Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
tartufi_review0206_220206

tartufi_review0206_220206

Ratings: (0)|Views: 257 |Likes:
Published by Ivana Popovic
kako tražiti pečurke
kako tražiti pečurke

More info:

Categories:Types, Reviews
Published by: Ivana Popovic on Nov 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/03/2014

pdf

text

original

 
AFRODIZIJAK U KORENU CERA
U Srbiji uspeva
č 
etrdesetak vrsta tartufa, od kojih više od deset spada u prave tartufe roda Tuber sp. Od tog broja šest vrsta su konzumni i spadaju u grupu najskupljih pe
č 
uraka na svetu.
Legenda kaže da su bogovi, umorni od pravljenja sveta, stvorili tartuf da bi sebi ugodili, po
č
astili sei prikupili snagu. Bogovi,naravno, ne bi bili bogovida za sebe i svoju dušuovoj
č
udnoj izraslini
č
udnog oblika i još
č
udnijegrairisa nisu podarili ibožanski ukus. Dobroupu
ć
eni u mo
ć
i tartufa tvrdeda je Napoleon dobio sinatek kada je pojeo dvadesetpet kilograma ove ružnegomoljike prili
č
noneprijatnog mirisa, koja jene samo kulinarskaposlastica ve
ć
, kažu, iafrodizijak.Ova hrana za bogoveneobi
č
na je, gomoljastaizraslina koja raste podzemljom, neuglednog oblikapoput sparušenog krompira i intenzivnog mirisa. Beli tartuf ima miris plemenitog sira i belog luka, ito je najskuplja gljiva na planeti. Ima ga i kod nas, u Srbiji. Otkupna cena mu je od 1.000 do 1.200evra za kilogram. Po ekskluzivnim prodavnicama na Zapadu birani primerci dostižu cenu i do 4.000evra za kilogram. Skup je jer je redak u prirodi, ima naro
č
itu aromu, a ima i sposobnost da tuaromu prenese u jelo. Potrebno je samo dvadeset grama tartufa po porciji da hrana dobije tajosobeni miris. Jela s tartufimasu hit u ekskluzivnimrestoranima u svetu.Tartuf je
č
udna, tajanstvena ipod zemljom skrivenagomoljika. Nema nadzemnebiljke a tajanstvenost pove
ć
avato što ga je mogu
ć
e prona
ć
i tekuz pomo
ć
posebno dresiranihpasa. Nanjuše ih i svinje, a uRusiji ih traže uz pomo
ć
 medveda.Postoji oko 100.000 vrsta gljiva.Dele se na niže i više vrste ame
đ
u jestivima posebno mestozauzima sigurno najskupljapodzemna gomoljika kojapripada rodu Tuber, a poznata je pod imenom tartuf. Za tartufesu ve
ć
oko 1600. pre n. e. znali Egip
ć
ani, Rimljani i Grci. Ciceron ih je nazivao „sinovima zemlje", aPlinije „
č
udom prirode". Tartuf je kao afrodizijak hvaljen i opevan kao „zvezdani gastronomskiužitak" i „kulinarska poslastica".Da ova gljiva toplog mediteranskog podru
č
 ja raste i u Srbiji nije se znalo sve do 1777. godine,kada je Fridrih Vilhelm fon Taube, savetnik carice Marije Terezije, putuju
ć
i ovim delom Balkana,otkrio da u tadašnjim sremskim šumama ,,u trifama vlada obilje". Ovaj putopisac je zabeležio i to
 
da sremski tartufi ,,ni u
č
em ne zaostaju za pijemontskim" ali da stanovništvo nema neka saznanjao njima, niti pse, specijalno obu
č
ene za traganje.Potom se istraživanjem tartufa u Srbiji bavio kralj Milan Obrenovi
ć
, 1896. godine. U Srbiju su taduvezeni prvi psi tartufari, koji otkrivaju dve vrste ove podzemne gljive na dva lokaliteta u šumiKovilja
č
i, izme
đ
u Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Srpski vladar planirao je da uveze „semetartufa", zaseje ga na svom imanju kraj Niša i da zapo
č
ne sa vešta
č
kim gajenjem tartufa. Unjegovo vreme u Srbiju je došao i prvi francuski kuvar vešt u pripremanju specijaliteta s tartufima.Slede
ć
a ozbiljna akcija traženja tartufa u Srbiji sprovedena je pola veka kasnije u dunavskombasenu. Uz pomo
ć
sakuplja
č
a iz Istre i njihovih pasa Vojteh Lindtner, kustos Muzeja srpske zemlje,1947. godine pronašao je tartufe u morovi
ć
kim šumama, okolini Pan
č
eva i u Rogatskoj šumi kodLapova. Tada se znalo samo za šest do sedam vrsta tartufa.U Italiji, Francuskoj i Španiji razvijena je industrijska prerada i trgovina tartufima, a poslednjihtridesetak godina i specijalizovana proizvodnja mikorizovanih sadnica za podizanje plantaža idrugih ohlika nasada za uzgajanje, odnosno proizvodnju tartufa. U tim zemljama razvijen je i uzgojpasa dresiranih za traženje tartufa. Francuzi su još u 19. veku gajili tartufe, doduše primitivnommetodom, a po
č
etkom sedamdesetih godina minulog veka Francuzi i Talijani ove gomoljike gajena takozvani umetni
č
ki na
č
in.Osim samoniklih primeraka tartufi se mogu i zasejati. Rastresiti kamenjari i zemljište na kojem jošegzistira šumska vegatacija pogodni su za gajenje crnih tartufa. Stru
č
njaci kažu da je plantažemogu
ć
e podi
ć
i i na drugim vrstama zemljišta, koja nisu pogodna ili nisu rentabilna za poljoprivredui za intenzivnu šumsku proizvodnju.U Srbiji godišnje propadne nekoliko stotina tona tartufa, koji na tržištu vrede na desetine milionaewa, iako je ona prirodno stanište podzemnih gljivaafrodizijaka, samo zato što kod nas nije razvijen,,lov" na tartufe. Stru
č
njaci tvrde da naprosto nismo svesni toga da maltene svuda oko nas rastenajcenjenija i najtraženija gljiva na svetu tartuf.Danas znamo da u Srbiji na oko 250 lokacija uspeva
č
etrdesetak vrsta tartufa, od kojih je više oddeset iz roda pravih tartufa Tuba sp, Od tog broja šest vrsta su konzumni: dve vrste su beli tartufivrhunskog kvaliteta Tuber magnatum a
č
etiri vrste su cmi tartuf Tuber mekmsporum. To sukonzumni tartufi, koji spadaju u grupu najskupljih gljiva u svetu. To prakti
č
no zna
č
i da je do sada uSrbiji, na relativno malom delu evropskog kopna, prona
đ
ena skoro polovina poznatih evropskihpravih tartufa kaže dr Miroljub Milenkovi
ć
, napominjud da postoji mogu
ć
nost da se na još

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Manojlovic Vaso liked this
sveovinu liked this
Stana Batinović liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->