Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Svetislav Prvanović - Tragom starih Timočana

Svetislav Prvanović - Tragom starih Timočana

Ratings: (0)|Views: 335|Likes:
Published by Daia
Светислав Првановић - ТРАГОМ СТАРИХ ТИМОЧАНА (говор, борбе и сеобе)
Светислав Првановић - ТРАГОМ СТАРИХ ТИМОЧАНА (говор, борбе и сеобе)

More info:

Published by: Daia on Dec 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/20/2013

pdf

text

original

 
С У С Р Е Т И И Т Р А Ј А Њ А
Светислав Првановић:ТРАГОМ СТАРИХ ТИМОЧАНА(говор, борбе и сеобе)
Тимочки дијалекат, којим је некад,судећи по свему, говорила цела североисточнаСрбија и добар део северозападне Бугарске,сведен је данас на средње и горње тимочкекрајеве (ужи Тимок, Заглавак и Сврљиг). То јеуједно и простор на коме је сачувано највишезаписа и натписа из далеке прошлости,писаних увек српском редакцијом.Осим Сврљишког јеванђеља из XIIIвека (1279), једног од најстаријих споменикасрпске средњевњковне књижњвности, туспадају натписи у цркви у заглавској ДоњојКаменици (XIV век), на мермерној плочинађеној у рушевинама града Козела подТупижницом (1239), у манастиру Суводолупод Старом планином (пре 1645) и нанадгробном споменику ког Грлишта ко1360). Репродукција тих натписа, узнајнужнија објашњења и мишљења језичкихстручњака, објављена је недавно у „Развитку“(бр. 2, 1968).На означеном простору данас живиетнички најхомогеније и најстаријестановништво на тлу уже Србије. То не значида је оно у прошлости, нарочито у доба робовања под Турцима, било мирна и покорна раја и да се је зато могло одржати. Мадагеографски затворено, оно је имало бурнуисторијску прошлост. Довољно је самонеколико примера да се то види.Тимочки крајеви су били поприштенајранијег устанка на Турке у историји ЈужнихСловена (још 1405). Почет у Подунављу, тајустанак је добијао уз Тимок све већи замах иширину, док није доживео тежак пораз подМиџором, око реке Темске. Поред другихсуровости, цар Сулејман је тада претворио упрах и пепео 33 села и три манастира. При том је много раје изгинуло, а много је моралопотражити спас у бекству преко границе, услободну Србију деспота Стевана Лазаревића.
1
Крајем 16. века овде је деловала једнаод наших највећих, ако не и највећа хајдучкадружина, састављена од 2.000 бораца, подславним харамбашом Старином Новаком.Народна традиција и песма везују Новаковопорекло за Сокобању, а хајдуковање затимочке крајеве („А на оној на планиниСтарој, ондје беше Старина Новаче...“).Историјски је утврђено да је он са својомдружином хајдуковао по целој источнојСрбији, упадао чак у Софију (1595) и прелазиоу Румунију. У Румунији су га Турци, негде уЕрдељу, ухватили живог и спалили (1601).
2
У последњем периоду турскевладавине, крајем 18. века, тимочке шуме суоживеле од малих, али бројних хајдучкихдружина. Највећа међу њима, која је билаокупила 40 људи, крстарила је свуда, од Ртњаи Црне Реке до Грамаде и Миџора. Оне које сусе појавиле доцније, уочи и за време првогустанка, и да не помињемо.
3
Услед таквих прилика, честоизложени најсуровијим турским репресалијама, Тимочани су се исељавали ускровите, шумовите крајеве Поморавља иШумадије. Јован Цвијић је пронашао да само уБелици има 544 дома (13, 20 % од укупногброја) пореклом из тимочких крајева. УЛепеници их је пронашао, заједно саКрајинцима, 1.664 дома (14, 70 % од укупногброја).
4
Што се тиче досељавања, подаци су,особито за Тимок и Заглавак, веома оскудни.Јован Цвијић и Маринко Станојевић сматрајуда је досељавање овде било сведено претежнона унутрашња померања становништва,сељакања из места у место. Станојевић јеустановио да је Заглавак у току целог 18. и 19.века добио са стране свега 51 породицу изпиротског Понишавља и 22 из бугарскогЗагорја.
5
То је могао утврдити само на основусачуваног предања, пошто их је по фолклорутешко идентификовати. Оне су, наиме,долазиле са скоро истог говорног подручја,тако да су се брзо утапале у нову средину.
Развитак
– часопис за друштвена питања, културу и уметност (1969. година, број VI)
1
 
С У С Р Е Т И И Т Р А Ј А Њ А
О догађајима и миграционимкретањима у Сврљигу зна се много више.Сврљиг се такође дигао на Турке веома раноецембра 1412), на челу с одметнутимтурским војводом Хамзи-бегом. Устанак јенајсуровијим мерама угушио султан Муса,познат у савременим хроникама као„крвопролитни Муса“, а у народној поезијикао Муса Кесеџија. Пошто је Хамзу ухватиоживог, Муса је приступио тешким одмаздама.Мештане Сврљига и Соколца окобање)исекао је и на њиховим лешевима давао гозбесвојим војним старешинама, а ону сеоску рајукоја се није могла спасти бекством у Србију,делом је побио, а делом раселио на царскеспахилуке.
6
Познато је и једно масовно расељавање Сврљига пред крај турскевладавине, у доба Првог српског устанка(1813). Тада је Карађорђе мноштво Сврљижанапреселио у непосредну околину Београда, даби их склонио из угроженог ратног подручја, ада уједно насели опустелу турску земљу окоглавног града. Тако су заснована селаПалилула, Бањица, Раковица, Јајинци, Мали иВелики Мокри Луг и пола Вишњице. Нијеискључено да је и брдо Торлак, у даљојоколини Београда, добило име по сврљишкимТорлацима.Милан Милићевић је 70-их годинапрошлог века затекао у поменутим селимапотпуно сачуван сврљишки говор, обичаје иношњу (трвеље на главама жена, на пример).Палилула, данас центар Београда, била је у товреме обично приградско село са плотовима,стоговима сена и сламе и са својом засебномсеоском општином.
7
У Сврљигу, иначе, иданас постоји заселак Палилула, са некихдвадесетак кућа. Ту је и железничка станицаПалилула.Услед великог исељавања, како каженародно предање, добар део Сврљига био јетако опустео „да се по његовим плоднимпољима и странама могло чути само урликањезверова и ћукање ћукавца“. Доцније, међутим,после коначног истеривања Турака изСврљига, дошло је до масовног досељавањабеунаца из турског Понишавља и Заплања.Највише их је дошло по слому велике буне уоколини Ниша (1841), кад је у Србију пребеглооко 10.000 душа.
8
Тако је разбијена стара етничкаструктура, а тиме и говорно јединство, какоунутар самог Сврљига, тако и у односу надруге тимочке крајевњ. Сада његов источнидео говори старим,, тимочко-лужничкимдијалектом, а западни врло блискимсврљишко-заплањским. Чињеница да је у Тимоку, Заглавку иСврљигу сачувано сачувано најстарије иетнички најкомпактније становништво уСрбији не значи да су потпуно сачуване ињегове расне словенске црте. Пишући какоовде има „највише старинаца или таквихпородица којима се не зна порекло“, ЈованЦвијић допушта могућност да су се међуТимочане, још у 11. веку, инфилтриралитурско-монголски Печењези.
9
Завладавшиданашњом Румунијом, они су упадали наБалкан, отимали од Византије неке крајеве инасељавали се у њима. Печењешког порекла суимана села Печењевца код Лесковца иПеченоге у Гружи.
 На њихово дужеприсуство овде, на Тимоку, указују не тако ретке монголоидне физиономије, људи краткаврата и чврста, здепаста тела.Много ранији, али и много дубљи итрајнији контакт имали су Тимочани имали суТимочани са својим претходницима у источнојСрбији, које су Римљани били пороманили. У рејону данашњег Књажевца и даље на југу (доВелеса), то су били остаци илирскихДарданаца, а на северу, до Дунава остацитрачких Тимаха, Меза и Трибала.
 Из дужесимбиозе с њима остало је доста топонима идругих романизама у говору Тимочана.Романска имена носе планине Миџори Тумба, река Тимок (трачки Тимахос), предеои варошица Сврљиг (на трачког риба мрена),локалитети Бандол и Урсулица и селаШарбановац и Алдинац.
Романизама те врсте има данас, мање-више, широм наше земље (Ниш, Дурмитор,Романија, Уна, Цеље). Али их овде, утимочким крајевима, има и за најобичнијепојмове из свакодневног живота. Ови којеобјављујемо, а таквих има много више, тонајбоље потврђују. Највећи број међу њимаимају латински, а остали румунски корен.
Развитак
– часопис за друштвена питања, културу и уметност (1969. година, број VI)
2
 
С У С Р Е Т И И Т Р А Ј А Њ А
Алис
 – слично, тј. друкчије, а исто(лат.
alias
)
Валуга
 – плитка долиница (л.
vallis
)
Вардим
 – чувам, стражарим, пазим
Ваша
 – комад исечене суве коже(рум.
 faša
)
Вурка
 – проста преслица, као штап(р.
 furca
)
Жагла
 – рамењача на воловском јарму
Јурија
 – сеоска земља, утрина .
area
)
Комка
 – причешће (л.
communition
)
Кондилат
 – ко има јаке, незграпненоге, особито у зглобовима .
condilatus
,зглоб)
Кондилана
 – кондилата жена
Корам
 – стомак (л.
cor,
срце, ређестомак)
Кормим
 – отварам ножем стомакнеке животиње, ради вађења утробе
Куластра
 прво млеко послепорођаја (л.
colestrum,
р.
curasta
)
Маражљика
 – болест, оронулост,увенулост (л.
marasmus
)
Мачуга
 – велики штап (р.
maciuca
)
Моропутина
 слаби траговинегдашњег пута (л.
mortus,
мртав)
Парасина
 – земљиште зарасло укоров (л.
 parasitus,
паразит, готован)
Сугаре
 – јагње ојагњено касно, чак упролеће (р.
 sugar,
јагње)
Спастрим
 – склањам, чувам .
 pastor,
чувар, чобанин)
Тумбер
 – хумка, могила .
tuber,
грба, кврга; отуд реч туберкулоза)Занимљиво је да се неке од наведених речи, са истим кореном, налазе у више романских и нероманских језика, што указујена њихово прастаро индоевропско порекло.Тако, рецимо, латински
валис
у Тимоку гласи
валуга,
српскохрватски књижевно
увала,
 румунски
ваља,
француски
валé,
енглески
вали.
Тимочки
тумбер
 је исто што ифранцуски
маразм,
енглески
merezmes(marasmus);
varda италијанска и шпанска
гвардија
(стража). Итд.Тимочани имају с Румунима јошдоста заједничких романизама, али њих ненаводимо пошто их има широм наше земље.Овде су честа лична имена са румунским – ул:Радул, Првул, Живул. Румунски звуче инаставци за множину код неких именица:пилишт
о
 р (пилићи), деч
о
 р (деца), Циганшт
о
 ригани) итд. Неке од њих, особито акоозначавају дрво, изговарају се наставком – ак:дрвор
а
к, грањор
а
к, сувор
а
к, листор
а
к.Румунски етнолог С. Драгомир,слично познатом Вајганду, сматра да су романизми на Тимоку (и они још даље на југу)пореклом дакоромански и да су се из Румунијеинфилтрирали негде у 14-15. веку. За таквутезу, међутим, нема убедљивих доказа, нилингвистичких и етнолошких, нитиисторијских.У означено време, због турскенајезде, миграционе струје су се креталеодавде у працу слободне Румуније, а необратно. Чињеница је, такође, а њу конкретнопотврђују наведени примери, да у овимкрајевима постоји већи број речи латинскогпорекла, од којих су неке сачувале скоронеизмењен првобитни облик. Неке се опет,срећу у више европских језика. Све то говорида наши етнолози румунску тезу с правомсматрају неоснованом, а романизме утимочком говору третирају као супстрат (И.Поповић, М. Филиповић).
 Оно што је румунског порекла вероватно да је, на некиначин, унето у новије време.Тимочки говор се одликује великомстарином и по томе што чува многе словенскеархаизме. Међу њима има и таквих који се усрпском и бугарском језику чују веома реткоили никако, а сачувани су у другимсловенским језицима.Назив
ижа,
на пример (српски кућа,бугарски къща), словеначки гласи
хиша,
чешки
хижа,
а руски
хижина.
Тимочко
ижњи
(укућани) на пољском гласи
хижани.
 Одстарословенске речи
мука,
како Руси и Чеси иданас називају брашно, постоји у руском језику назив
мучник
(трговац брашном), а учешком
мучница
(преграда у коју брашнопада при мељави). У српскохрватском ибугарском каже се „брашно“, али воденичнупреграду Тимочани још увек називају
мучник.
Развитак
– часопис за друштвена питања, културу и уметност (1969. година, број VI)
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->