1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE1.1. Termodinamika. Termodinamiˇcki metodi
Termodinamika je nauka koja se, u osnovnom, bavi izuˇcavanjem zakonitosti transformisanja energije.Osnovi termodinamike postavljeni su u XIX veku razvojem toplotnih maˇsina. Izuˇcava-ne su zakonitostitransformisanja toplote u mehaniˇcki rad. Termodinamika i njeni metodi naˇsli su ˇsiroku primenu kako utehnici tako i u mnogim oblastima osnovnih prirodnih nauka posebno fizike i hemije.Termodinamiˇckim metodama moˇze da se odredi smer odvijanja razliˇcitih fiziˇckih i hemijskih procesa,kao i veze koje postoje izmedju razliˇcitih fiziˇckih veliˇcina (na primer, izmedju specifiˇcnog toplotnog kapacitetai gustine supstance).Karakteristiˇcno je da termodinamika ne koristi modele strukture materije tj. nije neposredno vezana sapredstavom o njenoj mikrostrukturi. To je njena prednost ali u nekim sluˇcajevima i nedostatak.U osnovama termodinamike leˇze dva osnovna, eksperimentalno ustanovljena, zakona (principa): I i IIzakon termodinamike. Dok I zakon termodinamike kvantitativno opisuje proces transformisanja energije, IIzakon termodinamike kvalitativno opisuje smer odvijanja odredjenih procesa u fiziˇckim sistemima.
1.2. Termodinamiˇcki sistem
Termodinamiˇcka ispitivanja vrˇse se na izbranom telu, ili skupu tela, izdvojenih u odredjenom i ograniˇcen-om delu prostora. Takav skup tela, ili odredjena koliˇcina mase, tzv.
radna tela
, koja interaguju medjusobnokao i sa okolnom sredinom naziva se
termodinamiˇcki sistem
.Okolnu sredinu, odnosno okolinu termodinamiˇckog sistema, ˇcine sva tela koja se nalaze van datogsistema. Pri nekim razmatranjima okolna sredina moˇze da se predstavi kao drugi termodinamiˇcki sistem.Termodinamiˇcki sistem je odvojen od njegove okoline, ili drugih sistema, realnom fiziˇckom povrˇsinomili zamiˇsljenom povrˇsinom, tzv.
granicom sistema
.Termodinamiˇcki sistem, a time i granica sistema, ne mora da bude stalnog oblika i zapremine kojuobuhvata.U zavisnosti od interakcije datog sistema sa okolinom i drugim sistemima, odnosno od mogu´c nostirazmene masa i energije kroz granicu sistema, razlikuju se
zatvoreni, otvoreni,
i
izolovani sistemi
.
Zatvoreni sistem
se karakteriˇse time da je u njemu sadrˇzana konstantna masa, ali je mogu´ca razmenaenergije izmedju sistema i njegove okoline kroz granicu sistema. Kao primer zatvorenog sistema moˇze dasluˇzi gas koji je zatvoren u cilindru motora sa pokretnim klipom (slika 1.1). U ovom sluˇcaju, pri pomeranjuklipa, menja se zapremina
Slika 1.1.
sistema a time i veliˇcina granice sistema, medjutim koliˇcina gasa tj. njegova masa ostaje konstantna. Uovom sluˇcaju granica sistema je fiziˇcka jer se poklapa sa granicom cilindra. Kroz granicu sistema moˇze dase razmenjuje energija u obliku toplote ili rada.Sa stanoviˇsta termodinamike najinteresantniji za posmatranje a i za primenu su takvi sistemi kojirazmenjuju toplotu sa okolinom. Medjutim, koriste se i izuˇcavaju i sistemi koji ne razmenjuju toplotu saokolinom. Takvi zatvoreni sistemi se nazivaju
adijabatski
sistemi.
Otvoreni sistem
je takav sistem koji kroz granicu sistema razmenjuje sa okolinom, ili drugim sistemimai energiju (u obliku toplote i rada) i masu. U termodinamici i termotehnici se zapremina obuhva´cenagraniˇcnom povrˇsinom otvorenog sistema, kroz koji se razmenjuje masa, impuls i energija, naziva
kon-trolisana zapremina
a graniˇcna povrˇsina -
kontrolna povrˇsina
. Kao primer otvorenog sistema, naslici 1.2 prikazan je razmenjivaˇc1
Slika 1.2
toplote izmedju fluida A i B. U ovom sluˇcaju kontrolna povrˇsina se ne poklapa sa granicom sistema ipredstavlja zamiˇsljenu povrˇsinu.
Izolovan sistem
se karakteriˇse time da izmedju njega i okoline ne postoji nikakva interakcija, tj. saokolinom se ne razmenjuje ni masa ni energija. Znaˇci, izolovan sistem je zatvoren sistem koji ne razmenjujeenergiju sa svojom okolinom.
1.3. Parametri stanja. Jednaˇcina stanja
Pri izabranim spoljaˇsnjim uslovima, na primer, pri datoj temperaturi i pritisku, odre- djena supstancamoˇze da egzistira u jednom od ˇcetiri agregatna stanja: ˇcvrstom, teˇcnom, gasovitom i stanju plazme.Da bi se odredili konkretni uslovi pri kojim se odredjena supstanca jednoznaˇcno nalazi u odredjenom(agregatnom) stanju uvode se, tj. definiˇsu, posebne karakteristike stanja - tzv.
parametri stanja.
Neki od parametara stanja, kao na primer pritisak i temperatura, ne zavise od koliˇcine supstance usistemu
(intenzivni parametri stanja)
, dok drugi, kao na primer zapremina, zavise od koliˇcine supstanceu sistemu
(ekstenzivni parametri stanja).
Da bi se izbegla ovakva podela uvode se specifiˇcne karakteristike stanja, u odnosu na jedinicu mase,ˇcime se ekstenzivni parametri stanja prevode u intenzivne.Intenzivni parametri kojima se definiˇse stanje termodinamiˇckog sistema nazivaju se
termodinamiˇckiparametri stanja.
Stanje termodinamiˇckog sistema definiˇse se pomo´cu
tri osnovna termodinamiˇcka parametra stanja:
apsolutna temperatura (
T
)
,
pritisak (
p
) i specifiˇcna zapremina (
v
) ili gustina (
ρ
) tela.Kao ˇsto je poznato
temperatura
T
karakteriˇse toplotno stanje sistema. Iz eksperimenta je poznato datoplota, u konaˇcnom bilansu, spontano prelazi sa ”zagrejanog” na ”manje zagrejano telo”, odnosno sa telaviˇse temperature na telo niˇze temperature. Znaˇci, temperatura tela definiˇse smer spontanog prelaza toploteizmedju datih tela.
Pritisak,
p
kao termodinamiˇcki parametar stanja, definiˇse silu koja deluje normalno na povrˇsinu telapo jedinici njegove povrˇsine.
Specifiˇcna zapremina
v
predstavlja zapreminu
V
koju zauzima jedinica mase
m
date supstance:
v
=
V m.
(1
.
1)Specifiˇcna zapremina
v
povezana je sa gustinom
ρ
tela relacijom:
ρ
=
mV
=1
v.
(1
.
2)Ukoliko je termodinamiˇcki sistem izolovan, tj. ako na sistem ne deluju spoljnje sile ili je pak njihova rezultanta jednaka nuli, stanje sistema je jednoznaˇcno odredjeno ako su poznata dva termodinamiˇcka parametra stanja.Iz predhodnog sledi da postoji jednoznaˇcna veza medju termodinamiˇckim parametrima predstavljena uobliku
jednaˇcine stanja
F
(
p,v,T
) = 0
.
(1
.
3)Znaˇci, svaki termodinamiˇcki parametar moˇze jednoznaˇcno da se predstavi kao funkcija druga dva parametra:
v
=
f
(
p,T
) (1
.
4)
T
=
ϕ
(
p,v
) (1
.
5)
p
=
ψ
(
T,v
)
.
(1
.
6)2
Veze medju termodinamiˇckim paramertima, umesto jednaˇcina stanja, mogu se predstaviti u vidu
termodi-namiˇckih povrˇsina
ili pak
dijagrama stanja
u trodimenzionalnom (
v,T,p
) sistemu ili dvodimenzionalnim(
p,v
)
,
(
p,T
) i (
v,T
) koordinatnim sistemima, pri- kazanih na slikama 1a., 1b., 1c., i 1d. respektivno.
Slika 1.3.
1.4. Termodinamiˇcki procesi
Termodinamiˇcki sistem moˇze da se nalazi u razliˇcitim termodinamiˇckim stanjima definisanim razliˇcitimparametrima stanja (
T,p,v
)
.
Termodinamiˇcko stanje je
ravnoteˇzno
ukoliko su termodinamiˇcki parametri,svaki posebno, jednaki u celoj zapremini sistema. U suprotnom je stanje
neravnoteˇzno.
Iz ravnoteˇznogstanja termodinamiˇcki sistem ne moˇze da izadje spontano, ve´c samo ukoliko dodje do vremenske promenenekog od njegovih termodinamiˇckih parametara (na primer zapremine).Promena jednog od termodinamiˇckog parametara izaziva promenu stanja termodi-namiˇckog sistema, tj.dolazi do
termodinamiˇckog procesa.
Znaˇci, pod termodinamiˇckim procesom podrazumeva se prelaˇzenjetermodinamiˇckog sistema iz jednog termodinamiˇckog stanja u drugo termodinamiˇcko stanje. Termodi-namiˇckim procesom opisuje se promena stanja sistema. Termodinamiˇcki procesi mogu biti
ravnoteˇzni i ner-avnoteˇz-ni.
Proces koji se sastoji iz niza neprekidnih uzastopnih ravnoteˇznih stanja naziva se
ravnoteˇzni(kvazistatiˇcki) proces.
U suprotnom proces je neravnoteˇzan. S obzirom da je svaki t.d. proces vezansa naruˇsenjem ravnoteˇze sistema, odnosno sistem prolazi kroz niz neravnoteˇznih stanja, realni procesi suneravnoteˇzni. Medjutim, pri vrlo sporom odvijanju procesa sistem prolazi kroz niz skoro ravnoteˇznih stanjatako da se proces u datom sluˇcaju moˇze smatrati ravnoteˇznim (kvazistatiˇckim). Proces prelaza sistemaiz neravnoteˇznog u ravnoteˇzno stanje naziva se
relaksacija
a vreme trajanja procesa relaksacije naziva se
vreme relaksacije.
Ravnoteˇzna stanja i ravnoteˇzni procesi mogu da se prikaˇzu na dijagramu stanja, ˇsto ne vaˇzi za ner-avnoteˇzna stanja i neravnoteˇzne procese. Kako ravnoteˇzni procesi mogu da protiˇcu u oba smera ˇcesto senazivaju
povratnim ili reverzibilnim
procesima. Nera- vnoteˇzni procesi se uslovno na dijagramu stanjaprikazuju taˇckastim krivama. Proces, pri kojem se sistem, posle niza medjustanja, vra´ca u poˇcetno stanjenaziva se
kruˇznim procesom ili ciklusom.1.5. Procesi strujanja fluida
Sve dok su klipne parne maˇsine imale dominatnu ulogu u tehnici, termodinamiˇcki su razmatrani samotakvi zatvoreni sistemi tipa ”cilindar-klip” kod kojih se radno telo kao celina ne premeˇsta (ili skoro nepremeˇsta) u prostoru. Medjutim, s razvojem parnih i gasnih turbina, raketnih i reaktivnih letelica, kojekoriste kinetiˇcku energiju fluidnih (gasnih) struja, javila se potreba da se termodinamiˇcki razmotre takviotvoreni sistemi. Brzine u fluidnim strujama kod centrifugalnih i turbo-maˇsina kao i kod raketnih letelicamogu da budu relativno velike (ve´ce od 100 m/s) u odnosu na brzinu premeˇstanja centra mase radnoggasa kod klipnih parnih maˇsina (2-3 m/s). Osim prethodnog, primeri otvorenih sistema kod kojih se vrˇsineprekidni protok (strujanje) mase kroz granicu datog sistema su: razmenjivaˇci toplote, kompresori, cevovodii dr.Za ispitivanje takvih otvorenih sistema posmatra se deo sistema-kontrolisana zapre- mina, koja jeograniˇcena zamiˇsljenom kontrolisanom povrˇsinom kroz koju, u konkretnim uslovima prakse, najˇceˇs´ce strujifluid (slika 1.4).
Slika 1.4.
Strujanje fluida, kao izotropnog masenog kontinuuma, moˇze se posmatrati kao unutraˇsnji ravnoteˇzniproces sa potpuno odredjenim vrednostima parametara stanja, na primer,
p
i
v
(odnosno
ϕ
i
ρ
)
,
koji se3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Termotehnika Knjiga (Objedinjeno)
2.3K
Reads
14
Readcasts
6
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
