Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
20Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
INTELEKTUALNI RAZVOJ DETETA

INTELEKTUALNI RAZVOJ DETETA

Ratings: (0)|Views: 1,703 |Likes:
Published by ipipi

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: ipipi on Nov 13, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/15/2013

pdf

text

original

 
INTELEKTUALNI RAZVOJ DETETAOsnovna otkrica enevske kole o intelektualnom razvoju dece od roenja do postuzanjaintelektualne zrelosti.ETAPE INTELAKTUALNOG RAZVOJA I RAZVOJ POJEDINIH SAZNAJNIH FUNKCIJAPijaeMENTALNI RAZVOJ DETETA:Psihiki razvoj poinje odmah po roenju, a zavrava se u zrelo doba, kao i razvoj organizma.Sastoji se u kretanju ka ravnotei  kretanje u pravcu zavrnog oblika ravnoteepredstavljene razumom odraslih ljudi. Uravnoteenost oseanja se poveava uzrastom.Meutim postoji razlika izmeu telesnog i duevnog ivota. Kad razvoj organizma dosegnesvoj zavrni oblik, automatski poinje opadanje, koje vodi starosti. Psihike funkcije kojezavise od stanja organizma imaju slinu krivu razvoja (otrina vida dosee svoj maksimumkrajem detinjstva, a zatim opada  nadji neki dr primer). Funkcije intaligencije i afektivnostinastavljaju da napreduju i nakon zavretka rastenja.Mentalni razvoj jeste neprekidno obrazovanje.Ako se uzmu u obzir opte pokretae ponaanja i miljenja, otkrivamo da postojekonstantne funkcije za sve uzraste. Na svim nivoima uzrasta potrebe (bez obzira da li je upitanju fizioloka, afektivna ili intelektualna) pokrecu akcije. Intelektualne potrebe seispoljavaju u obliku pitanja ili problema. Intaligencija na svim nivoima nastoji da razume ilida objasni.Meutim pored konstantnih funkcija treba razlikovati i strukture koje se menjaju. Upravoanaliza tih progresivnih struktura obeleava razlike ili suprotnosti od jednog nivoa postupakado drugog  od elementarnih ponaanja odojeta pa sve do adolescencije. Ti oblici, koji semenjaju, su oblici organizacije mentalnih delatnosti u njenom dvostrukom  motornom iintelektualnom vidu, s jedne strane i afektivnom, a sa druge strane u dvema dimenzijama individualnoj i socijalnoj(interindividualnoj).Razlikujemo est razvojnih perioda, koji predstavljaju pojavljivanje tih struktura koje seobrazuju jedna za drugom:1.Stadijum refleksa, ili nasleenih sklopova, kao i prvih instiktivnih tenji (hranjenje) i prvihemocija2.Stadijum prvih motornih navika i prvih organizovanih opaaja, kao i prvih diferencijalnihoseanja .
 
3
.Stadijum senzo-motorne, ili praktine inteligencije (inteligencija koja prethodi pojavigovora), elementarnih afektivnih regulacija i prvih uvrivanja afektivnih veza saspoljanjim svetom.Ova prva tri stadijuma ine period odojeta (od roenja do oko godinu ipo do dve godine, tjperiod koji prethodi razvoju govora i miljenja u pravom smislu rei).4.Stadijum intuitivne inteligncije, spontanih interindividualnih oseanja i socijalnih odnosapotinjenosti odraslima (os 2. Do 7. Godine, ili drugi period ranog detinjstva).5.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (poetak logike) i moralnih socijalnihoseanja saradnje (od 7. Do 11. -12. Godine).6.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija, obraovanje linosti i afektivnog iintelektualnog ukljuivanja u svet odraslih (adoloscencija).Svaki stadijum obeleen je pojavom novih struktura, po ijem se obrazovanju taj stadijumrazlikuje od prethonih. Osnovno iz tih uzastopnih konstrukcija traje i u kasnijim stadijumima,i to u obliku podstruktura na koje su nadograena nova svojstva. Iz ovog proistie da kododraslog oveka svaki proli stadijum odgovara odreenom nivou (viem ili niem) uhijerarhiji postupaka. Prema tome, svaki stadijum, preko strukture koja ga definie, iniposeban oblik ravnotee, a mentalni razvoj kree se u smeru sve stabilnijeguravnoteavanja.Svaka akcija tj svaki pokret, misao ili oseanje jeste odgovor na neku potrebu. Dete, kao iodrasli, vri svaki radnju  spoljanju ili potpuno unutranju, samo ako ga neto pokree, ataj pokreta se uvek ispoljava u vidu neke potrebe (elementarna potreba ili interes, pitanjeitd)Klepard ( Claparede) : poteba je uvek izraz neke neravnotee : potreba nastaje kada se netoizvan nas ili u nama (u naem fizikom ili mentalnom organizmu) izmenilo, i kad trebaponovo podesiti ponaanje se obzirom na tu promenu. Npr. Glad ili umor nas navode dapotraimo hranu ili odmor, susret sa nekim objektom pokrenue potrebu za igranjem,dovee do upotrebe tog objekta u praktine svrhe ili e podstai neko pitanje, teorijskiproblem; neije rei mogu da podstaknu potrebu za imitiranjem i simpatisanjem ili dadovedu do uzdrljivosti ili suprotstavljanju ako se sukobljavaju sa nekim naim stremljenjem.Obrnuto, akcija se zavrava im su potrebe zadovoljene, tj. Onda kada je ponovouspostavljena ravnotea imeu nove injenice koja je podstakla potrebu i nae mentalneorganizacije, kakva je ona bula pre nego to se potreba ukazala. Jesti, spavati, igrati se,dosegnuti cilj, odgovoriti na pitanje, reiti teorijski probelm, uspeti u imitiranju, uspostavitiafektivnu vezu, drati se svog stanovita, takoe predstavljaju zadovoljenje potreba, koja, unavedenim primerima , okonavaju pojedini postupak pokrenut potrebom. Prema tomemoglo bi se rei da promene koje se svakog asa deavaju, bilo u spoljanjem, bilo uunutranjem svetu, remete ravnoteu akcije, a svaki novi postupak sastoji se ne samo u
 
ponovnom uspostavljanju ravnotee ve i u stremljenju ka novoj ravnotei, stabilnijoj odravnotee koja je postojala pre tog remeenja.Ovaj funkcionalni mehanizam, ma koliko bio opti, nije u stanju da objasni sadraj ilistrukturu razliitih potreba , poto svaka od tih potreba zavisi od organizacije nivoa kojirazmatramo. Npr. Vidjenje istog predmeta izaizave razliia pitanja kod malog deteta  koje jo nije u stanju klasifikacije, i kod starijeg deteta  iji su pojmovi iri i sistematizovaniji.Interesovanja deteta zavise od sistema steenih pojmova i afektivnih dispozicija, poto teeda dopune interesovanja u smeru bolje ravnotee.Opti oblik potreba i interesa svojstven svim uzrastima: svaka potreba tei:1.da ukljui stvari i osobe u vlastitu delatnost subjekta, dakle da asimilira spoljanji svet uve obraovane strukture2.da peudesi te strukture s obzirom na promene kojima je organizam bio izloen , dakle daih akomodira spoljanjim objektima.S tog stanovita posmatrano, itav mentalni ivot, kao i organski, tei da postupno asimilirasredinu kojom je okruen. Na svakom nivou razum obavlja istu funkciju  ukljuivanje svetau sebe, ali struktura asimilacije se menja, tj uzastopni oblici ukljuivanja razvijaju se odopaaja ili pokreta do viih mentalnih funkcija.Meutim, asimilirajui na ovaj nain objekte, akcija i misao su prinueni da se akomodirajuna njih, tj da se ponovo prilagoavaju prilikom svake spoljanje promene. Ravnoteu tihasimilacija i akomodacija moemo nazvati adaptacijom. To bi bio opti oblik psiholokeravnotee. Mentalni razvoj se , prema tome, ukazuje kao sve preciznija adaptacija nastvarnost.PROUAVANJE ETAPA ADAPTACIJE:I.
 
NOVOROENE I ODOJEPeriod izmeu roenja i sticanja govora obeleen je izuzetnim mentalnim razvojem. Znaajtog perioda esto se potcenjuje jer u njemu ne postiji govor koji bi omoguavao da, korak pokorak, pratimo razvoj inteligencije i oseanja, kao to e to kasnije biti sluaj.Razlikujemo tri stadijuma: 1.stadijum refleksa2. stadijum organizovanja opaaja i navika
3
. stadijum senzo-motorne intaligencijePo roenju mentalni ivot svodi se na funkcionisanje mentalnog aparata, tj. Na ulne imotorne koordinacije koje su potpuno odreene nasleivanjem i koje odgovarajuinstiktivnim tenjama, kao npr. hranjenje. Od poetka se ispoljavaju aktivnosti koje svedoeo postojanju rane senzno-motorne asimilacije.

Activity (20)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
seadahmetovic liked this
Ratko Radonić liked this
Kemija Begzadic liked this
Selma Haseljić liked this
Sanja Erceg liked this
Sin Stefan Jekic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->