Projekat iz predmeta: ELEKTRIČNE MAŠINE

PRORAČUN TRANSFORMATORA
315kVA, 10/0,4kV

Student: Predmetni profesor:

Kasumi Mirsen Dr Andreja Todorović, dipl. inž.
 Proračun transformatora
Zadatak: Projekat trofaznog transformatora
 Nominalna prividna snaga: Psn  315kVA

 Nominalni linijski napon primara: Vn'  10kV  5%

 Nominalni linijski napon sekundara Vn''  0,4kV

 Učestanost: f  50 Hz

 Preopteretljivost:   1,2

 Sprega navoja: Dy
 Vrsta hlađenja: ONAN

1. Izbor podataka
Iz dijagrama na 2. slici nalazimo normalne vrednosti gubitka u gvožđu i bakru pri nom.
opterećenju.
0,48 0,48
PFe   PSn''   315000  1512W
100 100
gubitak u bakru je:
1,8 1,8
PCun   PSn''   315000  5670W W
100 100
odnos gubitka je:
PFe 1512
    0,267
PCun 5670

Unutarnja prividna snaga biće prema 2. obrascu

1 1
PS  PSn''  PFe  PCun  315000  1512  5670  319,347KVA  PS  319347VA
2 2
Prema dijagramu sa 5. slike usvajamo za gustinu struje   2,79 A / mm 2
A za jačinu magnetnog upliva, umesto 1,38T koliko daje dijagram sa 5. sl. Uzimamo
Bm  1,35T

i usvajamo limove IV od 0,35mm kod kojih je 1  1,3W / kg , sve u srhu postignuća

niske, napred usvojene vrednosti za gubitak u gvožđu.
Jedinični gubici u bakru i u gvožđu su prema 3. i 4. obrascu uputa

1
Cun  2,42  2  2,42  2,79 2  18,83W / kg

Fe  1  Bm2  1,3 1,35 2  2,37W / kg

2. Omeravanje magnetnog polja

Pošto je jedan prethodni račun izvršen uzimajući u obzir prvi obrazac c  0,4 pokazao
da je vrednost ove konstante sračunate po 5. obrascu ili uzete iz II tablice, manja od 0,4
usvajamo
c  0,365

i prema 1. obrascu imamo:

PS  319347 18,83
S Fe  c     Cun  0,365   0,29
f    Bm Fe 50  2,79  10  1,35
6
2,37

S Fe  0,365  1696  2,3  0,365  3900,8  0,365  62,456  228  10 14 m 2

Geometrijski presek jezgra prema 6. obrascu (u kojem je za limove od 0,35 k Fe  0,88 )

S Fe 228  10 4
S   259,09  10  4 m 2
k Fe 0,88

Usvajamo presek sa tri različite širine limova prema 15. slici da bi smo obezbedili
dovoljno mesta za navrtke kojima su spregnute naslage limova, za taj presek sačinilac
opisanog kruga je:
 Fe  0,83  k Fe  0,83  0,88  0,73

onda se za prečnik kruga opisanog oko preseka jezgra ima prema 7. obrascu:
S Fe 2,28  10 4 m 2
d  1,128   1,128   1,128  0,17672
 Fe 0,73

d  0,199m  199mm

Širine limova i debljine njihovih naslaga sračunavamo prema podacima datim na 15.
slici uputa:
a  0,89  199  177,1mm a '  0,83  199  165,2mm

b  0,75  199  149,3mm b '  0,66  199  131,3mm

c  0,56  199  111,4mm c '  0,45  199  89,6mm

Na 1. slici predstavljen je presek jezgra u razmeri 1:2.

Elektromotorna sila po navojku (8. obrazac)
E1  4,44  f  Bm  S Fe  4,44  50  1,35  228  10 4  E1  6,83V

2
Broj navojaka po fazi sekundara dobija se deljenjem prostog napona praznog hoda (
"
E0 ) sa el. silom po navpjku E1
231
N "

6,83
 33,82
navojaka.
Usvojeno je N "  34 navojaka.
Tome broju navojaka odgovaraju nove vrednosti:
231 33,82
E1   6,8V Bm  1,35  1,34V
34 34

Te se za približnu vrednost nom. Struje sekundara ima (11. obrazac)

PSn'' 315000
J n''    454,5 A
q U 0 ''
3  231
Broj ampernavojaka (efektivna vrednost) po fazi sekundara pri nominalnnom
opterećenju (12 obr.) je:
M "  N " J n"  30  454,5  13636 A

Za gustinu ampernavojaka (A), prema kojoj se određuje visina jezgra (h) daje nam
dijagram sa 18. sl. Vrednost A  6500 A / m . S obzirom da se ovde traži transformator
znatne preopteretljivposti (   1,25 ) i da je onda potrebna veća površina dodira navoja
i ulja, dakle veća izdeljenost navoja, mi ćemo usvojiti mawu vrednost. Tako se za
A  60000 A / m (13. obraz.) dobija
2M '' 2  13636 27272
h    0,455m  455mm
A 60000 60000
Površina navojnog prostora ( S n ) uzimajući sa 21. slike za sačinilac ispune d m  0,30
dobija se po 15. obrascu.
2  P "
2  315000
S n  sn
 
q  E1    d m 3 * 6,83  2,79  0,30

Širina navojnog prostora biće onda (16. obraz.)

Sn 367,35  10 4 m 2
c   80,7 mm
h 0,455

usvajamo c  81mm
rastojanje između jezgra (obraz. 17a)
g  2c  (d  a )  2  81  (199  177,1)  162  21,9  183,9mm

g = 184mm
dužina jarma (18. obraz.)

3
f  3a  2 g  3  177,1  2  183,9  531,3  367,8  899,1mm

masa limova (19. obraz.)

m Fe   Fe  3h  2 f  S Fe  7600 3  0,455  2  0,8991  228

m Fe  76001,365  1,79  228  547,56kg

Gubitak snage u limovima (20. obraz.)

2
PFe  mFe  1  Bm  547,56  1,3  1,352  1297W
Na povećanje gubitka usled obrade limova računamo 10% tako se možemo nadati da će
stvarni gubici snage biti:
PFe  1297  163  1460W  1512W

Nije dakle, potrebno povećati presek jarmova, tako su određene sve mere magnetnog
kola na sl. 2 predstavljneo ja magnetno kolo u razmeri 1:10 (što se i traži)

3. Navoj niskog napona

Ovaj navoj, u našemm slučaju sekundar dolazi neposredno oko jezgra. Površina preseka
provodnika treba da je po mogućstvu što bliže ovoj (23. obraz.)
J u'' 454,5
''
S Cu    162,9mm 2
 2,79
Više u svrhu olakšanja izrade predviđeno izmeđusekundara i jarma rastojawe veće no
što bi odgovaralo datom naponu: v  15mm . Za navoj ostaje po visini: ukupna navojna
visina:
hu''  h  2v ''  454,5  30  424,5mm

Imaćemo 2 polunavoja, koje ćemo staviti koncentrično. Po visini, na jedan navojak

zajedno sa osamom i međuprostorom i mestom krivine dolazi:
h  2v '' 424,5
  13,7 mm
N 1 31
S obzirom na znatnost preseka, sprovodnik ćemo složiti iz tri paralelno stavqene
pravougaone žice koje će biti zajedno omotane pamučnom trakom. Na povećawe
dimenzije sprovodnika uzimamo sa 23. sl. Uputa. Usled osame 1mm usled krivine
0,4mm, ukupno 1,4mm. Ceniimo da će hlađenje biti dovoljno i bez međuprostora
između navojaka. Prema tome za trostruki goli sprovodnik ostaje po visini (25. obr.)
13,7-1,4=12,3mm
za jednu žicu 12,3:3=4,1

4
a po širini (26. obraz.)
162,9:12,3=13,2
Mi ćemo usvojiti žicu 4,1x13,2. Njen presek biće (odbijajući) 0,8mm2 na zaobljenje žica
ivica
"
S Cu  3 4,1  13,2  0,8  159,96 mm 2

Tom preseku odgovara gustina struje

J n" 454,5
"  "
  2,84 A / mm 2
S Cu 159,96

Na slici 3 predstavljen je deo navoja sekundara u razmeri

- visina golog trožičnog provodnika
"
hCu  3  4,1  12,3mm

- visina osamljenog sprovodnika

"
hCuO  hCu
"
 O  12,3  1,4  13,7 mm

- ukupna visina sekundarnog navoja

"
hN 
 N "  1 hCu
"

  30  1  12,3  381,3  381

- stvarno rastojanje od jarmova

v" 
1
2

h  hN
"
 
1
2
 454,5  381,3  36,6 mm

- između polunavoja predviđeno rastojanje od 1mm koje može biti ispunjeno

valjkom od prešpana ili ako bude potrebno radi hlađenja praznina koje će
ispuniti ulje
Ukupna debljina sekundara biće
a  2  4,1  2  1,4  1  8,2  2,8  1  12mm

Između unutrašnjeg obima sekundara i kruga opisanog oko jezgra ostavljamo rastojanje
k  6,5mm . Od toga zauzima osamni valjak od prespana 1,5mm, držači od gvozdenog
lima preko kojih leže ovaj valjak na ivice jezgra 1mm, a ostatak od 4mm međuprostora
služiće za strujanje ulja.
Dužina srednjeg navoja sekundara (27. obr.)
 "    d  2k  a   3,14199  2  6,5  12  703,36  0,703m

Dužina sekundara po fazi dodajući 1,00m za veze i izvod za spregu Y

l "  N    i "  30  0,703  1  22,1m

Masa sekundarnog bakra (30. obr.)

5
 "
mCu  m
"
 q  l "  S "  8900  3  22,1  162,9  96,12kg

Omovski otpor po fazi sekundara (29. obr.)

l" 22,1
R "j   "
 0,0216   0,0029303  29,3  10 4 
S 162,9
Džulovski gubitak snage u sekundaru pri normalnoj struji (31. obr.)
" 2
Pj"  q  R "  J n  3  29,3  10 4  454,5 2  1816W

Ili radi provere (3. obr)

2
Pj"  2,42  "  mCu  2,42  2,79 2  96,12  1772W

Sačinilac povećanja otpora i gubitka snage u bakru usled nejednakosti gustine struje
(32. obr.)
m 2
 0, 2
k "
F  1   
9

U kojem je m=2 (broj slojeva sprovodnika u radijalnom pravcu, a  sačinilac koji se

sračunava iz obrasca 33.

  100bm
"  h "
m 
h

Ovde za debljinu sprovodnika jednoga sloja ima

"
bm  5,5mm  5,5 10 2 m a za zbir visina golih sprovodnika jednoga

sloja

  h   30  12,3  369mm  0,369m

m

Dok je visina jezgra h=0,455m. Prema tome

0,369
  100  0,41  10  2  0, 41  0,901  0,369
0, 455
m 2  0, 2
"
kF  1  4
 1  0, 422  0,369 4  1,0575
9
Efektivni omovski otpor po fazi sekundara biće (34. obr.)
R"  k F
"
 R "j  1,0575  0,000293  0,00309

Efektivni gubitak snage u bakru sekundara (35 obr.)

"
PCu  kF
"
 PJ"  1,0575  1816  1952W

4. Navoj visokog napona

Broj navojaka po fazi primara za nominalni napon (36. obr.)

6
 U 'f V ' 10000
N'     1471
E1' E1' 6,8

Za izvode  5% broj navojaka je 0,05 N '  0,05  1471  73,55 , usvojeno 74

Prema tome ukupan broj navojaka biće
1,05 N '  1471  74  1545

Na sl. 4 dat je pregled brojeva navojaka

V'
U '  5780V
3

Nominalna primarna struja (38. obr.)

"
N 30  454,5
J '
n  n
'
 J "
n   9, 27 A
N n 1471

Prema usvojenoj gustini struje ovoj vrednosti odgovarao bi presek sprovodnika

J n' 9,27
'
S Cu    3,32  3,3mm 2
 2,79
Pošto za ovaj presek ne dolazi u obzir okrugla žica, možemo uzeti u obzir bakreni
pravougleni provodnik 5x1mm čiji će presek biti
'
S Cu  5 1  0,25  4,75mm

Gustina struje je:

J n' 9,27
  ' 
'
 1,95 A / mm
S Cu 4,75
Na povećanje dimenzije usled osame uzimamo sa 24. sl. Uputa
U normalnim kolutovima: v  0,5mm

U ulaznim kolutovima: v  0,7 mm

Tako da su dimenzije osamljenog sprovodnika

U normalnim kolutovima: 5,5x1,5mm2

7
U ulaznim kolutovima: 5,5x1,5mm2
Kolutovi će biti dvostruki: između polukolutova stavljamo osamu od prespana 1,5mm.
Dvostruki kolut biće omotan pamučnom trakom koja mu povećava ove dimenzije za
0,5mm,
Visina normalnog koluta biće (28. slika uputa)
'
hnorm  2 5  0,5  1,5  0,5  13

Između dvostrukih kolutova predviđa se razmak (m) u svrhu povećanja dodirne

površine navoja i ulja.
Razmak između primara i jarmova uzimamo 20mm mada je prema 32. sl. i manji
dovoljan. Navojna visina je onda (40. obr.)
hN'  h  2V '  455  40  415

Ako sa x označimo broj dvostrukih kolutova jasno je da je:

x  hnorm
'
  x  1 n  hn'
x  13   x  1 5  415
x  23,3 usvojeno x=23 dvostruki kolut
Sada se za broj slojeva u kolutovima dobija
1,05 N ' 1545
  33,59 usvajamo slojeva 34
2x 46
Nakon malog traženja dolazimo na ovu podelu navoja po kolutovima:
U 3 ul. koluta 3 34  34   3 * 68  204

U 25 norm. koluta 18 34  34   18  68  1224

U na koluta za  5% 2 29  29   116

Ukupno: 1,05 N '  1544 navojaka

Pošto se kolutovi za  5% ne razlikuju (u ovom slučaju) od normalnih ni po broju
navoja ni po osami dimenzije jednih i drugih biće iste. Za visinu smo našli napred
'
hnorm  13mm debljina sa papirnom trakom od 0,2mm između navojaka biće:
'
bnorm  181  0,5  15  0,2  0,6  30,6

Tri ulazna koluta koja se sastoje iz + navojaka biće izvedena sa jako pojačanom
osamom na taj način što će se zajedno sa osamom navijati traka od prespana tolike
debljine da se debljina koluta dovede na 27,6mm tj. da bude ista kao u normalnim
kolutovima. Debljina te trake u ulaznim kolutovima je 0,43mm.
Debljina tih kolutova je onda

8
bul'  341  0,7   6  0,43  0,5  60,9

Između polukolutova ulaznog koluta stavljamo prespan od 2,1mm tako da visina koluta
bude:
hul'  2 4  0,7   2,1  0,5  12

Svi kolutovi po visini zauzimaju

3 ul. koluta 3x12=36
25 norm. koluta 18x12=216
2 koluta za  5% 2x12=24
Ukupno 276
Kada tome dodamo dva rastojanja V ' od po 20mm imamo 316. Ostatak od ukupne
visine, dakle, 455-316=139mm ostaje da se raspodeli na međuprostor između kolutova i
1 međuprostor iznosiće:
M=139:30=4,6mm
Između navoja niskog i visokog napona ostavljamo prostor širine  '  8mm . U tom
prostoru je valjak od prespana debljine 2,00mm. Između valjka i navoja niskog napona
ostaje međurpostor od 5,00mm.
Između valjka i navoja visokog napona ostaje međurpostor od 1,00mm.
Međuprostori (M) od 2,3mm očuvati na adekvatan način.
Rastojanje između navoja susednih faza treba prema dijagramu na 33. slici uputa da
bude oko 10mm. Ovo je ovde:
l  2 c   k  a    b    2 72   6,5  14,8  8  30,6   25,9
Na slici 5 predstavljen je presek navoja u razmeri 1:1; tu su označene sve nađene
dimenzije pojedinih delova. Dužina srednjeg navoja primara (48. obr.)
 '    d  2k  2a  2  b 
 '  3,14 210  2  6,5  2  14,8  2  8  30,6   3,14 210  13  29,6  16  30,6 
 '  3,14  299,2  939mm  0,939m

Dužina sprovodnika po fazi primara (49. obr.)

l '  N '   '  1470  0,939  1380,3  2m za spojeve i izvode te je:
l '  1382,3m

Masa bakra po izvodu za nominalni napon (51. obr.)

'
mCu   Cu  q '  l '  S '  175,31kg

Omovski otpor po fazi primara (50. obr.)

9
 l' 1382,3
R 'j   '
 0,0216  6,28
S 4,75

Džulovski gubitak snage pri nominalnoj struji (52. obr.)

Pj'  q '  R 'j  J n2  3  6,28  9,27 2  1619W

Ili radi provere

Pj'  2,42  mm  2  2,42  175,31  2,79 2  3302W

Sačinilac povećanja otpora i gubitka snage u bakru usled nejednakosti gustine struje
biće u ovom slučaju vrlo mali s obzirom na malu debljinu sprovodnika u radijalnom
'
pravcu: bCu  1mm  0,1 10 2 m . Mi ćemo ga ipak sračunati. Ovde je:
 h '
Cu   42 4,5  1  189mm

  100  BCu
'  h '
Cu 
 10  0,1  10  2
189
 0,064
h 455

Pošto je u normalnim kolutovima broj slojeva m=18 biće (53. obr.)

k F - Fildov sačinilac

m 2  0,2 18 2  0,2
k F'  1    1  0,064  1,1009
9 9
k F'  1,1009

Efektivni omovski otpor po fazi primara biće (55. obr.)

R '  k F'  R 'j  1,1009  6,28  6,9

Efektivni gubitak snage u bakru primara (56. obr.)

'
PCun  k F'  PJ'  1,1009  1619  1782W

Ukupni gubitak snage u bakru (57. obr.)

PCun  PCun
'
 PCun
"
 1782  1816
PCun  3598W

5. Sračunavanje podataka za Kapov dijagram

Relativni omovsaki pad napona je prema 68. obr. uputa
PCun 3598
r  "
  0,015
Pn 315000
Za izračunavanje ekvivalentnog induktivnog otpora sa sekundarne ili primarne strane (
" '
X  ili X  ) po 72. obr. uputa potrebno je da prethodno odredimo srednju visinu

navoja i obim kruga što ide sredinom međuprostora (   ).

Srednja visina navoja je prema (69. obr.)

10
hN  hN"  hN'    424,5  415  419,5
1 1
2 2
hN  420

A obim prema 70. obr.

     d  2k  2a      199  2  6,5  2  12  8
   766,16mm  0,766m

Sada se ekvivalentni induktivni otpor sa strane sekundara dobija (72.obr.)

X  "
 7,9  10  6
 f  N "2
 
hN
 



0,7 6
X  "
 7,9  10  6
 50  30 2

0, 4 2
X  "
 0,64 83 64 2  0,02 27  0

Induktivni pad napona iznosi sa sekundarne strane

E"  X "  J N
"
 0,0147  454,5  6,68V

A njegova relativna vrednost (76.obr.)

E" 6,68
 "  "
  2,9%
U 0 231
Isti rezultat se dobija ako se računa sa primarne strane:
  h
X '  7,9  10 6  f N "
2
  ab
 
 3 

N

0,766  12  30,6  3
X '  7,9  10 6  50 14702   10  35,79 1,82   22  10 
3
8 
0,420  3 
X '  1,479

E'  X '  J N'  1,479  9,27  13,7V

E'
 '   0,029  2,9%
U 0"
Napon kratkog spoja (77.obr.)
 c   22   2  1,54 2  2,9 2  10,7816
 c  3,28%

Tako su sračunati svi potrebni podaci za crtanje uprošćenog Kapovog dijagrama i za

sračunavanje pada napona u transformatoru pri ma kojem sačiniocu snage i pri ma
kojem opterećenju. Na kraju proračuna nacrta se Kapov dijagram. Tablica rezultata koji
se iz njega dobijaju kao i karakteristike   f  cos   i U "
 f J  "
,
nacrtane prema tim rezultatima. (12. čl. primera)

6. Sračunavanje struje praznog hoda

U našem slučaju jačina magnetnog upliva ista je u jezgrima i jarmovima, Bm  1,35T ;
prema karakteristici magnećenja limova za IV na 38. sl. ovoj vrednosti odgovara
jedinična magnetopobudna sila:

11
H  1100 A / m
Dužine cevi upliva su:
U jezgru
l1  h  455mm  0,455m

U jarmu (59. obr.)

l 2  g  2a  184  2  177,1  184  354,2  538,2mm  0,538m

Uzimajući da sastavci jezgra i jarmova deluju kao međugvožđe od 0,1mm, pad

magnetnog napona po jezgru u trenutku kada je upliv u vrhuncu je (62.obr.)
Bm
Mm    N  l1  l 2 
0
M m  630000  1,35  0,1  10  2  1100  0,577  0,538  85,05  1092,3
M m  1177 A

Reaktivna komponenta struje praznoga hoda sa strane niskoga napona (64.obr.)

Mm 1177 1177
0     27,8 A
"
Jq
N "  km 30  2 42, 4

A sa strane visokog napona (63.obr.)

Mm 1177 1177
J q' 0     0,57 A
N  k m 1470  2 2072,7
'

Aktivna komponenta struje praznoga hoda sa strane niskog napona (65.obr.)

"2
PFe  qR "
 J q0 1512  3  0,00309  27
J "
p 0  
qU "
0 3  231
J "
p 0  2,37 A

A sa strane visokog napona:

PFe  qR '  J qz0 1512  3  3,9  0,57 2 1512  6,67 1518,67
J 'po    
q U '
u 3  100000 17320 17320
'
J po  0,088 A

Stvarna struja praznoga hoda biće (66. obraz.)

2 2
J 0''  J q''0  J p'' 0  27,8 2  2,37 2  772,84  5,6169  778,4569  27,9 A
2 2
J 0''  J q' 0  J p' 0  0,57 2  0,088 2  0,332644  0,58 A

Relativne vrednosti struja praznoga hoda su (67. obraz.)

J 0'' 27,9
J 0''  ''
  6,13%
J n 454,5

12
 J 0' 0,57
J 0'    6,14%
J n' 9,27
Sačinilac snage pri praznome hodu:
J ''
2,37 
cos  0'' 
p0
  0,084 
J 0'' 27,9 
J '
0,088


Srednja vrednost 0,119
cos  0' 
p0
  0,154
J 0' 0,57 

7. Toplotni proračun navoja

Zadatak ovog proračuna je da nas uveri da porast temperature spoljnih površina navoja
prema ulju ( QH  Q y ) neće pri kominalnom opterećenju ni pri zadatom preopterećenju
( ) preći dopuštenu granicu od 19  C .
Između polunavoja sekundara ostavljen je među prostor od 1mm, koji će se održavati
pomoću podmetača, postavljenijh vertikalno na nekoliko mesta po obimu navoja, dok će
ostatak tog prostora ispunjavati ulje., pošto je međuprostor uzak i strujanje ulja otežano,
računaćemo samo jednu trećinu dodirne površine.
Kvašeni obim sekundara je onda:
  ''   2 a  1,33 f H''   2177,1  1,33  424,5  1483,37mm  1,48m
Dodirna površina ulja i navoja svih faza (87. obraz.)
 
S x''  q ''   ''  3  0,703  1,480  3,12m 2

Uzimajući Py  80 w / m C , biće pri nominalnom opterećenju za PCun  1816W (88.

2 ''

obraz.)
''
PCun 1816 1816
 y 
''
H    7,28  C
p y  S T 80  3,12 249,6
''

A pri opterećenju   1,2

 2 PCun
''
1,2 2  1816 2615,04
 H''   y     10,48 C
p y  S x'' 80  3,12 249,6

U slučaju primara, zbog uskosti prostora među kolutovima (M= mm ) i onoga između
osamnog valjka i kolutova (1,0mm) računaćemo samo trećinu kvašenog obima sa strane
osamnog valjka a polovinu u međuprostorima. Tako je:
  '   1,331  f yn'  41 f norm
'
  2b '  0,5  20  2b ' 
 1,33(14  41,11)  2  30,6  0,5  20  2  30,6  1,3314  451  61,2  612 
 1291,65  1,291m 2

Ukupna površina hlađenja primara (87. obraz.)

13
S x''  q   ''  ''   3  0,939  1,291  3,64m 2
''
Porast temperature pri nominalnom oterećenju za PCun  1782W (88. obraz.)
'
PCun 1782 1782
 y 
'
H    6,5  C
'
py  S '
x
80  3,42 273,6

Pri preoterećenju
 2 PCun
'
  y 
''
H  273,6  9  C
py  Sx '

Pad temperature od navoja do ulja, kroz osamu (  H   y ), sračunaćemo sad po 89.

obraz. U kojem se kao nova nepoznata veličina javlja kvašeni obim sprovodnika (  ).
Posmatrajmo (3. sl.) jedna sprovodnik u sredini navoja sekundara, gde se očekuje najače
zagrevanje: strujanje ulja normalno je s jedne strane a usporeno sa strane međuprostora
(  '  1mm ); prema tome, u kvašeni obim ulazi s jedne strane visina osamqenog
sprovodnika (17,9mm) a s druge strane samo jedna trećina te visine, ukupno dakle
 ''  1,33  17,9  23,8mm . Pošto usled nejednakosti gustine struje džulovska toplota je

povećana u odnosu fildovog sačinioca, moramo u 89. obraz. Uneti napred nađenu

vrednost ovoga, k F'  1,0575 . Ostali podaci su poznati te je:

S Cu
''
0,0216  10 6  159,96  10 6
 ''
H 
 y   k '' '' 2
F    1,0575  2,79 2  1012 
p y  '' 80  23,8  10 3
3,45336  8
 ''
H 
 y 
1,904
 14,51 C

Vidimo da je porast temperature najtoplijeg mesta viši od napred nađenog prosečnog

porasta od 7,28  C .
Posmatrajmo sada jedan normalni dvostruki kolut primara; kao gore, u kvašeni obim
koluta računamo celu njegovu spoljnu ivicu ( h '  12mm ), jednu trećinu njegove ivice
prema osamnom valjku ( h ''  13  4,7mm )i polovinu dvostruke širine prema
međuprostorima ( 1 / 22b '  b '  30,6mm ) tako da kvašeni obim iznosi
 '  14  4,7  30,6  49,3mm . Normalni kolut sastoji se od 2X=sprovodnika čiji

ukupan presek iznosi 64X4,75=304mm.Prema 89.obr. biće

14
  S Cu
'
  k ' ' 2  0,0216 10 6  304  10 6  1,1009  1,96 2  10 
 '
H y   F
p y ' 80  49,3  10 3
6,57  4,23 27,7911
 '
H y  
3,944

3,944
 7,04  C

Vidi se da je višak temperature najtoplijeg mesta viši od napred nađene prosečne

vrednosti od 6,5  C .
Pad temperature od bakrenog sprovodnika, kroz osamu, do spoljne površine
sračunaćemo prema 90 – om obrascu.
Najpre za sprovodnike sekundara. – Prema 3. slici osama se sastoji od pamučnog opleta,
debljine   0,7mm , natopljena lakom, čiju toplotnu sprovodnost nalazimo u IX
tablici,   0,24W / m C , kvašeni obim samo već našli  ''  238mm
Prema 90. obras. je:
S Cu
''
'' '' 2    0,0216  10 6  304  10 6 12  0,7  10
3

 ''
Cu   H''    k F       1,0575  2,79 2
 10 
  
 
3
''
23,8  10  0,24 
6,566  8,23
 ''
Cu H  
23,8  10 3
 0,0029  6,58  C

Proračuna pada temperature od bakarnih sprovodnika primara kroz osamu do spoljne

površine ove (  Cu   H ) složeniji je problem u koji nećemo ovde ulaziti. Jasno je da je

' '

taj pad u našem slučaju znatno veći od onoga koji smo našli sekundar; uzećemo da


iznosi  Cu '   H  8,6  C . '

8. Toplotni proračun suda transformatora

Usvajamo sud sa rebrima u svrhu uvećanja dodirne površine sa vazduhom.
Da bi smo izabrali osnovne dimenzije suda, sračunajmo najpre spoljni prečnik primara
(5 sl.) prema 91. oras.
d '  d  2 k  a    b   199  2 6,5  12  8  30,6  199  114  313

d '  313
Rastojanje između navoja susednih faza (5 sl.) prema 92. obr.
 
l  2c  d '  d  2  81   316,2  199  162  117,2  44,8mm
l  44,8mm

Uzimajući za odstojanje navoja od unutrašnjeg zida suda A  60mm imamo za dužinu

suda (93 obrt.)

15
A  3d '  2e  2A  3  313  2  44,8  2  60  939  89,6  120

A  1148,6mm

Usvojeno: A  1149 m , dakle A  64,1mm

Širina suda uzimajući B  60mm (94. obr.)
B  d '  2e  2B  316,2  2  60  316,2  120  436,2,8

Usvojeno: B  440m , dakle B  62,1mm

Za visinu suda računajući za debljinu drvene gredice koju podmećemo pod
transformatorom l  45mm , nalazi se 2. sl. (95. obr.)
H  1,6h  2a  l  1,6  455  2  177,1  45  728  354,2  45 

H  1127 mm
Usvojeno H  1130 mm  1,13m
Najpre izračunavamo približnu vrednst površine zračenja (96. obr.)
S 3'  2 A  B  H  21,16  0,44  1,13  3,616  3,62m 2

Ukupna toplotna snaga koja pri opterćenju treba da pređe kroz površine suda jedna ka je
sa zbirom svih gubitaka (97.obr.)

  P    P  P
2
Cun Fe  1,2 2  3598  1512  5181,12  1512
  P   6693,12W
Uzimajući za jednačine snage strujanja i zračenja pc  7W / m i p з  6W / m 2 0 C i za

porast temperature suda najveću dopuštenu vrednost  c   a  40 0 C , sračunavamo

odnos površina strujanja i zračenja (100.obr.)

1    P   1  6693  1  6693 
k   pз     6    6
p c   c   a  S 3  7  40  3,62  7 176,4 
k  5,75
Ako usvojimo sa slike 46
a=15mm b=30mm
imamo za broj rebara:
2 A  B  21150  460 2  1590 3180
n     71
ab 45 45 45
n  71
Broj rebara na dužnim stranama je (102.obr.)
A 1150
nA    25,55 ; usvojeno 26
ab 45

16
A na kraćim granama:
B 440
nB    9,7 ; usvojeno 10
ab 45
Ukupan broj rebara je onda (103.obr.)
n  2 n A  n B   2 26  10  72
Za visinu rebara ima se (104.obr.)
1
c  k  1 a  b   1   115  30  1
2 2 2
Usvojeno c=***m
Na 6. slici označene su sve sračunate dimenzije transformatora (suda).
Za površinu strujanja ima se (105.obr.)
 a  a
S c   2 A  B   n 2c  H    2 A  B  nc   H  
 2   2
 0,177 
S c   21,15  0,46  72  0,131,13    210,98  1,267
 2 
S c  20,75m 2

Da bi smo našli površinu zračenja, sračunajmo prema 6. slici l  MN , jedan prost račun
da se za ostatke na uglovima ima po 22,5mm, tj. da je LM  LN  130  22,5  152,5
onda je:
l LM 2  LN 2  2 152,5  216mm
l  0,216m

Stvarna površina zračenja je sada:

 a
S 3  S 3'  4l  H    3,62  4  0,216  1,267
 2
S 3  4,71m 2

Porast temperature suda pri nominalnom opterećenju kada gubici iznose

PCuu  PFe  3598  1512  5110W , nalazimo prema (107.obr.)
PCuu  PFe 5110 5110 5110
 c   a  u      29,5 0 C
p3 S 3  p c S c 6  4,71  7  20,75 28,26  145,25 173,51

Pri opterećenju   1,2 biće:

 2 PCuu  PFe 1,2 2  5110 7358,4
 c   a       42,4 0 C
p3 S 3  pc S c 173,51 173,51

17
Usvojićemo još bez proračuna da porast temperature aktivnog železa (limova) iznad
temperatura ulja iznosi prosečno 10  C ; temperatura neaktivnog gvožđa ravna je
temperaturi ulja.
Sad možemo načiniti pregled porasta temperature pojedinih delova iznad temperature
okolne sredine (vazduha) pri trajnom nominalnom opterećenju transformatora
Okolna temperatura ------------------------------------  a
Porast temperature t suda-----------------------------  c   a  30,8 C
-------------------------- ulja--------------------------  y   a  35,1 C

------------------------- neaktivnog gvožđa--------  Fem   a  35,1 C

------------------------- aktivnog gvožđa ----------  Fea   a  41,4  C

------------------------- osame sekundara ---------  H''   a  42,1 C

------------------------- bakra sekundara ----------  Cu

''
  a  44,5 C

------------------------- osame primara ------------  Cu

'
  a  43 C

------------------------- bakra primara -------------  Cu

'
  a  50,8 C

9. Vremenska konstanta zagrevanja  3

U donjoj tablici date su za pojedine delove transformatora specifične toplote materijala

od kojih su ti delovi (c) mase njihove (m) porasti temperature iznad okolne ( i ),
zatim njihovi proizvodi ( cmi ) kao toplote zagrevanje pojeidnih delova i najzad
njihov zbir  cmi  koji predstavlja ukupnu toplotu zagrevanja.
C m  i cm i
Deo Materijal J / kg  C kg J J
Sud
gvožđe 460 500 30,8 7084000
transformatora
Rashladno
ulje 2000 480 35,1 33696000
sredstvo
Konstrukcija Gvožđe 460 687 35,1 11092302
Magnetno kolo Limovi 460 250 41,4 4761302
Osama
Pamuk u lanu 1500 22 42,1 1389300
sekundara
Sprovodnik
Bakar 390 123 44,5 2134665
sekundara
Lakovana
Osama primara 1500 38 43 2451000
hartija
Sprovodnik
bakar 390 154 50,8 3051048
prim.
Ukupni gubici snage pri nominalnom opterećenju, nađene napred iznose:

18
  p   5110W

Pa se prema 112. obraz. Za vremensku konstantu zagrevanja dobija:

 Cm i  65659315
3    12849 J (sekunde)
  p  5110
 3 = 3 sata 34 minuta 9 sekunda

10. Struja kratkog spoja, trajna i udarna

Trajni sratki spoj kada se desi u trenutku kada je napon primara u vrhuncu U '  Um  a

upliv nula  '  0  , vrhunac struje nastaje četvrt perioda kasnije, tj. za
t  T / 4  1 / 200  0,005 . Efektivna vrednost struje trajnog kratkog spoja data je 113.

obraz. Ovde je J n'  9,27 relativni pad napona kratkog spoja  C  0,0328 ili 3,28% te
je:
1 i 1
J C'  Jn   9,27  30,49  9,27  283 A
C 0,0318

Kritičnu vrednost uddarne struje kratkoga spoja sračunavamo po 114. obraz.

 
t
 '
'
J kp  1  e  C J  2
  C
 

Ona nastaje kad se kratki spoj desi u trentku kad je napon priamra mula U '  0 

 
a magnetni upliv u vrhuncu    m a dostiže svoj vrhunac, dakle kritičnu vrednost,
'

polovinu perioda za trenutkom, dakle za t  T / 2  1 / 100  0,01J . Vremenska

konstanta data je 115 obraz.
l' X '
C  
rC' C
U kojem C označava ekvivalentni omovski otpor sa primarne strane, dat 116.
obraz.
PCu 3598 3598
rC     13,96
qJ '2
n
3  9.27 2
257,8

Ovde je PCu  3598W te se nalazi:

3598 3598
rC'    13,96
3  9.27 2
257,8

Napred je nađeno X   1,479 te se za vremensku konstantu dobija:

'

19
 X 1,479
C    0,0007559 J
r C
'
1956,4
Sračunajmo, najpre za t  0,01J izraz
t 0 , 010000
 
C
e  X e 0 , 0007559
 e 13, 229
log X  13,229  0,4343  5,745

log X  0,745  5
t

C
X  0,0821  e

sada je
 
t
 '
'
J kp  1  e  C J  2 
  C
 
'
J kp  1  0,0821  491  2  1,0821  692,14  749 A

Odnos udarne struje prema nominalnoj je:

'
J kp 749
'
  80,8 A
J n 9,27

11. Naprezanje navoja usled elektromagnetnih sila pri

kratkome spoju
Prema 117. obraz. ukupne elektromotorne sile što deluje na N navojaka kad u njime teče
struja i je:
1 
o  N i 
2
F
2 h
U našem slučaju, za primar   0,939m , h '  0,415 , N '  1470 navojka biće:
1 0,939
F  4  10 7   1470i 2  F  0,77i 2
2 0,415

- pri nominalnoj struji je Fn  0,77  9,27 2  66,17 N

- pri struji kratkog spoja FC  0,77  283 2  61669 N

pri kritičnoj struji udarnog kratkog spoja Fkp  0,77  749  544171N
2
-

naprezanje N '  1470 sprovodnika primama, čijio je presek  Cu  4,75 biće prema
'

120. obraz.
F F F
   N / mm 2
  N  S Cu   1470  4,75 21925
' '

20
Pri nominalnom radu transformatora naprezanje je ništavna:
Fn 66,17
n    0,0030 N / mm 2
21925 21925
Pri struji kratkog spoja

FC 61669
C    2,81N / mm 2
19360 21925
Pri kritičnoj udarnoj struji:
Fkp 544171
 kp    24,82 N / mm 2
19360 21925

12. Proučavanje promena napona pri nominalnoj

prividnoj snazi i promenljivom sačiniocu snage pomoću
Kapovog dijagrama
Napred smo sračunali podatke za Kapov dijagram i našli ove vrednosti relativnih
padova napona: omovskog (  r ), induktivnog (   ) i iz njih sračunali relativni napon
kratkog spoja (  C ).
 r  0,0154 ili 1,54%    0,029 ili 2,9%  C  0,0328 ili

3,28%
Sa tim podacima crtamo osnovni Kapov trougao usvajajući razmeru 1%=25mm. Za
katetu koja će predstavljati relativni omovski pad napona dobijamo
BC  25   r  25  1,54  38,5mm

Druga kateta, koja će predstavljati induktivni pad napona je

AB  25   r  25  2,9  72,5mm

Trougao ABC nacrtali smo (7 sl.) tako da strana AB dođe vodoravno, a strana BC –
uspravno, - oko trougla ABC opisujemo glavni krug čije je središte u sredini hipoteze.
U tački A podižemo u pravcu na AB: to će biti pravac poteta struje (J), dalje crtamo
krug poluprečnika 50mm, sa središtem na pravcu struje, koji prolazi kroz tačku A. Taj
krug služi za crtanje uglova  koji odgovaraju datim vrednostima cos  . Za sačinioce
snage 0,2; 0,4; 0,6; 0,8;0,9; i 1,0 uzimamo u šestar dužine 20,40,60,80,90, i 100mm, i sa
šestarom zabodenim u A nalazimo na pomoćnom krugu tačke koje označujemo sa 0,2;
0,4; 0,6.... Kroz te tačke i kroz A povlačimo prave do njihovih preseka sa glavnim

21
krugom – tako da su određene tačke K 0, 2 , K 0, 4 ... (struja kasni) i  0, 2 ,  0, 4 ... (struja
prednjači). – Odstojanje od tih tačaka od temena A predstavljaju u usvojenoj razmeri
vrednosti za l1 dok odstojanja od temena C predstavljaju vrednosti ta l 2 .
l22
Relativna promena napona je onda   l1  rezultati su u narednoj tablici
200

cos  Struja kasni za naponom Struja prednjači naponu

l1 l2 l 2
2
l1 l2 l 22
200 200
AK % CK % % l22 A % CB % %
mm mm   l1  mm mm
200
%
1,0 38,5 1,54 72,50 2,9 0,042 1,582 38,50 1,54 72,50 2,9 0,042
0,9 66,75 2,67 52,00 2,08 0,021 2,692 ? ? - -3,18 -0,050
6 79,50
0,8 76,75 3,07 40,00 1,60 0,012 3,083 - -0,59 - -3,10 -0,048
8 14,75 77,50
0,6 75,25 3,01 19,50 0,78 0,003 3,013 - -1,39 - -2,80 -0,0392
34,75 70,00
0,4 78,5 3,14 -1,00 -0,04 - 3,140 - -2,19 -58,5 -2,34 -0,0273
0,000 54,75
08
0,2 77,00 3,08 - -0,64 - 3,082 - -2,61 - -1,88 -00176
16,00 0,002 62,25 47,00
0
0,0 72,5 2,9 - -1,67 - 2,914 - -3,24 - - -0,0086
32,75 0,013 81,00 32,75 0,008
9 6

Na osnovu rezultata iz gornje tablice crtamo krivu   f  cos   pri nominalnoj snazi
transformatra (8. sl.)
Karakteristike spoljnog napona U  f  P3  - prema relativnoj promeni napona  iz
''

gornje tablice sračunava se stvarni pad napona ( U '' ) i vrenost samog napona ( U '' )
pri nominalnom opterećenju transformatora i datom sačiniocu snage:
U ''  2U n'' U ''  U n''  U n''  1   U u''

Tako se pri struji koja kasni za naponom, dobija:

1,582
za cos   1 U ''   231  3,65V U ''  231  3,65  227,4V
100
3,013
za cos  0,6 U ''   231  6,96V U ''  231  6,96  224,04V
100
A pri struji koja prednjači pred naponom

22
  0,638
za cos   0,8 U ''   231  1,47V
100
U ''  231    1,47   232,47V

 1,429
za cos   0,6 U ' '   231  3,30V U ''  231    3,30  234,3V
100
Sa tim rezultaima crtamo spoljne karakteristike napona na 9. slici.

23
8. slika

9. slika

24
PS PS PP   P  cos   1 cos   0,8
2 2
 PS 
 P   P 
Fe

PSn VA
  PCu  PCu W
 S  W PS cos  PS cos    PS cos  PS cos   
 PSn   PSn  W W
W W
0,0 0 0,00 0,00 1512 1512 0 0,000 0,000 1512 1512 0,0000
0,1 50000 0,01 48,56 1512 1560 50000 0,9706 0,9706 40000 41560 0,9625
0,2 100000 0,04 195 1512 1707 100000 0,9832 0,9832 80000 81707 0,9791
0,4 200000 0,16 777 1512 2289 200000 0,9887 0,9887 160000 162289 0,9859
0,6 250000 0,36 1749 1512 3261 250000 0,9871 0,9871 200000 203261 0,9839
0,8 300000 0,64 7588 1512 9100 300000 0,9706 0,9706 240000 249100 0,9635
1,0 350000 1,00 4856 1512 6368 350000 0,9821 0,9821 280000 286368 0,9778
1,2 400000 1,44 6993 1512 8505 400000 0,9792 0,9792 320000 328505 0,9741
1,3 500000 1,69 8207 1512 9719 500000 0,9809 0,9809 400000 409719 0,9762

Značajno opterećenje pri kojem je stepen iskorišćenja najviši (84. obraz.)

PFe 1512
Ps  Psn  315  315  0,6483  204,2kVA
Pmn 3598

Najviši stepen iskorišćenja pri cos   1

2 PFe 2  1512 3024
 m1,0  1   1  1  1  0,0146  0,9854
PS cos   2 PFe 204200  3024 207224

a pri cos   0,8

2 PFe 3024 3600
 m 0 ,8  1   1  1 
PS cos   2 PFe 204200  0,8  3024 163360  3024

3600
 m 0 ,8  1   1  0,0182  0,9818
166384

25
10. slika

26
27
28
29
30
31
32