Biljana Srbljanovi
ć
Porodi
č
ne pri
č
e
Beograd 1997.LICANADEŽDA (11) - dete s tikomVOJIN (12) - otac, Milenin bratMILENA (11) - majka, Vojinova sestraANDRIJA (10) - sin, po potrebi
ć
erkaSvi junaci ovog komada su deca. Ipak, stare i podmladjuju se, prema potrebi pri
č
e, aponekad i promene pol. To ne treba da
č
udi.Glumci, naprotiv, nisu deca. Oni su odrasli ljudi koji u komadu igraju decu, koja, opet,igraju odrasle. Ni to ne treba da
č
udi.Bi
ć
e dovoljno drugih stvari za
č
udjenje.- I –De
č
ije igralište u jednom od beogradskih naselja.Post-socrealisti
č
ka arhitektura, izlokani asfalt, polomljeni koševi, razrovan travnjak,smešten izmedju dva solitera. Fasada, zapanjuju
ć
e zapuštena, prekrivena grafitima bezsadržaja.Kontejneri i stare stvari, raznovrsni doma
ć
inski otpad, ne odaje socijalni status ve
ć
generalni položaj srednje klase u postkomunisti
č
koj eri.Junaci ovog komada nisu sirotinja ni po karakterima, ni po svakodnevnom životu. Oni sugradjani ruinirane zemlje.Na sredini bazen sa peskom, pesak je prljav, nerafiniran.Jedna napuštena vikend-prikolica dominira scenom.Na scenu istr
č
ava NADEŽDA, dvanaestogodišnja devoj
č
ica u dokolenicama, lakovanimcipelama, cicanoj haljini. Nadežda je dete s tikom. Ta
č
nije mnoštvom,
č
itavim spletomnekontrolisanih tikova koji joj gr
č
e lice i deformišu telo.Nadežda dotr
č
ava uzbudjena, suštinski uznemirena, posr
ć
u
ć
i seda u pesak i drhti. Neprogovara, a govori, trese se sludjena, uzbudjena, zbunjena. Pljuva
č
ka joj se sliva nizbradu, o
č
i trep
ć
u, same od sebe, naizmeni
č
no i u nepravilnom ritmu, gornja usna vu
č
e nalevo. Nos se gr
č
i, ruke uvijaju, stomak talasa.Svaki pogled na nju izaziva mu
č
ninu, fizi
č
ko gadjenje i bes.Nadežda
ć
utke sedi, nepomi
č
no, koliko joj ustreptalo telo dozvoljava. Sedi i dugo
ć
uti.Iznenada, maska vikend -prikolice se podiže. Otkriva minijaturan stan, koji podse
ć
a na
kamp objekte duž bivše jadranske magistrale, ali i na "ku
ć
icu" koju deca imaju obi
č
aj daprave, igraju
ć
i se porodice.Nadežda hitro umakne i sakrije se iza kontejnera. Gleda.U prikolici sklepane stvari, ipak dovoljno realisti
č
ne da deluju ubedljivo.Sto za ru
č
avanje, priru
č
na kuhinja, mamina i tatina soba na jednoj i de
č
ija soba na drugojstrani.Zati
č
emo "porodicu" pred ru
č
ak.VOJIN, de
č
ak od dvanaest godina, napadno kostimiran u oca porodice,
č
ita novine predpraznim tanjirom. Odeven u prevelike muške kaše pantalone, koje pridržavaju tregeri inekad belu, sada musavu košulju marke Klju
č
, sa jednim džepom. Oko vrata visirazvezana kravata.MILENA, devoj
č
ica stara jedanaest godina, odevena kao majka porodice - šarena ku
ć
nahaljina izbledelih boja, ispod koje vire suknja i bluza, na nogama najlon
č
arape saispuštenom žicom i papu
č
e sa štiklom.Milena posluje u kuhinji. Nešto se dimi iz njene šerpe, nešto što smrdi i deluje otrovno.Milena i Vojin o
č
igledno li
č
e. Njihov izgled vodi onoj vrsti sli
č
nosti koja budi jezu.Desetogodišnji ANDRIJA sin je svoga oca Vojina i majke Milice. Odeven je u nešto štoli
č
i na prigodnu garderobu ekstra-lardž infanta. Džinovske špilhozne, plasti
č
ne sandale zavodu ili bolnicu preko
č
arapa, bluza sa slikom ameri
č
kog košarkaša obrijane glave.Andrija sedi za stolom,
č
eka ru
č
ak i tapka košarkašku loptu pored sebe.Vojin opomene sina, ne gledaju
ć
i ga.VOJINAndrija prekini.Andrija nastavlja da tapka loptu.MILENAAndrija, sine,
č
uješ šta ti tata kaže. Idi operi ruke, sad
ć
e ru
č
ak.Andrija ne reaguje, i dalje lupa loptom.VOJIN /
č
itaju
ć
i novine/ Kažu da je privredna stopa porasla za šest zarez osam odsto, a da je cena proizvoda namalo u laganom, ali osetnom padu.MILENALažu, majku im lopovsku!VOJIN /ne dižu
ć
i pogled s novina, ukori ženu/ Milena. Pazi šta govoriš. Ovde i zidovi imaju uši.MILENAŠta me briga! Ne bojim se ja nikoga!Vojin i dalje govori preko novina, miran i odlu
č
an.VOJINMilena!
Milena u
ć
uti. Vojin
č
ita novine, Andrija tapka loptu.Milena donosi šerpu za sto. Sipa vrelu smedju masu u tanjire.Vadi po jednu šargarepu sakorenom, još prljavu od zemlje, i stavlja svakom po jednu, umesto hleba.Andrija gleda nezadovoljno u tanjir za trenutak prestaju
ć
i da lupa loptom. Promrljakašikom po masi koja se puši.ANDRIJAŠta je ovo?MILENASupa i rinflajš. Idi operi ruke.ANDRIJAJa ovo ne
ć
u da jedem.Andrija nastavi da tapka loptu, Vojin ne sklapa novine. Milena prasne.MILENAAndrija, da si odmah ostavio tu loptu, oprao ruke i seo za sto pre nego što tata pobesni!!!ANDRIJANe
ć
u.MILENASram te bilo, djubre jedno nezahvalno, to je tati hvala što te hlebom hrani!ANDRIJANe
ć
u i šta mi možeš!Andrija ustane od stola, tapka loptu i pogadja tanjir na stolu. Tanjir se razbije. Andrija seuplaši.Milena besno cikne.MILENAAndrija!!!Vojin tek sada, na zvuk slomljenog tanjira, podiže pogled s novina. Polako skine nao
č
ari,savije novine, odloži ih.VOJINDa se jede.Andrija
ć
utke sedne za sto, uplašen ali i dalje buntovan.MILENANije oprao ruke...VOJINRekao sam, da se jede!Milena hitro dodaje Andriji drugi tanjir, sipa, uzima kašiku, Andrija takodje, mrljaju
ć
i po
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
Nik Hornbi - Sve o dečaku
1090 Reads
More From This User
Notes
Load more
