Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
13Activity
P. 1
Јован Зизјулас - ДОГМАТСКЕ ТЕМЕ

Јован Зизјулас - ДОГМАТСКЕ ТЕМЕ

Ratings: (0)|Views: 429|Likes:
Јован Зизјулас, Догматске теме, Нови Сад 2009

Уџбеник из православне Догматике.
Јован Зизјулас, Догматске теме, Нови Сад 2009

Уџбеник из православне Догматике.

More info:

Published by: Протомајстор on Oct 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

 
САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ
5
Јован Зизјулас
митрополит пергамски
ДОГМАТСКЕ ТЕМЕ
Са грчког иревео
С. ЈакшићДруго издањеНови Сад2009.
 
ДЕФИНИЦИЈА, ИЗВОРИ, САДРЖАЈ И МЕТОДДОГМАТИКЕ
1. Форме и карактер догматике
Као посебан „огранак" и „предмет" богослов-ља, догматика се најпре појавила на Западу, а управославне богословске школе ступила је у новијевреме. Најзначајнија карактеристика овога предме-та, насупрот осталим гранама богословља, свакако је
систематичност.
Наиме, док се остале гранебогословља занимају догматским веровањем Цркве,догматика тој вери приступа
по темама
и излаже је на систематски начин.У епохи светих Отаца, овај систематски при-ступ вери Цркве по први пут се јавља код Оригена(у његовом делу
О начелима),
док се строго класи-фикован начин излагања догмата сусреће код светогЈована Дамаскина (
Тачно изложење православне ве- ре
). Отада се овај начин излагања развија на Западуу средњем веку (Тома Аквински,
Summa Theologiae),
и у периоду после реформације, уз процват вероис-поведног богословља, у којем, нажалост, учешћеузима и Православље (
 Исповедање
Могиле, КирилаЛукариса, Доситеја итд.). У новије време (овоме јепретходио Евгеније Вулгарис), овај вид богослов-ствовања цвета у 19. веку (Атанасије Париос,
Епи-томи,
1806; Мосхопулос,
Кратак преглед догмат-
 
6 Јован Зизјулас
СКОГ 
и моралног богословља,
1851; међу руским бо-гословима нарочито су позиати митрополит Анто-није и Макарије Московски).У 20. веку у Грчкој се најпре јављају 3. Росиси нарочито Христо Андруцос, а за њима следе Јо-ван Кармирис и Панајотис Трембелас, који умно-гоме исправљају Андруцоса, али ипак задржавајуисти метод и исте поделе. У Богословској школи наХалки, овај предмет је са успехом предавао митро-полит Хризостом Константинидис. Нов подстицајдогматици у наше време дао је Јован Романидис,који је инсистирао на доживљајном карактеру дог-ме и на трагању за потврдом истинитости догматау учењу светих Отаца, супротстављајући га запад-ном богословљу.Систематско бављење богословском науком,међутим, не представља једину форму догматскогбогословља. Такав вид богословствовања не срећесе ни у Светоме Писму ни код светих Отаца. Уме-сто тога, у Православљу преовладава
икономијско
догматско богословље, и то у следећим видовима:а) У виду
латријског, а самим тим и евхари-стијског богословља:
христолошке химне у НовомеЗавету, које апостол Павле налази у првобитнимхришћанским заједницама (нпр.
Филип. 2).
Ове хим-не представљају богословско-догматске основе це-локупне Павлове богословске мисли. То исто важии за Јованове списе Новога Завета (многи сматрајуда
Јеванђеље по Јовану
представља евхаристијско-ли-тургијски текст, ако не у потпуности, оно макар усамој његовој сржи, док пролог његовог
Јеванђеља
О догматици и о догми
највероватније представља литургијски текст који јеЈован затекао у богослужбеној употреби), као и заПетрове списе
(Прва Петрова посланица
вероватнопредставља Литургију Крштења) итд. Исто се може рећи и за евхаристијске Анафоре првих векова, којепредстављају видове пророчко-харизматичког бого-словља епископа који су председавали на евхаристиј-ским сабрањима (а који су испрва били слободни даимпровизују, као што сведоче Јустин,
Дидахи
итд.).б) У виду
припреме за крштење
и катихеза ко- је су томе претходиле. Ово представља најзначај-нији извор
символичког богословља
(односно бого-словље
Символа вере).
Сви символи су били кр-штењског карактера и остали су такви током првихвекова. На пример, Први васељенски сабор као ос-нову за свој
Символ вере
користи крштењске сим-воле помесних Цркава.в) У виду
антијеретичког богословља
: ово једало подстицаја да се првобитни крштењски сим-воли развију и прошире у опширније символе, сациљем да се супротставе опасностима које долазеод разноврсних јереси (нпр. гностицизма, аријан-ства итд.). У тим оквирима нарочит значај за дог-матику поприма
богословље светих Отаца
(нпр.Иринеја, Атанасија, Кирила Александријског, Мак-сима Исповедника итд.), које се развија као анти-теза, а не као позитивно излагање вере.г) У виду
саборског богословља,
односно бого-словља васељенских сабора, које је настало из све-

Activity (13)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
gavriss liked this
Ivan Miladinovic liked this
Срето liked this
Нина liked this
Nedeljko Jaksic liked this
Nedeljko Jaksic liked this
Цвеле1993 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->