Flopy disk

Flopy disk u oznaci FDD (Flopy Disk Drive), koristi se za skladištenje i prenos fajlova manje
veličine. Naziv potiče od mekog diska, koji je u stvari magnetni materijal u plastičnom
kućištu. Nekada su se izrađivali u formatu 5.25 inča, dok su danas formata 3.5 inča, a
kapacitet je standardnih 1.44 MB. Flopy diskovi su veoma nepouzdani, podložni su
mehaničkom oštećenju i čestom gubitku podataka. Padom cena, optički mediji polako
potpuno potiskuju flopy diskove. Postoji mnogo proizvođača diskova danas, a neki od
najpoznatijih su Teac, Alps i Sony. Predstavljaju veoma jeftino rešenje sa cenom uređaja od
nekih 10-tak evra i cenom samog medija od 0.5 evra.

Zip disk
Zip disk je većeg formata od običnog floppy diska, i ima kapacitet od 100 i 250 MB.
Ugrađuje se kao interni ili eksterni uređaj. Ukoliko je interni, priključuje se preko IDE
priključka, dok se ekstrni spaja preko paralelnog porta ili USB priljučka.

ROM BIOS memorija

ROM memorija (Read Only Memory) je memorija iz koje se mogu samo čitati podaci. U ovoj
memoriji, za razliku od RAM memorije, podaci ostaju i nakon isključenja napajanja. U ROM
BIOS (Basic Input Output System) memoriji smeštene su informacije potrebne za pokretanje
računara i pripremu i proveru hardverskog sistema za rad. Sam BIOS predstavlja softver
smešten u ROM čipu i obično je veličine 16 KB ili 64 KB. Problem kod starih računara su
bile hardverske promene, koje su nekad povlačile i promenu kompletnog čipa radi ažuriranja
informacija. Kod novijih računara moguće je izvršiti tzv. ispiranje BIOS-a, odnosno flash
BIOS-a, koje predstavlja softversko ažuriranje sadržaja. Treba biti oprezan prilikom
flešovanja BIOS-a i raditi ga samo po potrebi.

Povezivanje Hard Disk-a

Za povezivanje hard diska sa računarom koristi se IDE standard (Integrated Device
Electronic), odnosno standard ATA (AT Attachment). Postoji i usavršena verzija ovog
standarda pod nazivom EIDE (Enhanced IDE). ATAPI (ATA Packet Interface) predstavlja
proširenje ATA standarda radi mogućnosti rada i drugih uređaja, kao na primer CD ROM-a.
Tu je i SCSI (Small Computer System Interface) interfejs, jedan od novijih standarda za
povezivanje perifernih uređaja.

U početku nije postojao veliki stepen integracije čipova i elektronike, tako da je predstavljalo
priličan problem smestiti i hard disk i svu propratnu elektroniku. Kako je tehnika napredovala
i usavršavala se, tako se pojavio i IDE standard, koji podrazumeva da je kompletna
elektronika integrisana na hard disku, a povezivanje se vršilo preko IDE kartica na ISA slotu.
Danas se diskovi direktno spajaju na IDE konektore na ploči.

Što se tiče samog prenosa, IDE predstavlja prenos bloka podataka sa perifernog uređaja do
radne memorije. IDE je širok 16 bita, što omogućava prenos 2 bajta preko ovih 16 linija. Pri
taktu magistrale od 8.33 MHz, po formuli T = 1 / f, dobija se 8.33 miliona perioda u 1
sekundi. Ako znamo da imamo 8.33 miliona perioda u sekundi, i imamo 2 bajta po periodu,
znači da imamo prenos od 16.6 miliona bajtova u 1 sekundi, odnosno oko 16 MB/sec. Ovo se
sve odnosi na prvobitni IDE, odnosno ATA standard. Novija verzija ATA4, udvostručava broj
ciklusa sa 8.33 na 16.6, samim tim omogućava prenos od 33 MB/sec (dva bajta po periodu).
Ovaj standard se još naziva i UltraDMA, odnosno ATA33.

Sledeći korak je ATA-5 standard ili još poznat kao UltraATA 66, koji omogućava prenos od
66 MB/sec. UltraATA 100 donosi povećanje brzine prenosa na 100 MB/sec, a UltraATA 133
brzinu od 133 MB/sec. Ovde se postavlja problem kompatibilnosti svih navedenih standarda,
kontrolera i same ploče.

SCSI interfejs
SCSI (Small Computer System Interface) interfejs je relativno staro rešenje, ali je tek od
novijeg vremena podržano na PC računarima. Postoji poseban adapter, odnosno kartica koja
se ubacuje u PCI slot računara, koja vrši sva izračunavanja, da bi se procesor što više
rasteretio, i koja omogućava pristup na više uređaja istovremeno. Drugim rečima, posebnom
logikom moguće je više perifernih uređaja vezati jedan za drugi, npr. hard disk i CD ROM,
koji mogu da međusobno komuniciraju nezavisno od procesora. Prednost nije samo u brzini,
već u mogućnosti pristupa na više uređaja istovremeno. Ostvarive brzine se kreću od 80
MB/sec za Ultra2 SCSI, do 160 MB/sec za Ultra SCSI.

Optički diskovi
Najrašireniji optički uređaj za skladištenje podataka je CD ROM (Compact Disc Read Only
Memory). Ovaj disk služi samo za čitanje i nije mu moguće promeniti sadržaj. Sadržaj je
moguće promeniti na CD Recordable mediju, gde je moguće izvršiti jednokratni upis, dok je
na CD Rewritable medij moguće izvršiti višestruki upis. Tu su i DVD ROM koji služi samo
za čitanje, DVD-R, na koji je moguće jednom izvršiti upis i DVD-RW na koji je moguće
izvršiti višestruki upis.

CD ROM
CD ROM je danas najrašireniji optički uređaj za skladištenje podataka. Princip rada se
zasniva na laserskom očitavanju sadržaja, bez direktnog fizičkog kontakta laserskog
mehanizma i medija. Kapacitet ide od 650 MB do 750 MB, što predstavlja veoma veliki
napredak u odnosu na prethodne medije. Mali prečnik laserskih zraka omogućava veoma gust
zapis. Cena ovog medija je veoma pristupačna. Oznake na uređaju poput 52x, 48x i sl.
predstavljaju brzinu CD uređaja, koja je proizvod osnovne brzine. Osnovna brzina CD ROM-
a je 150 KB u sekundi. Ukoliko se pomnoži na primer, 52 sa 150 KB/sec dobiće se 7.6 MB u
sekundi što je brzina prenosa podataka današnjih CD uređaja. Proizvodna tehnologija je
dostigla svoj maksimum, tj. brzina od 52x je limit današnjih CR ROM-ova.

Razvoj CD-a
Prvi audio (muzički) CD se pojavio 1979 godine, a 1985 godine CD je ušao i u računarsku
industriju. Danas je CD drive standardna oprema računara, sa vrlo pristupačnim cenama
uređaja i medija. Vreme pristupa CD ROM-u je reda milisekundi. Najveći proizvođači CD
ROM uređaja su: Teac, Samsung, Sony i LG, dok se od kod proizvođača CD medija posebno
izdvaja Verbatim.

CD-R i CD-RW
CD-R (CD Recordable) mediji omogućavaju samo jedno narezivanje, dok CD-RW (CD
Rewritable) medij omogućava višestruko narezivanje. Označavanje CD RW uređaja je obično
oblika 48x24x52 gde je 48 brzina CD-R upisa, 24 je brzina CD-RW upisa, a 52 je brzina CD
čitanja. Kao što je već rečeno dostignuti su limiti brzine sa postojećom tehnologijom. Svaki
od ovih uređaja poseduje i priključak za slušalice, i ono što je interesantno je da uticaj
magnetnog zračenja ne postoji jer nisu magnetni mediji. Na slici 1 je prikazano nekoliko CD
uređaja.
 
DVD
DVD (Digital Versatile Disc) je sličan CD tehnologiji, jer se zasniva na laserskom očitavanju
optičkog diska. Razlika je u tome što se koristi laserski snop manjih talasnih dužina što
omogućava gušće pakovanje, odnosno veći kapacitet. DVD uređaji imaju mehanizam koji
omogućava čitanje i DVD i CD medija. Kapacitet DVD medija je reda GB, i zavisi od toga da
li je medij jednostrani ili dvostrani, jednoslojni ili dvoslojni.

Vrste DVD uređaja

Pored DVD ROM-a postoje i DVD Recordable i DVD Rewritable uređaji. Slično kao kod CD
uređaja, DVD-R omogućava jedan upis i kapaciteta je 4.7 GB. DVD-RW omogućava
višestruki upis i brisanje i takođe je kapaciteta 4.7 GB.