Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
 1
BOGDAN BOGDANOVIĆ
GLIB I KRV
Beograd 2001.Sadržaj:Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović1. Izmeñu "srbijanstva" i kosmopolitizma2. Disident na četiri ćoška3. Bogdanov čarobni krug4. Uzaman im packe i zvezdice5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SKSrbije6. Staljinistički postmodernizam7. Bogdan Bogdanović8. ðavolu treba odrezati rep9. Ja sam malo drugačiji Srbin10. Dnevni i noćni čovjek11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću12. Život okružen lažima13. Tri frtalja jednog kralja14. Prokletstvo nedovršenih istorija15. Hrabrost je kriknuti- ne16. Imamo privid slobode17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića18. Odisej u carstvu Hada19. Šešeljeve "zlatne kašike"20. Zlokobna srećka21. Podsticaji uspaljene mašte22. Izgnanik u Beogradu- Biografija- Bibliografija- Dela
 
 2
Dnevni i noćni čovek:Bogdan Bogdanović
Da sam oćutao, živeo bih danas mirno i sramno.Ali, oćutati se nije moglo. Šifra je bila suviše jasna 
.Bogdan Bogdanović (1992)U godinama razaranja Jugoslavije ni od koga iz Srbije kao odBogdana Bogdanovića nije toliko traženo da govori o drami koja seodigravala, i da svedoči u ime one Srbije "koja odbija fatalizme, i rata imržnje, i bezizlaza" (M. Galić, 1992)
1
. I Bogdan Bogdanović jeodgovarao na pozive koji su mu stizali sa najrazličnijih strana...Upitan nekoć da objasni svoje delo u vreme uskihspecijalizacija: crtač i arhitekta, teoretičar arhitekture grada, pisac ifilozof, graditelj metaforičnih grañevina i alegorijskih ambijenata – Bogdan Bogdanović je odgovorio: "Pisao sam da bih umeo da gradim,gradio sam da bih umeo da pišem".U pokušaju da se odredi mesto Bogdana Bogdanovića u istorijisrpske arhitekture, samo, dakle, u jednom od oblika njegovogpolimorfnog stvaralaštva, rečeno je ono, što karakteriše čitavo tostvaralaštvo: "To je više uticaj ličnosti nego uticaj objekata, više primerkako treba misliti nego kako terba graditi" (Z. Manević, 1986).Stvaralac, tvorac slojevitog dela, po definiciji, nije čovek iz jednog komada. Bogdan Bogdanović ne ostavlja da se to podrazumevaveć sam priznaje: "Svesno sam odabrao neku vrstu šizofrenije, uveksam se delio na dve ličnosti, na javnu ličnost koja radi, a imao sam ineku ličnu 'kapelicu' u koju sam se zavlačio i preturao stvari, koje saspoljnim svetom nisu imale mnogo veze. O tome sam ranijestudentima govorio – delite se na dnevnog i noćnog čoveka. Dnevničovek mora da radi za porodicu, mora da se bavi politikom, a noćničovek je kad je on sam, kad sam sebi pripada. Glavno bogatstvoličnosti potiče iz ove noćne sfere..."U poslednjem prolaženju južnoslovenskih naroda kroz
glib i krv 
,u godinama razaranja Jugoslavije ne samo kao realne državnezajednice već, pre svega, kao projekta koji je - sazdan na različitostiinteresa i bogatstvu tradicija, na sudaru ideja, mašti i slobodieksperimentisanja - jedini imao budućnost, Bogdan Bogdanović jedrugima, a možda i samom sebi, otkrio da je
noćni čovek 
u njemumoderni, tačnije postmoderni, srpski intelektualac sa kosmopolitskomosnovom.
1
U ovom predgovoru citirani su i intervjui Bogdana Bogdanovića koji nisuuvršteni u knjigu. Prireñivač je to uvek označio.
 
 3
Odrastao u domu u kome su "žarili i palili cela meñuratna iporatna srpska i hrvatska moderna, nadrealisti i posebno Krleža" – Bogdan Bogdanović je, misleći u svojoj
kapelici 
, pišući i gradeći,neplanirano, voñen instinktom stvaraoca, neprestano išao kaesencijalnom. U jednom presudnom trenutku istorije, esencijalno sekristaisalo i silovito izbilo. Dogodilo se to, naizgled, preko onog drugogčoveka u Bogdanu Bogdanoviću, preko
dnevnog 
, političkog čoveka.Sam Bogdan Bogdanović je sebe smatrao "izletnikom upolitiku"
2
. Za druge, on je u politici bio "pravi amater" i kao takav"činio brojne greške koje mu savremenici nikako nisu mogli da oprostei koje će tek iz neke vremenske perspektive verovatno sasvim izbledetipred onim u čemu je on stvarno bio majstor, pred njegovomneobičnom veštinom u oblikovanju pejsaža, u vajanju i postavljanjuskulptura ili arhitektonskih oblika u slobodnom prostoru" (Z.Manević, 1986).Ali, u kakvom su odnosu
dnevni 
i
noćni 
čovek? BogdanBogdanović je rušio stereotipe i ostajao izvan klišea u političkom iakademskom životu
3
jednako kao i u graditeljstvu i pisanju.
Noćni 
 čovek objašnjava onog
dnevnog 
. Oni su jedna ličnost: stvaralačka izato uvek i svuda nepredvidiva. Teško je opisati polimorfno i slojevito delo BogdanaBogdanovića. Za to nije dovoljan ni najveći pojedinačni napor. "Dabismo", kako bi on sam rekao, "rasuñivali i o sebi i o drugima,potrebno je mnogo više ličnog rada, duha..."Rizično je, pogotovo, predviñati sudbinu, koja implicira i ocenu,dela Bogdana Bogdanovića. Vreme je demantovalo već dat"bespogovorno potvrdan" odgovor na pitanje da li će delo nadživetisvoga harizmatičnog tvorca. "Pri tome se", precizirano je, "ne misli nanjegovo političko delo, dugo i verno služenje komunizmu, sve dok se izosećanja lične povreñenosti nije, u kasnim godinama života,preobratio u komunističkog disidenta. Isto tako se ne misli ni nanjegovo književno delo, koje je po rodu najbliže naučnoj fantastici.Misli se na memorijale, za koje zaista nije imao predložnika, i koji seposle Bogdanovića više ne mogu stvarati na formuli koju je on svojimdelima iscrpio. Oni koji u budućnosti budu zaželeli da se bavememorijalima, bilo skulptorskog ili arhitektonskog porekla, moraće daizmisle nešto drugo, neku drugu formulu" (Z. Manević, 1986).Dogodilo se, meñutim, da tvorac nadživi svoje najznačajnijedelo. U
razornim godinama 
nestali su neki njegovi najlepši memorijali.Uništio ih je rat.
2
Bogdan Bogdanović je bio učesnik antifašističkog rata, pripadnikkomunističkog pokreta, gradonačelnik Beograda, član Centralnog komiteta Savezakomunista Srbije do njegove Osme sednice (1987), na kojoj je Slobodan Milošević,dugo pripremanom zaverom, ustoličen za nacionalnog voñu.
3
Bogdan Bogdanović je napustio Srpsku akademiju nauka i umetnosti(1981). Univerzitetski profesor, dekan Arhitektonskog fakulteta, on je u selu MaliPopović osnovao arhitektonsku školu, kojoj je, posle penzije, nameravao da sesasvim posveti. U
razornim godinama 
, kako on naziva godine rata u Jugoslaviji,škola mu je oduzeta i opustošena. Posečeno je čak i šest stoletnih lipa oko nje.
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more