PREDMET:“ANALIZA INFORMACIONOG SISTEMA ”

TEMA :
INFORMACIONI SISTEM OČNE
KLINIKE “OFTALMIKA”

STUDENTI:
Nikola Stakić 850/2008
Tatjana Kostadinović 855/2008
Stefan Ćurčić 729/2008
Svjetlana Motika
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Čačak, 2010.

1
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

1 Sadržaj
1 Sadržaj............................................................................................................1
2 Uvod................................................................................................................3
3 Opis posla.......................................................................................................4
4 Opis zatečenog stanja informacionog sistema...............................................5
4.1 Karakteristike postojećeg IS i razlozi za izgradnju novog IS..........5
4.1.1 Organizaciona i kadrovska podrška IS.....................................5
4.2 Ciljevi razvoja i izgradnje IS............................................................5
4.2.1 Kratkoročni ciljevi razvoja i izgradnje IS OK Oftalmika............5
4.2.2 Dugoročni ciljevi razvoja i izgradnje IS OK Oftalmika..............6
4.2.3 Posebni zahtevi........................................................................6
4.3 Tehničko-tehnološke osnove projektovanja i realizacije IS............6
4.3.1 Aplikativni softver.....................................................................7
5 Snimak postojećeg stanja...............................................................................8
5.1 Pregled postojećeg hardvera..........................................................8
5.2 Pregled postojećeg softvera...........................................................9
5.2.1 Operativni sistemi.....................................................................9
5.2.2 Aplikativni softver.....................................................................9
5.3 Softveri za razvoj............................................................................9
5.3.1 Principi razvoja softverske podrške..........................................9
5.3.2 Metode, pristupi, alati razvoja softverske podrške.................10
5.3.3 Specifikacija zahteva..............................................................10
5.3.4 Osnovni rezultati sistemske analize.......................................10
5.3.5 Dizajn softverskog rešenja.....................................................11
5.4 Prijem novog pacijenta.................................................................13
5.5 Prijem postojećeg pacijenta..........................................................14
5.6 Obavljanje pregleda......................................................................15
6 Dijagrami slučajeva korišćenja (USE CASE)................................................16
6.1 Prijem pacijenta............................................................................16
6.2 Preliminarni pregled......................................................................17
6.3 Specijalistički pregled...................................................................18
6.4 Analiza rezultata...........................................................................19
6.5 Evidentiranje rezultata..................................................................19
6.6 Izdavanje izveštaja........................................................................20
7 Strukturna sistem analiza..............................................................................21
7.1 Dijagrami toka podataka...............................................................21
7.1.1 Stablo procesa (Process Tree)..............................................21
8 Modeli podataka............................................................................................24
8.1 Model objekti-veze (CDM:S-designer)..........................................24
9 Opis aplikacije...............................................................................................25
9.1 Instalacija......................................................................................25
9.2 Hardverski zahtevi........................................................................25
9.3 Softverski zahtevi..........................................................................25
2
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

9.4 Korišćenje (uputstvo za upotrebu)................................................25

10 Realizacija.....................................................................................................27
10.1 Baza podataka (tabele, polja, tipovi vrednosti polja, indeksi,
ključevi, relacije, kardinalitet, pravila integriteta)....................................27
10.2 Objašnjenje realizacije tipičnih ekrana (elementi programskog
koda) 27
11 Zaključak.......................................................................................................28

3
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

2 Uvod

Očna klinika Oftalmika pruža širok dijapazon oftalmoloških usluga.

Klijentima se omogućava veliki broj specijalizovanih oftalmoloških pregleda
i dijagnostifikuju se razna oboljenja. Pregleda obavlja više usko
specijalizovanih lekara oftalmologa. Klinika ima veliki broj pacijenata, i
potrebno je napraviti efikasan informacioni sistem koji bi obezbedio
snimanje i štampanje rezultata pregleda, evidentiranje obavljenih pregleda.

Klinika ima veliki broj pacijenata (preko 3000), veći broj stalnih
zaposlenih lekara oftalmologa i po potrebi zapošljava lekare spoljne
saradnike. U klinici se obavlja preko 20 različitih oftalmoloških pregleda.
Takođe, klinika zapošljava i određen broj pomoćnog osoblja (sekretarice,
osoblje za rad sa pacijentima, higijeničare…).

Neophodno je obezbediti visok nivo efikasnosti rada i operativnosti u

upravljanju sistemom. Odgovarajući upravljački mehanizam se jedino
može postići izgradnjom i korišćenjem adekvatnog informacionog sistema
(u daljem tekstu IS).

Razvoj i realizacija IS je složen i dugoročan proces. Obzirom na

značaj i složenost posla, neophodno je uobličiti i sistematizovati sve
poslove na razvoju i izgradnji IS, što se postiže izradom idejnog projekta
IS.

Idejnim projektom treba da se predloži kompletno rešenje

informacionog sistema koje je fazno izvodljivo i ekonomski opravdano. U
idejnom projektu treba da se definiše arhitektura sistema sa stanovišta
funkcija, računarske, komunikacione i prateće opreme, sistemskog i
aplikativnog softvera.

U prvom delu idejnog projekta dat je opis postojećeg sistema

(stavke 4 i 5), a zatim su u nekoliko tačaka specificirani ciljevi i zadaci koje
treba rešiti izradom idejnog projekta. To je realizovano kroz definisanje
organizacione strukture klinike kao što je dato u drugom delu ovog
Projekta, snimanjem postojećeg hardvera, softvera i mreže.

4
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

3 Opis posla

Pacijent dolazi u kliniku radi dijagnostifikovanja i/ili lečenja nekog

očnog oboljenja, na preventivni pregled, ili na redovnu kontrolu.

Ukoliko je pacijent ranije obavljao preglede u drugoj očnoj klinici,

laboratoriji ili ambulanti, pacijent donosi i rezultate prethodnih pregleda.

Na osnovu prethodnih pregleda i njihovih rezultata, pacijent se

upućuje kod određenog specijalizovanog lekara.

Ukoliko pacijent dolazi na pregled prvi put, bez prethodnih

dijagnoza, upućuje se kod opšteg oftalmologa, radi najosnovnijih pregleda
i utvrđivanja eventualnog problema.

Pri prvom prijemu pacijenta, otvara se novi dosije u koji će se

smeštati podaci o pregledima, lekaru koji vodi preglede toga pacijenta,
obavljenim zahvatima, operacijama i kontrolama koje je pacijent obavio u
klinici.

Za pacijente koji već imaju otvoren dosije, potrebno je pronaći dosije

pacijenta u kartoteci, zatim lekar proverava prethodne rezultate, i na
osnovu njih upućuje pacijenta dalje, kod oftalmologa specijaliste za
određenu oblast, na kontrolu, ili mu prepisuje terapiju,

Pacijent pri svakom pregledu dobija potpunu dokumentaciju o

rezultatima obavljenog pregledu i/ili zahvata. Takođe se potpuna
dokumentacija pravi i za pacijentov dosije u klinici.

Ukoliko je potrebno izvesti neki složeniji zahvat ili operaciju, koja ne

može da se izvede u samoj klinici, pacijent se upućuje u odgovarajuću
specijalizovanu ustanovu.

5
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

4 Opis zatečenog stanja informacionog sistema

4.1 Karakteristike postojećeg IS i razlozi za izgradnju novog

IS

Postojeći informacioni sistem oftalmološke klinike Oftalmika opisan

je u snimku postojećeg stanja (stavka 5).

Sistem predstavlja povezane celine, umrežene računare sa

centralizovanom bazom podataka na serveru, gde se ostali računari
povezuju na određene tabele te baze podataka.

Odvojene hardverske jedinice različitog su tehničko – tehnološkog

nivoa, sa različitim softverskim rešenjima, i deo opreme je tehnički i
tehnološki zastareo, što otežava održavanje opreme i softvera.

Deo izveštaja pisan je naknadno, u aplikaciji za obradu teksta, i nije

bilo moguće automatsko ubacivanje slika u izveštaje.

Postojeći sistem ne podržava mogućnost proširivanja, nadogradnje i

usled nabavke novih uređaja i proširenja delatnosti, potrebno je osmisliti i
sprovesti adekvatnije i efikasnije rešenje kojim će se ubrzati i olakšati
procesi evidentiranja dosijea pacijenata i štampanja izveštaja.

4.1.1 Organizaciona i kadrovska podrška IS

Klinika nema stalno zaposleno osoblje zaduženo za informatičke

poslove, već po potrebi zapošljavaju programere i druge spoljne saradnike.
Ovo predstavlja ograničenje za razvoj i održavanje IS, ali predloženim
rešenjem se može maksimalno ublažiti.

4.2 Ciljevi razvoja i izgradnje IS

4.2.1 Kratkoročni ciljevi razvoja i izgradnje IS OK Oftalmika

Projektovanjem razvoja i izgradnje IS oftalmološke klinike Oftalmika

treba obezbediti, kroz planiranje  realizacije početnih faza, postizanje

6
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

kratkoročnih ciljeva koji proističu iz stanja informatike i njene primene u

klinici. To se pre svega odnosi na:
 Modifikaciju i realizaciju jedinstvene računarske mreže klinike
 Eventualnu zamenu zastarele računarske i softverske podrške
postojećeg informacionog sistema,
 Elementarni nivo horizontalne i vertikalne integracije podataka i
funkcija IS,
 Definisanje načina i uslova održavanja i razvoja IS.

4.2.2 Dugoročni ciljevi razvoja i izgradnje IS OK Oftalmika

IS oftalmološke klinike treba projektovati tako da se kao krajnji cilj

razvoja, uvođenja i korišćenja IS postigne potpuna informatizacija
poslovanja, odnosno, da informacioni sistem postane sastavni deo
tehnologije rada i glavna podrška osnovne delatnosti klinike. Drugim
rečima, želi se postići:
 Automatizovanje štampanja potpunih izveštaja trenutno
obavljenih pregleda i
 Automatsko ažuriranje dosijea pacijenata podacima o trenutno
obavljenom pregledu

4.2.3 Posebni zahtevi

Posebni zahtevi predstavljaju dopunu dugoročnih ciljeva razvoja i

izgradnje IS, i odnose se na mogućnost proširivanja delatnosti klinike
odnosno uvođenje novih aparata i generisanje novih vrsta izveštaja, u
skladu sa podacima koji se dobijaju kao rezultat pregleda na tim
aparatima, kao i mogućnost povezivanja novih hardverskih jedinica u
postojeći Is.

4.3 Tehničko-tehnološke osnove projektovanja i realizacije

IS

Potrebno je dati osvrt na savremene pravce tehnološkog razvoja

informatike, posebno u domenu računarske opreme, računarskih mreža,
sistemskog softvera, softvera za upravljanje bazama podataka, softvera za
razvoj aplikativnog softvera, korisničkih i grafičkih interfejsa. Analizirati

7
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

moderne trendove u odnosu na dostignuti nivo razvoja, komercijalnu

raspoloživost i garanciju višegodišnje primene i korišćenja (stavka 5).

4.3.1 Aplikativni softver

Jedan od najvažnijih aspekata projekta je obezbeđenje aplikativnog

softvera IS. Zahtev je da, pored odgovarajuće funkcionalnosti, aplikativni
softver bude pouzdan, korisnički orijentisan (Windows  ambijent),
jednostavan za korišćenje, efikasan u eksploataciji, pogodan za
održavanje i praćen odgovarajućim kvalitetom priručnika i dokumentacije.
Pored kvaliteta aplikativnog softvera bitna je i vremenska komponenta
obezbeđenja i uvođenja softvera.

8
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

5 Snimak postojećeg stanja

Oftalmološka klinika Oftalmika trenutno raspolaže centralizovanim

informacionim sistemom, sa nepostojanjem pravog servera, već jedan
računar sa operativnim sistemom Windows predstavlja server, i na njemu
se nalazi centralizovana baza podataka u kreirana u MS Access
programskom paketu. Na ostalim računarima nalaze se pojedinačne baze
podataka čije se tabele linkuju na tabele u centralnoj bazi podataka.

Računari su raspoređeni u više prostorija (specijalizovanih

ordinacija), i svaki je povezan sa jednim ili više uređaja za snimanje.
Napravljeni izveštaj se šalje na štampanje mrežnom štampaču, koji se
nalazi u prijemnom odeljenju.

PC oprema nije unifikovana (postojanje PC računara različitih

generacija), nejednakog je porekla i nije brand-name, tj. sklopljena je od
delova različitih dalekoistočnih proizvođača računarske opreme.

Operativni sistemi na računarima su različiti, svi su opremljeni

Microsoft Windows operativnim sistemima, ali različitih generacija.

5.1 Pregled postojećeg hardvera

Oftalmološka klinika praspolaže sa sledećom opremom. Oprema je

raspoređena u 5 ordinacija i jednom prijemnom odeljenju. Kako je veoma
bitna stavka IS slike koje dolaze sa specijalističkih uređaja za slikanje oka,
u tabeli su prikazani i nazivi uređaja, jer oni čine osnovni deo samog IS.
Raspored je dat prema fizičkoj lokaciji opreme:
Lokacija opreme: Tip opreme Operativni sistem
Ordinacija Oct Pentium IV / 1,6 GHz / 200 GB HDD / 512 MB RAM WinXP
Ordinacija Oct Pentium III / 1 GHz / 40 GB HDD / 256 MB RAM WinXP
Ordinacija Oct Uređaj Octopus -
Ordinacija Oct Uređaj HR Tomograf -
Ordinacija Fundus Pentium III / 1 GHz / 60 GB HDD / 256 MB RAM WinXP
Ordinacija Fundus Štampač HP LaserJet 1020 -
Ordinacija Fundus Digitalna Fundus kamera -
Ordinacija Fundus Uređaj za kompjuterizovanu refraktometriju -
Ordinacija Fundus Uređaj za pahimetriju -
Opšta ordinacija Pentium III / 800 MHz / 20 GB HDD / 128 MB RAM WinXP
Opšta ordinacija Pentium III / 800 MHz / 20 GB HDD / 128 MB RAM Win98
Opšta ordinacija Štampač HP color 5110 -
Opšta ordinacija Uređaj za ultrazvučnu dijagnostiku -
Prijemno odeljenje Štampač HP color 1500 -

9
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

5.2 Pregled postojećeg softvera

5.2.1 Operativni sistemi
Postojeći PC računari opremljeni su Microsoft operativnim sistemima
različitih generacija, što otežava komunikaciju između starijih i novijih
verzija.

5.2.2 Aplikativni softver

Aplikativni softver je šarolik, i, što je najveći problem, izrazito

zatvoren i nefleksibilan.

Osim postojećeg softvera za pravljenje izveštaja, koriste se

aplikacije programskog paketa MS Office - Word, Excel, zatim aplikacije za
obradu slika sa uređaja – Adobe Photoshop, MS Paint, ACDSee isl.

Tekstualni izveštaji se generišu u postojećem softveru (Windows

aplikacija), kao Word dokumenti, a zatim se ti dokumenti dorađuju u MS
Wordu, dodaju im se slike sa uređaja i šalju se na štampu na mrežnom
štampaču. Sa uvođenjem novih uređaja, postavlja se zahtev za efikasnijim
generisanjem izveštaja.

Ovo rešenje delimično podmiruje potrebe zaposlenih u klinici, tako

da će ovaj softver ostati u upotrebi do implementacije novog rešenja.

5.3 Softveri za razvoj

Da bi se u potpunosti izvršila specifikacija softverske podrške,

potrebno je da se pre svega sagleda postojeće stanje programa (videti
stavku 5.2), analiziraju eksplicitni zahtevi, izvrši sistemska analiza i odrede
prioriteti razvoja.

5.3.1 Principi razvoja softverske podrške

 Softverska podrška treba da omogući efikasan rad svake ordinacije

i automatizuje proces pravljenja izveštaja.
 Pri dizajnu rešenja rukovodimo se sistemskim pristupom, što znači
posmatranje suštinskih procesa i objekata sistema u celini (u ovom slučaju
to je klinika kao celina). Time se dobija dobra projektantska osnova za

10
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

pokrivanje funkcija realnog sistema u celini i omogućavanje razvoja

softvera koji ove funkcije treba da pokrije.
 Dizajn softverskog rešenja podrazumeva pre svega dizajn
jedinstvene i minimalno redundantne baze podataka kao centralnog
objedinjujućeg dela i aplikacija u obliku modula koje se razvijaju na tom
bazom podataka.
 Pri razvoju softverske podrške rukovodimo se principom
ekonomičnosti, nastojeći da se postojeće aplikacije i podaci koriste ili
unaprede u novom sistemu.

5.3.2 Metode, pristupi, alati razvoja softverske podrške

1. Strukturna sistem analiza

2. Objektno orijentisani pristup
3. UML kao jezik modelovanja
4. Objektno orjentisani programski alati
5. Alati vizualizacije podataka
6. Alati za generisanje izveštaja

5.3.3 Specifikacija zahteva

Na osnovu izvršene analize potreba i eksplicitnih zahteva, izvršena je

sistematizacija stanja i potreba informacionog sistema klinike, i utvrđeno je
da je potreban jednistven program na svim računarima koji će, u zavisnosti
od ordinacije u kojoj se izvršava, omogućiti ažuriranje dosijea pacijenta i
štampanje odgovarajućeg izveštaja.

5.3.4 Osnovni rezultati sistemske analize

Sistemskom analizom treba da se utvrde:

1. Suštinski objekti obrade u realnom sistemu (definicija osnovnih atributa,
operacija, stanja, životnog ciklusa)
2. Suštinski procesi obrade u realnom sistemu (u odnosu na životni ciklus obrade
osnovnih objekata)
3. Ograničenja i pravila procesa realnog sistema
4. Neophodni podaci kojima se opisuju objekti i procesi realnog sistema

Sistemska analiza se zasniva pre svega na analizi izveštaja koje je

potrebno generisati, i na analizi dosijea pacijenta.

11
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Potrebno je obaviti intervjue sa odgovarajućim zaposlenim osobljem (lekari

oftalmolozi koji obavljaju preglede pacijenata) i specificirati problematiku.

Neki od rezultata preliminarne sistemske analize na nivou klinike u celini:

1. Opšte klase objekata - Ljudi, Uređaji, Dokumenti, Aktivnosti
2. Neke osnovne osobine – starost, ovlašćenja, adekvatnost
3. Neki osnovni procesi - procesi u toku životnog ciklusa, napredak,
entropija, održavanje stanja
4. Neki osnovni principi - princip povratne sprege, princip crne kutije i
drugi.

5.3.5 Dizajn softverskog rešenja

5.3.5.1 Kritični elementi procesa dizajna softvera

1. Pravilna i potpuna sistemska analiza
Zavisnost od trenutno važećih propisa
Pravilna i potpuna specifikacija zahteva korisnika, zavisnost od postojećih
korisnika

5.3.5.2 Dizajn baze podataka

Baza podataka, bilo da je fizički smeštena u celini na jednoj mašini,

ili po delovima na više mašina, posmatrana je kao jedinstvena celina kojoj
program pristupa radi izvršavanja zadataka. Dakle, program se obraća
sistemu za upravljanje bazom podataka koji mu dostavlja podatke.

Osnovna podela tabela u bazi podataka je:

1. SEMANTIČKE TABELE - tabele koje nose semantiku realnog sistema

1.1 ŠIFARNICI - podaci o osnovnim objektima realnog sistema sa zakonski ili
lokalno definisanim šiframa za pristup i identifikaciju
1.2 POSLOVNA PRAVILA - lokalna ograničenja, znanja, veze podataka
1.3 TABELE OBRADE - podaci o suštinskim objektima, događajima i
procesima realnog sistema ili objektima, događajima ili procesima koje
realni sistem obrađuje
1.4 UPITI - memorisane strukture kojima se filtriraju podaci ili vrši neka druga
manipulacija sa osnovnim podacima.
1.5 USKLADIŠTENE PROCEDURE - procedure koje se pokreću kada
nastupi određeno stanje baze podataka ili bivaju drugačije izazvane od
strane korisnika baze podataka (programa)

2. POMOĆNE TABELE - tabele za rad softverskog sistema

12
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

2.1 TABELE SA PODACIMA O KORISNICIMA SISTEMA I NJIHOVIM

PRAVIMA
2.2 TABELE SA PODACIMA O PARAMETRIMA RADA PROGRAMA

Dizajn baze podataka može, u skladu sa usvojenim pristupom razvoju

softverskog rešenja, da se odvija na sledeća dva načina, od kojih
izdvajamo prvi pristup kao praktičniji i realniji za realizaciju sistema:
1. Dizajn centralne baze podataka sa deljenim podacima vezano za različite
organizacione jedinice, softverske module itd. i zatim dizajn segmenta baze
podataka koji se odnosi na softverski modul koji se trenutno razvija, uz uklapanje
u postojeći sistem tabela (dakle, obavezno je upravljanje procesom dodavanja
novih tabela u postojeću centralnu bazu podataka - uloga administratora baze
podataka).
2. Dizajn integralne baze podataka, koja treba da obuhvati ceo sistem. Ovim se
postiže jedinstveno upravljanje podacima i minimizacija redundanse.

5.3.5.3 Dizajn softverskih funkcija

Softverske funkcije sa stanovišta vrste obrada podataka su:

1. Unos, brisanje, izmena, potvrda i odustajanje od operacije
2. Pojedinačni i tabelarni prikaz podataka, grafički prikaz
3. Štampa podataka - prikaz na ekranu i na štampaču (pojedinačni izveštaji i dosije
pacijenta)
4. Pretraga podataka (zadavanje upita), pristup i pozicioniranje na podatke

Softverske funkcije višeg nivoa posmatramo sa aspekta podrške praćenja

procesa i događaja realnog sistema ili opisa objekata realnog sistema.

5.3.5.4 Dizajn korisničkog interfejsa

Korisnički interfejs programa je standardni Windows interfejs, tačnije

elementi grafičkog radnog okruženja čine elemente korisničkog interfejsa
programa. Program se pokreće i koristi u okviru operativnog sistema i
pomoću elemenata korisničkog interfejsa se interaktivno unose podaci ili
zadaju komande za izvršavanje neke operacije.
U dizajnu korisničkog interfejsa postoje određeni principi, a posebno za
programe iz oblasti programa za rad sa bazama podataka.

Dizajn korisničkog interfejsa programa odnosi se na sledeće dve oblasti:

1. Estetski dizajn

13
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

2. Funkcionalni dizajn.

5.4 Prijem novog pacijenta

14
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

5.5 Prijem postojećeg pacijenta

15
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

5.6 Obavljanje pregleda

16
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

6 Dijagrami slučajeva korišćenja (USE CASE)

6.1 Prijem pacijenta

Akcije slučaja korišćenja „Provera novog pacijenta“

 Službenik prijemnog odeljenja, na osnovu imena i prezimena
pacijenta proverava da li postoji u evidenciji
 Ukoliko ne postoji službenik otvara formu za unos podataka o
novom pacijentu i njegovi podaci se unose u informacioni sistem
 Ako pacijent postoji vrši se provera postojećeg pacijenta

Akcije slučaja korišćenja „Provera postojećeg pacijenta“

 Službenik prijemnog odeljenja, na osnovu imena i prezimena
pacijenta proverava da li postoji u evidenciji
 Pregleda se elektronski karton pacijenta i upućuje na odgovarajući
pregled

Akcije slučaja korišćenja „Prijem pacijenta“

 Ukoliko pacijent postoji vrši se evidencija nove posete
 U zavisnosti od pregleda pacijent se upućuje kod odgovarajućeg
specijaliste.

17
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

6.2 Preliminarni pregled

Akcije slučaja korišćenja „Opšti oftalmološki pregled“

 Ukoliko je pacijent prvi put u ustanovi vrši pregled kod opšteg
oftalmologa radi utvrđivanja bolesti, takođe i ako pacijent dolazi na
redovnu kontrolu
 Ukoliko ustanova nema mogućnosti za obavljanje potrebnog
specijalističkog pregleda, pacijentu se daje uput za odgovarajuću
zdravstvenu ustanovu

18
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

6.3 Specijalistički pregled

Akcije slučaja korišćenja „Specijalistički pregled“

 Lekar specijalista obavlja specijalistički pregled sa potrebnim
akcijama (Slikanje oka, proširivanje zenice i sl.)

19
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

6.4 Analiza rezultata

Akcije slučaja korišćenja „Analiza rezultata“

 Lekar specijalista obavlja analizu rezultat dobijenu specijalističkim
pregledom uz konsultacije sa pacijentom.

6.5 Evidentiranje rezultata

20
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Akcije slučaja korišćenja „Evidentiranje rezultata“

 Lekar specijalista analiziran rezultat unosi u informacioni sistem

6.6 Izdavanje izveštaja

Akcije slučaja korišćenja „Izrada izveštaja“

 Lekar specijalista određuje vrstu pregleda i tip izveštaja

Akcije slučaja korišćenja „Stampanje izvestaja“

 Lekar specijalista stampa izvestaj koji ostaje kod pacijenta

21
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

7 Strukturna sistem analiza

7.1 Dijagrami toka podataka

7.1.1 Stablo procesa (Process Tree)

IS Oftalmika [0]
Izvestaj o kontroli [4]
Kreiranje izvestaja [4.1]
Lecenje pacijenta [3]
Pregled pacijenta [2]
Prijem pacijenta [1]

Zakazivanje telefonom
Podaci za evidenciju
Pacijent
Dokumentacija o prethodnom lecenju

0 Klinika na
Zahtev za dosije pacijenta kojoj su
Obavestenje o terminu pregleda
IS Oftalmika vršeni
Izvestaj o pregledu Podaci o lecenju u ustanovi pregledi
Izvestaj o lecenju +

Zahtev za prijem pacijenta na lecenje

Podaci o Podaci
prijemu opacijenta
lecenju pacijenta
na lecenje

Bolnica

22
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Izvestaj o pregledu

1
[Zakazivanje telefonom] Prijem [Zahtev za dosije pacijenta] Klinika na
[Obavestenje o terminu pregleda] pacijenta kojoj su
2 vršeni
[Podaci za evidenciju]
Pregled [Podaci o lecenju u ustanovi] pregledi
[Dokumentacija o prethodnom lecenju] pacijenta
Pacijent
Otvaranje dosije pacijenta
Podaci o pacijentu za kontrolu

Podaci o pregledu
Dosijei pacijenata Podaci o pregledu za kontrolu

[Izvestaj o lecenju]

Podaci o pacijentu Pregled

Kontrole

Podaci o kontroli pregleda

4 Podaci za lecenje
Izvestaj o Kontrola lecenja
kontroli
3
+
Lecenje
pacijenta [Zahtev za prijem pacijenta na lecenje]

[Podaci o prijemu pacijenta na lecenje]

[Podaci o lecenju pacijenta]

Bolnica

23
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Zaposleni

Podaci o lekaru

Pacijent

[Izvestaj o lecenju]
4.1
[Podaci o kontroli pregleda]
Kontrole
Kreirane
izvestaja

[Podaci o pacijentu]

Dosijei pacijenata

24
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

8 Modeli podataka
8.1 Model objekti-veze (CDM:S-designer)

Profesija Zaposleni
Profesija ZaposleniID
Prezime
Ime
MaticniBroj
Ref_129 GodinaRodjenja
Adresa
Grad
Pacijent MobilniTel
FiksniTel
PacijentID
Titula
Ime
NivoPristupa
Prezime
MaticniBroj Ref_123
GodinaRodjenja
Adresa
Grad
MobilniTel
FiksniTel Kontrole Pregled
KontrolaID PregledID
PrvoPolje Schirmer_OS
DrugoPolje Datum
TrecePolje Kontrola
CetvrtoPolje Ref_132 Recept
VrstaUsluge Vrsta_OD
CenaUsluge Vrsta_OS
NaplataUsluge Jacina_OD
KomentarNaplate Jacina_OS
Dijametar_OD
Dijametar_OS
Bazkriv_OD
Bazkriv_OS
Octopus_OD
Octopus_OS
A_KonstanteOD
EmertropijaOD
Lax_OD
Lax_OS
Komentar1OD
Komentar2OD
Komentar3OD
Komentar4OD
Opsti
Anamneza
VOD
Rose_bengal_OD
Ref_126 Ref_135
Rose_bengal_OS
Schirmer_OD
BUT_OS
BUT_OD
TOD
Osetlj_roznj_OD
Osetlj_roznj_OS
Javal_OD
VOS
TOS
Javal_OS
Pred_segm_OD
Pred_segm_OS
Gonioskopija
Fundus_OD
Fundus_OS
Dijagnoza
Terapija
Savet
VrstaUsluge
CenaUsluge
NaplataUsluge
KomentarNaplate
s_C_Slika
s_D_Slika
s_L_Slika
LaserNasl

25
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

9 Opis aplikacije

9.1 Instalacija

Instalacija se izvršava pokretanjem Setup.exe u folderu Instalacija

sa diska. Time se instalira korisnički interfejs za rad sa podacima. Baza
podataka se prekopira na server u deljeni folder. Podaci o konekciji na
bazu se nalaze u datoteci Baza.cfg u instalacionom folderu, koja se, po
potrebi, može menjati jednostavno sa bilo kojim programom za editovanje
teksta.

9.2 Hardverski zahtevi

Minimum Pentium III računar sa 64 MB RAM-a, 400 MB slobodnog

prostora na hard disku, CD čitač ili USB priključak.

9.3 Softverski zahtevi

Operativni sistem Win9x, Me ili XP

Instaliran Microsoft Office 2003

9.4 Korišćenje (uputstvo za upotrebu)

Aplikacija je prilagođena određenom korisniku, tj lekaru specijalisti.

U zavisnosti od lekara, pojavljuju se različite opcije (svaki lekar ima svoje
pacijente i obavlja određeni tip pregleda). Izgled aplikacije je dat u
sledećim slikama:

26
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

Izgled osnovnog ekrana pri pokretanju aplikacije

Nakon odabira lekara, aplikacija zauzima ceo ekran (full screen), radi
preglednosti liste pacijenata

Podaci o pacijentima

27
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

10 Realizacija

10.1 Baza podataka (tabele, polja, tipovi vrednosti polja,

indeksi, ključevi, relacije, kardinalitet, pravila integriteta)

Posle uređene strukturne sistem analize i projektovanog modela

objekti – veze i fizičkog modela podataka, za generisanje baze podataka
upotrebljen je MS Access 2000. Tabele, polja, indeksi, ključevi i relacije su
vidljivi na modelu objekti – veze i fizičkom modelu, a kardinalitet i pravila
integriteta su obezbeđeni kako u modelima tako i u samom kodu
programa. Sam program je napravljen tako da, kao i baza podataka, ne
dozvoljava nekorektan unos podataka. Pri svakom unosu podataka
program proverava da li neko od ključnih obeležja već postoji u bazi, i ako
postoji, ne dozvoljava njegov unos.

10.2 Objašnjenje realizacije tipičnih ekrana (elementi

programskog koda)

Programska realizacija IS urađena je u okruženju Microsoft Visual

Basic 6.0. U toku rada je moguće imati samo jednu aktivnu formu na
ekranu što omogućava veću preglednost pri radu. Program je u potpunosti
objektno orijentisan, svi objekti se dinamički kreiraju pri pozivanju iz
glavnog menija, a pri zatvaranju se brišu iz memorije, tako da nema
nepotrebnog zauzimanja operativne memorije, a samim tim program brže
radi. Za realizaciju su korišćene standardne komponente koje nudi
Microsoft Visual Studio i jedinstvena programerska rešenja za
komunikaciju računara i specijalističkih uređaja za slikanje oka kojima se
vrše složeni pregledi.

28
Analiza informacionog sistema Seminarski rad – Očna klinika Oftalmika

11 Zaključak

Celokupna koncepcija ovog Informacionog Sistema obezbeđuje:

 Adekvatnost
 Pouzdanost
 Efikasnost
 Ažurnost
 Konkretnost

Prednost ovog IS-a je da je proces unosa, izmene, brisanja i

pretrage veoma jednostavan i omogućava lako i brzo korišćenje ovog
programa.
Automatizovana je obrada slika sa uređaja i njihovo ubacivanje u
izveštaj, čime je doktorima omogućeno da svu pažnju usmere na pregled
pacijenta, a ne na (dosadašnju) izradu izveštaja.

29