OKTOBAR 2010.

zelenidodatak
ŠTETNOST EE OTPADA
GRADITI ZELENO
RESURSI VODE ZA PIĆE

4
2
3
S 16
RESURSI VODE ZA PIĆE
SVETSKE POTREBE ZA NJOM EKSTREMNO BRZO RASTU
ZEITGEIST-POKRET.COM
Voda je na planeti raspostranjena u vidu
hidrosfere. Ona uključuje sve tečne i smrz-
nute površinske vode, podzemne vode u
tlu i stenama i atmosfersku vlagu. Prema
sadašnjim istraživanjima, smatra se da je
ukupna količina voda na planeti nepromen-
jena u poslednjih milijardu godina, mada se
njihova distribucija menja tokom geološkog
vremena. Ukupna zapremina svih voda je
oko 1.4 x 109 km3. Od toga, na okeane ot-
pada oko 97% (slane) vode, a na polarne
kape i glečere još oko 2%.
Aktivnost čoveka značajno utiče na delove
hidrosfere i hidrološki ciklus, od kojih su
najznačajniji toksične hemikalije, radioak-
tivne supstance, industrijski otpad, min-
eralna đubriva, herbicidi, pesticidi, naftni
derivati, urbani otpad, termalno zagađenje.
Posledice delovanja čoveka su mnogobro-
jne i zastrašujuće, ali kao najznačajniju
u globalnom smislu, naveli bi smo dezer-
tifikaciju, pretvaranje planete u pustinju i
povlačenje vode u dubine.
Sistematizovani podaci pokazuju da se u
svetu troši oko pedeset posto raspoloživih
zaliha pitke vode, procenjuje se da bi već
za dve decenije potrošnja dostigla i 80%
svih kapaciteta. Potreba racionalnog pris-
tupa u potrošnji zaliha pitke vode na glo-
balnom nivou sve je izraženija kroz mnoge
apele i kampanje, uz opšti zaključak da
se na svetske rezerve vode definitivno ne
može gledati jednako kao i na zalihe nafte.
Naime, za naftu je već poznato (i primen-
juje se) nekoliko alternativnih rešenja dok
za pitku voda nema zamene. Stav UN je da
voda postaje sve više strateška sirovina 21.
veka. Europska unija je, takođe, usvojila
zajednički osnov upravljanja vodama kroz
dokumenat „Okvirna direktiva o vodama
EU“, koji mnogi popularno nazivaju „evrop-
ski ustav o vodama“. Ključni princip tog do-
kumenta izražen je tvrdnjom da “voda nije
komercijalni proizvod kao neki drugi, nego
nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno
tome postupati”.
Potreban je novi pristup u upravljanju vod-
nim resursima
Prema podacima Evropske agencije za
zaštitu životne sredine (EEA) u proseku
se dnevno troši prevelika količine vode,
procene pokazuje da se nepotrebno ra-
sipanje vode kreće između 20 do 40% od
zahvaćenih količina. Zato je, kako se sve
više navodi, potreban novi pristup u up-
ravljanju evropskim vodnim resursima,
smanjenjem potrošnje „diciplinovanjem“
potrošača kroz radikalno povećanje cena.
Razlozi su navodno u katastrofičnim pro-
cenama prema kojima će do 2070. godine
suša biti više pravilo nego izuzetak na ev-
ropskom kontinentu. Za poslednjih 30 godi-
na šteta koja je uzrokovana sušom dostigla
je 100 milijardi eura, s tim što je samo suša
u 2003. godini iznosila 8,7 milijardi eura.
U prvim godinama 21. veka pred realnošću
nestašice pitke vode i intenzivnog
zagađenja zaliha vode Ujedinjene nacije
su 2003. godinu proglasile Međunarodnom
godinom pitke vode s ciljem skretanja
pažnje čovečanstvu na potrebu što hitnije
zaštite svetskih zaliha pitke vode. U uvod-
nom dokumentu koji je pratio „godinu pitke
vode“ naglašena je realna mogućnost da
se u budućnosti, do koje se možda i neće
tako dugo čekati, jer se ratovi više neće
voditi zbog nafte ili nekih drugih politički
izazvanih problema nego zbog - vode!
Podstaknuti ovom inicijativom UN, na
Svetskom forumu o vodi održanom 2003.
godine u japanskom gradu Kyotou uz
učešće 1000 predstavnika iz 160 zemalja
glavna tema bila je uticaj siromaštva i
mogućih sukoba na svetske izvore pitke
vode. S tog skupa je upućen apel bogatim
zemljama da ulože dodatni napor i namen-
ski izdvoje samo jedan cent po svakom
potrošenom kubiku vode. S tim novcima,
bila je ideja, da se do 2015. godine prepolo-
vi broj stanovnika sveta koji nemaju pristup
pitkoj vodi i osnovnim sanitarnim uslovima.
Protekli period, nažalost, pokazuje da nema
mesta optimizmu koji bi govorio o konkret-
nom uspehu tog apela. Naime, razvijene
zemlje su na svetskom Samitu održanom
još 1992. godine u Rio de Žaneiru prihvatile
obavezu o godišnjem izdvajanju od samo
0,7 posto bruto društvenog proizvoda
(GDP) u istu svrhu. Taj zaključak, nažalost,
nije realizovan ni u jednoj zemlji. Tokom
poslednje decenije 20. veka postalo je ne-
sporno da su snabdevanje pitkom vodom i
zaštita životne sredine glavni problemi i iza-
zovi održivog razvoja današnje civilizacije.
Deo analitičara čak veruje da moć koju
imaju naftni lobiji kroz grupaciju OPEC nije
još dugog veka, smatraju da je OPEC de-
finitivno stigao blizu tačke koja završava si-
laznom putanjom. Za deceniju-dve strateg-
iju svetskih događaja, smatraju, određivaće
kartel koji će u međuvremenu uspeti da pod
svoje vlasništvo stavi najveće zalihe pitke
vode na Zemlji.
Prosečna potrošnja vode po stanovniku je
ekstremno velika u razvijenim zemljama
Ova predviđanja se zasnivaju na
naglašenoj vezi između nivoa ekonom-
skog i društvenog razvoja i specifične
potrošnje po stanovniku koja varira u svetu
u dosta širokom spektru. Potrošnja vode
po stanovniku godišnje u najnerazvijenijim
zemljama iznosi prosečno oko 40-50 m3, a
prosečno 700 m3 po stanovniku godišnjie u
Evropi i ekstremno velike potrošnje u SAD
od oko 2.500 m3/stanovniku zbog velike
potrošnje u poljoprivredi i industriji. Analize
su pokazale da se u tehnološki najrazvijeni-
jim fazama razvoja jedne zemlje potrošnja
vode istovremenom racionalizacijom i re-
cirkulacijom može zadržati u granicama od
1.300 do 1.500 m3 po stanovniku godišnje.
Neki autori navode i dodatnu količinu za
potrebe očuvanja akvatičnih ekosistema,
čime se donja granica samodovoljnosti u
raspoloživosti voda jedne zemlje podiže na
3.000 m3 po stanovniku godišnje koja je
neophodna za njen održiv razvoj. Ovaj indi-
kator samodovoljnosti u raspoloživosti voda
je već dostignut u većini razvijenih zemalja
bez uzimanja u obzir i dodatne količine
kao faktora očuvanja vodenih ekosistema,
a problem se još dramatičnije zaoštrava
uvođenjem pojma domaćih (voda koje se
formiraju na nacionalnoj teritoriji) i tranzit-
nih voda koje dodatno usložnjavaju uslove
održivog korišćenja vode kao obnovljivog
resursa.
Zato strategija održivog korišćenja vodnih
resursa treba da definiše način korišćenja,
razvoj i upravljanje kvalitetom i kvantitetom
površinskih i podzemnih voda na integralan
način, uz ostvarivanje ekonomskih i soci-

jalnih potreba stanovništva i istovremeno
održavanje sistema životne sredine. Vodni
resurs je obnovljivi resurs površinskih i
podzemnih voda koga karakterišu količina,
kvalitet i položaj.
Količine pijaće vode u Srbiji
Dobar ilustrativni primer je Srbija na čijoj se
teritoriji formira protok od oko 16 milijardi m3
domaćih voda koje se uslovno mogu sma-
trati obnovljivim resursom, što specifično
iznosi oko 1.500 m3 po stanovniku godišnje
i svrstava Srbiju u siromašnija područja Ev-
rope. Za snabdevanje vodom stanovništva
koriste se dominantno podzemne, a nešto
manje površinske vode.
Ukupno zahvaćena količina vode procen-
juje se na oko 735 miliona m3/god, od
čega stanovništvo koristi oko 45%, indus-
trija i javna potrošnja čine oko 25%, dok
su ostalih 30% potrošnja pri preradi vode
i gubici u mreži. Nepovratni gubici kod vo-
dosnabdevanja procenjuju se na oko 20%
zahvaćene vode.
Prosečna specifična potrošnja vode po
stanovniku u Srbiji iznosi oko 350 litara na
dan (za gradove oko 400, a za sela oko
250 l/st na dan). Stanje vodosnabdevanja
se razlikuje po područjima, kako u pogledu
izgrađene infrastrukture, tako i u pogledu
pouzdanosti vodosnabdevanja (po vre-
S17
menu, količini i kvalitetu). Ovo je uslovljeno
različitom gustinom naseljenosti, stepenom
privredne aktivnosti i raspoloživim kapac-
itetima izvorišta, gubicima u mreži i drugim
faktorima.
U centralnoj Srbiji u pojedinim opštinama,
pa čak i regionima (Šumadija, jug Srbije,
itd.), postoji manjak vode za piće tokom
cele godine, dok se na nekim prostorima
ovaj problem javlja u letnjim mesecima.
Takođe, u pojedinim opštinama postoji
problem kvaliteta voda, a naročito na celoj
teritoriji Vojvodine.

ROAD TO HELL
JELENA BEGENIŠIĆ

Obrenovac, mali grad, tik uz Beograd, dovima, ne postoji svest o ozbiljnosti

poznat po par stvari, između ostalog i po
Termo Elektrani koja nosi naziv po Tesli,
slobodno se može reći da je jedan od
najzagađenijih gradova u Srbiji. Obavlja
se gomila akcija, kako bi se to zagađenje
smanjilo koliko je moguće. Ali to baš i ne
daje ploda. No, šta se može, to je jedina
valjana fabrika u okolini, a i šire.
Uglavnom, svi se mi bunimo protiv
zagađenja uz koje živimo svaki dan, već
godinama.. A s obzirom da smo i mi ti koji
pomažemo da se povećava, nemamo baš
jake osnove za to.
U Obrenovcu, a verujem i ostalim gra-
zagađivanja, bilo kojih razmera i oblika.
U svakom slučaju ono je neizbežno, ali
bi trebalo da se radi bar na istraživanju
mogućnosti smanjenja stepena zagađenja
na neki optimalni nivo. A ono što je najbitni-
je, je uključivanje svih ljudi u to.. Kako stari-
jih tako i mlađih. Jer dok se ne stvori svest
među ljudima, o opasnosti koja vreba, naša
planeta je po svim okolnostima, osuđena
na propast.

ŠTETNOST EE OTPADA
IT-RECYCLING.BIZ

Pored toga što EE otpad predstavlja ot-
pad sa najbržim trendom rasta u svetu i
kod nas, ujedno predstavlja i problem po
životnu sredinu zbog prisustve štetnih ma-
terija kao što su olovo, kadijum, barijum,
živa, arsen i dr.
Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i per-
ifernog nervnog sistema, kardiovaskular-
nog sistema, bubrega i reproduktivnih or-
gana. Nalazi se u monitorima i štampanim
pločama.
Kadijum ima kancerogeno dejstvo, oštećuje
bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju.
Nalazi se u raznim čipovima, a takođe je i
stabilizator za plastiku.
Berilijum se zbog svojih svojstava koristi
u matičnim pločama. Klasifikovan je kao
kancerogen, jer uzrokuje rak pluća.
Živa može pruzrokovati oštećenja raznih
organa, uključujući mozak i bubrege. Na-
jopasnije je zagađenje vode živom koja se
lako taloži u živim organizmima kroz lanac Elektronski i električni (EE)
ishrane, najčešće preko ribe. Procenjuje se
da se 22% svetske potrošnje žive koristi u otpad spada u kategoriju
elektronskoj opremi. Korisiti se u LCD ekra-
nima, mobilnim uređajima, termostatima i opasnog otpada. Obuhvata
dr. sve vrste uređaja
Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od
korozije. Lako se apsorbuje u ćelijama i klasifikovanih u 10
može uzrokovati oštećenja DNK.
kategorija, od malih i velikih
kućnih aparata, IT opreme,
preko rasvetne opreme,
elektronskih igračaka do
medicinskih uređaja,
kao i fluorescentne cevi
S 18
GRADITI ZELENO ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ
U vremenu kada Zemlja zahvaljujući
čoveku doživljava brzu transformaciju
sa neizvesnim ishodom, pridev “zeleno”
uglavnom koristimo kada želimo opisati
nešto čisto, prirodno, prihvatljivo za životnu
sredinu. Može li takva biti i gradnja, kao
jedna od prvih i primarnih delatnosti koju je
čovek suprotstavio prirodi?
ZELENA GRADNJA
Zelena gradnja kakvu danas poznajemo
obuhvata celovit proces osmišljavanja,
izgradnje, održavanja, korišćenja, sanacije
i eventualnog rušenja objekata, zasno-
van na principu održivosti. Ovakav način
građenja proširuje i nadograđuje klasične
načine građena u pogledu ekonomije,
održavanja, trajnosti i komfora.
Zelena gradnja objedinjuje široku paletu
načina i tehnika gradnje s ciljem smanjenja
i (na kraju) uklanjanja uticaja koji građevine
imaju na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
U sklopu zelene gradnje se često naglašava
upotreba obnovljivih izvora energije, kao
npr. pasivna i aktivna solarna energija, so-
larne ćelije za proizvodnju struje. U procesu
gradnje se upotrebljava drveće, zeleni kro-
vovi i kišni vrtovi s ciljem smanjenja oticanja
kišnice. Kako bi se smanjio odlazak vode
umesto konvencionalnog asfalta se koristi
šljunak ili porozni asfalt koji dozvoljava pro-
laz vode do zemlje ispod.
Iako se svakodnevno razvijaju nove tehnike
zelene gradnje koje pomažu pri građenju
zelenih građevina, zajednički ciljevi svim
tehnikama zelene gradnje su:
Efikasno trošenje energije, vode i ostalih
resursa.
Zaštita zdravlja stanara i poboljšanje
produktivnosti upošljenika.
Smanjenje otpada, zagađenja i uticaja na
životnu sredinu.
Sličan koncept je prirodna gradnja, koja se
obično primenjuje na manjim projektima i
koja se fokusira na korišćenje prirodnih ma-
terijala koji se mogu naći na tom području.
SMANJENJE UTICAJA NA ŽIVOTNU
SREDINU
Zelena gradnja ima za cilj smanjenje uti-
caja građevina na životnu sredinu. Sa
građevinama se povezuje veliki uticaj na
zemljište, podrazumieva se da su građevine
veliki potrošači energije i vode, a sa tim’ je
povezan i uticaj na promenu atmosfere.
Prema statistikama, smanjenje količine
prirodnih resursa koje troše građevine je
neophodno za buduću održivost. Uticaj
građevina na životnu sredinu često se pod-
cenjuje, a cena gradnje na zeleni način se
obično precenjuje.
CENA ZELENE GRADNJE
Cena predstavlja najveći problem pri gradn-
ji građevina koje minimalno utiču na životnu
sredinu. Solarni paneli, novi kućni uređaji i
moderna tehnologija obično koštaju više,
ali samo ako se isplativost takve grad-
nje gleda na kratko vremensko razdoblje.
Problem je u tome što ljudi ne razlikuju dve
vrste troškova:
Troškovi gradnje zelene kuće
Troškovi života u zelenoj kući
Troškovi gradnje će naravno biti veći nego
kod gradnje klasične kuće ili zgrade, ali
zbog načina gradnje će se troškovi vratiti
kroz duže vremensko razdoblje (10-20g) u
obliku smanjenih računa za energiju.
KAKO TO RADI?
Pokušaću da plastično objasnim ovaj pro-
ces kroz uporedne primere zdrave ishrane i
održivog građenja:

ZDRAVA ISHRANA uz minimalan uticaj na životnu sredinu to-
Odlučili ste da promenite način ishrane!?
Konzumiranjem zdrave hrane želite da
poboljšate svoje opšte zdravstveno stanje,
svoj BMI približite savršenstvu i ispeglate
par oblina na svojoj liniji.
Određujete količinu hrane prema svojim
potrebama i birate namirnice prema svom
ukusu i svojim finansijsim mogućnostima.
Hrana koju ste kupili je organski uzgajana
bez aditiva i veštačkih primesa.
Kupljenu hranu prenosite (samo) u “Obavijanjem” objekta kvalitetnom i pravil-
biorazgradivoj kesi.
Poželjno je da kesa bude od recikliranog
materijala (npr. karton-kese od recikliranog
papira)..
Hranu konzumirate u manjim porcijama
koje raspoređujete u više obroka.
Računi za kupovinu hrane su veći, ali ...
... konzumiranjem zdrave hrane
poboljšavate svoje opšte zdravstveno stan-
je i višestruko smanjujete rizik od mnogih
bolesti (čime eliminišete potencijalne iz-
datke za lečenje i poklone medicinskom
osoblju).
Konačno ste skinuli neko kilo, osećate se
odlično i zračite lepotom, puni ste energije,
a poboljšao vam se i imunitet te su posete
lekaru sve ređe i ređe.
Smanjenjem troškova za zdravstvenu brigu
o stanovništvu ostvaruju se (uvek potrebne)
uštede i sredstva se mogu usmeruti ka
poboljšanju kvaliteta zdravstvene usluge..
ZELENA GRADNJA
Odlučili ste da gradite u skladu sa principi-
ma održivosti!? Želite objekat koji bi svojim
kvalitetom obezbedio uštede u potrošnji en-
ergije, troškovima održavanja i korišćenja
S19
građevinarstvu obezbeđuje se zdrava, eko-
kom izgradnje i eksploatacije. nomski isplativa i prijatna sredinu za bora-
vak i rad ljudi uz održivost životne sredine i
Projektom se objekat dimenzioniše pre- prirodnih resursa.
ma realnim potrebama za prostorom i
prirodnim osvetljenjem i za racinonalno Višestruku korist (što iz opisanog primera
korišćenje energije i resursa (npr. voda) možete videti) koju “zelena gradnja” pruža
uz maksimalno integrisanje svih prirodnih prepoznao je veliki broj ekološki svesnih in-
prednosti lokacije predviđene za izgradnju. vestitora u razvijenim zemaljama. U Srbiji
održivo građenje još uvek nije dovoljno
Predviđeni materijali su prirodni, obnovljivi, poznato i često se poistovećuje sa poj-
sa minimalnim udelom materijala pri čijoj se movima “pasivne kuće” ili “niskoenergetske
proizvodnji oslobađa velika količina CO2, kuće” koje ostvaruju samo energetsku efi-
toksina i/ili otpada. kasnost, dok se zelena gradnja zasniva na
holističkim principima uzimajući u obzir sve
aspekte održivosti zgrade - iskorišćenost
no dimenzionisanom termoizolacijom građevinskog zemljišta, povezanost sa
obezbeđujete prijatnu temperaturu prostora okruženjem i uslugama dostupnim koris-
i zimi i leti uz minimalnu protrošnju energije nicima, načinu i količini potrošnje voda,
i maksimalno smanjenu emisiju CO2. završnu obradu, rešenja i ambijent enteri-
jera, brigu o zdravlju korisnika, odabir i
Poželjno je koristiti obnovljive izvore en- način upotrebe materijala, emisiju ugljen-
ergije.. (npr. sunčevu energiju preko so- dioksida iz objekta, energetsku efikasnost,
larnih panela za zagrevanje vode i/ili čak korišćenje obnovljivih i alternativnih izvora
proizvodnju električne energije), reciklirane energije kao i opštu funkcionalnost objek-
materijale pri izgradnji i obnovljive resurse ta. Zelena gradnja ne podrazumeva samo
(npr. više puta upotrebljena filtrirana korišćenje novih materijala nego pretstav-
tehnička voda) lja i određenu kulturu življenja, stanovanja
i korišćenja prostora koja je u harmoniji s
Izgradnja se vrši etapno uz racionalno održivim razvojem.
korišćenje resursa, primenom savremenih Izgraditi niskoenergetsku kuću bez
tehnoloških rešenja i sa minimalnim uti- poštovanja ostalih principa zelene grad-
cajem na okolinu (uz preduzimanje svih nje je isto kao kupovina zdrave hrane u
mera zaštite. građevinskih radnika i životne plastičnoj kesi - imaćete sve koristi zdrave
sredine). ishrane (u slučaju gradnje - uštedu energi-
je) ali ćete svejedno ugroziti životnu sredinu
Troškovi izgradnje su veći, ali ... praktično nerazgradivim opadom koji će
posredno uticati na kvalitet vašeg i živote
... smanjenjem troškova za potorošnju en- svih narednih generacija.
ergije, nižim operativnim troškovima i nižim
troškovima održavanja dugoročno ostvaru- DAKLE
jete uštede koje opravdavaju i značajno
nadmašuju povećane troškove izgradnje. Zelena gradnja predstavlja sveobuh-
vatan koncept na temelju održivosti koji je
Konačno je i gradnji došao kraj, vaš “zeleni” dinamičan i u stalnom razvoju s’ ciljem da
objekat je u funkciji ali to je tek početak - ostvari sklad ublažavanjem viševekovnog
on ni na koji način ne utiče negativno na kontrasta prirode i arhitekture.
životnu sredinu, on je poboljšava.
Uvođenjem standarda “zelene gradnje” u
ZELENI DODATAK - Dodatak o zaštiti životne sredine - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 1000
- Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Zeleni lideri”, - Podrška: Ministarstvo omladine i sporta Reupblike Srbije - Realizator:
Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija -
Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo mišljenja i stavovi autora/
autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije ///
 POTROŠITE VAŠIH 20 E MJESEČNO
NA NEŠTO PAMETNIJE!!!
Prosječno domaćinstvo na Balkanu
troši 3 do 5 puta više energije nego naše
komšije na primer u Danskoj, koji žive
barem jednako udobno uz trostruko
manje rashode energije. Pošto ušteda
struje, gasa, nafte, uglja, istovremeno
znači i uštedu novca, i očuvanje okoline,
evo nekoliko savjeta kako potpuno be-
splatno, uz malkice rada skrešete svoje
račune 10-30 posto. Ako vam 2 -3 000 din
mjesečno ne izgleda bitno, pomnožite to
na primer sa 120 mjeseci, ili 10 godina,
vidjećete da ste uštedili između 2 i 4 000
eura. Ako vam je i to beznačajno, svaka
čast, ne gubite dragocjeno vrijeme ovim
tekstom.
1. Utvrdite da li vam dihtuju vrata i pro-
zori. Ako vazduh struji kroz razmake,
sa njim odlazi i sve skuplja energija u
nepovrat. Isjecite traku od tapisona i
zalijepite odozdo na ulazna i balkonska
vrata, da vam vazduh ne prolazi ispod.
Prozore dihtujte gumenim ili aluminijs-
kim trakama, cijena je bagatelna u odno-
su na uštedu.
2. Grijalice, kalorifere i ostala grejna tela
stavljajte uvijek u najhladniji dio kuće,
ispod prozora.
Iza radijatora i ta peći obavezno stavite
tablu lima ili stirodura da spreči odlazak
toplote kroz zid napolje, nego da se od-
bija nazad u prostoriju.
Ako je peć na ugalj, naftu, drva, sa pla-
menom, zaboravite stirodur, da se ne
zapalite, tu je tabla lima, poklopac od
starog šporeta ili slično, sasvim dobro
rješenje.
RAMBOAMADEUS.COM
3. Kad se tuširate, držite začepljenu
kadu, vodu otpustite tek za sat, dva, kad
se ohladi, šteta je tu toplotu bacati u
kanalizaciju.
4. Obavezno poklapajte šerpe, lonce,
lončiće za kafu poklapajte samo ako
imaju originalni poklopac, da se ne
ispečete!
Providni poklopci su dobri, da se vidi
kada je voda proključala.
5. Frižider i šporet nikako ne držite je-
dan do drugog, obavezno jedan ele-
ment između njih. Glupo je da šporet
grije frižider. Preko zamrzivača stavite
malo jači stoljnjak, dodatno izoluje i
štedi struju. Kad izvadite iz njega komad
mesa stavite ga u frižider, meso dok se
topi, hladi unutrašnjost frižidera i štedi
mu struju .
5. Na ulazna vrata stavite kukice za
kačenje garderobe, kaputi i jakne su
odlični izolatori, pa toplota preko vrata
ne izlazi napolje.
6. Ormane i stalaže obavezno postavite
na one zidove koji su “spoljni”, tako
dobijate dodatnu toplotnu izolaciju.
7. Bojler nikako ne treba da grije vodu
preko 50 stepeni, suvišno je.
8. Sijalice zamjeniti za štedljive. Kako
koja crkne, tako ih mijenjajte za štedljive,
pa vam neće biti ekonomski naporno, a
svaka za svoj radni vijek sebe višestruko
isplati. Kupujte najbolje, najduže traju.
“Led” sijalice su još efikasnije od neon-
skih. Raspitajte se malo.
9. Kuvajte jela za 2 dana. Tako palite
šporet duplo rijeđe, a i štedite vrijeme.
10. Uvijek sačekajte da se napune skroz
mašine za sudove i veš, tek onda ih
palite.
11. Na prozore okrenute suncu ljeti stav-
ljajte žaluzine, zimi tamnije zavjese, one
i izoluju i privlače toplotu sunca, koja ni
zimi nije zanemarljiva.
12. Iskopirajte ovaj tekst i proslijedite ga
vašim prijateljima.
Time im poklanjate novac, koji će se po-
javiti u njihovom novčaniku zbog sman-
jenih izdataka.
A sada malo igri brojkama. Ako u Državi
ima na primer milion domaćinstava, i
ako svi primjene ove metode, mjesečno
se oslobađa između 10 i 30 miliona
eura, na godišnjem nivou između 100
i 300 miliona eura! Taj novac bi počeo
da kruži tržištem i blagotvorno utiče na
standard ljudi, ne bi pao u nepovratni
“bunar” računa za energiju.
Volio bih da ovakav ili sličan tekst vi-
dim uz račun za struju i gas. Mnogima
ne pada novac sa neba i rado će ga
prištediti tamo gđe se može. O blagot-
vornim efektima na ekologiju da ne gov-
orim.