Značaj prirode za život i rad

Značaj prirode za čoveka proističe iz činjenice što je i sam čovek deo

prirode. Čovek u njoj nastaje, raste i stvara.

U toku čitave svoje istorije čovek je imao snažne veze sa prirodom.

Najpre se čovek usavršavao, izražavao svoje stvaralaštvo, razvijao
proizvodnju. U vezi sa tim rađala se misao o materijalnosti prirode,
produbljivala su se znanja o njenim pojavama, sagledavali uzorci i posledice
tih pojava. I tako, postepeno, čovek je otkrivao zakonitosti prirode.

U takvim odnosima čoveka i prirode, postepeno se pripremao, a zatim

i ostvario snažan razvoj prirodnih nauka, među kojima je biologija imala
centralno mesto. Razvoj društvene zajednice u velikoj meri je omogućio
stalno proučavanje žive prirode, počev od onih prvih koraka pripitomljavanja
životinja i oplemenjivanja biljaka, pa do najsloženijih bioloških istraživanja
koja pripadaju oblasti genetičkog inženjerstva.

Upravo je biologija dala odgovor na mnoga pitanja o čoveku i svetu u

kome on živi, prodrla je u sve istine i saznanja o materijalnosti i
dijalektičnosti tog sveta. Biologija ima veliki vaspitno-obrazovni doprinos, i
to na različitim područjima:

 doprinos u razvoju intelektualnih aktivnosti,

 doprinos u razvoju radno-tehničke aktivnosti,
 doprinos u razvoju moralnih kvalitete,
 doprinos u razvoju estetskih vrednosti,
 doprinos u razvoju fizičkih i zdravstvenih aktivnosti,
 doprinos očuvanju, zaštiti i unapređenju životne i radne sredine,
 jedinstvo procesa obrazovanja i vaspitanja

1
 Razvoj intelektualnih sposobnosti

Ovo vaspitno-obrazovno područje podrazumeva: razvoj intelektualnih

sposobnosti učenika, razvijanje interesovanja za saznanjem, osposobljavanje
učenika za samostalno i racionalno učenje i td.

Kada se govori o intelektualnom razvoju treba se znati da on kod dece

nije odmah u potpunosti oformljen, vec ima svoj proces razvijanja koji se
odvija prema uzrastu deteta. Jedan od osnovnih zadataka razvoja
intelektualnih sposobnosti jeste stalna zainteresovanost deteta za usvajanje
novih informacija koje će im omogućiti razumevanje prirodnih pojava i
zakonitosti. Kako mnoge druge prirodne i društvene nauke, tako i biologija
kroz svoju nastavu omogućuje učenicima razvoj intelektualnih sposobnosti.
Te sposobnosti su:

 posmatranje,
 mišljenje,
 uočavanje,
 zaključivanje.

Samostalan rad učenika na determinaciji biljaka ili životinja,

posmatranje anatomske gradje različitih tkiva i organa, merenje parametara
fizičko-hemijskih uslova sredine u nekom ekosistemu i mnoge druge
aktivnosti, u punoj meri razvijaju navedene intelektualne sposobnosti. Sa tog
aspekta poseban značaj ima upoznavanje određenih bioloških pojava i
procesa u samoj prirodi (na terenu). Zato ovi časovi biologije moraju biti
dobro propremljeni sa preciznim i jasnim upustvima i zadacima koje
rešavaju učenici. Različiti didaktičko-metodički postupci mogu poslužiti kao
efikasni modeli učenja određenih nastavnih sadržaja iz biologije, kao i razvoj
odgovarajućih navika i umeća kod učenika. Prema tome pravilno
organizovano i usmereno posmatranje organizama i prirodnih pojava i

2
procesa na časovima biologije, u školi ili na terenu predstavlja važan faktor
znanja, umeća i navika učenika.

Nastava biologije treba da osposobi učenike za posmatranje pojava u

prirodi i razumevanje njihove suštine. To se može postići ako nastavnik u
nastavnom procesu biologije insistira na razvijanju sposobnosti posmatranja,
uočavanja, mišljenja i zaključivanja. U tom smislu učenicima se mogu dati
upustva za posmatranje koja ih upućuju na njihov tok uz utvrđivanje cilja
posmatranja, predmeta i plana posmatranja. Rezultate posmatranja treba
predstaviti na najpregledniji način (tabelarno, grafički, crtežom i sl.), a
posebno istaći ono što je suštinski novo u odnosu na do tada poznato.

Razvijanje interesovanja učenika za saznanjem

Istraživački pristup u nastavi biologije podrazumeva razvijanje

interesovanja učenika za otkrivanje novih istina, odnosno razvijanje njihovog
interesovanja za nova saznanja. Kod učenika se pri tom razvija pozitivan
odnos prema sticanju novih znanja, umeća i navika i ukazuje na njihov
značaj u životu čoveka.

U nastavnom procesu biologije ima puno prostora za ovakav pristup

učenika u procesu učenja njenih sadržaja:

 Intezivan razvoj biološke nauke čiji su rezultati izuzetno

važni za čoveka ali istovremeno ostavljaju značajan prostor
za različite zloupotrebe, pobuđuje interesovanje i
motivisanje kod učenika za izučavanje biologije.
 Stalno prisustvo zanimljivosti iz različitih oblasti biologije
pri čemu ih prikupljaju kako nastavnik tako i sami učenici,
drži njihovu pažnju na časovima i tako intezivira nastavni
proces.

3
  Uvođenje aktivnih metoda kao što je učenje otkrivanjem,
problemska nastava, samostalan rad učenika, kao i grupni
oblici rada ili rad u parovima inteziviraju nastavni proces
biologije. Na taj način se naglašava istraživački pristupi
karakter nastavnog procesa.
 Uvodjenje savremenih nastavnih sredstava u nastavni
proces biologije kao što je nastava pomoću kompjutera.
 Podsticanje novih interesovanja učenika njihovim
upućivanjem na čitanje naučno popularne biološke
literature. Tu spadaju biološki atlasi, enciklopedije, naučni
radovi, časopisi i td.

Povećanje aktivnosti učenika u nastavnom procesu uz uvažavanje

njihovih interesovanja, insistiranje na razvijanju praktičnih sposobnosti i
primeni znanja, značajno doprinose interesovanju učenika za saznanja u
oblasti biologije.

Ospsobljavanje za samostalno i racionalno učenje

Da bi se osposobili za samostalno i racionalno učenje biologije, učenici

treba da upoznaju: metode i tehnike samostalnog i racionalnog učenja, da
planiraju učenje, da nauče da koriste udžbenike i druge izvore znanja i
informacija, kao i da se postepeno osposobljavaju za samo obrazovanje, jer
sadržaj i informacije koje nauče iz biologije tokom svog školovanja niti jesu,
niti mogu biti dovoljne za čitav život. Naprotiv, znanja iz biologije koja
učenici usvoje tokom školovanja predstavljaju samo dobru osnovu za
razumenjavanje svega onoga iz široke problematike biologije koje će sretati
tokom života.

Da bi se to postiglo, sam pojam učenja se mora drugačije shvatiti.

Učenje se ne sme shvatiti kao pamćenje određenog manjeg ili većeg broja

4
sadržaja ili podataka, već pre svega, kao proces maksimalne i raznovrsne
intelektualne aktivnosti, kao proces formiranja sposobnosti za samostalan
intelektualni rad i primenu znanja u praktičnom životu.

U svemu ovome bitan je nastavnik. Uloga nastavnika je da motiviše

učenike za rad, razvije njihovu radoznalost i istraživački pristup, da
organizuje njihov samostalni rad. Svoj rad sa učenicima nastavnik treba da
usmeri na razgovor sa učenicima umesto klasičnog odgovaranja, na
razvijanje mišljenja i razumevanja nastavnih sadržaja umesto njhovog
memorisanja.

Osposobljavanje i navikavanje učenika da planiraju učenje, adekvatno

koriste knjige i druge izvore znanja je značajan elementu oblasti obrazovno-
vaspitnog procesa. Pri proučavanju prirode učenici posmatraju i upoređuju,
uočavaju međusobnu povezanost i uslovljenost pojava i procesa. Prema tome
nastavnik biologije ima znacajnu ulogu u sistematskom razvoju mišljenja
kod ucenika.

Razvoj radno-tehničke aktivnosti

Osnovni oblik organizacije obrazovno-vaspitnog procesa, predstavlja

nastavni čas na kome se pored teorijskih informacija istovremeno razvijaju i
praktične sposobnosti. A to su rad sa priborom, determinacija različitih
vrsta, postavljanje i praćenje različitih ogleda, razna merenja i očitavanja
rezultata i dr.

Radno-tehnička praktičnost nastave biologije podrazumeva realizaciju

principa povezivanja teorije i prakse, formiranje pravilnog odnosa učenika
prema radu i sredstvima za rad, izgrađivanje radne kulture kao i razvoja
motiva za nova dostignuca. Razvijanje kod učenika pravilnog odnosa prema
radu postiže se razvijanjem svesti o značaju rada kao osnove na kojoj počiva

5
postojanje svkog društva, ali i svakog pojedinca. Oni moraju da shvate da je
rad osnovni izvor njihovog materijalnog bogastva, uslov za podizanje
društvenog i ličnog standarda.

Nastava biologije kroz realizaciju svojih sadržaja u školi i u prirodi

pruža mogućnost za pravilan razvoj individualne kulture rada svakog
učenika.

Razvoj moralnih kvaliteta učenika

Razvoj moralnih kvaliteta bitno određuje delatnost i ponašanje čoveka.

Doprinos nastave biologije u razvoju moralnog vaspitanja ogleda se kroz:

 Vaspitanje učenika u duhu skladnih međuljudskih odnosa, čije su

osnovne komponente humanizam, kolektivizam i razvoj humanih
odnosa među polovima. Humanizam u osnovi znači ljubav prema
čoveku. Kolektivizam predstavlja spremnost i sposobnost da se
sarađuje sa drugima (kolektivan rad učenika u odeljenju).
 Razvijanje svesne discipline učenika, a to su: radna disciplina
(odgovornost učenika prema radnim zadacima i obavezama, kao i
međusobna saradnja učenika i pomoć u radu), zatim kultura ponašanja
i formirnja pravilnog odnosa prema društvenoj imovini.
 Razvijanje patriotskih osećanja (upoznavanje biodiverziteta svoje
zemlje, naročito ugrožene i retke biljne i životinjske vrste).

6
 Razvijanje estetskih vredenosti

Nastava biologije ima značajnu ulogu u estetskom vaspitanju učenika.

Ogleda se u: razvijanju psihičkih funkcija i sposobnosti učenika,
osposobljavanju za izražavanje lepog, i negovanju lepog u svakodnevnom
životu.

Fizičko i zdravstveno vaspitanje učenika

Fizičko i zdravstveno vaspitanje učenika predstavlja deo njhovog

ukupnog vaspitanja. Nauka o čoveku značajno doprinosi njihovom razvoju.
Taj značaj se posebno ogleda u:

 formiranju higijenskih navika učenika

 očuvanju njihovog zdravlja
 razvijanju i jačanju fizičkih sposobnosti učenika

Doprinos očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine

Nekada je porodica bila ključno odredište u obrazovanju i vaspitanju

učenika. Zbog brojnih razlika sama porodica danas ne može da pruži detetu
sve ono što mu je potrebno. Postoje brojni problemi u čijem rešavanju
roditelju ne mogu da im pomognu, pogotovu oni koji se nalaze izvan
njihove profesije ili izvan domena lepog ponašanja. Roditelji i nastavnici su
partneri u obrazovanju i vaspitanju dece. Ranije je to bilo izraženije, dok
danas učenici provode mnogo više vremena u školi nego ranije. Tako da

7
važna uloga u razvoju osnovne kulture i ponašanja učenika u oblasti zaštite
životne sredine nije samo u osnovnoj školi već na svim nivoima obrazovanja.