomi
su najsitnije
č
estice nekog elementa i poseduju sve osobine tog elementa. Prema savremenojatomskoj teoriji, svaki atom se sastoji od
elementarnih
č
estica
(protona, neutrona i elektrona) koji seme
đ
usobno razlikuju po naelektrisanju i masi i nalaze se u razli
č
itim delovima atoma. Atom se sastoji od
 jezgra
koje
č
ine protoni i neutroni i
elektronskog omota
č
a
u kome se nalaze elektroni. Broj protona u jezgru jednak je broju elektrona u elektronskom omota
č
u pa je zato atom
elektroneutralan
. Protoni, neutroni ielektroni u svim atomima svih elemenata su isti ali elementi imaju razli
č
ite osobine jer je broj ovihelementarnih
č
estica u njima razli
č
it.
Elektron
je osnovni element materije jer ima najve
ć
i uticaj na osobine hemijskog elementa. Naelektrisanje elektrona je dogovoreno jedini
č
no negativno naelektrisanje i naziva se
elementarno
 
naelektrisanje
i iznosi C10602.1e
19
=
. Elektron ima vrlo malu masukg101.9m
31e
=
. Kre
ć
e se kružnooko jezgra po kružnim orbitama.
Proton
je elementarna
č
estica pozitivnog naelektrisanja. Naelektrisanje protona je jednakonaelektrisanju elektrona samo ima suprotan znak a njegova masa je oko 1836 puta ve
ć
a od mase elektrona.Protoni se nalaze u jezgru atoma.
Neutron
je elektroneutralan (nije naelektrisan). Njegova masa je približno jednaka masi protona. Neutroni zajedno sa protonima
č
ine atomsko jezgro ili nukleus pa se neutroni i protoni zovu i
nukleoni
.Broj protona u jezgru se zove
atomski
ili
redni broj
i on odre
đ
uje mesto elementa u periodnom sistemuelemenata.
Maseni broj
ili nuklearni broj je zbir broja protona i broja neutrona u jezgru atoma.Danas je poznato 118 elemenata (92 elementa su prirodna a ostali su dobijeni kao rezultatradioaktivnosti). Ovi elementi su grupisani u
Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata
. Ovaj sistem imaosam grupa elemenata (sedam grupa plus nulta grupa) i broj grupe odgovara broju elektrona u poslednjojvalentnoj ljusci. U nultoj grupi se nalaze plemeniti gasovi (helijum, neon, argon, kripton itd.) sa stabilnomelektronskom konfiguracijom. U prvoj, drugoj i tre
ć
oj grupi se nalaze metali (bakar, zlato, srebro, cink,aluminijum itd.) i oni da bi postigli stabilnu konfiguraciju otpuštaju elektrone i grade pozitivne jone i to suelektropozitivni elementi. U petoj, šestoj i sedmoj grupi se nalaze nemetali (azot, fosfor, arsen, kiseonik, selen,hlor itd.) koji primaju elektrone i grade negativan jon i to su elektronegativni elementi. Elementi
č
etvrte grupe(ugljenik, silicijum, germanijum itd.) niti primaju niti otpuštaju elektrone ve
ć
ih udružuju.
HEMIJSKE VEZE
Ve
ć
ina elemenata nema stabilnu elektronsku konfiguraciju. Stabilna elektronska konfiguracija se može posti
ć
i primanjem ili otpuštanjem elektrona i udruživanjem elektrona u zajedni
č
ke elektronske parove izme
đ
uatoma. Prema tome, postoji više tipova veza: jonska, kovalentna, metalna i druge.
Jonska veza
se može obrazovati samo izme
đ
u metala prve, druge i tre
ć
e grupe (koji lako otpuštajuelektrone i postaju pozitivni joni) i nemetala pete, šeste i sedme grupe periodnog sistema (koji primajuelektrone i postaju negativni joni). Jonska veza je rezultat elektrostati
č
kog privla
č
enja izme
đ
u pozitivnih inegativnih jona i do nje ne dolazi samo izme
đ
u susednih jona ve
ć
i izme
đ
u onih udaljenih pa se takva veza zovenezasi
ć
ena veza i to je vrlo
č
vrsta veza.
 
Mladenovi
ć
Danijela Elektrotehni
č 
ki materijali
2
Kovalentnu vezu
grade nemetali (elementi iz
č
etvrte grupe periodnog sistema). Atomi, izme
đ
u kojih seobrazuje ova veza, udružuju svoje valentne elektrone i obrazuju se elektronski parovi i ti elektroni koji
č
ineelektronski par pripadaju istovremeno i jednom i drugom atomu. To je jaka zasi
ć
ena veza koja se ostvarujesamo izme
đ
u najbližih atoma.
Metalnu vezu
grade metali (elementi iz prve, druge i tre
ć
e grupe periodnog sistema). Oni lako otpuštajuelektrone i ti slobodni elektroni obrazuju elektronski oblak i pripadaju istovremeno svim atomima. To je jakanezasi
ć
ena veza koja se ostvaruje samo izme
đ
u ve
ć
eg broja atoma.
AGREGATNA STANJA MATERIJE
Agregatno stanje materije zavisi od odnosa privla
č
nih i odbojnih sila koje deluju izme
đ
u atoma unutar tog materijala. Kada deluju samo privla
č
ne sile to je idealno
č
vrsto stanje (idealni kristali). Kada deluju samoodbojne sile to je idealno gasno stanje. Izme
đ
u ova dva idealna stanja postoje prelazna stanja i takvi materijalisu realni gasovi, te
č
nosti i
č
vrsti materijali. Sva
č
vrsta tela
imaju odre
đ
eni oblik i zapreminu.
Te
č
nosti
imajuodre
đ
enu zapreminu ali ne i oblik ve
ć
zauzimaju oblik suda u kome se nalaze dok 
gasovi
nemaju ni odre
đ
enuzapreminu.
Č
vrsti materijali mogu imati dva oblika – kristalni i amorfni oblik (staklo).
Kristali
imaju pravilanraspored
č
estica a
amorfni materijali
haoti
č
an pa su sli
č
niji te
č
nostima i gasovima. Materijali se premaagregatnom stanju u kome se nalaze mogu podeliti na kristale i fluide (te
č
nosti, gasove i amorfne materijale).Elektrotehni
č
ki materijali se mogu javiti u svim agregatnim stanjima ali se naj
č
ć
e javljaju u oblikukristala.
PODELA ELEKTROTEHNI
Č
KIH MATERIJALA
PODELA MATERIJALA PREMA PONAŠANJU U ELEKTRI
Č
NOM POLJU
Materijali se prema ponašanju u elektri
č
nom polju mogu podeliti na provodnike, poluprovodnike ineprovodnike (izolatore ili dielektrike). Kojoj grupi pripada neki materijal zavisi od njegove specifi
č
neelektri
č
ne otpornosti ili od veli
č
ine njegovog energetskog procepa.
Specifi
č
na elektri
č
na otpornost
materijala na sobnoj temperaturi od 20
o
C se kre
ć
e za provodnike od
m10
8
=ρ
do m10
6
=ρ
, za poluprovodnike od m10
6
=ρ
do m10
10
=ρ
i za dielektrike m10
8
>ρ
.
Energetski procep ili zabranjena zona
je energija koju elektron sa vrha valentne zone treba da ima da bi prešao na dno provodne zone. Energetske zone su grupe elektrona koje imaju približno jednake energije.Valentna zona je poslednja energetska zona najudaljenija od jezgra i u njoj se nalaze elektroni koji ne u
č
estvujuu provo
đ
enju jer su
č
vrsto povezani hemijskim vezama. Provodna zona je energetska zona u kojoj se nalazeelektroni koji su slobodni i koji u
č
estvuju u provo
đ
enju. Energetski procep iznosi
v pg
EEE
=
gde je
 p
E -energija elektrona u provodnoj zoni a
v
E - energija elektrona u valentnoj zoni. Jedinica za ove energije i zaenergetski procep je elektronvolt (1eV=1.602x10
-19
J).
 
Mladenovi
ć
Danijela Elektrotehni
č 
ki materijali
3
Provodnici
(metali) ve
ć
pod normalnim uslovima provode el. struju. odnosno imaju slobodne elektroneu provodnoj zoni. Kod provodnika valentna i provodna zona se preklapaju ili dodiruju, odnosno nemaenergetskog procepa (0E
g
=
).Kod dielektrika i poluprovodnika postoji energetski procep izme
đ
u valentne i provodne zone i podnormalnim uslovima oni su neprovodni (valentna zona im je popunjena a provodna sasvim prazna).Ukoliko je energetski procep relativno mali (
eV5.3E
g
), mogu
ć
e je da elektron iz valentne zonedobije toplotnu ili svetlosnu energiju i pre
đ
e u provodnu zonu i postane slobodan elektron. U valentnoj zoni
ć
etada ostati šupljina koja se popunjava susednim elektronom iz valentne zone i stvaranje ovakvih parovaslobodan elektron - šupljina u valentnoj zoni se zove generacija i ona dovodi do provo
đ
enja. Materijali koji unormalnim uslovima nisu provodnici ali to mogu da postanu dovo
đ
enjem energije se zovu
poluprovodnici
.Proces suprotan generaciji se zove rekombinacija i tada elektron iz provodne zone popunjava šupljinu uvalentnoj zoni i time se smanjuje provodnost uz osloba
đ
anje energije.Kod
dielektrika
je energetski procep relativno veliki (eV5.3E
g
>
), u valentnoj zoni su im elektroni
č
vrsto vezani a u provodnoj ih uopšte nema pa nema ni provodnosti.Energetski procep može biti direktan i indirektan. Razlika izme
đ
u njih je u brzini prelaska elektrona izvalentne u provodnu zonu. Kod direktnih energetskih procepa prelaz je brži nego kod indirektnih. Ukoliko se poluprovodnici koriste za izradu lasera, LED dioda i sli
č
nih izvora zra
č
enja, koriste se poluprovodnici sadirektnim energetskim procepom, na primer galijum arsenid. Za tranzistore i integrisana kola koriste se poluprovodnici sa indirektnim energetskim procepom, na primer silicijum.
PODELA MATERIJALA PREMA PONAŠANJU U MAGNETNOM POLJU
Atom se sastoji od pozitivnog jezgra i elektrona koji kruže oko jezgra i
č
ine elektronski omota
č
. Jezgrose okre
ć
e oko svoje ose (spin jezgra) a elektroni kruže i oko jezgra i oko svoje ose (spin elektrona). Zbog ovihkružnih kretanja u atomu se stvara elementarni magnetni moment, odnosno elementarni magnetni dipol.
Dijamagnetni
materijali su magnetni materijali koji imaju potpuno popunjene elektronske ljuske, pa im je magnetni moment jednak nuli. Kada se unesu u spoljašnje magnetno polje, njihovo magne
ć
enje je srazmerno ja
č
ini polja, negativno je (magnete se u obrnutom smeru od smera polja) i vrlo je slabo.Materijali koji imaju neke elektronske ljuske koje nisu potpuno popunjene, odnosno imaju stalnemagnetne momente, mogu da budu paramagnetni, feromagnetni, antiferomagnetni i ferimagnetni materijali.
Paramagnetni
materijali su magnetni materijali kod kojih je delovanje izme
đ
u atoma vrlo slabo i kadanema spoljašnjeg magnetnog polja, magnetni dipoli su raspore
đ
eni haoti
č
no pa je njihov vektorski zbir skoro jednak nuli. Kada se unesu u spoljašnje magnetno polje, njihovo magne
ć
enje je srazmerno ja
č
ini polja, oni semagnete u smeru tog polja ali vrlo slabo i magne
ć
enje prestaje kada se materijal iznese iz magnetnog polja.
Feromagnetni
materijali (gvož
đ
e, kobalt i nikl) teže da svoje magnetne dipole postave paralelno jedanu odnosu na drugi i tako se stvaraju grupe atoma sa istom orjentacijom magnetnih dipola koje se zovu domeni isvaki domen je mali stalni magnet. Kada se unesu u spoljašnje magnetno polje, dolazi do usmeravanja domenau pravcu polja i time se postiže velika namagne
ć
enost materijala. Magne
ć
enje nije srazmerno ja
č
ini polja.Kod antiferomagnetnih i ferimagnetnih materijala dipoli teže da se postave antiparalelno jedan u odnosuna drugi.
Ferimagnetni
materijali imaju veliku rezultuju
ć
u namegne
ć
enost a
antiferomagnetni
namagne
ć
enost jednaku nuli. Magne
ć
enje nije srazmerno ja
č
ini polja.Veli
č
ina koja opisuje sposobnost magne
ć
enja materijala je relativna magnetna propustljivost ilimagnetni permeabilitet
µ
. Relativna magnetna propustljivost za vakuum je
1
=µ
. Relativna magnetna propustljivost dijamagnetnih materijala je
1
<µ
, paramagnetnih materijala je
1
>µ
a kod feromagnetnih iferimagnetnih
1
>>µ
. Izražene magnetne osobine imaju feromagnetni i ferimagnetni materijali i oni se zovumagnetni materijali.

Activity (21)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
milosp83 liked this
David Briscek liked this
Bobby Jovanovic liked this
Predrag Popov liked this
Nataša Vujisić liked this
communist88 liked this
Ivana Balovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->