Уранио старац калуђере

На Дунаво на воду студену,

Да завати воде на Дунаву,
Да с' умије и Богу се моли;
Намјера је старца нанијела,
Нађе старац сандук од олова,
Истурила вода под обалу,
Млидијае у !ему је благо,
"днесе га у свог намастира;
#ад отвори сандук од олова,
$л' у !ему блага не бијае,
%е& у !ему једно муко 'едо,
(едо муко од седам данака;
Из сандука 'едо извадио,
)окрсти

га у свом намастиру,
*ијепо му име нађенуо,
Нађенуо+ На,од -имеуне.
Не &е дават' 'едо на доји/е,
%е& га рани у свом намастиру,
0ани !ега медом и е&ером.
#ад је била 'еду годиница,
#олик' друго од три годинице;
#ад је било од три годинице,
#олик' друго од седам година;
$ кад било од седам година,
#олик' друго од дванаест /ета;
#ад је било од дванаест /ета,
#олик' друго од двадест година.
(удно -имо к!игу изу'ио,
Не боји се ђака ниједнога,
Ни својега старца игумана.
1едно јутро у свету неђе/у
Изили су ђаци намастирски,
2е с' играју игре свакојаке+
-ка'у скока, ме&у се камена,
)реска'е им На,од -имеуне,
)реска'е им, каменом одме&е;
Мани бје,у ђаци намастирски,
)а говоре На,од3-имеуну+
4-имеуне, један на,одни'е5
42и не има рода ни племена,
42и се не зна од рода каква си,
42ебе ј' на'о старац игумане
4У сандуку води под обалом.4
Му'но бјее На,од3-имеуну,
"де -имо у своју &елију,
)а узима 'асно јеванђе/е,
(ати -имо, а сузе просипа.
Долази му отац игумане,
)а он пита На,од+-имеуна+
6то је тебе, -имеуне сине7
42е ти рони сузе од о'ију7
46та је мало у мом намастиру74
%ели !ему На,од -имеуне+
48осподине, о'е игумане5
4#оре мене ђаци намастирски,
4Да се не знам од рода каква сам,
4Да си на'о мене под обалом+
4%е& 'ује ме, о'е игумане
4$ко знаде Бога истинога,
4Дај ти мене твојега ђогата,
4Да ја идем у свијет бијели,
4Да ја тра9им, од каква сам рода+
4$л' сам каква рода ,орјатскога;
4Да л' од каква рода господскога;
41а л' &у ско'ит' у ти,о Дунаво.4
:ао бјее старцу игуману,
)ази -има, како свога сина;
)ореза му св'јетло одијело,
Даде !ему ,и/аду дуката
И ђогата свога из подрума.
"де -имо у свијет бијели,
;ода -имо девет годиница,
2ра9и -имо рода и племена,
$л' како &е !ега на,одити,
#ад никога питат' не умије7
#ада наста година десета,
На ум паде На,од3-имеуну,
Да он иде своме намастиру;
"н поврати својега ђогата.
1едно јутро бјее уранио
Испод града бијела Будима;
"драст'о је На,од -имеуне,
$ /епи је од сваке ђевојке,
Добро свога одгајио ђога,
)оиграва по/ем Будимскијем,
$ запјева грлом бијелијем;
8леда !ега Будимска кра/ица,
#ада згледа На,од3-имеуна,
"на ви'е танану роби!у+
4:иво иди, танана роби!о,
4)од јунаком увати ђогата,
4#а9и !ему+ 4#ра/ица те зове,
4Нето тебе има говорити.4
"де 9иво танана роби!а,
)од -имом је ко!а уватила,
-имеуну ти,о говорила+
4" јуна'е5 зове те кра/ица,
4Нето тебе има говорити.4
2ад' -имеун поврати ђогата
У авлију под бијелу кулу,
Даде ђога тананој роби!и,
$ он оде уз бијелу кулу.
#ад изиђе госпођи кра/ици,
#апу скида, до зем/е се свија
И кра/ици Бо9ју помо& даје,
#ра/ица му Бо9ју помо& прима,
-једе !ега за совру готову,
Донесое вино и ракију
И лијепу сваку ђаконију.
-једи -имо, пије рујно вино,
$л' не мо9е госпођа кра/ица,
%е& све гледа На,од3-имеуна.
#ад је но&ца била омркнула,
2ад' кра/ица ре'е -имеуну+
4-кидај ру,о, незнана катано5
4%а/а тебе но&ити с кра/ицом
4И об/убит' Будимску кра/ицу.4
-имеуна вино преварило,
0у,о скиде, ле9е са кра/ицом,
2е кра/ици об/убио лице.
#ад у јутру јутро освануло,
-имеуна попустило вино,
2е он виђе, то је у'инио,
-имеуну врло му'но било,
-ко'и -имо на ноге лагане,
"преми се, па оде ђогину,
Устав/а га госпођа кра/ица
На е&ерли каву и ракију,
-имеун се не &е уставити,
%е& он свога усједе ђогата,
"де -имо низ по/е Будимско.
Доцкан -иму на ум припануло,
"стало му 'асно јеванђе/е
#од кра/ице на бијелој кули;
%рати -имо помамна ђогата,
У авлији ко!а уставио,
$ он иде на бијелу кулу,
$ли сједи госпођа кра/ица,
-једи млада кули на пен<еру,
"на 'ати 'асно јеванђе/е,
0они сузе низ бијело лице;
0е'е -имо госпођи кра/ици+
4Дај, кра/ице, 'асно јеванђе/е.4
"дговори госпођа кра/ица+
4-имеуне, дуго јадан био5
4У з'о 'ас га рода потра9ио5
4$ у гори до'о у Будима
4И но&ио с госпођом кра/ицом
4И кра/ици об/убио лице5
42и си своју об/убио мајку54
#ад то за'у На,од -имеуне,
)роли сузе од бијела лица,
)а узима 'асно јеванђе/е
И кра/ицу по/уби у руку,
"де -имо до свога ђогата,
Усједе га, оде намастиру.
#ад је био спрема намастира,
Угледа га отац игумане,
)озна свога ђога из подрума
И на !ему На,од3-имеуна,
Мало бли9е пред !ег' излазио,
-имеуне спаде од ђогата,
)оклони се до зем/ице црне,
=уби оца у скут и у руку.
8овори му отац игумане+
4>е си мене, На,од3-имеуне7
4>е си мене толико вријеме74
%ели !ему На,од3-имеуне+
4Не питај ме, о'е игумане5
4У з'о 'ас сам рода потра9ио,
4$ у гори до'о до Будима.4
-ве се !ему исповиђе -имо.
#ад то 'уо отац игумане,
Узе -има за бијелу руку,
)а отвори тавницу проклету,
>ено ле9и вода до ко/ена,
И по води гује и јакрепи,
-имеуна баци у тавницу,
)а затвора тавницу проклету,
#/у'е баци у ти,о Дунаво,
)а је старац ти,о говорио+
4#ад изили к/у'и из Дунава,
4-имеун се грија опростио54
2ако стаде за девет година.
#ада наста година десета,
$ рибари рибе поватае
И у риби к/у'еве нађое,
Доказае старцу игуману;
Игуману на ум паде -имо,
)а он узе к/у'е од тавнице,
2е отвори проклету тавницу,
У тавници воде не имаде,
Нити гми9у гује и јакрепи;
У тавници сунце огријало,
-имо сједи за столом златнијем,
У рукама др9и јеванђе/е.