Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
1Activity
P. 1
Rados Ljusic - Karadjordje

Rados Ljusic - Karadjordje

Ratings: (0)|Views: 14 |Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Dec 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/09/2011

pdf

text

original

 
 
Karadjordje istina i mit
Pastir u najmu
 Piše: prof. dr Radoš LJUŠIĆKarađorđev otac Petar toliko je teško živeo da ni porez nije mogao da plati pa je tu obavezu preuzelo selo. Zapisano je da je seoski spahija videvši na novorođenčetu razna znamenja,Karađorđevoj majci posle porođaja, rekao: Vala, mlada, taj tvoj sin biće veliki junak i velikičovek  NI danas ne raspolažemo sigurnim podacima o vremenu kada je rođen Đorđe Petrović, iako seo ovom problemu raspravljalo više puta.U jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod predvodništvom patrijarha Arsenija IVJovanovića Šakabente, doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogrskih brda u Šumadiju. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledicaaustrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Pred naletom Turaka sklanjaose i Karađorđev deda Jovan, sa mnogobrojnom porodicom. On se, iz nepoznatih razloga,zadržao na području Srbije koju je između prethodnog i ovog rata, držala Austrija odvojivši setako od matice izbeglica koja se uputila preko Save i Dunava. Ako se može verovati ovoj priči o preseljenju Karđorđevih predaka u vreme pomenute seobe, onda je ona obavljena s izvesnimzakašnjenjem, prouzrokovanim određenim teškoćama, koje su im onemogućile da se na vreme prebace na sever, preko reka, pre nego što je tu dospela turska vojska. Objasniti njihovodoseljavanje u Šumadiju posle ove seobe, kad se ni državna teritorija ni gospodar nisu menjali,ne bi bilo uverljivo.Prema ustaljenom pravilu serhata, raja je najbolje živela u pograničnim pojasima. Zna se da jedeo pobunjenika i učesnika Druge velike seobe ostao na području Beogradskog pašaluka, tek  povraćenog od Turaka. Bilo je to poznato i Jovanu Rajiću, koji je zapisao: **Od naroda želevesmi mnogii da siju stranu preiti hoteli, no il v Belgrade, ili po okrestnih predelehosanovilisja**.Kao i sve prethodne seobe, i ovu je pratila neizbežna kuga, koja je kod unezverenog naroda
 
 pojačavala već urođeni strah od prokletih Agarjana. NJu je uvećala Božja srdžba, jer se krajemte godine, kao naredne, osetilo **tresenie zemlji**: **Togda bist meždu narodom velika skorb,i tuga, i plač neutešna, i mnogi domovi opusteše od kuge**. Možda bi se i u ovim pojavamamogao naći uzrok seobi Karađorđevih predaka.DATUM ROĐENJAKARAĐORĐEV deda Jovan doselio se u Šumadiju sa sinovima Petrom i Mirkom i nastanio uViševcu (Smederevska Jasenica). Petar se oženio Maricom, ćerkom Petra Živkovića izMasloševa. Usled siromaštva, porodica je živela loše. Petar je zarađivao baveći se oko pčela uturskim kovanlucima, dok je Marica brinula o kući i radila teške poslove. Primorana da obavljazemljodelske i druge radnje s konjima, ona se toliko izveštila u jahanju da su je prozvali Maricakatana (konjanik).Svi izvori se slažu da je Karađorđe rođen u Viševcu. Vukićević je utvrdio da je to bilo na Sv.Georgija (Đurđic) 3/14. novembra.Lazar Arsenijević Batalaka, koji se svojski starao da sakupi što više činjenica o Karađorđu, nijezabeležio godinu njegova rođenja. U biografiji voždovoj on je izneo da je krajem 1814. mogaoda ima šezdeset pet godina. Tako, dakle, saznajemo da je Karađorđe rođen krajem 1749, što bi bila najranija godina njegovog dolaska na svet.Dugo se uzimalo da je najverovatnija godina njegovog rođenja ona koju je saopštio JanićijeĐurić (Dimitrijević), 21. decembar 1752, odn. 1. januar 1753. NJu su prihvatili i Milan Đ.Milićević i Milenko Vukićević, koji je izmenio samo dan i mesec. Anta Protić je kazivao da jeCrni Đorđe 1805. imao pedeset godina, da bi, prema tome, bio rođen 1755. Promenu je uneoKonstantin Nenadović, koji je tvrdio da je Karađorđe rođen 21. decembra 1762, odn. 1. januara1763. godine. Kara Pavle Sretenović procenjivao je vožda 1814. kao osobu u dobi od pedesetgodina, iz čega proističe da je ugledao svet 1764. Prema kazivanju Gaje Pantelića, voždovorođenje trebalo bi smestiti u 1766. godinu. Karađorđevi savremenici navodili su još 1756, 1760,1761. i 1767. kao godinu njegova rođenja. Prilično uverljiv podatak izneo je Dušan Pantelić,koji je u jednom frajkorskom spisku pronašao Georgija Petrovića, oženjenogdevetnaestogodišnjaka. Na osnovu toga izračunao je da je rođen 1768. godine. Ovaj podatak  potvrđuje D. N. Bantiš-Kamenski, koji je zabeležio da vožd 1808. nije imao više od četrdesetgodina.Istoričari su, u zavisnosti od novih istraživanja, i odbacivali i potvrđivali ponuđena rešenja.Tako je Vladimir Ćorović u početku usvojio 1752, a potom 1768. godinu. Drugu godinu usvojilisu Gojko Desnica i Vladimir Stojančević. Oprezni Vuk i Ranke naveli su da je Đorđe Petrovićrođen između 1760. i 1770. Posle svih polemika i prepirki, i tako različitih podataka, DragoslavStranjaković je, kao Vuk i Ranke, izneo da je vožda rođen šezdesetih godina 18. veka. Ondašnjinemački i ruski časopisi navodili su 1770. kao godinu voždova rođenja. Ovo je najkasnijagodina koju nalazimo u izvorima o rođenju Đorđa Petrovića.Istoričar se i danas nalazi pred teškoćama izazvanim pomanjkanjem pisanih dokumenata prvogreda o godini Karađorđeva rođenja. Nije bez značaja i to kako je njegova pojava, pre svegaspoljašnji izgled, mogla kod savremenika da izazove drastične razlike u proceni njegovestarosti, odnosno da se godina rođenja proteže od 1749. do 1770, punu dvadeset jednu godinu!Batalaka je, videli smo, tvrdio da je on krajem 1814. imao šezdeset pet; Svinjin, koji se s njimsreo naredne godine, pisao je da je upoznao pedesetpetogodišnjaka, a Kara Pavle Sretenović pedesetogodišnjaka! Tada je vožd bio **sav sed** i tek od 1817. godine, od boravka uPetrogradu, dao je **ovraniti** kosu i brkove. Dakle, farbanje nije moglo da utiče nasavremenike pri određivanju njegovih godina. Po svemu sudeći, na odmeravanje njegovestarosti bitan utisak ostavljalo je njegovo raspoloženje, koje se kretalo od duboke depresije doduševnog spokojstva, od patnje do radosti.MESEC NA GRUDIMAZANIMLJIVO je da je u očima bliskih savremenika, Batalake i Đurića, izgledao kao starija, u
 
 porodičnoj tradiciji srednje dobi, a kod beležnika jedinog pouzdanog pisanog izvora kao mlađaosoba. Ne zna se tačno ni kada je rođena njegova supruga Jelena. Austrijske vlasti izdale su joj pasoš1813. i navele da joj je tada bilo četrdeset osam, iz čega proizlazi da je rođena 1765. godine.**Novine srbske** zabeležile su da je umrla 28. januara/9. februara 1842, u sedamdesetojgodini. Prema ovom izvoru, ona je rođena 1771. godine.Kad bismo poklonili poverenje austrijskim pisanim izvorima, ispalo bi da je Jelena (1765) bilastarija od Karađorđa (1768), što je malo verovatno. U ovom slučaju, kad nijedan podatak nijesasvim pouzdan, prednost dajemo porodičnoj tradiciji: Đorđe Petrović je, najverovatnije - rođen3/14. novembra 1762. godine.Ime svetitelja po kome je dete dobilo ime, kao da je nagoveštavalo da će Đorđev život bitimučenički. To je, nesumnjivo, uticalo, još tokom ustanka, a pogotovu posle ubistva, da nastanenekoliko legendi sa nebeskim i ljudskim znamenjima pri njegovom rođenju. Zabeleženo je,tako, da se neobična svetlost pojavila na nebu u trenutku njegovog rođenja, da je imao krilca pod pazuhom i da je majka ugledala na njegovim grudima mesec. Pomenuto islamsko znamenjei prisustvo Turčina seoskog spahije, njegovom dolasku na svet, što beleže svi memoaristi,trebalo je da nagovesti buduće znamenite događaje. Zapisane su reči Turčinove upućenenjegovoj majci posle rođenja i darivanja deteta: **Vala, mlada, taj tvoj sin biće veliki junak iveliki čovek!**Da sve ovo nije legenda, teško bi bilo dati objašnjenje kako se to seoski spahija našao nakonačištu baš u Petrovoj kući, jednoj od najsiromašnijih u Viševcu. Ondašnje kuće, čak iimućnijih domaćina, nisu bile ništa drugo od proste drvene kolibe s jednom prostorijom, uznekoliko dvorišnih objekata - vajat, mlekara, koš i ambar. Na jednom od viševačkih proplanaka,obraslih šumom, bili su smešteni pomenuti objekti Petrove inokosne porodice, ukoliko ih je sveimala, zbog svog tankog stanja. Potonje seljakanje po obližnjim mestima uverava istoričare daim je baština bila slaba, ili nikakva.TALIR ZA SRNUTURSKI feudalni sistem nije nikakvim strogim normama privezivao seljaka za baštinu.Pokretljivost raje, koja se ogleda u čestim promenama spahija, može se pratiti i na primeruKarađorđevog oca Petra. On se iz Viševca, sa ženom i decom, Đorđem i Maricom, preselio uMramorac, potom u Žabare i Zagoricu. Tu su toliko teško živeli da nisu bili u stanju ni porez da plaćaju, pa je ovu obavezu preuzelo selo. Petar je, potom, odlučio da služi Mula Huseina izPalanke, pa se starao oko njegovih pčela na konavluku u Zagoricu. Đorđe je tada već dovoljnoodrastao pa je mogao da ide u najam. On je kao pastir čuvao stoku gazde Novaka iz Žabara, azatim Fazli-baše, palanačkog kesadžije, i Boška iz Vrbice. Ovo se zbivalo neko leto pre i tokom1780. godine. Mada se ne mogu isključiti nesporazumi i sukobi Petra i Đorđa sa spahijama ilidrugim turcima, osnovni razlog njihovog seljenja bio je ekonomske prirode. Uboga, a većmnogobrojna Petrova porodica kao da je na konavluku u Zagorici našla pristojnije boravište. Umeđuvremenu Petar i Marica dobili su još Marka, Marinka, Milicu i Milovana.Kratka priča, koju je zapisao marljivi Milan Milićević, o poslušnosti Đorđa prema Turcima,mogla bi se udenuti u ovo vreme. Tada je to bila sasvim uobičajena pojava. Naš svet, pa i ĐorđePetrović, više su služili Turke nego što su ispoljavali nepokornost. Stoga su priče o tome kako je Crni Đorđe lako ubijao Turke, nastale u toku i posle ustanka, kad je već očišćen iz srpskihduša podanički talog. Priča Milićevićeva je prosta i nimalo neobična. Topolski spahija, koji ježiveo u Kragujevcu, poručio je da mu naš junak odnese ubijenu srnu. Đorđe je sakupio društvo,ulovio srnu i odneo spahiji u Kragujevac. Za uslugu dobio je talir, i, nesumnjivo, kao i svakimaldić, bio je zadovoljan. Priča nimalo viteška za potonjeg najvećeg heroja srpskog.Porodično stanje delimično se popravilo pošto je i Đorđe, privređivao služeći kod bogatijihSrba i sumnjivih Turaka. On se već nalazio u godinama za ženidbu. O njegovoj ženidbi saJelenom Jovanović iz Masloševa u predanju ima dosta neistina. Čini se da je najbliža istini, i

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->