SEPTEMBAR 2010.

zelenidodatak
ŠESTO MASOVNO IZUMIRANJE
U ISTORIJI PLANETE JE VEĆ U TOKU
ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM U SRBIJI
DRUGA STRANA MEDALJE
S1
ŠESTO MASOVNO IZUMIRANJE
U ISTORIJI PLANETE JE VEĆ U TOKU
72 VRSTE NESTAJE SVAKOG DANA
ZEITGEIST-POKRET.COM
Sporo izumiranje i nastajanje novih vrsta je
normalan proces u toku evolucije, međutim,
i pored njega u zadnjih 540 miliona godina
bilo je 5 masovnih izumiranja na Zemlji
prouzrokovanih naglim događajima poput
udara meteora i sl. Trenutno (šesto) maso-
vno izumiranje je specifično jer je direktno
uzrokovano jednom vrstom , čovekovim
aktivnostima. Tačnije, od 1600-te godine
brzina izumiranja se drastično ubrza-
vala zbog porasta broja ljudi na planeti i
potrošnje prirodnih resursa, industrijalizaci-
je. Potrošačka globalna histerija dovela
je u pitanje i sam opstanak svih živih bića
na Zemlji. Efekat padajućih domina, u ovom
slučaju padaju vrste, jedna za drugom, a
jedna od domina možemo takođe biti i mi
sami.
Izveštaj Living Planet Report za 2009. go-
dinu tvrdi da:
-jednoj četvrtini svih vrsta sisara na planeti,
preti potpuni nestanak
-jednoj osmini svih vrsta ptica na planeti,
preti potpuni nestanak
-jednoj trećini svih vrsta vodozemaca na
planetipreti potpuni nestanak
-pred izumiranjem je oko 50% biljaka
-za samo 30 godina uništeno je oko 50%
močvarnih područja
-procenjuje se da svakoga dana nestane
oko 72 vrste (3 vrste svakog sata)
Dnevno nestaje oko 70 vrsta sa lica
zemlje, mnoge od njih nisu nikada ni ot-
krivene
Po starijim izvorima tokom 2002. godine
preko 34 000 biljnih vrsta i 5 200 životinjskih
vrsta širom sveta su bile pred potpunim izu-
miranjem, a mnogo hiljada vrsta izumre pre
nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.
Tekuća globalna brzina izumiranja je bila 20
000 vrsta godišnje, eksponencijalno veća
od praistorijske brzine izumiranja dinosau-
rusa. (*Izvor podataka - enciklopedija En-
carta iz 2002.godine.), a po drugim proce-
nama 30 000 vrsta godišnje.
850 vrsta biljaka je ugroženo samo u Re-
publici Srbiji, a od toga 171 vrsta se vodi
kao iščezla.
Poređenje sa prethodnim masovnim izu-
miranjima
Masovno izumiranje je pojam za oštro
smanjenje broja živih vrsta (biljaka, si-
sara, ptica, reptila, vodozemaca, riba,
beskičmenjaka) u relativno kratkom vre-
menskom periodu. Otkada je počeo život
na Zemlji, bilo je nekoliko takvih masovnih
izumiranja. Poslednje je bilo na prelazu
Krede u Tercijar, pre 65 miliona godina, koje
je privuklo najviše pažnje te je najpoznatije
zbog istrebljenja dinosaurusa.
U zadnjih 540 miliona godina bilo je 5
masovnih izumiranja na Zemlji ( listu sa opi-
sima razloga i vremenskih perioda možete
videti na ovom linku) gde je nestalo oko
50 % životinjskih vrsta, a za najveće izumi-
ranje u istoriji se smatra da se dogodilo pre
oko 251 milion godina kada je prema proce-
nama fosilnih dokaza oko 96 % tadašnjeg
živog sveta izgubljeno, dok je na kopnu više
od tri četvrtine svih živih bića izumrlo, čime
uzrok izumiranja verovatno nije bio vezan
isključivo za događaj na kopnu.
Danas, biolozi veruju da smo usred najveće
epizode izumiranja od nestanka dinosauru-
zeleni dodatak
sa pre 65 miliona godina isključivo zaslu-
gom čovekovog odnosa prema prirodi tj.
sebi samome. Današnje izumiranje sma-
tra se 6. masovnim izumiranjem u istoriji
planete.
70% biologa smatra da je današnja era deo
masovnog izumiranja, verovatno najbrža
ikada. Neki, kao što su E. O. Wilson sa Har-
varda, predviđaju da bi ljudsko uništavanje
biosfere moglo označiti izumiranje polovine
svih današnjih živih vrsta u sledećih 100
godina.
Glavni razlozi izumiranja i ugroženosti vrsta
su:
-Uništavanje staništa (isušivanje močvarnih
zemljišta, seča i krčenje šuma, širenje gra-
dova, industrija, auto putevi i brane)
-Komercijalna eksploatacija (sakupljanje
bilja, lov, trgovina životinjama)
-Šteta izazvana unošenjem stranih,
nedomaćih vrsta
-Zagađenje
Komercijalna eksploatacija i industrijalizaci-
ja je nanela stravičnu nepopravljivu štetu.
Primer čitave industrije za izlovljavanje
kitova, koja je dovela ovu vrstu na samu
ivicu nestanka. Lov afričkog crnog noso-
roga koji je umalo potpuno izlovljen, samo
zbog roga koji je navodno afrodizijak,
itd. Takvih zabluda ima u nedogled jer
potrošačko društvo se upravo temelji na
predrasudama i neznanju.
zeleni dodatak
Nebrojeni su primeri izlovljavanja svega
što je živo u cilju preprodaje na svetskim
tržištima:
- Farmacije
- Krzna
- Kože
- Hrane
- Kozmetike
- Nakita
- Suvenira
- kućnih ljubimaca
- filmske industrije
- šou biznisa
- zooloških vrtova
- zabavnih centara
Novodonešene (veštački ubačene) vrste
su pojava koja sve više u postojećim eko-
sistemima izaziva ozbiljno uništavanje
domaćih autohtonih vrsta. Autohtone vrste
životinja mogu biti uništene slučajnim ili
namernim unošenjem vrsta koje počinju
da se “takmiče” sa domaćim vrstama ili su
čak ove njihov plen. U pravilu domaće vrste
nemaju šanse za opstanak u tim relaci-
jama , pa postaju ugrožene a vremenom
brojčano oslabljene i potpuno nestaju.
Efekti ovakvih delovanja u prirodi su nepo-
pravljivi, njihovo širenje se ne može više
zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta su
nebrojeni i po tom pitanju su pravljene nev-
erovatne greške, uglavnom po pitanju un-
osa novih vrsta riba ipa čak i velikog broja
invazionih vrsta biljaka.
Zagađenje prirodnih staništa je vrlo bitan
faktor izumiranja. Toksične hemikalije chlo-
rinatid hydrocarboni, pr.dichlorodiphenyltri-
chloroethan (DDT) i polychlorinat biphenyl
(PCB) su postali sveprisutni zahvaljujući
svetskoj trgovini proizvodnjom nezdrave
hrane i načinom njene obrade . Ove štetne
materije nalaze se u hrani i tvremenom
završavaju u prirodnim staništima i ostaju
da kruže doslovno svuda, a kako je eko-
sistem jedna celina posledice su očigledne.
Konačni katastrofalan učinak je na vrste
koje su pri vrhu lanca ishrane.
Biodiverzitet (raznolikost) živih vrsta
Preživljavanje ekosistema kao što su
šume, močvare i koralni grebeni zavisi od
biodiverziteta,tj. od raznolikosti biljaka,
životinja i staništa. Iseljenje ili nestanak
jedne ili više vrsta može trajno uništiti
ekosistem ili voditi u njegovo sigurno pro-
padanje. Nepovratni gubitak biodiverziteta
(raznovrsnosti živog sveta) ima trajni uticaj
na opstanak preostalih vrsta, uključujući tu
i čoveka.
Čovek zavisi od raznolikosti vrsta i čistoće
ekosistema zbog hrane, vode, vazduha i
čistog tla za agrokulture. Dovoljno je pome-
nuti da se samo 40% novih lekova u medi-
cinskoj farmaciji dobija od biljaka i životinja.
S2
Postoje 3 vrste bioverziteta : Promena u pristupu problemu
Genetskii diverzitet podrazumeva varijabil-
nost zivih vrsta na Zemlji i geneticku in- Može li ljudska vrsta ipak preživjeti, može li
formaciju o svim vrstama biljaka, životinja, ljudska civilizacija zaustaviti ovo masovno
gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, izumiranje vrsta i spasiti sebe od nestanka
svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku sa lica Zemlje ?
kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se Činjenica je da većinu ljudi ne shvata
ne može ponoviti u drugim vrstama. ili svesno ne prihvata biološku pove-
zanost čoveka sa prirodnim okruženjem.
Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj Većina ljudi ne razume ili ne razmišlja o
organskih vrsta u svim ekosistema na Zem- međupovezanosti svih tih lanaca i prirod-
lji, od prapocetaka zivota. Prema nekim nih procesa koji takođe obuhvataju i našu
podacima, Zemlju nastanjuje između 5 do hranu, vazduh i vodu.
80 miliona biljnih i životinjskih vrsta, od kojih Ne može postojati novčana ili slična kazna
je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona koja će sprečiti kompanije da 3 miliona tona
vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka otrovnih hemikalija godišnje ne ispuštaju u
(uglavnom insekata) koji cine 73% sveuku- životnu sredinu. Mora se prvo krenuti od uz-
pnog zivog sveta. Od opisanih životinjskih roka koji su doveli do toga da takva industri-
vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, jska fabrika postoji i zbog čega krijući izliva
vodozemaca i riba je vise od 35.000. otrov ? Šta motiviše te ljude da to rade ?
Ekosistemski diverzitet označava ukupnu Ako se zna da trgovina životinjama i krivo-
raznovrsnost staništa i biocenoza, kao i lov čine tržište na kojem se godišnje okrene
ekoloških procesa u biosferi. oko 6 milijardi dolara, gde se preproda oko
350 miliona biljaka i životinja. Možemo li
Apeli, sporazumi i odluke međunarodnih i dalje očekivati da će takvo ponašanje
ekoloških institucija su izgubili svaki smisao sprečiti finansijske kazne ili zatvori ? Nara-
- trend izumiranja ne samo da nije sprečen vno da ne. Poslednjih 50 godina su jasan
već je u porastu! dokaz da i pored oštrih zakonskih kazni tak-
va ponašanja i dalje opstaju i ljudi iznalaze
Iako su UN proglasili 2010. godinu godinom nove i nove načine da zarade. U svetu u ko-
bioraznolikosti, odnosno odredili joj primar- jem je siromaštvo u porastu i gde korupcija
ni cilj - zaustaviti gubitke prirodnih staništa cveta, briga za životnu sredinu nikad neće
mnogih životinjskih i biljnih vrsta, odnosno biti pitanje od veće važnosti.
zaustaviti dramatičan čin izimiranja eko- Ekološke organizacije i mnogobrojni
sistema - ipak do danas nisu učinjeni bitni “green” pokreti na žalost reaguju tek nakon
pomaci u tom smeru. katastrofa i uspevaju se baviti samo otklan-
O tome nabolje govore stručnjaci koji prate janjem posledica, ali ne i uzrocima. Njihov
razvoj događaja na terenu. Ne samo što trud je vredan poštovanja ali nije dovoljan i
trend izumiranja nije zaustavljen, već je na ne garantuje dugoročno rešenje.
žalost u porastu. Ključ za globalni spora-
zum o zaštiti svjetske raznolikosti biljnog
i životinjskog sveta trebao bi se donijeti
na ovogodišnjoj UN-ovoj konferenciji o
bioraznolikosti u Japanu.
I dok su u UN mnogi složni kako bi ta
konferencija trebala izbeći probleme
prošlogodišnje UN-ove klimatske konfer-
encije u Kopenhagenu mi i dalje živimo u
svetu u kom i dalje postoji krivolov i trgovina
životinjama, biznis koji svake godine donosi
između pet i osam milijardi dolara i čije su
žrtve preko 350 miliona biljaka i životinja.
Možemo li se dozvati zdravom razumu i
priznati sebi da je čitav rad institucija kao
što su UN bio ipak nedovoljan i na neki
način uzaludan jer se i dalje ne govori i ne
radi ništa na suštinskim problemima koji
dovode do takvog pogrešnog ponašanja i
štetnih uticaja čoveka na prirodu. Imamo li
obavezu to uraditi ?
Da li uopšte ima smisla tražiti način da
se održi stabilan ekosistem u kojem se
može održati ljudska civilizacija sa ovakim
načinom života i sa ovako bolesnim siste-
mom vrednosti u kojem živi ?
S3
Primer je poslednja naftna katastrofa u
Meksičkom zalivu gde se pored hiljada sati
televiyijskog programa i imena kompanije
koja ne silazi sa prvih stranica vodećih
svetskih novina, apsolutno niko nije usudio
javno postaviti pitanje - a zbog čega dan-
as u 2010. godini i dalje koristimo naftu ?!
Zbog čega je kompanija British Petroleum
(krivac za katastrofu) ujedno i jedini izvor
informacija o istoj ?!
Činjenica je da se, zbog postojećih me-
hanizama sistema u kojem živimo, naš
opstanak nalazi pod ozbiljnom pretnjom.
Sistem u kojem su ljudi motivisani profitom
nastavlja da sprovodi ciljeve kratkoročne
Ne postoji prostor na zemlji
koji je nenaseljen ili prazan
DUŠAN SADIKOVIĆ
Ne postoji prostor na zemlji koji je nenas-
eljen ili prazan. Od najvrelijeg peska Sa-
hare preko najhladnijih i najmračnijih du-
bina svetskog mora do Arktičkih glecera,
život u svim svojim oblicima cveta. Bilo u
obliku bakterijske ćelije ili slona, svaki ob-
lik, svaka jedinka igra svoju ulogu u eko-
sistemima ove planete.
Šuma, kao najsloženiji ekosistem je os-
novni nosilac biološke raznovrsnosti. Kada
kažemo biološka raznovrsnost mislimo na
ukupan broj vrsta (biljnih i životinjskih) koji
naseljavaju jednu površinu.
Na godišnjem nivou, u svetu se poseče
13 000 000 hektara šume! Dok je čovek
sekao sekirom, šuma je imala malo vre-
mena da se obnovi. Onda su radne mašine
uzele stvar u svoje ruke i priroda je tada
dobiti, ignorišući dugoročno razaranje.
Današnja industrija prelazi sve granice
kako bi proizvela najjeftiniju, najkonkurent-
niju hranu, pritom žrtvujući čak i nutritivno
zdravlje samog čoveka. U takvom slepom
sistemu skoro da je i smešno za očekivati
brigu za opstanak drugih vrsta.
Pitanje problema izumirnja vrsta na Zem-
lji mora postati od apsolutno prioritetne
važnosti na svim nivoima. Ono zahteva
da konačno promenimo i način kako
razmišljamo o tom problemu. Edukacija
nam je potrebna na svim nivoima, besplat-
na i dostupna svim ljudima širom planete!
To je najmanje što možemo već sada da
uradimo.
Minimalizovati ličnu kupovinu je takođe
izgubila borbu. Mašina ulazi u šumu i
započinje seču. Za svoj rad koristi fosilna
goriva (naftu ili benzin) i njihovim sagore-
vanjem nastaju: sumporni oksidi (SOx),
hloro i bromo-ugljovodonici, ugljendiok-
sid (CO2), ugljenmonooksid(CO) i azotovi
oksidi(NOx).
Sumporni oksidi se izdižu u atmosferu,
ulaze u oblake, mešaju se sa vodom i daju
sumpornu kiselinu koja pada u obliku kiselih
kiša. Ove kiše su jako opasne jer osim što
mogu izazvati opekotine na koži, direktan
kontakt sa površinom biljke dovodi do raz-
aranja voštanih materija i izlaganja biljnih
tkiva patogenim bakterijama i gljivicama,
što dalje dovodi do uništenja jedinke. Kisele
kise deluju na zemljište, menjajući mu Ph,
tako da zaustavljaju procese razlaganja
zelenidodatak
zeleni dodatak
mogući oblik raskida sa dosadašnjim
podržavanjem potrošačke globalne
histerije koja je dovela u pitanje i sam op-
stanak svih živih bića na Zemlji.
Ukoliko počnemo da ispitujemo suštinske
uzroke koji nas vode u masovno izumiranje
i da učimo iz prirodnih procesa, logički sled
razmišljanja će nas, zajedno sa suges-
tivnim zaključcima, dovesti do prihvatljivijeg
ljudskog ponašanja koje će nam pomoći da
zadovoljimo naše potrebe a da ne narušimo
biološku ravnotežu ekosistema.
Promenom stava i daljim širenjem
svesti, prekidamo ovaj lanac sigurnog
samouništenja, jer on ne funkcioniše bez
Nas.
raznih materija i umanjuju pri tome količinu
minerala dostupnih za biljke. Takođe spira-
ju neke elemente (Mg,Ca) u dublje slojeve
čineći ih nedostupnim za korenov sistem.
Kisele kiše menjaju i pH vode u rekama i
jezerima, što dovodi do značajnih promena
u ravnoteži vodenih ekosistema, uzroku-
je smanjenje rasta i razvića ribe (ribe ne
mogu da stvaraju ikru, a već stvorena ikra
ugine). Povećana kiselost takođe dovodi do
promene u oksido-redukcionim procesima i
promene u lancima ishrane.
zeleni dodatak
Naime, dolazi do rastvaranja metala iz
podloge, u prvom redu Al I Hg, koji su jako
toksicni za ribe i druge organizme. 1 g ovih
metala je dovoljan da zagadi 1000L vode!
Preko zemljišta i vode kisele kiše dospe-
vaju u životinje i plodove biljaka, što može
dovesti do trovanja ljudi hranom. Deluju
takođe i na metalne konstrukcije i kul-
turne spomenike dovodeći do razaranja
površinskih slojeva materijala od koga su
izgrađeni.
IZRAZI I POJMOVI IZ ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM U SRBIJI
Klasifikacija otpada jeste postupak
svrstavanja otpada na jednu ili više lista ot-
pada koje su utvrđene posebnim propisom,
a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj
nameni.
Mobilno postrojenje za upravljanje ot-
padom jeste postrojenje za iskorišćenje ili
tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad
nastaje, koje se zadržava u vremenski
ograničenom roku na jednoj lokaciji i koje
je takve konstrukcije da nije vezano za pod-
logu ili objekat i može se premeštati od lo-
kacije do lokacije.
Posebni tokovi otpada jesu kretanja ot-
pada (istrošenih baterija i akumulatora,
otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od
električnih i elektronskih proizvoda, otpad-
nih vozila i drugog otpada) od mesta nas-
tajanja, preko sakupljanja, transporta i tret-
mana, do odlaganja na deponiju.
Postrojenje za upravljanje otpadom
jeste stacionarna tehnička jedinica za
skladištenje, tretman ili odlaganje otpada,
S4
globalnom nivou, topljenja glecera, porasta
nivoa Svetskog mora i uopšte promena us-
lova života.
NOx koji se emituju pri sagorevanju fosil-
nih goriva su takođe jedan uzroka pojave
“Staklene bašte”. Osim ovoga, štetne kara-
kteristike azotovih oksida su : stvaranje
kiselih kiša, smanjenje vidljivost I (stvaran-
jem fotohemijskog smoga), razaranje ozo-
na u višim slojevima atmosfere, stvaranje
štetnog ozona u nižim slojevima atmosfere.
Jedno drvo proizvede za jedan dan dovolj-
no kiseonika za disanje troje ljudi. Jedan
hektar šume je u stanju da dnevno apsor-
buje 280kg CO2, što je ekvivalentno disan-
ju 200 ljudi. Na godišnjem nivou upije 100t
prašine i čestica aerosli, kao i 60% ukupne
količine štetnog SO2. Prisustvo drvoreda
Visoke količine CO2 u atmosferi nastale
u gradu dovodi do smanjenja buke za 25%
sagorevanjem fosilnog goriva uzrokuju
. Fitoncidi koje stvara drveće do 200 puta
fenomen “Staklena bašta”, tako što se CO2
smanjuje broj bakterija u vazduhu.
u Zemljinoj atmosferi ponaša kao krov stak-
Kada sledeći put budete želeli da posečete
lene bašte. Sunčevi zraci prolaze kroz sloj
drvo ili kupite živu jelku za Novogodišnje
CO2, dolaze do površine Zemlje, zagrevaju
praznike, imajte na umu koliko ćete u stvari
je, međutim ne mogu se vratiti u kosmos
naškoditi sebi, Vašim bližnjima i svojoj oko-
jer im sloj CO2 ne dozvoljava. Zato se više
lini. Razmislite o tome... Mislite zeleno!
puta vraćaju na Zemlju i zagrevaju je više
no što bi trebalo. Toplota koja ostaje zaro-
bljena dovodi do porasta temperature na
koja zajedno sa građevinskim delom čini IT-RECYCLING.BIZ
tehnološku celinu.
Proizvođač otpada jeste privredno
društvo, preduzeće ili drugo pravno lice,
odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću
nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethod-
nog tretmana, mešanja ili drugim postupc-
ima dolazi do promene sastava ili prirode
otpada.
Transport otpada jeste prevoz otpada van
postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz
(kao i pretovar) i istovar otpada.
Centar za sakupljanje jeste mesto
određeno odlukom opštine, grada, odnosno
grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica
lokalne samouprave), na koje građani do-
nose uglavnom kabaste predmete, kao što
su nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad
i materijal pogodan za reciklažu.
ZELENI DODATAK - Dodatak o zaštiti životne sredine - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 1000
- Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Zeleni lideri”, - Podrška: Ministarstvo omladine i sporta Reupblike Srbije - Realizator:
Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija -
Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo mišljenja i stavovi autora/
autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije ///
 DRUGA STRANA MEDALJE
Dobro je,
Malo po malo , svi su se raskokodakali na
temu ekologije, čisti se, pere, mete, sku-
pljaju se stare novine i plastika, najlon kese
su postale državni neprijatelj broj jedan, svi-
ra se , pjeva, djeca prave izložbe i maskem-
bale, organizuju se festivali, nekako me sve
podsjeća na priče o radničkom poletu iz
1946 te, kada su ljudi mahom bili zaneseni
u stvaranju novog , socialističkog društva.
Taj euforični talas me je zapljusnuo
jače nego što sam zapravo htio, pa me
proglasiše u raznim prilikama za Ekologa
i glavnog dušebrižnika za planetu, u tom
smislu, smatram za dužnost da kažem
nekoliko riječi koje se tichu ove teme. U
poljoprivrednim apotekama se u potpuno
slobodnoj prodaji nalaze dva preparata-
“Gramoxon” i “Lanate”, kojima seljaci prs-
kaju svoje usjeve i bašte.
RAMBOAMADEUS.COM
“Gramoxon” je na listi bojnih otrova, zabran-
jen u evropskoj uniji, visoko kancerogen
i opasan, bojni otrov protiv kog ne postoji
antidot niti lijek. Seljaci ga koriste kao herbi-
cid, protiv korova, međutim gramoxon ubija
i mnogo otpornije organizme!
“ Lanate” je otrov koji je Nato koristio za
trovanje životinja na terenu gdje bi trebali
postaviti logor, dakle, Divlje svinje, pustin-
jski psi, lavovi, medvedi, zmije, sve ono što
bi vojnicima zagorčavalo život na terenu,
ali je i on, kao previše opasan po čovjeka
izbačen iz upotrebe!
Ovdje se Lanate koristi kao vrlo djelotvoran
insekticid. Pa naravno, ako može da obori
medveda, da je djelotvoran protiv biljnih
vaši, i na kraju završi u našim stomacima!
Naši poljoprivrednici, naročito onaj neukiji
dio- (čitaj većina), krkaju ove preparate po
sistemu – što više to bolje, što iz neznanja,
što iz lijenosti da mehanički pleve usjeve.
Kontrola postoji, ali samo na velikim pol-
joprivrednim dobrima, sam Bog zna koliko
mali proizvodjači krkaju tih preparata po
povrću, voću, usjevima.
Za svoje lične potrebe seljaci naravno ima-
ju posebne bašte, gdje ne sipaju nikakve
otrove, tu im nije teško da mehanički opleve
i zaštite plodove od štetočina.
Naravno, u Evropi već neko vrijeme koriste
BT (bacilos turgenciencis) prirodne i za
čovjeka potpuno bezopasne preparate .
Njemci su nadalje otišli, shvatili su da im se
uloženi novac uikontrolu ispravnosti proiz-
vodnje hrane višestruko vraća kroz manje
račune za liječenje stanovništva!
Ono što treba reći ovom prilikom je da su
kod nas (Tu mislim i na Srbiju i na Crnu
Goru, u obije države se s oproštenjem
osjećam domaćim) redovi na onkologiji za
Zračenje i hemoterapiju dugi po 6 mjeseci,
da je zapravo prava epidemija kancera svih
vrsta, ali prednjače ovi koji napadaju organe
za varenje. Ne treba biti mnogo bistar pa
podatke o upotrebi zabranjenih herbicida i
insekticida dovesti s ovima u direktnu vezu.
Kada se ovi preparati i kod nas zabrane ,
i u upotrebu uvedu medicinski prihvatljivi
po svetskim standardima, za niansu će mi
biti lakše da podsnosim tu lukrativnu titulu
“borca za ekologiju” .
Do tada, gorak ukus u ustima imaću svaki
put kad vidim neko dijete kako uživajući za-
griza jabuku, krušku ili šargarepu, misleći
kako unosi nešto zdravo u organizam.