Diplomski rad Petar Vujaklija

RG5881/02

S a d r ž a j:
Projektni zadatak za diplomski rad 2

Tehnički izvestaj 8

Hidrološki podac 10

Analiza opterećenja 11

Određivanje položaja potpornih ruku ustave 12

Proračun debljine lima 14

Parcijalni naponi u limu 15

Dimenzionisanje sekundarnih nosača 19

Dimenzionisanje glavnih nosača 20

Širina aktivne ploče (glavni i sekundarni nosači) 21

Kontrola napona i ugiba glavnih nosača 23

Dimenzionisanje poprečnih nosača 26

Širina aktivne ploče poprečnih nosača 29

Kontrola napona i ugiba poprečnih nosača 32

Ivični poprečni nosači sa ušicama za podizanje ustave 35

Potporne ruke segmentne ustave 36

Sila dizanja ustave S 38

Proračun ankera 42

Predmer i predračun 43

Literatura 44

1
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

UNIVERZITET U NIŠU
GRAĐEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET
KATEDRA ZA HIDROTEHNIKU

PROJEKTNI ZADATAK ZA DIPLOMSKI RAD

Student:Petar Vujaklija, RG 5881/02

1. UVOD

Sa namerom da se iskoristi hidroenergetski potencijal reke Nišave, na područiju opštine

Bela Palanka urađena su idejna rešenja za više manjih hidroelektrana, za potrebe više
potencijalnih investitora i u saglasnosti sa lokalnom samoupravom. Jedna od njih je MHE
„Čiflik“.
MHE Čiflik je protočno postrojenje pribranskog tipa pa su brana i elektrana na istom
profilu i predstavljaju funkcionalno jedinstveni objekat. Lokacija elektrane je na reci Nišavi, u
ataru sela Čiflik, Opština Bela Palanka, uzvodno od manastira Sveti Otac, na stacionaži км
63+300 toka Nišave (lok. stacionaža 1+300).

2. OPIS I IZVOD IZ IDEJNOG REŠENJA MHE „ČIFLIK“

2.1. Lokacija brane i hidroelektrane

Na uzvоdnom delu sliva, na reci Visočici, koja je desna pritoka Nišave, postoji
višenamenska akumulacija Zavoj u kojoj se vrši godišnje izravnanje doticaja. Voda iz
akumulacije se koristi i za proizvodnju električne energije u vršnoj HE Pirot, koja je predviđena
za rad u špicevima potrošnje konzuma, 3-4 sata dnevno. Iskorišćena voda predstavlja šok za
Nišavu, kako po proticaju od 45 m3/sek, tako i po temperaturi vode od 4-6 oC, pa je predviđeno
da se ovaj problem ublaži upuštatanjem samo dela proticaja iskorišćene vode istovremeno
direktno u Nišavu. Ostatak vode se smešta u kompenzacioni bezen, iz koga se kasnije tokom
dana ravnomerno ispušta u reku.
Na nizvodnom toku Nišave, u Sićevačkoj klisuri, postoje dve protočne derivacione
hidroelektrane koje su izgrađene pre oko 100 godina - Sveta Petka u ataru sela Ostrovica i
Sićevo u blizini sela Sićeva.

2
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Na predmetnom lokalitetu dužine oko 3 km, izvršeni su neophodni geodetski radovi,

rekognosciranje terena od strane stručnih lica, kao i analiza vlasničke strukture . Na ovom delu
toka Nišava raspolaže bruto padom od oko 5 m.

Na početku razmatrane deonice Nišave, lokalna stacionaža 0+000 (stacionaža 62+000

toka Nišave), nalazi se seoska plaža i stara kamena pregrada kojom počinje dovodna vada
vodenice koja je napuštena i nije u funkciji nekoliko desetina godina. Profil nije podoban za
funkcionalne promene. Uzvodno, do stacionaže 0+280, proteže se prava deonica sa mirnom i
dubokom vodom. Od stacionaže 0+300 do stacionaže 0+550 Nišava teče kroz dva rukavca sa
većim ujednačenim podužnim padom, opstrujavajući adu obraslu gustom vegetacijom. Na
profilu 0+570 Nišava teče ispod mosta na putu Niš – Sofija. Most ima četiri oslonca, od kojih su
dva rečni stubovi. Uzvodno od mosta su dve deonica sa dubokom vodom i malim padom. One su
ograničene kamenim kaskadama na profilima 0+860 i 0+910. U zoni kaskada, na levoj obali,
nalazi se manastir Sveti Otac sa konakom i starom česmom izvanrednog kvaliteta vode.
Uzvodno, do brzaka koji je na profilu 1+150, tok je miran, voda doboka. Na prelivu ovog brzaka,
stacionaža 1+300, nalazi se profil brane i elektrane. Levoobalna inundacija je u vlasništvu
Manastira, a desnoobalna, na kojoj je zgrada elektrane, je u privatnom vlasništvu. Generalno od
profila 1+420 uzvodno proteže se atar sela Sinjac, sa dominantno privatnim vlasništvom nad
parcelama, osim dve na levoj obali nizvodno od železničkog mosta koje se vode na Zem.
zadrugu iz Sinjca. Od brane do profila 1+860 padovi su prosečni, sa kaskadom na profilu 1+600.
Na ovoj deonici se nalazi i ada dužine oko 100 m. Uzvodno, sve do železničkog mosta na Nišavi,
stacionaža 2+750, smenjiju se deonice sa većim padom, većim brzinama vode i nesimetričnim
zakrivljenim koritom. Na ovoj deonici se nalaze dve ade dužina 120 do 150 m. Ispod
železničkog mosta prolazi poljski put. Ovaj put takođe prolazi i ispod međunarodnog puta Niš –
Pirot, koristeći podvožnjak kojim se provodi i jaruga-potok iz sela Sinjac. Uzvodno od
železničkog mosta više od 400 m je deonica reke vrlo malog pada i niske desne obale, a zatim do
granice sa opštinom Pirot Nišava raspolaže bruto padom oko 4,5 m, sa vrlo niskim obalama.
Zgrada elektrane je udaljena 40 m od međunarodnog puta Niš – Sofija. Već postoji
prosečen trup ogranka pristupnog puta, koji treba revitalizovati planiranjem i oplemenjivanjem
kolovoza, kako bi mogao da se koristi za transport kabastih i teških tereta. Pristupni put se
odvaja od postojećeg parkinga, pa nije potrebna rekonstrukcija postojećeg puta. Do profila brane
se može prići i levom obalom, starim lokalnim putem Čiflik – Sinjac sa makadamskim
kolovozom. Put je tesan ali se može koristiti za transport pri izvođenju radova.
Lokacija postrojenja je između puta i železničke pruge i izvan koridora postojećih i
planiranih infrastrukturnih objekata, kao i izvan koridora 10. Visokonaponski 10 kV dalekovod,
kao i niskonaponska mreža, udaljeni su 1100, odnosno 900 m od lokaliteta. Izvor vode koji je
moguće kaptirati, odnosno česma sa pitkom vodom, udaljeni su 500 m. Moguć je priključak na
vodovodnu mrežu Čiflika, na udaljenosti od 1000 m.
Branom građevinske visine oko 6,00 m formiraće se uspor na koti 312,90 mnm koji će se
protezati sve do profila 300 m uzvodno od železničkog mosta. Desna obala nizvodno od brane je
sačinjena od čvrstih krečnjaka. Desna obala uzvodno od brane duž celog uspora je relativno
niska. Parcele na inundaciji su u privatnom vlasništvu, a većina je u ataru sela Sinjac. Leva obala
je takođe niska i nizvodno i uzvodno od brane, samo je na nekim deonicama iznad kote ogledala
usporene vode. Parcele na levoj obali su u vlasništvu Manastira, Zemljoradničke zadruge Sinjac i
privatnika.
Kamenolomi sa separacijama su udaljeni od lokaliteta 20 km. Fabrike betona, pogoni za
obradu armature, stovarišta građevinskog materijala kao i više privatnih preduzeća sa
građevinskom mehanizacijom i transportnim sredtvima postoje u Beloj Palanci – 8 km, i u Pirotu
– 16 km. Pozajmišta rizle – prirodnog drobinskog materijaja nalaze se u obliku sipara duž puta
Niš – Pirot na udaljenosti od lokaliteta 150 do 400 m, i mogu se slobodno koristiti. Kao

3
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

pozajmišta zemljanog i šljunkovito-peskovitog materijala, praktično neograničene količine,

mogu se iskoristiti dve ade koje će biti potopljene akumulacijom. Prosečna udaljenost od
objekata je 350 m.

2.2. Opis tehničkog rešenja

Izborom i lociranjem objekata postrojenja, njihovih dimenzija i gabarita, ispoštovan je

postulat da se ne remeti prirodni režim vodotoka i okoline u svakom aspektu i nizvodno i
uzvodno od profila elektrane, zadržavajući vodu generalno u koritu reke i delimično na
inundaciji. Koncepcija tehničkog rešenja je takva da ne ugrožava biljni i životinjski svet u reci i
na obalama, naprotiv, može se reći da ovo rešenje ima pozitivan uticaj na vodotok i okolinu.
MHE Čiflik je protočno postrojenje pribranskog tipa pa su brana i elektrana na istom
profilu i predstavljaju funkcionalno jedinstveni objekat. Instalisani proticaj postrojenja je 40
m3/sek na bruto padu od 4,70 m (3,4 m uspora+1,3 m ukopavanja).
Branom građevinske visine oko 6,00 m formiraće se uspor na koti 312,90 mnm, dužine
oko 1800 m, sve do profila 300 m uzvodno od železničkog mosta, što podrazumeva izdizanje
nivoa vode na profilu brane generalno za 3,40 m. Akumulacijom će se potopiti i dve ade, koje
mogu da posluže kao pozajmišta zemljanog i šljunkovito-peskovitog materijala. Iskopom će se
formirati dopunski prostor za deponovanje nanosa i popraviti karakteristike profila pri tečenju
katastrofalnih voda. Kriterijum na osnovu koga je izvršen izbor kote uspora, odnosno radnog
nivoa akumulacije je da se na profilu železničkog mosta ne pogoršaju uslovi prirodnog tečenja.
Usvojena kota radnog nivoa vode u akumulaciji je na profilu železničkog mosta za 0,20 m niža
od kote vode u prirodnom koritu kada njime teče 45 m 3/sek, što je redovni proticaj kada
elektrana Pirot radi punim kapacitetom. Denivelacija od 0,20 m omogućava dizanje nivoa za tu
vrednost, pri povećanju proticaja, a da se ne prekorači prirodni režim tečenja i da sigurno ne
dođe do izlivanja. Povećanje nivoa vode iznad kote uspora biće registrovano na profilu mosta
instrumentima za kontinualno automatsko registrovanje nivoa vode sa daljinskim prenosom do
komandne zgrade postrojenja, odnosno do uređaja za automatsko manipulisanje ustavama, čijim
se dizanjem propušta kroz branu potrebna količina vode radi sprečavanja izlivanja i održanja
radnog nivoa vode konstantnim na profilu železničkog mosta. Kod mosta se postavljaju i
instrumenti za uzbunjivanje koji će omogućavati i ručnu manipulaciju ustavama. Potrebni
električni vodovi biće ugrađeni u rov duž desnoobalnog zažtitnog nasipa.
U ovim slučajevima, nivo vode uzvodno od brane jednak je radnom nivou, ili je veći, sve
do maksimalnog, pri tečenju katastrofalnih voda. Ovakav režim rada treba da bude sproveden
automatskim upravljanjem postrojenjem, uz mogućnost automatske i ručne manipulacije
ustavama i ostalom hidromehaničkom opremom. Obezbediće se automatsko uzbunjivanje i
signalizacija promena nivoa vode, odnosno promena proticaja, u sprezi sa automatskim
elektromotornim pogonom i ručnom manipulacijom ustavama. Moguća je dovoljno brza
manipulacija ustavama, tako da se mogu izbeći iznenađenja i neželjeni događaji (izlivanje), uz
uslov da se objekti održavaju uredno. Nije potreban temeljni ispust. Izbor hidromehaničke
opreme je predmet idejnog i glavnog projekta. Idejnim projektom će se obraditi oprema i
raspisati tender, a glavnim projektom će se rešiti svi detalji.
Sigurnost ovakvog načina rada postrojenja obezbeđuje se sa najmanje dva alternativna
izvora energije, čime se postižu i sledeći efekti:
 Omogućava se evakuacija velikih voda prirodnim režimom tečenja,
 Omogućava se transport vučenog nanosa,
 Ne pogoršavaju se uslovi zaštite priobalja od poplava,
4
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

 Isti uslovi u pogledu podzemnih voda,

 Formira se 1,5 km mirne vodne površine podobne za rekreaciju,
 Nema problema oko „proticaja biološkog minimuma“

Nizvodno od brane se korito reke čisti i produbljuje sa prosečnim podužnim nagibom dna
od 0,05 % na dužini od 1000 m, čime će se ostvariti derivacioni deo pada od 1,30 m (obaranjem
kote dna reke na profilu brane za 1,3 m), sa kotom donje vode 308,20 mnm. Na ovaj način se
formira bruto pad postrojenja HBR= 4,70 m. Materijal koji se kopa iz korita reke ja raznovrsnog
granulometrijskog sastava i krupnoće, od zaglinjenih šljunkovito-peskovitih, do krupnijih
komada kamenja i oblutaka vučenog nanosa. Sav materijal iz iskopa se koristi za izradu nasipa.
Veći deo radova na iskopu će se obaviti na rukavcima Nišave duž ade nizvodno od drumskog
mosta, a značajnije obaranje nivoa donje vode ostvariće se uklanjanjem dve pregrade od krupnog
kamenja koje formiraju kaskade uzvodno od mosta, u zoni konaka i Manastira. Iskop u zoni ade
ima karakter regulacije Nišave, koja na ovoj deonici teče kroz dva rukavca. Radovi na
produbljenju i proširenju korita reke se mogu efikasno obavljati samo u suvoj građevinskoj jami.
U tu svrhu će se prvo pregraditi levi rukavac za vreme malih voda, na početku i na kraju ade,
čime će voda biti skrenuta u desni rukavac. Nakon završene regulacije ukloniće se pregrade. Na
isti način je moguće produbljenje i desnog rukavca, ukoliko se nakon detaljnije analize bude
zaključilo da je to potrebno. Produbljenjem korita reke duž ade spustiće se i kote dna reke na
profilu drumskog mosta. Kako most ima dva rečna stuba, od kojih je levi napadnut maticom
reke, izvešće se neophodni radovi na stabilizaciji i fiksiranju dna reke na profilu mosta. Ovi
radovi podrazumevaju izradu praga i oblaganje dna i obala reke ispod mosta kamenom u
cementnom malteru.
Desna obala nizvodno od brane je sačinjena od čvrstih krečnjaka. Desna obala uzvodno
od brane duž celog uspora je relativno niska, pa je potrebno da se uradi vodonepropustni nasip
duž obale, kako bi se sprečilo plavljenje i održala namena obradivih površina na inundacijama.
Leva obala je samo na maloj dužini iznad kote ogledala vode, pa je i ovde duž većeg dela
obale neophodno da se izvede zaštitini nasip. Nasipi će se izvesti od različitih materijala iz
iskopa i iz pozajmišta koji ne mogu da obezbede vodonepropusnost. Vodonepropusnost nasipa
kao i vododrživost podloge biće obezbeđena ugradnjom geomembrana ili fondalina. Na delu leve
obale sa tesnom inundacijom (km 1+450 do km 1+550, lok. stac.) dužine oko 100 m nije moguće
da se efikasno izvede zemljani nasip, pa će se obala zaštiti izradom priboja od čeličnih talpi (npr.
Larsen, Hoesch...).
Širine inundacija su relativno male, od 0 do 120 m. Površine obe inundacije od nekoliko
hektara su proporcionalne dužini uspora, nisu velike, pa se njihovim potapanjem može dobiti
jednostavno alternativno varijantno rešenje, ukoliko Investitor bude uspeo da povoljno reši
imovinsko-pravne odnose, koji će, u svakom slučaju, delimično uticati na ekonomičnost
postrojenja.

Brana je locirana 500 m uzvodno od manastira Sveti Otac, na stacionaži km 63+300

toka Nišave (lok. stationaža km 1+300) i ona predstavlja najdelikatniji objekat postrojenja.
Kriterijum za izbor lokacije brane bio je optimum u odnosu na energiju, tehničko-tehnološke
uslove, vlasničku strukturu, održavanje i ekologiju. Jedan od povoljnih profila koji se nalazi 500
m nizvodno od usvojenog, odbačen je zbog neposredne blizine manastira Sveti Otac i konaka,
kao i zbog ugrožavanja izvora i česme. Osim toga, bilo bi veoma teško i skupo odvesti bujičnu
vodu sa padina planine Belave, koja se propustom provodi ispod železničke pruge.
Izgradnjom brane diže se prirodni nivo reke do radnog nivoa akumulacije. Propuštanje
viška vode, kao i velikih voda, kroz profil na kome je brana, obezbediće se kroz tri polja koja se
5
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

zatvaraju pokretnim delovima brane – ustavama. Dizanjem ustava do potrebne kote, oslobađa se
proticajni profil za evakuaciju viška vode, a njihovim potpunim uklanjanjem iz proticajnog
profila se omogućava evakuacija katastrofalne količine vode. Imajući u vidu širinu korita reke i
visinu potrebnog uspora na profilu brane, svrsishodno je da se primene tri segmentne ustave,
(dva rečna stuba), koje u potpunosti zadovoljavaju uslove eksploatacije. Dve ustave uz levu
obalu su dužine 10,00 m i visine 2,00 m. Ustava uz desnu obalu, koja je u zoni ulazne građevine,
dužine je 6,00 m i visine 3,00 m. Ova ustava ima ulogu temeljnog ispusta, a služi i za evakuaciju
vučenog nanosa iz zone praga ulazne građevine. Alternativno rešenje se može dobiti primenom
tablastih čeličnih ustava sa rešetkastim glavnim nosačima. Preko brane postoji pešački most za
internu upotrebu, a koji će koristiti i za pregled i održavanje objekata i opreme.

Zgrada elektrane je na desnoj obali, upravna je na tok reke i pruža se između obalnog
zida i stenskog masiva koji ograničava desnoobalnu inundaciju. Montažni i mašinski prostor nisu
zatvoreni halom. Turbinsko-generatorski prostor će se izvesti kao šahtni, a montaža-demontaža-
remont kompletne opreme vršiće se uz pomoć pokretnih dizalica, koje se angažuju po potrebi.
Gradi se objekat u kiji se smeštaju komandni prostor, tafoi niskog i visokog napona, elektrika i
automatika.
Elektrana će imati tri agregata sa cevnim „S“ turbinama sa horizontalnim vratilom. Jedan
agregat treba da bude sa instalisanim protokom od oko 8 m3/sek, a dva agregata sa po 16 m3/sek,
što će omogućavati vrlo povoljan i elastičan rad elektrane. Iskorišćena voda se vraća u reku kroz
sifon i odvodnu vadu, za svaki agregat posebno.
Pristup zgradi elektrane, kao i sav transport, obavljaće se postojećim putem dužine 80 m
od parkinga na međunarodnom putu Niš-Sofija. Ova deonica će se revitalizovati prema
potrebama elektrane. Pristup je takođe moguć i lokalnim putem na levoj obali.
Priključak na distributivnu mrežu biće ostvaren preko razvodnog postrojenja 10 kV (ulaz,
izlaz) u zgradi elektrane, kablom do prvog dalekovodnog stuba.
Maksimalna bruto snaga elektrane je : Nbr=9,81x40x4,7=1.880 kW
Raspoloživi hidroenergetski potencijal: Era=9,81x20,4x4,7x8.760=8,24 GWh

Ulazna građevina sa tri polja-otvora i rešetkom se nalazi u obalnom zidu. Na svakom

otvoru ulazne građevine, iza rešetke, nalaze se tablaste ustave (radna i pomoćna) kojima se može
sprečiti tečenje vode ka vodnim komorama turbina. Prag ulazne građevine je 1,20 m iznad dna
reke, odnosno iznad praga ustave, čime se sprečava ulaženje vučenog nanosa u vodnu komoru
ispred turbina.

Odvodna vada elektrane kojom se iskorišćena voda vraća u reku slobodnim tečenjem,
počinje profilom na izlazu iz sifona i završava izlivnom građevinom na kraju obalnog zida.
Sastoji se od tri nezavisna kanala. U sastavu izlivnog objekta je zatvaračnica odvodne vade sa
uređajima za manipulaciju tablastim zatvaračima. Ovi zatvarači istovremeno služe i kao sifonski,
što je omogućeno veoma kratkom odvodnom vadom.

Riblja staza. Na nizvodnom toku Nišave, u Belopalanačkoj kotlini, atar sela Klisura, 5
km od predmetnog lokaliteta, postoji niska kamena brana, a u Sićevačkoj klisuri, postoje dve
protočne derivacione hidroelektrane koje su izgrađene pre oko 100 godina - Sveta Petka u ataru
sela Ostrovica i Sićevo u blizini sela Sićeva, nemaju riblje staze, niti bilo koju drugu mogućnost
za migraciju riba iz reke Južne Morave ka uzvodnom toku Nišave.
U Nišavi živi više vrsta riba (klen, mrena,skobalj,som,šaran,linjak,krkuša...) i sve se
evidentno mreste u blizini mesta boravka. Mesta mrešćenja su poznata i ona su, za vreme mresta,
pod nadzorom ribolovačkog udruženja. Imajući sve ovo u vidu, može se zaključiti da izgradnja

6
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

riblje staze nije neophodna. Međutim, uvažavajući savremene ekološke tendencije, pojavu da se
kvalitet vode u Nišavi godinama popravlja, kao i činjenicu da se u reci peca sve veći broj krupne
potočne pastrmke, predviđena je izgradnja riblje staze na levoj obali.
Riblja staza povezuje donju i gornju vodu duž leve obale, oslanjajući se na levoobalni
zid. Riblja staza je u obliku hidrotehničkog stepenastog kanala sa šikanama i slobodnim
tečenjem.

3. ЗАДАТАК

3.1. Прикупити постојеће хидролошке податке о водотоку на

предметном профилу.
3.2. Срачунати нивое при течењу воде вероватноће појаве једном у сто
година, за правоугаоно корито ширине 29 м, са три поља ширине по 8 м и
два речна стуба дебљине по 2,5 м.
3.3. Урадити идејни пројекат сегментне уставе за формирање успора
висине 3,5 м.
3.4. Урадити оријентациони предмер и предрачун радова за једну
уставу.

Рок за израду је три месеца.

Дипломски рад се предаје у три примерка, од којих два задржава Факултет.

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК:

Проф. др Душан Живковић

7
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Tehnički izveštaj
U cilju regulisaja režima vodotoka definisanog projektnim zadatkom, previdjena je
izgradnja pregrade na reci Nišavi na lokaciji koja pripada teritoriji opštine Bela Palanka.
Izgradnjom pregrade omogućava se stvaranje akumulacije za potrebe male hidroelektrane HE
Čiflik. Pregrada je locirana na karakterističnom poprečnom preseku po celoj širini vodotoka a na
stacionaži km63+300 toka Nišave. Sastoji se iz tri ustave na prelivnim poljima koja su
ograničena obalnim zidovima i sa dva rečna stuba. Za regulaciju režima vodotoka predviđene su
tri segmentne ustave od čeličnog lima. Segmentna ustava se sastoji od zaustavnog lima koji ima
oblik segmentne cilindrične ljuske, primarne noseće konstrukcije u obliku roštilja od poprečnih i
podužnih nosača, glavnih nosača, potpornih ruku, oslonaca i uređaja za vođenje i zaptivanje.
Segmentna ustava zaustavlja protok vode, a silu pritiska prenosi preko potpornih ruku, ležišta i
ankera u betonu na obalne zidove i rečne stubove. Manipulacija segmentnom ustavom vrši se
elektromehaničkim pogonom preko lanaca koji su povezani sa ušicom na samoj konstrukciji
ustave. Elementi zaptivanja nalaze se na samoj ustavi dok su elementi vođenja ustave sastavni
delovi betonskog stuba i praga za oslanjanje ustave u zatvorenom položaju.
U operativnom smislu segmentna čelična ustava ima ležište sa samomazajućom čaurom
od bronze kao osovinom i pogon za manipulaciju.

Funkcionalno rešenje

Na lokaciji pregrade širina korita reke Nišave iznosi 29 metara. Za formiranje uspora
visine 3,5 metra definisane su tri segmentne dimenzija L=8,0 m i H=3,5 m koje su između dva
obalna zida i dva stuba u vodotoku dimenzija 2,5 x 6,0 x 8,0 m.
Nakon prikupljanja postojećih hidroloških podataka o vodotoku na predmetnom profilu
određeni su i sračunati nivoi pri tečenju vode verovatnoće pojave jednom u sto godina, tj. pri
proticaju od Q= 520m3 /s . Određivanje nivoa stogodišnje vode na karakterističnom mestu
izvršeno je pomoću kompjuterskog programa HEC-RAS, pogodnog za modeliranje rečnih
tokova. Centar rotacije segmentne ustave, tj. mesto oslonca ustave na okolne stubove postavljen
je radi sigurnosti od udara plivajućih predmeta i potapanja pri katastrofalnim proticajima na
1,20 metara od određenog nivoa stogodišnje vode.
Potporne ruke koje nose telo ustave i spajaju je sa ležištem i osloncem na stubovima
dimenzionisane su prema maksimalnim silama u njima. Njihov položaj određen je tako da
maksimalne sile u svim potpornim rukama budu približno jednake.

8
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Debljina čeličnog zaustavnog lima na telu ustave određena je tako da ni u jednom polju
lima ne budu prekoračeni dozvoljeni naponi i ugibi.
Dimenzije i vrste svih nosača na telu ustave (glavnih, poprečnih i sekundarnih) određene
su prema maksimalnim momentima savijanja i dozvoljenim naponima za čelik Č0452.
Sila dizanja ustave određena je tako da u svakom trenutku obezbedi normalno
manipulisanje ustave tj. njeno dizanje i spuštanje. Proračunom je određena veličina sile dizanja
ustave koja pri maksimalnom pritisku vode savladava silu trenja i težinu ustave.
S obzirom na pogodne geološke i geometrijske karakteristike profila moguće je efikasno
sinhronizovati operacije tehnološkog procesa izgradje objekta u sušnom periodu (izrada zagata,
betoniranje temelja stubova, ugradnja opreme).

Konstuktivni elementi

Predmet diplomskog rada je idejni projekat segmentne ustave za dati proticajni profil
koristeći parametre potrebne i predviđene za projektovaje ovakve vrste objekta.
Osim osnovnih geometrijskih karakteristika proračunom su usvojeni sledeći elementi:
- Konstrukcija segmentne ustave izrađena je od čeličnih limova i profila
zavarivanjem u kvalitetu materijala Č0452.
- Zaustavni lim d = 8 mm sa potrebnim ukrućenima od profila:
- 1. Glavni nosači: I profil 2 ×≠ 200 ×15+∦ 10× 370
- 2. Sekundarni nosači: IPE profil 2 ×≠ 46 ×5,2+∦ 8 × 69,6
- 3. Poprečni nosači : T profil 120 ×10+10 ×190
- Ležište segmentne ustave je cilindrično, a osovina je od kvalitetnog čelika
snabdevena samomazajućom čaurom od bronze ø 159.
- Za bočno vođenje, na bokove tela ustave pričvršćena su četiri gumena točka,
prečnika 50 milimetara, koja se kreću po trakama od ’’prohromskog’’ lima širine 100
milimetara koje su sastavni delovi bočnih strana čelične obloge
- Po obodu ustave nerđajućim zavrtnjevima M12 učvršćen je vodonepropusni ram
sa podesivim gumenim zaptivačima
- Podnožno zaptivanje je prizmatičnom gumenom trakom, bočno zaptivanje je od
gumenih zaptivača tipa ’’muzička nota’’ sa odgovarajućim vezom lepljenjem u donjoj
zoni bokova, a tvrdoće 70 Shore.
- Zaptivači naležu na prohromske lajsne d = 100 mm koje su sastavni delovi
vertikalne obloge i praga sa donje strane.
- Poptporne ruke segmentne ustave dimenzionisane su kao kvadratne cevi bez šava
dimenzija 160 x 160 mm. U blizini oslonca, tj. u okolini uške za osovinu segmentne
ustave izvršeno je zadebljanje potpornih ruku na d=260mm
- Sve čelične površine su AK (anti-korozivno) zaštićene sa završnim premazom na
bazi smola po propisima za ovakvu vrstu objekta a prema planu AKZ.
Pri ugradnji segmentne čelične ustave sinhronizacija pojedinih operacija u okviru
tehnološkog procesa definisaće se projektom montaže ustave i uputstva proizvođača elekto-
mehaničkog pogona.

9
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Hidrološki podaci
Tabela srednjih mesečnih proticaja reke Nišave na
Srednji
god.
Godina I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII proticaj
[ m3 /s ]
1990 7,88 13 12 19,5 19,6 14 5,4 4,28 3,38 3,25 8,07 11,4 10,147
1991 14,6 19,2 27,9 26,2 38,5 32,7 16,8 10,2 10,9 4,46 10,3 16,6 19,03
1992 14,2 20,9 17,5 30,2 12,3 15,4 15 7,6 7,49 3,63 9,58 15,1 14,075
1993 17,2 15,6 17,3 18,8 13,5 7,62 3,9 2,62 2,12 3,9 12,9 10,5 10,497
1994 9,46 12,1 8,74 12,6 12,7 7,86 7,95 5,68 5,16 9,81 6,92 12,1 9,2567
1995 6,24 7,96 8,51 16,9 21,9 13,4 7,76 5,53 5,59 7,02 25,3 41,7 13,984
1996 34 43,9 30,5 54,5 27 16,2 6,63 4,91 13,7 10,3 13,1 32,4 23,928
1997 37 20,8 24,5 51,5 31,9 23,8 9,78 11,2 5 19,1 11,4 11,9 21,49
1998 15,7 33,6 35,9 19,1 15,8 11,4 6,05 5,54 6,57 15,9 15,5 19,6 16,722
1999 23,4 27,2 49,1 43,9 37,3 28,8 16,5 9,39 6,45 13,2 18,4 22,4 24,67
2000 20 26,4 44,5 49,3 30,6 32,5 15,7 10,7 2,7 1,42 2,34 3,07 19,963
2001 2,9 3,57 12,4 26,5 17,3 12,6 7,54 4 4,68 5,83 6,27 14,8 9,8658
2002 19,2 10,1 11,1 20,8 12,7 16,1 8,12 15,5 6,93 23,3 15,1 14,8 14,479
2003 54,5 27,9 22,7 43 37,3 27,6 9,34 6,96 5,84 20,8 10,5 8,12 22,9

Qsrmes
19,7 20,2 23 30,9 23,5 18,6 9,75 7,44 6,18 10,1 11,8 16,7 16,501
[ m3 /s ]
profilu Čiflik za niz od 1990-2003. godine

10
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Merenjem proticaja za potrebe idejnog projekta segmentne ustave utvrđen je proticaj

vode verovatnoće pojave jednom u sto godina koji iznosi Q1 %=520 m3 /s. Za ovaj proticaj
određeni su nivoi vode na predmetnom profilu primenom kompjuterskog programa HEC-RAS.

Analiza opterećenja

Slika 1. Šema za analizu opterećenja od

hidrostatičkog pritiska vode

ρ= 42,8˚= 0,747rad; β= 2,1˚= 0,037rad;

11
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

h2 3,52
Wx=B ∙ γ ∙ =8∙ 10 ∙ =490 kN
2 2

h 3,5
e t =V − =3,7− =2,533m
3 3

−R 2 1 V
Wy=B ∙ γ ∙
2 [ (
∙ sin 2 β + β−ρ −u h−
2
2
2 ) (
=¿ )]
−5,45 1 3,7
¿ 80 ∙ [ ( 2 )]
sin ( 2 ∙0,037 )+ 0,037−0,747) −4,0 ∙ ( 3,5− =¿
2 2
¿ 80 [−14,84 ∙ ( 0,037+0,037−0,747 ) −6,6 ]

⇒ Wy=271 kN

V2 V R3

x s=B ∙
γ[ ( )
2 3 6
3
h− + ∙sin β
=¿
]
Wy

3,7 2 3,7 5,453

¿ 80
[ (
2
∙ 3,5−
3
+ )6
∙ 0,00005 ]
271

( 6,485 ∙2,2667+ 0,0013 )

⇒ x s =80 ∙ =4,58 m
271

W =√ 4902 +2712=595,95 kN

Wy 271
tgα= = =0,553 ⇒ α=28,94 °
Wx 490

Određivanje položaja potpornih ruku ustave

12
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Slika 2. Geometrijske karakteristike ustave

δ =52,2 ° ; γ =20,8° ⇒ β=17 °

W
R= =279,975 kN ⇒ Rx =245 kN ; R y =135,5 k
2

B cos δ + A cos γ =R x
B sin δ + A sin γ =R y
B≈ A
B cos 52,2° +cos 20,8° =245
B sin52,2 ° +sin 20,8 °=135,5

B∙ 0,613+ A ∙ 0,935=245
B∙ 0,79+ A ∙ 0,355=135,5

⇒ A=157,21 kN
B=159,92 kN

π ∙ R ∙αp
L=
180
3,14 ∙ 5,45∙ 18,7
⇒ L1= =1,78 m
180
L2=1,616 m

13
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

L3=0,475 m

Slika 3. Skica ustave i prikaz nosača i limova

Proračun debljine lima k=0,75 ; σ doz =1400 N /cm

2

Polje 1
17,8
a=1000 mm ; b=1780 mm ; p1= =8,9 kN /m2
2
a 1000
n= = =0,56 0,5<n<2,0
b 1780
k ∙ p1 0,75 ∙0,089
⇒ δ 1=a ∙
√ 2
2 ∙ σ doz ∙ ( 1+n )
δ 1=0,42 cm
=100 ∙
√2 ∙1400 ∙ ( 1+ 0,562 )

Polje 2

14
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

a=1000 mm ; b=1000 mm ; p2=22,8 kN /m2

a
n= =1,0 0,5<n<2,0
b
0,75 ∙ 0,228
⇒ δ 2=100 ∙

δ 2=0,55 cm
√ 2
2∙ 1400 ∙ ( 1+1 )

Polje 3
a=616 mm ; b=1000 mm ; p3 =30,88 kN /m 2
616
n= =0,616 0,5<n<2,0
1000
0,75 ∙0,309
⇒ δ 3=61,6 ∙

δ 3=0,48 cm
√
2 ∙1400 ∙ ( 1+0,6162 )

Polje 4
a=475 mm ; b=1000 mm ; p 4=36,33 kN /m2
475
n= =0,475 0,5> n
1000
p ∙ a2 0,3633 ∙ 47,52
√
⇒ δ4 = 4
√
2 ∙ σ doz
δ 4 =0,54 cm
=
2800

maxδ =0,55 cm=5,5 mm δ opt =5,5+1=6,5 mm

usvajam δ=8 mm

Parcijalni naponi u limu

k p ∙a 2 c 4
σ= ∙ 2 ;W= ∙ p∙a
100 δ k

Polje 1
b 1780
p1=8,9 kN /m 2 ; δ=8 mm ; = =1,78
a 1000

15
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

c=0,00243
k 1 x =24,0 ; k 1 y =10,64 ; k 4 y =34,3; k 3 x =48,6

k 8,9 ∙10−3 ∙ 10002

σ= ∙ ⇒ σ=k ∙ 1,39
100 64

⇒ σ 1 x =± 24,0∙ 1,39=±33,36 N / mm2

σ 1 y =±10,64 ∙ 1,39=± 14,79 N /mm2
σ 4 y =± 34,3 ∙1,39=± 47,68 N /mm2
σ 3 x =± 48,6 ∙ 1,39=± 67,55 N /mm2
σ 4 x =0,3∙ σ 4 y =± 14,30 N /mm2
σ 3 y =0,3 ∙ σ 3 x =± 20,26 N /mm2

E ∙ δ3
k= 2
; E=2,1∙ 106 daN /cm2 ; μ=0,3
12 ( 1−μ )
k =192,31∙ 103 ∙ δ3=98462,7
0,00243 δ
W= ∙ 0,089∙ 1004 =0,22 cm< =0,40 cm
98462,7 2

Polje 2

16
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

b 1000
p2=22,8 kN /m 2 ; δ =8 mm ; = =1,0
a 1000

c=0,00127
k 1 x =13,70 ; k 1 y =13,70 ; k 4 y =30,90 ; k 3 x =30,90 ;

k 22,8 ∙10−3 ∙ 10002

σ= ∙ ⇒ σ=k ∙ 3,56
100 64

⇒ σ 1 x =± 48,77 N /mm2
σ 1 y =± 48,77 N /mm2
σ 4 y =± 110,0 N /mm2
σ 3 x =± 110,0 N /mm2
σ 4 x =±33,0 N /mm2
σ 3 y =±33,0 N /mm 2

k =98462,7
0,00127 δ
W= ∙ 0,228∙ 1004 =0,28 cm< =0,40 cm
98462,7 2
Polje 3
b 1000
p3=30,88 kN /m 2 ; δ =8 mm ; = =1,62
a 616

17
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

c=0,00231
k 1 x =22,96 ; k 1 y =11,53 ; k 4 y =34,3 ; k 3 x =46,90 ;

k 30,88 ∙10−3 ∙ 6162

σ= ∙ ⇒ σ=k ∙ 1,83
100 64
⇒ σ 1 x =± 42,02 N /mm2
σ 1 y =±21,10 N /mm2
σ 4 y =± 62,76 N /mm2
σ 3 x =± 85,83 N /mm2
σ 4 x =±18,83 N / mm2
σ 3 y =±25,75 N /mm 2

0,00231 δ
W= ∙ 0,309∙ 61,6 4=0,10< =0,40 cm
98462,7 2

Polje 4

18
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

b 1000
p4 =36,33 kN /m 2 ; δ=8 mm ; = =2,10
a 475

c=0,00255
k 1 x =24,70 ; k 1 y =9,20; k 4 y =34,3; k 3 x =49,90;

k 36,33 ∙10−3 ∙ 4752

σ= ∙ ⇒ σ=k ∙1,28
100 64
⇒ σ 1 x =± 31,62 N /mm 2
σ 1 y =±11,78 N /mm2
σ 4 y =± 43,90 N /mm2
σ 3 x =± 63,87 N /mm2
σ 4 x =±13,17 N /mm2
σ 3 y =±19,16 N /mm 2

0,00255 δ
W= ∙ 0,363∙ 47,54=0,05 cm< =0,40 cm
98462,7 2

19
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Dimenzionisanje sekundarnih nosača SN, KN, DN

22,8+30,88
q= ∙ 0,807=21,69 kN /m
2
−q ∙ l 2 −21,69 ∙ 1,0
M A =M B= = =1,807 kNm
12 12
M polja =0,904 kNm=9040 daNcm ; σ doz =1400 daN /cm2
M
W pot = polja =6,457 cm3
σ doz
⇒ usvajam IPE 80 W stv =20,0 cm3

h=80 mm ; b=46 mm ;
t=5,2 mm ; d=3,8 mm ; R=5 mm ;
S x =11,6 cm2 ; I x =80,1 cm 4

20
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Dimenzionisanje glavnih nosača GN1 I GN2

γ ∙h 1 10 ∙3,871 1
q= ∙h∙ = ∙3,871 ∙ =37,46 kN /m
2 n 2 2
q ∙l 37,46 ∙ 8
A=B= = =149,84 kN
2 2
−37,46 ∙ 0.332
M A =M B= =−2,04 kNm
2
q ∙ 7,342 37,46 ∙7,34 2
M polja = −M A= −2,04=166,53 kNm=1665300daNcm
8 8

σ doz =1400 daN /cm2

M max 3
W pot = =1189.5 cm ⇒ usvajam sledeći presek nosača
σ d oz

21
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

20 ∙ 403 20 ∙ 373 1 ∙37 3 4

I x= − + =22466 cm
12 12 12
I x 26466 3
W x= = =1323 cm
y max 20

Širina aktivne ploče (glavni i sekundarni nosači)

22
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Nosač 2 GN1 l=8000mm

b=200 mm ; B 2=1757 mm ; B3 =1000 mm ;
2 B d=1634 mm⇒ B d=817 mm
2 B e =877 mm ⇒ B e =438,5 mm
l 8000
= =9,80 ⇒ νi =0,94
B d 817
⇒ a d =ν i ∙ Bd =0,94 ∙ 817=768 mm
l 8000
= =18,24 ⇒ ν i=0,97
B e 438,5
⇒ a e =ν i ∙ Be =0,97 ∙ 438,5=425 mm

B2' =ad +b+a e =768+200+ 425=1393 mm

Nosač 3 SN l=1000mm
b=46 mm; B3=1000 mm ; B4 =616 mm ;
2 B d=877 mm⇒ B d=438,5 mm

23
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

2 B e =493 mm ⇒ Be =246,5 mm
l 1000
= =2,28 ⇒ ν i=0,45
B d 438,5
⇒ a d =ν i ∙ Bd =198 mm
l 1000
= =4,05 ⇒ ν i=0,7
B e 246,5
⇒ a e =ν i ∙ Be =172 mm

B3' =198+46 +172=416 mm

Nosač 4 GN2 l=8000mm

b=200 mm ; B 4=616 mm; B5=452 mm ;
2 B d=493 mm ⇒B d=246,5 mm
2 B e =329 mm⇒ B e=164,5 mm
l 8000
= =32,45⇒ ν i=1,0
B d 246,5
⇒ a d =ν i ∙ Bd =246 mm
l 8000
= =48,6 ⇒ ν i=1,0
B e 164,5
⇒ a e =164 mm

B4' =246 +200+164=610 mm

Kontrola napona nosača 2

24
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

b=200 mm ; q=37,46 kN /m ; I x =26466 cm4 ; W x =1323 cm3 ;

F 2=2∙ 20 ∙1,5+ 37 ∙1,0=97 cm 2 ;

F 1=139,3∙ 0,8=111,5 cm2
⇒ F=97 +111,5=208,5 cm 2
F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
⇒ 208,5 ∙ y t=111,5 ∙ 0,4+97 ∙ ( 20+0,8 )
208,5 ∙ y t =2062,2
⇒ y t =9,9 cm

I x =I x 2 + I x 1
I x 2=26466+ 97 ∙10,92=37990 cm 4
139,3∙ 0,82 2 4
I x 1= + 111,5∙ 9,5 =5,94 +10062,9=10069 cm
12

⇒ I x =48059 cm4

Ix 48059 3
W xo = = =4854 cm
y o −t 9,9

25
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

I x 48059
W xu= = =1555 cm3
y t −u 30,9
M max 1498400 2
σ o= = =308,7 daN /cm
W xo 4854
M max 1498400
σu= = =963,6 daN /cm2
W xu 1555

Ugib nosača 2
5 q ∙ l4 5 37,46 ∙ 6004
f max = ∙ = ∙
384 EI 384 2,1∙ 106 ∙ 48059
f max =0,63 cm
l 600
f doz = = =0,8 cm> f max
750 750

Kontrola napona nosača 3

b=46 mm; q=21,69 kN /m; I x =80,1cm4 ; W x =7,64 cm3 ;

F 2=7,64 cm2 ;
F 1=41,6 ∙ 0,8=33,28 cm2 ;
⇒ F=7,64+ 33,28=40,92cm2
F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
⇒ 40,92∙ y t =7,64 ∙ ( 4,0+0,8 ) +33,28 ∙ 0,4
26
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

40,92 ∙ y t=49,98
⇒ y t =1,22 cm

I x =I x 2 + I x 1
2 41,6 ∙ 0,83 2
I x =80,1+7,64 ∙ 3,58 + +33,28 ∙ 0,82
12
I x =178+1,77+ 22,38=203 cm4
203
W xo = =166,4 cm 3
1,22
203
W xu= =26,8 cm3
7,58
9040
σ o= =54,33 daN /cm2
166,4
9040
σu= =337,3 daN /cm 2
26,80

Ugib nosača 3

5 21,69∙ 1004
f max = ∙ =0,066 cm
384 2,1 ∙10 6 ∙ 203
100
f doz = =0,13 cm> f max
750

Kontrola napona nosača 4

b=200 mm ; q=37,46 kN /m ; I x =26466 cm4 ; W x =1323 cm3 ;

F 2=97 cm2
F 1=61,0 ∙0,8=48,8 cm 2

27
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

⇒ F=97 +48,8=145,8 cm2

F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
⇒ 145,8 ∙ y t=97∙ 20,8+ 48,8 ∙0,4
145,8 ∙ y t =2037,12
⇒ y t =14,0 cm

I x =I x 2 + I x 1
61 ∙0,8 3
2 2
I x =26466+ 97 ∙6,8 + + 48,8∙ 13,6
12
I x =30951+2,6+ 9026=39980 cm4
39980
W xo = =2856 cm 3 ;
14
39980
W xu= =1492 cm 3
26,8
1498400
σ o= =524,65 daN /cm 2
2856
1498400
σu= =1004,3 daN /cm2
1492

Ugib nosača 4
5 37,46 ∙ 6004
f max = ∙ =0,75 cm
384 2,1 ∙10 6 ∙ 39980
600
f doz = =0,8 cm>f max
750

Poprečni nosači PN
q i= pi ∙ a i ; pi−sila pritiska vode
a i−kraće rastojanje

q 1=5,0 ∙1,0=5,0 kN /m
q 2=12,8 ∙1,0=12,8 kN /m
q 3=22,8 ∙1,0=22,8 kN /m
q 4=30,88∙ 0,616=19,02kN /m
q 4=36,33∙ 0,475=17,26 kN /m

Opterećenje od krunskog nosača

5,0∙ 0,5
q= =1,25 kN /m; pk =1,25 kN
2

Opterećenje od sekundarnognosača

28
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

22,8+30,88
q= ∙ 0,808=21,69 kN /m; p s=21,69 kN
2

Opterećenje od donjeg nosača

36,33+37,81
q= ∙ 0,237=8,78 kN /m; pd =8,78 kN
2

12,8 ∙1,28
Q 1= =8,19 kN
2
12,8 ∙0,5
Q 2= =3,2kN
2
22,8 ∙0,308
Q 3=Q 4= =5,7 kN V 1=33,454 kN
2
19,02 ∙ 0,308
Q 5=Q 6 = =2,93 kN V 2=30,996 kN
2
17,26 ∙ 0,237
Q 7=Q 8= =2,04 kN
2

29
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

M-dijagram poprečnog nosača

M 1=−1,25 ∙1,78−8,19 ∙ 0,927−3,2 ∙ 0,333=−10,883 kNm
M 2=−8,78 ∙ 0,475−2,04 ∙0,317−2,04 ∙ 0,158=−5,14 kNm
M 3=−2,93 ∙ 0,205−2,93 ∙ 0,411−2,04 ∙0,774−2,04 ∙0,933−8,78 ∙1,091+¿
+30,996 ∙ 0,616
M 3=4,23 kNm

30
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Širina aktivne ploče PN

2 B d=1000 mm ⇒ Bd =500 mm
2 B e =1000 mm⇒ B e=500 mm
l l 3871
= = =7,74 ⇒ ν i=0,89⇒ ad =a e=0,89∙ 500=445 mm
B d B e 500
⇒ B' =a d +a e =445+ 445=890 mm

31
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Dimenzionisanje poprečnih nosača

Skica dimenzija poprečnih nosača u odnosu

na max moment

Za profil T1 – Mmax=5,5kNm
Za profil T2 – Mmax=10,883kNm

Poprečni nosač T1

32
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

M max 55000
W pot = = =39,28 cm3
σ doz 1400

Poprečni nosač T2
M max 108830 3
W pot = = =77,73 cm
σ doz 1400

Dimenzionisanje T1

Usvojeni profil

q max =22,8 kN /m; M max =55000 daNcm ; W pot =39,28 cm3 ;

12∙ 103 12∙ 93 1 ∙ 93
I x= − +
12 12 12
I x =1000−729+60,75=331,75 cm4

F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
( 1,0 ∙ 9,0+12,0∙ 1,0 ) ∙ y t=9 ∙ 4,5+12 ∙ 9,5
⇒ y t =7,36 cm

33
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

I x 331,75
W stv= = =45,0 cm3
yt 7,36

Kontrola napona nosača T1

F 1=89 ∙0,8=71,2 cm2 F 2=21 cm2 ⇒ F=92,2 cm2

F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
92,2 ∙ y t =71,2 ∙0,4 +21 ∙ ( 0,8+7,36 )
⇒ y t =2,17 cm
3
2 89 ∙ 0,8 2
I x =331,75+21 ∙ 5,99 + +71,2 ∙1,77
12
I x =1085,2+3,8+223=1312 cm4

34
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Ix 1312
W xo = = =604,6 cm3
y tmin 2,17
Ix 1312 3
W xu= = =152,3 cm
y tmax 8,63
M max 55000
σ o= = =91 daN /cm2
W xo 604,6
55000
σu= =361daN /cm2
152,3

Ugib nosača T1
5 q ∙ l4 5 22,8 ∙ 159,14
f max = ∙ = ∙ =0,07 cm
384 E ∙ I x 384 2,1 ∙106 ∙ 1312
l 159,1
f doz = = =0,21 cm>f max
750 750

Dimenzionisanje T2

Usvojeni profil

35
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

q max =22,8 kN /m; M max =108890 daNcm ; W pot =77,73 cm3

12∙ 203 12∙ 193 1 ∙193
I x= − +
12 12 12
I x =8000−6859+571,6=1712 cm4

F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
( 12+19 ) ∙ y t =19 ∙ 9,5+ 12∙ 19,5
⇒ y t =13,37 cm

I x 1712 3
W stv = = =128 cm
y t 13,37

Kontrola napona nosača T2

F 1=89 ∙0,8=71,2 cm2 ; F 2=31 cm2 ; ⇒ F=102,2 cm2

F ∙ y t =F 1 ∙ y 1 + F 2 ∙ y 2
102,2∙ y t =71,2∙ 0,4 +31∙ 14,17

36
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

⇒ y t =4,58 cm
289 ∙ 0,83 2
I x =1712+31 ∙8,79 + +71,2 ∙ 4,18
12
I x =4107,2+ 3,8+1244=5355 cm4
5355
W xo = =1169 cm3
4,58
5355
W xu= =330 cm3
16,22
108830
σ o= =93,1 daN /cm 2
1169
108830
σu= =329,8 daN /cm2
330

Ugib nosača T2
5 22,8∙ 1394
f max = ∙ =0,01 cm
384 2,1 ∙10 6 ∙ 5355
139
f doz = =0,18 cm> f max
750

Ivični poprečni nosači sa ušicama za podizanje ustave

37
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Potporne ruke segmentne ustave

Sile u potpornim rukama: A=157,1 k N ; B=159,92
38
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Pretpostavljam profil Č 0451; σ v =27,5 kN /cm2

kvadratna cev bez šava a × a=160 × 160 mm; t=10 mm ; r =20 mm ;
I x =I y =2100 cm4 ; i x =i y =6,05 cm; F=57,4 cm 2 ;

Dužina potporneruke l=R−hGN =5,45−0,4=5,05 m

Provera nosivosti

1)Potporna ruka A

A=157,21kN =157210 N
A 157210
σ rač = = =2738,85 N /cm2
F 57,4
ℵ∙σv 2
σ rač <σ doz = ν=1,5−I slučaj opterećenja ; σ v =27500 N /cm
ν
l i=0,5 ∙ l=0,5 ∙505=252,5 cm

λx , y l E
λ x , y=
λE imin √
; λ x, y = i ; λ E =π ∙
σv
;

39
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

252,5 2,1∙ 106

λ=
6,05
41,7
=41,7 ; λ E =3,14 ∙
√27500
=27,4

⇒ λ= =1,52> 0,2
27,4
2
⇒ ℵ= ; β=1+α ( λ−0,2 ) + λ 2
2 2
( β+ √ β −4 λ )
α =0,206−kriva izvijanja A

⇒ β=1+ 0,206 ( 1,52−0,2 ) +1,522=3,58

2
ℵ= =0,37
3,58+ √3,582−4 ∙ 1,522

0,37 ∙27500
⇒ σ doz = =6783 N / cm2 >σ rač =2738,85 N /cm2
1,50

2)Potporna ruka B
B=159,92 kN =159920 N
159920
⇒ σ rač = =2786 N /cm2 <σ doz =6783 N /cm2
57,4

Sila dizanja ustave S

Odredjivanje položaja težišta

40
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

A1= A 1' −A 1' '

' R12 ∙ π ∙ α 2
A1 = =105442cm
360
2
'' R 2 ∙π ∙α 2
A1 = =90246 cm
360
2 R sin α
yc= ∙ ; α=40,7 °=0,71 rad
3 α
2 5450 ∙sin 40,7
y c 1' = ∙ =3326 mm
3 0,71
2 5042 ∙ sin 40,7
y c 1'' = ∙ =3077 mm
3 0,71

A1 ∙ y c 1= A 1' ∙ y c 1' − A1' ' ∙ y c1' '

( 105442−90246 ) ∙ y c 1=105442∙ 332,6−90246 ∙307,7
15196 ∙ y c1=7301315
⇒ y c 1=480,47 cm=4805 mm

Koordinate tačke C 1 ( težišta površine A 1 ) u glavnom XY sistemu X 1=4440 mm

Y 1=1836 mm

41
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

A2= A 2' −A 2''

' 5552 ∙ 3,14 ∙ 40,7 2
A2 = =109347 cm
360
A2' ' =A 1' =105442 cm2
2 5550 ∙sin 40,7
y c 2' = ∙ =3387 mm
3 0,71
y c 2'' = y c1' =3326 mm

A2 ∙ y c2= A 2' ∙ y c2' − A2' ' ∙ y c2' '

3905 ∙ y c2=109347 ∙ 338,7−105442 ∙ 332,6
⇒ y c 2=503,4 cm=5034 mm

Koordinate tačke C 2 ( težišta površine A 2 ) X 2=4652mm

Y 2=1923 mm

42
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

152,9 ∙10,9
A3 = =833 cm2 Koordinate tačke C3
2
X 3 =4955 mm
Y 3=702 mm
49,2 ∙53,4
A 4= =1313 cm 2 Koordinate tačke C 4
2
X 4=3743 mm
Y 4 =3522 mm

Koordinate težišta C cele površine A

A=A 1 + A 2 + A 3− A 4
A=15196+3905+833−1313=18621 cm2
X −koordinata
A ∙ X= A 1 ∙ X 1 + A 2 ∙ X 2+ A 3 ∙ X 3− A 4 ∙ X 4
18621∙ X =15196 ∙ 444+3905 ∙ 465,2+833 ∙ 495,5−1313 ∙ 374,3

⇒ X=455,7 cm=4557 mm
Y −koordinata
A ∙Y = A1 ∙Y 1 + A2 ∙Y 2+ A 3 ∙ Y 3− A 4 ∙ Y 4
⇒ Y =168,5 cm=1685 mm

43
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

M =G ∙ 455,7+T z ∙ 553,0−S y ∙508,9=0

Težina ustave G
n
G=∑ Vi∙ γ č ; γ č =7,85 t /m3=0,0785 N /cm3
i=1

Zapremina glavnih nosača

V GN =2∙ AGN ∙ LGN =2 ∙ 97,0∙ 800=155200 c m 3

Zapremina sekundarnih nosača

V SN =3 ∙ A SN ∙ L SN =3 ∙ 7,64 ∙800=18336 cm3

Zapremina poprečnih nosača

V PN =7 ∙ ( 21∙ 248,1+31∙ 139 ) +2 ∙50,8 ∙ 2,0∙ 387,1=145293 cm3

Zapremina uzvodnog lima

V L=387,1 ∙ 800∙ 0,8=247744 cm3

⇒ G=( 155200+ 18336+145293+247744 ) ∙ 0,0785

G=44476 N

Maksimalna sila trenja Tz

T z =μ ∙ LD ∙ D max ;
μ=0,8−koeficijent trenja zaptivanja po čeliku ( Guma 70 Shore )

44
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

L D=387,1 cm−dužina zaptivača

p=74,9 kN /m−maksimalni pritisak vode

p ∙ ( x 2+ y 2+ y ∙ s ) 74,9 ∙ ( 0,0252 +0,0352 +0,035 ∙ 0,015 )

Dmax = =
2x 2 ∙ 0,025

⇒ D max =3,55 kN /m=35,5 N /cm

⇒ T z =0,8 ∙387,1 ∙ 35,5=10994 N

⇒ M =44476 ∙ 455,7+10994 ∙ 553−S y ∙ 508,9=0

⇒ S y =51773 N

' Sy
⇒S= =59783 N
sin 60 °

Uz povećanje od 20 % sila dizanja iznosi S=1,20∙ 59783=71740 N

Proračun ankera
W =595,95 kN ;

W 595.95
ZaČ 0452σ doz =18,3 kN /cm2 ⇒ A ank = = =32,6 cm2
σ doz 18.3

Usvajam 8 RAϕ 32

Nakonizrade navoja neto presek ankera je ϕ25 ⇒ 8 RAϕ 25; A ank stv=39,27 cm 2

45
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Predmer i predračun
Za izvođenje radova na objektu regulacije proticaja reke Nišave kod Bele Palanke.

Cena Ukupno
Br. Vrsta radova J.M. Količina
(din/JM) (din)
I Mašinski radovi
Nabavka i transport materijala
do fabrike za izradu ustave
kg 6769 150 1015350
Izrada ustave kao i pratećih
elemenata koji se ugrađuju u
sekundarni i primarni beton u
svemu prema projektu i
konkursnoj dokumentaciji kg 6769 250 1692250
Anti-korozivna zaštita
elemenata ustave na bazi
epoksi smole, po propisima za
ovakvu vrstu objekta m2 140 100 42000
Transport elemenata ustave i
montaža iste prema projektu
montaže i usaglašenoj dinamici
radova kg 6769 75 507675

46
 Diplomski rad Petar Vujaklija
RG5881/02

Ispitivanje funkcionalnosti
ustave i provera parametara
koji određuju pravilan rad
ustave i pogona Kom. 1 30000 30000
Ukupno mašinski radovi: 3287275

Literatura
1. Dušan Živković - Konstrukcije u hidrotehnici – Zbirka rešenih zadataka

2. Dragan Veličković, Srđan Živkovoć – Priručnik za čelične konstrukcije

3. Dispozicija preliva sa segmentnom ustavom akumulacije HE „Zavoj“-Pirot

4. Dispozicija segmentnog zatvarača evakuatora akumulacije „Barje“-Leskovac

47