Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Prof Rados Ljusic - Karadjordje

Prof Rados Ljusic - Karadjordje

Ratings:

4.0

(3)
|Views: 273 |Likes:
Published by Durlanski

More info:

Published by: Durlanski on Oct 17, 2007
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/14/2012

pdf

text

original

 
Проф. др. Радош Љушић
 
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ(1762-1817)
 
ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
, познатији под надимком Црни Ђорђе или Карађорђе,родоначелник је и оснивач династије Карађорђевића. Историчари нису успелитачно да утврде када је Ђорђе рођен, али су дошли до уверења да је,највероватније, угледао свет 14. новембра 1762. године у Вишевцу. Име светитељакоје је понео наговештавало је да ће Ђорђев живот бити мученички. Имамо малопоузданих података о његовом животу пре Устанка, па су многи догађаји преточениу легенду или су обавијеним тамом. Његови родитељи били су Петар и МарицаЖивковић из Маслошева. Бројна породица Петровић живела је на танкој имовини, пасе више пута пресељавала, а најдуже је боравила у Загорици. После Кочине крајиненастанила се у Тополи.Ђорђе се у јесен 1785. или пролеће 1786, оженио Јеленом Јовановић изМаслошева. Потом је, из више разлога, био принуђен да с породицом бежи у Срем,где су остали до краја последњег аустријско-турског рата. Бекство у Аустрију 1786,као и оно из 1813. године, два су најтежа тренутка у Карађорђевом животу. У Срему је остао две године, док се није прикључио аустријској војсци у рату против Турске(1788-1791). Као добровољац ратовао је у Михаљевићевом фрајкору, под командомРадича Петровића. Тешко је разлучити кад је Карађорђе у овом рату наступао каофрајкорац, а кад као хајдук. Аустрија га је обдарила медаљом за храброст идоделила му подофицирски чин буљубаше. Основна одлика овог рата је масовноучешће Срба. Искуство и поуке које су тада стекли били су им касније драгоцени.Карађорђе је обишао целу Србију, упознао многе људе у њој и у аустријској војски,те усавршио вештину ратовања.Између Кочине крајине и Устанка, Карађорђе се два пута одметао у хајдуке -пре доласка Хаџи Мустафа-паше за београдског везира и у време дахија.Хајдучку славу није брзо стекао, можда и зато што је био у четама славниххарамбаша Лазе Добрића и Станоја Главаша. Сам је, потом, изборо положајхарамбаше, окупивши дружину од "преко стотине" хајдука. Успостављањесамоуправе у Београдском пашалуку за везировања Хаџи Мустафа-паше омогућило је Ђорђу да престане са хајдучијом, да уреди своје имање у Тополи и повременоучествује у српским одредима против Пазван-оглуа (1796, 1798). У то време он јестекао, за ондашње прилике, просечан иметак.Дахијска страховлада (1801-1804) одвојила га је од ратарских и трговачкихпослова. Вратио се хајдучији, у којој је, после смрти Лазе Добрића (1803), узГлаваша, био најпознатија личност. Учешће у фрајкору и хајдучији оставило јевидан траг на његову личност. Круг тада стечених пријатеља чинио је његово ужеокружење у Устанку. Мемоаристи казују да Црни Ђорђе, као хајдук и харамбаша,није био на терет народу, а служио му је као добра заштита.
1
 
Кад су дахије успоставиле контролу над селом, подигавши у њему хан исместивши субаше с ханxијама као неограничене представнике власти, турски зулумпрешао је границу издрживости. Срби у Београдском пашалуку нашли су се у стањуропства, људског унижења и патње незапамћене од пада под Турке. Јаничарскизулум нагнао их је на окупљање ради очувања последњих моралних вредности иголог живота. Карађорђе је услед хајдуковања или убиства Турчина допао тамнице,из које су га откупом извукли између Цвети и Ускрса 1803. Од тада до избијањаУстанка он је ретко ноћио код куће, боравећи у манастирима и шумама.Дугогодишње ропство и страдање, посебно у време страховладе дахија, улили суу Србе велики страх од турске силе и моћи. Кад се "од зулума поајдучи десетинанарода", започело се планирање Устанка, у чему је запажену улогу имао Карађорђе.Он, и поред тога, није био најпознатија личност у Београдском пашалуку уочиизбијања Револуције 1804. Тада није обављао ниједну самоуправну дужност, нијебио ни сеоски кнез, већ је познат као хајдучки харамбаша и буљубаша српске војскеи, што је посебно битно, био је један од ретких Срба који је смео дићи руку наТурчина. Убиством неколико муслимана постао је легендарна личност у очимашумадијске раје. Буна је припремана у Шумадији и Колубари. Организаторе суделимично подржавале спахије, јер су и њих угрожавали дахије и читлучење. Кад сусазнали за заверу, дахије су извршиле покољ најугледнијих Срба (тзв. "сечакнезова"). Хајдучки опрезан, Карађорђе се извукао из напада Узун-Мемеда (5.фебруара 180): "Тко ће љута змаја преварити / Тко ли њега спаваћива наћи", певао је Вишњић. Сеча кнезова изазвала је забуну и пометњу. Први се тргао Црни Ђорђе иуспео је на збору у Орашцу на Сретење, 2. (14) фебруара 1804, да окупи одважнесународнике. Сабрани побуњеници из ужег дела Шумадије изабрали су КарађорђаПетровића за свог предводника, пошто су се претходно права на избор одреклиСтаноје Главаш и Теодосије Марићевић. Карађорђев живот и ток Устанка у нареднојдеценији испреплетени су истом судбином. Бит те судбине чини идеја о престанкупасивног трпљења турских зулума и вођење активне борбе за слободу и људскодостојанство.У скоро десетогодишњој борби српских устаника против огромног Турског царства(1804-1813), Карађорђе је био прва личност. Његова делатност била јенајзначајнија и најплодоноснија 1804, а сасвим другачија последње године Устанка.Првих устаничких дана, кад је била најпотребнија, запажена је његова "неуморимадејателност". Осим што се одликовао у сакупљању, организовању и храбрењупосрнулих, он је заузео радикалан став према потурицама и колебљивцима. Угаракпод њиховом стрејом, уз паљевину ханова, означио је почетак Српске револуције. "Акогод од Срба с нама у слогу не крене, онакове силом терети, а противнике у такомслучају као и Турке бити", наређивао је вожд. Почетни успеси постигнути сузахваљујући таквом држању и подршци коју је добио од хајдучких чета.Устаници су се истовремено организовали и водили борбе с дахијама, који суимали предност јер су били концентрисани у утврђеним градовима. Борбе с дахијамавођене су с променњивом срећом. Унутрашњост Пашалука с већикм местима као штосу Рудник, Крагујевац, Пожаревац, билa је брзо ослобођена. Уз помоћ султановогмиротворца, Бећир-паше, устаници су погубили дахије (6. август), али се мир вишеније могао успоставити. Неискреност устаника исказивана у оданости Порти, што се јасно испољaвало у време Бећир-пашине мисије, те нова узурпација власти од АлијеГушанца, која је трајала две и по године, довела је устанике у отворен сукоб сПортом. Више није успевала девиза да се боре султанових узурпатора, мада јеГушанац био опаснији противник од дахија.Турска је против устаника редовно слала своју војску, под командом румелијскоги босанског везира, којима су се стално придруживале одметничке видинске четеПазван-оглуа и његовог наследника. Устаници су успешно одолевали тим нападимаизузимајући 1809. и 1813. године. Прву велику победу извојевали су устаници на
2
 
Иванковцу, августа 1805, над Хафис-пашом. Вожд је учествовао у завршнимоперацијама ове битке, у освајању Карановца и Смедерева. Те године биле суослобођене све нахије Београдског пашалука, а већ наредне српска војска прешла је његове границе.Вожд и устаници имали су највише успеха 1806. године. Језгро будуће српскедржаве већ је било оформљено, а путеви његовог проширења, ослобађањемсрпских области, јасно су се оцртавали. Вожд је однео највећу победу над босанскомвојском на Мишару (13. август), али није стигао да учествује у другој значајној бицина Делиграду, у којој је поражена румелијска војска. Он је командовао војском која је ослобађала Београд и Шабац (крај 1806. и почетак 1807). Падом Ужица (1807),турских упоришта, изузимајући Соко, више није било у Србији. Сан о слободи постао је стварност, а за то је био изузетно заслужан вожд Карађорђе. Избором Карађорђаза вожда на Орашачком збору, Срби су извели први озбиљан корак у организацијидржавне управе. Падом наших земаља под Турске нестали су српска државност,владари и династија. Владарско достојанство, у било ком виду, могло се успоставитисамо васкрсом државе. Установа вожда и државна заједница изграђивани суупоредо. Државну заједницу устаника признала је Порта тзв. Ичковим миром, аРусија улазећи с њима у савез против Турске. Карађорђе је, после мањих недоумицаи лутања, већ проширио и учврстио своју власт на целом ослобођеном простору.Звање вожда, непознато до тада у српској историји, није се ни одмах ни лакоусталило. Карађорђеве титуле и потписи често су се мењали током устанка -предводитељ, командант и вожд, уз додавање епитета врховни. Ниједним правнимактом није била одређена Карађорђева дужност. Колико се лутало види се по томешто је у јесен 1805. био проглашен и за председника Савета, поред Проте Матије.Уставним актом, из 1808. године, "Совјет народни, сви коменданти, војводе, кнезовии сав народ признајемо Господара Карађорђа Петровића и његово законо потомствоза первог и верховног сербског предводитеља". Право наследства, али у звањуврховног вожда, признато му је и уставним актом из 1811. године. Тада је поновопроглашен за председника Савета, који је добио прерогативе владе али их се ниједословно држао. До тада су отпале титуле команданта и предводитеља, а задржалосе само звање вожда. Карађорђе је с тим звањем вршио војну и цивилну власт, иакотај појам има искључиво милитаристичко значење. Он није хтео да прихвати звањекнеза, на шта су га Руси често наговарали. Због ограниченог схватања владалачкевласти, непрекидног ратовања и необављања ниједне самоуправне дужности упредустаничком периоду, Карађорђе, из засад непознатих разлога, није допустио дасе над њим изврши чин миропомазања. Његово поимање владарске личности идужности било је једноставно и неизграђено. Поред вожда, устаничка држава имала је оформљене врховне и локалне цивилне и војне органе власти. Непрекидноратовање давало је предност војним властима, па се на основу тога стицао утисак да је устаничка држава била војно организована. Вожд, команданти и војводе чинилису врх војне хијерархије, док се испод њих налазила читава лествица нижих звања.Највише одлуке доносиле су се на скупштинама највиших војних и цивилнихнародних представника и Управног савета. Вожд је на њихов рад знатно утицао.Одкраја 1805. године постепено је успостављено више судских инстанци, грађанских ицрквених.Током целог устанка Карађорђе је имао кад јачу кад слабију опозицију. Онасе трудила да његову власт ограничи и сведе на простор Шумадије. Њено језгрочинили су команданти, војводе и знатнији кнезови из западне и источне Србије ипојединци из Шумадије. У два маха вожд је ломио опозицију, и то успешно.Ненадовићи су били потчињени до Мишарске битке, а Миленко Стојковић и ПетарДобрњац протерани су 1811. У међувремену, руски дипломатски представникРодофиникин контролисао је и усмеравао његов рад (1807-1809). Уставномреформом из 1811. године вожд је осигурао за себе неограничену власт.Партикуларизам војвода био је сузбијен, а Карађорђе се учврстио као вођа устникаи државе. Он је имао исправније схватање о држави, посебно о јединству њене
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->