3.

Регулација фреквенције и управљање активном снагом

Постоји неколико главних захтева који се постављају при прикључењу ветроелектране на

електроенергетски систем а који се односе на фреквенцију и актвну снагу [xx]. То су следећи
захтеви:

- прихватљив распон износа фреквенција у систему током нормалних и поремећених

услова рада погона
- карактеристике ветроелектране у целом распону фреквенција система
- учешће ветроелектране у регулацији фреквенције и управљању активном снагом
- брзина промене снаге производње ветроелектране
- осигуравање резерве снаге од стране ветроелектране

3.1. Распон фреквенција у систему

Електроенергетски систем за пренос и дистрибуцију електричне енергије се заснива на

наизменичним напонима и струјама. При томе напон континуално мења свој износ између
позитивног и негативног поларитета, а струја свој смер. Број промена у секунди означава
фреквенцију система која се мери у херцима (Hz). У европи фреквенција износи 50 Hz, док на
неким другим местима по свету износи 60 Hz. Фреквенција система је пропорционална
брзини обртања синхроних генератора који се нлазе у паралелном погону, те који се врте
есенцијално истом брзином (уколико се посматра јединична брзина). За такве генераторе
кажемо да су синхронизовани. Захтеви за регулацијом фреквенције међу оператерима
система у западноевропском интерконективном систему се постављају према UCTE (Union
for the Co-ordination of Transmission of Electricity) правилима. Тај је систем подељен на већи
број регулаторних подручја у којима је активна властита примарна и секундарна регулација.
Примарна регулација брзо делује након појаве одступања фреквенције у сврху одржавања
равнотеже између тренутне снаге потрошње и производње унутар регулационог подручја.
Секундарна регулација настоји да одржи равнотежу између производње и потрошње унутар
појединачних подручја и настоји да очува договорену снагу размене са осталим деловима.

Промене фреквенције система узроковане су променом потрошње или производње у систему.

Ако снага производње тачно одговара потрошњи (занемарујући губитке), фреквенција износи
тачно 50 Hz. Ако је потрошња већа/мања од производње, фреквенција опада/расте. Током
поремећаја у систему фреквенција може доживети значајне промене. Способност вођења
погона унутар одређеног фреквенцијског распона представља критичну функционалну тачку
за очување сигурности система током хитних стања. Разлика у одступању фреквенције
разликује се у зависности који систем тј. коју земљу поматрамо.
На слици 3.1 је представљен преглед радних фреквенција у неким европским земљама која су
наметнута захтевима мреже (Grid Code), а у наставку детаљи [xx]:

Немачка:

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

 • 49-50 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема ограничења у
предаји снаге
• 48.5-49 Hz, дозвољен 30 минутни рад
• 48-48.5 Hz, дозвољен 20 минутни рад
• 47.5-48 Hz, дозвољен 10 минутни рад
• испод 47.5 Hz, следи аутоматско искључење погона ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-50.5 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема
ограничења у предаји снаге
• 50.5-51.5 Hz, дозвољен 30 минутни рад
• изнад 51.5 Hz, следи аутоматско искључење погона
ветроелектране

Слика 3.1 – Преглед опсега радних фреквенција за поједине европске земље [xx].

Велика Британија:

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 49.5-50 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема ограничења у
предаји снаге
 • Испод 47.5 Hz, искључење ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-52 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема
ограничења у предаји снаге
• Изнад 52 Hz, искључење ветроелектране

Ирска:

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 49.5-50 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема ограничења у
предаји снаге
• 47.5-49.5 Hz, дозвољен 60 минутни рад
• 47-47.5 Hz, дозвољен рад од 20 секунди
• Испод 47 Hz, искључење ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-50.5 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема
ограничења у предаји снаге
• 50.5-52 Hz, дозвољен 60 минутни рад
• Изнад 52 Hz, искључење ветроелектране

НОРДЕЛ (Норвешка):

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 49.7-50 Hz, дозвољен је континуалан рад погона са напоном у опсегу
(90-105% Un), а ако је напон у опсегу (85-90% Un) или (105-110% Un)
онда је дозвољен 60 минутни рад са смањеном излазном снагом за 10%
• 49-49.7 Hz, дозвољен је континуалан рад погона са напоном у опсегу
(90-105% Un)
• 47.5-49 Hz, дозвољен је 30 минутни рад са линеарном редукцијом снаге
по формули (0% за 49 Hz до 15% за 47.5 Hz)
• Испод 47.5 Hz, искључење ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-50.3 Hz, дозвољен је континуалан рад погона са напоном у
опсегу (90-105% Un), а ако је напон у опсегу (85-90% Un) или (105-
110% Un) онда је дозвољен 60 минутни рад са смањеном излазном
снагом за 10%
• 50.3-51 Hz, дозвољен је 30 минутни рад са смањеном снагом, при
напону (90-105% Un), с тим што укупно трајање овог режима рада не
сме да буде веће од 10 сати/години
• 51-53 Hz, дозвољено је 3 мин рада са смањеном снагом, при
напону (95-105% Un)
• Изнад 53 Hz , искључење ветроелектране
Данска:

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 48.5-50 Hz, дозвољен континуалан рад ако је напон у опсегу (90-105%
Un), 1 минутни рад са напонима у опсегу (105-110% Un) или (85-90%
Un), i 10 секунди рада са напоним у опсегу (75-85% Un)
• 47.5-48 Hz, 5 минутни рад са напоном у опсегу (95-105%Un)
• 47-47.5 Hz, 10 секунди рада са напоном у опсегу (95-105%Un)
• Испод 47 Hz, следи дисконекција ветроелектране за 0.2 секунде

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-51 Hz, дозвољен континуалан рад ако је напон у опсегу (90-
105% Un), 1 минутни рад са напонима у опсегу (105-110% Un) или (85-
90% Un), и 10 секунди рада са напоноим у опсегу (75-85% Un)
• 51-52 Hz, дозвољен 1 минутни рад са напоном у опсегу (95-
105%Un)
• Изнад 52 Hz, следи дисконекција ветроелектране за 0.2 секунде

Белгија:

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 48.5-50 Hz, дозвољен континуалан рад погона ветроелектране
• 48.3-48.5 Hz, у сагласности са оператором система
• Испод 48.3 дозвољено је искључење ветроелекране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-51 Hz, дозвољен континуалан рад погона ветроелектране
• 51-52.5 Hz, у сагласности са оператором система
• изнад 52.5 Hz, искључење ветроелектране
•
Шведска (За ветроелектране снаге >20MW):

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 49.5-50 Hz, дозвољењно је више од 60 минута рада при напонском
опсегу (105-110% Un) или (85-90% Un), при томе излазна снага
ветроелектране није умањена за више од 10%
• 49-49.5 Hz, дозвољен континуалан рад ако је напон у опсегу (95-105%
Un)
• 47.5-49 Hz, дозвољен 10 минутни рад ако је напон у опсегу (85-110%
Un) или више о д 30 минута рада при напонском опсегу (85-90% Un),
такође дозвољен је и 30 минутни рад са напонским опсегом (95-105%
Un) при чему излална снага ветроелектране није смањена за више од 5%
• Испод 47.5 Hz, искључење ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

 • 50-51 Hz, дозвољењно је више од 60 минута рада при напонском
опсегу (105-110% Un) или (85-90% Un), при томе излазна снага
ветроелектране није умањена за више од 10%
• 51-54 Hz, дозвољен 10 минутни рад ако је напон у опсегу (85-
110% Un) или више о д 30 минута рада при напонском опсегу (85-90%
Un), такође дозвољен је и 30 минутни рад са напонским опсегом (95-
105% Un) при чему излална снага ветроелектране није смањена за више
од 5%
• Изнад 54 Hz, искључење ветроелектране

Шведска (За ветроелектране снаге <20MW):

1. Подфреквенције (испод 50 Hz)

• 49-50 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема ограничења у
предаји снаге под условом да је напон у опсегу (95-105% Un)
• 47.5-49 Hz, дозвољен рад више од 30 минута са смањеном излазном
снагом смањење не износи више од 5%, при напонском опсегу (95-105%
Un)
• Испод 47.5 Hz , искључење ветроелектране

2. Надфреквенције (изнад 50 Hz)

• 50-51 Hz, дозвољен је континуалан рад погона, тј. нема
ограничења у предаји снаге под условом да је напон у опсегу (95-105%
Un)
• 51-54 Hz, дозвољен рад више од 30 минута са смањеном излазном
снагом, при напонском опсегу (95-105% Un)
• Изнад 54 Hz , искључење ветроелектране

Испуњавање наведених захтева стандардна је процедура која важи за све генераторе помоћу
којих се систем одржава стабилним. Испуњавање ових захтева се примењује на
ветротурбинске генераторе уколико је потребно очувати стабилност фреквенције. По
прописаним захтевима види да се од ветроелектране не тражи способност одржавања пуне
излазне снаге током одређеног броја минута, већ се од ње тражи само обавеза задржавања
прикључка на систем. Ветроелектрана може бити у континуалном погону са називном снагом
само ако је брзина ветра довољна. Унутар ветроелектране мора бити уграђен систем који
омогућава фреквенцијски одзив како би се омогућило учешће ветроелектране у регулацији
фреквенције.

3.2. Фреквенција и управљање производњом

Оператор система је обавезан одржавати фреквенцију система према мрежним превилима,

којима се захтева од генератора да поседује способност мењања излазне снаге према
променама фреквеције система. Главни задатак је да се избегне трајно одступање
фреквенције изван прописаних 50±5% Hz у нормалним условима погона. У том циљу се од
производне јединице захтева пружање услуге фреквенцијског одзива, тако да производна
јединица мора да мења производњу активне снаге у складу са променама фреквенције
система. Како се удео ветроелектрана у производњи електричне енергије у свету из године у
годину повећава, оправдано је што се и од њих тражи да учествују у примарној регулацији
фреквенције система.
Систем управљања ветроелектраном мора бити способан водити погон сваког
ветротурбинског генератора на редукованом нивоу уколико се тражи мања вредност активне
снаге због захтева система.

Пример регулацијске карактеристике фреквенције и промене активне снаге:

ΔPf
Надфреквенција Подфреквенција

Максималан допринос при

подфреквенцијама
Пропоорционална зависност
повећања или смањења
фреквенције

Пропоорционална зависност
повећања или смањења f
фреквенције
Максималан допринос при
надфреквенцијама

Зона неделовања
Слика 3.2 – Регулација фреквенције и промена активне снаге.

На слици 3.3 је дат пример како се смањује вредност излазне активне саге у зависности од
промене фреквенције.
 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5

Фреквенција (Hz) 100% излазне

А активне снаге

Активна снага
(W)

95% излазне
активне снаге
Б

Слика 3.3 – Смањење снаге у зависности од пропада фреквенције.

Ако фреквенција система износи 49.5 Hz (тачка А), ветрогенератор на свом излазу даје 100%
активне снаге, како фреквенција система опада, линеарно опада и вредност излазне активне
снаге. При фреквенцији од 47.5 Hz (тачка Б) излазна активна снага износи 95%.
Оператор ветроелектране треба управљти ветроелектраном осигуравајући да њена
инсталисана називна снага не буде нарушена. У неким оклностима могуће је тражити
смањење излазне снаге испод називне.
Могући разлози тог смањења су:

• Губитак опреме услед испада или квара који доводи до

преоптерећења
• Кварови у преносном или дистрибутивном систему који траже
смањење снаге у циљу очувања стабилности система
• Ограничење брзине промене оптерћења ветроелектране
(МW/min)
• Фреквенцијски мотивисано смањење снаге при надфреквенцијама
• Суделовање у регулацији фреквенције
• Унапред дефинисана ограничења система

За сигурност погона ветроелектране одговоран је оператер ветроелектране. Комуникација

између оператора система, који издаје налоге и система за управљање ветроелектраном треба
да буде таква да осигура сигуран погон ветроелектране. Непоступање према налозима
оператера система (поготово обзиром на највећу излазну снагу ветроелектране) може
навести оператера система да привремено искључи ветроелектрану из система.
Управљачки систем који омогућује регулацију фреквенције треба бити пројектован тако да
укључује следеће параметре и распоне њихових постављених вредности у условима
нормалног погона:

Табела 3.1. – Пример за управљачки систем који регулише фреквенцију

Параметар Постављена Минимална Максимална
вредност постављена постављена
вредост вредност
Смањење снаге 5% 0% 25%
Зона неделовања 0.1 Hz 0.0 Hz 0.5 Hz
Статичност 5% 3% 20%

Претходне дате вредности параметар се разликују у зависности систем које земље

посматрамо

У пракси се дефинишу само постављене вредности, али овде је дат пример и за

минималне/максималне постављене вредности.

Смањење снаге: Означава износ расположиве снаге који бива неискоришћен обзиром на
услове ветра због суделовања у регулацији фреквенције. На пример, постављена вредност од
5% одговара ветроелектрани која производи 95% од укупно могуће излазне снаге при 50 Hz,
при чему је у стању регулисати своју излазну снагу од 0% до 100% зависно од фреквенције
система и статичности.

Зона неделовања: Одређује распон унутар којег не сме доћи до промене излазне снаге при
промени фреквенције која не излази изван његових граница. Постављена вредност од 0.1 Hz
значи да систем за регулацију фреквенције треба реаговати само на одступање фреквенције
изван распона 49.95 Hz до 50.05 Hz.

Статичност: Одређује осетњивост излазне снаге на промену фреквенције. Поставка

статичности у износу од 5% захтева 100%-тну промену излазне снаге за 5%-тну промену
фреквенције.
Суделовање у регулацији фреквенције смањује се потенцијално искористива излазна снага
ветроелектране. због тога је неопходно минимизирати време трајања периода у којима се
захтева суделовање ветроелектране у регулацији фреквенције.

Систем пружања фреквенцијског одзива мора имати способност праћења карактеристике

одзива снаге на промену фреквенције, пример како би то требало да функционише дат је на
следећој слици.
 A
100

Б Ц
80

60
Излазна Д
активна снага
ветроелек. 40
( % од
расположиве
активне
снаге ) 20

0 E

47 48 49 50 51 52 53

Фреквенција (Hz)

Слика 3.4 – Карактеристика одзива снаге на промену фреквенције.

Унутар нормалног фреквенцијског распона, ветроелектрана мора бити у погону са излазном
активном снагом која се налази између тачака ‘B’ и ‘C’. Ако фреквенција падне испод тачке
‘B’, тада систем за регулацију фреквенције мора повећати излазну активну снагу
ветроелектране и то на темељу дела карактеристике одзива активне снаге на промену
фреквенције која се налази између тачака ‘B’ и ‘A’, све до постизања 100%-тног износа
расположиве активне снаге шти је брже могуће.

Како се фреквенција опоравља и враћа унутар нормалног распона, тако систем

фреквенцијског одзива мора смањивати излазну активну снагу ветроелектране и то на
темељу дела карактеристике који се налази између тачака ‘A’ и ‘B’. Смањивање се одвија све
до постизања нивоа излазне снаге кои је владао пре поремећаја (распон на карактеристици
изнеђу тачака ‘B’ и ‘C’).

Фреквенцијска зона неделовања мора се увести између фреквенције које одговарју тачкама
‘B’ и ‘C’, где се промена излазне активне снаге ветроелектране не може захтевати.

Ако фреквенција порасте на ниво изнад тачке ‘C’, систем за регулацију фреквенције мора
смањити излазну активну снагу ветроелектране и то на темељу дела карактеристике који се
налази на линији дефинисаној тачкама ‘C’-‘D’-‘E’. При фреквенцијама које су веће или
једнаке фреквенцији дефинисаној тачкама ‘D’ и ‘E’ ветроелектрана не сме ињектирати
излазну активну снагу у чвориште прикључења. Дакле изнад фреквенције дефинисане
тачкама ‘D’ и ‘E’ ветроелектран се искључује са система.
Поставке тачака ‘A’ , ‘B’ , ‘C’ , ‘D’ , ‘E’ се разликују међу ветроелектранама у зависности од
услова погона система, локације и величине (у MW) ветроелектране.

3.3. Брзина промене оптерећења

Брзина промене оптерећења генератора предстваља брзину при којој генератор мења своју
излазну снагу. За оператора система значајно је поставити максималну и/или минималну
брзину промене опетерећења производне јединице обзиром на потребу познавања брзине
промене снаге производње у систему. Изненадне промене излазне снаге генератора,
позитивне или негативне, могу узроковати нежељене промене фреквенције у систему. У
циљу регулације фреквенције можe се показати неопходним ограничити брзину промене
излазне снаге ветроелектране. Ветроелектрана мора бити у могућности управљати брзином
промене њене излазне активне снаге уз вредност максималне MW/min брзине промене коју
поставља оператор система. Потребно је дефинисати две вредности промене излазне
активне снаге.
Прва вредност примењује се обзиром на брзину промене излазне активне снаге која је
усредњена у 1-минутном интервалу. Друга вредност примењује се обзиром на брзину
промене излазне активне снаге која је усредњена у 10-минутном интервалу. Ове две
вредности се примењују у свим погонским условима укључујући покретање, нормални погон
и заустављање. На слици 3.5 дат је пример управљања ветроелектраном обзиром на
максималне брзине промене излазне активне снаге.

3.4. Покретање и заустављање

Ветроелектрана треба бити покретана без прекорачења максималне брзине промене излазне
снаге. То је посебно важно у ситуацијама када је непосредно пре тога ветроелектрана била
заустављена због превисоке брзине ветра те поново покренута након повратка брзине ветра
унутар погонског распона ветротурбине.
Ветроелектрана мора располагати сигналом који садржи информацију о њеном статусу,
пример о засустављању због превисоке или прениске брзине ветра, неочекиваних испада...
Заједно са сигналима који стижу од оператера система те из система локалних мерења
напона, фреквенције и брзине ветра овај сигнал мора бити саставни део управљачке логике
помоћу које се ветротурбински генератори припремају за упуштање у погон.
Снага упуштаља ветроелектране не сме износити више од 120% од снаге која одговара
способности прихватања система у чвору у којој је ветроелектрана прикључена. Износ
уговорене снаге коју прихвата систем обично се налази у близини износа називне снаге
ветроелектране. У циљу испуњавања овог захтева могуће је секвенцијално покретати
појединачне ветротурбинске генераторе један за другим. Нити један додатни ветротурбински
генератор не сме се покретати уколико је фреквенција већа од 50.5 Hz. Изнад границе
нормалног погона у износу од 50.5 Hz никаква додатна снага производње се ионако не
укључује у систем, јер би то само повећало фреквенцију.
У условима високе брзине ветра излазна снага треба бити смањивана у фазама, а не
изненадним искључењем свих ветротурбинских генератора из система.

14 Брзина промене
Максимална усредњене током
12 1-минутног
брзина интервала
промене 10
активне 8
снаге Брзина промене
6 усредњене током
(MW/min)
4 10-минутног
интервала
2
0

0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Називна активна снага ветроелектране (MW)

Слика 3.5 – Иницијалне вредности максималне брзине промене излазне активне снаге

3.5. Погонска резерва

Погонска резерва дефинише се као резерва снаге производње која мора бити расположива у
условима када губитак једног или више генератора не узрокује предубоки пропад
фреквенције. Другим речима, у случају губитка једног генератора мора бити довољно
расположиве резерве снаге производње у другим генераторима помоћу које се надокнађује
губитак унутар прописаног временског периода.
Постоје три различите врсте резерве снаге: примарна, секундарна и терцијерна. Те три
категорије представљају различите одзиве који се од генератора захтевају у циљу враћања
фреквенције унутар нормалног погонског распона.
Примарна погонска резерва описује се као способност додатног повећања излазне активне
снаге које се захтева у случају пропада фреквенције испод дозвољеног минимума, и то у
поређењу са излазном снагом пре појаве поремећаја при чему до пропада фреквенције долази
између 5 и 15 секунди након поремећаја.
Примарна погонска резерва описује се као способност повећања снаге производње која је
расположива унутар 5 секунди од појаве пропада фреквенције. Пропад фреквенције односи
се на најнижи износ који фреквенција поприма након појаве поремећаја у систему.
Временски домен у износу од 5 секунди захтева се обзиром да се очекује да до пропада
фреквенције највероватније долази 5 секунди након поремећаја који узрокује њено опадање.
До одзива генератора мора доћи унутар тог периода како би се превентивно спречило
опадање фреквенције на неприхватљив ниво.

Слика 3.6 – Пример примарне и секундарне регулације фреквенције

У малом изолованом систему који води острвски погон потребно је пропрционално више
резерве него у неком великом интерконективном систему. Резревна снага коју пружа
ветроелектрана проблематичне је нарави обзиром на интермитентну брзину ветра.