Might is right - Moć je pravo

Predgovor - (Ragnar Redbeard)

Предговор

Naslov kao što je MOĆ JE PRAVO skoro isključuje potrebu za daljim objašnjenjem, od kad je
istorije, prirodni zakon i zdrav razum proglašavaju tu istinu.
“Autor” ovog epskog manifesta ostaje enigmatska tema. Kao što veći deo istorije nije ništa
drugo do “PROPAGANDA POBEDNIKA, tako da nikada nećemo biti skroz sigurni za mnoge
detalje. Očekivano od same prirode knjiga“MOĆ JE PRAVO” i brutalna istina njenih dinamičnih
objava, nikada ranije nije bila objavljivana uz kritičko oko većih izdavačkih kuća. Ispada da je
sirov tekst (originala sa adicijama, dodacima) bio precizno očuvan u skoro čistom obliku.
Izdavačka Kuća Beli Vuk vam sa ponosom predstavlja prve prevodo ovog velikog dela. Po prvi
put, u istoriji prevod na Srpskom jeziku, Moć je Pravo je štampano sa tačnim i odgovornim
pregledom detalja , ostavljajući tekst iz 1910 skoro ne promenjen.
Imajući zadatak i privilegiju izadvanja ovog moćnog dela, tajanstveni dokazi o autorstvu
samog dela postaju prilično vidljivi. Ragnar Redbeard upoređuje se sa Ničeom- ako on sam i
nije početni autor - kao učen i inteligentan mislilac i pisac.
Mnogi veruju da je Džek London bio Ragnar Redbeard. U svakom slučaju književni stilovi
otkrivaju nedvosmisleno da MOĆ JE PRAVO ima dva osobita autora. Originalni ”Redbeard” je
pisao u čistom, tehničkom stilu, doslednom i metodičnom. Ustvari, vrlo je moguće da je delo
veštog prevodioca koji je zadržao mnoge od gore navedenih imenica i interpunkcije tipicnih za
nemački jezik; ceo tekst je vezan brojnim stranim frazama i prevodima.
Međutim, kroz studije su rasprostranjene rečenice, često celi pasusi, strasvenih komentara
raširenih po kontrastima do skoro kliničnog pristupa Ragnara Redbearda. Izgleda ubedljivo
jasno da je autor ovih laskavih zbirki Džek London, briljantan stvaralački talenat, prirodnjak,
lucidni vizionar i izuzetni filozof sa užarenom maštom. Jedino na gramatičkoj osnovi ovo je
hermetički zaključak. London, čist umetnički genije, je morao da zanemari standadnu
interpunkciju ili strukturu recenice. NJegov lični stil pisanja je bio idiosinkazijski kao što je bila
izrečena njegova pepoznatljiva strast. Siromasna interpunkcija, brbljivost, pridevski izlivi
napustenih rečnika i neprekidne rečenice su bez greške London. Bez obzira na Londonov stil
pisanja i filozofiju, neki tvrde da su videli delove rukopisa MOĆ JE PRAVO u rukama samog
Londona što daje verodostojnost teoriji.
Pažljiv čitaoc će instinktivno osetiti temperamentni tobogan sačinjen od mešavine ovih
primetno posebnih pisaca, kao što se kulturne karakteristike ljuljaju između evropske i
američke ortografije, kolokvijalizma, sintakse i istorijskih perspektiva. Kao što je Džek London
bio zarazno primamljiv, sigurno je da će čitalac imati svoju ličnu emocionalnu i elokventnu
reakciju na prosvetljenje apoteozirano u ovom.
Bez obzira na pravi identitet autora, istina je neoboriva; istina je sam svoj autor.
Neki su kritikovali ovo ikonoklastično remek delo za ”odbranu anarhije.” ^injenica je da
možemo opaziti da nemilosrdna surovost prirode kao haos ne menja našu realnost; čovek i svi
njegovi zakoni su podložni nemilosrdnim i nsavladivim Zakonima Prirode. Naš racionalni
opstanak zavisi od arijevskog čoveka koji ponovo otkriva prirodom-dosuđeno čovečanstvo. On
mora izabrati između kukavičluka i hrabrosti, između konfora i slobode, između izumiranja i
budućnosti za belu decu. Nema kompomisa.
Pobeda osvećuje. Priroda vlada.

Izvod iz prvog poglavlja knjige - (Ragnar Redbeard)

извод из првог дела књиге

I P O G L A V LJ E

U ovoj suvoj divljini čelika i kamena podižem glas da možete da me čujete.

Pozivam od istoka do zapada. Od severa do juga pokazujem znak –
Proglašavajući, “Smrt slabima, bogatstvo jakima.”
Otvori oči da možeš čuti, o! O, ljudi buđavih umova slušajte me, vi radnički milioni!
Stojim i izazivam mudrost sveta; da ispitam “zakone” ljudske i “Božije.”
Zahtevam razloge za vaše Zlatno Pravilo i pitam zašto i čemu vaših deset Zapovesti.
Pred nijednim vašim štampanim idolom se ne saginjem pomirljivo. I onaj ko reče “ti ćeš” je
moj smrtni neprijatelj.
Zahtevam dokaz nad svim stvarima i prihvatam(sa rezervom) čak i ono što je tačno.
Umačem svoj kažiprst u razvodnjenu krv vašeg impotentnog ludog izbavitelja (vašeg
Božanskog Demokrate – vašeg Hebrejskog Ludaka). I pišem preko njegovog trnjem iscepanog
čela, “Pravi Princ Zla - kralj robova!”

Nijedna prastara laž neće biti istina za mene - nijedan kult ili dogma neće se utaboriti u mom
peru.
Odvajam se od svih sporazuma. Sam, nesputan. Ja uzdižem neumoljivu invaziju standarda
Jakih.
Zurim u stakleno oko vašeg neustrašivog Jehove, i čupam ga za bradu - ja uzdižem borbenu
sekiru i razdvajam njegovu crvima izjedenu lobanju.

Izbacujem groznu sadržinu filozofskog trunja iz groba i smejem se sa sardoničkim gnevom.

Onda pružam ruku prema gnojavim i lakovanim fasadama vaših oholih moralnih dogmi.
Ispisujem po tome slovima plamenog prezira: -“Gle, vidi, sve ovo je prevara!”
Poričem sve stvari! Sumnjam u sve stvari!
I još! I još! –
- Okupite se oko mene, O! ti što prkosiš smrti i sama zemlja će biti tvoja, da je imaš i
poseduješ.

Šta je vaša “civilizacija i napredak” ako je njihov jedini rezultat histerija i propadanje?
čemu služe vaše “vlade i zakoni” ako su njihovi rezultati ljudi bez suštine?
čemu vaše “religije i literatura” ako su njihovi najveći proizvodi horde vernih robova?
čemu “evolucija i kultura” ako su njihovi mrtvi plodovi kukavičke rase, sa truležom u svojim
kostima?

Kako to da “prosvetitelji i vođe” skoro nikad ne preispituju proizvedene moralne norme pod
kojima nekad snažna Severna rasa polako i sigurno izjeda svoje srce u mirnoj neaktivnosti i
mučnom truljenju?
Standardni “moralni principi” su proizvoljno pretpostavljeni od strane njihovih ortodoksnih
branioca da bi bili nesmenjiva i neizmenjiva nekolicina, tako da sumnja u božansku ispravnost
ovih “principa” je izdaja i svetogrđe. Kad su veliki mislioci rase nesposobni, ili uplašeni da
izvode svoje jasne i logičke funkcije, onda se postavlja pitanje kako to mogu obični građani,
koji su isto tako nevoljni da “rizikuju svoj život, sreću i svetu čast” za odbacivanje
popularizovanog koncepta “dobrog i lošeg”, iako znaju iz gorkog ličnog iskustva da su to
nepraktične laži. Iako prosečan čovek oseća u svom srcu da je skoro svaki politički i religijski
konvencionalizam dinamička prevara, onda kako on oprezno izbegava svako otvoreno
ispoljavanje antagonizma k tome? On nema hrabrosti za takvo mišljenje. Uplašen je da
otvoreno kaže šta tajno misli. Drugim rečima on živi u stanju subjektivnosti; u vazalstvu.On
dozvoljava da njegov mozak robuje i bude dominiran od strane mozga drugog. Od detinjstva
je namerno podvrgnut spoljnom pritisku, posebno napravljenom da primora njegovo
razumevanje na strogu saglasnost sa preuređenim pogledima na moralne, političke i religiozne
“dužnosti”. Nije mu dozvoljen ni jedan momenat prave mentalne slobode. On pije obmanjiv
konvencializam zajedno sa majčinim mlekom. On sluša kako se veličaju najgnusnije laži u
negovom prisustvu, kao uzvišene istine. Sluša neistinu pevanu u pomodnim prepevima. On
čuje vojničke trube od srebra i mesinga. On ih čuje u intonaciji crkvenjaka u sred zvonjave
svete muzike, i svečane uloge u pevanju molitve. Tim njegov um je sterilisan od strane
autoriteta pre nego što dobije šansu da sazri. Tim omladina je mentalno kastrirana, tako da
njihova prirodna vitalnost može posle biti iskorišćena kao jaram- koji je jaram ropstva. U
jaslicama, u školi, na fakultetu, plastična moždana kasa je primorana u već izliveni kalup. Sve
što iskvarena civilizacija može da uradi, je urađeno da sputa rastući intelekt u neprirodne
kanale. Prema tome, velika masa ljudi koja nastanjuje zemlju do današnjice nema inicijativu,
ni originalnost, ni nezavisnost mišljenja, već su više potčinjene individue, koje nikada nisu
imale ni najmanji glas u kreiranju ideala koje svečano duboko poštuju.
...

“Prema tome, svi ljudi na zemlji su bespomoćni, videvši da su slepi oni koji ih vode.”
čovečanstvo ima strahopoštovanje, strahopoštovanje prema svojim lažnim prorocima ,
demagozima i državnicima. Ono je tugovalo za kraljevima i herojima. Ono zahteva plemstvo -
plemstvo koje ne može biti unajmljeno novcem kao robovi ili tovarne životinje. Svet očekuje
dolazak moćnih hrabrih ljudi od hrabrosti, velikih razarača; razarača svega što je podlo,
anđela smrti. Muka nam je do vrtoglavice od “dobrog gospodara Isusa” užasnuti smo od
sveštenika izvršioca, rulje i prokonzula. Umorni smo do smrti od “Jednakosti.” Bogovi su na
rasprodaji, đavoli su u potražnji. Onaj ko bi vladao u narednom dobu mora biti čvrst, surov i
promišljeno neustrašiv, jer mekoća napada neuspešne idole mnoštva. Ti idoli moraju biti
smrvljeni u param parčad, spaljeni do pepela, a to se ne može postići jevanđeljem ljubavi.
Žive snage zla se mogu naći u živim idealima današnjice.
Zapovesti, zakoni i moralni kodeksi na čije se poštovanje i izvršavanje pozivamo su lukava
mašinerija dekadencije. Moralni principi su ti koji proizvode prosijake. Zlatna pravila veličaju
pokornost. Uredbe zakona stvaraju beskičmenjake od ljudi.
čovek se može držati svih deset zapovesti i ipak ostati budala ceo svoj život. Može poštovati
svaki zapisan ovozemaljski zakon, a ipak biti kukavica i rob. Može voleti Isusa, biti očaran
zlatnim pravilom i ipak nastavljati do zadnjeg sata svoje smrti kao gubitnik i zavisnik. Istiniti
put za pakao je ispunjavanje zapovesti Božijih.
Ako sve-pobednička rasa kojoj mi pripadamo, nije nepovratno umanjena do bezbrojnog
ništavila, (kao inferiorna krda koja su odstranjena i porobljena) onda je najbitnije da Semitske
paukove mreže (tako mudre pletene godinama u mozgove naših vođa) bez kajanja budu
isčupane iz samog korena, čak iako sam proces bude bolan i krvav.
Ako budemo zadržali i branili našu zrelost, ne smemo dozvoliti sebi da budemo zauvek
uljuljani u počinak, sa slatkim uspavankama istočnjačkog idealizma. Predugo smo bili
hipnotisani okultnim šarmom Hebrejskog Utopizma. Ako nastavimo da se pokoravamo lukavim
činima koje su se nadvile nad nama, probudićemo se jednog strašnog jutra na vratima pakla -
”pakla na zemlji” prete'i širom otvoren, da se zatvori nad nama zauvek.
Ideja pakla je u nekom pogledu istinit koncept, sugestija stvarne činjenice. Ako zamislimo tu
lokaciju na zemlji, u njoj nema ništa neharmoničnog. Mnoge rase, mnoga plemena i mnoga
moćna carstva su propala u groznu stvarnu smrt. Da li je neispravno i nepravedno, da podli,
pokvareni i degnerisani (što bi se reklo nacija robova na zemlji) budu kažnjeni nemilosrdno za
njihov odvratni kukavičluk? Nije li ispravno da trebaju biti, kao što su i bili, prženi i pečeni -
nije li ispravno da plivaju u bazenima kipuće krvi, ili se gušiti igrajući satanski ples, sa
užarenim stopalima i napregnutim očima na užarenom Saharskom kamenju i pesku.
U stvarnom delovanju Priroda je okrutna i nemilosrdna za čoveka, kao i za sva druga bića.
Neka plemena ljudskih životinja žive racionalan život, Priroda će se smejati nad
njima i njihovim potomstvima; ali pusti ih da pokušaju da organizuju neprirodni
način postojanja i rajske jednakosti, i biće kažnjeni do tačke uništenja.
3

Sve etike, politike i filozofije su pretpostavke, zasnovane na pretpostavkama. One nemaju

nikakvu osnovu. One su ni na nebu ni na zemlji uzdignute od strane sanjara ili od strane
bitangi. Kao priče za malu decu. To je vreme kada su čvrsto poturane kao trajni temelji. To
nikad ne može biti postignuto dok rasni um ne bude uistinu očišćen i drastično dezinfikovan od
njegove izopačenosti, tuđinstva, i demoralizujućeg koncepta dobrog i lošeg. U nijednom
ljudskom mozgu ne može se naći dovoljno prostora, za nepopustljivu logiku jakih činjenica,
dok sve prapostojeće obmane budu konačno uništene. Polovične mere nisu od koristi, moramo
otići do samih korena i isčupati ih, do poslednjeg vlakna. Moramo biti, kao Priroda, teški,
okrutni, nepopustivi.
Predugo je bilo dozvoljeno mrtvoj ruci da steriliše živu istinu – predugo, dobro i loše, dobro i
zlo su bile izokrenute od lažnih proroka. U danima koji su pred nama niti vera niti propisi ne
moraju biti prihvaćeni preko, ljudskih, superljudskih ili božanskih”autoriteta (moralnost i
konvencionalizam su za podređene). Religije i ustavi i svi proizvoljni principi, svaka moralna
teorema, moraju se promišljeno preispitati. Nijedna moralna dogma ne sme se uzimati zdravo
za gotovo ni jedna merna norma ne sme biti prihvaćena. Ništa nije nerazdvojivo sveto u
moralnim normama. Kao drveni idoli iz davnina, oni su svi delo ljudske ruke, a šta je čovek
stvorio to može i da uništi.
....

Međutim, kad laž ode predaleko - kad se zavuče ispod kože, kostiju i mozgova ljudi tad su sve
preventive beskorisne. čak i koplje nije od koristi. Iskupljenje od prošlih nedela ne može
spasiti”dekadenciju od uništenja. Smrtonosna strela je ispaljena; u plamenu peć veletrgovine
ropstva, u zaborav, moraju otići, da tamo budu pravedno proždrani. Iz njihovog pepela nešto
novo, nešto plemenitije, može se razviti, ali čak i to je čisto optimistična pretpostavka.
U Prirodi cena greha je uvek smrt. Priroda ne voli zločinca, već nastoji u svakoj mogućnosti da
ga uništi. NJena kletva je na čelu“poniznih i pokornih. NJen blagoslov je na samim srcima, krvi
jakih i hrabrih. Samo Jevreji i Hrišćani i drugi degenerici, misle da podmlađivanje može proizići
iz zakona i molitve. Sve suze svih mučenika nisu nikad morale biti prolivene.

.......

Sveopšte je poznato da su najcrnje prevare izbačene sa najbrilijantnijih i sjajnih paluba. S

toga je jasno da je dužnost hrabrih ljudi da zanemare sve svete stvari, sve zakonite stvari, sve
ustavne stvari, sve uzvišene stvari, sa više nego uobičajenom sumnjom. “Ja poričem, i
potvrđujem” je odziv materijalne slobode. “Ja verujem i slušam””je geslo ropstva. Verovanje
je lakejstvo, ženstvenost - Sumnja je stvaralac i gospodar. Onaj ko poriče osnove nosi
trostruki oklop. Zaista je neranjiv. S druge strane, rečeno je da svako verovanje, svaka
filozofija, ima nešto od istine u sebi, ali mi možemo dodati da“sadrži sva ludila.
Jake ljude ništa ne može odvratiti od težnje za ostvarenjem svojih ciljeva. Oni idu pravo ka
cilju, a taj cilj je lepota, bogatstvo, i materijalna moć. Misija Moći je da kontrolise i eksploatise
nemoćne, jer biti nemoćan je isto što i biti kriminalac. Svet bi stvarno bio kuća strave, kad bi
svi ljudi bili dobri”i sve žene - pod ključem.
Gde je god ljudsko svetlo prodrlo u tamu koja pokriva poreklo nacija, možemo videti
tlačioce i potčinjene, plebejce i patricije, šefove koji upravljaju i vazale koji slušaju. I
nema ničega u najmodernijem socijalnom razvoju ( u ovim zločinačkim danima) da
opravda bilo koje verovanje da ove prastare i prirodne podele životinja od ljudi, u
kaste superiornijih i inferiornijih, vladara i sluga, mogu ikad biti izostavljene.
Robovlasnici pucaju bičevima od početka i pucaće do sudnjeg dana. U svakom
carstvu, republici, i imperiji na Zemlji imamo (maskirano ovako ili onako) gospodara
i roba - vladara i potčinjenog. U toku vekova, samo ime je promenjeno, u osnovi je
sve ostalo isto. Oblik kraljevstva može biti promenjen ali kraljevi ne mogu umreti.
Bilo je gospodarstva na početku, i biće gospodarstva do kraja. Gradimo, ali kao što
su naši očevi gradili. Promena nije progres, niti mnoštvo napreduje.
Svako ko hoće da bude slobodan mora da pokaže svoju moć. Baze svih zemaljskih
veličina ostaju nepromenjene. Onaj koji uzdigne sebe biće uzdignut, i onaj koji se
ponižava biće pravedno zgažen kopitama rulje. “Ponizni”su stvoreni samo za pseću
hranu. Hrabrost uključuje svaku vrlinu, a poniznost svaki zločin. Onom koji se plaši
da rizikuje svoj život ne sme biti dozvoljeno da osvoji bilo šta.
LJudska dela i nedela nisu određena pravdom, već Silom. Preruši ga kako hoćeš, goli mač
je još uvek onaj koji kruniše i zbacuje s trona, još od davnina. Sve ostale teorije su laži
i zamke.
S toga! Da bi osvojio bogatstvo i čast, moć i slavu moraš biti praktičan, strog, hladnokrvan i
nemilosrdan. Moraš stremiti ka uspehu (po prioritetu) preko lobanja tvojih neprijatelja. NJihov
poraz je tvoja snaga. NJihov pad je tvoj uspon. Samo moćni mogu biti slobodni, a Moć jedino
ne umire. Život je stvaran, život je iskren, i ni raj ni pakao nisu njegov cilj. I ljubav, i radost, i
rođenje, i smrt, i sudbina, i razdor, biće zauvek.
.....

Hrabrost sama krči svoj put, neustrašiva kao kad se maršira u “pobedu ili smrt” u sred
pretećeg koraka naoružanih legija.

Hrabrost, koja uživa u opasnosti -

hrabrost, koja ne zna za očaj!
Hrabrost, koja se ponosno, prkosno,
smeši smrti!
Hrabrost, koja žali sa jednakim gnušanjem
mnoštvo besnih urlika mržnje,
njihovih glupih uplašenih grla
i njihovih cvrkutavih ogromnih aplauza”
Hrabrost, koja ne moli
čak ni s nožem pod vratom.
Hrabrost, koja je kruta,
nepokorna, sumorna, nesažaljiva!
Hrabrost, koja ne posrće –
nikad se ne predaje!
Hrabrost, koja gleda sa prezirom
na sve robovske odredbe,
Na sve ispravno i neispravno,
na sve dobro i zlo!
Hrabrost, koja je odlučila
da osvoji ili - nestane!
To je hrabrost koju
ovaj svet voli.
To je hrabrost
koja pomaže aktivnim sarađivanjem
opstanak Najsposobnijih –
i opstanak najboljih.
To je hrabrost
koja nikad nije okrenula gospodarev mlin.
To je hrabrost
koja ga nikad neće okrenuti.
To je hrabrost
koja će pre umreti nego što će ga okrenuti.

“Kad je Svipdag došao do ograde, kapija Burga je bila zatvorena, (jer je bio običaj da se
zatraži dozvola da se uđe i vidi, ili učestvuje u ratnim igrama). Svipdag se nije namučio, već je
provalio kroz kapije i ujahao u dvorište”.
Kraljica Jisa je rekla: - “Ovaj čovek je dobrodošao ovde.”

Izvod iz drugog poglavlavlja knjige - (Ragnar Redbeard)

извод из другог дела

IIPOGLAVLJE

Što se sociologije tiče, ili moramo napustiti razum ili Hrista.

On je najistaknutiji, prorok nelogičnosti propovedaoc rabinskog ološa. Sve to je oslabljujuće i

destruktivno za čovečanstvo, on veliča, - a sve što je samopouzdano i herojsko, on osuđuje.
Lazar, prljava i zarazna lutalica, je njegov heroj nad herojima, a DIVES razumni, energičan
građanin, je njegov odvratni primer pokvarenosti i kriminaliteta. On hvali pokorne i proklinje
ponosne. On blagosilja gubitnike i proklinje uspešne. Sve što je plemenito, on sprečava a sve
što je užasno on uzdiže. On preokreće sve prirodne instinkte čoveka i nagoni nas da živimo
veštački život. On zapoveda demonizaciju vrlina koja uzdiže ljude, i savetuje svoje obožavaoce
da se tiho potčine svakoj uvredi, bezobrazluku, poniženju; da budu robovi, de-facto. U istinu
teško da postoji ijedna misao u celoj njegovoj besedi koja je praktično tačna.
O, Hriste! O Hriste! Ti, lukavi đavole! Ti, veliki rušioče! Kakav neverovatni opadajući sjaj, ti
imaš pa bacaš na svet? Ti zlobni beznačajno umni Jevreju!
Zašto se naši moderni filozofi toliko smrtno plaše da hrabro izazovu “nadahnuti” utopizam
ovog jadnog samozaluđenog galilejskog planinara, - propovednika svih evnuskih vrlina
samoponiženja i pasive patnje?
...

Kako god izgledala njihova primitivna čistota (ili nečistota), sve te efikasne verske filozofije su
osnova građanskih i vojnih pravila ponašanja, policijskih propisa. “Religija je moć, politička
mašinerija, ako ovde nema Boga, moraću jednog da izmislim” rekao je Napoleon. U slovu i u
duhu, hrišćanstvo je iznad svega politička teorija, i teorija koja često uzima oblik besne
histerije.
Religija je matrica u kojoj se generalno mešaju sve političke institucije. To je uvek bilo dobro
shvatano od strane vladajucih vođa covecanstva, od Nume do Brighama Jonga, od Solona do
Lojla, od Konstantina do najnižih Levitskih plaćenika, koji su plaćeni sićom za njihove masne
laži ditirambe.

“Svi vi ste braća.”

Da li su svi ljudi stvarno braća? Crnac i indijac, crna bratija, Kalmik, i kuli, zdravo rođen,
prosto odgajan, pijani besposličar, i patriota herojskog srca vođa i podli mehanički rob, - lonac
gvožđa i lonac gline?
Ima li dokaza da je hipoteza bratsva među ljudima u saglasnosti sa prirodom? Na kojim
verodostojnim biološkim, istorijskim ili ostalim dokazima se ona zasniva? Ako je prirodna,
onda su rivalstvo, konkurencija i nesloga neprirodni.(I predloženo je da se dokaže u knjizi, da
su nesloga, konkurencija, rivalstvo i celokupno uništenje slabih ljudi ne samo prirodni već i
neophodni.) Da li je “bratstvo” ikad bilo isprobano na zemlji? Gde, kada i sa kojim krajnjim
rezultatima? Nije li samozalaganje plemenitije, veće, i više herojsko nego samoporicanje? Nije
li samoponiženje samo drugi izraz za dobrovoljno ropstvo, dobrovoljno opterećivanje?
Hrist je mogao lepo i iskreno da kaže svojim sledbenicima “Dođite k’ meni svi vi koji ste
umorni i preopterećeni i ja ću vas vezati neprekidivim vezama, i natovariću vas kao magarce.”
“Siromašni i neuki” bili su njegovi prvi sledbenici – lutalice, klase lenjih ljudi bez nasleđa; i do
danas, siromašni i još neukiji ljudi i žene slede njega. Oni su još više voljni da slede njegove
ideale ili njegovu političku vlast koja je destilisana iz njegovih obmana.
“Kad bi samo živeli kako je Hrist živeo, kako bi divan svet bio. Rekli bi nepromišljeni. Kad bi
živeli kao sto je Hrist živeo, niko od nas ne bi ostao da živi. Nije pravio decu; nije radio za svoj
hleb; nije posedovao ni kuću ni dom; jedva da je govorio. Morao je da moli za hleb ili ga krade
ne bi li opstao. “Kad bi živeli kao Hrist,” da li bi ostao neko da radi, neko od kog bi se prosilo,
neko od kog bi se kralo? “Kad bi živeli kao Hrist” je, prema tome, očigledan apsurd.

.....

čovek je deo životinjskog kraljevstva i (uprkos Xefersonu , Linkolnu-Karlu Marksu, La Salu, i

Libniku-Hristu, Robespieru, i Rusou-Hidmenu, Tenisonu, i Masiniju-Dr.Alderu , Bebelu, Xorxu i
Izaji-Belamu, Gronlandu i NJ.T. Stidu) ne može pobeći od drakonskih propisa koji despotski
vladaju tim kraljevstvom i okružuju njegovo biće kao atmosfera sa svih strana.
Altruizam, pokorno i ponizno samoodricanje, na svakoj produženoj skali su među predatorskim
organizmima(a svi organizmi su predatorski) praktično nemogući u bolu sveukupnog
samoubilačkog društva.
Svaki čovek je obavezan da se bori i da nosi sopstveni teret. Ako ne može sam, drugi mu ne
mogu pomoći, a da ne ugroze sebe. S toga, onom kome se čini nemogućim da nosi svoj teret,
bilo bi bolje da potone i umre na svom putu, nego da nameće dodatni teret na ramena
njegovih dobrodušnih saboraca. Jer onda bi oni bili preopterećeni i onemogućeni da se bore
uspešno; svi bi zajedno poginuli.
Bratska saosećajnost u praksi (na bilo kojoj univerzalnoj skali) je uvek na kraju imala
najdestruktivnije posledice na unutrašnju strukturu zajednice. LJudi će uvek voleti i negovati
one koji su mu dragi i bliski; ali kad im neko predloži da to isto rade sa celim čovečanstvom, e
to je već previše. Zaista bi svi trebalo da sramotno poginu ako se ta ideja ostvari. Svi”se, čak i
sada, oslabljuju, potkopavaju svoju snagu tako što se uzaludno preopterećuju time. Naprežu
se do smrti nastojeći da ponesu petežak teret. Većina ljudi je po konstituciji rođena slaba za
takve uslove; nekolicina koja poseduje neophodnu snagu i čvrstinu imaće dovoljno da delima
dokažu njihovu spremnost da prežive, da se razmnožavaju i poseduju. Mnogo je stvorenih
malo je izabranih.
Ipak, altruizam celokupnog samoodricanja – celokupnog rmbačenja za dobrobit “sramotnog i
napaćenog čovecanstva” su lude osnove na kojima Naš dobri Gospodar Isus” i njegovi
poremećeni imitatori su uzdigli njihovu sporadičnu sociologiju njihov veličanstveni satanizam.
Zar nam ne šapuće obična poslovna sposobnost da je glavna preokupacija svakog čoveka na
zemlji da se održi? “Mislim opstati po svaku cenu; ja sam pre tebe, posao je posao.” Kad bi
čovek imao dovoljno samoinicijative da razmišlja na ovaj način bilo bi malo koristi od teologa i
reformatora; ti dvostruki avoli koji su našli svoju slavu i veličinu u poniženju ljudske rase.
Životna bitka bi tada bila tako užasna, grozna i realna; (tako Trojanska) tako da bi ovi sveti
obmanjivači i vešti prevaranti brzo umrli ili bi bili progutani; jer u sukobu golih interesa,
najbolji i najhrabriji jedino mogu opstati; a njih niko ni u snu ne bi uvrstio u najbolje i
najhrabrije.
10

Grof Lav Tolstoj, nesumnjivo,najsposobniji moderni tumač primitivnog hrišćanstva u knjizi

prevedenoj na više jezika, pod naslovom: “Radi dok imaš svetlosti”piše ovako: -“Naša vera
nam govori da se blaženstvo nalazi ne u opiranju, već u pokorenju; ne u uzimanju već u
davanju; nismo skroz uspeli u odbacivanju svih nasilnih navika i imovine. Može li bilo koji,
nerazumni, predlog biti predstavljen u pravom svetlu? Nije li prosto “kao pasulj da individua
koja pokušava da postane pravi iskreni hrišćanin mora postati pitoma kao jagnje. Kakav
uzvišeni ideal? Kako herojski?
Blaženstvo ovce! Kako očaravajuće? Kako božanstveno slavno? I Jevrejin kao dobri pastir koji
je vodio stado “do zelenih pašnjaka, mirnog mesta za odmor i do prijatnih voda. Skoro dve
hiljade godina njegovo stado se gojilo pohvalnom marljivošću za strižu i klanicu.
Pusti svaku naciju da odbaci navike nasilja” i ne zadugo ta ce nacija prestati da postoji. Biće
joj odata počast postaće palanka, namesništvo. Biće oporezovana i pljackana na hiljadu
različitih načina.
Neka svaki čovek napusti svu imovinu, takođe, sav otvoreni otpor agresiji i gledaj, prvi sin će
propasti pre nego što postane rob, davalac danka, prosjak ili leš. Imovina je neophodna za
potpuni i slobodni razvoj ličnosti, i s toga, životinje od ljudi moraju nekako održati punu i
pravednu razmeru svojine po svaku cenu ili umreti pokušavajući; onaj ko ne može posedovati
imovinu je mnogo bolje da bude zakopan daleko od svih. Naši gradovi su bukvalno pećine
pune blaga, nagomilane zlatom, ordenjem, srebrom i kreditnim instrumentima; naše planine i
doline zapravo vrve od bogatstva; a ipak, bedne i jadne sluge Hristove”zaludno prolaze pored
njih. Oni sebe zovu ljudima! Ja ih zovem kastrati.
...

Tokom celokupnog toka istorije, nije zabeležen, ni jedan autentični slučaj u kojem su podanici
ikad povratili imovinsku slobodu, a da pre toga nisu izmasakrirali svoje tirane (ili naoružane
robove svojih tiranina), nakon toga su konfiskovali imovinu svojih poraženih gospodara. To je
bila izjava s predumišljajem. Neka bude opovrgnuta, naprotiv, bilo kojim verodostojnim
primerom, u tom slučaju autor je spreman da plati kaznu od 50000 unci zlata i da da dovoljno
dolara da podigne čikasku bronzanu statuu našeg blagoslovenog iskupitelja” (sa sve vencem
od trnja) sto laktova višlju od masonskog hrama. Ova ponuda je istinski poštena i važiće do
1906. Tako da filozofi, urednici, državnici, božanstva (i ostali ostvareni lažovi) imaju dosta
vremena da se oslepljuju, gazeći kroz nacionalne arhive i kroz trule gomile đubreta koje ljudi
zovu javnim bibliotekama. Neka neki ili svi od gore navedenih Uzajamnih Obožavaoca Društva,
manični geniji, oslepe, ogluve, zaglupave i zabudale: ovaj zlobni stari svet verovatno će vikati
u ushicenju da se to stvarno desi.

11

Tokom trogodišnjeg Isusovog peripatetičkog delovanja, nikad nije izrekao ništa što već nije
bilo bolje izrečeno pre njega, od strane Derviša, opčinioca i Mahatmi. I nije uradio ništa što
već nije bilo bolje urađeno od strane žonglera i čudotvoraca Egipta, Indije i Asirije. Ne malo
njegovih čuda” su do danas, deo obične trgovine, ciganskog proricanja sudbine, trećerazrednih
cirkuzanata i šarlatana uopšte.
Uobičajne fraze koje je sakupio i naučio napamet,“njegovo očigledno lečenje svih je bez
sumnje ukradeno (direktno ili indirektno) od Platona, Rig Veda ili Konfucija. Zlatno pravilo nije
skup zamršenih zamki već i literarna piraterija.
“On diže iz mrtvih. Ti ogorčeno protestvuješ. Recimo čak i da je podizo iz mrtvih, ali gde je tu
pozitivna prednost? Šta se dobija vraćanjem vitalnosti lešu koji se raspada, životinja koja lako
može biti zamenjena – životinjom koja je sigurna brojčana smetnja. Šta je dobro u davanju
daha života” u smrdljivom carstvu punom crva i buđavih kostiju? Zar nema već dovoljno
životinja na zemlji, pa moramo da ih izvlačimo iz grobova? (Zar nema, naročito, dovoljno
gubavih azijata?) Smrt i uništenje su neophodni za zdravlje ovog sveta, i, s toga, su
prirodni i vredni ljubavi kao rađanje i život. Samo sveštenici i rođene kukavice jecaju
i plaču nad mrtvima. Hrabri ljudi joj se suprotstavljaju sa nonšalancijom.
“Dođi voljena i umirujuća Smrti, širi se svetom. Dođi dostojanstveno! Dođi! Danju,
noću, svima i svakom. Dođi, pre ili kasnije neznana Smrti.”(oda smrti Volta Vitmena)
On hrani gladne, ali sa kojim ciljem, pitam? Zašto bi bog nahranio izgladnele mase? I to u
zemlji u kojoj, kako kažu, teče med i mleko! Nije li bolje da je ta rulja mrtva? Zar ne bi
Napoleon, sa svojim kosmičkim vinskim dahom”, bio pravi čovek za tu situaciju? U
harmonicnoj prirodi stvari, jasno je da ljudi nastoje da se ishrane sopstvenim radom ili da
uginu kao psi. On, koji stoga, “hrani gladne”, stvarno ohrabruje kukavicluk(koji uključuje sva
druga kriminalna dela), jer ljudi koji tiho gladuju unutar izobilja su svi kukavice.
On oblači gole, vičete; i zašto, ako smem da pitam, goli trebaju biti obučeni zašto uopšte žive?
Koje pravo imaju da nose lanena i štofana odela? Ako čovek ne poseduje dovoljno osećaja za
odevanjem (bukvalno u tkačnicama neumornih razboja) zašto bi Bog”sin duha, došao sa Neba
(preko materice Jevrejske deve) da obuče ove niske, jadne pse u odela načinjena od pamuka i
vune? “Oblačenje golih je čisto poslovna stvar.
Ovde, može biti predloženo en-passant da li je nošenje odeće, u stvari, prirodno i neophodno
u životu odraslih? Zar ono ne predstavlja ljudski oblik božanskog, niti nešto što je zdravije i
lepše (mada može zaštiti Nežnost od smrzavanja). Da li je stvarna namera da samo ljudske
životinje, treba da se uvijaju od rođenja do smrti u slojeve i slojeve krpa punih zaraze? Zar
nije tajna vitalna snaga u vetru, kiši i olujama koje su besnele oko udova i gustih obrva nasih
predaka? Sve etničke legende nam govore da su naši pretci bili najelegantnije obučeni u sjajno
sunce i drečav svež vazduh. Ko je ikada video Herubima u šiljatim cipelama, pantalonama,
manžetnama, kragnama i zimskom kaputu; ili zlobno nasmejanog anđela u ženskim čakširima,
u čelično rebrastim korsetima nežno malim? O, jadan ja! Kako odvratno odvratan način
oblačenja? Odevanje služi samo da sakrije gnusne fizičke deformitete modernih ljudi i žena,
kao što površno obrazovanje služi da sakrije njihove zakržljale umove. Kad bi se šetali okolo
goli čak bi i ulične xukele lajale na njih iz čistog straha. U istinu, bili bi odvratniji oku nego što
su strašila koja ulepšavaju izdrljane njive; i na kojima nas stari pas Opasni uglavnom laje do
histerije, kad god ga puste s lanca.
...

12

Blagosloveni bili jaki jer će zemlja biti njihova –

Prokleti bili slabi jer će oni naslediti jaram.
Blagosloveni bili moćni jer će biti poštovani među ljudima – Prokleti bili slabi jer će biti
obešćašćeni.
Blagosloveni bili hrabri jer će oni biti gospodari sveta –
Prokleti bili pokorni jer će oni biti bačeni pod kopita.
Blagosloveni bili pobednici jer je pobeda osnov ispravnog
Prokleti bili poraženi jer će oni biti vazali zauvek.
Blagosloveni bili krvavi borci, lepota će se smejati nad njima –
Prokleti bili siromašni duhom na njih će se pljuvati.
Blagosloveni bili odvažni jer će upiti pravu mudrost
Prokleti bili poslušni jer će rađati bogalje.
Blagosloveni bili oni čvrste ruke, nespremni će bežati pred njima
Prokleti bili oni sto mrze bitku, njihova nagrada biće pokorenje.
Blagosloveni bili oni što prkose smrti, njihovi dani će biti dugi na zemlji
Prokleti bili maloumni jer će nestati u sred izobilja.
Blagosloveni bili uništivači lažne nade, oni su prave mesije
Prokleti bili obožavaoci boga, oni će biti ostrigane ovce.
Blagosloveni bili junaci jer će oni dobiti veliko blago
Prokleti bili oni koji veruju u boga i zlo jer se plaše sopstvenih senki.
Blagosloveni bili oni koji ne veruju ni u šta, to im nikad neće terorisati mozak
Prokleta bila božija jagnjad jer će iskrvariti i biti belji od snega
Blagosloveni bili ljudi koji imaju moćne neprijatelje, oni će ih napraviti herojima
Prokleti bili oni koji čine dobro drugima, oni će biti prezreni.
Blagosloveni bili ljudi koji su brzi da pomognu prijateljima, oni su pravi prijatelji
Prokleti bili oni organizatori dobrotvornih ustanova, oni šire zarazu
Blagosloveni bili mudri i hrabri jer će oni pobediti u borbi – Prokleti bili nespremni jer će oni
biti pravedno uništeni.
Blagosloveni bili oci plemenitog uma, oni su so zemlje
Proklete bile majke drndavih mekušaca jer će biti osramoćene.
Blagosloveni bili moćnoumni jer će jahati vihorima
Prokleti bili oni koji uče lazi kao istine, i istine kao laži jer su oni grozota.
Blagosloveni bili nemilosrdni jer će njihovo potomstvo posedovati zemlju
Prokleti bili sažaljivi jer ne]e dobiti sažaljenje.
Blagosloveni bili uništivaci idola, oni će zastrašivati tirane
Prokleti bili Mudraci jer će njihovo seme nestati sa lica zemlje
Triput su prokleti Podlaci jer će zauvek služiti i patiti.
Uporedjujuci ovo sa ortodoksnim propovedima, koje se ponavljaju svakog sedmog dana u
hiljadama svetih utočista od strane posvećenih sveštenika u crnim odorama, koji su bili
posebno trenirani od malena da plačno, zamasćeno vežbaju propoved sa okrenutim očima i
veštim slinavljenjem ili sa klasičnom dikcijom, koja odzvanja sonornim odricanjem! Uzvišeno
kao što prilici.

Draga, voljena braćo!!!

Bog odgovara svima koji kleknu da se mole, to je istina prihvatana iz dana u dan. Pogledajte!
njihovo svetlo i veselo mnoštvo koje veruje u učenje Isusa Hrista!
Ako bi ste ispraznili džepove i izneli sve na sto ne zahtevajući svoj deo; to bi bilo pogrešno;
nego puzite i mučite se da bi otišli u raj kad umrete.
Za slabe i ponizne koji poštuju, postoji srećno i daleko mesto; ali strašna, vatrena jama će
istopiti srž onih koji neće da se pokore.
Ako te neprijatelj ošamari okreni drugi, suzni, slabi obraz; ako krivokleti nitkovi izdaju vaš
glas: Dođite, zli grešnici, kleknite i molite.
Ako vam Hebreji oderu kožu kapije raja će se široko otvoriti pred vama; Hrist, vaš pastir neće
vas povesti pogrešnim putem, O! Božiji jaganjci! Dođite, blejite i molite se.
Ako ste isprebijani i modri, odrani i prodani, imaćete mesto u zajednici svog oca; ali – ako
pljaškasi pljačkaju i vladari ubijaju! Pakao će pržiti njihove duše vo vjek i vjekova.
Ako izabrane osobe otmu vaše bogatstvo mitom, lažima, i u potaji, i ako vas tretiraju kao
svoje, Hrist je vaše spasenje i sklonište, i Sveti Duh.
Prema tome, pobedićete u “danima koji dolaze”, ne gubite nadu. Naprežite se! U ovoj dolini
suza pevajte, “Stara zemljo otvori se za mene” O! Sakri me.

HRABRO STANI PRAVO

Jevrejske knjige su za Jevreje

I Jevrejske mesije takođe.
Ali ako nisi Jevrejske krvi
Kako mogu biti za tebe?

Da načiniš knjigu idolom

Je otrov za mozak;
Umirući bog na krstu
Je razlog da se izludi.

čuvaj se svih svetih knjiga

Svih vera i škola,
Svih zakona što je stvorio čovek
I svih zlatnih pravila.
“Zakoni” i “pravila” ti se nameću
Još iz dana stare slave,
U stvari nisu za tvoje dobro”
već za tvoj slom.

Onda se usudi da pokidaš lance koji vežu

I prema sebi budi iskren
Usudi se da oslobodiš svoj um,
Od svih stvari starih i novih.

Uvek misli svojom glavom

Odbaci sve ostale misli;
Nauči da koristiš sopstveni mozak
I hrabro stani pravo.

Izvod iz treceg poglavlavlja knjige - (Ragnar Redbeard)

извод из трећег дела

Predenje mreže

I I I P O G L A V LJ E

Kao što pauk plete svoju svilenu mrežu, da privuže muve na masnu, paklenu gozbu, i onda
kad hoće u dokolici čupka meso s njihovih skeleta, tako obmanjivi ideali su lukavo ispredeni od
strane veštih političkih pauka, da uhvate i iskoriste roj ljudskih muva.
Šta su grandiozni paragrafi deklaracije o nezavisnosti, nego osnove hipnotičkog delovanja
paukove mreže? I šta je Američki narod nego muve koje su pametno upletene u fine mreže?
Više od jednog veka ova deklaracija je bila suvo božanstvo javnih govornika, od uličnih
propovednika, do izabranog monaha iz Bele Kuće. Svakog 4. jula, Amerikanci, po navici,
promuklo viču: glasne trube, velike petarde, zastave slave, pleh muzičari, pištolji igračke i
jaka zvonjava i buka uopšte. Iako je velika većina njih mentalnih i fizičkih slabića,
siromaštvom napadnuti i bez imovine, ipak kako je se ludo naslađuju u zabavljanju
sardoničkog sveta s njihovim govorljivim kitnjastim šarlatanstvom. “Mi smo suvereni i jednaki”
je njihov trajni kvazi refren. “Suvereni i jednaki!”
U svakoj ludnici mogu se naći zatvorenici koji zamišljaju da su kraljevi i kraljice, i gospodari
zemlje. Ako bi ovim tužnim stvorenjima dozvolili da nose imaginarne krune i da izdaju ista
takva naređenja, ta stvorenja bi bila najbezopasna i najpokorenija od svih manijaka.
....
2

Deklaracija o nezavisnosti počinje proklamacijom masnih neistina, crnih, degradirajućih,

očiglednih laži - laži u koje niko ne može da veruje osim rođenih budala. Svojim
bezobrazlukom i drskoskošću bestidno izjavljuju kao 'očiglednu istinu'”da su svi ljudi rođeni
jednaki” i da su 'obdareni od strane Tvorca sigurnim neotuđivim pravima' - pravima koja, s
toga, počinju da definišu licemernom frazologijom, imbecilnom i kitnjastom koliko i sama laž.
U istinu, lažni herojski predgovor ove retoričke naredbe je ništa do lukavo stvorena
koještarija, namerno usmerena ka prevari i izdaji. Sastoji se iz krparija plagijatorskih krilatica,
skroz preuzetih od pomamnih izjednavača sedamnaestog veka, besomučnih puritanskih ludaka
degenerika i kretenskih francuskih Jakubista, pomešanih zajedno sa dugim polu značajnim
koještarijama, odabranih uglavnom iz starih melodrama.
Deklaracija o nezavisnosti ima manje realnog značaja za sadašnje uslove nego ratni poklič
flaširanog Indijanca tog perioda
...

Svaki nacionalni apel je učinjen, ne za najplemenitije i najbolje, već za rulju - za horde robova
- koji su gluplji nego noć. Sve što je hrabro, časno, herojsko je taktički ignorisano, da ne bi
uvredilo obožavanu masu, 'većinu.' 'Jednakost uslova' je njihovo geslo koje umanjuje
vrednosti i, zaista, onaj ko nastoji da pljune na jednakost je obeležen zauvek.
'Glas naroda' se jedino može porediti sa strašnim urlicima agonije koji su se sada, a i tada,
mogli čuti iz zapečaćenih prozora ludnice. 'Božiji glas!' Avaj! Avaj!

3
S toga, postoje dva zapovednička metoda, kojim ambiciozni ljudi mogu da drže bilo
koju populaciju u stanju ropstva. Prvi i najčasniji metod je sa neodoljivom i dobro
obučenom i pripravnom vojskom, spremnom da se iskrca bilo gde; sa mehanickom
preciznošću telegrafije u cilju da sprovede zakon putem topova i počisti sve opasne
protivnike.
Drugi i jeftiniji način je, pre svega, ubrizgavanje otrovnih, uspavljujućih političkih
sujeverja ili teorija onima koje stvarno treba iskoristiti; nečim sto deluje potajno,
potkožno i može ih učiniti radnim, slabim i pokornim.
Drugi plan je bio efektivniji jer, Arijevska rasa koja bi se borila do poslednjeg daha, protiv
neprerušenog vojnog despotizma može biti podstaknuta da se mirno pokori bilo kojoj uvredi ili
iznudi, ako joj se pre toga mozak utopi u neku Apstraktnu Laž.
U periodu Rata za Nezavisnost Severna Amerika je bila preširoka, preretko naseljena, i
presiromašna da bi se efektivno vladalo i pljačkalo njom važećim vojnim principima, bilo od
Kralja Xorxa i njegove uspešne hunte ili vlastodržaca Revolucionara.
Hamilton, Henkok, Xeferson, Adams, Medison, Henri i svi sa tajnim materijalnim interesima
koji stoje u čvrstim falangama iza reči tih patriota za neki sigurniji način vladanja
neobaveštenim ali ekstremno hrabrim seljačkim, traperskim i gorštačkim umovima.
Nakon zrelijeg razmatranja odlučili su da namame i uljuljaju naoružane seljake u stanje
blaženog sna, ubacujući u njihove novoprobuđene umove lažni, ali zavodljivi politički idealizam
kao lukave dopune pogrešnih, i jednako varljivih, (ali
....

S toga, moćni mač koji je vladao na bojnom polju je bio pažljivo sakriven od očiju drugih i
'Konstitucionalizam' je prizvao u pomoć ponovno uprezanje osvajača Kornvalisa od strane
njihovih novih gospodara.
Stari sistemi pravosuđa i Vlada (zasnovani na goloj sili) su pametno zadržani, čak i pojačani, a
u isto vreme, bela populacija je lukavo proglašena “slobodnom i jednakom. Pošto nikad nisu
uživali istinsku ličnu slobodu (osim na Indijanskim granicama) bili su , uglavnom, disidenti,
traženi i izgladneli evropski fanatici, (poraženi borci) oni, sad glupo naučeni da su, najzad,
dobili slobodu patentiranim izumom da biraju kompletne jedinice novih poreznika svake četiri
godine.

4
....

U istinu, veliki veziri (bog ih blagoslovio) ne pljačkaju samo žive generacije, nego čak daju
bratske priloge svojoj gladnoj pohlepi.
NJihove zavere finanskijskog opsenarstva su od nenadmašnog sjaja i veličine. Pozajmljuju
hiljade miliona kao nacionalne kredite od zelenaša, i onda nastavljaju da raspodeljuju novac
međusobno, pod složenim izgovorim da su te pare javni troškovi, slabljenje valute itd. itd.
Tako da Jevrej može biti bezbedan u njegovim zelenaskim, ugnjetavacki porezi su postavljeni
seljaštvu kojim oni plaćaju godišnju kamatu na zagarantovane milione. Svi ti porezi se mogu
skupiti (u cilju povećanja zlata) nožem vrhovnog suda. Međutim, vojna pomoć je skoro
nepotrebna da bi sproveli zahteve poreznika, zato što je većina Amerikanaca izuzetno pokorna
i dobra. Nema potrebe za ispravljanjem paralizovanog naroda, uvek spremnog da sluša i na
najmanji mig njihovog gospodara.
Ameriko! Ameriko! Nikad nećes saznati pravo značenje prave nezavisnosti i gazdinstva dok
američki Kromvel ili americki Cezar ne potpiše smrtnu kaznu za Američkog kralja. Predsednik
koji prodaje svoje ljude u robove je državni neprijatelj, bio on izabrani monarh ili naslednik
kralja. Takav podlac i izdajica nema nikakva prava koja slobodni ljudi trebaju poštovati: ni
jedno pravo. Prihvatanjem zlata javnih pljačkaša on postaje Ishamaelit. NJegova ruka je protiv
svakog čoveka i njegove imovine. S toga, svaka ljudska ruka mora biti podignuta protiv njega.
U ne tako davna vremena, ljudi našeg ushićenja su besili podmitljive u oskudnim
ceremonijama; tu su čak padale i glave kraljeva.
Ako nismo pljačkani i dovedeni u uslove apsolutnog služenja državi nikada to ne smemo da
dozvolimo.
Kad bi despotizam trebao biti odbačen, najbolje bi bilo odbaciti ga njegovim oružjem, i
najpodliji despotizam se uvek mogao naći u glasu većine.
Što se tiče “običnog sveta, on energično juri senovit paternalizam i dozvoljava da njegova
čvrstina bude “pogodna” u ogromnoj razmeri. Oni žive u lažnom raju napretka”, i “mirnoj
industriskoj evoluciji- što bi rekla licemerna izreka. U nekim od ovih dana mogu se probuditi
(kad bude prekasno) i da uznemireno otkriti s čuđenjem da su svi njihovi lažni jampski stihovi
nisu bili ni od kakve pomoći protiv podmuklog rasta centralnih oligarhijskih herbarijuma,
pustosenja glasačkih kutija i i a “deklaracija o nezavisnosti” u sastavu našeg ustava bila je
više govorljiv sofizam i više mimičkog radora. Taj dokument koji je smatran potpunim, bio je
najlukavije sročen i u isto vreme najstrašniji instrument Vlade i gospodarstva pod kojim je bilo
koje Anglo-Teutonsko pleme ikada robovalo. Pretvarajući se da “odobrava” slobodu i
samoupravljanje, praktično uništava oba. Pod maskom da “odobrava” ličnu nezavisnost i
građanska prava, organizovala je izbornu tiraniju, u kojoj je vladar rulje posduje više
proizvoljnog autoriteta nego bilo koji nasledni despot još od dana Dariusa ili Balhazara.
Najveći zločin je, u stvari, napisan u “najvećem zakonu zemlje”.

Ovako, načiniše veliki prevaranti-gospodari,

njihov težak rad i njihov zamršeni skup;
I, prostran kao voda:
Tako prostrano je bilo pletenje mreže.”

U istinu, ustav naše republike je monstruozna mehanička majstorija koja posteno pokušava
(kad je već jednom postavljen) da zgnječi samo srce svih najboljih elemenata Amerike.
Naša federalna Vlada se pogodno može porediti sa piratskim brodom, pametno prerušenim u
prijateljsku naoružanu krstaricu koja prati mirnu trgovacku flotu sa 70 miliona putnika
natovarenu neizmernim bogatstvom. Kad im je prvi put pritekla “u pomoć”, bila je - O! Tako
ljubazna! Tako srdačna! Tako puna ljubavnog poštovanja za njen namenjen plen, za dobrobit i
srećan put za njen plen. Sad su, međutim, tih 55 državnih brodova na otvorenom okeanu i
apsolutno u njenoj milosti i nemilosti. Ona skida svoju masku, diže “piratsku zastavu”, otvara
svoje skrivene brodske prozore, istrcava na bok broda i viče kroz megafon: “Predajte se, ili
ćete biti razneseni”.
...

Konflikt između gospodara i robova je za sada gotov, pošto su gospodari zavladali. Oni
poseduju blaga i zemlju. Slušajte! Pesmu pobednika – lepršanje borbenih zastava.
Zaista, uzimajući sve okolnosti u obzir, obični ljudi su “izgubljene duše” – bez obzira šta sada
uradili, moraju ostati u paklu. Oni su u takvoj situaciji, da pokušavaju da pobegnu iz rupe u
panju koji gori; ako beže u desno stižu u vrelinu i dim, a ako beže levo, stižu u plamenove. Još
nekoliko minuta i biće živi pečeni.
čak i kad bi američke pokorne mase apelovale na primenu fizičke sile, ne bi pobedile. Ne
poseduju ni snagu, ni hrabrost, ni umove, ni oružje, ni pare, ni vođe, s toga, bi bili razneseni u
sastavne delove, od strane dobro obučenih artiljeraca i naučnih uništavača njihovih gospodara.

....
11
Da svečano proglasivši da su “svi ljudi stvoreni jednaki” je jednako glupo i nenačuno i isto kao
da tvrdiš da su svi psi, stoka, majmuni i drveće stvoreni jednaki.
Zar nema mnogo vrsta pasa, stoke, majmuna i drveća kao što ima ljudi, planeta, bacila,
zvezda i sunca? Gde je onda suština jednakosti između hrasta i ribizle – između vučjaka i
xukele – između bizona i vola – između nepripitomljene gorile iz šume i kastriraniog majmuna
verglasa – između kosmičkog uma Bizmarka i onog poznatog Hrišćanina, “dobrog mladog
čoveka koji je umro”. Zar ne može krvoločni buldog da pobedi mnoštvo mršavih, polu
izgladnelih uličnih xukela? Pod potpuno istim principima mali broj hrabrih, samopouzdanih,
pametnih ljudi je dovoljno(pod bilo kojim okolnostima) za 10.000, pa i 10.000.000 masnih
mehaničara. S naka “prava”, kakav bi bio rezultat? Zar se ne trebaju surovi borci biti ugojeni
dok skeleti mršavih slabića prikazuju njihovu skrofuloznu kožu? Koja moć među njima može
diktirati i postaviti – jednakost šanse?
Socijalizam, hrišćanstvo, demokratija i jednakost su stvarno pobedničko kevtanje nevaspitanih
masa polutana. Oni zavijaju glasno za državnu intervenciju – “zaštitu za napaćeno
čovečanstvo” – regulisano mlevenje, kao što je i bilo; sa državom da bude njihov najviši idol,
njihov bog i gospodar, njihovo sve, njihove velike važne osobe. Jadni i prevareni bezdušni
“korovi”. Zaista, “božja kletva” je u samoj srži njihovih kostiju – u svakom otkucaju njihovih
umirućih srca.
čovek koji se moli ga političari “zaštite”, da ga čuvaju naoružani janjičari, da ga spasu
idolopoklonski sveštenici, da ga iskupe državni disciplinari je, u istinu, jadni grešnik – podla
nemuževna olupina.

12
Nijedan mehanizam paternalističke vladavine (koliko god teoretski savršen) ne može nikada
da drži zajedno ljude različitog porekla, čistokirvne i hibride, u stanju večne ravnoteže. To je
isto kao kad bi pokušao da zaustaviš zemljotres gvozdenim obručom, isto kao kad bi pokušao
da vladaš jakima “pisanim zakonima. “Pisani zakoni” su izmišljeni samo da bi plašili
zarobljene.
Koja moć na zemlji može trajno da drži na istom nivou crnca i Anglo-saksonca?
Sve mora biti po volji jakih, uprkos svim puritanskim zabranama, svim lažnim moralizmima,
svim degradirajućim legalizmima i svim ustavnim sporazumima. Ni mašinerija ni sirovi
materijal jednakosti nikad nisu postojali; samo san i ideja o jednakosti. Jednakosti!
Jednakosti! U jednoj reči je skupljena i nagomilana hiljadugodišnja demencija! Misao o
jednakosti je rođena u mozgu inferiornog organizma: i mozgovi inferiornih organizama se još
uvek hrane njom.
Kako mogu bića koja su godinama bila rađana i uzgajana da plaćaju danak i da se potčinjavaju
da shvate osećanja onih koji su rođeni slobodni i onih koji su hrabrog porekla – onih koji
razumeju kosmički zakon da je moć– gospodar?
Ne možeš obuzdati oluju pomoću paukove mreze. Ne možeš da zauzdaš vulkan pertlom. Ne
možeš zatvoriti ciklon u rog za barut. Niti možeš uhvatiti plimski talas čakljom. Niti možeš da
staviš am među zube jakih. Pre će te poslati u grob.
Nijedan veštački plan društva – nijedna pobožna bajalica koliko god bila iskrena i
dobronamerna; ne može da spreči da gvozdeni lonac slomi i skrši glineni lonac – i zašto bi? Da
je socijalna jednakost izvodljiva bila bi uspostavljena odavno. Nikad nije bila uspostavljena i
nikad neće. (čovek ima pravo da bude imućan” pisao je Tomas Pejn. “Da” odgovorio je pažljiv
čitalac “Ima pravo da živi 1000 godina, AKO MOŽE”. To nije problem prava, već sposobnosti –
snage.)
Sta je svrha večnog sanjarenja, retorike i konstrukcije fantomskih čardaka ni na nebu ni na
zemlji, gradova bogova, bašti ushićenja, na temeljima namerne neistinitosti? Daj da budemo
pravi ljudi – ne galamxije, plačna mala deca koja nezrelo zahtevaju slatkiše.
...

13

Problem koji smo uvek pozvani da rešimo nije kako da učinimo život “srećnim i jednakim” jer
sreća je pokretno priviđenje, a jednakost je nemoguća, već je problem kako čovek može
osvojiti svoje šanse, nadmašiti svoje rivale i iskoreniti svoje gonice.
Trka pripada brzima, a borba hrabrima. Lepota i plen su uvek prerogativi hrabrih pobednika.

Jao ako si među pobeđenima!

Ti si u borbi za hleb, ljubav i dah,
ti si u trci za život do čeljusti smrti
(P.Luftig – “Bulletin” Australija)

Na ostrvu Jafa postoji izvanredna dolina smrti. Ona je bukvalno posuta kostima, lobanjama i
skeletima bezbroj mrtvih životinja i odvratnih stvorenja. U pogodno vreme, xinovske kornjače
160 X 100cm, putuju kroz dolinu iz mora da polože jaja. Na putu ih presreću čopori divljih
pasa i ti psi ih okreću na leđa i proždiru ih vadeći im creva iz nezaštićene utrobe. Kad se psi
zasite postaju plen tigrova. Onda lovci ubijaju tigrove zbog njihove išarane kože. Na tom
mestu niče bujna trava posle kišnog perioda, kroz lobanje i kosti koje su razbacane po toj
tropskoj Golgoti i navlači stoku koja tu pase. Opet, stoka se lovi zbog kože, rogova i mesa, a
njihove kosti ostaju tamo da đubre dolinu i pripreme je za nove generacije lovaca i lovljenih.
Takva je, u malom, slika svakodnevnog sveta, kakav u stvari jeste. Sva živa bića gonjena – i
bivaju gonjena.
Jao vama koji posrćete! Jao vama koji padate!
Oni koji prihvataju ideal “jednakosti, vere, nade i milostinje” u bilo kom obliku ili formi, koji
tumače činjenice smrtnog života kakve one nisu – kakve nikad nisu bile, kakve nikad ne mogu
biti. U istinu, kad svet životinja postane “moralizovan” i “izjednačen” izumreće. Bez sumnje,
kad se ima u vidu mračna strana svega ovoga, Paskal je bio prisiljen da piše sujevernim
srednjevekovnim dijapazonom: -“Uplašen sam kao čovek koji je u snu prenesen na neko
strasno pusto ostrvo i tamo se budi ne znajući gde je i kako će pobeći.
...

Neka padnu ničice u konfuziju i sramotu oni koji smišljaju nedela prema tebi. Neka budu kao
trice pred ciklonom i neka ih goni anđeo smrti, ne, neka ih prestigne. U rupi su sakrili zamku
za tebe: nek padnu u istu rupu. Onda, likujući, “vikni jako”. Raduj se! Raduj se! U sopstvenom
spasenju. Tada će sve kosti ponosno reći “ko je kao ja?” – zar nisam oslobodio sebe
sopstvenim umom? Zar nisam bio prejak za svoje protivnike – zar nisam upropastio one koji bi
upropastili mene?

14

Ova okrugla planeta nije zamišljena nirvana, već pre kovitlac svetlucave Valhale, gde
ratnici pobednici kušaju penušavu krv njihovih smrvljenih protivnika iz lobanja
ubijenih u neprekidnom ratu. sim na osvajanju su skorojevići, uzurpatori i, s toga, ih se
treba otarasiti bez žaljenja, i bez milosti u saglasnošću sa kosmičkim odlukama etničkih seoba.
Smrt, kažem! – Smrt!
Život je dvoboj i samo se najspremniji mogu nadati uspehu. Ako hoćeš da preživiš, O čitaoče!
(u najvišem smislu reči) idi i stavi sjaj u svoja dela. čuvaj se lažnih filosofija koje hoće da te
izjednače sa robovima i kukavicama! čuvaj se ugojenih sveštenika i državnih poreznika!
čuvaj se jezika koji su uglađeno obešeni i nikad ne zaboravi da su tvoji najveći neprijatelji na
zemlji oni prepredenih dvorana koji ti rečito, lukavo laskaju, tako da mogu prvo da osvoje
tvoje srce, a onda da te oderu živog. Moderni đavoli su tihi propovednici u svojim
propovedaonicama, - uređivački sofisti u svojim mrežama laži, politički krokodili na svojim
“deblima” i svojim “platformama”.
Oni su đavolje trojstvo! Oh! Oh! Da imaju jedan vrat i da sam ja Sudija Linč!
Ameriko! Ameriko! Uprkos svim sujevernim vezama koje su u tvom snu postavljene na tebe,
ipak nosiš odvažne ljude – hrabre ljude – moćne ljude. Gle! čas je stigao kad ćes u kobnoj
patnji roditi gromove i Jupitere da im upravljaju.
Gledaj, to vreme dolazi! Ne, na dohvat ruke je! Ali to neće biti period čistog uživanja. Ne! Ne!
– To će biti dan gneva, strašan dan – dan suda, dan patnje i pobede.
I demokratija! Demokratija! Ti,gubava demokratijo! – Ti, gnusna zarazo! – Ti, plastični
demonu! – Ti,ubico ljudi! Mnogi ljudi su poklekli pred tvojom infekcijom i nestali sa zemlje, ali
Amerika! Amerika! ]e te obrisati! – Ti, razorna bolesti – Ti, ljudska kugo!
Zaista! Zaista! Nova plemenitost će se roditi u tebi, O Ameriko! – Soj strašnih vojskovođa! –
Strogih uništitelja – Plemenitost koja se ne može kupiti kovanim simbolima menjaca novca –
Plemenitost hrabrosti, moći i sile – Plemenitost časna, oštrovida, bezgrešna, NEOSVOJIVA.

*
Kroz buduća sijanja sunca divne borbe. Herojske prirode ih vode kao što ih je vodila kroz Ilion.
Prirodan čovek istupa, još jednom, u svoj svojoj izazovnoj veličanstvenosti, razbijajući nečiste
idole, prkoseći bogovima i zakonima i robovskim moralima.

Kao naši pretci naši rođaci uvek moraju biti spremni da se bore – jer nema ničeg strašnijeg
nego kulturno i nacionalno uništenje.
Hrabro stoji pravo

JEVREJSKE KNJIGE SU ZA JEVREJE,

JEVREJSKE MESIJE SU SMISLILI ZA SEBE,

ALI AKO TI NISI OD JEVREJSKE KRVI,

KAKO ONI MOGU BITI ZA TEBE?

NAČINITI IDOLA OD KNJIGE,

TO JE OTROV DA IZLUDIŠ;

UMIRUĆI BOG NA KRSTU,

TO JE RAZLOG DA POLUDIŠ.

ČUVAJ SE SVIH SVETIH KNJIGA,

SVAKE VERE KOJA BI TE SAVILA,

I SVIH ZAKONA KOJE JE JEVREJ STVORIO,

I SVIH ZLATNIH PRAVILA.

“ZAKONI” I “PRAVILA” NAMETNUTI TEBI

OD DANA KADA SU IH STVORILI,

NISU NAMENJENI ZA TVOJE “DOBRO”

VEĆ DA BI TE OBORILI.
USUDI SE DA POKIDAŠ LANCE

I BUDI VERAN SAMOME SEBI.

USUDI SE: OSLOBODI SVOJU SVEST

OD STVARI KOJE ŠKODE TEBI.

UVEK MISLI SVOJE SOPSTVENE MISLI,

I NAUČI DA MISLIŠ ZDRAVO;

NAUČI DA KORISTIŠ SOPSTVENI MOZAK

I HRABRO STOJI PRAVO!

NAPISAO RADGARD REDBEARD, 1910

PREPEV NENAD DINARSKI, JUN 2000

Filozofija moći

Odakle potiče vlast čoveka nad čovekom?

Od sile oružija. Pobednici postaju vladari.

Ali među nama vlast silom je ukinuta?

To je popularna varka. Ona je jača nego ikada.

Kako to da je ne vidimo jasno?

Nema potrebe za prinudom nad inferijornima koji su uvek željni da se pokoravaju.

Kako se može Gospodarstvo Čoveka uništiti?

To se nikada ne može uništiti. Ono je osnovno.

Ali jedan Čovek da vlada nad drugim jeste pogrešno?

A šta je “pogrešno”? Jaki rade što ih je volja.

Ko su ti “jaki”?

Oni što pobeđuju, oni što uzimaju plen i loguruju na bojištu. Čitav život jeste bojište.

Odakle potiče podređenost?

Prvi rob beše poraženi borac, kasnije ukroćen uz pomoću gladi i batina. Njegovi potomci bili su
rođeni i trenirani za poslušnost sa još više pokornosti. Sve slugeranske klase su potomstvo
poraženih boraca.

Zar vazalstvo još uvek cveta kao i pre?

Sigurno. U nemilosrdnom sukobu za opstanak, svi slabići i krotko-misleće osobe su opravdano

pokoreni.

Ali mi smo učeni da “svi ljudi su stvoreni jednakima”?

Vi ste učeni mnogim diplomatskim lažima.

Kako rob može da povrati svoju slobodu?

Tako što će pobediti svog gospodara. Ako se on oseća da nije dovoljno muškarac onda mora
biti pokoran, iseći svoj sopstveni vrat, ili da umre boreći se nepokoran.

Ali sloboda mu se može podariti?

Sloboda se ne može podariti, ona se mora uzeti.

Onda je Sukob stalan, neizbežan, čak slavan?

Da! On je zamišljen kao neprestan, kao suđenje borbom. On nepogrešivo razdvaja krive od
nedužnih.

Ali to je oštra filozofija?

Priroda je oštra, okrutna, nemilosrdna prema svim nemilim stvarima. Njen osmeh je samo za
odvažne, jake, prekrasne i sve- usuđujuće.

Ti nemaš sažaljenja za “jadne i bedne”, “nevine”, i “srušene dole”?

Jadni i bedni su nakazna zaraza - nema nevinih, a srušeni dole su opravdano

prokleti - grešnici u paklu koji su oni sami stvorili.

Ti hvališ Jake, ti slaviš Moćne?

Da, Ja radim to. Oni su prirodni plemići. U njima ona sija: Sve-osvajajući! Neustrašivi!

Preuzeto iz “Moć Je Pravo”; Ragnar Redbeard,1910. Prevod i prepev Nenad Dinarski