Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Najstariji jezik biblije

Najstariji jezik biblije

Ratings: (0)|Views: 22 |Likes:
Published by UnitedSlavicForce
Najstariji jezik biblije istorija Srba
Najstariji jezik biblije istorija Srba

More info:

Published by: UnitedSlavicForce on Nov 25, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2014

pdf

text

original

 
1
  
Анђелија Станчић Спајићева
 
 
  
Н
AJCTAP
И
J
И
JE3
И
K
БИБЛИ
JE
 
или
  
ЈЕДАН ОД
 HAJCTAP
И
J
И
XK
УЛ
T
У
PH
ИХ
HAPO
Д
A
  
Репринт ауторовог издања из
1929.
године
   
Издаје:
 
Издавачко прометна агенција «Мирослав»
  
 
2  
РЕЧ ИЗДАВАЧА
 
У оквиру библиотеке „Словенски источници" одлучили смо да објавимо још једну књигу којаће, надамо се, изазвати живе расправе у научним круговима. Реч је о књизи Најстарији језик Библијеили
 
један од најстаријих културних народа. Анђелије Станчић
-
Спајићеве, објављене 1929. године уБеограду.
 
Занимљив је и сам начин како смо дошли до ове одлуке. Могли бисмо рећи да је то почелокрајем јуна на промоцији књиге Срби... народ најстарији Олге Луковић
-
Пјановић. Тада нам јегосподин Војислав Хаџи
-
Девић показао једну, за нас, необичну географску карту. То је била савременатуристичка карта Синајског полуострва. Необичност те карте је била у томе што су се у близиниМојсијеве горе налазиле и планине са именима Српска. гора, Гора. Банат,
 
затим реке са именима Мир,Вир
-
ас
 
итд. У разговору који је потом уследио расправљали смо о пореклу тих имена. И још једномсмо се уверили у оправданост покретања питања о пореклу и кретању српског народа током историје.
    
Уједном тексту из VIII века пре наше ере, у којем се спомиње Тиглат
-
Пилеса III (744
-727),
спомиње се један поход све до планине Либанона, и ту, код описа тих похода, спомињу се планинеSaua и Srbua (на другом месту је написана планина Sarbua).
 
То је несумњиво занимљив текст који заслужује да буде истражен у вези са далекомпрошлошћу или пореклом и неких европских народа који су се доселили из Мале Азије на Балканскополуострво.
 
 
3
Непуних месец дана после промоције позвао нас је господин Владимир Цоља. Као законитинаследник укупних дела Анђелије Станчић
-
Спајићеве понудио нам је да обновимо издање књигеНајстарији језик Библије или један од најстаријих културних народа
.
 
Када је књигу донео, видели смода она баш и обрађује тему на коју нам је указала наведена мапа Синајског полуострва
-
о пореклу иизворном значењу непротумачених речи у најстаријим слојевима Библије.
 
При томе је као основа за тотумачење послужио српски језик.
 
После пажљивог читања одлучили смо да, и поред могућих реакција, књигу објавимо, и то извише разлога.
 
Сматрамо да се у наведеном делу, и поред одређених недостатака налазе подаци и тумачењакоји могу подстицајно деловати на продубљивање историјског и археолошког истраживања пореклаСрба као и њиховог кретања до садашњих станишта.
 
По мишљењу господина Еугена Вербера услед недовољног познавања хебрејског језика у овојкњизи се налазе одређене материјалне грешке.
 
Па и поред тога сматрамо да ово дело може такође подстакнути нове истраживаче да укомпаративној лингвистици потраже нове чињенице и доказе о заједничкој основи из које потиче исрпски
 
језик. При томе би
 
се та заједничка праоснова проширила
 
и изван онога што се данасподразумева под индоевропском језичком матрицом. Са научне тачке гледишта, поред данас већизвесне његове сродности са групом такозваних ностратичких језика, индоевропски језик би могаоимати сроднички однос и са семитским прајезиком, или је у узајамном међудејству могао
 
бар на њега утицати својом лексичко
-
културном компонентом. Овакав приступ оправдава и чињеницада је српски језик од осталих живих
 
језика индоевропских, по много чему, најближи древномсанскриту.
 
Посебан значај ова књига може имати за психолошка и теолошка истраживања духовнихпраслика, архетипова. Наиме, и када би историја или лингвистика дале потпуно негативне резултате, ушта искрено сумњамо, остало би отворено једно озбиљно питање: одакле склоност међу српским
 
истраживачима да преко свога језика препознају значења која су раширена од северозападних руна исага до југоисточних верских књига као што су санскритске Веде, Тора или Мојсијево петокњижје?Наравно, ово питање не додирује само истраживање језика у целини или појединачних речи већистраживање обичаја, предања и других појава повезаних са психологијом духовних праслика идуховних праоблика.
 
А можда једна од најпривлачнијих области у којој ће ова књига наћи своје место јесте подручјеуметности. У том смислу
 
претапање сазвучја и значења различитих
 
језика може имати средишно местоу долазећој планетарној поезији као и другим изразима новог уметничког стварања.
 
Колико ова истраживања могу бити подстицајна описаћемо на
 
једном практичном примеру, изживота. Тако смо током
 
једног разговора дотакли баш то питање српских истраживача да преко свогјезика распознају и дубоке садржаје у језицима других народа. Један од уважених професора је на торекао да је за њега таква склоност на граници националне патологије. Сродне изјаве су касније и уштампи објављиване. Упитала сам уваженог професора да ми објасни порекло кључне речи његовогзакључка патологија
.
 
Он је одмах одговорио да је та реч кованица од грчкнх корена пат... са значењем'болест' и лог... из кога се развило значење наука. На моје питање да ли у основи речи патологија
 
препознаје још нешто, он је помало охоло додао: „То је основа и ту нема више шта да се препознаје".
-
А не подсећа ли Вас, професоре, та основа пат на нашу реч пати или патња
,
 
а лог на
 
наш разлог и разложносг? Према томе, откуда то да се основно сазвучје и основно значење поклапају угрчком и у српском језику? Уважени професор ме је зачуђено гледао. Касније ми је признао да је такоједноставна чињеница за њега била право откриће. Овај пример смо навели да бисмо показали коликиброј питања може да покрене само једна реч. Например, та реч подстиче размишљање о Пеластима,народу који је пре Грка живео на просторима које су Грци потом освојили. А којој групи народа суПеласти припадали, треба
 
да
 
одговори историја и археологија. Друго питање је лингвистичко. Откудасродност у звуку и значењу грчких или можда прастарих пелашких речи са српским језиком? Папошто су то тако значајне речи патња и
 
разлог или антички логос
,
 
оне неизбежно покрећу и тему о

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->