Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
3Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mile Radenkovic - Cincari, Balkanski Hazari

Mile Radenkovic - Cincari, Balkanski Hazari

Ratings: (0)|Views: 638|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Nov 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

03/19/2011

pdf

text

original

 
MILE RADENKOVI
Ć
: CINCARI - BALKANSKI HAZARIIstorijska zaveraU balkanskim državama danas živi oko milion i po CincaraTragaju
ć
i za izvornim objašnjenjem zašto je jedna žena, koju sam video sad ve
ć
daleke1976. godine na pijaci u Radovišu, gradi
ć
u u isto
č
noj Makedoniji, istetovirala krst na
č
elu, susreo sam se enigmom zvanom Cincari. Zapitkivanja, razgovori i istraživanja togadetalja, koji je vrlo
č
esta pojava samo kod pripadnika toga naroda, odvela su me u jedanobi
č
an ali neverovatno tajanstveni svet. U svet koji jeste i nije, u svet koji je bio i više ganema, u svet koji može da vaskrsne u obliku u kojem se negde i nekada pojavio.I taman kad sam mislio da je pri
č
a okon
č
ana, da je mastiljavi krst na
č
elu one ženeodgonetnut, pozvali su me neki ljudi na neku skromnu i
č
udnu svetkovinu. U centruSkoplja, u onda elitnom i prvom kafi
ć
u "Kafe gril", stotinak ljudi i žena nešto jeproslavljalo. Posle uvodne tugaljive pesme, podržavane misti
č
nom igrom svih prisutnih, jedan kolega, redak znalac balkanskih naroda, kratko mi je došapnuo: "Eto, to su pravipotomci Cincara".
Č
injenica da sam me
ñ
u slavljenicima video mnoge poznateSkopljance, Makedonce, iznova je u meni upalila želju da se Cincarima vratim na jedanstudiozniji na
č
in. Imao sam sre
ć
u da te nezaboravne ve
č
eri sretnem i jednog "unikatnog"Cincara, gospodina Dina Kuvatu alijas Dimu Dim
č
evskog.Iz tog bavljenja ovim
č
udnim i neponovljivim stanovnicima Balkana, koji se prore
ñ
ujuvelikom brzinom, nastala je i ova skromna pri
č
a o Cincarima.Njihova zagonetna pojava, meteorski uspon i neprimetni pad u zaborav balkanskevetrometine, dostojni svekolikog zanimanja naše civilizacije, jer se istinsko dotrajavanjeCincara odvija pred našim o
č
ima. Ako je suditi po
č
injenicama, ovaj nadasve zanimljivnarod
č
eka neumitna sudbina Hazara. A da apsurd bude potpun, takvoj sudbini kumujusami Cincari, Vlasi, Aromuni... ili kako se ve
ć
sve ne zovu...Na širem prostoru Balkana danas ih sasvim pristojno egzistira oko milion i po (mada nijegreška taj broj pomnožiti sa dva), što tako
ñ
e protivure
č
i gornjoj konstataciji, ina
č
eizre
č
enoj od jednog "
č
istog" Cincara koji se, kako sam kaže, uzaludno opireneobjašnjivoj sudbini svog naroda.U tektonskim, etni
č
ko, politi
č
kim, nacionalnim i teritorijalnim poreme
ć
ajima, koji suzadesili Balkan, preko no
ć
i se oglašavaju svi koji smatraju da su narod i da kao takvimoraju da imaju svoju državu. Bezglasni jedino ostaju Cincari koji, vide
ć
e se kasnije izašto, zaista imaju pravo, ako ne na državu ono sigurno na nekakvu autonomiju u deluBalkana gde ih ima dovoljno za organizovano samospasavanje.Razume se, bez pretenzije advokatisanja, ispri
č
a
ć
emo pri
č
u o narodu koji izumire, a
č
ijisu predstavnici, kroz vekove, pa i danas, nezaobilazni u procesu nastajanja i trajanjugotovo svih balkanskih država, pa i naroda. Ova konstatacija nije preterana, i kamo sre
ć
eda je to u
č
inio jedan od hiljade "ro
ñ
enih" Cincara, onih koji danas službuju u zna
č
ajniminstitucijama balkanskih zemalja, i koji se, kakve li nacionalne ironije, stide i odri
č
usvojeg, zaista slavnog porekla.Istina je, istorijom Cincara bavili su se mnogi predstavnici ovih nenadmašnih sto
č
ara, kaoi nau
č
nici iz najbližeg susedstva, ali uglavnom u dnevnopoliti
č
koj, a ne u istorijskojfunkciji. Sami Cincari, verovatno s namerom da zasluže mesto u njoj, pisali su cincarskuistoriju bukvalno kopiraju
ć
i vizantijske istorijske spise, neretko poistove
ć
uju
ć
i
 
stanovnike balkanskih prostranstava sa Cincarima. "Istorija Arm Makedonaca"(Bukurešt, 1904. godine), rumunskog autora Jona Arginteanua je gotovo paradigma zanakaradno istraživanje porekla Cincara. Ako je nešto istinito i vredno u toj obimnojstudiji gospodina Arginteanua, to je svakako obimna bibliografija, na kojoj ina
č
e ontemelji svoju "slavnu istoriju" Cincara.Zaista, sa retkim izuzecima, svi koji su se latili pera da opišu Cincare radili su to kako bidokazali da su ovi zapravo deo "njihovog" naroda, a nikako autenti
č
na pojava na ovimprostorima. Uostalom, dovoljno je videti "cincarski opus": rumunskih, bugarskih,makedonskih, srpskih i albanskih nau
č
nika, etiologa, folklorista i istoriografa pa shvatitida su Cincari sve samo ne ono što su zaista.Zatiranje rodaMalo je poznato da su predstavnici Cincara samostalno nastupali na mirovnimkonferencijama u Londonu, Berlinu i VersajuNije da se Cincari nisu oglašavali traže
ć
i od Me
ñ
unarodne zajednice da se postepenopozabavi njihovim "pitanjem", ali su uvek
č
inili, na
č
inom i sredstvima neprimerenim zabalkanske uslove. Kao po pravilu, u
č
eniji i obrazovaniji od podanika mati
č
ne države, ukojoj su se prirodom posla trajno nastanili, Cincari su pribegavali "diplomatiji
č
injenica",koja nažalost, nikad nije urodila plodom.Malo je poznato široj balkanskoj javnosti, pa i ve
ć
ini Cincara, da su njihovi predstavnicisamostalno nastupali na mirovnim konferencijama u Londonu, Berlinu i Versaju, i da suod preure
ñ
iva
č
a Balkana tražili teritorijalnu i drugu autonomiju. Izvesno je samo da suuvek ostajali kratkih rukava.Postojani u naumljenom, oni samosvesniji Cincari, nikada nisu prestajali sapostavljenjem "cincarskog pitanja" na me
ñ
unarodnoj sceni. I ma koliko bilo
č
udno, istina je da su se u poslednje dve decenije obra
ć
ali svim merodavnim institucijama ikonferencijama, ali su uvek izostavljani sa dnevnog reda, što
ć
e re
ć
i izvan evrobalkanskestvarnosti.Radi ilustracije ovde
ć
emo pomenuti samo zasedanje KEBS-a u Madridu, Evropskogparlamenta i Pravne komisije Evropske ekonomske zajednice, te Beogradski samitministara spoljnih poslova balkanskih zemalja, na kojima su predstavnici Cincarapredo
č
avali argumente o svojoj autenti
č
nosti i posebnosti na Balkanu.U svim tim pismenim zahtevima oni nisu, kako se to može pretpostaviti, zahtevali neštošto je neostvarivo. Naprotiv, "opružali su se prema guberu", odnosno strogo su vodilira
č
una da svojim zahtevima ne naruše integritet prostora države u kojoj su se igromsudbine trajno nastanili. Njihova argumentacija ni u jednom slu
č
aju nije i ne može dapovredi nacionalna, verska i ostala ose
ć
anja drugih. Ono što su tražili retko je kakvakomisija ili institucija mogla da pobije, ali su svi pozvani arbitri previ
ñ
ali urednodostavljen zahtev.Dovoljno je, na primer, videti sadržinu pisma upu
ć
enog šefovima diplomatija balkanskihdržava (1986. godine), pa shvatiti da je re
č
o logi
č
nom zahtevu, prosto prirodnom pravuda se traži ono što su tražili. A tražili su da im se u balkanskim zemljama, u kojim upoprili
č
nom broju žive, dozvoli minimalna kulturna autonomija: štampanje knjiga,publikacija i listova na cincarskom jeziku, da se u programima radija i televizije uveduemisije na cincarskom jeziku, u trajanju od 20 do 30 minuta dnevno, da mogu daregistruju sopstvena kulturno-umetni
č
ka udruženja za negovanje folklora i obi
č
aja, da se
 
organizuje dopunska nastava na cincarskom jeziku u onim naseljima gde je velikakoncentracija Cincara.Genezu "totalne zapostavljenosti" cincarskog pitanja na Balkanu treba tražiti ume
ñ
unacionalnim politi
č
kim i teritorijalnim trvenjima, koja ni u jednom trenutku nisupogodovala, ne samo razrešenju, nego ma i kakvoj pomisli pokretanja "cincarskogpitanja". Naime, kako god da je Balkan bio ure
ñ
en i podeljen, Cincari su uvek ostajalirazdeljeni i podvojeni.Oni koji su morali da vode ra
č
una o tome naj
č
ć
e su, u svojstvu visokih diplomatskihpredstavnika, brinuli brigu za druge narode i države.
Č
esto velikim silama nije išlo u prilog da teritorijalno ure
ñ
enje Balkana, optere
ć
uju, zanjih, nevažnim cincarskim pitanjem. S druge strane, sami Cincari, koji su bili u vrhuvlasti, u svim balkanskim državama, opšti interes mati
č
nog naroda podre
ñ
ivali su li
č
nom,stalno se izgovaraju
ć
i da "valja sa
č
ekati neku sigurniju priliku".Takva prilika, na žalost, još nije do
č
ekana, i verovatno da nikada ne
ć
e ni biti, jerposlednje usitnjavanje Balkana i najava nove njegove integracije, Cincare pomera jošdalje od želje da svoju autenti
č
nost potvrde bilo kakvom autonomijom.Istina, mnoge potomke vi
ñ
enijih Cincara, a i one koji su danas na položajima u mnogimzemljama sveta, nije napuštala samosvest o nužnosti humanijeg zbrinjavanja potomakaslavnih moskopoljskih predaka. Da je tako pokazuju i novoformirana društva i udruženja,pokretanje specijalizovanih
č
asopisa i održavanje kongresa i drugih skupova Cincara,naro
č
ito u zemljama Zapadne Evrope, SAD, Kanadi i Australiji, gde su se, u potrazi za"hlebom" poodavno odoma
ć
ili.Logi
č
no pitanje: zbog
č
ega je do bu
ñ
enja samosvesti kod Cincara, rasutih po svetu, došlosa zakašnjenjem od najmanje jedan vek, ima i logi
č
an odgovor. Naime,
č
ak i na Zapadugde nema nikakve zabrane okupljanja na etni
č
koj ili nacionalnoj osnovi, Cincari supodlegli sindromu "genetske lojalnosti", zemlji u kojoj su zasnovali porodi
č
no ognjište.Na drugoj strani stoji
č
injenica da su mnogi, vrlo brzo, razume se radom i znanjem,dospevali u privilegovane krugove doti
č
nih zemalja (gde su stizali do ministarskih ipremijerskih fotelja), i izvorno bili upu
ć
eni u globalnu strategiju politike te zemlje iliodre
ñ
enog geopoliti
č
kog bloka. Upravo takvi pojedinci prvi su shvatili izlišnost bilokakvog pokretanja "cincarskog pitanja", naro
č
ito u eri dosadašnjih, naj
č
ć
e krvavihpreure
ñ
enja njihove postojbine, Balkana. Ti isti pojedinci su prvi zaklju
č
ili, a potom isvojim sunarodnicima utuvljivali istinu daje spas od zatiranja cincarskog roda unametanju pitanja etni
č
ke i kulturne autonomije, a ne pitanje stvaranja posebne države,
č
emu ina
č
e otvoreno streme pripadnici nacionalnih manjina nekih naroda u nezavisnimbalkanskim državama.Valja odmah re
ć
i da je istorija Cincara lišena
č
injenica o njihovom prapo
č
etku, što se, samalim izuzecima, odnosi i na ostale balkanske narode. Ti podaci su ili zatureni ilikrivotvoreni, tako da je danas zaista teško utvrditi korene Cincara.Najrevnosniji u "nau
č
nom" opusu cincarske istorije bili su Grci i Rumuni, prvi s ciljemkako bi dokazali da je njihovo poreklo gr
č
ko, a drugi da je pogrešno korene Cincaratražiti na jugu Balkana. Zanimljivo je da se dokazi jednih i drugih me
ñ
u sobom potiru, alii jedni i drugi funkcionišu do dana današnjeg. Gr
č
ku stranu, obimnim studijama brane:Mihail Hrisohu, E. Kurilas, Spiros Papageorgiju i Antonios Karamopulus. Svi oni polazeod teze da su Cincari, ili Kucovlasi, kako ih još nazivaju, starosedeoci sa gr
č
kih planina,bili romanizovani tokom dugogodišnje vladavine rimske imperije.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->