Professional Documents
Culture Documents
Предговор
ЖИВОТ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ
НИЛА СОРСКОГ
ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИЛА СОРСКОГ
Увод
ПРВИ ДЕО
1. О многостраном дејству помисли које насрћу на нас
Предлог (подстрек)
Одобравање (пристајање)
Сагласје
Заробљење (поробљеност)
Страст
2. О основним поступцима супротстављања помислима
3. О томе како и чиме да крепимо себе у подвигу
против демонских сила које устају на нас
ДРУГИ ДЕО
Како да водимо унутрашњу борбу против грешних
помисли
Прва помисао — угађање стомаку
Друга помисао — блуд
Трећа помисао — среброљубље
Четврта помисао — гнев
Пета помисао — туга
Шеста помисао — унилост (чамотиња)
Седма помисао — сујета
Осма помисао — гордост
1
ТРЕЋИ ДЕО
1. Молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена
2. Сећање на смрт и на Страшни суд
3. Унутрашња скрушеност и сузе
4. Чување од злих помисли
5. Удаљавање од свих брига — ћутање
6. Посвећивање одређеног времена за испуњење
наведених задатака
Поговор
Духовно завештање Преподобног Нила
Проповед јеросхимонаха Нила на дан спомена
Преподобног Нила, Сорског Чудотворца, 7. маја
Тропар и Кондак
________________________________________
2
СВЕТИ НИЛ СОРСКИ
ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
ПРЕДГОВОР
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Дионисије, када је живео у Јосифовом манастиру,
радио је у пекари, и то за двоје; при томе је певао 77 псалама и
чинио есвакога дана по 3.000 метанија.
2. И после смрти Свети Старац је остао доследан себи.
- Тако, када је 1569. године цар Иван Грозни, у скиту
преподобног Нила, из поштовања хтео да сагради камени храм
уместо дрвеног, јавио му се Свети Нил и строго му наредио да
то не чини.
10
ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИЛА
СОРСКОГ
14
Увод
ПРВИ ДЕО
У првом делу износи се учење преподобног Нила: 1) о
многостраном дејству помисли које насрћу на нас, са
којима је неопходно водити мислени рат, како им не бисмо
дозволили да нас доведу у стање страсти; 2) о основним
поступцима које треба користити да бисмо се
супротставили навали помисли, и како примењивати те
поступке; 3) о томе како и чиме да крепимо себе у подвигу
против демонских сила које устају на нас.
У општем закључку говори се о суштини читавог
труда и монашког живота.
ДРУГИ ДЕО
17
У другом делу преподобни Нил показује појединачно
како треба да водимо унутарњу борбу против сваке од
осам греховних помисли и страсти, из којих се рађају све
остале, поименице: против угађања стомаку, против
помисли блуда, против страсти среброљубља, против
страсти гнева, против духа туге, против духа унилости
(чамотиње), против страсти сујете, против гордих
помисли.
ТРЕЋИ ДЕО
У трећем делу наш Свети Учитељ износи општа
средства, неопходна за успешно вођење духовне борбе, а
то су: 1) Молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена;
2) Сећање на смрт и на Страшни суд; 3) Унутрашња
скрушеност и сузе; 4) Чување од злих помисли; 5)
Удаљавање од свих брига - ћутање, и 6) на крају
-посвећивање одређеног времена и начина за достојно
испуњавање сваког од наведених задатака.
ПРВИ ДЕО
ПРЕДЛОГ (подстрек)
ОДОБРАВАЊЕ (пристајање)
САГЛАСЈЕ
20
ЗАРОБЉЕЊЕ (поробљеност)
СТРАСТ
23
2. О основним поступцима супротстављања
помислима
НАПОМЕНЕ:
34
3. О томе како и чиме да крепимо себе у
подвигу против демонских сила које устају на нас
36
Потребна је крајња опрезност, како не бисмо самима
себи дали повода за сигурност у борби против лукавих
помисли које насрћу на нас; а то се до гађа онда, када,
губећи усрдност, почнемо да скрећемо са праве стазе
Божијег пута. Тако, ко жели да буде савршен у љубави
Божијој, да се заиста спасе и твори дело Господње, тај
нека живи веома марљиво и брижљиво и нека се
подвизава у свему колико год има снаге, сагласно
Божанственом Писму, испуњавајући све благочасно у
смирењу, увек с ревношћу, не подајући се лености и
слабости.
Сва пуноћа труда у нашем животу састоји се у томе,
да увек, у свим делима, у сваком почетку, душом и телом,
речју, делом и помишљу, колико има снаге у нама,
пребивамо у Божијем делу, са Богом н у Богу. Блажени
Филотеј каже да на исти начин на који смо, живећи раније
у свету, усред његове сујете, били свеумно и свеосећајно
робови греховне преваре, сада треба, када смо започели
живот по Богу, свим умом и свим осећањима да угађамо
Богу Живоме и Истинитоме, подражавајући му истином и
вољом, да испуњавамо Његове свете заповести и да се на
сваки начин удаљавамо од сваког Богу неугодног дела, по
речима Божијим: Тога ради заповијести твоје држим да су
вјерне на сваки пут лажни мрзим (Пс. 119 128).
Речи устани из сна опомињу нас да смо дужни више
од свега да Бога прослављамо речима и да му се
исповедамо, а затим и делом, то јест молитвом, певањем,
читањем, рукоделством, и, по потреби, свему томе да
додамо и неки други рад. Ум увек треба чувати у страху
Божијем и сву наду полагати на Бога, да би свако дело
било Богу угодно, лишено сујете и жеље да се угоди
човеку, уз чврсту увереност да је Он свуда и све испуњава
- Господ је увек са нама; јер Онај који нам је даровао ухо,
све чује; и Који је створио око, све види.
Кад с неким разговараш, речи твоје нека буду по
Богу - богоугодне, пажљиво чувај себе од роптања,
осуђивања, празнословља, препирања. - Тако и у јелу и
пићу, у свему поступај са страхом Божијим.
37
Веома је важно чувати себе за време сна, пажљиво,
са помислима сабраним унутар себе и пристојним
положајем тела; јер овај краткотрајни сан слика је вечног
сна, тј. смрти, и лежање наше на постељи треба да нас
подсећа на положај наш у гробу. И при свему томе
потребно је увек имати пред очима својим Бога,
угледајући се на Давида, који је о себи говорио: Свагда
видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не
посрнем (Пс. 16, 8). Ко поступа на такав начин, увек
пребива у молитви.
Ко има здраво тело, тај треба да га исцрпљује
постом, бдењима и радом који захтева наПрезање и труд,
на пример поклонима и тешким телесним радом да би оно
постало покорно души и да бисмо се благодаћу Христовом
избавили од страсти. Ако тело онемоћа, треба га оснажити
у потребној мери.
Молитву, пак, нико да не изоставља - ни здрави, ни
болесни. Јер, телесни напор се захтева - у одређеној мери -
од оних који имају здраво и снажно тело; а духовно дело,
које се састоји у непрестаном богосећању и богомислију и
постојаном пребивању у љубави Божијој, то дело је
обавезно за све, не искључујући ни болеснике приковане
за постељу.
Према нашим ближњима, по заповести Господњој,
дужни смо да имамо љубав; и ако се они налазе у нашој
близини, да је испољимо речју и делом, када она не
нарушава љубав према Богу, а када су они духом удаљени
од нас, да одашиљемо своју ЉУбав њима, изгонећи из
срца својих сваки лош спомен на њих, смирујући се и
приклањајући душе своје њима, испуњени усрдном жељом
да им послужимо на корист. Ако нас Господ угледа
таквима, онда ће нам и прегрешења опростити, и молитве
наше примити као благоухано миро и милост Своју
преобилно излити на нас.
Корисно је што нам је преподобни Нил, говорећи о
великом значају молитве, оставио поуку како да
искористимо и онај временски простор који остаје за
доношење хране пића и томе слично. "Чак", каже он, "да
38
код најнужнијих потреба нека се ум тајно поучава, јер све
треба извршавати са страхом".
У закључку читавог овог одељка Свети Нил каже:
"Ето, благодаћу Божијом, рекли смо укратко - из Дела
светих - о духовном труду, тј. како су разнородне
демонске борбе које се воде за време овог подвига, како
"м се треба противити, и да је за то најбољи начин - чувати
своје срце у молитви, искључујући сваку помисао.
Изразивши делимично силу и дејство свега тога, ми смо се
дрзнули да укажемо на света казивања о томе какве се
благодати удостоје они који истински ходе овим путем, а
ја нисам достојан ни да се приближим таквима. Рекли смо
још и о начину којим ће се снажити трудбеник у овом
великом подухвату, о томе какав живот треба да води онај
који настоји да у тој првој и најважнијој борби дође до
велике победе, тј. безмолвија ума и истинске молитве.
После овога, Богом уразумљеноме ћемо рећи и о другим
победним средствима у разнородној борби.
ДРУГИ ДЕО
Мера хране
40
Дневну меру или количину хране, кажу Оци, нека
свако одреди сам себи, али, уколико осети да је она
сувишна и да му ствара тегобе, тада нека смањи; а када
примети да је та количина недовољна за одржавање тела,
тада нека мало побољша храну; и на тај начин, дознавши
поуздано - опитом, нека одреди себи ону количину хране
која је потребна за одржавање његове телесне снаге,
користећи је не за уживање, већ за сврсисходну намену.
Ако на такав начин будеш поступао, узимај храну хвалећи
Бога, а себе не осуђуј као недостојног и ове мале утехе.
Једна одређена мера не може се свима одредити, јер и
тела су различита по грађи и снази, исто као бакар,
гвожђе, восак. Уосталом, за почетника је најбоља мера да
остави јело док још осећа жељу за њим; али, ако се и
насити, неће сагрешити; а ако се преједе, нека прекори
себе. Тако ће спречити пораз од врага и отворити себи пут
ка победи над њим.
Време хране
Разноврсност хране
41
По речима Григорија Синаита: "Благоразумни и
разборити могу од сваке хране да узимају по мало, као да
она није ни укусна ни слатка: код њих нема
пробирљивости и одбацивања једног јела на рачун другог,
а кроз то, приносећи Богу благодарност за све, чувају
душу своју од надмености".
На тај начин, избегавајући надменост, удаљићемо се
од немарности према доброј творевини благога Бога -
Творца. Слабима, пак, у вери корисније је да се уздржавају
од неких јела, посебно слатких, тј. оних која им се свиђају;
јер они, како каже о томе Григорије, немају уверености и
убеђења у томе да ће бити сачувани од Бога и једу
безопасно: њима Апостол каже да једу зеље (Рим. 14, 2). А
када некоме неко јело шкоди због болести или телесне
немоћи, онда нека такав не приморава себе да узима
такву храну, већ ону која му је кориснија; јер Василије
Велики каже: "Не треба ратовати против тела храном, која
треба да служи његовом чувању."
42
сну, - то је безазлено и не заслужује осуду, јер је он тако
поступио с разлогом и у доброј намери.
45
ТРЕЋА ПОМИСАО - СРЕБРОЉУБЉЕ
56
ТРЕЋИ ДЕО
69
Када нас Господ, благодаћу својом удостоји дара
суза, или - када нам помогне да упражњавамо чисту
молитву, онда треба свакако да се клонимо духа гнева и
осталих злих страсти. Јер, ђаво се посебно труди да нас
баш у то време узнемири или унутрашњим помислима и
страсним жељама, или да нам створи пометњу нападајући
нас споља, да би кроз пороке упрљао наше дело.
- Када се помолиш чисто и искрено - каже Свети
Јован Лествичник - ускоро ћеш бити подстакнут на гнев.
Таква је брзина наших непријатеља! Зато свако добро
дело, а најпре молитву, треба извршавати са највећом
могућом пажњом, а после молитве чувати се љутине,
гнева, и осталих душегубних узрока. Почетници треба да
негују мир у души, чувајући га сузама, као какво
краљевство. И ако издамо то краљевство или завладамо
њиме погрешно, истог тренутка почиње безакоње.
"Демон веома завиди човеку који се моли," каже Нил
Испосник (Синајски)," и на све начине покушава да
одврати његов ум од молитве, непрекидно изазивајући у
његовој свести различите представе и подстичући у њему
телесне страсти, да би прекинуо добри подвиг и
молитвени пут ка Богу. А када тај препредени дух, после
многих својих покушаја, не узмогне да спречи срдачну
молитву приљежног молитвеника, онда га за неко време
оставља, да би га затим, по престанку молитве, напао, са
још већом жестином, и - или побудивши у њему гнев према
неком, лишава душу онога расположења које се дарује
молитвом, или, раздраживши осећања било каквом
слашћу, помрачава ум. Зато, помоливши се како треба,
очекуј оно што не треба, и буди храбар и јак, чувајући свој
плод; јер си и од почетка створен да би радио и чувао.
Тако радећи и трудећи се, не остављај без заштите оно
што си стекао с напором и муком; јер без тога нећеш
имати никакве користи од молитве."
Јасно је да о раду и чувању Свети Отац узима речи из
Адамовог живота у рају: и узевши Господ Бог човјека,
намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува (Пост.
2, 15). Рајским радом он је овде назвао молитву, а мотрење
на себе и на своје срце, после молитве, од злих и лукавих
70
помисли - чувањем. Зато, ако нас Господ удостоји Своје
благодатне посете за време молитве - плача, богомислија,
онда треба на сваки начин да се чувамо од ових лоших
помисли, најпре од ружних речи и дела и да будно пазимо
на своја осећања, да преко њих не крене напад на нас.
Ако се деси да душу нашу обузму било какве
помисли против наше воље, истог тренутка треба да се
молитвено обратимо нашем Творцу, и Он ће их одагнати;
јер, то је најбољи начин да им се стане на пут. Тако ћемо,
уз Божију помоћ, сачувати душе наше у страху Његовом,
не допуштајући уму нашем да се расејава и слаби од
наилазећпх помисли, нити да буде покраден од било
каквих сујетних ужитака, одгонећи од себе све оно што
може да раслаби ум и погуби оно што смо сузама стекли.
После молитве и плача треба чврсто и сигурно да остајемо
у молитвено - сузном расположењу духа.
74
када се постави разумна граница, онда се добитак
умножава."
И Свети Лествичник на основу Светог Писма каже:
Сваком послу под небом има вријеме (Проп. 3, 1): Постоји
време за безмолвије и време за несметане сусрете, време
непрекидне молитве и време истинског служења; да нас
не превари неразумно и осионо усрђе, и да не тражимо
оно што желимо пре времена, да се не бисмо лишили
онога што можемо да добијемо у право време. Постоји
време напорног рада и време када се жање класје
неисказане благодати."
Ову истину он објашњава следећим примером:
"Војник који нема искуства у двобоју, није безбедан ако се
одвоји од војске и оде на двобој са непријатељем, исто
тако и монах који није стекао искуство и научио да
обуздава страсти дуготрајним трудом, није спреман да
започиње безмолвије; први гине телесно, а други -
душевно. Јер пут истинског безмолвија је пут мудрих и то
само оних који су у свом напорном подвигу задобили
божанствену утеху и помоћ у борби."
Велики Варсануфије, када му је један од братије
прочитао у Отачнику да онај који жели истинско спасење,
најпре треба да буде у братству и да претрпи, угледајући
се на Господа, и досаде и увреде и срамоћења и остало, и
тек затим да оде на савршено безмолвије, које је
успињање на крст, тј. умирање за све земаљско и
световно, као одговор на то је рекао: "Истину су рекли
Оци; другачије и не може бити." А другоме је рекао: "Пре
него што човек проникне у себе самог и овлада собом,
безмолвије рађа високоумље; а собом влада онај који има
савршено смирење." Такође је рекао и ово: "Ако се усудиш
да тражиш макар и један део онога што сматраш да ти
припада, знај да ћеш изгубити и оно што си имао. Већ,
држи се средине, водећи рачуна о вољи Божијој; јер ко
покуша да сс осигура пре времена - "а скине са себе сваку
спољашњу бригу и рад - њему ће непријатељ свих
припремити далеко више невоља него спокоја и довести
га дотле да ће бити приморан да каже: боље да се нисам
ни родио."
75
Светитељ је тако рекао јер се таквима дешава да
буду заведени на разне начине, како каже Григорије
Синаит: "Многи неискусни у безмолвију падали су у
прелести раније, а и сада: почетници и самовољни, и
после многих напора, због овог неразумног
безмолвствовања, били су и бивају предмет смеха и
поруге... Јер сећање на Бога, тј. умна молитва, је дело над
делима и глава добродетељи, исто такво каква је и љубав
Божија. И онај ко се бесрамно и дрско усуђује да приђе
Богу, да би несметано разговарао са Њим и уселио Га у
себе принудом, тај ће се, кажем, лако ухватити у смртну
клопку, ако то буде допуштено; јер се гордо и дрско и пре
времена, и, будући недостојан, устремљује ка тој висини.
Само истински јаки и савршени знају да користе право
оружје у двобоју са демонима, које је реч Божија; док
немоћни и почетници, не усуђујући се да ступе у борбу пре
времена, одричу се ње и скривају у сигурну тврђаву
општежића, опасану бедемима љубави и на тај начин
измичу смрти"...
Знајући то, будимо обазриви и пре времена не
тражимо пут високог подвижништва, да не бисмо
претрпели пораз и погубили душу. Пазећи на време и
меру, треба да идемо безопасним путем добре наде:
средњи пут, кажу Дела светих је неповодљив и ко иде
њиме неће се спотаћи.
Погодно време за молитвено тиховање може бити
оно којем предходи навикавање у општежићу, а средња
мера и средњи пут је пребивање са једним или двојицом
браће, како је написао Свети Јован Лествичник: "Ко жели
да живи Христу, нека одреди за то одговарајуће место и
начин живота, које може бити тројако: или усамљено -
отшелничко, или молитвено тиховање са једним или
двојицом, или општежитељно. Не осврћи се ни надесно ни
налево, већ иди царским путем, додао је Он из Писма.
Од наведених начина живљења, средњи, тј.
пребивање у безмолвију са једним или двојицом, по
мишљењу Јована Лествичника, многима је био далеко
најбољи пут. Јер, каже, тешко самоме када упадне у
унилост или дремеж или леност или очајање: нема ко да
76
га тада подигне и ободри. У прилог томе, он наводи речи
Самог Господа: Јер гдје су два или три сабрана у име моје
ондје сам ја мећу њима (Мт. 18, 20); и речи Премудрог:
Боље је двојици него једному (Проп. 4 ,9), тј. благо оцу и
сину који се заједно подвизавају, уз помоћ Божанственог
Духа, јер: "Ко се сам, без братске помоћи, упусти у борбу
против духова, тај ће, измучен од њих, поднети много
опасних удараца."
Пошто је навео добро живљење неких, Свети Јован
Лествичник је рекао: "Таквима заједнички живот не
доноси корист; они под руководством учитеља, из
безмолвија као из тихог пристаништа, узлазе на небо, не
преживљавајући она искушења која проистичу из
општежитељних метежи. Али неискуснима и још увек
побеђиваним душевним страстима, Оци не дозвољавају ни
да помисле на безмолвије, поготово не на отшелничко.
Душевним страстима они називају сујету, гордост,
лукавство и друге које се рађају од њих.
"Ко болује од ових страсти, и занемаривши их, ступи
у подвиг безмолвија, личи на човека који напушта брод и
покушава да се на једној дасци безбедно докопа обале",
рекао је Лествичник. "Они који се боре са блатом, тј. са
телесним страстима, могу да крену на подвиг безмолвија,
али не када се њима прохте, него када дође време за го и
ако нађу доброг духовног вођу; јер усамљени живот
захтева ангелску снагу. А они које муче душевне страсти
нека се не усуде ниједан корак тиховања у молитви да
учине, да не би доживели пораз."
Наћи ћемо и много других, дивних и великих Отаца
који су овако учили и творили, као што се може видети из
њихових писања.
Тако, од свих отаца Свети Исак највише уздиже
молитавено тиховање и Св. Арсенија Великог хвали као
савршеног безмолвника; али и он је имао послушнике и
ученике. И у свим Делима се могу наћи похвале и
одобравања безмолвију, када се живи у заједници са
једним или двојицом браће; и ми амо сведоци таквог
живљења, каже о себи преподобни Нил, у Светој Гори
77
Атонској, у Цариградским крајевима и многим другим
местима.
Ако негде живи духовни Старац са једним или
двојицом, а по потреби и са тројицом ученика, и ако у
близини постоји још неки безмолвник, онда они, виђајући
се повремено, окрепљују један другога духовним
разговорима. А ми, почетници и неуки, учимо се један од
другога, као што је речено: Брат који брата помаже је као
утврђен град (Сол. 18, 19); а имамо и истинитог учитеља -
Богонадахнута Писма.
Зато нам изгледа најпогодније пребивање са једним
или двојицом верне браће, истомишљеника у делу
Божијем, да бисмо се научили вољи Божијој кроз Свето
Писмо. И ако коме Бог да веће разумевање, нека поучава
браћу. Један другога да помажемо у борби против демона
и страсти, као што каже Свети Јефрем; и на тај начин,
благодаћу Божијом, стремићемо добрим делима.
Пре него што почнемо да градимо живот у
безмолвију, треба да се добро припремимо, обраћајући се
Богу молитвом да нам да својства потребна за такво
живљење, како каже Лествичник, тј. постојаност -
пребивање на једном месту, у истом делу - да, када
поставимо почетак" томе, не будемо на подсмех демонима
и саблазан осталој браћи, већ да пребивамо у добрим
делима чврсто, будући чувани благодаћу Господа Бога и
Спаса нашега Исуса Христа, ради молитава Владичице
наше Богородице и свих Светих, обасјаних подвизима
добродетељи.
Треба да знамо и то, да када бирамо место за
безмолвије, треба да се удаљимо од бескорисне гужве,
галаме и осталог Богу неугодног, да живимо по Његовим
заповестима, зарађујући све што нам је потребно
сопственим трудом; а ако не, онда пристајући на малу
помоћ, одакле ће нас угледати Његова доброта, али на
сваки начин да избегавамо сувишно. Испуњаваћемо оно
што је угодно Богу: појање, молитву, читање и поучавање
у духовним стварима, рукодеље и труд у сваком послу. И
тако, мало по мало, према својој снази, наш унутрашњи
човек, приближавајући се Богу, кроз своја добра дела,
78
узносиће славу Оцу и Сину и Светоме Духу - Једноме у
Тројици Богу, сада и увек и у векове векова, амин.
79
ПОГОВОР
80
ПРОПОВЕД ЈЕРОСХИМОНАХА НИЛА НА ДАН СПОМЕНА
ПРЕПОДОБНОГ НИЛА, СОРСКОГ ЧУДОТВОРЦА, 7.
МАЈА
86
ТРОПАР И КОНДАК
ТРОПАР
(препев)
(превод)
87
КОНДАК
(препев)
(превод)
88