A
A, a прво слово латинске, ћирилске и грчке
азбуке; као скраћеница: a = године (лат. an-
no), пре (лат. ante), алт, ар; a. на меницама =
акцептирана; а.а. = ад акта; А.а.С. = ано
анше Христум; A.Ch.n. = анте Христум на-
Гпум; муз. шести тон основне лествице; маш.,
физ. правац (a), тачка (A), атомски (A), ампер
(A); хем. Ag = аргентум (сребро), AI = алуми-
нијум, Am = америцијум, Ar = аргон, As =
арсен, At = асШат, Au = аурум (злато), Ac =
актинијум.
a- (грч. a-) тзв. alpha steretikon, лат. alpha priva-
tum = одречно алфа (или a); у сложеницама
означава лишеност чега, немање чега, кад-
што и супроШност ономе са чимје сложено, a
преводи се са: без-, не-, нпр.: оморфан без-
обличан, апеталан безлисни, аморалан немо-
ралан, ибулија безвољпост, лишеност способ-
ности хтења; кад се сложи с речју која почиње
самогласником, умеће се «, нпр. аналфабет
(a-n-alphabet) неписмен.
a (фр. a) за, no (ту и ту цену).
A = A у логици: закон (принцип) идентигпета
no коме се један појам мора у току једне
мисаоне целине употребљавати у истом значе-
њу; уи. принципијум идентиташис.
ААП (ААР, Australian Associated Press) аустра-
лијска новинска агенција.
аб (лат. ab) префикс који речима даје негатив-
но значење.
аб (хебр.) једанаести (no старом рачунан>у пети)
месец јеврејске године; пада у месеце јули
-август.
аба (арап. 'aba, тур. aba) груба вунена тканина;
горња хаљина, без рукава, од такве тканине.
a ба! (фр. a bas) доле! уа!
абажур (фр. abat-jour) штит на лампи од хартије,
тканине и др. за заклањање очију од свет-
лости.
абазија (грч. a- не, basis корак) мед. неспособ-
ност ходања.
абакус (лат. abacus, грч. abaks) 1. свечани сто за
скупоцено посуђе код старих Римљана; 2. да-
ска за игру; 3. сто посут песком за математич-
ке цртеже и радове, даска на којој се рачуна,
рачунаљка; 4. у кат. цркви: сто поред олтара;
5. арх. четвртаста плоча која покрива главицу
(капитл) стуба.
абакција (лат. abactio partus) мед. побачај, поба-
цивање, помет; vu. аборШус.
абалијснација (лат. abalienatio) прав. отуђива-
ње, отуђење, одстрањивање. одстрањење.
абалијенирати (лат. abalienare) ирав. лишити,
отуђити, отуђивати; фиг. одвратити кога од не-
кога, отуђити.
абанација (лат. ab од, annus година) пра«. про-
гонство из земље на једну годину.
абандон (фр- abandon) одступање, одрицање од
свог права; право осигураника да осигурачу
уступи робу или брод и све на њему уз исплату
износа на који су роба или брод били осигу-
рани.
абандоничност (фр) болесно, без стварног раз-
лога, осећање напуштености.
абас (перс.) јединица за мерење бисера у Перси-
ји, нешто мања од карагпа = 0,1458g.
абасименто (итал. abassimento) снижавање, сма-
њивање, обарање, спуштање.
абасименто ди воче (итал. abassimento di voće)
муз. спуштање гласа.
абасименто ди мано (итал. abassimento di mano)
муз. спуштање руке при ударању такта; мета-
ње једне руке под другу (при свирању на кла-
виру).
абасимевто ди прецо (итал. abassimento di prez-
zo) шрг. спуштање цене. обарање цене.
абат (итал. abate) опат, игуман, старешина ма-
настира; уи. абе.
абатажа (фр. abbattage) сеча дрва; клање или
убијање стоке; фиг. оштар укор.
абатон (грч. abatos неприступачан) део храма,
светилишта или цркве у који не смеју ући
обични верници, иноверци и световњаци; уп.
адитон.
a батута (итал. a battuta) муз. према удару такта,
no темпу.
абаџи (тур. abaci) месец август код Турака, no
сиријском календару.
абаџија (тур. abaci) занатлија који израђује
одећу од абе, грубе вунене тканине.
Абвер (нем. Abwehr одбрана) војнообавештај-
на организација нацистичке Немачке; осн.
1933. год.
абвиљен (фр. abbevillien) најстарија фаза
палеолитика (назив према франц. граду Аб-
вилу).
абгрегација (лат. abgregatio) издвајање, искљу-
чивање, искључење.
абд (арап.) у арапским сложеним особним имени-
ма: слуга, роб, нпр. Абд-алах слуга Алахов;
абдеритизам
Абд-ел-кадер слуга свемогућег бога; Абд-ел-
-меџид слуга преславног (бога); Абд-ур-рах-
ман слуга милосрдног итд.
абдеритизам глупост, ограниченост, будалашти-
на; уп. Абдерићани.
Абдерићани (грч. AbdSrftai) становници старог
тракијског града Абдере, који су били чувени
са своје ограничености и глупости; отуда: глу-
пи, ограничени људи.
абдест (перс. abdest) муслимански верски оби-
чај да пре сваке молитве перу руке. лице и
ноге; прање водом.
абдидхама (пали abhi предметак ка, према,
dhamma учење, теорија) теоријска учења ра-
ног будизма; Абхидхама питака збирка тек-
стова у којима се излаже филозофија раног
будизма, настала око IVB. пре н.е.
абдикацнја (лат. abdicatio) давање оставке на
положај или звање, одрицање.
абдицирати (лат. abdicare) одрећи се нечега,
захвалити се на чему, поднети оставку на неки
положај или звање.
абдомеи (лат. abdomen) анаш. трбух, стомак; зоол.
задак, задњи део тела (код инсеката).
абдоминалав (лат. abdominalis) атш. трбушни;
абдоминална трудноћа ванматерична труд-
ноћа.
абдоминале (лат. abdominales) Т . ЗООЛ. рибе ме-
коперке, слатководне и морске, нпр. сомови,
шарани, штуке, пастрмке, слеђеви (харинге) и
др.
абдоминоскопија (лат. abdomen стомак, грч.
skopeo гледам, посматрам) мед. испитивање
стомака ради утврђивања узрока обољењу.
абдуктор (лат. abductor) анаш. мишић одмицач.
абдукција (лат. abductio) 1. одвођење, одвлаче-
н>е, одстрањење; 2. лог. силогизам чији je дру-
ги суд (premissa minor) само вероватан, те je и
закључак вероватан; хир. размицање зглобова.
абе (фр. abbć) опат, свештеник; уп. абат.
абевакуација (лат. ab од, evacuatio пражњење)
делимично пражњење, испражњивање.
абела (лат. albellus беличаст) бош. бела топола
(Populus alba).
абелардизовати ушкопити, ујаловити (no случа-
ју који се десио чувеном схоластичару Пјеру
Абелару, 1079-1142, од рођака његове љубаз-
нице Елоизе.
абелмошус (арап. abu-el-misk) мошусна зрна
једне оријенталне биљке, употребљавају се у
парфимеријама.
a бенеплачито (итал. a beneplacito) муз. no вољи.
абер в. хабер.
аберацнја (лат. aberrare одлутати, aberratio) 1.
ОПТ. нестицање светлосних зракова у једну жи-
жу; сферна или монохроматска аберација не-
стицање светлосних зракова у једну тачку при
. одбијању о лоптно издубено огледало или при
преламању кроз сочиво лоптног облика; хро-
матска аберација нестицање у једну тачку
беле светлости услед различите преломљиво-
сти разнобојних светлости које сачињавају
белу светлост, проласком кроз сочиво; 2. астр.
привидно померање небеског тела као после-
абисодинамика
дица кретања Земље и нетренутног простира-
н>а светлости; 3. фиг. скретање, одступање од
нормалног типа, лутање, заблуда.
аберацио криминис (лат. aberratio criminis) арав.
заблуда у извршењу злочина, нпр. кад се утвр-
ди да je злочин који je извршио Едип био, у
ствари, оцеубиство, a не оно што je он желео
да учини.
абердар в. хабердар.
абериратн (лат. ab-errare) одлутати, заблудети,
скренути, скретати; варати се, преварити се.
абест (лат.) који није дошао, одсутан.
аб етерно (лат. ab eterno), одувек, од искона, од
памтивека.
А-Бе-Ха оружје еој. заједнички назив за атомско,
биолошко и хемијско оружје; АБХ.
абецеда 1. сва слова у нашој латиници поређана
no утврђеном реду; назив je добивен обједи-
њавањем имена за прва четири слова, с том
разликом што je последњи члан, који je
ушао у састав назива, добио завршетак a: a -
бе - це - д(а) = абецеда, уместо завршетак е (a
- бе - це - де); азбука, алфабет; 2. фиг. осно-
ва, основна знања из неке науке или вештине.
абецедар (реч са латинским обликом, саставље-
на од прва четири гласа латинске азбуке a, b,
с, d) почетник у некој струци-, букварац.
абзац (нем. Absatz) у прозном и песничком тек-
сту: почињање нове реченице новим редом
тако да се прва реч те реченице увлачи мало
удесно; став, ставка, усек, одсек; прелом, це-
зура (у стиху); уа. алинеја.
абизевдегани миш. извор младости и бесмртности
у веровању источних народа.
абијетин (лат. abies јела) хем. смоласта матери-
ја која се добива из терпентина.
аб нницио (лат. ab initio) од почетка.
аб инкунабулис (лат. ab incunabulis) од колевке,
од раног детињства, од малих ногу, одмалена.
аб инстанција (лат. ab instantia) врав. в. под. ин-
станција.
аб интестато (лат. ab intestato) прав. без теста-
мента.
абиогенеза (грч. a- без, не, bios живот, genesis
постанак) биол. постајање живога од неживе ма-
терије (спонтана генерација; увео проф.
Хаксле).
абиоенергија (грч. a-, bios, ergon дело) недоста-
так исхране.
абиоза (грч. a-, bios) неспособност за живот.
абиологија (грч. a-, bios, logia наука) наука о
мртвој, анорганској природи.
абиостатика (грч. a-, bios, статика, в.) наука о
беживотним телима.
абиотрофија (грч. abios без средстава за живот,
оскудан, trophe храна) немање способности за
живот, превремено нестајање, превремено
изумирање.
абиритација (нлат. abirritatio) мед. смањеност на-
дражљивости (ткива).
абисал (грч. dbyssos бездан) зона највећих мор-
ских и океанских дубина (преко 1000-1200m).
абисодивамика (грч. zbyssos, dynamis сила) гра-
на геологије која проучава унутрашњост Зем-
абисопелагијал
ље и истражуЈе силе Koje у ЊОЈ деЈствуЈу, као I аблепсија (грч. ablepsia) духовно слепило, за-
последице делања тих сила.
абисопелагијал (грч. abyssos, pćlagos море) зона
слободне водене масе отвореног мора која се
простире испод дубине од 1000 m (али и испод
1500, односно2000т).
абитуријент (лат. abire отићи, одлазити) онај
који намерава да оде, нарочито са ниже школе
на вишу после положеног испита зрелости (ма-
туре).
абитуриј(ум) (нлат. abiturium) испит зрелости у
средњој школи, виши течајни испит, ма-
тура.
абјудикација (лат. ab-judicatio) прав. порицање,
одрицање, непризнавање.
абјудицирати (лат. abjudicare) не признати, не
признавати, порицати.
абјурација (лат. abjuratio) прав. одрицање под
заклетвом.
абјурирати (лат. abjurare) прав. под заклетвом
одрицати, одрећи.
аблактација (нлат. ablactatio) мсд. одбијање де-
тета од сисе; фт. одвикавање.
аблактирати (лат. ablactare) одбити (или: одби-
јати) од сисе, дојења; бот. калемити једно
племенито дрво на друго оближње без одсеца-
ња калема.
аблата (лат. ablatus однесен) ПЛ. прав. одузете
(или: отете, украдене) ствари.
аблатив (лат. aufferre односити, одвајати, abstu-
li, ablatum) грам. падеж одвајања, кретања од-
некуд, потицања; в. аблашивии.
аблативни (лат. ablativus који односи, одваја)
грам. који се тиче аблатива или припада абла-
тиву: аблашивни генитив генитив којим се
казује откуда нешто потиче, или, од чега се
раставља или удаљава, нпр.: Треба се клонити
рђавих пријатеља; Срећно смо се ослободили
непријатеља.
аблаут (нем. Ablaut) лин?в. промена самогласника
у склопу истог корена или основе која се ја-
вља као унутрашња флексија, превој вокала:
плести - плош, рађаши -род и сл.; уп. апофо-
нија.
аблација (нлат. ablatio одношење, уклањање)
хир. одсецање, одрезивање; геол. одношење
(или: скидање) ледника или стене топљењем
или дејством воде; астрон. отапање површин-
ског слоја врха ракете услед топлоте настале
трењем.
аблациони материјали керамички материјали
којима се облажу површине авиона који лете
брзинама већим од 3 маха. Ови материјали
добро апсорбују топлоту и тиме спречавају
загревање металне површине авиона.
аблегат (лат. ablegatus) посланик другог реда,
нарочито папин за појединачне случајеве (за
разлику од делегата); у Мађарској: заменик
једног магната у парламенту; прогнаник, ли-
це које je негде послато да буде уклоњено с
положаја.
аблегација (лат. ablegatio) ирав. прогонство, уда- абордажа (фр. abordage) напад (на непријатељ-
љивање на једну годину.
аблендати (нем. abblenden) засенити светло, по-
десити јачину светлости na фаровима.
аборигиналан
слепљеност.
аблефарија (грч. a-, blepharon очни капак) мед.
немање очних капака (последица конгенитал-
них поремећаја у развитку ока, нарочито по-
сле гангрене, лупуса, тумора и др. озледа).
аблокација (лат. ab-locatio) давање под закуп, у
најам, изнајмљивање.
аблуирати (лат. ab-lučre) опрати, испирати,
испрати, спрати, очистити.
аблутоманија (лат. abluere спирати) мед. болесни
нагон за сталним прањем и купањем.
аблуција (лат. ab-lutio) прање, умивање. чиш-
ћење; обичај католичких свештеника да no-
ćne причешћа перу руке; испирање путира no-
ćne причешћа.
абиегација (лат. ab-negatio) порицање, одрица-
ње, одбијање.
абнормалан в. абнорман.
абнормалност в. абнормитет.
абиорман (лат. ab-normis) неправилан, необи-
чан, који одступа од обичаја, реда или прави-
ла; необичан. неприродан; који представља
изузетак: болестан, нездрав; абнормалан.
абиормитет (нлат. abnormitas) одступање од
правила, неприродност, неправилност. не-
обичност; абнормалносШ.
аб ово (лат. ab ovo од јајета) испочетка, сасвим
испочетка, изнова, из основа.
аболирати (лат. abolere уништити) арав. прекину-
ти над неким судски поступак без икаквих по-
следица no оптуженога; укинути, укидати, по-
ништити, поништавати.
аболиција (лат. abolitio уништење) ирт. ослобо-
ђење од кривичног гоњења.
аболиционизам (лат. abolitio) покрет коме je
циљ аболиција, тј. укидање неког обичаја,
судског поступка и уопште неког злог стан>а:
нарочито, раније: покрет за укидање ропства
у Северној Америци; покрет за укидање др-
жавног надзора и за признање проституције.
аболиционисти (лат. abolitio) ПЛ. политичка
странка у Сев. Америци која je радила на
укидању ропства; присталице покрета за уки-
дање надзора над проституцијом и јавним ку-
ћама.
абом (лат. absolutum, ом, в.) фил. најмањи от-
пор, износи IO"9 ома.
абоминалан (лат. abominalis) одвратан, мрзак.
абоминација (нлат. abominatio) гнусоба, ужас,
гадост, срамно дело, скврнавно дело;
скрнављење, оскврњење.
абонданција (фр. abondance, лат. aSundantia)
изобиље, обилност, обилатост; фш. богатство
речи, речитост.
абонент (фр. abonner претплатити, претпла-
ћивати), претплатник.
абонман (фр. abonnement) претплата.
абонос (Diospyros ebenum) оат. биљка из фами-
лије Ebeneaceae, тврдо дрво. црне боје, кори-
сти се за израду луксузног намештаја.
ску лађу); судар двеју лађа; фш. ословљавање.
аборигиналан (нлат. aboriginalis) првотни, прво-
битан; староседелачки, домаћи, самоникао.
аборигини
аборигнни (нлат. aborigines, лат. ab од, origo по-
рекло, почетак) ш. староседеоци, прастанов-
ници, урођеници (за разлику од колониста).
абортива (лат. abortiva) Т. мед. в. абортивум.
абортиван (нлат. abortivus) превремен. незрео,
недозрео; мед. који изазива побацивање, поба-
чајни; фиг. скраћен. брзо завршен, угушен у
самом зачетку, у клици; закржљао, неплодан,
јалов; абортивни посгпупак скраћени посту-
пак, скраћивање.
абортивно лечење мед. лечење код кога се проу-
зроковач болести уништава у самом почетку
болести (нарочито при лечењу венеричних бо-
лести).
абортнвум (лат. abortivum) мед. побачајно сред-
ство, средство за извршавање побачаја; Т.
абортива.
абортирати (лат. abortare) извршити абортус,
побацити, побацивати, пометнути, пометати;
бош. не донети плод.
абортицидиј(ум) (нлат. aborticidium) убијање
плода у материној утроби; насилно или веш-
тачко избацивање зачетка (заметка) из мате-
рице.
абортус (лат. abortus) побацивање, побачај.
абоцо (итал. abozzo) први нацрт, скица једне
слике; ебот.
абрадирати (лат. abradere) остругати, саструга-
ти; односити тарењем, одронити. одроња-
вати.
абразиви (лат. abrasio) материје велике тврдо-
he које служе као средство за брушење, поли-
рање и чишћење тврдих површина, нпр. ко-
рунд, дијамант, кварц.
абразија (лат. abrasio) састругавање, чишћење
стругањем; мед. чишћење нагризним средстви-
ма; гео.1. одношење тарењем, одроњавање.
абракадабра (хебр.) мађијска реч, без значења,
која се, написана на једном равностраном
троуглу у једанаест редака (свако слово у јед-
ном реду). носила око врата као амајлија
противу грознице; данас се употребљава само
у шали, као и „хокуспокус".
абраксас (грч. abraxas) «. чаробна реч или фор-
мула, запис на амајлијама; уп. абракадабра.
абрахија (грч. a- ne, brachion рука) мед. безру-
кост, недостатак руку од рођења.
абраш (тур. abras шарен, пегав) 1. човек пегава
лица; 2. кон> са белим пегама на губици или
испод репа; 3. веш. оспа no кожи код неких до-
маћих животиња.
аб ре (лат. ab ге од ствари) без узрока, без раз-
лога.
абреакцнја (лат. ab од, reagere деловати) onu.
ослобађање од комплекса или трауме враћа-
њем у осећање или у поновни доживљај ситу-
ације која je довела до комплекса.
абревијатор (нлат. abbreviator) скраћивач,
скратилац, нпр. нечије књиге, нечијег списа;
папински писар који израђује папинске бреве.
абревијатура (нлат. abbreviare скратити. нем.
Abrevviatur) в. абревијација.
абревијација (нлат. abbreviatio) скраћеница,
кратица: скраћивање, скраћење (нарочито
књиге, списа, чланка итд.); абревијатура.
авалист(а)
абреже (фр. abrege) извод, кратак садржај (науч-
ног или уметничког дела), сажет садржај.
абритирати (фр. abratir) поживотињити, заглупи-
ти, изједначити са стоком; убити у некоме
свако морално осећање.
абрихтовати (нем. abrichten) обучити, обучава-
ти, извежбати, дотерати, измуштрати; уп. дре-
сирати.
аброгација (лат. abrogatio) опозивање, укида-
ње, поништење, поништај.
аброгирати (лат. abrogare) укинути, укидати,
опозвати; шрг. поништити, повући налог.
абруптан (лат. abruptus откинут) стрм, одсечен;
нагао, изненадан.
абруптив (лат. abruptus) одсечени сугласник, тј.
такав који je артикулисан с истовременим,
или приближно истовременим гркљанским за-
твором (нпр. у кавкаским језицима).
абрупција (лат. abruptio) откидање, отпадање,
нпр. почетног или последњег слога или дела
речи; један од начина скраћивања речи.
абс... в. под апс.
абу (арап.) отац, деда, предак.
абуземзем (перс. ab вода, арап. ZamzSm име из-
вора у близини Ћабе у Меки) вода са извора
Земзем; <риг. драгоцена, ретка ствар.
абузиван (лат. abusivus) склон злоупотребама,
склон да се огреши о постојеће законе и оби-
чаје, противправан.
абузија (лат. abusio) погрешна употреба речи;
уп. катахреза.
абузус (лат. abusus) арав. злоупотреба, погрешка,
заблуда; рђава употреба.
абулија (грч. abulia) безвољност, одсуство воље.
абуна (арап.) „наш отац", највиши црквени до-
стојанственик у Етиопији, поглавица хриш-
ћанске коптске цркве.
абундантав (лат. abundans) богат, обилан, оби-
лат; претеран.
абунданција (лат. abundare обиловати) 1. оби-
ље, обилност, богатство. 2. линге. супстанти-
ва абунданција именице које се мењају no
различитим деклинацијама (нпр. у лат. јези-
ку: плебс, -ис и плебес, -еи); именице које у
множини имају два рода или друкчији род него
у једнини (нпр. у лат.: лоци, - орум места у
књигама: лоца, -орум места на земљи); пле-
оназам.
аб хинк (лат. ab hine) прав. отада, почевши од
тога дана, од тога времена.
аб ходиерво (лат. ab hodierno) од данас, од да-
нашњег дана.
АБХ в. А-Бе-Ха.
ава в. хава.
авакс (скр. од енг. Airborne Warning and Control
System ваздухопловни систем обавештавања и
контроле) врста авиона у ваздушним снагама
САД с наменом откривања противничких ло-
ваца.
авал (фр. aval) шрг. менично јемство, потпис
јемца на меници.
авалиратн (фр. avaler) потписати меницу као
јемац.
авалист(а) (фр. avaliste) шрг. потписник, јемац
на меници.
авалит минерал који се налази на брду Авали,
код Београда.
аван (тур. havan, перс. hawen) металан суд са
тучком за туцање кафе, бибера, шећера и др.
авангарда (фр. avant-garde, avant напред, garde
стража) 1. еај. претходница, извидница; први
борбени ред једне војске; 2. оно што крчи
пут, што предњачи некој идеји, покрету и сл.
авангвардија (итал. avanguardia претходница) у
Италији, у време Мусолинијеве диктатуре:
фашистичка омладинска организација, чији
су чланови (авангвардисти) били омладинци-
-ке од 14 до 18 год.
аванзовати (фр. avancer) напредовати, ићи на-
пред; бити унапређен; унапредити, унапређи-
вати; дати (или: узети) предујам, предујмити,
предујмљивати; о часовнику: ићи напред, из-
мицати.
аванзман (фр. avancement) унапређење, напре-
довање у служби; напредак, напредовање: ис-
плата унапред, плаћање унапред.
аванија (фр. avanie, итал. avania) увреда, пони-
жење, срамота; изнуђавање новца, нарочито
глобљење хришћанских трговаца у бившој
Турској; трг. смањивање добитка, зараде у
неком послу.
авакор (фр. avant-corps) noj. претходница, пред-
стража; арх. истакнути део грађевине.
аванс (фр. avance) предујам, исплата унапред.
позајмица; арх. истакнути део куће, испуст,
избочење; преимућство, предност; први ко-
рак, покушај; излажење у сусрет.
авансен (фр. avant-scene) П<«. предњи део позор-
нице (између завесе и оркестра).
авантажа (фр. avantage) вајда, добитак, корист;
надмоћност, превага, преимућство, пред-
ност; фора (у игри). за мегдана.
авантажер (фр. avantageur) онај који има пред-
ност, превагу; »«/. онај који чека да буде уна-
пређен за официра, заставник.
авантура (фр. aventure, нлат. adventura) редак
доживљај, пустоловина; смело предузеће.
смео трговачки покушај.
авантуризам (нлат. adventura, фр. aventure)
склоност прављењу авантура, љубав према
пустоловинама.
авантурист(а) (фр. aventurier) пустолов, ловац
на срећу.
авантуристички (фр. aventureux) пустолован.
који ставља све на коцку, остављен срећи или
случају, смео, дрзак, одважан; аванШури-
сшички роман врста романа у коме je главна
ствар описивање необичних доживљаја и под-
вига главног јунака.
аванцо (итал. avanzo) Шрг. претек, добитак, зара-
да; предујам; уи. аванс.
Авари народ пореклом из централне Азије, ко-
ји je до 796. г. скоро три века харао Европом;
аварство рушење, пљачкање, разарање, по-
робљавање.
аварија (фр. avarie, итал. avaria) квар; шрг. ште-
та претрпљена на броду приликом буре; оба-
ларина; аварирана роба роба оштећена на
броду услед буре и др.; т. хаварија.
аватар (сскрт. аватара силазак, долазак) 1. рел.
код Хиндуса долазак божанства у људском или
животињском обличју; 2. окулш. реинкарнаци-
ја (преваплоћење) познатог бића; 3. пре-
ображавање, промена, најчешће нагоре.
август (лат. augustus узвишен) 1. почасно име
римских царева; 2. август, коловоз, осми ме-
сец у години. месец жетве, има 31 дан (назван
no римском императору Цезару Октавијану
Августу, 31. пре н.е. - 14.н.е.); аугуст.
августинизам средњовековна хришћанска фи-
лозофија и теологија које су се развиле из
учења св. Августина.
августини(јани)зам шепл. учење о милости след-
беника св. Августина no којем човек може до-
бити милости тек када у њему љубав према
царству небеском надјача љубав према цар-
ству земаљском.
августовско доба доба цветања књижевности и
уметности (као за време римског цара Ав-
густа).
августус (лат. augustus) свет, освећен, узвишен,
величанствен (придев римских цезара);
царски.
авдес(т) в. абдест.
аве (лат. ave) здраво, помози бог; збогом. уз-
дрављу!
Авељ (асирски habal син) р.и. млађи син Адама и
Еве (I Moje. 4) кога je из зависти убио брат
Каин; фиг. невино убијен човек.
Аве-Марија (лат. Ave-Maria „здраво да си, Ма-
ријо!") речи којима je анђео поздравио Ма-
рију наговештавајући joj да he родити Ису-
са; у католичкој цркви: почетак молитве „Бо-
городице дево"; вечерње звоњење у католич-
кој цркви.
авенија (фр. avenue) приступ, прилаз: дрворед;
стаза, велика широка улица оивичена дрве-
ћем и цвећем.
a вербис ад вербера (лат. a verbis ad verbera) од
речи на батине (прећи).
аверзија (лат. aversio) одвратност, гнушање.
мржња; рет. фигура која се састоји у томе да
говорник полако одврати онога коме говори
од главне ствари, али тако да овај то не при-
мети.
аверзионална сума (лат. aversus лицем окренут
од. остраг, summa свота) шрг. в. аверзионалпи
кваншум.
аверзионални квантум (лат. quantum количина,
износ) шрг. сума новца којом се ђутуре плаћа,
a не no појединачној процени сваке ствари
која се продаје.
аверзиона трговина (лат. emtio per aversionem)
куповина или продаја одока. ђутуре.
авероизам мед.. фил. правац који je основао арап-
ски мислилац Averr(h)oes у XII в.: његово уче-
ње нагиње материјализму и пантеизму и
одриче бесмртност душе, због чега ra je осу-
дила Римска курија.
аверс (лат. adversus окренут ка, спреда. итал.
avverso) нум. глава, лик, лице (кованог новца):
суир. реверс.
авет (арап. aft, тур. afet несрећа, митолошко
Лве Цезар...
биће у облику крилатог лава) сабласт, приви-
ћење. утвара, приказа.
Аве Цезар (Император), моритури те салутант
(лат. Ave Caesar (Imperator), morituri te salu-
tant) здраво Цезаре (царе) поздрављају те они
који he умрети. Речи којима су римски гла-
дијатори поздрављали цара пролазећи испред
његове ложе у арени, пре него што he започе-
ти борбу.
a ви (фр. a vue) шрг. в. a виста.
авивирати (фр. aviver) оживити, оживљавати,
освежити боје.
авидан (лат. avidus) лаком, грамзив; жудан,
жељан; похлепан; прождрљив.
авиза (итал. avviso, лат. ad за, visus гледање,
поглед) шрг. извештај о послатој роби или
новцу, авизна лађа поштанска лађа за брзо
преношење важних вести; авизо.
авизацио де перјурио витавдо (нлат. avisatio de
perjurio vitando) прт. опомена судије којом се
некоме саветује да се клони полагања лажне
заклетве.
авизирати (нлат. avisare, итал. awisare, фр. avi-
ser) известити, извештавати, обавестити, оба-
вештавати, јавити, јављати.
авизо 1. (итал. avviso) лађица (или: чамац) за
извештавање, извиднички брод, авизна лаћа.
авизо 2. (итал. aviso обавештење, упозорење),
звучни сигнал (мотив или одломак композици-
је) који се појављује на почетку и на крају
неког радио или телевизијског програма или
емисије; авиза.
авнјариј(ум) (лат. aviarium) птичњак, кавез за
птице, крлетка.
авијатика (нлат. aviatica) в. авијација.
авијатичар (нлат. aviaticus, фр. aviateur) вазду-
хопловац, зракопловац, летиличар.
авнјацнја (фр. aviation, лат. avis птица) крета-
н>е no ваздуху помоћу апарата који су тежи од
ваздуха (авион, хеликоптер и сл.).
авнкултура (лат. avis птица, cultura гајење) га-
јења птица, гајење живине.
авилирати (фр. avilir, лат. vilis јевтин) шрг. поби-
ти вредност (роби), појевтинити, појевтиња-
вати.
авиобиологија (лат. avis птица, биологија, в.)
грана биологије која проучава могућности
живота на великим висинама.
авион (фр. avion, лат. avis птица) направа за
летење тежа од ваздуха; аероплан.
авиопарк (лат. avis, енг. park) сви авиони неке
ваздухопловне институције.
авиострада (лат. avis, итал. strada пут, друм) ваз-
душни пут (коридор).
авиофон (фр. avion, грч. phone глас) авиј. теле-
фон од гумених цеви који служи, кад je авион
у лету, за везу измећу пилота и извиђача.
авиохоризонт (лат. avis птица, хоризонШ, в.) ин-
струмент за показивање положаја летелице у
односу на природни хоризонт.
a виста (итал. a vista) шрг. no виђењу (на меница-
ма); a ви.
авитаминоза (грч. a- без, лат. vita живот, амини,
Агамемнон
в.) т. мед. болести које долазе услед недостат-
ка витамина у храни: скорбут, пелагра, бе-
рибери, енглеска болест (рахитис) и др.
авитум бонум (лат. avitum bonum) прав. дедовско,
тј. породично имање.
авицептологија (лат. avis птица, capio хватам,
грч. logia наука) вештина хватања птица.
авлија (тур. avh) 1. кућно двориште ограћено
зидом.
авлија (тур. havli убрус) 2. велика бела марама
којом жене покривају лице: чаршав; убрус,
пешкир.
авоар (фр. avoir, итал. avere. лат. habere имати)
као именица, у француским трг. књигама: по-
траживање, актива.
Авогадров број (no италијанском хемичару
A. Авогадру) хем. константа чија je вредност
6,022045 • 10~3 и која показује број атома у
грам-атому или број молекула у грам-молеку-
лу просте супстанце.
авокадо (шп. avocatero) бот. тропско дрво и плод
из фамилије Lauraceace; гаји се и као украсно
дрво; плодови се једу свежи или прерађени на-
рочито као салата (Persea gratissima).
авокаториј(ум) (нлат. avocatorium) наредба KO-
JOM се позивају поданици једне државе да на-
пусте службу страној држави.
авокација (лат. avocatio) опозивање, одазива-
н>е; прав. захтев да се акта врате до нижег суда
вишем.
авоцентур акта (лат. avocentur acta) прав. нека се
траже списи, акта.
авоцирати (лат. avocare) одазвати, одазивати,
опозвати, опозивати; тражити да се нешто по-
шаље, нпр.списи.
a воче сола (итал. a voce sola) муз. само за један
глас.
авулзија (лат. avulsio) мед. вађење, чупање зуба;
прае. комад земљишта који река отргне и одне-
се на другу обалу.
ara (тур. aga) 1. власник земље (некада у Тур-
ској); 2. војни старешина (у некадашњој
Турској); 3. титула код муслимана; господин,
господар, газда.
агава (грч. agauos, нлат. agave americana) бош.
тропска биљка, пореклом из Јуж. Америке,
стабло joj израсте до 10 m висине: употребља-
ва се, нарочито лишће, у народној медицини.
агалактија (грч. a- без, gžla млеко) мед. безмлеч-
ност дојке, оскудица у млеку код матере.
агалма (грч. agalma) лик, кип, слика, украс, на-
рочито у храму.
агалук (тур. agahk) 1. достојанство агино; 2. по-
сед који припада аги, агинска земља; 3. некада
мања војно-административна територија у
Босни под заповедништвом are.
агаме (грч.а- без, gamos брак) ПЛ. бот. биљке гим-
носпоре чије се ћелијице размножавају само-
стално, без утицаја других оплодних ћелија.
Агамемнов (грч. Agamemnon) мит. син Атри-
јев, унук Пелопсов, врховни заповедник грч-
ки под Тројом, после повратка убијен од Еги-
ста, љубавника своје жене Клитемнестре.
агамија
агамија (грч. a- без, gameo женим се) безбрач-
ност; бош. бесполност цветова, крипшогамија;
тол. партеногенетично размножавање.
агамист(а) (грч. a-, gameo) нежења, момак,
бећар.
агамогонеза в. агамогонија.
агамоговија (грч. a- без, gžmos брак, gone ра-
ђање) биол. рађање без оплођавања, тј. путем
попречне деобе (начин размножавања, код
праживотиња); супр. гамогонија.
агамоспермија (грч. a- без, gamos брак, sperma
семе) биол. стварање семена без оплођења.
агапе (грч. agđpe љубав) ал. вечере љубави код
првих хришћана као знак општег братства и
љубави; ашг. хришћанска љубав.
агар-агар (мал.) врста алги у кинеским и јапан-
ским морима; помешана са водом даје безбој-
ну пихтијасту масу која се употребљава у ку-
варству, у апретури (као средство за лепље-
ње) и у бакшериологији (као хранљива подло-
га за гајење бактерија).
Агарјани (хебр.) ПЛ. назив за Турке и муслимане
у старим српским споменицима, no имену јед-
ног арапског племена које je, према Ст. заве-
ту, становало у доба јеврејских царева у Ара-
бији и нападало суседна јеврејска племена.
агастрономија (грч. a- без, gaster трбух, nomos
закон) мед. узетост стомачних живаца.
агатобиотика (грч. agathos добар, bios живот)
фил. учење о добром и правилном живљењу.
агатодемон (грч. agathos добар, daimonion дух)
миш. добри дух. дух заштитник.
агатологија (грч. agathos добар. logia наука) фил.
део етике који учи о највишем добру.
агенда (лат. agenda) дневник, бележник; списак
ствари које треба обавити; књига која садржи
богослужбене обреде евангелистичке цркве,
зборник прописа који се односе на вршење
службе божије.
агенезија (грч. a- брз, genesis рађање) женска
неплодност, неспособност за рађање; физчол.
непотпуна ембрионална развијеност или не-
достатак извесног дела организма; шеол. учење
хришћанске цркве, no коме бог нема почетка,
беспочетност бога.
агеис (лат. agens) фил. делотворни, радни прин-
цип, оно што je узрок нечему, снага; покрет-
на сила; грам. вршилац радње; окулш. особа ко-
ја Шелепатијом ствара или преноси слике.
агент (лат. agens који дела, ради) пословођа;
посредник: представник фирме, заступник;
потајник, тајни полицајац.
агент провокатор (лат. agens, provocator изази-
вач) плаћени изазивач нереда, подстрекач не-
мира, бушкарало за туђ рачун, плаћени бу-
кач; нарочито: тајни полицијски орган коме
je задатак да стекне поверење политички сум-
њивих или неповољних особа, na да их онда
наведе на вршење кажњивих дела.
агентура (нлат. agentura) посао; пословна об-
ласт једног агента; биро једног агента, по-
словница; мрежа шпијуна или диверзаната.
агенција (лат. agentia) пословница неког већег
предузећа чији je делокруг ограничен; нови-
агломерат
нарско предузеће за давање новости дневним
листовима.
агер (лат. ager) поље, ораница; агер публикус
(лат. ager publicus) 1. земљиште које припада
држави и служи за јавну употребу; 2. освојена
земља која се поклањала ислуженим војни-
цима.
агерасија (грч. ageraos који не стари) нестаре-
ње, изгледање младим, старачка свежина.
агерација (лат. aggeratio) нагомилавање, гоми-
лање.
агестија (лат. aggestio) довлачење на гомилу,
гомилање, нагомилавање.
агеузија (грч. a- без, geusia укус) мед. одсуство
или оштећење чула укуса.
агеустија в. агеузија.
агијазма (грч. agi'asma) освећена вода, водица.
агилан (лат. agilis) брз, лак, хитар, спретан,
окретан; жив, предузимљив. усталачки, прега-
лачки, вредан.
агилност (лат. agilitas) брзина, окретност, хи-
трост, лакоћа; предузимљивост, усталаштво,
прегалаштво.
агинија (грч. a-, gyne жена) нежењеност, живот
без жене.
агиничан (грч. a-, gyne) не(о)жен>ен.
агирати (лат. agere) радити, пословати, тргова-
ти; глумити на позорници.
агитакл (нлат. agitaculum) фарм. штапић или ба-
тић за мешање при справљању разних хеми-
калија или лекова.
агитата рес (лат. agitata res) ствар о којој се
често говори или расправља, која je често на
дневном реду; свршена ствар, решена ствар.
агитато (итал. agitato) m. ужурбано, узрујано.
агитатор (лат. agitator) човек који се ревносно
заузима и ради за неку личност, странку или
идеју, или против неке личности, странке или
идеје; бунтовник, бунџија, подбадач, под-
стрекач, смутљивац.
агитација (лат. agitatio) покрет, кретање, не-
мир; ревносно заузимање и рад у једној ужој
или широј средини за неку личност, ствар или
против неке личности или ствари; подбадање,
подстрекавање.
агитовати (лат. agitare подстицати) ревносно ра-
дити за неку личност, ствар, или против неке
личности, ствари, нарочито у политичком
смислу; подстицати, подстрекавати, бунити,
подбуњивати; фарм. мешати, мућкати.
агитолалија (лат. agito покрећем, подстичем,
гр. laleč брбљам) в. агитофазија.
агитофазија (лат. agito покрећем, подстичем,
грч. phasis говор) збркан и претерано брз ro-
вор са гласовима нејасно изговореним,
испуштеним, или изопаченим; агиШолалија.
агитпроп (рус. скраћ. од речи: агмшација и
промаганда) одељење за агитацију и пропа-
ганду при политичким и другим организаци-
јама.
аглобулија (грч. a- без, лат. globulus лоптица)
мед. сиромаштво, недовољност крвних зрнаца.
агломерат (лат. agglomeratum) 1. скупина разно-
родних елемената; 2. густо насељено место,
агломерација
место где je много особа на окупу; 3. мин.
слепљен камен.
агломерација (нлат. agglomeratio) скупљање,
гомилање, нагомилавање разнородних елеме-
ната.
аглосија (грч. a- без, glossa језик) мед. немост,
мутавост; аглосостомија.
аглосостомија (грч. aglossos нем., stoma уста)
мед. в. аглосија.
аглутинанције (нлат. agglutinantia) ал. мед. леко-
ви који помажу брзо зарашћивање рана; сред-
ства за слепљивање.
аглутинативан (лат. agglutinare прилепити) који
срашћује, који зарашћује, који залечи; ко-
ји се прилепљује, прилепни, с прилепцима;
аглутинативни језици мшв. језици код којих
се грађење речи врши додавањем градивних
елемената на корен речи, нпр. турски. мађар-
ски и др.
аглутинација (лат. agglutinatio, нем. Agglutinati-
on) згомилавање, чисто спољашње спајање;
фил. најнижи степен аперцептивног спајања
представа, при чему. додуше, настаје једна
нова збирна представа, али њени саставни де-
' лови ипак остају самосталне представе. нпр.
војсковођа; мед. својство имуног крвног серу-
\1 ма да скупља бактерије у гомилице (нпр. код
тифуса); слепљивање рана помоћу течности
• која поново спаја расечене делове (лимфа):
' грам. додавање градивних елемената на корен
речи.
аглутининн (лат. agglutinare прилепити) ai. мед.
твари које настају у крви под утицајем бак-
терија и које крвном серуму дају способност
да изазива аглутинацију.
аглутиноген (лат. agglutinare прилепити, грч. gć-
nos рођење) биол. супстанца која са аглутини-
ном у крвној плазми доводи до аглутинације.
аглутиција (нлат. aglutitio) мед. в. аглуција.
аглуција (нлат. aglutio) мед. немогућност гута-
ња; аглутиција.
агнат (лат. agnatus) сродник с очеве стране,
сродник no крви.
агнатија (грч. a- без, gnšthos вилица) недоста-
так вилице, безвиличност.
агнатичан (лат. agnatus) сродан no очевој стра-
ни, no оцу.
агнација (лат. agnatio) крвно сродство, сродство
no оцу.
агнец (стсл.) јагње; у православној литургији
парче хлеба које се приноси као жртва.
Агни (сскр. Agni) мит. староиндијски бог ватре.
агнозија (грч. a- без. gnosis сазнање, спознаја)
псих. неспособност распознавања, разумевања
и означавања појмовима онога што се осети
помоћу чула, нпр. када болесник предмете
види, али их не распознаје и др.; фил. полазна
тачка Сократове филозофије: Знам да ништа
не знам.
агноминација (лат. agnominatio) в. аноминација.
агностицизам (грч. agnostos непознат; несазнат-
љив) израз који обухвата веома различите
правце (трансцендентални идеализам, позити-
визам и др.) који заступају гледиште да je
немогућно стварност сазнати.
аграризам
агностичар (грч. a не-, gnosis сазнање, спознаја)
фил. присталица агностицизма (в.).
агносцирати (лат. agnoscere) признати (нпр. пот-
пис, меницу и сл.)-
агнус Деи (лат. agnus Dei) јагње божије, једно
од имена Христових (Јов. I, 29).
агогика (грч. ago водим) муз. наука о музичком
темпу, тј. о поступним модификацијама у ци-
љу што живљег и пластичнијег извођења му-
зичког дела.
агометар (грч. ago водим, matron мера) фш. в.
реостат.
агон (грч. agon борба) 1. мегдан, такмичење у
витешким играма код старих Грка; 2. део ста-
рогрчке драме у којем између заступника раз-
личитих мишљења долази до борбе и надмета-
ња речима, обично уз пратњу хора подељеног
на два супарничка табора.
агона (грч. agonos јалов, неплодан) геогр. линија
на карти која спаја места чија je магнетска
деклинација једнака нули.
агонизам (грч. agon) борба, утакмица. ^ •
агонија (грч. agonfa борба) самртна борба; са-
мртне муке, издисај, ропац, све појаве које
сачињавају лагану смрт и претходе joj; са-
мртни страх, очајање.
агонист(а) (грч. agonistes) борац, мегданџија,
такмичар у витешким играма старих Грка;
књижевни. нарочито драмски лик који се упу-
стио у надметање речима и оспоравање су-
протног мишљења; в. протагонист.
агонистарх (грч. agonistes, archos) надзорник на
витешким утакмицама (мегданима) код старих
Грка.
агонистика (грч. agon борба) наука о борењу,
такмичењу; борачка, гимнастичка, рвачка ве-
штина.
агонотет (грч. agonothetes) редитељ витешких
утакмица и мегдана код старих Грка, судија у
борби.
агора (грч. agora трг) 1. у старогрчким градови-
ма: главни трг; 2. народна скупштина старих
Атењана: место где се та скупштина саста-
јала.
агорафобија (грч. agorš трг, phobeo бојим се)
мед. болесни страх од великих слободних про-
стора и јавних места.
агравација (лат. aggravare отежати) отежавање,
отежање, погоршање; увећање, пооштрење,
нпр. казне.
аграма (тур. ograma) велика, тешка болест.
аграматизам (грч. a- не, gramma слово) неспо-
собност стварања или разумевања реченица.
аграматист(а) (грч. a-gršmmatos) онај који не
зна писати, ненаучењак.
аграр (грч. agros, лат. ager њива, поље) општи
израз за појмове који обухватају пољопри-
вреду. земљу, земљишне односе, земљишне ре-
форме, законе и др.; пасти под аграр бити
обухваћен одредбама закона о аграрној ре-
форми.
аграрац (лат. agrarius) земљорадник; присталица
земљорадничке политике.
аграризам (грч. agros, лат. ager њива, поље) еко-
aipapnje
номско-политички покрет коме je цил> уна-
пређење и заштита пољопривреде и пољопри-
вредника од других грана производње (инду-
стрије и др.).
аграрије (лат. ager њива, поље, agraria) Т . ПОЉО-
привредни производи.
аграрни (лат. agrarius) који се тиче земље, зем-
љораднички. пољопривредни; аграрни рефор-
ма реформа којој je задатак да измени, из
социјалних и националних обзира, сразмеру
малих и великих поседа парцелацијом ових
последњих, и да уклони преостатке феудалног
земљишног уређења, тј. да помогне онима ко-
ји немају своје земље да дођу до ње; аграрни
закони закони којима je циљ поправка друш-
твено-привредног положаја земљорадничког
сталежа.
аграрни протекционизам скуп законских и дру-
гих мера које држава предузима ради заштите
и развијања домаће пољопривреде (кредитна
политика, високе царине или забрана увоза
пољопривредних производа, гарантоване цене
итд.)-
аграфа (грч. agraphos ненаписан) 1. ПЛ. штл. по-
једине реченице које се наводе као божје ре-
чи, али их нема у канонским изворима; тако-
ђе: речи Христове којих нема ни код једног
од четири еванђелиста, али их наводе други
апостоли и црквени оци (нпр. Дјела апостол-
ска XX, 35).
аграфа (фр. agraffe) 2. копча, спојка (као на-
кит).
аграфија (грч. a- без, grapho пишем) мед. губ-
љење способности писања, болест која се ја-
вља услед извесних обољења мозга.
аграцијација (нлат. aggratiatio) помиловање.
аграцијацио публика (лат. aggratiatio publica)
помиловање које даје владар о великим др-
жавним празницима и прославама, општа
амнестија.
агреажа (фр. agreage) шРг. посредничка, сензал-
ска награда; куртажа.
агрегат (лат. aggregatum скупина) мин. маса која
je настала путем сједињавања више једно-
врсних ствари, маса која садржи у себи различ-
не саставне делове; м«ш. збир, износ; шех. дина-
момашина и мотор, генератор и мотор.
агрегатно стање фш. стање у коме се неко тело
јавља, начин спајања и збијања делова no
коме се тела деле на чврста, течна и гасовита,
a понекад се помиње и тзв. четврто агрегатно
стање плазма.
агрегација (лат. aggregatio) нагомилавање, на-
купљање, збијање; придруживаше, примање у
неко друштво; ванредна професура; «™.v. слу-
чајна скупина људи.
агрегирати (лат. ad при, grex стадо, agregare)
примити у неко друштво, придружити; гомила-
ти, нагомилати, збити, спојити у једно тело.
агреже (фр. agrege) ванредни професор, помо-
ћни учитељ на вишој школи.
агреман (фр. agrement пристанак) пристанак
једне државе да прими извесно лице за дипло-
матског представника друге неке државе.
агроботаника
агрергографија (грч. agros њива. ergon дело,
graphfa писање) описивање пољопривредних
справа.
агресиван (лат. aggressivus) насртљив, налетљив,
кидисав, који кидише, склон да напада, на-
падан.
агресија (лат. aggressio) напад, нападање, киди-
сање; насртљивост; неизазван напад у циљу
потчињавања, освајања.
агресини (лат. aggredi) ПЛ. мед. неотровне матери-
је којима бактерије, производећи их, савла-
ђују отпорност организма.
агресор (лат. aggressor) насртљивац, нападач,
нападачка или изазивачка страна.
агрест (лат. agrestis дивљи) сок исцеђен од незре-
лог грожђа. употребљава се за сирће, лимуна-
ДУ и др.
агрестан (лат. ager њива, поље, agrestis) сељач-
ки, сеоски; пољски; фш. геачки. груб, неугла-
ђен, необразован.
агрестија (лат. agrestis пољски, сеоски) сељаш-
тво, простота; грубост, неуглађеност. необра-
зованост.
агрикултура (лат. agricultura) земљорадња, ра-
тарство. земљоделство.
агрикултурни (лат. agricultura) који се тиче зе-
мљорадше, пољопривредни: игрикултурни си-
сшем в. физиокрагпски сисшем; агрикултур-
на хемија део примењене хемије који се бави
хемијским условима живота корисних биљака
(житарица) и домаћих животиња; агрикултур-
на физика физика примењена на земљорадњу;
агрикултурне држиве државе у којима су зе-
мљорадња и сточарство главна привредна гра-
на (<-упр. индусшријске државе).
агриотимија (грч. agrios дивљи, thymos душа)
дивљаштво, дивљачност, дивља ћуд; лудачка
склоност убиству.
агриофаг (грч. agrios дивљи, phageTn јести) ди-
вљак који се храни сировим месом животиња,
нарочито дивљачи.
Агрипа (лат. Agrippa) 1. римско особно име; 2.
мед. неправилан порођај, кад дете долази на
свет најпре ногама место главом; такође:
агрипински порођај.
агрипнија (грч. agrypma) меу. будноћа. несани-
ца, неспавање.
агрипнокома (грч. agrypnia, koma неприродна
поспаност) мед. несаница праћена великом же-
љом за спавањем.
агро- (грч. agros, лат. ager) предметак у сложени-
цама са значењем: поље. пољски, пољо-.
агробиолог (грч. agros поље, bfos живот, logos
реч, говор) онај који се бави проучавањем
развитка биљног и животињског света и могу-
ћностима управљања тим развитком у пољо-
привреди.
агробиологија (грч.) грана биологије која се
бави питањима развитка биљног и животињ-
ског света и могућностима управљања тим
развитком у земљорадши и сточарству.
агроботаника (грч. agros, botane трава) наука
која проучава морфолошке и физиолошке
особине културних биљака.
агрогеологија
агрогеологија (грч. agros, ge земља, logia наука)
део геологије који скупља и подробно обра-
ђује оне делове геологије који се тичу пољо-
привреде.
агроекологија (грч. agros поље, olkos кућа,
дом, logos реч, говор) наука о положају, смеш-
тају пољопривредних површина.
агрокемија в. агрохемија.
агромаксимум (лат. agro, maximum) највећи,
законима и уредбама дозвољен, земљишни
посед.
агроманија (грч. agros поље, mania помама, лу-
дило) страсна љубав према земљорадњи.
агрометеорологија (грч. agros гоље, meteorolo-
gia) грана метеорологије која се бави пита-
њима утицаја метеоролошких појава на раз-
витак биљног света.
агроминимум (лат. agro, minimum) прописане
мере које садрже основна знања из агрономи-
је и одређену техничку опремљеност, чија
примена претпоставља дон>у границу рента-
билне продуктивности.
агроном (грч. agronomos) пољопривредни струч-
њак који je завршио студије на пољопри-
вредном факултету или њему равној пољо-
привредној школи.
агрономнја (грч. agronomia) наука о обрађива-
њу земље, рационална земљорадња.
агропедологија (грч. agros, pedon земља, тле,
logia наука) наука која проучава физичка. хе-
мијска и биолошка својства земљишта у вези
са рационалним подизањем културних би-
љака.
агростемин (нлат. agrostemma) хем. алкалоид ко-
ји се налази у семену кукоља.
агростографнја (грч. agros поље, gršphč пишем,
описујем) описивање трава.
агростологија (грч. agros, logia наука) наука о
травама.
агросфера (грч. agros, sphaira лопта) део антро-
посфере намењен непосредно пољопривред-
ној производњи.
агротехннка (грч. agros, tćchne вештина) обра-
ђивање поља применом техничких средстава
(трактори, комбајни, вештачка ђубрива и
ДР-)-
агрофитотехника (грч. agros, phytcn биљка,
tćchne вештина) агр. вештина обрађивања и
подизања биљака, нарочито културних би-
љака.
агрохемија (грч. agros, cheo лијем, сипам, che-
meia) део хемије који, на основу огледа,
испитује могућности оплемењивања зем-
љишта за исхрану културних биљака, као и
њихов развој.
агроценозе (грч. agros, koinos заједнички) виол.
животне заједнице које човек намерно ствара
за дуже или краће време (нпр. њиве, ливаде,
плантажне шуме итд.).
агруми (итал. agrumi, agro, кисео) бот. општи
назив за јужно воће накисела укуса рода Citrus
(лимуни, наранџе, мандарине и др.).
ад (лат. ad) upeg.i. к, ка, на, до, код, при. уз; до,
око, у; за; с обзиром на; према, no (ад нату-
10 адаптација
рам према природи); уз, поред, осим,
поврх.
Ад (грч. Hades) миш. бог подземног света код
старих Грка; подземни свет; фиг. гроб, смрт;
Хадес, Хад.
ада (тур. ada) речно или језерско острво.
ад абсурдум (лат. ad absurdum) до несмисла, тј.
водити, довести до бесмисла, апсурда.
адагнј(ум) (лат. adagium) пословица.
адагиологија (лат. adagium пословица, грч. logia
збирка) збирка пословица: наука о послови-
цама.
адађето (итал. adagietto) муз. мало спорије; му-
зички комад који треба изводити мање ла-
гано.
адађисимо (итал.-adagissimo) муз. веома лагано,
што лакше.
адађо (итал. adagio) .«уз. благо, лагано, тихо; оз-
биљно, достојанствено; музички комад који
треба изводити благо и лагано.
адађо асаи (итал. adagio assai) муз. веома лагано;
адађо ди молто.
ад акта (лат. ad acta) оставити предмет као свр-
шен у акта, у архиву; неку ствар као свршену
или непотребну одстранити.
адактилија (грч. a- без, daktylos прст) мед. нема-
ње свих прстију на руци или нози.
адакција (лат. adactio, adigere) упорност, приси-
љавање, приморавање.
Адам (хебр. adamah земља, човек направљен од
земље) рел. no јеврејском и хришћанском ве-
ровању, први човек, кога je Бог направио од
земље и удахнуо му бесмртну душу; Адамов
век врло дуг живот; Адамов грех први људски
грех: Адамова јабучица (лат. pomum Adami,
prominencia laringea) избочина на предњем де-
лу гркљана; Адамово колено осмо дете исте
мајке које je, no народном веровању. најбо-
ље али несрећно у животу; добра, поштена же-
на; од Адама развести опширно. развучено
причати; у Адамовом костиму го, наг.
адамант (грч. adamas, adamantos) в. адамас.
адамас (грч. adamas) каљено гвожђе, челик; дија-
мант.
адамелит (no планини Адамело у Тиролу) мин.
дубинска еруптивна стена, састављена од кре-
мена, ортокласа и плагиокласа; обично га на-
зивају и гранит.
адамити припадници једне старохришћанске
секте чији су чланови, мушки и женски, прису-
ствовали обредима потпуно голи.
адамсит (no проналазачу Американцу Роџеру
Адамситу) врста raca који нарочито делује на
кожу и дисајне канале; бојни отров.
Адамс-Стоксов синдром (no ирским лекарима
Р. Адамсу, 1791-1875. и В.Стоксу, 1804-1878)
мед. краткотрајни губитак свести у особа обо-
лелих од срца и које имају неправилно спро-
вођење импулса (срчани блок).
адаптатор (лат. adaptator) онај који прилаго-
ђава, подешава, прерађује нешто према из-
весним приликама и потребама, прилагођа-
вач, подешавач.
адаптација (лат. adaptatio) прилагођавање, при-
адаптер
лагођење, прилагођеност; подешавање; при-
мена; apt. преуређење и оспособљавање неког
објекта за другу сврху; биол. прилагођеност
организма на спољашње услове живота; ших.,
соц. прихватање од стране појединца, или гру-
пе људи, уобичајених друштвених захтева и
усклађивање односа са другим људима; ум. рад
на уметничком или научном делу уз кориш-
ћење туђих текстова и др., при чему настаје
ново дело; лингв. фонолошко-графолошка
адаптација прилагођавање стране речи изго-
вору и писму језика који je преузима, при
чему реч може задржати изворно значење
(нпр. енгл. computer компјутер) или стећи
ново (нпр. енг. speaker спикер код нас има
значење енг. announcer); адапција.
адаптер (лат. adaptus згодан, прикладан) шехн.
уређај за прилагођавање елемената, апарата
и др. неким новим функцијама (нпр. телеви-
зора да би примао више програма, радија да
прима стерео-емисије и сл.); рач. уређај који
повезује улазно-излазне јединице с комуни-
кацијским каналом рачунара.
адаптибилност (лат. adaptatio прилагођавање)
биол. способност, могућност за прилагођа-
вање.
адаптиван (лат. adaptare) прилагодљив.
адаптивна математичка машина врста електрон-
ског рачунара који свој рад прилагођава про-
менама улазних величина; ова врста рачунара
се најчешће користи у петрохемијској инду-
стрији.
адаптивност (лат. adaptare) способност прилаго-
ћавања, прилагодљивост.
адаптирати (лат. adaptare) прилагодити, прила-
гођавати; подесити, подешавати, преуредити,
преуређивати; применити, примењивати.
адапција (лат. adaptio) в. адаитација.
ад арма! (лат. ad arma) к оружју! фт. на посао!
a дато (лат. a dato) од дана писања, од данас, од
сада.
ад бене плацитум (лат. ad bene placitum) према
допадању, према нахођењу, no вољи; екс бене
плацито.
ад валорем (лат. ad valorem) према вредности.
адвекција (лат. advectio испорука пренос) мете-
ор. хоризонтално кретање ваздуха и заједно са
њим и његових својстава (топлоте. влажности,
загађености и др.).
адвент (лат. adventus долазак) предстојећи до-
лазак спаситеља; код католика: последње че-
тири недеље пред Божић.
адвентиван (нлат. adventivus) случајан; cnope-
дан, придошао; бош. који не расте на свом
правом месту, нпр. адвентивни корен онај
који се развија на самој стабљици (бршљан,
дивља јагода и др.).
адвентизам (лат. adventus долазак) учење и по-
крет адвентиста; в. адвентисши.
адвентисти (лат. adventus долазак) следбеници
верске секте коју je основао у Америци Ви-
лијам Милер, који je прорицао да he Христос
no други пут доћи 1843. год. Празнују суботу,
читају Св. писмо и верују да he Христос no
11 адекватан
други пут доћи чим њихова секта преовлада.
Има их и код нас, нарочито у Војводини, где
их зову субошарима.
адверб (лат. adverbium) грам. прилог.
адвербнјал (нлат. adverbiale) грам. прилошка
одредба, прилошка ознака (временска, месна,
начинска, узрочна).
адвербијализација (лат. adverbijum) лингв. пре-
лаз речи из неке граматичке категорије у ка-
тегорију прилога (адверба); нпр. дом: дома
(код куће); јутро: јутрос и сл.
адвербијални (лат. adverbialis) грам. прилошки.
ад вербум (лат. ad до, verbum реч) од речи до
речи, дословно.
адверзарије (лат. adversaria) Т. књиге или све-
ске у које се привремено уносе грађа и белеш-
ке које ће тек доцније бити сређене или
обрађене.
адверзативан (лат. adversativus) грам. супротан,
противан; адверзативна коњункција супротна
свезица; адверзаШивна реченица суиротна ре-
ченица, тј. независна реченица која казује
радње које су једна другој супротне. нпр.:
Ja говорим, али он не слуша.
адверсив (лат. adversus) грам. падеж који значи
циљ према коме je управљено неко кретање.
адвокат (лат. advocatus онај који je дозван у
помоћ) правозаступник, правобранилац. бра-
нитељ, одветник.
адвокатисати (лат. advocare) бавити се адвокат-
ским пословима, бранити друге пред судом;
служити праву; фш. заузимати се за некога или
нешто.
адвокатура (лат. advocatura) правобранилаш-
тво, правозаступништво, бранилаштво, бра-
нитељски позив и рад.
адвокатус деи (лат. advocatus dei) у римокато-
личкој цркви лице које, приликом обреда ка-
нонизације, побија доказе адвокашуса дија-
боли.
адвокатус дијаболи (лат. advocatus diaboli) у ри-
мокатоличкој цркви лице које се, приликом
обреда канонизације, званично одрећује да
иступа против оправданости чина посвећења;
cput. особа која заступа непопуларно гле-
диште.
ад глоријам (лат. ad gloriam) на славу.
ад густум (лат. ad gustum no укусу) no нечијем
укусу, no укусу тог и тог.
ад-датур (лат. adderc додати, addatur) нека се
дода, додај, дометни.
ад-де (лат. addere додати, adde) мед. додај! до-
метни! (на рецептима).
ад депозитум (лат. ad depositum) дати или узети
нешто на чување, у похрану.
ад-дукција (нлат. adductio довођење) ашш. при-
влачно кретање мишића.
ад егземплум (лат. ad exemplum) на пример.
адскватан (лат. adaequatus) изједначен, једнак;
подударан, одговарајући, подесан; адекви-
шан појам шп. онај који тачно изражава суш-
тину свога предмета; адекватно сазнање оно
које je у пуној сагласности са суштином са-
знатога.
адекватив
адекватив (лат. adaequare изједначити) непра-
вилна функција компаратива придева у кон-
струкцијама с „падежом поређења" именице
која својим лексичким значењем означава
предмет који има највиши ступањ дате осо-
бине (нпр. „A он љући његда гује љуте")-
адеквација (лат. adaequatio) изједначење, поде-
шавање. подешеност.
ад екстремум (лат. ad extremum) на крају, ко-
начно.
аделоподи (грч. adglos прикривен, нејасан, pus,
podos нога) зоол. животиње које изгледа као да
немају ногу, тј. у којих су ноге скривене.
аделфизам (грч. adelphćs брат) братство, збра-
тимљавање, братимство.
аделфија (грч. adelphos брат) збратимљеност;
бот. сраслост прашничних нити.
аделфоктонија (грч. adelphos брат, adelphe се-
стра, kteino убијем) братоубиство или сестро-
убиство.
адемција (лат. ademptio, adimere) прав. одузима-
ње, уклањање, ускраћивање.
адемцио бонорум (лат. ademptio bonorum) прав.
одузимање имања.
адемцио цивитатис (лат. ademptio civitatis) арае.
одузимање права грађанства, протеривање из
града.
аденалгија (грч. aden жлезда, žlgos бол) мед. бо-
лест жлезда.
аденд (лат. addendus) маш. сабирак.
аденда (лат. addenda) tu. додаци, прилози, до-
меци.
аденнн органско хемијско једињење, пуринска
база, улази у састав нуклеинских киселина.
адевитис (грч. aden жлезда) мед. запаљење жлез-
да.
адено- (грч. aden) предметак у сложеницама са
значењем: жлезда, жлездани.
аденогенеза (грч. aden, genesis постанак) физиол.
постајање. стварање жлезда.
аденографија (грч. aden, graphi'a опис) физиол.
описивање жлезда.
аденозав (грч. aden, нлат. adenosus) жлездани.
који се тиче жлезда.
аденоид (грч. aden, eldos вид, облик) мед. жлезда-
сти израштаји.
аденоидан (грч. aden, eldos вид, облик) жлездо-
лик, жлездаст.
аденологија (грч. aden, logia наука) фимол. наука
о жлездама.
аденом (грч. aden) мед. жлездасти израштај који
се састоји од епителних цевчица и везивног
ткива.
аденопатија (грч. aden, pžthos болест) мед. бо-
лест жлезданог система.
аденосклероза (грч. aden, skleros тврд) мед.
стврдњавање, закречавање лимфних судова,
проузроковано обично сифилисом.
адеиотомија (грч. aden, tome сечење, резање)
мед. оперативно оцстрањивање жлезданих
израштаја. аденоида.
аденофлегмон (грч. aden, phlego горим) мед. пре-
лажење запаљења лимфне жлезде на околна
ткива.
адепс (лат. adeps) маст, сало. _.. ..... ,_._.
12 адијафон
адепт (лат. adeptus, adipisci достићи, задобити,
стећи) онај који je нешто постигао; у алхе-
мији: онај који je стекао велику тајну алхе-
мије; ватрен следбеник, присталица неког
учења или секте.
адерација (лат. ad од, aes, aeris бронза; новац)
претварање извесне вредности у новац.
адесив (лат. adessivus бити присутан, бити ту)
лингв. у угрофинским језицима: падеж који зна-
чи да je нешто код некога или нечега или да
му je близу.
адеспота (грч. adespota без господара, без ауто-
pa) 0,1. књижевна дела и текстови којима се не
зна аутор - разликује се од појма „анонима"
зато што аутори адеспоте нису желели да оста-
ну непознати.-
адеспотон (грч. adćspoton) имање без господара;
дело коме се не зна творац.
адет (арап. 'adat, тур. adet) обичај, навика, тра-
диција; шеријатско право, обичајно право
код исламских народа.
адефагија (грч. adephagia) мед. прождрљивост,
превелика жеља за јелом.
a ди (итал. a di) Шрг. истог дана (платити мени-
цу), тј. no виђењу; уп. a виста.
адиђар (тур. yadigar успомена) скупоцен украс
који служи као накит; предмет богато укра-
шен; фт. врло лепа ствар или особа.
адизонизам .«ед. врста туберкулозног обољења
надбубрежних жлезда, праћена мрким или мр-
коцрним пребојавањем оних делова коже који
су изложени светлосном или механичком на-
дражају (названа no енг. лекару Томасу Адисо-
ну, 1793-1860, који ју je први описао); Адисо-
нова болест, бронзана болест.
адија-актински (грч. a- не, dia кроз, aktis, akti-
nos зрак) ОПТ. који има својство да не про-
пушта акШинске зраке.
адијабата (грч. a- не, diabaino пролазим) физ.
крива линија која приказује топлотни про-
цес без промене укупне количине топлоте.
аднјабатски процесн фш. топлотни процеси при
којима количина топлоте у систему остаје
стална (сажимање и ширење гасова).
адијабатичан в. адијабатан.
адијабатница в. адијабата.
адијагностичан (грч. adiagnostikos) мед. који се
не да (или: не може) разликовати, распознати,
утврдити.
адијантум (грч. adianton) бош. вилине власи, го-
спина коса.
адијареа (грч. a- не, diarheo протичем) мед. невр-
шење нужде, затвореност.
адијатерман (грч. a- без. diS кроз, thermaino за-
гревам) фш. који не пропушта топлотне зра-
ке; атерман.
адијатетичан (грч. a- не, dia кроз, tithemi ме-
ћем, ставим) мед. који није склон болести.
адијафан (грч. a-diaphai'no) непрозиран, непро-
видан.
адијафон (грч. adižphonos који се не слаже у
гласу) муз. 1. инструменат са диркама, сличан
хармоници; 2. клавир који уместо жица има
виљушке.
адијафора 13
адијафора (грч. ta adiaphora) пл. Фил. ствари које
су са етичког гледишта безначајне, тј. ни до-
бре ни рђаве; стоици су учили: има само једно
добро, врлина, и само једно зло, порок; све
остало - живот, здравље, лепота, богатство
итд. - безначајно je, адијафора.
адијафоран (грч. a-diđphoros) равнодушан, ни
добар ни рђав; индиферентан.
адијафорија (грч. a-diaphon'a) равнодушност;
vs. индиференШизам.
адијафорист(а) (грч. a-diaphoros) равнодушан
човек, слободни мислилац, слободан дух; ин-
диферентисШ.
адикт (енг. addict од лат. addictus досуђен, доде-
љен, предат) зависник, најчешће од дроге.
адикција (лат. addictio) прав. досуђивање,
додељивање; тих. зависност, робовање, потчи-
њеност некој штетној и болесној навици.
адинамија (грч. adynamia) мед. немоћ, слабост,
малаксалост, изнемоглост, клонулост; неспо-
собност.
адинамичан (грч. adynamikos) немоћан, слаб,
изнемогао, клонуо; неспособан.
ад инферос (лат. ad inferos) код мртвих; у под-
земном свету; фш. у миру.
ад инфинитум (лат. ad infinitum) у бескрај, у
недоглед.
адио! (итал. addio) збогом, у здрављу!
адипоза (лат. adeps, adipis) физиол. стварање ма-
сти у телу.
адипозан (нлат. adiposus) мастан, претио, го-
јазан.
адипозност (лат. adeps, adipis) фтиол. гојазност,
претилност.
адипоцера (лат. adeps, adipis маст, cera восак)
хем. масни восак, восак од лешине.
адипсија (грч. a- не, без, dipsa жеђ) мед. неосећа-
н>е жеђи.
адипсон (грч. a- не, без, dipsa жеђ) мсд. средство за
гашење жеђи.
адирати (лат. addere) сабрати, сабирати, додати,
збројити, збрајати.
адирато (итал. adirato) муз. срдито, љутито, са
узбуђењем.
a диритура (итал. a dirittura) шрг. правим путем,
непосредно, најближим путем, без претовари-
вања, нпр. послати робу; a дритура.
Адисонова болест в. адизонизам.
адитив (лат. aditivus) у баскијском, турском и
др. језицима: падеж који означава кретање
према некоме или нечему.
адитиван (нлат. additivus) који има да се дода.
адитиви (лат. additivus) хем. супстанце које се у
малим количинама додају разним производи-
ма ради побољшања њихова квалитета.
адитивност (лат. additio додавање, сабирање)
маш. једно од својстава математичке функци-
адитон (грч. adyton) оно што je неприступачно;
најсветији, унутарњи део грчког храма у ко-
ји je само свештеник смео ступити.
адиција (лат. additio) додавање, сабирање, збра-
јање; умножавање.
адиционалан (нлат. additionalis) накнадан, до-
адлатус
дан, придодан, КОЈИ служи као додатак; адици-
онални закон нови, допунски закон.
адицирати (ad-dicere) прав. признати, досудити,
доделити.
адјектив (лат. adjectivum) грим. придев.
адјективација в. адјекшивизација.
адјективизација (лат. adjectivum) лшг«. попри-
девљавање, претварање других речи у катего-
рију придевских речи (камен - каменит, гла-
ва - главаш и сл.)-
адјективни (нлат. adjectivus) грам. придевни, при-
девски.
адјекција (лат. adjectio) придевање, прилага-
ње; ирае. повећање, додатак понуђеној суми
новца.
адјуванс (лат. adjuvans) фарм. помоћно средство,
споредни лек чије je дејство слабије.
адјувант (лат. adjuvans) помоћник, помагач;
помоћни учитељ.
адјудикатар (нлат. adjudicatarius) прав. купац на
јавној продаји; онај на коме остаје надмета-
њем, дражбом продавана ствар, најбољи по-
нуђач.
адјудикативан (нлат. adjudicativus) досудан, ко-
јим се досуђује.
адјудикација (лат. adjudicatio) ара«. судско при-
знање, досуђивање, досуда.
адјудицирати (лат. adjudicare) досудити, досуђи-
вати, одобрити.
адјумент (лат. adjumentum) помоћно средство,
помоћ.
адјунгирати (лат. adjungere) придодати, додели-
ти на рад, дати некоме некога за помоћника и
будућег наследника.
адјункт (лат. adjunctus) помоћник; помоћни
службеник, млађи чиновник.
адјунктура (нлат. adjunctura) помоћно звање,
помоћно надлештво.
адјункција (лат. adjunctio) везивање, придружи-
вање, додељивање, додавање. спајање.
адјурација (лат. adjuratio) заклињање; ара«. по-
лагање заклетве; преклињање.
адјустажа (лат. adjustare) агехн. дотеривање, уде-
шавање израђених делова за неку машину или
инструменат ради углобљавања.
адјустирати (лат. adjustare) дотерати. дотерива-
ти, наместити, удесити; обично: адјустирати
се.
адјутаториј(ум) (нлат. adjutatorium) анаш. раме-
на кост, рамењача.
адјутор (лат. adjutor) помоћник, помагач.
адјуториј(ум) (лат. adjutorium) помоћно сред-
ство, помоћ.
адјутум (лат. adjutum) помоћ, потпора. до-
датак.
ад календас грекас (лат. ad calendas graecas o
грчким календама) никада, на куково лето,
кад на врби роди грожђе.
адкредулирати (нлат. adcredulare) одрећи под
заклетвом неки дуг.
адлатус (лат. ad-latus) помоћник, млађи чинов-
ник; нарочито чиновник или официр који je
додељен на службу неком вишем чиновнику
или официру.
адленименти
адленименти (лат. adlenimenta) мед. средства, ле-
кови за ублажавање.
адлеризам учење аустријског психолога Алфре-
да Адлера (1870-1937) = индивидуална психо-
логија.
ад либитум (нлат. ad libitum, лат. libitus прохтев)
муз. no вољи, тј. свирати или певати; такође:
знак да се инструменти или гласови са овим
додатком, у неком музичком комаду, могу и
изоставити.
ад литерам (лат. ad litterara) дословце, дословно,
буквално.
ад мајорем Деи глоријам (лат. ad maiorem Dei
gloriam, скр. A. M. D. G.) девиза исусовачког
реда: за већу славу божју.
админација (нлат. adminatio) прав. претња (као
симболична увреда).
админикулатор (лат. adminiculator) у католич-
кој цркви: лице које има да се стара о удови-
цама, сирочади и сл.
админикулум (лат. adminiculum) помоћно сред-
ство, помагало.
административа (лат. administrare управљати,
нлат. administrative) управа, управна власт.
административни (нлат. administrativus) управ-
ни, који се тиче или потиче од управне вла-
сти, установе итд.
администратор (лат. administrator) 1. онај који
управља, води неку установу, управљач; 2.
онај који руководи канцеларијским послови-
ма неке установе; 3. онај који обавља матери-
јално пословање у редакцији часописа, нови-
на и сл.
администрација (лат. administratio) управљање.
управа; управна власт, влада; чиновништво,
службеништво; опслуживање.
администрнрати (лат. administrare) управљати,
руковати; отправљати послове неког надлеш-
тва, неке установе; водити посао за рачун не-
кога другог; опслуживати (парохију, епар-
хију).
адмирал (арап. amir al-bahr, фр. amiral), најви-
ши чин у ратној морнарици; зоол. лептир (Va-
nessa atalanta).
адмиралитет (нем. Admiralitat) поморска власт;
врховна команда поморске војне силе; сви ад-
мирали једне поморске војне силе.
адмиралштаб (нем. Admiralstab) у неким држава-
ма назив за генералштаб ратне морнарице.
адмиратив (лат. admirari дивити се, чудити се)
лите. 1. врста начина у албанском језику који
означава чуђење поводом неочекиваног дога-
ђаја; 2. употреба придева с лексичким значе-
н>ем највишег ступња својства у облику пози-
тива у узвичним реченицама; нпр.: дивна
ствар.
адмирација (лат. admiratio) дивљење; чуђеше.
адмисибилан (нлат. admissibilis) примљив; при-
хватљив.
адмисибилитет (нлат. admissibilitas) примљи-
вост, прихватљивост.
адмисија (лат. admissio) примање, пријем.
адмитанса (енг. admittance) реципрочна вред-
ност импедансе; адмитанса елемента елек-
14 адоптант
тричне мреже кроз Kojy протичу временски
константне струје аналогна je проводности.
адмодијатор (лат. admodiator) онај који даје
земљу под закуп, изнајмилац.
адмодијација (нлат. admodiato) давање земље у
закуп.
адмонитиван (лат. admonitivus) који опомиње,
укоран.
адмониција (лат. admonitio) опомињање, укора-
вање због невршења дужности.
АДН (ADN, Allgemeiner Deutscher Nachrichten-
dienst) до 1990. год. источнонемачка новинска
агенција.
аднаколка (руе. одноколка) двоколице, чезе;
болничке двоколице за пренос рањеника у ру-
ској војсци.
ад наузеам (лат. ad nauseam до гађења) да се
човеку смучи, гадно, гнусно.
адвекс в. анекс.
аднекси (лат. adnexa) вл. мед. привесци материце,
тј. јајници и јајоводи. . .
аднексија (лат. adnexio) припојење. .*•..«...•
аднекситис (лат. adnectere свезати. спојити) мед.
запаљење аднекса, тј. јајовода и јајника.
адноминалан (лат. ad ка, nomen име) лингв. који
иде уз име, адноминална конструкција.
ад нормам (лат. ad normam) према пропису, no
правилу.
ад вотам (лат. ad notam) узети ад нотам забе-
лежити, запамтити, примити к знању.
аднотанда (лат. adnotanda) ПЛ. ствари које треба
забележити, запамтити, значајне ствари.
аднотата (лат. adnotata) ил. забелешке, примед-
бе. напомене.
аднотатор (лат. adnotator) белешкар, писац или
стављач примедаба; тумач, објашњивач.
аднотација (лат. adnotatio) забелешка, примед-
ба, напомена, објашњење; прав. попис; ано-
тација.
аднотирати (лат. adnotare) прибележити, записа-
ти, запамтити, узети к знању.
ад окулос (лат. ad oculos se. demonstrare), јасно
приказати, очигледно приказати.
адолесцент (лат. adolescens) младић; фиг. жуто-
кљунац.
адолесценцнја (лат. adolescentia) младост, мла-
дићско доба, младићство; младеж, младићи,
омладина.
Адонај (хебр. Adonai мој господин) назив ко-
јим су Јевреји, вративши се из вавилонског
ропства, означавали свог бога Јахвеа. чије je
име било забрањено изговарати.
адоннзација (нлат. adonisatio) намештање, до-
теривање, кићење.
адонијски стих (лат. versus adonius) ПО&Ш. антич-
ки стих који се састоји из једног дактила и
једног трохеја или спондеја: - — о .
Адонис (грч. Adonis) миш. легендарно леп мла-
дић, о чију су се љубав отимале богиње
Афродита и Персефона; симбол лепоте и про-
лећа; зоол. врста лепог плавог лептира (Polyo-
matus Adonis); вош. гороцвет.
адоптавт (лат. adoptans) подсвојилац, усвоји-
лац; адоптатор.
адоптат
адоптат (лат. adoptatus) усвојено дете, подсвој-
че, подсвојак, посинак.
адоптатор (лат. adoptator) в. адоптант.
адоптација (лат. adoptatio) в. адопција.
адоптиран (лат. adoptivus) узет под своје, усво-
јен, подсвојен, усињен.
адоптирати (лат. adoptare) узети под своје,
усвојити, подсвојити; признати за своје, при-
својити.
адопција (лат. adoptio) узимање под своје, усво-
јење, подсвајање, усиновљење.
адорација (лат. adoratio) обожавање. велико
поштовање, клањање; силно вољење, безгра-
нична љубав.
ад перпетуам меморијам (лат. ad perpetuam me-
moriam) за вечну успомену, за вечно сећање
(нпр. догађај, ствар).
ад примам материјам (лат. ad primam materiam)
у првобитно стање (вратити).
адраповац (грч. andrapodon, нем. Haderlump
одрпанац) 1. рђаво одевен, поцепан, одрпан
човек, одрпанац; 2. пропалица, скитница, про-
бисвет; 3. фиг. онај који je мале вредности,
неугледан; 4. обешењак, окачењак (за дете).
ад ратификандум (нлат. ad ratificandum) за по-
тврђивање, што треба (или: има) да се потвр-
ди (или: одобри).
ад рем (лат. ad rem) према ствари, што одговара
ствари (a не личности); прилично, згодно, ко-
рисно, упутно, употребљиво.
адреналин (лат. ad у, ren бубрег) мед. хормон сржи
надбубрежне жлезде; употребљава се као лек
избора у анафилактичком шоку, астматичком
нападу код бронхијалне астме, код срчаног
застоја (затајиваља) итд.: епинефрин, епире-
нон, супраренин.
адреса (фр. adresse) 1. натпис на писму и др.
који тачно казује место становања и име оно-
га коме се писмо упућује; 2. писмена пред-
ставка, молба скупштине владару; свечана че-
ститка једног удружења или колегијума
слављенику; адреса по поШрсби Гмнк. позива-
ње извесног лица да акцептира или исплати
меницу за случај неакцептирања или неиспла-
те менице; у рачунарској Шехници рач. ознака,
сачињена од бројки или неког скупа знакова,
која означава положај информације, реги-
стра и сл. у меморији рачунара.
адресант (фр. adresser) лице или тело које упу-
ћује или препоручује, писац писма, пред-
ставке, молбе и сл.; банк. менични потписник
који упућује позив извесном лицу да акцеп-
тира или исилати меницу.
адресар (фр- adresser) списак лица са назначе-
њем места и улице где станују; књига са спи-
ском становника једног места (no занимањи-
ма, улицама и др.).
адресат (фр. adresser) лице или тело коме се
упућује писмо, прималац писма; банк. лице на
меници коме се сопственик менице треба да
обрати у случају да je прималац (трасат) не
плати.
адресирати (фр. adresser) в. адресоваши.
адресовати (фр. adresser) означити на писму, по-
15 адултер
шиљци и др. име и место становања лица или
установе којима се писмо или пошиљка упу-
ћује, написати адресу.
адресографи (фр. adresse, грч. grapho пишем)
машине и апарати за брзо и поуздано исписи-
вање адреса на пошиљкама.
ад реферсндум (лат. ad referendum) на извеш-
тај, на мишљење.
Адријатик Јадранско море.
a дритура (итал. a drittura) шрг. в. a диритура.
адрогација (лат. adrogatio) арав. усвојење; поси-
новљење онога који je већ пунолетан.
адрогирати (лат. adrogare) прав. узети под своје,
подсвојити, подсвајати, усвојити, посинити,
посиновљавати; уп. адоптираши.
адскриптор (лат. adscriptor) сапотписник.
адскрипција (лат. adscriptio) приписивање; пи-
смени додатак.
адсорбенси (лат. adsorbens) хемијске супстанце
(коштани угаљ, иситљен каолин и др.) које
имају својство да на својој површини физич-
ки вежу многобројна хемијска једињења, ко-
ја се касније погодним хем. раствором могу
скинути.
адсорбент (лат. ad-sorbere) хем. средство које
упија гасове.
адсорпција (лат. adsorptio) фш. задржавањс raco-
ва, пара или течности на чврстој површини,
услед привлачних веза са мовршином.
ад спектаторес (лат. ad spectatorcs ка гледаоци-
ма) глумчево обраћање публици, најчешће у
комедији.
адстант (лат. adstans) помоћник, помоћни учи-
тељ.
адстипулација (лат. adstipulatio) безусловно
пристајање, потпуна сагласност.
адстрат (лат. ad, substratum подложен, подастрт)
литв. термин који значи узајамни утицај два-
ју суседних језика или дијалеката, или ути-
цај једнога језика на други, суседни; или еле-
менти две језичке групе које истовремено жи-
ве на једном подручју те утичу једна на дру-
гу, али ниједна од њих не преовлађује.
адстрикција (лат. adstrictio) мед. стезање, скуп-
љање. затварање, нпр. ране.
адстрингенс (лат. adstringens) мед. средство које
има својство да стеже површину слузокоже и
повређене коже.
адстрингснтан (лат. adstringens) стезав, који
стеже, који скупља, који затвара.
адстрингирати (лат. adstringere) стегнути, стеза-
ти, скупити, скупљати, затворити.
адуктор (лат. adductor) <таш. мишић који при-
мичс, привлачи.
адукција (лат. adductio) анат. примицање, при-
влачење (мишића).
адулар (no Адули, масиву у Алпима) мии. мине-
рал, врста ортокласа (в.).
адулт (лат. adolescere одрасти, adultus) одра-
стао, сполно зрео човек и свако живо биће
уопште.
адултан (лат. adultus) одрастао, стасао; пуноле-
тан; сполно зрео.
адултер (лат. adulter) прељубник, прељубочи-
нац.
адултера
адултера (лат. adultčra) прељубница.
адултерација (лат. adulteratio) фалсификовање,
кривотворење, патворење (нарочито новца).
адултериј(ум) (лат. adulterium) арав. браколом-
ство, прељуба.
адултна педагогија (лат. adultus одрастао) грана
педагогије која се бави образовањем одра-
слих.
ад ултра (лат. ad ultra) до краја, до крајних
граница. потпуно.
адултуризам (лат. adultus одрастао) скуп тенден-
ција у деце да се приказују одраслијим него
што у ствари јесу.
адумбрација (лат. adumbratio) рад у главним по-
тезима, нацрт. скица.
ад унум (лат. ad unum) сви до једнога, до једно-
га, до последњег.
адуренс (лат. adurens) мед. средство за паљење
или нагризање; пиротикум.
адуренције (лат. adurentia) ti. средства за паље-
ње или нагризање.
адусирати (фр. adoucir) сладити, засладити;
ублажити, утолити, разблажити. олакшати;
глачати; омекшати, постати ковнијим; слик.
разблажити боје.
адут (фр. a tout у све, на све) у картама: најјача
боја, тј. карта која туче и носи све остале;
најјаче средство, најјачи разлог.
адутирати (фр. a tout у све, на све) у картама:
почети игру адутима; cehu адутом бацити адут
на карту друге боје и тиме je однети; изаду-
тирати се избацити у игри све адуте, остати
без адута; фиг. изгубити, потрошити све, оста-
ти без средстава; исцрпсти сва средства, све
најјаче разлоге.
адуцирати (лат. ad к, ка. ducere водити) прими-
цати. привлачити.
адхезиван (нлат. adhaesivus) прионљив, који
пријања; који спаја, спојни.
адхезија (лат. adhaesio) пријањање, привлач-
ност; физ. сила којом се привлаче молекули
разних тела (супр.: кохезија); прае. везивање
једног приватноправног дела уз неко кривич-
но дело; таш. болесна сраслост делова тела,
сраслица.
адхезиони поступак прав. мешовити или придруж-
ни поступак код кога се уз неко кривично дело
везује и један приватноправни грађански
предмет; в. адхезија.
адхерент (лат. adhaerens) присталица, приврже-
ник, припадник;учесник.
адхеренција (нлат. adhaerentia) пријањање;
срашћивање, сраслост; припадност, накло-
ност, приврженост.
адхибеида (лат. adhibere, adhibenda) ЕЛ. помоћна
средства; прилози уз списе.
адхибиција (лат. adhibitio) примена, употреба.
коришћење; призивање, привођење.
ад хок (лат. ad hoc) само за сада, само за овај
случај, само за ову прилику, само за ову
сврху.
ад хомннем (лат. ad hominem) оно што одговара
људском схватању, лако разумљиво; уп. аргу-
ментум ад хоминем.
16 аеробије
ад хонорем (лат. ad honorem) у част, из почасти.
адхук суб јудице лис ест (лат. adhuc sub judice lis
est) прав. ствар je још пред судом, спор још
није решен.
адцитат (нлат. adcitatus) ирав. позвани на суђење,
парницу.
адцитација (нлат. adcitatio) ирав. призивање, по-
зивање на парницу.
ађитато (итал. agitato) муз. узбуркано, дирљиво,
тронуто; кон ађитационе.
ађорнаменто (итал. aggiornamento осавремењи-
вање) хватање корака с модерним добом у
католичкој цркви, повезивање с другим ду-
ховним и световним покретима.
ађустажа в. адјустажа.
ађустаменте (итал. aggiustamente) .««. тачно,
потпуно, сасвим тачно.
ађутант (лат. adjutans) помоћник; млађи офи-
цир додељен на службу вишем официру, прати-
лац вишег официра.
ађутантура (нлат. adjutantura) звање, служба и
канцеларија ађутанта.
аед (грч. aoidos) певач и песник слободе у херој-
ском периоду старих Грка.
аер (грч. aer ваздух. лат. aer) ваздух; у право-
славној цркви: „воздух" (покривач којим се
покривају путир и дискос).
аераријум (лат. aerarium) тераса за ваздушне
купке у лечилиштима.
аерат (нлат. aeratum) хем. вода у којој има угљи-
чне киселине.
аерауто (грч. aer ваздух, auto сам, само) мали
авион с крилима која се могу склопити или
увући и тако се ваздухоплов претвара у вози-
ло (аутомобил); уп. аероауШомобил.
аерација (лат. aeratio) произвођење ваздуха;
снабдевање свежим ваздухом; излагање хемиј-
ском дејству из ваздуха.
аеренхим (грч. aer ваздух, en y, chyma течност,
сок) бош. ћелијско ткиво са великим, вазду-
хом напуњеним, међућелијским просторима,
нарочито код водених биљака.
аеризиратн (грч. aer, фр. aeriser) претворити,
претварати у ваздух, гас, плин.
аерификација (нлат. aerificatio) пуњење вазду-
хом; i«, претварање у ваздух, гас, плин.
аериформан (нлат. aeriformis) ваздушаст.
аеричан (лат. aer, грч. aer), ваздушни; вазду-
шаст.
аеро- (грч. aer, лат. aer) предметак у сложеница-
ма са значењем: ваздух, ваздушни, који je у
вези са ваздухом.
аероаутомобил (грч. aer, autćs сам, лат. mobilis
покретан) аутомобил који може и летети; уа.
аерауто.
аероба (грч. aer, pianos, енг. bee пчела) америч-
ка ракета лансирана на велике висине са ко-
јих су добијени драгоцени снимци Земљине
површине.
аеробат (грч. aer, baino идем) играч у ваздуху,
играч на конопцу; који иде no ваздуху; му-
дријаш.
аеробе (грч. aer, bios живот) заол. в. аеробни. в
аеробије (грч. aer, bios) Т. биол. в. аеробни. a
аеробик
аеробик (енг. aerobics) гимнастичке вежбе за сти-
цање и одржавање кондиције; аеробика.
аеробионти (грч. aer, bios) ил. зоол. в. аеробни.
аеробни (грч. aer, bios) биол. коме je за живот
потребан кисеоник; аеробне бактерије (аеро-
бије) бактерије труљења које могу да се раз-
вијају само када имају на располагању сло-
бодног кисеоника из ваздуха или из воде, tyup.
анаеробни.
аеробомба (грч. aer, bombos дубок, потмуо звук)
вој. ваздушна, авионска бомба.
аеробус (грч. aer, лат. omnibus свима) аероплан
за превоз путника.
аеровага (грч. aer ваздух, нем. Wage) уређај за
мерење сила и момената сила чијем je деј-
ству изложено испитивано тело (нпр. модел ле-
телице у аеротунелу).
аероген (грч. aer, gennač стварам, производим)
који се ствара помоћу ваздуха, који долази
од ваздуха; аерогена туберкулоза инфекција
која настаје уношењем у плућа туберкулоз-
ног бацила са удахнутим ваздухом.
аерограф (грч. aer, grapho пишем) справа која
се употребљава при повезивању књига за пр-
скање боје на обрезе књига.
аерографија (грч. aer, grapho), описивање ваз-
духа.
аеродин (грч. aer, dynamis сила) шшј. ваздухоплов
тежи од ваздуха, који се одржава у лету углав-
ном помоћу аеродинамичких реакција.
аеродинамика (грч. aer, dynamis сила) физ. наука
о законима кретања гасовитих тела.
аеродинамичан (грч. aer, dynamis сила, снага)
подешен за лакше савлађивање ваздуха.
аеродром (грч. aer, dromos путања) место где
стоје, одакле полазе и где се спуштају авиони
и ваздушне лађе.
аеродуктор (нлат. aeroductor) мед. инструмент
којим се, при порођајима, доводи ваздух.
аероелектрана (грч. aer, elektrana) електрична
централа са погоном на ветар.
аероемболија (грч. aer, emballč убацим) ствара-
ње гасних, плинских мехурића у ткивима и
крви услед излагања организма сниженом при-
тиску који влада на већим висинама.
аероза (грч. aer) мед. развијање ваздуха у телу.
аерозое (грч. aer, zčon животиња) » л . в. аеро-
бије.
аерозоли в. аеросоли.
аероидан (грч. aeroeides) који има вид ваздуха,
ваздухолик; магловит.
аерокар (од грч. aeroplan, енг. car) врста возила
(конструисаног у САД) које се може кретати и
no ваздуху и no земљи.
аерокарпија (грч. aer, karpos плод) в. геокар-
пија.
аерокартограф (грч. aer, картограф, в.) апарат
за израду топографских карата на основу фо-
тографија снимљених из ваздуха.
аероклиноскоп (грч. aer, kh'nein нагињати, sko-
реб гледам) справа за мерење ваздушних стру-
јања.
аероклуб (грч. aer ваздух, енг. club) друштво за
унапређивање и популарисање авијације.
17 аероскоп
аероконвој (грч. aer, фр. convoi пратња) група
авиона који прате неки ваздушни транспорт у
циљу његове заштите.
аеролит (грч. aer, li'thos камен) метеор. камен
који пада из ваздуха, метеорски камен.
аерологија (грч. aer, logia наука) наука о вазду-
ху и његовим својствима, наука о атмосфери
и њеном испитивању.
аеромагнетометар (грч. aer ваздух, грч. Magnes,
metron мера) шшј. инструмент помоћу кога се
из авиона, хеликоптера или сателита одређују
карактеристике Земљиног магнетизма.
аеромагнетометрија (грч. aer, Magnes, metron
мера) откривање руда из ваздуха (авионом.
хеликоптером, сателитом и др.)-
аеромантија (грч. aer, mantei'a прорицање) про-
рицање no појавама у ваздуху.
аеромедицина (грч. aer, лат. medicina) грана ме-
дицине која се бави проучавањем и лечењем
болести које настају као последица летења
авионима и ракетама.
аериметар (грч. aer, metron мера) справа за ме-
рење густине и притиска ваздуха.
аерометрија (грч. aer, metn'a) мерење ваздуха;
наука о мерењу густине и притиска ваздуха.
аеромеханика (грч. aer, mechanike) фш. наука о
законима кретања и равнотеже ваздушастих
тела; пнеумаШика.
аеромитинг (грч. aer, енг. meeting, збор, скуп-
штина) јавна приредба на аеродрому са из-
вођењем ваздухопловних вештина.
аеромотор (грч. aer, ваздух, лат. motor покре-
тач) уређај за чије се покретање користи сна-
ra ветра.
аеронавигација (грч. aer, лат. navigatio) пловид-
ба no ваздуху; вештина управљања авионом
одређеном маршрутом.
аеронаут (грч. aer, naus брод, nautikos бродски,
поморски) ваздухопловац, онај који се вози
ваздушном лађом.
аеронаутика (грч. aer, naus, nautikos) наука о
ваздухопловству; ваздухопловство.
аероотитис (грч. aer, Os, уво).««/. обољење сред-
њег ува које настаје при већим и брзим про-
менама атмосферског притиска (узлетање или
слетање авионом, скок падобраном итд.).
аеропауза (грч. aer, pausis) слојеви атмосфере
изнад 25 km где je ваздух толико разређен да
не може подржати лет авиона.
аероплан (грч. aer, pianos који лута, који крста-
ри) справа за пловљење ваздухом тежа од ваз-
духа; авион.
аеропласт (грч. aer, plasso образујем, облику-
јем) вештачки материјал којим се прекрива
рана да би се спречила инфекција.
аеропорт (грч. aer, лат. portus лука) ваздушна
лука, велики аеродром; чвориште ваздушних
линија.
аеропројектор (грч., лат. aer ваздух, лат. proji-
cere бацити пред неког, пружити) апарат за
израду топографских карата на основу фото-
графија снимљених из ваздуха.
аероскоп (грч. aer, skopeo гледам) апарат за ме-
рење количине прашине у ваздуху.
аероскопија
аероскопија (грч. aer, skopeo гледам) преглед
(или: испитивање) ваздуха.
аеросол (грч. aer, лат. solvere раставити) распр-
шене честице течности или чврстих тела у не-
ком гасу или ваздуху (нпр. димови, магле);
користи се у медицини (код инхалације), за
дезинфекцију, дезинсекцију, бојадисање и
ДР-
аеросовда (грч. aer, ваздух, сонда, в.) балон
испуњен лаким гасом за кога се везује кутија
са инструментима; користи се за испитивање
атмосфере.
аеростат (грч. aer, statos стајаћи, који стоји,
од istemi поставим, станем) 1. справа за лете-
ње лакша од ваздуха, која се држи потиском;
2. апарат за инхалацију.
аеростатика (грч. aer, istemi) наука о равнотежи
гасова. нарочито ваздуха.
аеростација (нлат. aerostatio) вештина дизања
балона и управљања њима, ваздухопловство.
аеротакси (грч. aer, tžbcis уређење) ваздушни
такси, авион за превоз путника на краћим ра-
стојањима.
аеротаксија (грч. aer, tzxis уређење) зоол. крета-
ње организама који се слободно крећу, нпр.
бактерија у води, према местима највеће
(позитивна аеротаксија) или најмање (нега-
тивна аеротаксија) садржине кисеоника, где
се онда ти аеротаксички микроорганизми
скупљају.
аеротерапија (грч. aer, therapeia лечење) мед.
лечење удисањем вештачки згуснутог или ра-
зређеног ваздуха.
аеротермодинамика (грч. aer, terme топлота, dy-
namis сила) наука која проучава проблеме то-
плоте код летења при великим (надзвучним)
брзинама (трење, изгарање, загрејавање ле-
тилица итд.).
аеротероризам (грч. aSr, лат. terror страх, ужас)
бомбардовање из ваздуха градова и насеља у
циљу застрашивања, узнемиравања и демора-
лизовања грађанског становништва.
аеротехника (грч. aer, technč вештина) група
сродних научних дисциплина које се баве раз-
војем летелица (конструкцијом, експлоата-
цијом и истраживањима).
аеротонометар (грч. aer, tonos напон, metron ме-
ра) справа за мерење напона крвних судова.
аеротопографија (грч. aer, topos место, gršpho
пишем) најновији метод у геодезији: израда
геодетских планова и карата помоћу снимака
из ваздуха.
аеротропизам (грч. aer, tropos обрт, правац) бош.
покрети биљака према местима где има најви-
ше (позитивни аеротропизам) или ман>е (не-
гативни аеротропизам) ваздуха, односно ки-
сеоника.
аеротунел (грч. aer, нем. Tunnel) нарочито на-
прављен ходник у којем се испитују авиони и
авионски модели.
аеротурбина (грч. aer, лат. turbo вртлог) справа
за претварање енергије ветрова у електричну
енергију.
аерофагија (грч. aer, phagein јести) мед. гутање
18 ажурирати
ваздуха, обољење које се Јавља нарочито код
неуропата и хистеричних особа, na и код ту-
беркулозних.
аерофилателија (грч. aer, филателија, в.) ску-
пљање само оних марака које се употребљава-
ју у ваздушном саобраћају.
аерофилтер (грч. aer. лат. filtrum) филтер у
облику резервоара напуњеног шљаком кроз
који се пропушта вода у циљу аерације.
аерофите (грч. aer, phyton биљка) бош. биљке
које расту сасвим у ваздуху (суир. геофипсе);
такође: епифите.
Аерофлот (рус. Азрофлот, од грч. aer, итал.
flotta) „ваздушна флота", назив совјетске ваз-
духопловне компаније.
аерофобија (грч. aer, phobćč бојим се, плашим
се) страх од ваздуха, избегавање ваздуха.
аерофон (грч. aer, phonćo звучим) инструмент,
који je пронашао Едисон, помоћу кога се
људски глас може преносити и чути на 6-9 km.
аерофони инструменти (грч. aer, pnčnš глас) муз.
дувачки инструменти.
аерофор (грч. aer, phoros који носи) доносач
ваздуха, справа која омогућава дисање и у
иначе отровном или загушљивом ваздуху, као
и под водом.
аерофотограметрија (грч. aer, phos светлост,
gržmma слово, metria мерење) 1. премераваше
земљишта из авиона нарочитим фотограф-
ским камерама; 2. целокупан рад око израде
карата и планова на основу снимака терена из
ваздуха.
аерофотографија (грч. ažr, phos светлост, grž-
pho пишем) перспективно снимање разних об-
јеката, нарочито земљишта (терена), из ваз-
духа (авиона) фотографским путем.
аждаја (тур. ejderha) змај, ала, неман, чудо-
виште.
ажија (фр. agio) шрг. доплата, вишак, већа вред-
ност једне врсте новца, хартије од вредности
и сл. од номиналне вредности; разлика између
номиналне и курсне вредности, нпр. једне
деонице, акције.
ажио-конто (фр. agio-conto) трг. рачун о добитку
односно губитку при промени једне врсте нов-
ца, хартија од вредности и сл.
ажиотажа (фр. agiotage) шпекулација, трговање
новцем, хартијама од вредности, деоницама и
сл., играње на берзи, берзанско зеленашење.
ажиотер (фр. agioteur) лице које се професио-
нално бави шпекулацијом хартијама од вред-
ности, професионални играч на берзи.
ажиотирати (фр. agioter) шпекулисати хартијама
од вредности, играти на берзи, бавити се ажио-
тажом.
ажистажа (фр. ajustage) оцређивање (или удеша-
ван>е) прописне тежине новца; померање, уде-
шавање мере; намештање, дотеривање.
ажур (фр. ajour) шупљика (на женском ручном
раду).
ажурав (фр. a jour) тачан и брз у послу, онај
који свршава поверени му посао на време.
ажурирати (фр. ajour) шупљикати, правити шу-
пљике; обавити посао на време. ,„„^ ч .,„...
Лзазел 19
Азазел (хебр.) миш. бог-господар пашњака, за
разлику од Јахвеа, који je био бог-господар
села.
азбест (грч. asbestos н&угасан) мин. једна врста
несагорљивог минерала, магнезијумов сили-
кат, кончастог састава; од његовог конца
израђују се тканине за одела ватрогасаца, за-
весе у позориштима и др.; иначе, служи као
рђав топлоноша, и за изолацију.
азбестоза (грч. asbestos неугашљив) мед. врста
професионалне болести која се јавља у рад-
ника који су дуго времена удисали азбестну
прашину.
азгин (тур. azgin бесан) 1. пун живота, бујан,
силовит, бесан (обично о коњу); 2. осион, пла-
ховит човек.
азелија (грч. azelfa) нељубоморност, незавидљи-
вост; пр. азеличан.
азигија (грч. a-, zygon јарам) нежењеност, не-
удатост; слобода, незаузетост.
азијанизам реш. антички беседнички стил, ство-
рен у малоазијској Јонији, који je имао две
карактеристичне одлике: 1. тзв. „стил исецка-
них реченица" са јаким ритмичким наглаша-
вањем, и 2. високопарност (бомбастичност) и
претерану китњастост.
Азијат (лат. Asia, Asianus) становник Азије;
peta. бомбастичан, претерано китњаст го-
ворник.
азил (грч. a-sylos неопљачкан, неприкосновен,
a-, syle пљачка храма) сигурно склониште,
уточиште, прибежиште; неприкосновено ме-
сто на коме прогоњени налазе уточиште; дом
за смештај и издржавање сиротиње; право
азила у међународном праву: право политич-
ких криваца, војних бегунаца и сл. на уточиш-
те у некој страној држави.
азилум игноранције (лат. asylum ignorantie уто-
чиште незнања) фил. појам коме човек непро-
мишљено прибегава кад му се знање исцрпе те
не може више да му послужи. Такви су појмови
нпр.: бог, метафизичко, животна сила, ентеле-
хија и многи други. „Вољу божију наводити
као узрок не значи ништа друго него бежати у
азилум игноранције" (Спиноза).
Азилут (хебр.) ез. no кабали, назив за свемир.
азима (грч. a- без, zyrae квасац, кисело тесто)
јеврејски пасхални бесквасни хлеб; «л. праз-
ник бесквасног хлеба.
азимут (арап. as-samt страна) асшр. угловно од-
стојање неког небеског тела од северне или
јужне тачке подневка.
азо-боје (грч.-тур.) група вештачких боја која
садржи једну азо-групу везану за ароматични
угљоводоник.
азоик (грч. a- без, zoon живот) геол. в. архаик.
азојски период (грч. a-, zoon живо биће, peri-
odos) геол. најстарији период Земљине коре,
слојеви без органских остатака.
азоогенија (грч. a-zčon, gfgnomai настајем, ра-
ђам се) наука о стварању анорганскога, или
органскога из анорганског.
азоодинамија (грч. a-zčon, dynamis снага, сила)
мед. недостатак снаге за живот, слабљење, ма-
лаксавање.
ајеркоњак
азооспермија (грч. a- zoon, sperma семе) мед.
потпуни недостатак мушких оплодних ћелија
(сперматозоида) у избаченом семену, један
од главних узрока неспособности оплођавања.
азот (грч. azotos, a-, zoo живим; Лавоазијеов на-
зив за нишроген, који није у стању да одржава
живот) хем. душик, елемент атомске масе
14,067, редног броја 7, знак N, један од глав-
них састојака ваздуха (4/5).
азотемија (грч. azotos, naima крв) мед. умножава-
ње азотних једињења у крви.
азотометар (грч. azotos, metron) апарат помоћу
кога се утврђује колико нека земља ораница
садржи у себи амонијака.
азотурија (грч. azotos, ureln мокрити) мед. прису-
ство велике количине једињења азота у мо-
краћи.
азур (фр. azur, итал. azzurro) 1. плаветнило, пла-
ва боја неба, небеско плаветнило.
азур (тур. hazir) 2. спреман, готов, приправан.
азурала (арап., тур. hazir ola) спремајте се, бу-
дите приправни, на ноге!
азурин (арап.) врста плаве боје.
азурит (фр. azur, грч. наставак ites) мин. плав
минерал, карбонат бакра.
АИБА (скр. од фр. Association internationale de
boxe amateur) Међународна аматерска боксер-
ска федерација, осн. 1946, седиште у Лон-
дону.
аикидо рвачки спорт сличан џудоу и каратеу.
аилурофилија (грч. ailouros мачка, philos прија-
тељ) љубав према мачкама.
аилурофобија (грч. ailouros мачка, phobos
страх, мржља) јака нетрпељивост према мач-
кама, страх од мачака.
АИПО (енг. American Institute of Public Opini-
on) Амерички институт за јавно мнење, осно-
вао га 1935. год. амерички новинар и статисти-
чар Џорџ Хорас Галуп (George Horace Gal-
lup); истраживања изводи анкетирањем.
аир (тур. hayir) cpeha, добро, корист; добро-
творна установа, задужбина.
аирли (тур. hayirli) срећан, добар, честит.
аисторпчан (енг. ahistorical, ahistoric неистори-
чан) противан историји и њеним законима,
који се не обазире на историју.
аитиологија (грч. aiti'a узрок, logia наука) в.
етиологија.
Ајакс в. Ајас.
ајам (тур. oyum прорез) део ама који се ставља
коњу на врат, огрлина.
Ајант в. Ајас.
Ајас (грч. Aias) миш. син Теламона, краља сала-
минског, највећи и после Ахила најхрабрији
грчки јунак под Тројом; после Ахилове смр-
ти узалуд je желео да добије његово оружје, те
je, због тога, полудео и убио се; Ајант,
Ајакс.
ајатолах (перс. божји), највиши чин у шиитској
хијерархији, даје се само „дванаесторици
Алахових наследника".
ајвар (тур.) в. хајвар.
ајгир (тур. aygir) пастув, ждребац.
ајдамак (тур. haydamak) батина, мотка.
ајеркоњак (нем. Eier jaja, фр.) врста ликера од
jaja и коњака.
ајзенаши 20
ајзенаши присталице Карла Маркса, названи no
граду Eisenachu у Тирингији, где су држали
• конгрес 1869, када je основана Немачка соци-
јалистичка радничка партија.
ајлајнер (енг. eye-liner, eye око. liner који по-
влачи црту) козметичко средство за извлаче-
ње црте на очним капцима. ,..,. ,.......
ајкуна (тур.) драга, љубавница. •• ,.^ . 'Vai ; •
ајлук (тур. aylik) доходак, плата.
ајман, ајмана (тур. haymana) 1. домаћа животи-
ња; марва, стока; 2. нерадник, скитница, гото-
ван, битанга.
ајмокац (нем. Eingemachtes) врста густе чорбе
са пилећим месом и другим додацима.
ајнактер (нем. ein један, лат. actus чин) позо-
ришни комад у једном чину.
ајнзац (нем. Einsatz уметак, уложак) муз. уплита-
ње, уметање једног музичког одељка у други.
ајнлегер (нем. einlegen ставити) ШТОМП. 1. рад-
ник који ставља хартију у штампарску маши-
ну; 2. део машине за штампање који служи за
стављање хартије; 3. радник који ставља дрво
под тестеру, пилу.
ајнц (нем. eins један) в. вент-ен.
ајншлаг (нем. Einnschlag) забијање, затерива-
ње, закуцавање; удар; завој, OMOT, облог;
окретање волана аутомобила на једну страну.
ајнштајниј(ум), хемијски елемент. знак Es,
редни број 99, атомска маса 254, радиоакти-
ван, тровалентан. Откривен 1954, име добио у
част Алберта Ајнштајна (1879-1955).
ајриш кофи (енг. irish coffee) ирска кафа, прави
се тако што се у врелу кафу сипа виски, a онда
се прелије шлагом.
ајсберг (нем. Eisberg) ледени брег, ледењак
(плови no мору из кога му вири само 1/7-1/4
запремине, a остали je део под водом).
ајскастн (нем. Eis лед, Kasten сандук) хладњача
(за расхлађивање пића и животних намирница
подложних кварењу услед више температуре).
ајскафе (нем. Eis лед, Kaffee кафа) хладна црна
кафа са сладоледом.
ајтем (енг. item одредница, ставка, податак) рач.
скуп суседних цифара или битова који носи
јединицу информације; тих. јединица психо-
лошког инструмента, најчешће теста;
узорак.
Ајша (тур. Ayse жива) муслиманско женско име;
жена љубимица Мухамедова.
академац популаран назив за питомце Војне
академије (некада у Србији); уи. академија.
академизам (грч. akademia, Akademeia) у ликов-
ним уметностима: правац код кога je тежиште
у томе да се строго придржава традиционалних
(античких) уметничких облика и правила. без
уношења самосталних личних осећања и
схватања; дакле, више-мање, ропско подража-
вање античких узора.
академија (грч. akademia од особног имена Aka-
demos; овај човек je био сопственик врта о
којем je реч под 1) 1. врт у близини Атине где
je Платон поучавао у својој филозофији; 2.
Платонова школа, Платонова филозофија; 3.
висока школа за науку или уметност; 4. назив
акатаматезија
за највишу научну и уметничку установу; 5.
свечана приредба у славу неког значајног до-
гађаја или неке личности.
академик (грч. akademikos) члан одговарајућег
удружења за унапређење науке и уметности
(академије).
академски (грч. akademikos) који припрада ви-
сокој, великој школи (универзитету), који се
тиче ове; који припада академији, који се
тиче академије; образован на високој школи,
школски; фт. усиљен, крут; академска распра-
ва, строго научна расправа; академски грађа-
нин, слушалац, студент универзитета.
акаирологија (грч. akairos незгодан, у незгодан
час, logia говор) незгодан, неприличан, непри-
кладан говор.
акалкулија (грч. a- не, фр. calcul рачун) неспо-
собност вршења било каквих рачунских опе-
рација.
акампсија (грч. akampsfa) негипкост; мед. згрче-
ност, укрућеност удова.
акантоза (грч. akantha бодља) мед. промена коже
услед неприродности слузнога слоја покожи-
це, праћена хипертрофичним променама на
кожи, као што су брадавице, папиломи и др.
акантологија (грч. akantha бодља, logia говор)
лиш. збирка сатиричних, подругљивих песама.
акантопелвис (грч. akantha бодља, лат. pelvis
карлица) мед. бодљикава карлица, коштани
израштаји у карличној дупљи који сужавају
карлицу и отежавају порођај.
акапарер (фр. accapareur) накуповалац, закупац
робе ради шпекулације, зеленаш који закуп-
љује робу у великим количинама ради шпеку-
лације.
акапарисати (фр. accaparer) закупљивати ради
добити, зеленашки накуповати робу ради
шпекулације.
a капела (итал. a capella) муз. хорско певање без
пратње инструмената.
a капричо (итал. a capriccio) муз. самовољно, no
свом ћефу.
акардија (грч. a-, kardia срце) фшиол. немање
срца; фиг. малодушност, мекуштво.
акарецеволе (итал. accarezzevole) муз. умиљато,
љупко.
акарецеволмевте (итал. accarezzevolmćnte) муз.
в. акарецеволе.
акарпија (грч. akarpia) неплодност.
акатаграфија (грч. a-, kata\ graphia писање) мед.
немогућност сређивања речи у реченице (при
писању).
акаталектичан стих (грч. a-katalektikos) поеш.
стих класичких песника код кога je последња
стопа потпуна.
акаталепсија (грч. akatalepsia) неспособност
схватања суштине неке ствари, непоимање;
несхватање, недостатак разумевања; мед. по-
трес мозга.
акаталептичан (грч. akataleptos) недокучљив,
непојмљив, несхватљив.
акатаматезија (грч. a-, kata, mathesis учење,
знање) неразумевање значења и смисла пред-
мета и речи.
акатапозис 21
акатапозис (грч. a-, kataposis пијење) мед. немо-
гућност пијења или гутања.
акатарзија (грч. akatharsia) нечистоћа; нена-
клоност према чистоћи; мед. нечистоћа крви.
акатастатичан (грч. a-katastatos) непостојан, не-
сталан; мед. неуредан, неправилан (за гроз-
ницу).
акатист (грч. a- не, без, kathfzo седнем) у право-
славној цркви: похвална песма Богородици,
Христу и светитељима, која се пева, нарочито
на Велику суботу, стојећи.
акатистичан (грч. a-, kathfzo) не седећи, тј. ко-
ји се не пева седећи, него стојећи или у ходу.
акатолик (грч. akatholikos) хришћанин који не
припада католичкој вери, нарочито проте-
стант.
акаустичан (грч. a-kaustos) несагорљив, неза-
паљив.
акација (грч. akakia) бош. омање трновито дрво
које расте у ист. Африци, Етиопији, од кога
се добија гумарабика; употребљава се и у
фармацији као средство за ублажавање надра-
жаја слузокоже; код слободних зидара: симбол
чедности и невиности (no томе што грч. реч
akakia значи невиност).
акаша (инд.) фил. no учењу Упанишада: етар, тј.
простор представљен као материјални елеме-
нат, као „просторна супстанција". „Акаша je
оно из чега сва бића проистичу и у што се
враћају, акаша je старија од свих њих, она
je последње исходиште" (Дојсен).
аква (лат. aqua) вода.
аквабатик (лат. aqua, грч. bathys дубок) пловило
направљено од стакла и пластике на електрич-
ни погон, снабдевено рефлекторима, камера-
ма и др., служи за посматрање и проучавање
живота у великим дубинама (рони до 50 ме-
тара).
аква Бинели (нлат. aqua Binelli) фарм. вода за
умиривање крви (названа no проналазачу Би-
нелију).
аквагиј(ум) (лат. aqua вода, agere водити) upm.
право одвођење воде, право исушивање зем-
љишта; аквашикум.
аква дестилата (лат. aqua destillata) хем. дестила-
цијом пречишћена вода, прекапница.
a квадро (итал. a quadro) муз. у четири гласа,
четворогласно.
аквадукт в. акведукт.
аквалунг (лат. aqua, енг. lung плућа) апарат ко-
ји рониоцима омогућава дисање под водом.
аквамарин (лат. aqua, marinus морски) мин. про-
видан полудраги камен који има зелену боју
морске воде, врста берила.
аквамарински који има зелену боју морске
воде.
акванаутика (лат. aqua, наутика, в.) роњење и
испитивање најдубљих делова океана.
аквапед (лат. aqua, pes, pedis нога) подводни би-
цикл.
акваплан (лат. aqua, planus раван) т. широка
даска везана за моторни чамац који служи за
вожњу no води.
аквапланинг (енг. aquaplaning) ™. врста скијања
аквозитет
на води акваиланом КОЈИ вуче моторни чамац.
акварел (итал. acquerello) слика израђена воде-
ним бојама.
акварелисати (итал. acqerellare) сликати воде-
ним бојама.
акварелист(а) (фр. aquarelliste) сликар који ра-
ди воденим бојама.
аквариј(ум) (лат. aquarium) стаклена посуда с
водом у којој се чувају водене биљке и воде-
не животиње (рибе и водоземци); место у апо-
теци где се држи вода.
Аквариј(ус) (лат. aquarius) асшр. Водолија (је-
дан од дванаест небеских знакова).
аквател (лат.-фр.) брод преуређен у хотел на
води.
акватерариј(ум) (лат. aqua, terra земља) посуда
у којој се држс и raje водоземци (амфибије).
акватикум (лат. aquaticum) ара«. в. аквагијум.
акватилије (лат. aquatilia) шол. слатководне жи-
вотиње.
акватинта (лат. aqua, итал. tinta боја) графичка
техника дубоке штампе слична бакропису no
начину штампања.
акватичан (лат. aquaticus) подводан, влажан,
мочваран, баровит; који живи у води, покрај
воде, водени; акватичне биљке оне које ра-
сту no баровитим местима, водене биљке.
акваторија (лат. aqua вода, aquatorium) део во-
дене површине на мору, јсзеру или реци (нпр.
акваторија луке, акваторија залива и сл.).
аквафортис (лат. aqua, fortis јак) хем. снажна во-
да, справља се од шалитре и разређенс сумпор-
не киселинс.
акведукт (лат. aqua, ducere водити) 1. водовод,
водоводна цев; канал; 2. грађевина подигнута
преко река или долина ради превођења канала
за снабдевање насеља водом. 3. стари римски
водовод; аквадукШ.
аквестус конјугалис (нлат. acquestus conjugalis)
upae. заједничка тековина мужа и жене.
аквизитер (лат. acquisitor стицалац) шрг. 1. овла-
шћено лице које, уз плату или проценат. при-
купља наруџбиие за робу и муштерије; 2. ску-
пљач огласа (за новине), претплатника (на
књиге и часописе) и сл.; 3. лице које прику-
пља и налази нове осигуранике (за осигурава-
јуће заводе).
аквизитор (лат. acquisitor) човек који нешто
стиче, зарађује, набавља или задобива.
аквизитум (лат. acquisitum) нешто што je задо-
бивено, набављено, стсчено.
аквизиција (лат. acquisitio) тековина. стечено
добро, зарада; набављање; задобивање, сти-
цање.
аквијесценција (лат. aquiescentia) умирење,
умиривањс.
аквијесцирати (лат. aquiscere) умирити, задово-
љити.
аквила (лат. aquila) зоол. opao; асшр. име једног
сазвежђа; арх. украс у облику орла на забату
куће.
аквилине (лат. aquila) ПЛ. ЗООЛ. орлови (opao сури
и opao крсташ).
аквозитет (лат. aquositas) богатство водом; ки-
шовитост.
акедија
акелија (грч. akedeia) в. ацедија.
акезија (грч. akesis) в. ацезија. .,., •:,
акеноноет в. аценоноет.
акериди iii фарм. в. ацериди.
акефалос (грч. akephalos безглав) сањалица; чо-
век који не трпи ничију власт.
аки (фр. acquit) плаћање. измирење неког дуго-
ван>а; признаница.
акианоблепсија (грч. a-, kyanos загаситоплав,
blepo видим) мед. слепило за плаву боју.
акизам (грч. akkizomai претварам се) претвара-
ње; peta. кад се неко прави да нешто не мари,
нпр. кад лисица каже да je грожђе кисело, a
медвед за жуте крушке, до којих не може: „Ни-
су ни биле зреле".
акијезис (грч. a-, kyesis трудноћа) мед. неспособ-
ност женске да буде оплођена.
акик (тур. akik) црвени полудраги камен који се
употребљава за прстење и ђердане.
акивезнја (грч. akinesia) непокретљивост; мед.
укоченост једног уда или више удова, узетост
живаца.
акирија (грч. akyria) неправа употреба једне ре-
чи, тј. употреба речи у пренесеном смислу.
акнургија (грч. ake лечење, ergon дело) мед. на-
ука о лечењу сечењем, наука о хируршким
операдијама.
акламација (лат. acclamatio) вршење избора
простим извикивањем, без појединачног гла-
сања; клицање, узвикивање; пар акламасјбн
(фр. par acclamation) извршити избор, или
усвојити какав предлог, једногласно, при-
станком свих, без појединачног гласања.
акламиратн (лат. acclamare извикати) одобрава-
ти узвикивањем; изабрати без појединачног
гласања; поздравл>ати клицањем.
акластичан (грч. aklestos незатворен) ОПТ. који
не прелама, не ломи зраке.
аклиматација (нлат. acclimatatio) в. аклимати-
зација.
аклиматизација (нлат. acclimatisatio) прилагођа-
вање туђем поднебљу, навикавање на туђу
климу; прилагођење биљки и животиња неком
дотле страном поднебљу, фиг. одомаћивање;
аклиматација, аклимација, аклиматизовање.
аклиматизоватн (нлат. acclimatisare) прилагоди-
ти. прилагођивати поднебљу, навикнути на не-
ку туђу климу; фш. одомаћити.
аклимација (нлат. acclimatio) в. аклиматиза-
ција.
акмак (тур. ahmak) глупан, будала.
акме (грч. akme врхунац, шиљак) мед. критично,
преломно стање у развоју болести.
акмеизам (од грч. akme) књижевни ток настао у
Русији 1911. год., облик руског ларпурлар-
Гпизма; главни представник песникиња Ана
Ахматова.
акне (грч. akne) мед. општи назив за већи број
кожних обољења која су међусобно слична са-
мо no спољњем изгледу; гнојница, бубуљица.
акоазам (грч. akuo чујем) чујни, слушни при-
вид.
аков (мађ. akć) стара мера за течност (56,5891);
22 акордаменто
за жито (511); јединица пореза на вино у сред-
њем веку; подељак на визиру.
акогнозија (грч. akos лек, gnosis познавање) мд.
познавање средстава за лечење рана.
акоеметар (грч. akuo чујем, metron мера) мед.
справа за мерење степена јачине чула слуха;
акуметар.
аколада (лат. accollata, collum врат, фр. accolade
загрљај) свечани ударац мачем no рамену но-
вопроизведеног витеза; шип. заграда; муа. знак
који спаја више нота које треба истовремено
свирати.
аколаст (грч. akćlastos) неумерен човек, прож-
дрљивац, ждероња.
аколирати (фр. accoler) обгрлити, загрлити; ве-
зати за притке, тачкати; ставити у заграде,
заградити; трг. спојити више ставова у трго-
вачкој књизи.
аколит (грч. akćluthos) помоћник, помагач при
вршењу свечаних служби у католичкој цркви.
акологија (грч. žkos лек, logia наука) наука о
лековима, о средствима за лечење рана.
акомија (грч. a-, kome коса) мед. ћелавост, без-
длачност.
акомодација (лат. accommodatio) удешавање,
подешавање; акомодација ока подешавање
очног сочива на разне даљине виђења.
акомодирати (лат. accommodare. фр. accommo-
der) подесити, удесити, уредити; поравнати,
изравнати, изгладити; акомодирати се наме-
стити се уцобно, удесити се; намирити се; по-
равнати се, нпр. о плаћању неког дуга.
акомодман (фр. accommodement) удобно уређи-
вање куће. собе и др.; удешавање; вансудско
поравнање, споразум.
акомпањирати (фр. accompagner) пратити, спро-
водити; муз. пратити нечије певање (соло) ин-
струментом.
акомпањист(а) (фр. accompagner) пратилац;
спроводник.
акомпли (фр. accompli), завршен, свршен, довр-
шен, окончан; ф~ет акомплп (фр. fait accom-
pli) свршен чин.
аконитин (грч. akćniton једић, нлат. Aconitum
napellus) хем. алкалоид који се налази у корену
разних врста једића; употребљава се као
средство против реуматизма и неуралгичних
болова.
аконтација (итал. a conto) узимање на рачун, на
име зараде или примања, узимање унапред,
узимање предујма; сума која се узима на ра-
чун, предујам.
a конто (итал. a conto) mpi. на име, на рачун, у
име предујма; унапред; аконто.
акорд (итал. accordo, фр. accord, нлат. accordi-
um) муз. пријатно сазвучје три тона или више
тонова; слагање, слога, сагласност; уговор,
погодба, поравнање; вој. добровољно предава-
ње неког утврђења опсађивачу; нарочити на-
чин плаћања радника, no свршеном парчету,
a не надницом, отуда: дати неки посао у
акорд, плаћати тај посао no парчету, не над-
ницом.
акордаменто (итал. accordamento) муз. зглашава-
н>е, удешавање инструмената и гласова.
акордандо 23
акордандо (итал. accordando) муз. зглашавајући,
удешавајући.
акордер (фр. accordeur, итал. accordatore) ш
згласилац. онај који удешава (штимује) ин-
струменте, „штимер".
акордион (итал. accordo) ручна хармоника за
развлачење, пронађена 1829. год.
акордирати (фр. accorder) згласити, зглашавати,
удесити (гласове, жицеј; сложити, слагати; спо-
разумети се, поравнати се, нагодити се са зај-
модавцем у случају немогућности уредног
плаћања дуга; дати посао у рад с тим да се
плаћа no свршеном послу, a не надницама; вој.
преговарати и споразумети се о условима пре-
даје неког града, утврђења и сл.; одобрити,
допустити, признати.
акордоар (фр. accordoir) муз. згласило, виљушка
за зглашавање, удешавање музичких инстру-
мената.
акорпорација (нлат. accorporatio) сједињење,
припајање, здружење.
акорпорисати (нлат. ассогрогаге) присаједини-
ти, спојити, припојити, придружити, присво-
јити.
акосмизам (грч. a-, kosmos васиона) филозоф-
ско схватање no коме постоји, као једино
што доиста живи, само бог, док су све остале
ствари, na и сам свет, само модификације бо-
жанства, без истинске стварности; супротно:
атеизам.
акосмија (грч. a-, kćsmos уредан) неуредност,
нечистоћа; мед. бледило, болестан изглед
лица.
акотиледоне (грч. a-, kotyledon удубљење) Т.
бош. биљке које немају разговетних котиле-
дона.
акр (енг. acre) енглеска мера за површину, =
4840 квадратних јарди (4046,8 m 2 ).
акранија (грч. a-, kranion лубања) фишол. уро-
ђена наказност главе, кад се дете роди без
једног дела или без целе лубање.
акратија (грч. a-, kratera немоћ, слабост) недо-
вољна способност владања самим собом.
акратотерме (грч. akratos јак, који je у пуној
снази, терме, в.) топле лековите воде са врло
мало минералних материја у себи.
акредитив (нлат. accreditivum) пуномоћство, пу-
номоћје, оверење; отворено писмо којим се
прималац писма умољава да предавачу, тј.
акредишованом, до извесне висине стави на
располагање новац на рачун издавача тога пи-
сма (акредитивно писмо); циркуларни акреди-
шив акредитивно, кредитно писмо које гласи
на више лица или трговачких кућа у разним
местима.
акредитовати (нлат. accreditare) овладати, опу-
номоћити; дати кредит, поверење; оверити;
акредитовати се стећи име, глас, уважење,
поверење.
акремент (лат. accrementum) пораштај, при-
раштај.
акреп (арап. 'aqrab, тур. akrep) шкорпија, уоп-
ште свака отровна животиња; фиг. ружна, мр-
шава особа; јакреп.
акродинија
акресцензија (лат. ad- crescere расти) прираш-
тај, повећање.
акрибија (грч. akribeia) тачност, брижљивост, са-
весност, темељитост у говору, писању, истра-
живању и, уопште, у животу.
акрибометар (грч. akribes, тачан metron мерим)
справа за тачно мерење веома малих пред-
мета.
акрибометрија (грч. akribes, metron) тачно ме-
рење.
акридофаг (грч. akris скакавац, phžgos ждерач)
скакавцојед, онај који се храни скакавцима.
акризија (грч. akrisia) нерасудност, недостатак у
способности расуђивања и оцењивања; неод-
лучност; мед. неодређеност стања болести.
акрије (лат. acer љут) фарм. љути, опори лекови.
акрилик, врста винилске боје, замена за уљане
боје, високе отпорности.
акрилна киселина хем. безбојна течност С Н 2 =
СНСООН; њени естри и други деривати дају
полимеризацијом прозирне пластичне масе
(полиакрилне смоле).
акриминација (нлат. accriminatio) оптужба, опту-
живањс, окривљавање.
акримонија (лат. acrimonia) оштрина, опорост,
горчина; киселина, љутина.
акритичан (грч. akritos неодлучан) који нема
способности суђења, расуђивања; некри-
тичан.
акро- (грч. akros) предметак у сложеницама са
значењем: крајњи, горњи, шиљат.
акроазис (грч. akroasis) слушање; читање, пре-
давање.
акроама (грч. akroama) нешто што се чуло или
што треба да се чује, разговор који прија уву
(нарочито за време јела код старих Грка);
предавање.
акроаматичан (грч. akroamatikos) који je одре-
ђен за слушање; усмен, у облику предавања;
коме je потребно усмено објашњење, тј.
тешко разумљив; акроаматично предавање
(строго научно предавање за разлику од попу-
ларнога), предавање које се слуша без преки-
дања (за разлику од онога које je у питањима
и одговорима).
акробат(а) (грч. akrobatćč идем на прстима)
играч на конопцу; вештак у скакању и превр-
тању у ваздуху, пеливан, превртач.
акробатика (грч. akrobateo идем на прстима)
вештина извођења телесних вежби којима je
циљ развијање снаге, отпорности, гипкости и
окретности.
акробација (грч. akrobateo идем на прстима)
вештина коју изводи акробаШ; ааиј. намерно
изведено кретање у ваздуху које не спада у
она кретања која се врше у току нормалног
летења.
акробистија (грч. akrobystia) в. акропосШија.
акрограми (грч. akro, grđmma слово) песме код
којих стихови почињу последњим словима
претходног стиха.
акрографија (грч. akros, graphi'a, писање) шии.
поступак при раду киселинама.
акродинија (грч. akros, odyne бол) мед. заразно
акрокарпичан
обољење које се састоји у болу и утрнулости
удова, нарочито крајњих.
акрокарпичан (грч. akros, karpos плод) бош. који
носи плод на врху.
акрокефалија (грч. škros, kephale глава) анат.
шиљатост главе.
акроколије (грч. škros, kolon уд) ал. анаш. крај-
њи удови тела.
акролеин (лат. acer оштар, oleum уље) хем. би-
стра и веома љута мирисна течност која се
ствара сувом дестилацијом глицерина и неких
масти.
акролити (грч. žkros, h'thos камен) дрвени кипо-
ви код којих су крајњи делови (глава, руке и
ноге) од камена.
акромазија в. ахромазија.
акроматин в. ахроматин.
акроматопснја в. ахроматопсија. ' стопримство; ар. аксеничан.
акромегалија (грч. škros, megas велик) мед. уро-
ђена увећаност удова која се састоји у не-
зграпности и изобличености лица, доње вили-
це, усница, језика, носа, руку и ногу: такође:
болесно задебљање костију и меканих делова
тела.
акромикрија (грч. Skros, mikros мали) мед. крат-
Koha једнога или више удова.
акромион (грч. žkros крајњи, шиљат, omos ра-
ме) анат. врх лопатичног гребена.
акромоносилабике (грч. akros, mćnos једини,
• syllabe слог) стихови који почињу последњим
слогом претходног стиха.
акроним ( ф ч . škros, onyma име) вештачка скра-
ћеница састављена од почетних слова или по-
четних слова неке сложене речи или више ре-
1
чи, нпр.: Гранап = Градско набављачко пре-
дузеће.
акропатија (грч. žkros, pđthos болест) мед. опш-
, ти назив за болести на крајњим деловима ру-
! ку и ногу, као и осталих периферних делова
тела.
акропеталан (грч. đkros, pćtalon лист) бош. који
се (о новим органима) појављује при врху ста-
бла (стабљике); супр. базипеталан.
Акрополнс (грч. akros, polis град) горњи град,
градска тврђава у Атини и осталим грчким
градовима.
акропостија (грч. akroposthi'a) горњи део кожице
на мушком уду, који се, при обрезању, одсе-
ца; стање пре обрезања (код Јевреја); акро-
бистија.
акрософија (грч. akros, sophia мудрост) најви-
ша мудрост.
акростих (грч. &kros, stichos низ, редак) 1. песма
код које почетна, a каткада и крајња слова
• стихова дају неко име или неку реч; 2. у сред-
њем веку порез који су Бар и Будва плаћали
српском владару.
акротерија (грч. akrčterion врх, главица) арх.
горњи део, врх зграде, биљке и животиње као
i украси на врху, слемену грађевина; кљун лађе
(као победни знак на новцу).
акротизам (грч. škros)#u.i. истраживање праузро-
ка, последњег узрока ствари; тежња за оним
што je највише у сазнању (теоријски акроти-
! зам) и делању (практични акротизам).
24
акрофобија (грч. akros, phobeomai бојим се)
страх од погледа с висине у низину.
акрохолнја (грч. akrocholos јаростан, разјарен)
јарост, разјареност.
акроцијаноза (грч. акгов^цијаноза, в.) мед. бо-
лест да болесницима поплаве неки делови те-
ла (HOC. шаке, стопала, уши, уста).
аксел врста скока у уметничком клизању (no
Аскелу Паулсену, норвешком клизачу); фигу-
ра се изводи клизањем напред, на спољној
ивици клизаљке, скоком који може бити дупли
или трипли и доскоком на другу ногу.
акселбанди (нем. Achsel плећа, раме. Band тра-
ка, гајтан) вој. декоративни гајтани на војној
униформи, нарочито парадној (падају с раме-
на на груди).
аксенија (грч. axenia) негостољубивост, него-
аксијални (лат. axis oca, осовина, ос) осни, осо-
вински.
аксиларни (лат. axilla пазухо) пазушни.
аксиномантија (грч. axine секира, брадва, man-
teia прорицање) прорицање no секирама.
аксиологија (грч. žxios вредан, који вреди, logia
наука) фч.%. теорија вредности, учење о вред-
ностима; тимологија.
аксиом(а) (грч. axioma углед, ауторитет сам no
себи) сама собом увидљива научна истина,
очевидна истина, истина коју je непотребно
доказивати (нпр.: Ниједно тврђење не може
бити истовремено и тачно и нетачно; Кад су
две количине једнаке трећој, онда су и међу
собом једнаке).
аксиоматика (грч.) систем аксиома и основних
појмова неке теорије: в. аксиом.
аксиоматичан (грч. aksiomatikos) сам собом
увидљив. очевидан, истинит, који се не дока-
зује.
аксист (нем. Achse осовина) „осовинаш", при-
сталица Хитлер-Мусолинијеве политике тзв.
„осовине Берлин-Рим-Токио", која je увукла
свет у страхоте Другог светског рата.
аксонометрија (грч. ахбп oca. осовина, metria)
мерење осовине код геометријских тела.
аксунгија (лат. axis осовина, ungere мазати) ма-
зиво за осовине или кола; фарм. маст, сало.
акт (лат. actus, енг. act, фр. acte) дело, радња;
свака свечана јавна радња, нарочито судска
радња, расправа, претрес; поз. чин; у ликовној
уметности: положај у који се намести жив чо-
век да би се no њему израдио цртеж или слика у
боји; цртеж или слика нагог човечјег тела;
јавни спис.
акта (лат. actum, o.i. acta од agere делати, радити)
а.1. дела, радње; списи који се тичу нечега,
нарочито у суду, државним надлештвима итд.;
оставити у акта или ад акта прикључити
актима, тј. неку ствар или молбу сматрати
свршеном, одстранити je, не радити no њој
ништа; десигнација аката списак аката који
се налазе у једној свесци; акта апостолорум
(лат. acta apostolorum) s.i. дела апостола; ак-
та публика (лат. acta publica) Т. јавне радње,
оне које се тичу државе.
актанс (лат. actus дело, кретање) покретач. но-
силац радње, делујућа сила; жш. пошиљалац
 25
и прималац поруке, сваки носилац и учесник
процеса пресудног за изграђивање поруке.
актант (лат. actus дело, кретање) замишљен или
стваран, уобличен елемент текста чије значе-
ње одређује поруку.
актанцијалан (фр. actant) делујући; акшанци-
јални модел (лат. actus дело, ф р . modele узо-
рак, образац) лчш. међусобни односи у више-
значном систему који чине дубинска структу-
ра текста и структура реченице.
акт гратуи (фр. act gratui безразложни чин) спон-
тани, немотивисани, аутономни чин, чин апсо-
лутне слободе бића; о њему први писао Андре
Жид у сотијама „Лоше оковани Прометеј" и
„Подруми Ватикана".
актенташна (нем. Aktentasche) торба за списе.
актер (фр. acteur, лат. actor вршилац, изврши-
лац) глумац; учесник у некој радњи или у
неком догађају.
актив (лат. activus делатан, радан, који ради;
радни, који означава делатност) 1. ?рш. радно
стање (супротно: пасив); 2. скупина најделат-
нијих чланова неке организације.
актива (лат. activa) шРг. имовина, имање (новац,
хартије од вредности, некретнине); потражи-
вање (супротно: пасива).
активан (лат. activus делатан) радан, вредан, жив,
окретан, прегалачки, усталачки; још у служ-
би, у дејству; шрг. онај чија су потраживања
већа од дуговања; грам. радни.
активатор (лат. activus) хемијска супстанца ко-
ја покреће или појачава деловање неке друге
супстанце.
активација (лат. activus делатан, радан) 1. ста-
вљање у деловање, појачавање делатности; 2.
хем. метода за одређивање трагова елемента
помоћу озрачивања узорка неутронима у ну-
клеарном реактору.
активе (лат. activa) шрг. позитивни саставни де-
лови једног имања, од којих сопственик има
користи, за разлику од пасива, тј. објеката
који сопственику не доносе никакву корист,
или су му чак од штете.
активизам (лат. activus, agere делати, радити)
фил. схватање да je за напредак човечанства
од нарочите важности разуман и сталан утицај
човечјег знања и хтења на културу и живот
уопште; практично, активизам je етички sax-
Tee да човек не сме да мирује све дотле док
природа човекова, његовим сталним настоја-
њем, не доспе до потпуног самосазнања и са-
мосталности.
активизатор (лат. activus делатан, радан) <?«>«. па-
раметар помоћу којег се делује на поједине
елементе, подсистеме и велике економске си-
стеме.
активирати (нлат. activare) ставити у дејство;
увести у активну службу; убрзати, убрзавати,
поспешити, поспешавати, погурнути.
активисати (нлат. activare) в. акшивирати.
активист(а) (лат. activus делатан) онај који je
делатан, који дејствује, ради у некој области
(нпр. политички активист); фил. присталица
иктивизма.
активитет (нлат. activitas) живост, окретност; де-
латност, радиност, марљивост, ревност; дела-
ње, деловање, дејство; sou. количник акШи-
виШета однос броја употребљених глагола и
броја употребљених придева; мења се у току
живота; активност.
активна трговина раније: извозна трговина.
активност (лат. activus) в. акШивишеш.
актиниди (грч. aktis. aktinos).«'.«. група радиоак-
тивних елемената који у периодном систему
долазе иза акшшшјума.
актинизам (грч. aktis, aktinos сунчани зрак,
зрак) физ. својство сунчаних, надљубичастих,
зракова да изазову хемијске промене; хемиј-
ско дејство сунчаних зракова.
актиније (грч. aktis, нлат. actinaria) зопл. моруз-
ге, морске животиње из породице антозоа,
меканог тела, без костура, живе обичио поје-
диначно и често се одликују лепим бојама.
актиниј(ум) (грч. aktis) хем. радиоактиван еле-
мент, атомска маса 227, редни број 89, знак
Ac.
актиниметар (грч. aktis, metron метар) фш. апа-
рат за мерење јачине Рендгенових зракова
помоћу селена.
актинична енергија (грч. aktis, energeia рад, де-
ло) заједнички назив за енергију свих врста
зракова чије дејство изазива хемијске реак-
ције.
актинограм (грч. aktis, gramma слово) рендген-
ска слика; рендгенограм.
актинограф (грч. aktis, grapho пишем) фш. ин-
струмент за мереше јачине хемијског дејства
неког светлосног извора (актиномешар); та-
кође: инструмент који бележи промене (вари-
јације) у јачини сунчаних зракова.
актинографија (грч. aktis, graphia опис) наука о
зрацима; испитивање помоћу Рендгенових
зракова.
актиноелектрицитет (грч. aktis, elektron) елек-
трицитет што га у кристалима изазивају свет-
лосни или топлотни зраци.
актиноиди в. акШиниди.
актинометар (грч. aktis, metron мера) физ. справа
којом се мери јачина топлотног зрачења
Сунца.
актинометрија (грч. aktis, metron мера) 1. грана
метеорологије која проучава Сунчеву енер-
гију у атмосфери; 2. грана астрофизике која
проучава скупно зрачење небеских тела на
горњој граници атмосфере.
актиномикоза (грч. aktis, mykes гљива) мсд. за-
разна болсст најпре опажена код коња, говеда
и свиња, преношљива и на људе, коју проузро-
кује једна гљивица звездаста облика; испоља-
ва се на органима за варење, у плућима (због
удисања заразне прашине гљивица) или на по-
вршини коже ако je на њој било озледа.
актиномицете (лат. Actinomyces) бипл. кончасти
микроорганизми на прелазу између бактерија
и гљива, проузроковачи актиномикозе (в.).
актиноморфан (грч. aktis, morphe облик) бош.
зракаст.
актинон (грч. aktis, aktinos зрак) радиоактивни
актиноскопија 26
изотоп радона; хем. знак An, редни број 86,
атомска маса 219; зрачи Л"-зраке; полувреме
распада 3,92сек.
актиноскопија (грч. aktis, skopćo гледам) мед.
испитивање, прозрачавање рендгеном.
актинотерапија (грч. aktis, therapeia лечење)
мед. лечење зрацима.
актински (грч. aktis, ген. aktinos зрак) физ. који
хемијски дејствује, који хемијски разлаже;
актински зраци зраци са хемијским деј-
ством; улШравиолетни надљубичасти зраци,
невидљиви, јесу актински.
актити (грч. akte стрма обала) tu. они који ста-
нују на обали, приморци.
актовка (рус. од лат. actus чин) 1. кратка позо-
ришна представа политичко-пропагандног са-
држаја; 2. пословна ташна.
актор (лат. actor) прав. тужилац, издавалац пуно-
моћја; адвокат, заступник.
актриса (фр. actrice) глумица.
акту (лат. actu) у истини, стварно, одиста.
актуалан (лат. actualis) в. актуелан.
актуализам (лат. actualis) фил. становиште итал.
филозофа Ђ.Ђентилеа према коме je ствар-
ност у својој основи активност мишљења, тј.
••
1
не постоји ствар која мисли него je сама
ствар резултат активности мишљења; геол. на-
учни приступ изучавању развоја Земље no ко-
ме су силе и закони који сада дејствују оне
• исте силе које су дејствовале и у ранијим
l периодима Земљине историје; заступник овог
• принципа je чувени природњак Ч. Лајел.
актуализација (лат. agere радити, нлат. actuali-
satio) привођење у дело, остварење, оствари-
вање.
актуализоватн (фр. actualiser) чинити или учини-
ти актуелним, остварити, остваривати, приве-
сти или приводити у дело.
актуалитет (лат. actualis) садашњост, стварност,
савременост, данашњица; садашња важност,
данашња занимљивост; теорија актуалите-
Ша псих. Вунтово схватање да je суштина душе
доживљај свести, a не нешто супстанцијално;
даност; актуелност.
актуар (лат. actuarius) судски писар, писар који
води архивске књиге неког надлештва и стара
се о актима која долазе и одлазе.
актуарска математика екон. математика осигура-
ња; њене основе чине: ризик и узајамност
• ризика, статистика, закон великих бројева и
рачун вероватноће.
актуација (нлат. actuatio) мед. дејство неког ле-
ка на организам.
актуелан (нлат. actualis, фр. actuel) садашњи,
данашњи, савремен: стваран, истинит, чиње-
нички; који je на дневном реду; који се одно-
си непосредно на данашњицу; дат, дан; акту-
елна енергија жива сила, кинетичка енергија.
актуелност (фр. actuel) в. актуалитет.
актус (лат. actus) радња, дело, чин, свечан чин,
свечаност, школска свечаност; сполно сједи-
њавање, спаривање.
акузабилан (лат. accusare оптужити, ascusabilis)
тужљив, оптужљив: кажњив.
акутан
акузатив (лат. accusativus) грам. четврти падеж (на
питање: кога, шта).
акузатор (лат. accusator) тужилац, тужитељ, опту-
жилац; супротно: акузатус.
акузаторски (лат. accusatorius) прав. тужилачки,
оптужни; акузаторски кривични поступак
оптужни поступак, онај који се води на основу
неке тужбе (супротно: инквизиторски кривич-
ни поступак).
акузатус (лат. accusatus) туженик, оптуженик,
супр. акузатор.
акузација (лат. accusatio) тужење, оптужење, оп-
туживање.
акуитет (нлат. acuitas) шиљатост, оштрина; на-
рочито: оштрина тона.
акулеиформав (лат. aculeiformis) жаокаст, бод-
љикаст.
акултурација (енг. acculturation) 1. модерниза-
ција (примитивне) културе; 2. преузимање и
усвајање елемената туђих култура; 3. прихва-
тање културе нове средине у којој су се поје-
динац или група нашли.
акуметар (грч. akuč чујем, mćtron мера) в. акое-
метар.
акумулатор (лат. accumulator гомилач, нагоми-
лавач) фш. апарат за скупљање електричне
енергије; скупљач, нагомилавач.
акумулација (лат. accumulatio нагомилавање) 1.
реш. нагомилавање (речи и израза); 2. акуму-
лација капитала увећавање капитала тиме
што се део профита или камате додаје капи-
талу да би се предузеће или послови проши-
рили; код нас: одвајање од постигнутог нето
дохотка извесног дела ради стварања резерв-
них фондова или проширења предузећа и ин-
вестиција.
акумулирати (лаг. accumulare) нагомил(ав)ати,
стицати, стећи.
акупиктура (нлат. acupictura) везење. вез.
акуплирати (фр. accoupler) спаривати, спарити;
везивати два no два; спајати. спојити.
акупресура (лат. acupressura притисак иглом)
мед. поступак сличан акупунктури, с тим што
се уместо игала примењује притисак руком на
одређене тачке на телу.
акупунктура (лат. acus игла, нлат. punctura бод)
мед. начин лечења неких болести, примљен од
Кинеза и Јапанаца, који се састоји у томе да
се у оболело место забадају игле.
акуратан (лат. accuratus) брижљив, тачан, уре-
дан, савестан, исправан.
акустика (грч. akustikos, akuo чујем, слушам)
фш. наука о звуку.
акустичан (грч. akuo чујем) који одговара зах-
тевима акустике, подесан за примање и пре-
ношење звука (нпр. дворница, позориште,
црква), саграђен тако да се речи и тонови могу
свуда лепо и јасно чути; акустична средства
средства која служе побољшању или појачању
слабог слуха.
акут (лат. acutus accentus) грам. знак који се ста-
вља на самогласник и тиме га обележава као
наглашена, оштри акцент.
акутан (лат. acutus) оштар, прек, који присиља-
акутангуларан
ва на брзо решење; акушан бол изненадан и
веома јак бол; акутна болест она која he се
брзо завршити или оздрављењем или смрћу, a
обично траје до 40 дана.
акутангуларан (лат. acutus оштар, angularis уга-
ОНИ) геом. ОШТроуГЛИ.
акушеза (фр. accoucheuse) бабица, примаља.
акушер (фр. accoucheur) лекар стручњак за све
послове који су у вези са трудноћом и порођа-
јем.
акушерство (фр. accoucher) бабиштво, примаљ-
ство; наука о трудноћи, порођају и баби-
њама.
акцелеративан (нлат. accelerativus) убрзаван, ко-
ји убрзава, убрзавајући.
акцелератор (лат. acceleratio убрзање) убрзи-
вач: екон. број који показује за колико he се
повећати инвестиције ако се повећа доходак;
физ. урећај за убрзавање наелектрисаних че-
стица (електрона, протона, алфа-честица и
др.) до жељених брзина.
акцелерација (лат. acceleration) фш. убрзање,
убрзавање.
акцелерограф (лат. acceleratio убрзати, грч.
graphia опис) фш. уређај за графичко реги-
стровање убрзања кретања.
акцелерометар (лат. accelerare убрзавати, грч.
metron мера) апарат за мерење убрзања.
акцен(а)т (лат. accentus) грам. нагласак (слога
или речи); знак за обележавање нагласка.
акцентовање (лат. accentus нагласак) грам. в. ак-
ценШуација.
акцентовати (лат. accentus) у изговору наглаша-
вањем нарочито истакнути један глас, слог
или неку реч; ставити, стављати акценте на
речи.
акцентологија (лат. accentus нагласак, грч. logia
наука) грам. наука о акцентима; уа. акценгп.
акцентуација (фр. accentuation) грам. наглашава-
ње, истицање, при изговору, једног гласа,
слога или неке речи путем наглашавања; ста-
вљање знакова за наглашавање речи (акце-
ната).
акцентус акутус (лат. accentus acutus) грам. оштри
нагласак; акуШ.
акцентус гравис (лат. accentus gravis) грам. тешки
нагласак (у грч. и фр. граматици); гравис.
акцентус циркумфлексус (лат. accentus circum-
flexus), грам. извијени нагласак (у грч. грама-
тици, као у moira); циркумфлекс.
акцепис (лат. acceptare примати, прихватити)
потврда пријема.
акцепт (лат. acceptus примљен, прихваћен) при-
мање менице, које се врши на самој траси-
раној меници и изражава речима „примљена",
„прихваћена", „спрејета", a којим онај на
кога je меница вучена изјављује да ће на
себе вучену суму о року плаћања исплатити;
реч којом се изражава примање менице; прим-
љена меница.
акцепта (лат. accepta) ПЛ. приходи, дохоци.
акцептабилан (нлат. acceptabilis) примљив, при-
хватљив, усвојљив.
акцептант (лат. acceptans) прималац (код сваког
27 акциза
уговора, од двеЈу уговорачких страна, иацис-
ценаШа, једна je промишенш - понуђач, a
друга акцептант - прималац); прималац јед-
не на себе вучене менице, трасаШ.
акцептација (нлат. acceptatio cambii) примање
менице, акцепт.
акцептибилитет (нлат. acceptibilitas) примљи-
вост, прихватљивост.
акцептилација (лат. accepti latio) шрг. уношење у
кн>игу неког дуга као плаћеног пре но што je
стварно плаћен.
акцептирати (лат. acceptare) примити, прихвати-
ти, признати, одобрити; акцептираши мени-
цу обвезати се иа плаћање менице писменом
забелешком на самој меници.
акцептор (лат. acceptare) прималац, одобрава-
лац; хем. честица која у свој састав прима неку
другу честицу.
акцепција (лат. acceptio) примање, прихватање,
усвајање; усвојено значење неке речи.
акцес (лат. accessus, accedere) приступ, прилаз;
ступање у неко надлештво ради стицања прак-
се у пословима; примање неког правника у суд
ради практичног вежбања; мвд. напад грознице.
акцесија (лат. accessio) приступање, прилазак,
прираштај; оно што још припада главној
ствари; стуиање на власт.
акцесист(а) (лат. accessus приступање, приступ),
почетник, приправник у служби или звању; чо-
век који je примљен у службу као приправник,
на пробу.
акцесит (лат. accedere приступити, accessit) пох-
валница (ученику при раздељивању награда у
школи), друга награда, споредна награда.
акцесоран (лат. accessorius) споредан, узгредан,
помоћни; акцесорие инвестиције екон. прате-
ha улагања у споредну делатност или у објек-
те друштвеног стандарда.
акциденс (лат. accidens, accidere догодити се, де-
сити се) небитна, случајна особина нечега (за
разлику од есенције или супсШанције); случај.
акцидент (лат. accidens, који се догађа, фр. acci-
dent случајност, несрећни случај) несрећа,
изазвана случајно или намерно, у којој je
страдало много људи.
акциденталан (нлат. accidentalis) в. акциденци-
јалан.
акциденталије (лат. accidentalia) случајност;
случајне особине неке ствари, које нису бит-
не; споредности.
акциденце (лат. accidere) ал. шиа. фини, нарочити
штампарски послови за које се траже стручно
спремни слагачи, израда таблица, образаца,
хартија од вредности и сл.
акциденција (лат. accidere, accidentia) оно што у
једној ствари није битно, што je променљи-
во или случајно у њој, a што би могло бити и
друкчије na да се суштина те ствари не проме-
ни; споредан посао, споредна, случајна за-
рада.
акциденцијалан (нлат. accidentialis) небитан,
споредан, случајан, који нема везе са сушти-
ном ствари.
акциза (фр. accise, нлат. accisia, лат. accidere
догађати се) прирез; трошарина.
акцизант
акцизант (фр. accise) онај који плаћа прирез,
трошарину.
акцизор (фр. accise) трошаринац; порезник.
акција (лат. actio, фр. енг. action) радња, делат-
ност, делање, дејство, предузимљивост; шрг.
удео. деоница, учешће са извесним капиталом
у каквом привредном или трговинском преду-
зећу и документ о томе учешћу.
акцнонар (фр. acctionnaire) шрг. деоничар, соп-
ственик деоница неког трговачког или инду-
стријског предузећа, члан неког акционар-
ског друштва.
акционарско друштво друштво сопственика ак-
ција неког предузећа којима je циљ зајед-
нички рад и заједничко привређивање; друш-
тво основано на подлози уплаћених акција.
акционатор (нлат. actionator) тужитељ, тужилац;
посредник, сензал.
акциони (лат. actio рад, делање) радни, делатни,
који се тиче дејства; акциони радијус авиј. од-
стојање које може авион да пређе и да се вра-
ти на полазну тачку без спуштања и узимања
погонског материјала.
акципиратн (лат. accipere) примити; опазити,
опажати, осетити, осећати, чути; схватити, ра-
зумети, научити.
акшам (тур. aksam) 1. први мрак, залазак сунца,
први део вечери непосредно после заласка
сунца; 2. време четврте молитве мухамедана-
ца, no заласку сунца.
ал (тур. al) отворено црвен, румен, ружичаст;
алев.
ал- (ар. ал-) арапски члан, нпр. ал-кали, ал-ко-
хол, Ал-куран итд:; често се употребљава и ел
и ул.
a ла (фр. a la) као, попут, no, no угледу на
нешто.
алабандизам уметничко ошљарење, уметничка
дрљотина (no каријском граду Алабанда, где
je владао рђав уметнички укус).
алабастар, алабастер (грч. alabastros, лат. alaba-
strum) мин. нарочита, веома тврда врста гипса,
у води тешко растворљив; алабастерско ста-
кло мутно, полупровидно стакло.
a ла бон-ер (фр. i la bonne heure) y добри час.
ала бреве такт (итал. alia breve takt) такт од
четири четвртине који се броји, одн, диригу-
је на два потеза уместо на четири.
Аладин главни јунак у причи о чаробној
светиљци (објављеној у познатој арапској
збирци приповедака „Хиљаду и једна ноћ"),
која ономе који je поседује испуњава све
што зажели. Аладинова лампа.
алај (тур. alay) војска, одељење коњаника; па-
рада, свечана поворка; гомила, светина.
мноштво.
алај-барјак (тур. alay bayragi) главна војничка
застава.
алај-бег (тур. alay-beyi) заповедник над одеље-
њем пешадије (батаљоном) или коњице
(ескадроном).
алајбегова слама оно што нема власника, оно о
чему нико не води рачуна.
алајка (тур. halayik) 1. робиња, слушкиња; 2.
28 алатура
жена опака језика, језичара; 3. покварена,
распусна. неморална жена.
a ла карт (фр. a la carte) према јелоЈзнику. избор
јела no јеловнику.
алал (арап. halal. тур. helal оно што je праведно)
благослов, cpeha: у изразима: нека му je алал
нека му je просто; алал им (му) вера браво!
одлично!
алалија (грч. a-, lalein брбљати) мед. немогућ-
ност изговарања артикулисаних гласова услед
поремећаја у говорним органима.
алалити, халалити (тур. од helal) 1. опростити
се. поздравити се, опростити се на растанку; 2.
поклонити.
аламан (нем. Alemanne) гладница, грамежљивац;
необуздан човек, пустахија.
аламанка (тур. Alman Немац) врста сабље не-
мачке израде.
ала марча (итал. alia marcia) муз. ознака да ком-
позицију треба извести у темпу марша, корач-
нице.
алантијазис (грч. alias, allantos кобасица) мед.
обољење услед тровања кобасицом; боту-
лизам.
алавтоида (грч. alias, eidos изглед, вид, облик)
зоол. зачедна бешика, зачедница, омотач за-
метка код виших кичмењака (сисара, риба и
гмизаваца), помаже код гмизаваца и птица ди-
сање, a код сисара још и исхрањивање за-
метка.
алантоидна течност JOO.I. течност која се налази
између алантоиде и амниона.
алантотоксикон (грч. alias, allantos кобасица,
toksikon отров) хем. отров који се развија у
поквареним џигерњачама и крвавицама.
ала прима (итал. alia prima) ми. одмах, најед-
ном сликати, тј. без претходног грунтирања.
аларм (фр. alarme, итал. all'arme) вој. узбуна. по-
зив или знак ка оружју; немир, неспокојство,
забринутост; страх.
алармантан (фр. alarmant) узнемирујући, који
узнемирује, који изазива или ствара неспо-
којство и забринутост. обеспокојавајући.
алармирати (фр. alarmer) узбунити, узбуњивати,
правити узбуну. позвати ка оружју; узнемири-
ти, застрашити, обеспокојити.
алармист (фр. alarmiste) разносач узнемирују-
ћих вести.
алас (мађ. halšsz) онај који се бави риболовом,
рибар; халас.
алат (тур. al црвен, at коњ) алатаст коњ, риђан.
алат (арап. alat. тур. alSt) прибор, све што je
потребно за рад, нарочито ручни, оруђе.
алата (лат. afferre донети. доносити, allatus доне-
сен) П.1. све оно што жена донесе собом кад се
удаје, мираз, прћија.
алатив (фр. allatif) у угро-финској језичкој гру-
пи назив за падеж којим се обележава предмет
коме je упућена нека радња. на коме he се
остварити нека радња.
алатрација (нлат. allatratio) лајање на: напад на
неког грдњама.
алатура (нлат. allatura, afferre доносити) прав. ми-
раз: додатак у новцу за издржавање куће.
алатурка
алатурка (итал. alia turca) на турски начин, no
турски (за разлику од европског, западњач-
ког); суир.: алафранка.
алаун (нем. Alaun, лат. alumen) стипса.
алафранка (итал. alia franca) на европски начин,
no европски, no западњачки (за разлику од
турског, оријенталског, исламског); суир.: ала-
шурка.
Алах (apan. Allah, ilah бог) у исламу једини,
јединствени и свемогући Бог.
алација (нлат. alatio, лат. alatus крилат) давање
крила; фт. узбрзање, пожуривање.
алба (лат. albus бео) дуга бела туника код старих
Римљана; бела, до земље дуга, кошуља като-
личких свештеника за време мисе.
Алба Грека (лат. Alba Graeca) један од старих
назива за Београд.
албанологија наука која се бави проучавањем
албанског језика, књижевности и културе.
албатрос (енг. albatross) зоол. велика бела морска
птица која наговештава буру.
албација (нлат. albatio) бељење, сјајање мета-
ла, нарочито бакра; посребравање метала; то-
божње претварање бакра у сребро; албифики-
ција.
албедо (лат. albus бео, светао, сјајан) број ко-
ји показује моћ одбијања светлости од тела
које само не светли; потпуно бело тело имало
би албедо = 1, јер би одбило сву светлост.
албертотипија GIUS. израда типографских плоча
фотографским путем, названо no проналаза-
чу, минхенском фотографу Јозефу Алберту
(1825-1886).
Албертина збирка цртежа и гравира у Бечу, јед-
на од најбогатијих у Европи (преко 600.000
листова); основао je војвода Алберт од Сак-
сен-Тешена (1738-1822).
албинизам (лат. albus бео) мед. наследно одсуство
бојене материје, пигмента у кожи код људи и
животиња, услед чега кожа и коса изгледају
беле. a очи црвенкасте.
албино (шп. albino, лат. albus бео) мсд. онај који
болује од албинизма.
Албион (келт. „брдска земља") старо, данас са-
мо песничко име Велике Британије.
албит (лат. albus бео) мин. бели фелдспат.
албификација (нлат. albification) в. албација.
алболит (лат. albus бео, грч. lithos камен) врста
одличног белог цемента.
албуго (лат. albugo) мед. бела мрља на рожњачи
ока.
албум (лат. album белина) књига са празним ли-
стовима, коју треба испунити фотографија-
ма, сликама, цртежима, маркама и др.; споме-
нар; често назив за уметнички, музички или
песнички зборник; лонгплеј плоче познатих
певача.
албумен (лат. albumen беланце) хсм. беланче-
вина.
албумин (лат. albumen) .«<.«. беланчевинаста ма-
терија, беланчевина.
албуминат (лат. albumen) д.-.u. материја која у
себи садржи беланчевине.
албуминиметар (лат. albumen, грч. metron мера)
алгологија
хем. инструмент за одређивање количине бе-
ланчевине у мокраћи.
албуминозан (нлат. albuminosus) који садржи бе-
ланчевину, беланчевит.
албуминоиди (лат. albus бео) мед. супстанције no
саставу и пореклу сличне правим беланчеви-
нама, од којих се разликују углавном no томе
што им недостају неке аминокиселине и што
су нерастворљиве.
албуминска хартија фотографска хартија за чи-
ју се израду употребљава из jaja извађена и
на топлом ваздуху осушена беланчевина.
албуминурија (лат. albumen, грч. ureo мокрим)
мед. излучивање беланчевине мокраћом, као
знак шећерне болести, болести бубрега и др.
албумозе (лат. albus бео) фи.итл. супстанце изме-
ђу беланчевина и пепШона које се стварају у
желуцу и гуштерачи за време варења.
алва (тур. helva) в. халва.
алвалук (тур. helvalik) напојница, награда, част
коју даје обично онај који обуче нешто
ново.
алваџија (тур. helvaci) онај који прави и прода-
је халву (алву) и напитак од кајмака, куку-
рузног брашна и др. (боза); сластичар.
алвеариј(ум) (лат. alvearium) кошница, пчела-
ник, трнка; један део ушне шупљине у којој
се скупља ушна маст.
алвеоларан (нлат. alveolaris) који се тичс зубних
лежишта; ћелијаст, ћелијски; алвеоларни
живци вилични живци.
алвеоле (лат. alveoli) 1. штт. мале дупље, јамице
и мехурићи у појединим деловима тела, нпр.
лежишта за зубе у вилицама. плућни мехури-
ћи, у којима се врши измсна гасова за врсме
дисања и др.; 2. воштане ћелије у пчелињем
саћу.
алвус (лат. alvus) mam. трбух; меу. столица, измет.
алгаритам (apan., грч. rythmos) в. алгоритам.
алге (лат. algae) omu. окреци, криптогамне воде-
не биљке, бесцветнице, Шалофите са биљним
зеленилом (хлорофилом).
алгсбра (apan. al-gebr) миш. „састављање раздво-
јених делова", део математике који истражује
односе и својства бројева помоћу општих
знакова; рачун симболима no одређеним зако-
нима; уџбеник алгебре.
алгебрист(а) онај који се бави алгебром, зналац
алгебре.
алгема (грч. algema) мед. бол.
алгетичан (грч. algeč осећам бол) болан, боле-
шљив, настао услед бола.
алгија (грч. algeo осећам бол) « 9 . бол живаца,
неуралгија.
алгинитом угаљ створен од остатака водених би-
љака, најчешће алги; отуда и назив.
алгол (скр. од енг. algorithmic language алгори-
тамски језик) рач. програмски језик који се
углавном користи код решавања научно-тех-
ничких проблема.
алголагнија (грч. đlgos бол. lagnei'a обљуба).««/.
уживање у болу, пожуда за болом, израз који
обухвата мазохизам и садизам.
алгилогија (лат. alga, грч. logi'a) s s . наука о
алгама, окрецима.
алгонкиј(ум)
алгонкиј(ум) (према називу групе индијанских
племена Северне Америке - Алгонки) прет-
камбријско доба у развитку Земље из којег су
познати први трагови живота.
алгоризам (арап., грч. rythmcs) в. алгоритам.
алгоритам (арап., грч. rythmos однос) 1. вешти-
на рачунања, четири основне рачунске радње
и уџбеник о томе (израз потиче од арапског
математичара Мохамеда ибн Муса Алхариз-
ми); 2. логички алгоритам покушај да се ло-
гичке операције замене цифрама и рачунским
методама, дакле, покушај једне математич-
ке или симболичке логике; опште усвојен на-
чин припреме за дигиталне рачунаре; у сред-
њем веку употребљавали су се и изрази алго-
ризам, алгаритам.
алгоспазмус (грч. algos bol, spasmćs грч) мед. грч
мишића праћен болом.
алгофилија (грч. algol бол, philia наклоност,
љубав) болесно задовољство у болу, уживање у
болу.
алгофобија (грч. algol бол, phobćo бојим се)
претеран страх од бола.
аЛГОфОН (грч. algOS бОЛ, phĆnOS убИСТВО) мед.
средство против зубобоље од слачичиног уља
и шпиритуса.
алграфија (грч. graphi'a) шии. поступак при рав-
ном штампању алуминијским место каменим
плочама, који одговара литографији.
Алдебаран (арап.) асшр, „воловско око", звезда
прве величине, јасно црвене светлости, у са-
звежђу „Бика".
алдехид (нлат. alcohol, dehydrogenatus лишен во-
доника) хем. алкохол лишен једног дела водо-
ника, органска хемијска течност љута мириса.
алдобрандинска свадба римска зидна слика про-
нађена 1606. год.; припадала je кардиналу Ал-
!
добрандинију.
алдум (тур. aldim) злато.
алдумаш (тур. aldim akcesi) чашћење које чини
купац након куповине на пазару или у чарши-
ји; напојница.
але! (фр. allez) хајдете, иди. напред!
алеа јакта ест (лат. alea jacta est) ПОСЛ. коцка je
бачена, тј. коначно сам се одлучио на неко
дело, сад куд пукло да пукло! Цезареве речи
када je прешао Рубикон.
алеатико (итал. aleatico) врста одличног слатког
тосканског црвеног вина од мускатовог
грожђа.
алеатор (лат. alea коцка. aleator) играч коцком,
играч на срећу, коцкар.
алеаториј(ум) (лат. alea коцка, aleatorium)
играчница, коцкарница.
алеаторика (лат. alea коцка) муз. извођење које
се темељи на случајности; настала je у новој
музици свођењем композиције на низ образа-
ца чији се поредак препушта вољи извођача.
алеаторни (лат. alea коцка) случајан; маш. алеа-
торна променљива: случајна променљива.
алев (перс.) црвен, пламене боје.
алегат (лат. allegatum) наведено место, навод,
навођење, позивање на неки закон; ai. але-
гата.
30 александријски
алегација (лат. allegatio) навођен,е, позивање на
спис, дело или писца; навођење чињенице;
тврђење.
алегорија (грч. allegon'a) поеш. говор у коме се
појмови и мисли исказују друкчије, a не ре-
чима које их директно изражавају, сликовит
говор, сликовито објашњење појма или
мисли.
алегорисати (грч. allegorćo друкчије изражавам,
друкчије приказујем) сликовито говорити
или писати; изражавати мисли завијено, у сли-
кама, a не директно.
алегорист(а) (грч. allegorikds) онај који прика-
зује нешто у сликама, сликовито.
алегоричан (грч. allegorikos) исказан сликом,
сликовит, завијен.
алеграменте (итал. allegramente) муз. в. алегро.
алегретино (итал. allegrettino) муз. умерено але-
грето.
алегрето (итал. allegretto) муз. мање живо, мање
весело, мање брзо него у алегро.
алегрисимо (итал. allegrissimo) муз. врло живо, вр-
ло весело, што живље; алегро асаи, алегро ди
молто.
алегро (итал. allegro) муз. весело, живо, брзо; као
именица: комад који треба изводити весело,
живо и брзо; алеграменте.
алегро асаи (итал. allegro assai) муз. в. алегри-
симо.
алегро виваче (итал. alegro vivace) муз. живахно.
алегро ди молто (итал. allegro di molto) муз. в.
алегрисимо.
алегро кон брио (allegro con brio) муз. врло весе-
ло, са жаром, ватрено; алегро кон спирито,
алегро кон фуоко.
алегро кон MOTO (итал. allegro con moto) муз. уз-
буркано, хитро, брзо.
алегро кон спирито (итал, allegro con spirito) муз.
в. алегро кон брио.
алегро кон фуоко (итал. allegro con fuoco) муз. в.
алегро кон брио.
алегро маестозо (итал. allegro maestoso) муз. од-
мерено хитро, са достојанством.
алегро ма нон тропо (итал. allegro ma non trop-
po) муз. не одвише брзо.
алегро модерато (итал. allegro moderato) муз.
умерено весело, умерено брзо.
алегро нон танто (итал. allegro non tanto) муз. не
много брзо.
алегро фуриозо (итал. allegro furioso) му3. страс-
но и брзо.
алеја (фр. allće) дрворед; шеталиште између два
реда дрвећа; узан пролаз.
алејкум селам (тур. 'alaykum-u-ssalam) мусли-
мански поздрав: мир међу вама!
александризам књижевност и критичка начела
хеленистичких писаца (око 325 - око 30. год.
пре.н.е.); примењује се на модерну књижев-
ност и критику када се циља на њихово зани-
мање за језички експеримент, мит, еротику,
форму, мало познате области историје и кн>и-
жевности, те подробно проучавање књижевног
текста.
александријски који се догодио у Александрији,
александрина 31
који потиче из Александрије, поморског гра-
да у Доњем Египту, који je основао 331. пре
н.е. Александар Велики и био je у првим ве-
ковима пре и после наше ере главно седиште
грчког образовања и грчке књижевности; оту-
да: александријска библиотека, александриј-
ски граматичари, александријски филозофи
(александријска школа), и др.
александрина свили слична тканина од лана и
памука.
александринац иоеш. дванаестерац, шестостопни
стих са цезуром после шестог слога, назван no
великом старофранцуском роману о Алексан-
дру Великом, из XII века; класичан стих
Француза.
александринци овим се именом зове 70 алексан-
дријских научника-тумача; _vs. Септутинта.
александринство научно ситничарство, сува уче-
ност ради учености, без икакве везе са ствар-
ним животом, као нпр. у XVII веку.
александрит (грч.) мин. врста драгог камена.
алексија (грч. a-, lexis говор) псих. поремећај
који се испољава при читању било као неспо-
собност да се прочита нека реч (вербална
алексија), било као неспособност да се препоз-
на неко слово (словна алексија).
алексин (грч. alexo помажем, штитим) .«•.«. свака
материја крвног серума која раствара стране
ћелијице.
алексипиретикон (грч. alexo браним, руг ватра)
мед. средство против грознице.
алексит (грч. alexo браним) мед. средство за спа-
савање и помоћ, нарочито противотров; алск-
ситеријум.
алекситеричан (грч. alexeterios) који дејствује
као противотров, противотровни.
алексифармакон (грч. alcxo браним, pharmakon
лек) мед. лек против тровања, противотров.
алексифармација (грч.) наука о противотро-
вима.
алектација (лат. allectatio) мамљење, примам-
љивање, изазивање дражи; чист рад (у бакро-
резу).
алектриомантија (грч. alektryon петао, manteia
прорицање) прорицање no певању петлова.
алектриомахија (грч. alektryon петао, mache
борба) борба петлова (као слика истинске
борбе код старих Грка била веома омиљена
забава).
алел (скр. од алеломорфј ?™. један од два или
више облика једног гена на истом месту хомо-
логих хромозома.
алеломорф (грч. allelon наизменичан, morphe
облик) в. алел.
алелопатија (грч. allelon наизменичан, pđthos
доживљај, деловање, утицај) наука која се ба-
ви проучавањем биохемијских утицаја изме-
ђу биљака.
алелофторија (грч. allelon међусобни, узајам-
ни, phtei'ro уништавам, allelophthoria) фил.
израз којим je Аристотел назвао нагон, у
природи и животињском свету, за немилосрд-
ном међусобном борбом и уништавањем.
алелуја (хебр. hallal, hilel jah хвалите бога) при-
алиби
пев у црквеним песмама; песма у славу бога;
алилуја.
алем (арап. 'alam знак, симбол) неки драги ка-
мен „спрам кога се види вечерати, у no ноћи
као у no дана" (нар. песма); у арапском, поред
осталих многих значења, ова реч значи и по-
злаћена јабука на врху минарета.
алеманда (фр. allemande) мУл. игра у 2/4 или 4/4
такту, умереног темпа (немачког порекла).
Алемани (нем. Alemannen) старонемачки назив
главног и највећег дела становништва јужне
Немачке, за разлику од владајућих Франака
(отуда Французи и данас зову Немачку „Але-
мањ", тј. земља у којој живе Алемани).
алеитандо (тал. allentando) «. попуштајући,
задржавајући, успоравајући; аленШато.
алеитато (тал. allentato) «, в. алентандо.
алеитеза (грч. allos други, thćsis положај, мета-
ње) мед. присуство страних тела у човечјем
организму и болест која услед тога настаје.
алеопат (грч. alloTos друкчији, pathos болест)
мед. в. алопат.
алеопатија (грч. alloTos, pathos) мед. в. алопа-
Шија.
алергени (грч. allos други, ćrgon дело) мед. суп-
станције животињског или биљног порекла ко-
је у преосетљивих особа изазивају алергију.
алергија (грч. allos, ergon) мед. промењена спо-
собност реакције организма на неку врсту за-
разних клица којима je тај организам већ
једном раније био заражен.
алергичан (грч. đllos, ergon) мед. који пати од
алергије.
алертор (фр. alerte) уређај на локомотиви који
машиновођу и његовог помоћника спречава
да заспе јер се сваких 18 секунди мора притис-
нути.
алет (арап. hhilat) одело; свечана, почасна хаљи-
на којом je султан даривао везире.
алетиологија грч. aletheia истина, logia) наука
(или: учење) о истини.
алетофил грч. alethes истинит, philos пријатељ)
пријатељ истине, онај који воли истину; фи-
лалеш.
алеуромантија (грч. aleuron пшенично брашно,
manteia) прорицање из брашна које се прино-
си на жртву.
алеурометар (грч. aleuron брашно, mćtro мера)
инструмент за испитивање ваљаности и чисто-
he брашна.
алеурон (грч. aleuron пшенично брашно) бош.
округласта и кристализована органска твар,
слична зрнцу, у биљним ћелијама, састављена
од кристализоване беланчевине.
алеуронат (грч. aleuron пшенично брашно) вош.
беланчевина која се налази у пшеници.
алеф (хебр. aleph) прво слово јеврејског и фе-
ничанског писма; уи. алфа.
алиби (лат. alibi) ирав. другде, на другом месту,
стварна неприсутност једне особе на неком
месту, где je та иста особа, према тврђењу
неке друге особе, у одређено време тобоже би-
ла; докалати свој алиби значи: доказати да у
извесно време нисам био на извесном месту.
алигатор
алигатор (тал. alligatore, шп. el lagarto) зоол аме-
рички крокодил; кајман.
алигација (лат. alligatio) мешавина метала не-
једнаке вредности у једну масу, слитина, сме-
са. легура; фиг. примеса, примесак, додатак;
алијажа.
алигациони рачун (лат.) рачун којим се изнала-
зи однос у којем треба измешати две врсте
робе различитих цена како би се добила сред-
ња врста no унапред одређеној цени.
алигирати (лат. alligare) слити, сливати, смеша-
ти; легирати.
ализари (шп. alizari) бош. левантински броћ; ко-
рен броћа.
ализарин (шп. alizari) хем. лепа црвена боја која
се данас добива из антрацена, док je раније
. добивана из корена броћа; ализаринско мо-
дрило најлепша и најпостојанија ализарин-
ска модра боја, исте вредности као и индигова
модра боја; уњ ализари.
алиирати (фр. allier) везати савезом, склопити
савез, удружити, свезати браком, опријатељи-
ти; обично: алиирати се.
алија (арап. 'aliya) празна и ненасељена спахиј-
ска земља.
алијажа (фр. alliage) в. алигација.
алијанса (фр. alliance) спајање, удруживање; са-
вез; орођавање, пријатељство; брачна веза;
Света алијанса (фр. belle alliance), лепи или
• свети савез између Русије, Пруске и Аустрије
1815. год.
алијас (лат. alias) иначе, сем тога, другим пу-
тем, друкчије.
алијенацнја (лат. alienatio) отуђивање, отуђе-
., ње; размена, продаја, залог; мед. одступање од
i природног стања; духовно растројство (лат.
alienatio mentis).
алијенизам (лат. alienus туђ, фр. alićnisme) мед.
душевно растројство, лудило.
алијенирати (лат. alienare) прав. отуђити, отуђи-
вати, уступити другом (право или својину):
• одвратити, премамити (муштерије); полу-
дети.
алијенист(а) (фр. alićniste) лекар за душевне бо-
лести.
аликанте (шп. alicante) врста шпанског вина из
околине града Аликанте.
аликвантан (лат. aliquantum) маш. који се садржи
у већем броју, али овај није њиме дељив без
остатка, нпр. 5 и 7 су аликванте или али-
квантни делови броја 12; супр. аликвотан.
аликвота (лат. aliquoties) мат. број који се садр-
жи у другом броју без остатка, нпр. 2, 3, 4, 6 су
аликвоте броја 12.
аликвотан (лат. aliquoties) који се садржи у ве-
ћем броју без остатка.
аликвоти (лат. aliquotes неколико пута) муз. про-
сти тонови, непосредно нечујни, чије се уче-
••
•• станости налазе у целобројним односима и
граде сложен, чујан тон.
алилуја, в. алелуја.
алим (арап.) учен, образован човек; уа. улема.
алнмент(а) (лат. alimenta) ti. новац за издржава-
ње и васпитање ванбрачне деце.
32 алкалиметар
алиментар (лат. alimentarius) прав. онај који no
неком завештању прима издржавање.
алиментарна интоксикација мед. тровање
храном.
алиментација (лат. alimentatio храњење) исхра-
на; издржавање. нпр. ванбрачне деце.
алиментирати (нлат. alimentare) исхрањивати,
издржавати, снабдевати храном.
a лимине (лат. a limine, с прага) одмах, сместа,
одлучно (нпр. одбити неки предлог, понуду,
савет и сл.).
алимфија (грч. a- не, без. лат. lympha вода) мед.
недостатак лимфних жлезда.
ал ингросо (итал. ali ingrosso) шрг. на велико; ys.
ан гро.
алинеја (лат. a од, linea ред) нов ред. нови пасус,
нови параграф; одељак који почиње новим,
нешто увученим редом.
алињирати (фр. aligner, лат. a linea) поређати у
једном правцу, поравнати no концу, дотерати
под конац, постројити, уредити, сврстати.
алиптика грч. aleipho мажем. трљам) вештинама-
сирања, наука о лечењу трљањем.
алир(а) (фр. allure) ход, начин кретања; траг
дивљачи; фш. начин хода и држања неког чове-
ка, понажање, владање.
алискаф (лат. ala крило, грч. skžphos лађа) вози-
ло с крилима,хидрокрилац. водокрилац.
алитерација (нлат. aliteratio) sortu, песничка фи-
гура која се састоји у томе да више речи у
једном стиху почињу једним истим сугласни-
ком, нпр.: „Она поји no путу путнике".
алитерисати (лат. ad littera слово) правити али-
терацију; случајно или хотимично понављати
иста слова, исте слогове.
алнтеровањс (фр. aliter наслагати) ш«. поступак
оплемењивања површине метала (најчешће
гвожђа) образовањем легуре алуминијума и
оплемењеног метала.
алитура (лат. alere хранити, alitura) храњење,
исхрана, способност тела да хранљивим соко-
вима надокнади оно што je изгубило.
алифатична једињења u-.< органска једињења у
чијим су молекулима атоми угљеника повеза-
ни међу собом у виду јединственог или разгра-
натог ланца.
алка (тур. halka) в. халка.
алказар (арап.) дворац, двор. палата.
алкалесценција (нлат. alcalescentia) хем. прео-
влађивање једног алкалија; развијање алка-
лија који се брзо испарава тј. амонијака.
алкалесцирати (нлат. alcalescere) хем. развијати
алкалиј који се брзо испарава (амонијак).
алкали (арап. halkah) *<•*. со која се добија из
пепела морских биљака; поташа.
алкализација (нлат. alcalisatio) хем. произвођење
(или: добивање) лужне соли.
алкализовати (лат. alcalisare) хем. производити
(или добијати) лужну со.
алкалиј (арап. halkah) хем. со која се добива из
пепела морских биљака; поташа.
алкалије (арап.) cu хем. хидроксиди алкалних ме-
тала, имају бљутав укус и веома су отровни.
алкалиметар (арап., halkah грч. metron мера)
алкалиметрија 33
хем. справа којом се одређује количина чистих
или са угљеном киселином спојених алкалија
у поташи или соди.
алкалиметрија (арап. halkah, грч. metron мера)
хем. наука о испитивању соде или поташе;
испитивање соде и поташе помоћу алкали-
меШра.
алкални метали хем. метали прве групе период-
ног система: литијум, натријум, калијум, ру-
бидијум, цезијум и францијум; електропози-
тивни су, хемијски најреактивнији, разлажу
воду; водени раствори њихових хидроксида и
оксида имају алкално дејство.
алкалоиди (арап. halkah, грч. eldos) хем. азотни
органски спојеви биљног порекла, отровни и
горка укуса; до данас их je у хемији познато
више од сто (кинин, кокаин, кофеин, атропин,
морфин, никотин, стрихнин, теобромин и
др.), од којих су неки веома лековити.
алка-селцер (нем. Alka-Seltzer, арап. al-kili пе-
пео, поташа) средство које се узима после
претеране употребе јела, алкохола и дувана.
алкатифа (арап., шп. alcatifa) фини оријентал-
ски ћилим, са основом од вуне и свиле, a ша-
ром од златног и сребрног конца.
алкејски стих (грч. Alkaios) ПО«П. стих од пет
стопа, од којих су прве три и тгоследња јамби,
a четврта анапест (~ - - - ^ - - ^ - ^ - ) , назван no
славном грчком лиричару Алкеју, из Митиле-
не на Лезбосу, који je живео 600. год. пре
наше ере; алкејска строфа строфа од четири
стиха, од којих два једанаестерца, један деве-
терац и један десетерац.
алковн (apan., al-qubeh, шп. alcoba) одељење
одређено за спавање које не прима светлост
директно споља, неко тек из других одељења,
кроз стаклена врата и прозоре; удубљење у
соби са постел>ом; ложница.
Ллкоран (apan. Al-qur'an) в. Коран.
ал корзо (итал. al corso) трг. no курсу, no садаш-
њој вредности новца.
алкотест (кованица од делова речи alkohol и лат.
testis сведок) провера количине алкохола у не-
ком организму.
алкохол (apan. al-qohhlu) 1. најбољи, савршено
пречишћен прах, нпр. од коре кина-дрвета,
железа и др.; 2. потпуно пречишћен шпиритус
излучен из вина, пива, ракије и др.; опојно
пиће.
алкохолат (apan.) чврсто хемијско једињење
алкохола са неком соли.
алкохолатура (apan.) хем. мешавина свежих биљ-
них сокова са алкохолом.
алкохоли (apan.) ПЛ. хем. органска хемијска једи-
њена угљеника, водоника и кисеоника.
алкохолизам (apan.) општи назив за све штетне
утицаје на човечји организам и друштво који
долазе услед прекомерне употребе опојних
пића, нарочито ракије.
алкохолизација (apan.) хем. ослобођење шпири-
туса од воде, пречишћавање алкохола; меша-
ње алкохола са неком течности.
алкохолизовати (apan.) хсм. пречистити до степе-
на највеће финоће, нпр. неки прах; излучити
алодијална добра
шпиритус из неке течности; ослободити од во-
де; помешати са алкохолом.
алкохоличар (apan.) човек који je сувише одан
уживању алкохолних пића, пијаница.
алкохолометар (apan., грч. metron мера) справа
за одређивање количине алкохола у неком
опојном пићу.
Алкуран (apan. Al-qur'an) в. Коран.
алмавива врста кратког огртача, названог, веро-
ватно, no грофу Алмавиви, јунаку бомарше-
ове комедије и Моцартове опере „Фигарова
женидба".
Алмагест (apan. al, грч. magiste, syntaxis) наслов
арапског превода астрономског дела Птоло-
мејевог; грч. megžle syntaxis, лат. magna con-
structio велики склоп.
алмада, алмадет (apan. al ma'dijat) црначки ча-
мац од коре дрвета; врста брзе једрилице у
источној Индији.
алмаз (грч. asamas, тур. elmas, apan. almas) дија-
мант.
алма матер (лат. alma mater мати која храни)
„часна мајка", универзитет, велика школа.
алманах (apan. al-manakh) календар; годишњак,
зборник који излази годишње.
алмандин (no граду Алабанда у Малој Азији)
мин. црвенољубичасти гранат (полудраги ка-
мен).
алмарада (шп. almarada) бодеж са три реза.
ал марко (итал. al marco) трг. према чистој тежи-
ни злата и сребра.
алморахам (apan.) први месец у години no араб-
љанском календару.
алмукантарат (apan.) асшр. круг на небу парале-
лан са видиком, хоризонтом.
ало- (грч. allos) предметак у сложеницама са зна-
чењем: други, друкчији, различит, нпр. ало-
ген, исп. алотиген.
алогандромелин (грч. allos други, aner, andros
човек, melos уд) зоол. наказност која се састо-
ји само у томе што нека животиња има удове
сличне човечјим.
алоген (грч. šllos други, genos род) странац, ту-
ђинац.
алогија (грч. alogia) неразумност, несмишље-
ност, бесмислица, глупост; исих. неспособност
говора, најчешће као последица можданих
оштећења.
алогичан (грч. a-, logćs ум, разум) који није у
складу са здравим разумом, неразуман, нело-
гичан.
алоготрофија (грч. alogos противан сврси, tre-
pho храним) мед. несразмерна угојеност поје-
диних делова тела; несразмерност у развитку
удова услед неједнаке и несразмерне исхране
појединих делова тела.
алограф (грч. allos други, grapho пишем) туђ ру-
копис, туђ потпис; литп. други, варијантни
облик графеме.
алодијалан (нлат. allodialis) слободан од плаћа-
ња данка.
алодијална добра (стнем. al-, 6t) имања која су
постала од ленских - феудалних, но с том раз-
ликом што je сопственик могао њима слобод-
но располагати, задужити их, продати или
оставити некоме у наследство.
алодиј(ум)
алодиј(ум) (стнем. al-6t) слободно добро, тј.
оно које није добивено у лено, него које je
потпуна сопственост, наслеђено добро.
алодоксија (грч. illos други, doxa мишљење)
друкчије (или: погрешно) мишљење или уче-
ње; уп. хетеродоксија.
алоин (грч. alće) хем. материја коју садржи у себи
лишће биљке алоје.
алоја (грч. alće) бош. тропска и медитеранска
биљна врста из чијег се лишћа цеди горак
сок, од кога се справљају лекови.
алокатор (лат. alocatio додавање, додатак) екон.
узрочник додатних намена и издатака.
алокацнја (нлат. allocatio) додавање, додатак;
трг. одобравање неког рачуна, или ставке доц-
није унесене у рачун.
алоквиј(ум) (лат. alloquium) в. алокуција.
алоквирати (лат. alloqui) ословити, ословља-
вати.
алокуцнја (лат. allocutio) ословљавање; кратка
беседа, кратак говор, нарочито говор којим
папа поздравља кардиналски сабор; алок-
вијум.
алолалија (грч. šllos други, lalćo брбљам, гово-
рим) мед. прављење омашака у говору, погре-
шан говор.
алометрија (грч. žllos други, друкчији, metria
мерење) биол. различит раст сродних делова
организма.
аломорфи (грч. allos други, morphe облик) 1.
различити кристални облици минерала истог
хемијског састава 2. лингв. сви морфи који
припадају истом морфему; облици једног
морфема који се разликују no звучању без
обзира на то да ли су или нису међусобно
заменљиви; нпр. она, њу, ју, je.
аломорфизам (грч. đllos, morphe облик) слич-
ност или идентичност структуре двеју суп-
станција са различитим кристалним обли-
цима.
аломорфија (грч. allos, morphe облик) хем. в.
алотропија.
алон (фр. allons) хајдмо!, напред!, ура!
алонж (фр. allonge) шрг. лист који се приклапа уз
меницу, a на који се стављају индосаменШи;
продужак, продужетак, наставак (нпр. на не-
ком столу); дуг конопац помоћу кога се коњи
уче касању.
алониман (грч. žllos други, onyma име) под дру-
гим (или: тућим) именом.
алопат (грч. illos, pšthos болест) шд. лекар који
лечи помоћу алопаШије; пријатељ, пристали-
ца алопатије; уп. алеопат.
алопатнја (грч. allos други, pšthos бол, болест,
патња) деловање лекова на организам супрот-
но деловању болести; нпр., кад болест изазива
повишену температуру даје се лек који je
снижава; супр. хомеопатија.
алопекија (грч. alopekia опадање длака, косе)
мед. болест опадања косе, ћелављење, ћела-
вост; алопеција.
алопеција мед. в. алопекија.
алопластика (грч. šllos други, plšssein уобличи-
ти, уобличавати) мед. замењивање једног из-
34
губљеног дела тела другим узетим од некога
другог; ШранспланШација.
алопсихичко (грч. allos други, различит, psyche
душа) оно што припада психи a створено je у
односу на спољни свет.
алотеза (грч. žllos, thćsis постављање) лингв. пре-
лажење једног гласа у други.
алотиген (грч. allothi на другом месту, gennšo
рађам) који je постао другде.
алотман (енг. allotment делити, раздавати) уго-
вор између путничке агенције и хотела; хотел
обезбеђује одређен број лежаја и пружа друге
хотелске услуге, a агенција се обавезује да
попуни уговорене капацитете.
алотрнје (грч. allćtrios туђ) ил. споредне (или:
туђе) ствари, туђа занимања: неред, непри-
стојност.
алотриодонтија (грч. allćtrios, odiis зуб) намеш-
тање туђих, вештачких зуба.
алотриологија (грч. allćtrios, logćs говор) меша-
ње (или: уметање) страних ствари у говор.
алотриофагија (грч. allćtrios phagein јести) мед.
болесна жеља за једењем ствари које нису за
јело.
алотропан (грч. šllos други, trćpos начин) хем.
који се појављује у више различитих облика
или стања.
алотропнја (грч. allos, trćpos) хем. својство тва-
ри, супстанције, елемента да се појављује у
посве различитим облицима, нпр. угљеника да
постоји као графит и дијамант; аломорфија;
уп. изомерија.
алотрофија (грч. žllos, trophe храна) биол. особи-
на људи, животиња и бесхлорофилних биљака
да не могу живети од анорганских једињења,
него им je потребна органска храна; супр.
аутотрофија.
алофон (грч.) глас који представља једну од
фонетских варијанти (иначица) истог фоне-
ма; нпр. у српскохрватском, задњенепчано н у
изговору испред к или г (Анка, танго и сл).
алохорнја (грч. žllos, chorćo идем, распрости-
рем се) биол. распростирање плодова и семена
посредством спољашњих фактора: ветром, жи-
вотињама, водом.
алохроизам (грч. allochroos промењене боје)
мењање (или: преливање) боја.
алохтон (грч. žllos други, chthon земља) који je
пореклом из неког другог места или краја.
алпака (пер. alpacca) 1. зоол. врста перуанске ла-
ме, веома цењене no својој одличној вуни; 2.
кордиљерска тканина од алпакине вуне; 3. хем.
галвански посребрена слитина, ново сребро.
ал пари (итал. al pari) шрг. једнак, који има
једнаку вредност, исте вредности или садржи-
не; једнакост номиналне и стварне вредности,
нарочито код новца.
алпијски (лат. Alpes, alpinus) који припада Ал-
пима, који има облик Алпа; алпијска pača,
мали, кратке лубање и смеђе боје лица људи
који живе око Алпа, у источној и јужној
Европи.
алпини (итал. alpini) вој. алпински ловци, итали-
јанске и француске трупе, од 1872, за чување
и заштиту алпијских долина.
алпинизам 35
алпинизам (лат. Alpes) познавање и проучавање
Алпа, нарочито: пењање на Алпе; у ширем
смислу: сва научна и спортска бављеша висо-
ким планинама; планински спорт, планинар-
ство.
алпинист(а) проучавалац Алпа, пењач на Алпе;
планинар.
алпинистика (лат. Alpes) в. алпинизам.
алпинум (лат. alpinum) врт засађен алпијским
биљкама, нарочито вештачки брежуљак у врту
засађен алпским биљкама.
ал пјачере (итал. al piacere) муз. no вољи, према
допадању, како се хоће.
ал пјачименто (итал. al piacimento) муз. в. ал
пјачере.
алпорама (лат. Alpes, грч. oržo гледам, видим)
посматрање (или: разгледање) високих плани-
на, поглед на глечере, ледњаке.
ал пунто (итал. al punto) у тачку, савршено тач-
но, потпуно сагласно; a пунто.
алрауна (стнем. alruna, нем. Alraune) у немач-
кој митологији: дух који прориче, доцније
неко мало демонско биће у човечјем облику;
no томе назван корен мандрагоре, који je
сличан човечјем лику, из кога су, no старом
веровању, постали ти патуљци-пророци; гата-
лица, чаробница.
ал ригоре ди темпо (итал. al rigore di tempo) муз.
строго у такту.
АЛС (скр. од антилимфоцитни серум) мсд. серум
који сузбија имуне реакције код пресађива-
ња органа.
ал секо (итал. al secco на суво) сликање на сувом
зиду.
ал сењо (итал. al segno) муз. понављање једног
одељка од извесног знака.
алстер в. улстер.
алт (лат. altus висок, итал. alto) да. други глас,
виши средњи глас; певач који пева алт; мезо-
-сопран.
алтан(а) (лат. altus, итал. altana) арх. балкон,
испуст, доксат на горњим спратовима неке
грађевине.
алта отава (лат. alta ottava) муз. израз којим се
означује да треба изводити за октаву више.
алтар (лат. alta ara висок жртвеник) в. олтар.
алтеја (грч. althaia, лат. althaea) бош. бели слез,
биљка чији се корен употребљава као лек про-
тив кашља.
алтеранције (нлат. alterantia) вл. мед. в. алтера-
Шива.
алтера nape (лат. altera pars други део) друга
страна, противна, противничка страна.
алтератива (нлат. alterativa) ПЛ. мед. лекови који
изазивају промену, који постепено побољша-
вају сокове.
алтерација (нлат. alteratio) мењање на горе,
промена, измена, преобраћање, преиначење;
погоршање; оштећење; узбуђивање; узбуђе-
н>е, ужасавање, гнев; муз. акорд или тон пови-
шен или снижен хроматским знаком.
алтер ero (лат. alter ego други ja) 1. лице које je
од другог неког лица овлашћено да може пот-
пуно у његово име радити, заменик, заступ-
ник; 2. човек no мишљењу и осећању потпуно
алтист(а)
близак и сродан другом неком човеку, истоми-
шљеник.
алтеркација (лат. altercatio) препирка, распра,
свађа; расправљање, дискусија.
алтернатива (лат. alternativa) избор између дво-
га, опредељивање за једну од две одлуке, тежак
избор једне од двеју могућности; лог. алтер-
нативни судови су 1. они који се могу један
другим заменити a да се њихов смисао ипак не
измени, нпр.: „Галилеј je открио законе пада-
ња", или: „Законе падања открио je Галилеј";
2. они дисјунктивни судови чији се предикат
састоји само из два појма који један други
искључују, нпр.: „Једно електрично тело je
или позитивно или негативно електрично".
алтернативан (нлат. alternativus) 1. наизмени-
чан; 2. супротан институцији: граничан; сино-
ним за предметак анти-, против-, проту- и кон-
тра-; 3. алтернативна медицина предохрана
и лечење природним средствима, заснованим
на искуствима народних медицина (исхрана,
лечење биљем, акупунктура и др.) и на бла-
готворном дејству природне средине (бањске
купке, соларна терапија итд.).
алтернативни покрети ванинституционални об-
лици друштвеног деловања чије присталице
заговарају схватања и практична понашања
која су различита или супротстављена званич-
но прихваћеним или преовлађујућим; нпр.
покрет „зелених" који се залаже за темељну
промену односа савремене цивилизације пре-
ма природи.
алтернативни шах врста шаха у којој са обе
стране учествују no два играча и вуку потезе
наизменично и без договарања.
алтернатор (нлат. alternator) физ. машина за про-
извођење наизменичне струје.
алтернација (лат. alternatio) размењивање, ме-
њање; лит. замена једне фонеме или фонемске
скупине другом унутар одређене речи у њеним
различитим облицима и изведеницама; најче-
шће се јавља као последица гласовних проме-
на; у опери и драми, када два или више певача
одн. глумаца тумаче исту улогу, наизменично
замењујући један другог у представама.
алтернирати (лат. alternare) смењивати се, одме-
њивати се; колебати се; мед. алтернирајућа
грозница повратна грозница.
алтерум тантум (лат. alterum tantum) још јед-
ном толико, двоструко; шрг. камате које су се
попеле до висине главнице.
алтес (фр. altesse) височанство, висост, светлост
(титула).
алтиметар (лат. altus висок, грч. теЧгоп мерило,
мера) висиномер, справа за мерење висина.
алтиметрија (лат. altus, грч. metria) вештина
или наука мерења висина.
алтин (тур. altin) 1. злато, турски златни новац,
дукат; 2. руски бакрени новац.
алтинг (дан.) исландски парламенат.
алтиора (лат. altiora) Т. више ствари, виша зна-
ња, више науке; uhu од алШиора (алциора)
ићи напред, ићи навише, тежити за вишим
стварима; алциора.
алтист(а) (итал. alto) л>-.?. певач који пева алш.
 алтокумулуси
алтокумулуси (лат. altus висок cumulus гомила)
кумулусни облаци на висини од 4-8 km; уп. ку-
мулус.
алтостратусн (лат. altus, stratus прострт) стра-
тусни облаци на висини од 4-8 km; vo.
сгпратус.
алтруизам (од итал. altrui други, лат. alteri huic
овом другом) фил. начин осећања, мишљења и
делања који се управља обзирима на добро
својих ближњих, na и целога човечанства;
љубав према ближњима, несебичност; термин
потиче од О.Конта; туизам.
алтруист(а) човек који се у свом мишљењу и
раду управља љубављу према ближњима, чове-
кољубац.
алтум силенцнјум (лат. altum silentium) дубока
тишина, дубоко ћутање.
алувијалан (нлат. alluvialis) наносни.
алувиј(ум) (лат. alluvium наплава, наплављено)
геол. најгорњи, тј. најмлађи слојеви Земљине
коре који су постали наносом.
алувио (лат. alluvio наплављење) прае. повећање
обалског земљишта услед постепеног наноса
земље и песка плављењем; ово повећање при-
пада сопственику обалског земљишта на осно-
ву тзв. алувионог права.
алуднрати (лат. alludćre) смерати, нишанити,
циљати на кога или што; посредно ругати се
или пребацивати некоме нешто, боцкати.
алузнја (лат. allusio, alludere смерати) нишање-
ње, циљање на кога или што; говорна фигура
у којој се, место праве ствари, казује њој
слична која лако може да подсети на ону пра-
ву; пр. алузиван.
алумен (лат. alumen) мин. стипса.
алумии (лат. aluminium) мин. в. алуминијум.
алуминат (лат. aluminari васпитавати, одгојити)
завод у коме се ученици, поред васпитавања, и
хране, пансион; алумнеум.
алуминиј(ум) (лат. alumen стипса) хем. елемент
"ј атомске масе 26,98, редни број 13, знак Al,
[ метал no боји и сјају стоји између сребра и
!1 платине, тврђи од цинка a мекши од бакра,
тегљив и кован, у техници веома у употреби
због мале специфичне тежине; алумин.
алуминоза (лат.) болест која се јавља због уди-
сања алуминијумове прашине.
алуминозан (лат. aluminosus) стипсаст.
алумвеум (нлат. alumneum) в. алуминат.
алуннрати (лат. luna месец) пристати летелицом
на Месец, слетети на Месец.
алфа (грч. alpha) прво слово у грчкој азбуци;
фиг. почетак; алфа u омега (a, со) прво и по-
• следње слово грчке азбуке, тј. почетак и крај
•& нечега, све и сва; алфа-зраци врста радиоак-
tA тивних зрака, потичу из атомског језгра ради-
оактивних елемената у тзв. процесу алфа-ра-
>; спада; састављени су од два протона и два неу-
трона, односно језгра атома хелијума (алфа-
•Ф честице); псих. алфа-ритам спонтана елек-
-<; трична пражњења мозга, најчешће задњих де-
i-. лова, при затвореним очима и опуштеним ми-
» шићима; откривени су на електроенцефало-
граму и трају 8-13 s; алфа-тест један од
првих групних тестова општих способности.
36 алџамија
алфабет (прва два грчка слова šlpha, beta) грам.
латинска или која друга слова, осим ћирил-
ских и глагољских, у одређеном реду; апфа-
бетски peg ред слова какав je у алфабету, тј.
a, b, с, d...
алфабетар (грч. žlpha a, beta 6) 1. списак изра-
ђен алфабетским редом; 2. почетник у читању
и писању; 3. фш. почетник у чему (у некој
науци, вештини, занату и др.).
алфа-гвожђе шехжл. стање у којем се налази гвож-
ђе при температури до 769°С; одликује се
стварањем кристалних решетки и феромагне-
тизмом.
алфа-зрацн в. под алфа.
алфанумерички (грч. alpha, лат. numerus број) у
рачунарској техници: представљање неког
појма словима, бројевима и посебним знаци-
ма, за разлику од чисто алфабетског (само
словима) и чисто нумеричког (само бројеви-
ма) кодовања.
Ал Фатах (арап. борба и победа) најстарија и
највећа војнополитичка организација пале-
стинских Арапа, основана 1965. са циљем да
брани њихова права и успостави палестинску
државу на подручјима са којих су исељени no-
ćne оснивања Израела.
алфенид метална смеса од 60 делова бакра, 30
делова цинка и 10 делова никла, галванским
путем посребрено ново сребро; назив no про-
налазачу, фр. хемичару Алфену.
алфитомантија (грч. alphiton јечмена прекру-
па, јечмено брашно, manteia) гатање у јечме-
но брашно.
ал фреско (итал. al fresco no свежем) слик. сликано
посним бојама no свеже малтерисаном зиду;
фиг. на свежем ваздуху, напољу, у природи.
Алхамбра (арап. Al-hamrah) „црвена кућа", ма-
варска краљевска палата у Гранади, најслав-
нији споменик маварске архитектуре.
алхамијадо (шп. aljamiado од арап. al agamiyya
неарапски, туђ) књижевност на једном од
европских језика писана арапском азбуком. У
Босни je до Првог светског рата написано око
педесет књига на српскохрватском језику
арапским писмом.
алхемија (арап. al-qimia) назив за најстарију
хемију, нарочито код Арабљана; доцније, у
Европи средњег века: ненаучно бављење хе-
мијом; тобожња вештина прављења злата; ал-
химија.
алхемичар (арап. al-qimia) онај који се бави ал-
хемијом, онај који прави злато вештачким
путем; тајанствени средњовековни научењак.
алхидада (арап. ал-хадат) шех. покретни лењир,
део нонијуса, за мерење углова.
алхлмија (арап. al-qimia) в. алхемија.
алциора (лат. altiora) в. алтиора.
Алцхајмерова болест (no лекару A. Alzheimeru,
1864-1915) дегенеративна болест мозга, нај-
чешће код средовечних особа, изазива губ-
љење воље и памћења; пресенилна деменција.
алчак (тур. alcak ниског раста) никакав човек,
лопов, варалица, препредењак.
алџамија (арап. al-gami) велика мухамеданска
богомоља.
A.M. 37
A.M. (енг. Air Mail) скр. за „авионска пошта".
a. м. (лат. ante meridiem) пре подне; у Вел. Бри-
танији и САД скраћеница за означавање пре-
подневних сати.
амабиле (итал. amabile) му.>. љупко, умилно, неж-
но; амабилменше, амореволе, аморозо.
амабилменте (итал. amabilmente) ш в. амабиле.
амагазинажа (фр. emmagasinage) смештање у ма-
газин; такса која се плаћа за лежарину у мага-
зину.
Амадис (фр. Amadis de Gaule) лиш. јунак једног
великог старофранцуског круга прича; фиг. ју-
нак из романа, љубавник који се понаша као
витез.
амазезис (грч. a-, masaomai жваћем) мед. немогу-
ћност жвакања хране.
амазон (грч. Amazon) СП. женско одело за јаха-
ње, амазонско одело.
амазонке (грч. a- не, без, mazćs дојка, Amazon)
миш. „оне које немају дојки", легендарне хра-
бре становнице женских држава у којима се ни-
су трпели мушкарци, сем уколико je било по-
требно ради обнављања женског становниш-
тва. По причи, њима je у детињству спаљива-
на десна дојка да би лакше могле руковати
луком и стрелом; биле су веома ратоборне,
храбро су браниле своју државу, чак и правиле
упаде у туђе земље и вршиле освајања. У ово-
ме миту сачувани су трагови који указују на
постојање држава са гинекократским режи-
мом, тј. са владавином мајке и жене; фш. јуна-
киња, ратоборна жена, јунак жена, мушкоба-
ња, смела јахачица.
амазонско одело ™. в. амазон.
амајлија (тур. hamail, hamayh) амулет, тали-
сман; предмет који сујеверни људи носе стал-
но са собом да их тобоже штити од зла; хамај-
лија.
амаксофобија (грч. smaxa кола, phobos) мед.
страх од вожње.
амалгам (арап., грч. malagma олакшавно сред-
ство, malassein омекшати) хем. спој, слитина,
легура живе са другим металима, нпр. са кали-
јумом, натријумом, бакром, златом, сребром
и др.; фиг. спој, стапање, здруживање.
амалгамација (нлат. amalgamatio) хем. спајање
метала са живом; фт. стапање, здруживање.
амалин (арап. hammal, тур. hamal) носач.
амам (арап. hammam, тур. hamam) турско купа-
тило с парењем.
аман (арап. aman) милост, опрост, помоћ; си-
гурност.
амандин (фр. amandine) бадемов сапун.
амандирати (фр. amender) побољшати, побољ-
шавати, поправити; предложити измену или
допуну законског предлога.
амандман (фр. amendement) додатак већ гото-
вом законском предлогу којим се тај предлог
допуњује или поправља; побољшање, по-
правка.
аманет (тур. emanet) препорука, окриље, без-
бедност; поверење, чување, завет, светиња;
предмет који се даје на чување, остава.
амбивертованост
a манко (итал. a manco) шрг. тражење предујма,
предујам, потраживање; губитак, мањак, дуг.
аманс-аменс (лат. amans-amens) заљубљени - за-
луђени.
аманшман (фр. emmanchement) ашк. прилагођа-
вање делова целини.
амара (лат. amara) ил. фарм. горки лекови, горка
средства.
амарант (грч. amarantos неувенљив) бош. красу-
љак, јужноамеричка биљна врста чији цветови
задржавају своју боју и када се сасуше.
амарела (гл. amarella, лат. amarus горак) бош.
врста вишње која се одликује својом крупно-
ћом и накиселим укусом вина.
амарин (нлат. amarinum) хем. горка материја.
амариња (етиоп.) данашњи званични државни је-
зик у Етиопији, иначе језик владајућег и
најкултурнијег етиопског племена, Амха-
раца.
амартија (грч. amartfa) грешност, нечистота;
кривица трагичних јунака; хамартија.
амарулентан (лат. amarulentus) горак, пун гор-
чине.
амасирати (фр. amasser) гомилати, нагомилати,
нагомилавати, накупити.
аматер (фр. amateur, лат. amator који воли)
онај који се бави нечим, нпр. науком, умет-
ношћу, вештином итд., из љубави, a не про-
фесионално, дилетант, љубитељ.
аматија (грч. amathia) незнање, необразова-
ност.
аматофобија (грч. amatos песак, прах, fobćomai
бојим се) болестан страх од прашине.
аматриса (фр. amatrice, лат. amatrix) љубитељка.
пријатељица уметности, аматерка.
амаурозис (грч. amaiirosis замрачење) мед. замра-
чавање вида; црна мрена у очима, слепило,
слепоћа.
амбажура (фр. embouchure) .«y.i. писак на горњем
делу лименог дувачког инструмента; у ширем
смислу: усник код свих дувачких инструмената
у којем се тон ствара треперењем усана.
амбалажа (фр. amballage) паковање, упакивање;
прибор за паковање, саргија: награда за пако-
вање, паковарина.
амбасада (фр. ambassade, лат. ambactus слуга,
клетветник) посланство, представништво не-
ке стране земље у једној држави; станиште
амбасадора.
амбасадор (фр. ambassadeur) посланик најви-
шег ранга, опуномоћени представник једне
државе код друге државе.
амби- (лат. ambo) предметак у сложеницама са
значењем: и један и други, оба, обадвојица,
обоје.
амбивалентан (лат. ambo обоје, valere вредети)
који има двојаку вредност.
амбиваленција (лат. ambo обоје, valere вреде-
ти) ПСШ. двострука привлачност; истовремена
појава душевних осећања (нпр. љубав и мрж-
ња) према истој особи.
амбивертованост (лат. ambo обоје, vertere окре-
тати) 1. мед. сексуална склоност према особама
оба пола, бисексуалност; 2. ТЖ. својство лич-
амбнгвитет
ности KOJE није изразито ни отворена ни за-
творена према околини.
амбигвитет (лат. ambiguitas) двосмисленост,
двосмислица.
амбидекстер (нлат. ambidexter) дешњак у обе
руке, човек који се подједнако служи и десном
и левом руком; фш. лицемер, онај који живи
no начелу: помози бог, чаршијо, на све чети-
ри стране.
амбидекстеритет (нлат. ambidexteritas) деш-
њаштво у обе руке, подједнака способност у
служењу десном и левом руком; фш. лицемер-
ство.
амбијент (лат. ambire обилазити; опкољавати)
средина, околина, друштво у коме неко живи и
ради.
амбилогија (лат. ambo оба, грч. logia), двосми-
слен израз, двосмислица.
амбилоквија (лат. amb, loqui говорити) двосми-
слен говор.
амбирати (лат. ambire) тражити службу, обилази-
ти некога и молити за место; ићи за чим,
тежити за чим.
амбнс (грч. sbyssos) бездан, понор, провалија;
фиг. пропаст.
амбискада (фр. embuscade) заседа, бусија.
амбитус (лат. ambitus) обилажење; тражење че-
га, нарочито недозвољеним начином, путем
подмићивања и сл.; покривен ходник око црк-
ве; оптицај, кружна путовања.
амбиција (лат. ambitio) частољубље, славо-
љубље, тежња за нечим, стремљење чему.
амбициозан (лат. ambitiosus) частољубив, славо-
љубив.
амбл (фр. amble) jax. раван ход коња.
амблем (грч. emblema, фр. embleme) знак; зна-
мење, обележје, симбол; емблем.
амблематичав (грч.) знамењевит, симболичан,
алегоричан. приказан у слици, сликовит.
амблијафија (грч. amblys туп, слаб, aphe шша-
ње) мед. неосетљивост, слабост чула пипања.
амблнопија (грч. amblys, ops, opos вид око) мед.
слабовидост као последица неког тровања или
хистеричног стања.
амблозис (грч. žmblosis побачај) мед. в. ам-
блома.
амблома (грч. žmbloma побачај) мед. побацива-
ње, побачај, абортус; амблозис.
амблотика (грч. amblčsko побацити) ил.мед. сред-
ства за изазивање побачаја; абортива.
амбо (лат. ambo оба) у томболи: погодак два
броја, од пет, у истом реду једне томболске
карте.
амбонокласт (грч. šmbon катедра, предикаони-
ца, klasis ломљење) противник црквене му-
зике.
амбра (арап. 'anbar, тур. amber, сскр. ambaia)
мирисна смола којом на Истоку каде собе и
коју пуше са дуваном.
амбрасирати (фр. embrasser) загрлити, обгрли-
ти, целивати, пољубити; eoj. довести између
две ватре.
амбрел(а) в. амрел.
амбрннирати (фр. embrunir) с.шк. превући там-
ном бојом, потамнити.
38 амен
амброзија (грч. ambrosia) мит. јело које даје
бесмртност, храна вишњих богова; фиг. јело
које окрепљује, изврсно јело; ™. нектар.
амброзијски (грч. ambrćsis) боговски, који при-
пада боговима, натприродан; божански, диван.
амброид (арап. 'anbar, сскр. ambara мирисна
смола, грч. eidos изглед) пресован ћилибар,
који се добива у крупним комадима тако што
се велики број ситних комада ћилибара под
великим притиском и на високој температури
слије у једну масу.
амбротипн т. фотографије на стаклу које шти-
ти лак и друга фина стаклена плоча.
амбулавт (лат. ambulare ходати, ambulans) шрг.
лице које се бесправно бави трговачким по-
средовањем.
амбулавта (лат. ambulantia) покретна или пољ-
ска болница; здравствена станица, установа за
пружање прве помоћи и лечење болесних и
повређених лица.
амбулантви (лат. ambulans, ambulare ходати,
ићи) путујући, покретни; несталан; амбу-
лантни болесник болесник који не мора да
лежи у постељи, него долази лекару на лече-
ње; амбулантна пошта путујућа, железнич-
ка пошта.
амбуланца, амбуланција (итал. ambulanza, нем.
Ambulanz) в. амбуланта.
амбулаторија (лат. ambulatoria) мед. установа
где се, обично бесплатно, прегледају и лече
болесници који не морају да леже у постељи,
него долазе на лечење no потреби.
амбуста (лат. ambusta, amburere огорети, опали-
ти) ПЛ. мед. опекотине,
амбушмав (фр. embouchement) уток, ушће (ре-
ке): отвор кланца или теснаца; eoj. уста топов-
ске или пушчане цеви; муз. дулац, писак на
рогу, свирали итд,
амвов (грч. žmbon избочење на штиту) у право-
славној цркви: узвишено место испред олта-
ра, на солеји, са кога се читају Свето писмо
(апостол и еванђеље), молитве, проповеди и
помени; амвон симболички представља камен
који je анђео одвалио са гроба Христовог.
амеба (грч. amoibe промена) зоол. микроскопом
видљива животињица (једноћелијски органи-
зам) која стално мења свој облик.
амеблирати (фр. ammeubler) кућу снабдети на-
мештајем, кућу наместити потребним ства-
рима.
амебни (грч. amoibe промена) који потиче од
амебе, проузрокован амебама; амебна дизен-
терија, амебијаза тешко цревно обољење ко-
је изазива дизентерична амеба (Entamoeba
dysenteriae).
амебоидно кретање зоол. кретање ћелија у чо-
вечјем телу помоћу псеудопода; названо no
томе што je најпре виђено код амеба.
амелија (грч. a- не, без, mćlos уд) урођени недо-
статак ногу и руку, или само ногу и само руку.
амелиорација (нлат. amelioratio) побољшање,
побољшавање, поправљање, дотеривање,
нпр. земљишта, имања.
амев (хебр. amen) в. амин.
аменија 39
аменија (грч. a-, men месец) мед. в. аменореа.
аменоманија (грч. a-, men, mania) мед. душевни
поремећај код жена као последица изостаја-
ња месечног прања.
аменореа (грч. a-, men, rheč течем, цурим) мед.
изостајање женског месечног прања; аменија.
аментес миш. реч којом су стари Египћани нази-
вали подземни свет.
аменција (лат. amentia) мед. душевна слабост.
аменција актива (нлат. amentia activa) мед. нагло
лудило.
аменција окулта (нлат. amentia occulta) мед. по-
тајно, скривено лудило.
аменција парциалис (нлат. amentia partialis) мед.
делимично лудило.
аменција сенилис (нлат. amentia senilis) мед. ста-
рачка слабоумност.
аменција симплекс (лат. amentia simplex) мед.
једноставна, општа душевна слабост.
американ (фр. americaine) отворена кола на че-
тири точка; врста платна; >«. америкен.
американизми ил. особености енглеског језика
којим се говори у Америци.
америкен (енг. american амерички) 1. кадар у
филму, снимак човекове фигуре до колена; 2.
америкен дрим (енг. dream сан) идеали на ко-
јима су засноване Сједињене Америчке Држа-
ве; материјалне предности које САД нуде до-
сељеницима; 3. америкен инглиш (енг. English
енглески језик) енглески који се, прилично
измењен, употребљава у САД; 4. америкен ек-
спрес кредитна карта са којом се може купова-
ти no целом свету; америкен фудбал (енг. foot-
ball) игра слична рагбију, са no 11 играча спе-
цијално обезбеђених заштитном опремом; уа.
американ.
американка агр. 1. врста винове лозе; 2. врста
кошнице америчког типа; 3. врста лубенице.
америрати (фр. mer море) спустити се, пристати
на воду.
америциј(ум) хем. хемијски елеменат, знак Am,
редни број 95, атомска маса 243; припада гру-
пи транс-урана; вештачки направљен 1946.
год.
амерички фудбал (енг. rugby football, rugger)
рагби.
аметаболан (грч. а-не, без, metabole промена,
преображај) који се не мења, непроменљив;
аметаболни инсекШи зоол. инсекти који нису
подложни метаморфози.
аметаболија (грч. a, metabole) бшл. развитак ин-
секата у коме младе јединке у потпуности ли-
че на одрасле облике и не показују никакве
видљиве знаке преображаја.
аметаболичан (грч. a-, metabole) виол. који није
подложан метаморфози, непроменљив.
аметист (грч. a-, methystos који дејствује про-
тив пијанства) драги камен љубичасте боје
(no веровању старих Грка чува од пијанства).
аметиста (грч. a-me4hystos) ПЛ. мсд. средства која
спречавају пијанство.
аметодист (грч. a-methodikos) онај који ради
без реда и ненаучно, ошљар.
аметодичан (грч. a-methodikos) који није рађен
аминокиселине
no једном утврђеном реду, плану; ненаучан,
који je без реда и начела.
аметрија (грч. a-metrfa) неравномерност, не-
сразмерност, неједнакост, неправилност.
аметричан (грч. a-metria) неравномеран, несраз-
меран, неједнак, неправилан.
аметропија (грч. a-me'tron, ops вид, око) мед. за-
једнички назив за кратковидност и далековид-
ност ока, мана ока у преламању светлости.
амвгдалин (грч. amygdalon бадем) бадемова гор-
чина, гликозид у горком бадему, језгру шљи-
ва, кајсија, бресака, трешања; отрован.
амигдалитис (грч. amygdale бадем) мед. запаљење
крајника.
амид (нлат. amida) хем. амонијак чији je водо-
ник заменила киселина.
амидин (нлат. amida) ш. унутарњи главни састо-
јак зрнца скробног брашна.
амизантан (фр. amusant) забаван, занимљив,
пријатан, разонодан.
амизета (фр. amusctte) забавица, разонода;
играчка; no/, врста лаког пољског топа.
амизирати (фр. amuser) забављати, занимати,
увесељавати, разонођавати.
амикабили модо (лат. amicabili modo) на прија-
тељски начин, на леп начин.
амикабилис композицио (лат. amicabilis composi-
tio) ирав. пријатељски споразум, пријатељска
нагодба.
амикалан (лат. amicus пријатељ, amicalis) прија-
тељски, другарски.
амиксија (грч. a-, myxa слуз) мед. недостатак
(или: немање) слузи.
амикус омнибус, амикус немини (лат. Amicus
omnibus, amicus nemini) свачији пријатељ, ни-
чији пријатељ.
амикус Плато, сед магис амика веритас (лат.
Amicus Plato, sed magis arnica veritas) Платон
je пријатељ, али je већи пријатељ истина.
амилаза (грч. amylon скроб) биол. фермент који
разлаже шећере.
амилацеа (нлат. amylacea) ПЛ. фарм. лекови који
садрже у себи скроб.
амилоза (грч. amylon скроб) хем. органско једи-
њење QH10O5, или многогубо тога; мед. в.
амилоидна дегенерација.
амилоидна дегенерација мед. скупљање беланче-
вине између ћелија свих органа, нарочито
слезине, јетре, бубрега и црева, који услед
тога постају неспособни за обављање својих
функција.
амилум (лат. amylum, грч. amylon) хем. скроб,
штирак, скробно брашно.
амиметичан (грч. a-mi'metos) неподражљив.
амимија (грч. a-, mimesis подражавање) мед. не-
способност играња цртама лица код оболелих
од мозга.
амин (хебр. amen) тако нека буде! реч којом се
обично завршавају молитве; отуда: pehu амин
привести крају, завршити; амен.
амини хем. општи назив за деривате амонијака
који настају заменом атома водоника орган-
ским радикалима.
аминокиселнне хем. органске киселине које на-
аминопласти
стају као крајњи производи разлагања белан-
чевина у варењу; неопходне су за изградњу
организма и за нормалне животне процесе.
аминопласти пластичне масе које се добијају
дејством амино-једињења на формалдехид.
амнносмоле назив за синтетичке термопластич-
не смоле које се добијају поликондензаци-
јом формалдехида са карбамидом или мела-
мином.
аминтерије (грч. amyno браним, одбрањујем,
нлат. amynteria) ПЛ. мед. заштитна средства, ле-
кови који служе за предохрану.
амиотрофија (грч. a-, mys мишић, trophe исхра-
на) мед. веома тешка и неизлечива дечја бо-
лест, као последица тешких промена у рте-
њачној мождини.
амнранте (шп. amirante) врховни заповедник су-
воземне и поморске војне силе у Шпанији.
амисија (лат. amissio) губитак. губљење.
амитоза (грч. amytto парам, раздирем) биол. ди-
ректна деоба једра у животињској или биљној
ћелији.
амитон (грч. amytto парам, раздирем) инсекти-
цид из групе органофосфорних једињења, no
структури и деловању сличан нервним бојним
отровима.
амиџа (тур. arnica, amca) стриц; фш. старац, деда.
амнезија (грч. a-, mnesis сећање) мед. кратко-
трајан, дуготрајан или сталан, делимичан
или потпун губитак способности сећања.
амнестнја (грч. amnestia заборављање) прае. пре-
давање забораву неке кривице и потпун
опроштај казне коју та кривица повлачи.
Јмнестика (грч. amnestike) способност или веш-
тина заборављања непријатних доживљаја и
успомена.
мместирати (грч. amenestćo заборавити) поми-
ловати, опростити казну, предати забораву
кривицу.
•мниколист(а) (лат. amnicola) становник покрај
реке.
1МНИОВ (грч. amnos јагње) мед. водењача, веома
нежна и провидна марамица од љуспастих
ћелија која сачињава унутрашњи овој око
зачетка у материци, коју одваја од зачетка
тзв. амнионова вода.
iMHHOTOMHJa (грч. amnion водењача. tome сече-
ње) в. амниоцентеза.
имниоцентеза (грч. amnion водењача, kentezis
бушење) мед. узимање узорка амнионске теч-
ности за преглед.
1МНИТНС (грч. amnćs) мед. запаљење водењаче,
амниона.
iMOK (мал.) необична и страшна врста лудила
код малајских урођеника које се испољава у
нагону за убијањем (клањем) свих без разли-
ке које такав лудак у свом трчању сретне.
VMOH (хебр. Amon, грч. Ammon) миш. главно
божанство старих Египћана, које су предста-
вљали са овнујским роговима; симбол ствара-
лачке снаге и рађања.
мониемија (грч. ammoniakćn амонијак, naima
крв) мед. тровање крви амонијаком.
ииошцак (грч. ammoniakon, лат. salammoni-
40 аморфан
acus) хем. једињење азота и водоника, безбо-
јан гас, љутог и непријатног мириса који иза-
зива сузе, отрован и нагриза кожу (назив no
Амонији, област у Либији, која je добила
име no ег. богу Амон-у).
амониј(ум) (лат. amonium) хем. једињење азота
и водоника, као саставни део нишадора и др.
сложених једињења.
амоннт (скр. од амонијум-нитрат) врста експло-
зивног материјала; састоји се од амонијум-
-шалитре, тротила, ксилила и динитронафта-
лина.
амонитн (хебр. Amon, грч. наставак - ites. нлат.
cornu Ammonis Амонов рог) геол. попут овнуј-
ских рогова савијене окаменотине једне изу-
мрле врсте главоаожаца; уп. Амон.
Амор (лат. Amor) миш. бог љубави, радости и
шале код старих Римљана (одговара грчком
Еросу); фиг. љубав.
аморалаи (лат. a-, mos, moriš обичај) који je
без морала, који не зна за морал, безморалан.
аморализам (лат. a-mos, moriš) фил. безморал-
ност (овако je немачки филозоф Ниче назвао
своје етичко схватање, које одбацује дотада-
њи морал).
амор винцит омнија (лат. amor vincit omnia) иосл.
љубав све побеђује, љубав je јача од свега.
амореволе (итал. amorevole) муз. в. амабиле.
аморети (итал. amoretti) 0.1 слике малих богова
љубави у старој римској уметности и уметно-
сти ренесансе и новог доба: љупки ликови кри-
лате дечице забављене разним пословима;
аморити.
аморити (лат. amor љубав) в. аморети.
аморозо (итал. amoroso) 1. муз. в. амабиле; 2.
љубавник, заљубљени.
аморс (фр. amorce) мамац, ваб (за дивљач); ба-
рут за потпрашивање, потпрашљач; капсла за
паљење мина; грађ. зупчаста ивица зида.
аморсирати (фр. amorcer) метнути мамац. ваби-
ти, мамити; потпрашити, потпрашивати (пуш-
ку). ставити капслу.
амортизација (нлат. amortisatio) 1. постепено,
no законом утврђеном плану извођено враћа-
н>е дуга, нарочито државних зајмова; 2. судски
поступак којим се изгубљене хартије од вред-
ности и документа оглашују за неважеће
(мортификација); 3. постепени отпис вредно-
сти инвестиране имовине; 4. отуђење непо-
кретног имања из световних руку и предавање
цркви („мртвој руци"); 5. шех. ублажавање по-
треса (на возилима и сл.); амортизман.
амортизер, амортизатор (лат. amortisare) техн.
справа за ублажавање потреса (обично код мо-
торних возила).
амортизман (фр. amortissement) 1. в. амортиза-
ција; 2. арх. украс на врху грађевине.
амортизоватв (нлат. amortisare) 1. отплаћивати,
враћати неки дуг постепено; 2. изгубљену хар-
тију од вредности или документ судским ггу-
тем огласити неважећим; 3. продати или усту-
пити имање цркви („мртвој руци"'); аморти-
зирати.
аморфан (грч. a-, morphe облик) безобличан,
аморфизам 41
наказан; мин. безобличан, некристалисан; суир.
кристалан.
аморфизам (грч. a-morphos) безобличност, на-
казност; мин. безобличност, некристалност;
суир. кристалност.
аморфија (грч. a-, morphe) безобличност, на-
казност.
ампатман (фр. empatement) слик. сликање дебе-
лим слојем боја.
ампелографија (грч. Smpelos чокот; виноград,
graphia) наука о врстама винове лозе и грожђа.
ампелургија (грч. ampelurm'a) виноградарство.
ампер физ. јединица за мерење јачине електрич-
не струје, названа no славном франц. матема-
тичару и физичару A. Амперу (1775-1836): ја-
чина струје која пролазећи кроз два право-
линијска паралелна проводника на међусоб-
ном одстојању од lm узрокује између њих
силу од 2 х IO"7 њутна.
амперметар (фр. Ampere, грч. mćtron мера) физ.
технички иструмент за мерење јачине елек-
тричне струје; галваномешар чија сказаљка
непосредно, на једној скали, показује број
ампера који протичу кроз калем жице.
ампир (фр. empire) царство, царевина, нарочито
француска за време Наполеона1 и Наполеона
III; ампир-стил стил француске уметности за
време Наполеона1, који je подражавао стару
римску уметност из доба царева.
ампиранс (фр. empirance) шрг. попуштање или
погоршавање квалитета робе; штета на
броду.
амплективан (нлат. amplectivus) који обухвата,
обухватан.
амплидин (лат. amplificare увеличати, повећати,
грч. dynamis сила) комбинација електромото-
ра и генератора једносмерне струје; приме-
њује се у аутоматским електромеханичким
системима.
амплијатив (лат. ampliativus, ampliare пове-
ћати, проширити) веома висок степен неког
својства или неке особине, за разлику од су-
перлатива, највишег степена.
амплијација (лат. ampliare проширити) шире-
ње, проширивање; upae. одгађање судског про-
цеса о чијем се предмету још не може донети
пресуда; израда неког акта у дупликату ради
боље сигурности.
амплител (лат. amplificare ширити, грч. tele на
даљину, phone звук) апарат који појачава
глас и тако омогућава истовремени телефон-
ски разговор са више особа.
амплитрон (лат.-грч.) појачавачка микроталас-
на електронска цев са повратним таласом;
примењује се код радара.
амплитуда (лат. amplitudo обимна величина, ши-
рина) геогр. лук на хоризонту између изласка и
заласка сунца; пространост; физ. највеће уда-
љење од равнотежног положаја; мешеар. најве-
ha разлика у ваздушном притиску; реш. начин
изражавања надугачко и нашироко.
амплификативан (нлат. amplificativus) прошири-
ван, који проширује, који увеличава, увели-
чавајући.
амфибије
амшшфикатор (лат. amplificatio проширивање,
појачавање) појачавач импулса електричних
таласа.
амплификација (лат. amplificatio) проширива-
ње, проширење, развијање. разграњавање,
појачавање, увеличавање; разрада, шира
обрада; исцрпно говорничко излагање.
амплоаје (фр. employe) службеник, нижи чинов-
ник; намештеник, помоћник, калфа.
ампортирање (фр. emporter) eoj. заузимање, оти-
мање, освајање.
ампортирати (фр. emporter) eoj. отети, заузети,
освојити; ампорширати се, планути, расрди-
ти се, жустрити се.
ампула (лат. ampulla бочица) испупчена, бока-
ста бочица за маст, уље, белило; црквени суд у
коме се држи вино и вода за причешћивање (у
католичкој цркви); шшш. бокасто проширење
на цевкастим органима, нпр. на no једном
крају полукружних канала ува итд.; шех. стакло
електричне сијалице.
ампуле (лат. ampullae) Т. надуте, бомбасте ре-
чи, разметања.
ачпутација (лат. amputatio одсецање) мед. пот-
пуно одвајање, одсецањс рањених, размрска-
них, опаљених и уопште неизлечивих делова
тела; фиг. потпуно и насилно одвајање једног
дела од неке целине.
ампутирати (лат. amputare одссцати) мед. одво-
јити, одсећи; фт. отцепити, насилно одво-
јити.
амрел, амрела (итал. ombrello) ручни штит од
кише и сунца, кишобран, сунцобран; амбрел,
амбрела.
амузија (грч. amusia) ненаклоност муза, оскуди-
ца у смислу и осећању за оно што je уметнич-
ко и лепо; необразованост.
амузичан (грч. amusia) који не ужива љубав муза,
тј. који je без смисла и осећања за оно што
je уметничко и лепо, непеснички; необра-
зован.
амулет (лат. amuletum) амајлија, предмет који
тобоже има чаробну моћ да штити од болести
и сваке друге несреће, због чега га сујеверни
људи носе стално са собом, обично на врату.
амундизам (грч. a-, лат. mundus свет) фил. схва-
тање no коме само бог постоји, a свет не
постоји; бог je апсолутни дух, a свет je само
треперење, игра тога духа.
амурета (фр. amourette) мала, пролазна љубав,
љубав без страсти.
амфетамин фарм. 1-фенил-2-аминопропан; в. бен-
зедрин.
амфи (грч. amphf) предл. око. около, унаоколо; у
сложеницама: с обе стране, са свих страна, на
оба начина.
амфибија ( ф ч . amphi, blosживoт) 1. биол. водозе-
мац в. амфибије; 2. Шсхн. моторно возило оспо-
собљено за кретање no сувом и no води: 3. ааиј.
авион снабдевен точковима и чамцима, спосо-
бан да узлеће с копна и воде и да се спушта на
ших.
амфибије (грч. amphfbios који живе на суву и у
води) ПЛ. зопл. водоземци.
амфибијски
амфибијски (грч. amphibios) водоземски; фиг.
двојак, превртљив.
амфибиолити (грч. amphfbios, li'thos камен) a.i.
окамењени водоземци или њихови поједини
делови.
амфибиологија (грч. amphibios, logfa) зоол. на-
ука о водоземцима.
амфиблестролнтнс (грч. amphiblestron мрежа)
мед. запаљење мрежњаче ока.
амфиблестроида (грч. amphiblSstreides мрежаст)
шшт. мрежњача ока.
амфибол (фч. amphfbolos двосмислен, сумњив)
мин. врста минерала из реда сложених силиката,
зелене и црвенкасте боје и тврд као челик.
амфиболија (грч. amphibolia) двосмисленост,
двосмислица.
амфибрах (грч. amphibrachys) ПОПП. метричка
стопа од два кратка и једног дугог слога: кра-
так-дуг-кратак (- - -).
амфигенеза (грч. amphi, genesis рађање) зоол..
оош. в. сшфигонија.
амфигонија (грч. amphi-gignomai) мол., бош.
сполно множење, сполно сједињавање у обли-
ку стапања двеју различитих ћелија; амфиге-
неза.
амфигурија (грч. amphi, gyros круг) просипање
речи узалуд, бесмислено брбљање, збрка речи
и појмова; амфигуринан.
амфигурист(а) (грч. amphi, gyr6s) онај који го-
вори без репа и главе, сметењак, баљезгало,
трућало.
амфидеум (нлат. amphideum) мед. отвор (или:
уста) материце.
амфидиплопија (грч. amphi, diplćos двострук,
ops OKO) мед. двоструко гледање на оба ока.
аификарпичан (грч. amphi, karpos плод) бот. ко-
ји рађа плодом изнад и испод земље.
амфилогија (грч. amphilogia) спор, препирка;
противречност.
амфилогичан (грч. amphflogos) споран, сумњив.
амфимакрое (грч. amphimakros) поеш. метричка
тросложна стопа: дуг-кратак-дуг (-^-); амфи-
мацер, кретикус.
амфимацер (фч.) toem. в. ампфимакрос.
амфиметори (грч. amphi, metčr мати ) ал. синови
двеју матера a једног оца.
амфимиксис (грч. amphi, meignymi мешам) биол.
спајање расплодних ћелија.
амфиокс (грч. amphi, oxys оштар) зоол. најпро-
; стији кичмен>ак, риболика морска животиња,
, велика неколико сантиметара, веома важна за
науку, јер je њен прости састав помогао да се
многошта у сложеном телу кичмењака објас-
ни; од правих кичмењака разликује се no то-
ме што нема коштаног ни хрскавичавог скеле-
та, срца ни правог мозга.
амфипаторн (грч. amphi, pater отац) ал. деца два-
ју очева a једне мајке.
амфнпнеума (грч. amphi, pneuma дах, дисање)
мед. тешко дисање, сипња, астма.
амфисмила (грч. amphi, smile нож за сечење и
рескање) нож са два реза, нарочито за анатом-
ску употребу.
амфисцији (грч. amphi, skia сенка) Т, геогр. ста-
42 анаглиптика
новници жарког појаса који своју сенку у јед-
но годишње доба бацају према северу, a у
друго према југу.
амфитеатар (грч. amphi-thćatron) полукружна
позорница; узвишено место према позорници,
слушаоница полукружна облика која личи на
степенице и на којој су седишта за гледаоце;
зграда у којој су стари Римљани прирећивали
гладијаторске представе; фиг. гледаоци.
амфитомичан (грч. amphitomos) дворез, са два
реза (нож).
амфитропичан (грч. amphi, tropos обрт) који се
обрће на обе стране.
амфора (грч. amphoreus) код старих Грка и Рим-
љана: испупчен глинени крчаг са узаним грли-
ћем и две дршке у коме су држали вино.
амфотеран (грч. amphćteros) хем. двојак, и лужни
и кисео; амфотерна тела тела која су и базе
и киселине у исто време; амфотерне творе-
вине гео.1. стене које су постале и утицајем
воде и утицајем ватре, које су, дакле, исто-
времено и нептунске и плуШонске.
амфотеродиплопија (грч. amphćteros, diplćos,
ops) мед. двоструко гледање, али сваким OKOM
друкчије.
амшир (тур.) шести месец у турском календару.
аи- (грч. an) y грчким сложеницама, испред само-
гласника, даје речи одрично значење, одгова-
ра нашем не-, латинском in-, немачком ип-
итд.
AHA (ANA, Athenagence) грчка новинска аген-
ција.
ана (грч. anš) иредл. на, no, уз; кроз. дуж; до, око.
анабаза (грч. anabžsis пењање, успон) 1. марш с
обале у унутрашњост, који je предузео Кир
Млађи против свог брата Артаксерса II a опи-
сао Ксенофонт у историјском делу Анабаза;
2. војни поход; vtz. катабаза.
авабаптизам (грч. anabaptizo поново зароња-
вам) верски покрет који захтева поновно
крштење у зрелим годинама.
анабаптист(а) (грч. ana-baptizo) присталица по-
новног крштења у зрелим годинама; пр. ана-
баптистички.
анабатичан (грч. anabaino узлазим) који се пе-
ње, који напредује, који расте; анабатична
грозница мед. грозница која хвата сваког дана,
стална грозница.
анабиоза (грч. anabiosis враћање у живот) вра-
ћање у живот после привидне смрти, реанима-
ција, враћање свести.
анаболизам (грч. anabole узлазак, пењање,
успон) suci. процеси промета материја у току
којих организам изграђује хемијске састојке
ћелија и ткива при растељу, развоју и обна-
вљању ткива.
аиагенеза (грч. ana на кроз, genesis рођење, по-
станак) биол. низ узастопних промена у еволу-
ционом стаблу неке групе организама; супр.
кладогенеза.
анаглипти (грч. anaglypta) ci. ум. полурељефни
уметнички радови; анаглифи.
анаглиптика (грч. anaglyptike) вештина рађења
рељефних или полурељефних украса, слика и
сл.
анаглифи
анаглифи (грч. anaglypha) в. анаглииши.
анагнозма (грч. anagnosma) штиво.
анагнориза (грч. anagnorisis) поновно препозна-
вање (рођака, пријатеља) као саставни део
старогрчке драме.
анагности (грч. ana-gnostes) ил. образовани робо-
ви или слободњаци код старих Грка и Римљана
који су служили као читачи или предавачи no
бољим кућама; у старије хришћанско време:
они који су, за време службе, читали поједине
главе из Св. писма.
анагностици (грч. ana-gnostes) ал. трагични пес-
ници који су своја дела писали само за чита-
ње, a не за приказивање.
анагога (грч. an-ago) уздизање: свођење на неш-
то општије или духовно; алегорично тумаче-
ње Библије (уп. анагогија); мед. кашљање кр-
вљу, бацање крви.
анагогија (грч. an-dgo узводим) тајни смисао,
алегорично значење; одушевљење, уздизање
духа апстрактном размишљању и сл.
анаграм (грч. anagramma) најпре: обратно чита-
ње једне или више речи, нпр. роб je анаграм
од бор, мир од Рим; загонетка која се састоји
у томе што се слова једне речи напишу разли-
читим редом; реч направљена премештањем
слова друге речи различитог значења.
анаграф (грч. ana-grđpho напишем) справа која,
ради поновног отиска и умножавања, пише
обратно.
анаграфа (грч. ana-grapho) мед. пропис лека, ре-
цепт.
анадема (грч. anadema) главни украс на краље-
вој глави; в. дијадема.
анадиплоза (грч. ana-diploo удвојити, удвостру-
чити) удвајање; реш. понављање речи, ретор-
ска фигура која се састоји у томе што се
наредна реченица почиње речима којима je
претходна завршена; меу. удвајање напада
грозничних болести.
анадоза (грч. ana-dosis) физиол. сразмерна подела
сокова и хране целом телу, варење, пробава.
анаеробе (грч. ana, aer ваздух, bios живот) ш. зоол.
бактерије које могу живети без кисеоника,
клице које се могу развијати и размножавати
тек кад им се отклони кисеоник.
анаеробионти (грч. an-, aer, bios живот) ПЛ. зоол. в.
анаеробе.
анакалиптерија (грч. ana-kalyptč откривам) све-
чано скидање вела са младе.
анакамптерија (грч. ana-kdmpto савијам, скре-
ћем) склониште за сиротињу, обично поред
цркава и манастира.
анакамптика (грч. ana-kamptč) онш. наука о до-
бијању светлости; катопшрика; акусш. наука
о одбијању звука.
анакамптичан (грч. ana-kampto) одбојни, који
одбија (светлост, звук).
анакатабат (грч. ana\ kata одозго доле, baino
идем, долазим) мешеор. успостављање равноте-
же међу слојевима ваздуха: када, при дувању
јаког ветра, велика количина ваздуха појури
одоздо навише, онда се иста толика количина
спушта из висине к земљи.
43
анакатарзис (грч. ana-kathairo очистим) мед. чи-
шћење груди од слузи, искашљавање.
анакатартика (грч. ana-kathairo) ил. мед. средство
за чишћење груди од слузи; анакатартична
средства.
анакефалеоза (грч. ana-kephalaioo поновити у
главним тачкама; сјединити у целину) здружи-
вање у целину; кратко понављање нечега; ре-
капитулација.
анаклаза (грч. anš-klasis преламање) пиш. прела-
мање светлосних зракова.
анакластика (грч. anšklastos преломљен) очш. на-
ука о преламању светлосних зракова, диоп-
Шрика.
анаклиза (грч. ana-klino наслонити се).««/. насла-
њање леђима, полулежећи положај болесника;
ПСШ. ослањање на друге, тражење емотивне по-
дршке од других.
анакојноза (грч. ana-koinoo саопштити коме
што оцене ради) заједничко саветовање и до-
говор, споразумевање.
анаколема (грч. ana-kollao налепити) мд. маст за
зарашћивање рана.
анаколут (грч. anakoluthon) грам.в. инаколутија.
анаколутија (грч. anakoluthia недостатак у вези,
немање везе) /рам. недостатак у правилности
реченичне конструкције који настаје услсд
изненадне променс или прекида нарочито по-
сле дужих уметнутих рсченица, или услед изо-
стављања речи, које се онда морају no смислу
допунити; анаколут.
анаколутичан (грч. anakoluthos) неправилан, без
везе.
анаконда зоол. највећа змија тропске Америке.
анакреонтика (грч. Anakreon) песме испеване у
духу и стилу Ана,креонта, с тематиком о npo-
лазности живота и о уживању у вину и песми.
анакреонтичари ПЛ. група немачких песника
XVIII века који су, no угледу на Анакреонта,
певали љупке, каткада и фриволне песмице.
анакриза (грч. anćikrisis) испитивање, претходна
истрага.
анакруза (грч. anžkrusis) мешр. наглашавање,
ударање гласом на слог.
анактеза (грч. anaktesis) мед. окрепљење, оздра-
вљење.
анакуза (грч. anđ, akiio чујем) мед. глувоћа
услед обољења слушног живца.
анакуфизма (грч. anakiiphisma дизање, подиза-
ње) телесна окретност која се стиче веж-
бањем.
аналан (лат.) који се односи на анус; шшш. чмар-
ни; анални отвор задњи отвор црева.
аналгезија (грч. analgesia) м,-д. безболност, не-
осетљивост, престанак (или: губитак) осе-
ћања бола; шшлгија.
аналгетик (грч. an-, đlgos бол) мед. средство за
ублажавање односно сузбијање ocehaja бола.
аналгија (грч. an- algos бол.) мед. в. аналгезија.
аналдија (грч. an-, aldaino потпомажем, храним,
јачам) мед. престанак растења и развијања,
закржљавање.
анале (лат. од anno година) уметничка приредба
која се одржава редовно једанпут годишње.

аналекта (грч. analekta) вл. одабрана штива.
аналепсија (грч. analepsis, analambano подижем,
успостављам) мед. оздрављење, опорављање,
јачање.
аналептика (грч. ana-lamban6) 1. мед. наука о по-
прављању здравља; 2. ai. мед. средства за јача-
ње и окрепљење.
аналептичан (грч. analeptikćs) освежаван, окре-
пан, окрепљујући, освежавајући.
аиали (лат. annales, annus година) вл. годишња-
ци, летописи.
анализа (грч. analysis) рашчлањавање, разглаба-
ње, разлагање целине на њене делове; логич-
на анализа разлагања појма у његове ознаке,
суда у његове делове; психолошка анализа
разглабање једне представе у њене елементе;
приказ, оцена, оцењивање; квалиташивна
анализа хем. одређивање састојака неког тела;
квантитативна анализа хем. одређивање са-
стојака једног тела no њиховој тежини; маш.
стара анализа доказивање неког става раш-
члањавањем на простије ставове већ доказа-
не или као истините прихваћене; модерна
анализа решавање проблема свођењем њихо-
вим на једначине; супр. синтеза.
аналнзатор (лат. analysator) физ. онај део пола-
рископа који служи утврђивању чињенице да
je светлост поларизована (огледало, Николо-
ва призма); ™. поларизатор.
анализирати в. анализовати.
анализовати (грч. апа-1уб) раставити, растав-
љати,рашчланити,рашчлањавати,разложити.
разлагати, разглабати нешто (у његове најма-
ње саставне делове); испитати, испитивати по-
танко; анализирати, аналисати.
аналисати (грч. ana-lyo) в. анализовати.
аналист(а) (лат. annales) 1. летописац, писац го-
дишњака.
аналист(а) (грч. ana-l^o) 2. в. аналитичар.
аналистика (фр. analistique) рад на аналима. ле-
тописима.
аналнтика (грч. analytike) теорија анализе; веш-
тина и метода рашчлањавања мисли и појмо-
ва у њихове саставне делове; елементарна ло-
гика која се бави појмовима, судовима и за-
кључцима.
авалитнчан (грч. analytikcs) рашчлањаван, који
рашчлањава, разглабан, који разглаба; који
je постао путем анализе, који се оснива на
анализи; аналитичан суд онај који се оснива
на томе што се субјекту придаје предикат
који се у њему већ налази, тј. са њиме je
идентично везан, нпр. сва су тела распростр-
та; аналитична дефиниција одређивање пој-
ма помоћу његовог најближег рода и његове
специфичне разлике; супр. синтетичан.
аналитнчар (грч. analytikcs) филозоф, хемичар
и др. који се бави разглабањем, рашчлањава-
њем на саставне делове (мисли, тела итд.); рач.
лице оспособљено за пријем и обраду пода-
така у рачунско-аналитичком центру ана-
лисШ1и).
аналитички (грч. analću рашчлањавам, разре-
шавам) који се заснива на методи анализе;
44 анаморфоза
који се односи на аналитику; аналишички je-
зици лингв. језици у којима се односи једне
речи према другим деловима у реченици изра-
жавају у највећем броју случајева тзв. ана-
литичким облицима, тј. облицима састав-
љеним од више речи (нпр. српскохрв. ножем -
синтетички облик и нем. mit dem Messer -
аналитички облик).
аналог (грч. analogon сличан. одговарајући)
лингв. реч једног језика која, семантички,
етимолошки, морфолошки итд., одговара ре-
чи другог језика.
аналогав (грч. analogos) сличан, подобан, сагла-
сан, одговарајући, сродан, истоврсан; који
одговара неком закону, правилу, типу или
обрасцу; аналогни рачунари рачунари чије су
променљиве представљене физичким величи-
нама (температура, напон и сл.).
аналогнзам (грч. analogismos) фил. доказ (или:
закључак) на основу сличности.
аналогија (грч. analogia) сличност, истоврсност,
истоветност или сагласност у особинама и од-
носима; закључак по аналогији лог. закључак
из појединачног или посебног о појединач-
ном или посебном као сличном; физичка ана-
логија делимична сличност између закона јед-
не области појава са законима неке друге
области појава, која доприноси да се те две
области узајамно објашњавају (Максвел).
аналогија јурис (нлат. analogia juris), сличност
правна, сагласност са правним начелима.
аналогисти (грч. analogia) представници правца
у класичној филологији који су аналогију
сматрали као природну тенденцију која чува
подударност између мисли и говора.
аналогон (грч. analogon) сличан или одговарају-
ћи предмет (или: догађај), слично (или: одго-
варајуће) стање; аналогон рационис (нлат.
analogon rationis) нешто што одговара разуму,
што je у складу са разумом.
аналфабет (грч. an-, alpha, beta) онај који не
зна азбуку, тј. који не зна ни читати ни писа-
ти: неписмен, незналица.
аналфабетизам (грч.) неписменост.
анамартезија (грч. an-amartesia) безгрешност,
не no гре шност.
анамнеза (грч. anamnesis сећање) фил. Платоно-
во учење no којем je душа преегзистовала,
раније постојала у чистом стању и ту стекла
своје идеје; мед. подаци које болесник даје
лекару о ранијем стању свог здравља пре са-
дашње болести.
анамнестика (грч. anšmnesis сећање) фил. веш-
тина сећања и памћења; јачање памћења.
анамнестичан (грч. ana-mimnesko сећам се) ко-
ји се тиче сећања, који припада сећању,
памћењу; анамнестична средства мед. леко-
ви за јачање памћења.
анаморфичан (грч. ana, morphe облик) изокре-
нут, изопачена облика, наопак, искежен, нака-
зан; анаморфотичан.
анаморфоза (грч. ana-mćrphčsis преображај,
преиначење) преображај; физ. no оптичким за-
конима унакажено нацртана слика неког пред-
анаморфотичан 45
мета, али тако да изгледа онако каква треба
да je кад се гледа са извесне тачке (оптичка
анамофроза), или одбијањем од погодног
огледала (каШоптрична анаморфоза) и кроз
брушена стакла (диоптрична анаморфоза);
бот. ненормално преображавање услед изопа-
чења или промене у навици биљке.
анаморфотичан в. анаморфичан.
ананас (нлат. ananassa sativa) бош. јужноамеричка
биљка са веома укусним и мирисним плодом
тежине 3—4kg.
анандрија (грч. an-andria) немушкост; немужев-
ност, плашљивост, кукавичлук.
анандричан (грч. an-andros) који je без мушко-
сти, плашљив; биш. који нема прашничких
нити.
ананеозија (грч. ana-neosis) подмлађивање.
ананим (грч. onoma име) псеудоним добијен чи-
тањем имена или презимена унатраг.
ананкофагија (грч. ananke нужност, phageln је-
спл)мед. узимање хране no пропису, no дијети.
анантаподотон (грч. anantapodoton недовршена
реченица) реш. прећуткивање завршне рече-
нице, нпр.: Ако ли не учиниш, - видећеш шта
he ти бити.
анантичан (грч. an-anthes) ћпш. без цвета, који
не цвета.
анапест (грч. anapaistos) метричка стопа од два
кратка и једног дугог слога: обрнут дакШил,
због чега се зове и аншидактилос.
анапетија (грч. anapetes раширен, отворен) мед.
проширеност крвних судова.
анаплазис (грч. ana-plasso преобразим, уобли-
чим) мсц. преображавање, намештање сломље-
них костију, поправљање оштећених делова
тела хируршким путем; пласшична хирургија.
анапластика (грч. ana-plasso преобразим) мед.
вештина намештања сломљених или уганутих
костију, покривање и уклањање разних те-
лесних недостатака хируршким путем; ила-
сшична хирургија.
анаплероза (грч. anaplerosis) допуњавање, заме-
њивање изгубљених или оштећених делова
тела и удова.
анаплеротика (грч. ana-pleroo испуним) ПЛ. мед.
средства која помажу накнаду изгубљених де-
лова и стварање, растење меса.
анапнеузија (грч. anapneusis) мсд. дубоко диса-
ње; одушак, одмор.
анапноика (грч. ana-pndo) ПЛ. мсд. средства која
помажу дисање, анапноична средства.
анапрозелит (грч. ana, proselytos) онај који je
поново обраћен у веру, који je поново за
нешто.
анаптиза (грч. ana-ptyo испљујем) мед. испљува-
ње, искашљавање, избацивање слузи.
анаптиксис (грч. anaptyksis развитак, развој)
литв. уметање вокала између два сугласника
(нпр. српскохрватско дијалекатско парви ме-
сто први и сл.).
анаптоза (грч. an-dpto обесим) утученост, погру-
женост.
анареа (грч. anarroia) мед. пен>ање сокова, наро-
чито крви, према горњим деловима тела.
ан аријер (фр. en arriere) назад, уназад, натраг,
остраг; у одсуству, иза леђа.
анартрија (грч. ana, arthron уд) мед. 1. недоста-
так (или: немање) удова.
анартрија (грч. an-, žrthron) 2. мсд. повећана
дисартрија, када болесник говори потпуно
неразумљиво; долази услед узетости мишића
за говор (језика, грла, ждрела, усана, лица као
последица мождане капље, прогресивне и бул-
барне парализе).
анартрос (грч. ana, arthron) безудник, човек ко-
ји je толико угојен да му се више не разазна-
ју зглобови.
анархизам (грч. an-, arche власт) безвлађе, бсз-
влашће; непризнавање ауторитета, реда, дис-
циплине, самовоља, марксизму непријатељ-
ска, малограђанска теорија за коју je карак-
теристично свако порицање државе и која у
свом концепту револуције негира стадијум
диктатуре пролетаријата, организоване поли-
тичке борбе, и руководеће улоге пролетерске
партије; оснивачи су Прудон, Бакуњин и
Стирнер.
анархија (грч. anarchia) безвлашће, стање
друштва у коме потпуно престаје влада зако-
на и сваког ауторитета; фиг. потпун неред.
анархист(а) (грч. an-archos без поглавара, без
вође) присталица мишљења да je потребно
срушити постојећи државни и друштвени по-
редак; човек који иде за тим да свим могућим
средствима, без икаквих обзира, сруши посто-
јећи поредак и заведе стан.е потпуног без-
влашћа.
анархоидан (грч. anarchia безвлашће, elods из-
глед) сличан безвлашћу (анархији).
анархоиндивидуализам (грч. a-, archos, лат. indi-
viduum јединка) покрет у оквиру анархизма
који развија тезу о отуђењу човека и друш-
тва, и његовом враћању својој људској при-
роди на бази унутрашње побуне против свих
спољашњих притисака на индивидуу које вр-
ше држава и право; његово „ja" схваћено je
као себично и изоловано, na није имао много
присталица сем у САД; први теоретичар био
je Макс Штирнер (1806-1856).
анархолибсрализам (грч. a-, arche, лат. liberalis
слободан) „либерална анархија", насилна ко-
ваница која се у југословенској политичкој
пракси, око седамдесетих година, користила
за схватања интелектуалаца који су себе на-
зивали хуманистичком интелигенцијом и ле-
вим марксистима.
анархосиндикализам (грч. a-, arche, syndikos за-
ступник) ситнобуржоаски опортунистички
правац у међународном синдикалном покрету
према коме радници треба да се боре само за
побољшање свог положаја без учешћа у поли-
тичкој борби.
анасарка (грч. ana, sarx месо) мед. кожна водена
болест.
анасеизам (грч. ana, seismos трус, земљотрес)
гепл. својство земљотреса код којих бивају
велика вертикална померања тла.
анасон (нлат. anisum) бош. биљка из породице
анасонлија
штитара, чији се осушени плодови употреб-
љавају код нас, у Македонији, као зачин за
хлеб и опојна пића, нарочито ракију (ана-
сонлија).
анасовлија (нлат. anisum) ракија у коју je по-
мешан, ради мириса, осушен плод анасона.
анаспазис (грч. ana-spao извлачити) мед. в. ана-
спазмија.
анаспазмнја (грч. ana-spžo) мед. стезање желуца,
грч желуца; анаспазис.
анастаза (грч. anistemi, anžstasis устајање) ускр-
савање, ускрснуће; мед. устајање из болеснич-
ке постеље, оздрављење, опорављен>е (рекон-
валесценција); умножавање, преношење, нпр.
бакрореза; шип. спремање новог издања неке
књиге тиме што се префотографише раније
штампани текст.
анасталтика (грч. ana-stćllo сузбијам) а.1. мед.
средства за заустављање крви.
анастатичан (грч. anastatikds) који одводи оно
што je нездраво; који подмлађује, који обна-
вља; преносан, преносни; помоћу префото-
графисања раније штампаног текста припре-
мљен за ново издање књиге.
авастигмат (грч. ana, stigma тачка) ОПШ. фото-
графски објектив од нарочито комбинованог
сочива који даје слике које све до ивица по-
казују велику оштрину.
авастигматичан (грч. ana\ stigma) оаш који даје
пуну оштрину слике; мед. оштровид, који je
без поремећаја у оштрини вида.
анастомизацнја (грч. ana\ stoma уста) састав-
љање отвора, ушћа; уједињење, спајање;
хир. састављање и повезивање крвних судова
или нерава.
анастомоза (грч. ana\ stćma) мед. спојница која
везује два крвна суда или два живца; против-
природно отваран>е крајњих делова крвних
судова.
анастомотика (грч. anš, stćma) 0.1. мед. средства
за отварање запушених ушћа крвних судова и
др.
аиастрофа (грч. anastrophe) рет. окретање, извр-
тање речи, мешање места речима, нпр. „други
неки човек"; место „неки други човек"; мед.
извртање материце и мокраћне бешике.
анат (лат. annus година) годишњи приход папе.
аватема (грч. anšthema) проклетство, црквено
прогонство или проклетство неког човека или
ствари; искључење из цркве: фиг. проклиња-
ње, клетва; анаШема есШо (лат. anathema
esto), нека je проклет!
аватемисати (грч. anathematiz6) проклети, баци-
ти проклетство на кога или што; искључити из
цркве.
анатимијаза (грч. ana-thvmiasis) испаравање,
димљење; мед. подригивање.
анатолијскн (грч. anatolg исток) источни; источ-
њачки.
анатом (грч. anatomikos који расеца) научник
који се бави анатомијом (стручњак у анато-
мији).
аватомизоватн (грч. ana-tćmn6 расецам) парати.
рашчлањавати, разуђивати. растављати на са-
ставне делове; фш. проучавати у танчине. до
ситница; анатомизирати.
46 анахоризам
аватомија (грч. anatomia расецање) наука која
се бави проучаваљем састава склопа тела жи-
вих бића, животиња и биљака; вештина расе-
цања лешине или биљке у циљу научног испи-
тивања; патолошка анатомија она која про-
учава све промене, које се дешавају на телес-
ним органима при разним обољењима; топо-
графска, хирургијска или примењена анато-
мија она која проучава поједине делове тела
и њихов распоред; упоредна анатомија она
која упоређује грађу и састав човечјег тела
са телом животиње.
анатоцвзам (грч. tokizo дајем под камату, зеле-
нашим) прае. наплаћивање интереса на инте-
рес: углавничење интереса, up. анаШоци-
стички.
аватреза (грч. anatresis) шд. отварање бушењем,
провртање, уп. трепанација.
аватрепсвс (грч. ana-trćpho) мед. опорављење
(или: ојачање) помоћу хране.
аватрипсис (грч. ana-tribo трљам) мед. трљање
удова: чешање коже.
анатриптика (грч. ana-tribo) мед. 1. лечење трља-
њем; 2. нлат. ana-triptica ПЛ. средства за трља-
н>е; анатриптична средства.
анатропа (грч. ana-trope преокрет, обрт) рет. по-
бијање противничких навода једноставним
одрицањем; мед. превртање желуца, јако по-
враћање.
авафаза (грч. ani на кроз, phžsis појављиван>е)
виол. фаза сложене ћелијске деобе.
»ија (грч. an-, aphe пипање) мед. неосетљи-
вост (или: смањена осетљивост) коже, пореме-
haj у чулу пипања.
анафвлаксвја (грч. and, phylaxis чување, зашти-
ћавање) мед. постајање организма преосетљи-
вим према поновном убризгавању беланчеви-
не која му je раније већ једном била убриз-
гана.
авафовеза (грч. anaphonesis) мед. вежбање и јача-
ње плућа и говорних органа гласним говоре-
њем и певањем.
авафора (грч. anaphorš) аоеш. „изношење спре-
да", понављање истих речи у почетку речени-
це или реченичних делова нпр.: Кулу гради
црни Арапине, - Кулу гради од двадест тава-
на; Косу реже остарела мајка, - Косу реже na
виноград веже (шл. епифора); мед. избацивање
кашљањем или повраћањем; астр. појављива-
ње знакова на небу.
анафореза в. електрофореза.
авафродизвја (грч. an-, aphrodisfa љубавно ужи-
вање) мед. болесни недостатак или умањеност
сполног нагона.
анафродизнјак (грч. an-, aphrodisiakos који
припада љубавном уживању) мед. средство за
отклањање и спречавање сполног нагона и
прохтева.
анафродит (грч. an-aphrćditos) мед. онај који ни-
је способан да оплоди.
авахорет(а) (грч. anachoržtes) човек који се по-
вукао од света; пустињак, испосник, усамље-
ник; пр. анахоретски.
анахоризам (према анахронизму, грешци у рачу-
анахронизам 47
нању времена) грешка у географском зна-
њу песника, нпр. кад Шекспир Бохемију-
-Чешку изведе на море.
анахронизам (грч. anachronismos) погрешка у
рачунању времена, датума, догађаја, оно што
je у противности са хронологијом, временска
поремећеност, несавременост; занемаривање
онога што одговара духу и приликама време-
на, нпр. топови у Косовској бици, Цезар на
аутомобилу итд.; заосталост, застарелост; up.
анахронистичан.
ан блан (фр. en blanc) шрг. бланко жиро, неиспу-
њено, отворено, неисписано место за цифре
на новчаним упутницама.
ан блок (фр. en bloc) навелико, уцело, ђутуре,
одсеком, једно на друго.
анвелопа (фр. enveloppe) завој, OMOT; врста жен-
ског огртача; вој. ниско утврђено, узано спо-
љно утврђење; маш. непомична крива на коју
нека равна помична крива у својој равни
остаје стално дирка (тангента).
анвер (фр. envers, лат. inversus) наличје; a л'ан-
вер (фр. a l'envers) наопако, натрашке, на на-
личје.
анверсен (фр. enversins) шр>. ил. груб вунени
серж.
анвоаје (фр. envoye) изасланик, посланик дру-
гог реда, отправник послова.
ан вог (фр. en vogue, од итал. voga поверење)
модерио, омиљено, хит.
ангажовати (фр. engager) обавезати, узети у служ-
бу, погађати, погодити, најмити; побудити,
наговорити, навести, склонити кога на што;
обећати, обавезати обећањем, нпр. за плес;
упустити се у нешто, пустити се, уплести се у
борбу; ангажовати се заузети се, заузимати
се, заложити се, залагати се (за кога или што).
ангажман (фр. engagement) обвезивање, обавеза,
обавезност, нпр. за плес. неко плаћење итд.;
залагање, давање у залог; ступање у службу,
погодба, најмљивање; служба, редовна дуж-
ност; вој. чарка, судар, сукоб, бој.
ангажован (фр. engager) обавезан, који се обе-
hao, који je узет у службу; во/. заплетен у
борбу.
ангарија (лат. angaria) кулук, кулучење; кола,
брод и др. узети у кулук.
ангаријација (нлат. angariatio) употреба при-
ватних ствари (кола, бродова и др.) против
воље сопственика у службу држави, нпр. за
ратне сврхе.
ангејологија, ангиологија (грч. angelon, logia
наука) физиол. в. ангиографија.
ангелика (грч. angelos анђео) Пош. анђеоски ко-
рен; муз. енглески муз. инструмент сличан ги-
тари; један регистар на оргуљама.
ангиектазија (грч. angelon суд, ektasis растеза-
ње) мсд. проширење крвних судова.
ангиитис (грч. angeTon суд, крвни суд) мед. запа-
љење крвних судова; ангишис.
ангина (лат. angere сузити, стеснити) мсд. гушо-
боља, запаљење врата, нарочито крајника.
ангина пекторис (лат. angina pectoris) мид. стеза-
н>е груди, јаки болови у области срца, пра-
ангора-вуна
ћени смртним страхом; иекшорална ан-
гина.
ангиографија (грч. angeTon суд, grapho пишем)
фшиол. опис крвних судова; наука о крвним су-
довима или о течносним односима у човечјем
телу.
ангиокарп (грч. angeTon karpos плод) бош. плод
затворен у плодиште и биљка са таквим
плодом.
ангиом (грч. angeTon) мед. пега или израштај на
кожи или слузокожи услед ненормалног намно-
жавања и ширења крвних или лимфних судова.
ангионеуроза (грч. angeTon, neuron живац) мед.
обољење живаца крвних судова.
ангиопатија (грч. angelon, pathos бол) мед. опш-
ти назив за све болести система крвних судова.
ангиопластика (грч. angeion суд, plassč уоблича-
вам) мед. пластично везивање или настављање
крвних судова; примешује се у микрохирур-
гији.
ангиосарком (грч. angelon, sarx месо) мед. опасан
рак крвних судова.
ангиоспазмус (грч. angeTon, spasmos грч) мед. грч
крвних судова.
ангиоспермије (грч. angeTon, sperma семе) бпш.
скривеносемењаче, биљке чије су семенке за-
творене у плодиште.
ангиостеноза (грч. angeion, stenos тесан, узан)
мсд. сужавање (или: стешњавање) крвних су-
дова.
ангиотомија (грч. angeion, temno режем) мед. се-
чење, операција крвних судова.
ангитис (грч. angelon) мсд. в. ангиитис.
англеза (фр- anglaise) живахан енглески плес у
2/4 и 3/4 такта.
англизирати (фр. anglaiser) поткусити коњу pen,
сечењем мишића спуштача учинити да коњ-
ски pen остане стално у водоравном положају.
англикан, англиканац припадник англиканске,
тј. протестанске цркве.
англиканска црква енглеска реформирана на-
родна црква којом управљају два митрополи-
та и 24 епископа; епископална црква.
англист (Angiia Енглеска) научник који се бави
проучавањем енглеског језика и књижев-
ности.
англицизам (нлат. anglicismus) енглеска реч ко-
ја je ушла у неки туђ језик и одомаћила се у
њему; извесна особина енглеског језика пре-
несена у неки стран језик; особеност енгле-
ског језика.
англоманија (нлат. Anglia, грч. mama страст)
претерано одушевљење Енглезима и угледање
на њих и све што je енглеско.
англофилија (нлат. Anglia, грч. philos прија-
тељ) љубав за све што je енглеско; супр. англо-
фобија.
англофобија (лат. Anglia, грч. phobos) страх од
Енглеза или мржња на Енглезе.
англофонске земље земље у којима je енглески
службени језик.
ангора-вуна одлична вуна која се добива од ан-
горске козе и оплемењеног ангорског зеца;
има танка и дуга влакна свиласта сјаја.
ангостура-кора
ангостура-кора в. ангусшура-кора.
ангошјозаменте (итал. angosciosamente) муз, в.
ангошјозо.
ангошјозо (итал. angoscioso) муз. брижно, болно,
печално.
ан гро (фр. en groš) трг. навелико, навише, на
квантум; углавном (испричати нешШо).
аигстер (итал. anguistđra, нлат. angustrum) висо-
ка боца или врч за пијење са узаним грлићем.
ангуларан (лат. angulus, угао, angularis) угласт,
ћошкаст, рогљаст.
аигулус (лат. ангулус) угао, кут.
ангуста (лат. angusta) муз. један регистар на ор-
гуљама.
ангустација (лат. angustatio сужавање) мед. не-
природно сужавање крвних судова у човечјем
телу.
аигустура-кора горка кора једне јужноамеричке
биљке, назване no граду Ангостура, која се
употребљава као лек против повратних гроз-
ница; сада се употребљава и за справљање јед-
не врсте ликера; ангостура-кора.
андалузит мин. алуминијев силикат (назван no
Андалузији, где je пронађен).
аидаменто (итал. andare ићи, andamento) ход;
муз. део једне фуге.
анданте (итал. adante) муз. као у ходу, лагано;
као именица: комад у лаганом темпу.
андантнно (итал. andantino) муз. мало лаганије,
умерено.
андарини (итал. andarini) oi дугуљасто-округли
резанци у облику грашка.
андезнт мин. врста вулканске стене оловно-цин-
кане руде (назив no планинама Андама).
андерграунд (енг. underground подземље) покрет
непризнатих у стрипу, филмовима, музици,
књижевној периодици, настао крајем педесе-
тих година нашег века, унео свежину у окошта-
ле форме уметности и начина живота.
ан детај (фр. en dćtail) потанко, подробно, оп-
ширно, исцрпно, до танчина, до ситница; шрг.
намало (супр.: ан гро).
андосиратн (фр. endosser) шрг. потписати меницу
на полеђини и тиме je пренети на другог; ин-
досирати.
андосман (фр. endossement) шрг. потпис менице
на полеђини, пренос менице.
андрагатнја (грч. andragathi'a) мужевност, хра-
брост; врлина, честитост.
андрагогија (грч. aner, andros човек, муж, gogfa
вођење, подучавање) наука о образовању
одраслих.
андрак (перс. andrek туга, несрећа, јад) ђаво,
врап невоља, несрећа, зло.
андрамоље (грч. chondrćmallon груба вуна) ства-
ри без вредности, прње, дрангулије.
андрецеум (грч. aner, andrćs човек, муж, oikfon
кућа, станиште) бош. скуп свих прашника у
цвету.
андристн (грч. anSr, andrćs) Т. фил. они следбени-
ци Аристотела који су одрицали бесмртност
човечјег духа; главни представник био Пом-
понације (1462-1525).
андро- (грч. aner, andros) предметаку сложеница-
ма са значењем: човек-мушкарац.
48 андрофономавија
аадрогамија (грч. aner, andros, gamos брак) биол.
оплођење мушкога гамета женским.
авдрогенеза (грч. aner, andros, genesis постанак)
биол. развитак оплођене јајне ћелије у којој
долази до одстрањивања материнског једра.
андрогени (грч. aner, andrćs човек, genos род)
биол. ал. супстанције са дејством мушких спол-
них хормона; хормони могу бити природни и
вештачки.
авдрогенија (грч. aner, genos рођење в. андро-
гонија.
авдрогин (грч. andro-gynos) двосполник, двоспо-
лац, хермафродит; ушкопљеник; слабић, жен-
скоња, шоња.
андрогивија (грч. aner, gyne жена) двосполност,
хермафродитизам.
авдроговија (гр. aner, gone рађање) стварање
човека, нарочито првог човека; расплођавање
људског рода; андрогенија.
авдроид (грч. aner, eldos лик) вештачки напра-
вљен, покретан човечји лик; робот.
андроидав (грч. aner, eldos) сличан човеку, на-
прављен у човечјем облику.
авдрокефал (грч. andrćs човек, kephale глава)
мит. биће с људском главом и животињским
телом (Минотаур, Сфинга).
андрокефалоид (грч. aner, kephale глава) мин. ка-
мен који има облик човечје главе или неког
дела човечјег тела.
авдролитн (грч. aner, Hthos камен) ПЛ. геол, ока-
мењене људске кости.
андрологија (грч. aner, logia наука) мед. наука
која се бави проучавањем болести својстве-
них мушкарцима (за разлику од гинекологије).
андромавија (грч. andro-mani'a) чежња за муш-
карцима, упаљеност жена за мушкарцима; ним-
фоманија.
Андромаха (грч. Andromache) мит. жена најве-
ћег тројанског јунака Хекшора, мати Асти-
јанаксова. После Хекторове погибије била
робиња Ахиловог сина Пира и с њим родила
три сина. Трагедије од Еурипида и Расина.
Андромеда (грч.) мит. кћи етиопског краља Ке-
феја и Касиопеје; наљутивши богове, жртво-
вана je морском чудовишту; спасао je Пер-
сеј; асшр. сазвежђе на северној небеској хе-
мисфери, у коме се налази нама најближа спи-
рална маглица (галаксија). •„,
авдромоље в. андрамоље. i
андропауза (грч. aner, andros човек, мушкарац,
patisis престајање) промене у организму муш-
карца после 50. године старости; код жена ме-
нопауза.
авдростеров (грч.) мушки сполни хормон.
авдротомија (грч. aner, temno сечем) таш. сече-
н>е човека, нарочито људског леша ради науч-
ног испитивања.
авдрофаг (грч. andro-phdgos) људождер; уч. ан-
тропофаг.
андрофобија (грч. aner, phćbos) страх од људи,
од мушкараца.
авдрофовомавија (грч. aner, phonos убиство,
mania страст) мед. лудило које гони људе на
вршење убистава.
анђео 49
анђео (грч. angelos весник) шеол. божји гласник,
полубожанско биће.
анегдота (грч. anekdotos неиздан) 1. спис који,
ма из ког разлога, још није објављен, или je
намерно задржан од штампања; у новије време
анегдотама се називају досада нештампани
стари списи или поједини одломци из њих; 2.
лиш. прича о каквом занимљивом догађају; но-
ва и кратка прича, шаљива или духовита при-
чица.
анегертика (грч. an-egeiro пробудим) вештина да
се обамрли поврате у живот.
анеза (грч. anesis) мед. попуштање, олакшавање,
слабљење, нпр. болести.
анеклогист(а) (грч. an-eklogistos без обрачуна)
онај који je ослобођен од полагања рачуна.
анекс (лат. annexus) прилог, додатак; наставак;
принадлежност; све што je додано или везано
за нешто.
анексан (лат. annexus) зависан, везан за, придо-
дан, споредан; припремни.
анексија (лат. annexio) присаједињење, припа-
јање, придружење, утеловљење.
анексионист(а) (лат. annexio) пријатељ или по-
борник увећања државе путем присаједињења
туђих покрајина.
анектирати (лат. annectere) присајединити, при-
појити, придружити, утеловити, утеловљава-
ти; шаљиво: красти, украсти, присвојити.
анекумена (грч. a-, an-, не-, oikumene настањена
земља) ПЛ. области и предели на земљи на ко-
јима се људи не могу стално настањивати
(нпр. пустиње, мочвари итд.).
анелектричан (грч. an-, elektron ћилибар) фш.
неелектричан (о телима која изгледа као да
немају електрицитета. нпр. метали).
анематоза (грч. a-, naima крв) мед. оскудно или
недовољно стварање крви у телу.
анематургија (грч. a-, naima, ergon дело) мсд.
наука о бескрвним операцијама.
анемидрија (грч. a-, halma, hydor вода) мед. недо-
статак крвне воде или крвног серума, нпр. код
колере.
анемија (грч. a-, halma) мед. малокрвност; бес-
крвност, обољење које долази услед смањења
количине крвне боје (хемоглобина) или услед
смањења броја црвених крвних зрнаца.
анемичан (грч. a-, hatma) бескрван, малокрван,
блед, слаб; фиг. неспособан за живот.
анемо- (грч. anemos) предметак у сложеницама са
значењем: ветар.
анемобарометар (грч. anemos, barys тежак, me-
tron мера) справа која показује, односно ме-
ри, јачину ветра.
анемобат (грч. žnemos, baino идем) играч на ко-
нопцу, превртач.
анемогаман (грч. anemos, gamos брак) бот. ане-
могамне биљке, биљке које се оплођавају по-
моћу ветра, тј. код којих ветар преноси цвет-
ни прах (полен).
анемогаме (грч. anemos, gamos) ПЛ. бош. биљке
код којих ветар, преносећи цветни прах (по-
лен) игра важну улогу при оплоћавању.
анемограф (грч. anemos, grapho пишем) справа
анестезација
која бележи на хартији брзину и правац ветра;
анемометрограф.
анемографија (грч. anemos, grapho) описивање
(или: проучавање) ветрова.
анемологија (грч. anemo, logia наука) наука о
ветровима, проучавање ветрова.
анемометар (грч. anemos, metron мера) справа
за мерење брзине кретања, струјања ваздуха,
односно ветра, ветромер.
анемометрија (грч. žnemos, metron) мерење,
вештина мерења брзине и јачине ветра.
анемометрограф (грч. đnemos, metron, grapho)
в. анемограф.
анемопатија (грч. anemos, pathos бол) мсд. лече-
ње ваздухом, метод лечења који се састоји у
удисању пречишћеног ваздуха.
анемоскоп (грч. anemos, skopeo гледам, видим)
ветроказ, справа која показује правац дува-
ња ветра.
аиемостат (грч. anemos, statos постављен) уре-
ђај за распршивање струје ваздуха, при чему
се може регулисати смер излаза ваздуха и ње-
гова количина.
анемофилан (грч. anemos, phflos пријатељ) &>ш.
који воли ветар (о биљкама код којих ветар
врши опрашивање, тј. оплођавање).
анемофилија (грч. anemos, phflos) ћиол. опраши-
вање биљака посредством ветра.
аненергија (грч. an-enćrgeia) нерадност, тро-
мост, лењост, оскудица у снази.
аненкефалија (грч. a-, enkephalos мозак) мед.
урођени недостатак мозга.
аненкефалос (грч. a-, enkephalos) мед. наказа ро-
ђена без мозга.
анеоробни (грч. a-, na, aer ваздух, bios живот)
бипл. који живи у средини без кисеоника: в.
анаеробни; супр. аеробни.
анепиграф (грч. an-, epi на, grapho пишем) спис
који нема наслова.
анепија (грч. an-, ćpos реч) мед. неспособност
говорења, немоћа, слабост.
анепитимија (грч. an-, epithymfa пожуда) ПСШ.
угаснута способност жуђења за чим.
анервија (нлат. anervia) мед. узетост, тромост
жила; анервичан.
анергија (грч. an-, ćrgon дело) мед. одсуство
алергије тамо где би требало да je има (честа
појава код тешких туберкулозних обољења).
анереза (грч. anafresis) реш. одрицање или поби-
јање онога што je противник покушао да до-
каже.
анеретизија мед. 1. (грч. anš, erethizč дражим)
узбуђење, узбуђеност, узрујаност; 2. (грч.
an-, erethfzo) недостатак (или: немање) раз-
дражљивости.
анеритропсија (грч. an-, erythros црвен, ops око)
шд. неспособност очију да виде и распознају
црвену боју.
анероид (грч. a-, nerćs течан) фш. барометар по-
моћу еластичне металне плоче на кутији из
које je исцрпен ваздух.
ан еспес (фр. en espece) шрг. у звечећем новцу. у
готову.
анестезација (грч. anaistheteo не осећам) мед.
анестезија
опијање чула тако да постану неосетљива
према болу.
анестезија (грч. an-aisthčsia) мед. неосетљивост
према болу; фш. равнодушност, тупоглавост;
неспособност једног чула да прими чулне на-
дражаје.
анестезиолог (грч. anaisthesfa. 16gos, реч. говор)
мед. лекар - специјалист који je оспособљен
да обавља општу и локалну анестезију.
анестетнк (грч. anaisthetćo) мед. средство које
изазива неосетљивост (при хируршким лече-
њима).
анестетичан (грч. an-aisthetos) који чини
неосетљивим према болу, који je без бола,
безболан; фш. тупоглав, неосетљив; непажљив,
немаран, расејан.
анеуризма (грч. апеигупб проширим) прошире-
н>е крвних судова због обољења њихових зи-
дова.
анеурија (грч. a-, neuron живац) мед. слабост
(или: малаксалост) живаца.
анеурин витамин В-12; недостатак анеурина у
организму изазива болест бери-бери; користи
се за лечење запаљења и оштећења живаца.
анжамбман (фр. enjambement опкорачење) поеш.
прелажење, преношење смисла (тј. синтаксич-
ке целине) из једног стиха у други.
анже (фр. enjeu; jeu) улог у игри.
ан женерал (фр. en genćral) уопште, опћенито;
обично, најчешће.
аннверзарија (лат. anniversarium) годишњица,
годишња прослава, помен и др.
анидрија (грч. anydria) в. анхидрија.
анидроза (грч. an-, idrčs зној) мед. потпуно одсу-
ство излучивања зноја услед недостатка зној-
них жлезда.
анизета (фр. anisette) ракија зачињена анисом,
ликер од аниса (онајсаж).
анизогамија (грч. an не, fsos једнак, gamos
брак) биол. различитост семених ћелија no ве-
личини. облику и понашању.
анизокорија (грч. a-, isos једнак, kore зеница)
мед. неједнакост зеница.
анизометричан (грч. an-, isos, metron мера) не-
равномеран.
анизометропија (грч. a-, isos, metron, ops вид)
мед. неједнака способност оба ока за прелама-
ње светлости.
анизотропан (грч. a-, fsos, tropos обрт) који ни-
је у свим правцима у једној тачки неразличан
(кристали, као исландски кристал).
анизофилија (грч. a-, isos, phyllon лист) бош. не-
једнака величина листова на истој грани.
анизохромија (грч. a-, isos, chroma боја) мед.
неједнакост бојења црвених крвних зрнаца.
авизурнја (грч. an-, isos, пгоп мокраћа) мед. не-
једнако лучење мокраће, знатно веће мокре-
ње једног дана него другог.
аниктеричан (грч. a-, не, без, ikteros жутица) мед.
без жутице, који није жут.
ани курентис (лат. anni currentis) текуће, ове
године; ано куренте.
анил (арап. an-nil, шп. anil) бош. индиго-биљка у
Индији, од које се добива анилин.
50 анимизам
анилав (лат. anilis) бапски.
авилизам (арап. an-nil) мед. тровање анилином.
авнлив (арап. an-nil) хем. безбојно, ароматично
уље. од кога се справљају разне лепе боје,
тзв. анилинске боје; добива се од индиго-биљ-
ке (анил); бензидам, кристалин, кијанол.
аввлвтет (лат. anilitas) бапскост, бапска ста-
рост, бапско понашање.
авима (лат. anima) душа дух; ПСШС. према Карлу
Густаву Јунгу (1875-1961) женска страна лич-
ности у људској подсвести, без обзира на пол;
анима мунди (лат. anima mundi) фш. душа све-
та; анимарум дијес (лат. animarum dies) дан
помена мртвим у католичкој цркви, задушни-
це, сви свети.
анимал (лат. animal) живо биће, живи створ; жи-
вотиња.
авималав (лат. animalis) животињски; анимална
храна месо, млеко, jaja итд.
авимализам (лат. animalis) животињска природа;
нарочито поштовање свих или само неких жи-
вотиња.
авималвзацнја (нлат. animalisatio) претварање
хране у животињску материју, грађу; поживо-
тињење; процес анимализације претварање
анорганских твари у телу; начин исхрањивања
тела; фиг. поживотињење.
аввмалије (лат. animalia) ПЛ. животињска тела;
јела од меса; супр,: вегетабилије.
авималист(а) (лат. animal животиња) ум. уметник
(сликар или вајар) који ради животиње.
авималкула (нлат. animalculum животињица)
ПЛ.ЗООЛ. микроскопске животињице, нарочито
тобожње семене ћелије (animalcula sperma-
tica).
авималкулвзам (лат, animalculum) зоол. старо
учење да се животињски заметак састоји од
микроскопски ситних семених ћелија.
аввмалкулисти (нлат. animalcula животињице) ПЛ.
природњаци XVII и XVIII века који су били
присталице анималкулизма.
аввмалвост (нлат. animalitas) животињство, жи-
вотињска природа.
аввматнзам (лат. anima душа) учење и веровање
да све што постоји има душу, живо (код прими-
тивних народа).
анимато (итал. animato) муз. живахно, оживљено,
одушевљено.
авиматор (лат. animare оживети, удахнути живот)
1. цртач почетних и завршних покрета у црта-
ном филму; 2. духовита и образована особа
способна да покрене велик број људи за кул-
турно-забавне и сл. делатности.
аввмацнја (лат. animatio) оживљавање. ожив-
љење, давање душе; живост, животна свежина;
ватреност, жестина, љутња; тренутак од кога
се заметак у утроби сматра живим: код цртаног
филма оживљавање слика.
аввмвзам (лат. anima дух, душа) веома рашире-
но веровање да свако живо биће, чак и ствари,
има душу и да се душе умрлих настањују у
живим и неживим предметима природе; мета-
физичко схватање душе и духовнога као жи-
вотног принципа од кога зависи свака делат-
ност тела: вера у духове. уц\)
анимирати
анимирати (лат. animare) дати душу или дух, ожи-
вити; подстакнути, ободрити, побудити, оду-
шевити, загрејати, подстрекавати, подба-
дати.
анимист(а) (лат. anima) фил. присталица ани-
мизма.
анимо (лат. animus дух, душа) арае. с предуми-
шљајем, у намери.
анимозан (лат. animosus страстан) озлојеђен,
огорчен, срдит, раздражен, непријатељски.
анимозитет (лат. animosus, фр. animosite) в. ани-
мозност.
анимозност (лат. animosus) страственост; љути-
на, огорченост, мржња, срџба; раздраженост,
жестина; непријатељско расположење према
коме или чему.
анимозо (итал. animoso) ». срчано, храбро, жи-
вахно.
анимус (лат. animus) дух, душа; срце, осећање,
карактер; свест; назор, мишљење; самопоуз-
дање, одважност; намера, накана; e«u. према
Карлу Густаву Јунгу (1875-1961) мушка стра-
на личности у људској подсвести, без обзира
на пол; уно анимо (лат. uno animo) једнодуш-
но, сложно.
анимус инјуранди (лат. animus injurandi) upao.
намера наношења увреде, поруге.
анимус ноценди (лат. animus nocendi) арав. наме-
ра причињавања штете.
ани презентис (лат. anni praesentis) ове године.
ани претерити (лат. anni praeteriti) в. ани преце-
денШис.
ани прецедентис (лат. anni praecedentis) прошле
године.
аниридија (грч. an-, Iris дужица) мед. недостатак
дужице у оку.
анис (лат. pimpinella anisum) бош. онајс, биљка
чији се плод употребљава као зачин, додатак
лековима и лек против кашља.
ани футури (лат. anni futuri) идуће, наредне го-
дине.
анихилација (нлат. annihilatio) поништавање,
укидање, оповргавање.
анихилирати (лат. annihilare) поништити, укину-
ти, оповрћи, оповргавање.
анјон (грч. anienai пети се, узлазити) при елек-
трохемијском разлагању: састојак електро-
лита који се појављује на аноди (Фарадејев
назив за електронегативни делић); суир..-
катјон.
анк (ег. душа, живот) египатски симбол живота;
свемир, све живо: и људи и богови; комбинаци-
ја мушког и женског симбола, Озириса и Изи-
де, најчешће у облику великог слова Т са
омчом.
АНКА (Anka Ajansi) турска новинска агенција.
анквизиција (лат. anquisitio) ирае. предлагање
казне.
анквирирати (лат. anquirere) ирав. повести судску
истрагу; тражити (или: предлагати) казну.
анкер (лат. ancora, грч. ankyra) брод. котва, лен-
гер; физ. у динамомашинама: калем од намота-
ја бакарних жица који се обрће у магнетном
пољу.
51 аногена метаморфоза
анкесер (фр. encaisseur) СП. веома чврст и отпо-
ран боксер, тј. онај који може да прими и
поднесе много удараца.
анкета (лат. inquestia, фр. enquete) истрага која
се одређује за испитивање чињеница и окол-
ности само за један случај; нарочито: коми-
сија (анкетна комисија) коју бира парла-
мент, влада или нека установа, и која има да
прикупи најпотребније и стварне податке на
основу којих би се могао донети закон, одлу-
ка и сл.
анкетирати (фр. enqueter) вршити, извршити ан-
кету, истраживати, испитати, испитивати чи-
њенице о нечему.
анкилоглоса (грч. ankylos крив, glossa језик) мед.
делимична или потпуна сраслост језика.
анкилоза (грч. ankylos крив) мед. укоченост и
сраслост зглобова
анкилометар (грч. ankylos крив, metron мера)
справа за мерењс кривине.
анкл Сем в. Сем.
анконеји (грч. ankon лакат) Т. аниш. мишићи
опружачи руке.
анкора (итал. ancora) му.ч. још једном, поново.
анкора импаро (итал. ancora imparo) настављам
да учим; славни Гоја je овако потписао једну
своју слику у својој 82. години.
анкрије (фр. encrier) дивит, мастионица; санду-
че за боје; шив. резервоар на машини за штам-
парску боју.
аиксиозност (лат. anxius загушујући) зебња,
осећање угрожености, узнемиреност, ојађе-
ност.
анкх староегипатски назив за „крст живота",
крст с дршком, који je симболизовао живот.
анласер (нем. anlassen пуштати у рад, пустити у
рад, Anlasser) шех. покретач (или електромо-
торни покретач) je у моторна кола уграђен
електромотор који своју струју узима из аку-
мулаторске батерије; при затварању елек-
тричног кола назупченом замајцу мотора са
унутрашњим сагоревањем саопшти неколико
обртаја док овај сам не ступи у рад;
стартер.
анлеважа (фр. enlevage) скидање једне оштеће-
не слике са платна на коме je била, ради пре-
ношења на ново платно.
ан мас (фр. en masse) у маси, у гомили, скупа,
ђутуре, сви заједно.
ан минијатир (фр. en miniature) у малом, у ма-
лој сразмери, смањен.
ано (лат. anno) године, у години.
ано анте Христум (лат. anno ante Christum) годи-
не пре Христа, пре Христова рођења.
аноблирати (фр. anoblir, ennoblir) дати плем-
ство, племићку титулу; оплеменити, облаго-
родити.
анварија (грч. an-, нлат. ovarium јајник) мед.
урођени недостатак јајника.
аноген (грч. апб навише, gignomai постати) пр.
геол. стене чији je материјал постао крета-
њем одоздо горе, тј. еруптивне стене; супр.
катоген.
аногена метаморфоза «-<ЈЈ промене на минерали-
ма изазване утицајем воде или ваздуха.
анода
анода (грч. £n-odos узлаз, пут навише) физ. пут
којим електрична струја напушта позитивни
пол и улази у електролит на своме путу ка
негативном полу (Фарадеј); позитивни пол,
супр. каШода; уп. електрода,
анодија (грч. anodia) невезан, несликован начин
говора.
анодинија (грч. an-, odyne бол) мед. безболност,
немање порођајних болова.
анодиум (грч. an-, odyne бол, нлат. anodinum)
мед. средство за ублажавање бола и за успављи-
вање.
анодонти (грч. an-, ćdus) ал. зоол. сисари који
немају зуба.
аноксија (грч. an без, oksys кисео, оштар, gene-
sis постанак) смањење, односно недостатак
кисеоника у крви и ткивима организма.
аномалан (грч. anomalos) нередован, неправи-
лан, противан правилу, који одступа од пра-
вила, необичан.
аномалија (грч. anomalfa) неправилност, одсту-
пање од правила или закона, изузетност, нере-
довност, необичност; аалр. неправилност у
кретању планете.
аномалистичкн (грч. anomalos) неправилан, ко-
ји одступа од правила, противан правилу.
аномалологија (грч. anomalos неправилан, lo-
gia) грам. наука о неправилностима у језику; >а.
аномалон.
аномалон (грч. anomalon) грам. неправилни
глагол.
аномеомерија (грч. an-, omćs сличан, истовр-
сан, meros део) састављеност од неједнород-
них делова.
аномизам (грч. a-, nomos закон) в. антино-
мизам.
аномија (грч. anomi'a) безакоње, незаконитост,
необузданост.
аномннација (нлат. annominatio) pern, намерно
изједначавање речи, стављање једне поред
i друге двеју речи које гласе једнако или слич-
i но, a имају различито значење, нпр.: Тишина
je постала још тиша; парономазија.
аномичан (грч. anomos) незаконит, неуредан,
злочиначки.
анонаран (нлат. annonarius житни) који се тиче
промета и добијања жита, житни, нпр. анонар-
ј ни закони.
анониман (грч. anonymos) безимен, без потписа,
непотписан; непознат.
аионимитет (нлат. anonymitas) в. анонимност.
анонимно друштво трг. безимено, акционарско,
деоничарско друштво.
анонимност (грч. anonymos) безименост, непо-
! знатост; анонимитет.
авонимус (нлат. anonymus) непознати, непотпи-
сати, писац који објављује своје ствари без
потписа.
ановса (фр. annonce) оглас, објава, обзнана.
анонсиратн (фр. annoncer, лат. annuntiare) огла-
сити, оглашавати, објавити, објављивати,
обзнанити, обзнањивати.
анопистограф (грч. an без, opisthen страга, grž-
fein писати) књига или спис с текстом само на
једној страни листа.
52
анорак (еским.) ескимска виндјакна с капуља-
чом.
аноргазмија (грч.) немогућност доживљавања
оргазма због разних физичких узрока.
аворганизам (грч. an- без, organon) нежива или
мртва природа.
анорганогенија (грч. an-, organon, genos) наука
о постанку неживе (анорганске) природе.
анорганогнозија (грч. an-, ćrganon, gnosis сазна-
ње) наука о познавању неживога.
анорганографија (грч. an-, organon, gršpho пи-
шем) наука о камењу, описивање камења.
анорганологија (грч. an-, organon, logia) наука
која се бави проучавањем анорганске, тј. мр-
тве природе, нарочито минерала.
аноргански (грч. an-, ćrganon) нежив, мртав; не-
способан за физиолошке и психолошке функ-
ције; који je без живота; хем. који не улази у
састав органских тела; настао без дејства жи-
вотних сила; анорганска хемија део хемије ко-
ји се бави постајањем анорганских једи-
њења.
анорексија (грч. a, oreksis жеља, жудња) немање
апетита, недостатак воље за јело.
анормалан (грч. a-, лат. norma правило) непра-
вилан, који одступа од правила, закона, оби-
чаја.
аворхија (грч. an-, ćrchis мудо) безмудост.
аносмија (грч. anosmia) мед. делимично или пот-
пуно неосећање мириса.
анотација (нлат. annotatio) напомена, примед-
ба, белешка; објашњење; попис заплењених
ствари; аднотација. •--.:•
анотирати (лат. annotare) в. аднотираШи.'v~ ••
анофелес (грч. anopheles бескористан, шкод-
љив) мед. комарац маларичар (једини пренос-
ник маларије код човека).
анофталмија (грч. an, ophthalmos око) мед. нема-
н>е очију, слепило.
ан пасан (фр. en passant) узгред, у проласку,
мимогред; у шаху: потез пешаком кад се са
почетне позиције покрене за два поља, про-
тивнички пешак може га узети уколико се у
том тренутку налази на пољу десно или лево
од њега.
ан пат (фр. en pate) у облику теста или каше,
нпр. бојене материје.
ан профил (фр. en profil) са стране, гледан са
стране, у профилу.
АНСА (итал. Agenzia Nazionale Štampa Associ-
ata) италијанска новинска агенција.
ансамбл (фр. ensemble) целина, скуп, заједница;
склад, елагање, слога; ансамбл-игра заједнич-
ка игра више глумаца (супротно: соло-игра);
ансамбл-партије «, оперске партије у који-
ма певају више од четири гласа.
ансент (фр. enceindre, enceinte) еој. обим, насип,
бедем, појас неког утврђења, спољашњи де-
лови једне тврђаве; .we. опкољавање дивљачи,
заграђено (или: опкољено) земљиште.
ансилажа (фр. silo, ensilage) смештање жита у
подземне рупе, у силосе, ради чувања, утрап-
љавање воћа и поврћа.
ант- (грч. ami) предметак у сложеницама са зна-
чењем: против (нпр. антагонизам); >s. анти.
антаблман 53
антаблман (фр. entablement) арх. перваз на врху
стуба, опшивница под кровом.
антабус (грч. anti против, енг. bust пијанчење)
мед. средство за медикаментозно лечење алко-
холизма; дисулфирам.
антагонизам (грч. antagonismos опрека) опреч-
ност; супарништво; супротна тежња, делање у
супротном смислу, супротност, противност;
непријатељство; борба, трвење.
антагонист(а) (грч. antagonistes) противник, су-
парник, такмац.
анталгика (грч. anti, algos бол) ал. мед. средства за
ублажавање бола.
антанагога (грч. anti, an-agč узводим) реш. одби-
јање оптужбе и вешто изведено оптуживање
онога који ју je подигао.
антанаклаза (грч. anti, anaklasis узвијање) рет.
понављање исте речи у другом или супротном
значењу, нпр. тај човек je никакав човек.
антанта (фр. entendre, entente) слога, споразум,
савез (између држава); Велика антанта савез
Русије, Француске и Енглеске који je (1914)
ушао у рат против Немачке и Аустро-Угар-
ске; Мала антанта савез између Југослави-
је, Чехословачке и Румуније, склопљен после
првог светског рата у циљу чувања и одржава-
ња мира.
антаподоза (грч. anti, apo-didomi предати, изне-
ти, изложити) поет. додавање поуке, нараво-
ученија, причи; мед. понован напад грознице.
антапоплектика (грч. anti, аро, plesso ударам) cm.
мед. средства против срчане капи.
Антарес најсјајнија звезда у сазвежђу Шкор-
пија.
Антарктик (грч. anti, arktos север, antarktikćs
јужни) геогр. област Земље око Јужнога пола.
антартритика (грч. anti, šrthron зглоб) tu. мед.
средства против зглобобоље.
антастматичан (грч. anti, žsthma) мед. који служи
као лек против сипње.
антатрофичан (грч. ant-, žtrophos нехрањен) мед.
који помаже као лек против слабљења услед
оскудне хране.
антафродитичан (грч. anti, Aphrodite), који ути-
шава сполни нагон.
антацида (грч. anti, лат. acidum киселина)мл. мед.
средства против киселине, нарочито против
киселине у желуцу.
анте (лат. ante) предл. пре, раније; пред, испред,
напред.
антеакт (лат. anteactum) раније дело, ранији
чин.
антедатирати (лат. ante, datum) место данашњег
датума ставити на писмо или спис ранији да-
тум; антидатирати.
анте дијем (лат. ante diem) пре времена, пре
суђеног дана.
антедилувијумски (лат. ante, diluvium потоп)
претпотопни; супр. постдилувијумски.
антедилувијумци (лат. ante, diluvium потоп) ПЛ.
претпотопни људи.
антеза (грч. anthe цвет) &>ш. цветање, доба цве-
тања.
Антеј (грч. Antaios) миш. син Земље (Геје) који
антестација
добија нову снагу чим додирне земљу; Хера-
кле je знао тајну његове снаге, na га je побе-
дио дижући га увис. одвајајући га на тај на-
чин од мајке Земље.
антејустинијанско право римско право пре цара
Јустинијана.
антелогијуи (лат. ante, грч. logos говор) пред-
говор.
антелоквијум (лат. ante, loquor говорим) пред-
говор; право некога да први говори.
антелудиј(ум) (лат. ante-ludium) предигра.
антемеридијански (лат. antemeridianus) препо-
дневни.
антемион (грч. anthemion) цвет;орд:. пужаст зави-
јутак на јонским стубовима.
антена (лат. antenna мотка за коју се везују
једра; стубови са обе стране врата) 1. жица или
метална шипка за хватање или за слање елек-
тромагнетских таласа на радио-станици или
ТВ; 2. пипак код инсеката.
антенагијум (лат. antenagium). ираа. првенствено
право прворођеног детета.
антенат (лат. ante, natus рођен) прворођени;
предак, прадеда.
антенатални (лат. ante, natalis који се тиче рође-
ња) мед. који се налази у току трудноће, прет-
порођајни.
антениформан (нлат. antenniformis) у облику пи-
пака, као пипци.
антенупцијални (лат. antenuptialis) предсвадбе-
ни, предбрачни.
антеокупација (лат. anteoccupatio) реш. побија-
н>е приговора које je говорник сам себи
учинио.
антепенултима (лат. antepenultima) грам. допрет-
последњи слог неке речи, трећи слог од
краја.
антепилептичан (грч. anti, epileptikos) мед. који
помаже против падавице.
антепозиција (нлат. antepositio) стављање
испред, давање првенства, претпостављање.
антепонирати (лат. ante-ponere) ставити испред,
претпостављати, претпоставити, дати (или:
давати) првенство.
антера (грч. antherćs) бош. прашник, мушки
сполни део цвета.
антеридија (грч. antheros) бош. мушки сполни
орган у бесцветница.
антерија (тур. entari, арап. 'antarl) врста ста-
ринске горње (мушке и женске) хаљине с ду-
гачким рукавима.
антериора (лат. anteriora) пл. ранији догађаји,
ранији живот, прошлост.
антериорес (лат. anteriores) ПЛ. претходници;
преци; суир. постериорес.
антериоритет (нлат. anterioritas) претходност,
претхођење, првенство у времену; при-
оритет.
антеротика (грч. ant-erotikćs) ПЛ. мед. средства
против љубави, средства за обуздавање спол-
ног нагона.
антестат (лат. antestatus) прав. лице коме je те-
стаментом остављено завештање.
антестација (лат. antestatio) прав. позивање за
сведока.
антестирати
антестирати (лат. antestari, ante-testari) прав. по-
зивати кога за сведока пре подношења тужбе
суду.
анте фактум (лат. ante factum) пре (поменутог)
догађаја.
анте фестум (лат. ante, festum свечаност) пре
свечаности, прерано; пре свега; супр. пост фе-
стум.
антефлекснја (лат. anteflexio) мед. савијеност
напред, нпр. материце.
анте Христум натум (лат. ante Christum natum)
пре Христова рођења.
антецеденс (лат. antecedens) претходник, прете-
ча; ранији догађај; грам. претходни слог.
аатецеденција (нлат. antecedentia) оно што
претходи, претходност, ранији однос у некој
ствари; ранији живот; фш. антецеденција -
конзеквенција = узрок - последица, субјект -
предикат, итд.
антецедирати (лат. antecedere) претходити, ићи
напред; претећи, претицати, надмашити, над-
машивати.
антецесор (лат. ante-cessor) претходник, путово-
ђа; учитељ, претходник у неком послу или
звању.
антеци (грч. ant-, olkos кућа) ПЛ. геогр. становни-
ци под истим подневком и на истом одстојању
од полутара, a на супротним полулоптама
Земље.
анти- (грч. anti') предметак у сложеницама са зна-
чењем: против, према, иза, место, уместо.
антиаболиционист(а) (грч. anti', лат. abolitio уки-
дан>е) противник укидања нечега, нарочито
ропства, проституције итд.
антиадијафорист(а) (грч. anti', a-, diaphoros ра-
зличит) противник моралне равнодушности;
уп. адијафорист.
антиадитнс (грч. antias крајник) мед. запаљење
крајника.
антиалкохоличар (грч. anti, арап. al-kohhlu) про-
тивник пијења алкохолних пића, трезвењак.
антнапекс (нлат. anti, apex) асшр. тачка на небу у
правцу од које се врши кретање; супр. апекс.
антиартритичан (грч. anti, šrthron зглоб) мед. ко-
ји служи против запаљења зглобова.
антиастеничан (грч. anti, a-, sthenos јачина, сна-
га) мед. који повећава животну снагу, који слу-
жи против слабости.
антиастматнчан (грч. anti, žsthma сипња) мед. в.
антастматичан.
антибарбарус (грч. anti, bžrbaros негрчки, ту-
ђински) књига која учи како треба избегавати
грубе језичке погрешке, тзв. барбаризме или
варваризме; чистунац у погледу језика; про-
тивник или књига против употребе страних
речи; антиварварус.
антибахијус (грч. anti, Bdkchios) поеш. в. палим-
бахијус.
антибеби (енг. antibaby) хемијска средства (пи-
луле) против трудноће.
антнбнотнк (грч. anti, bios живот) супстанца био-
лошког порекла која спречава развијање не-
ких клица и убија их. У антибиотике спадају,
поред осталих, и ликови који се добијају из
54 антидрама
неких врста гљивица, нарочито: ауреомицин,
пеницилин, стрептомицин, хлоромицетин и
др-
антибиотички (грч. anti, bios живот) који je про-
тив живота, који уништава живот, који убија;
антибиотичка средства в. антибиотик.
антнборејски (грч. anti, boreios северни) окре-
нут према северу.
антивевереа (грч. anti и лат. Venus богиња љуба-
ви; сполна љубав) вл. мед. средства против спол-
них, венеричних болести.
антигал (грч. anti, лат. Gallus) противник, не-
пријатељ Француза (језика, културе, полити-
ке итд.).
антнгеи (грч. anti, genos рођење) назив за све
супстанце које унесене у тело човека или жи-
вотиње изазивају образовање противмате-
рија.
Антигона (грч.) кћи тебанског краља Едипа и
Јокасте, јунакиња истоимене Софоклове
трагедије, оличење сестринске љубави према
брату кога je сахранила упркос наредби краља
Креонта због чега je жива покопана са својим
вереником Хемоном.
антигорвт (no налазишту Антигори у Италији)
мин. врста тамнозеленог серпентина; настаје
метаморфозом ампфибола; код нас га има у
Фрушкој гори.
антидактилос (грч. anti, dsktylos прст) метр. в.
анапесШ.
антидатнрати (грч. anti, лат. datum) в. антеда-
тирагпи.
антидетонатори (грч. anti против, лат. detonatio
пуцањ, тресак) хемијска једињења која се
додају у малим количинама бензину да би се
спречило самопаљење.
антидиегеза (грч. anti, dicxeimi приказати, изне-
ти) рет. приказивање неког догађаја или ства-
ри од стране противника, догађај или ствар
посматрана с противничке стране; ™. диегеза.
антидизентерика (грч. anti, dysenterikos срдобо-
љан) П.1. мед. лекови који служе против пролива.
антидијабетикум (грч. anti, diabetes шећерна
болест, diabaino пролазим) мед. лек против ше-
ћерне болести.
антидинастичан (грч. anti dynastes владар, вла-
стодржац) непријатељски расположен према
владајућем дому.
антидинвка (грч. anti, dine, вртлог, окретање)
&i мед. средства против несвестице; антиди-
нична средства.
антидолорозум (грч. anti, лат. dolor бол) сред-
ство против бола.
антидоров (грч. anti, doron дар) уздарје; награ-
да; у грчкој православној цркви: дељење вер-
нима посвећеног хлеба (нафоре) који je пре-
остао после обављеног причешћивања.
антидотариј(ум) (грч. antidoton противсред-
ство) књига о лековима; фармакопеја.
антидотон (грч. antidoton) мед. средство, лек про-
тив чега; противотров; фиг. противсредство,
утук.
антидрама авангардни покрет у позоришту (Јо-
неско, Бекет, Адамов), у којем уместо суви-
антиеметици
слог диЈалога и одавно прописаних закона
драме главну реч води апсурд - и у дијалогу и
у филозофском виђењу света.
антиеметици (грч. anti, emeo повраћам) ПЛ. мсд.
средства против повраћања; антеметика.
антиепилептика (грч. anti, epilepsia) ПЛ. мед. сред-
ства против падавице, епилепсије; up. анти-
епилептичан.
антизимотикум (грч. anti, zyme кисело тесто,
квасац) хем. средство које спречава врење; уи.
антисептикум.
антиинкрустатор (грч. anti, лат. incrustare доби-
ти кору) апарат који чува парни казан од хва-
тања каменог талога и кречне наслаге.
антиинокулист(а) (грч. anti, лат. inoculare кале-
мити) противник калемљења, пелцовања.
антика (лат antiquus стари) култура и филозофи-
ја класичне старине; уметност и васпитни иде-
ал старих класичних народа, Грка и Римљана;
предмет старе уметности; фиг. уметничка рет-
кост.
антиканкроза (грч. anti, лат. cancer рак) ил. мед.
средства против болести рака.
антикариозан (грч. anti, лат. cariosus кваран,
труо) мед. који служи као лек против разједа-
н>а костију.
антикатаралије (грч. anti, katarroos стакање) ПЛ.
мед. средства против кашља.
антикатегорија (грч. anti-kategoreo) с/м«. про-
тивтужба.
антикатода (грч. anti, kathodos пут на ниже) фш.
платински лим код Рендгеновог апарата, ко-
ји je намештен у цеви и на који падају ка-
тодни зраци, чиме се добивају снажнија деј-
ства.
антикахектичан (грч. anti, kak6s рђав, eksis свој-
ство, стање) мед. који служи као средство за
поправку рђавих сокова што изазивају сла-
бљење.
антиква (лат. antiqua) старо писмо, латиница;
шип. усправна латинска слова (супр. курзив).
антиквар (лат. antiquarius) истраживалац и про-
учавалац старина, познавалац старина и ста-
рих споменика; купац и продавац старина, ста-
ринар; купац и продавац старих и употреб-
љених књига.
антикваран (лат. antiquarius) стари, старински;
полован, употребљаван.
антикваријат (лат. antiquus стари) трговина ста-
рим књигама.
антикварница (лат. antiquarius) продавница по-
ловних књига и ретких уметничких предмета.
антиквирати (лат. antiquare) застарети; прогла-
сити за застарело; одбацити, нпр. закон.
антиквитет (лат. antiquitas) старина, стародрев-
ност, стари свет, стари век; старе, односно
застареле ствари или установе, стара или за-
старела уређења и сл.
антиквус (лат. antiquus) стари, старински, старо-
времски; уп. антички.
антиквуус амор канцер (лат. Antiquus amor can-
cer) стара љубав je као рак (враћа се). Код
нас: Стара љубав никад не рђа.
антиклерикализам покрет против утицаја и де-
55 антиматерија
ловања свештенства у јавном животу, али не и
против религије.
антиклимакс (грч. anti, klimax степенице; по-
ступност у изразу) рет. прелажење од јаче
представе на слабију тако да се права поступ-
ност и не види, нпр.: „Ако смо велики, велики
смо свуда, на престолу, у палати, у колиби."
антиклинала (грч. anti, kh'no нагињем се, спуш-
там се) геол. положај слојева који су наслоње-
ни једни на друге тако да граде хрбат или
слеме, a падају у супротним правцима; суир.
синклинала.
антикодон (грч. anti против, према, франц. code
шифра, кључ) биол. три фазе у молекулу тран-
спортне рибонуклеинске киселине.
антикозметичан (грч. anti, kosmćo украсим) ко-
ји уништава (или: нарушава) лепоту.
антиколика (грч. anti, kolike трбобоља) Т. мед.
средства, лекови против трбобоље.
антиконвулзиван (грч. anti, нлат. convulsivus гр-
чевит) мед. који служи против трзаја и грчева.
антиконституционалан (грч. anti, лат. constitutio
устав) противуставан.
антиконституционист(а) (грч. anti, лат. constitu-
tio) противник устава.
антиконтагиоза (грч. anti, лат. contagiosus при-
лепчив, заразан) ал. мсд. средства за предохра-
ну од заразних болести.
антикреза (грч. anti, kresis мешање) праа. допун-
ски уговор о залози no коме заложни повери-
лац, уместо интереса на дуг, има право да се
служи и користи заложеним предмстом.
антикритика (грч. anti, krino судим) одговор на
критику, противкритика; одговор на нападе;
одбрана.
антикритичан (грч. anti, krino) који одговара на
критику, напад итд.; мед. који противречи оче-
киваној кризи (појав); који спречава наступ
кризе (утицај).
антилегомена (грч. antilćgč противим се, поби-
јам) ПЛ. теол. делови Св. писма чија се ориги-
налност оспорава или у коју се сумња, нпр.:
„Откровење Јованово"; супр.: хомологуме-
на.
антилемичан (грч. anti, loimos куга) мед. који
служи против куге, противкужни.
антилетаргичан (грч. anti, lethargfa дремежница,
болест спавања) мед. који служи против обузе-
тости дубоким сном, против обамрлости.
антилиса (грч. anti, lyssa псеће беснило) ш. мед.
средства против псећег беснила.
антилогија (грч. antilogia) противречност, при-
говор, побијање; одбрана пред судом.
антилогичан (грч. antilogikos) недоследан, про-
туслован; који je у противности са законима
мишљења, тј. са логиком.
антилопа (грч. anthćlops) зоол. „цветно око"
(због лепих очију те животиње), веома распро-
страњена врста рогатих сисара, живи у стадима
no топлијим копнима; у Европи од ове врсте
постоји само газела.
антиматерија (грч. anti, лат. materia) супстанца
сачињена од атома и молекула у којима су
саставне честице - античестице; језгро атома
антимеланхоличан
антиматери]е састављено je од антинеутрона
(неутралних) и антипротона (негативних), a
омотач од позитивних електрона (позитрона);
у лабораторији су остварени атоми антиводо-
ника и антилитијума.
антимеланхоличан (грч. anti, melancholikos) ко-
ји разбија тугу, који разведрава расположе-
н>е.
антнментализам (фр. antimentalisme) .штв. пра-
вац који полази од дате речи, не водећи рачу-
на о менталним, умним процесима који прате
језичко остварење.
автимерија (грч. anti, meros део) песничка фи-
гура, настаје тако што се уместо придева упо-
треби именица: лепота девојка и сл.
антиметабола (грч. anti-metabole) реторска фи-
гура која се састоји у томе што се изрази
који су били у првом делу реченице појављу-
ју и у другом, али другим редом, нпр.: „Једе-
мо да живимо, a не живимо да једемо"; антиме-
талепсија.
антиметалепсија (грч. anti, metalepsis размењи-
вање, размена) реш. в. антиметабола.
антиметатеза (грч. anti, metatithemi преместити)
реторска фигура која се састоји у томе да се
исте речи понављају и у другом делу речени-
це, али у противном смислу, нпр.: „Једи да
живиш, a не живи да једеш".
антимилитаризам (грч. anti, фр. militarisme)
противност милитаризму; покрет против рата
и припремања за рат.
антиминс (грч. anti, лат. mensa сто) плаштаница,
у православној цркви платно или свила са сли-
ком полагања Христа у гроб и ушивеном че-
стицом неког светитеља; обавезан при сваком
литургијском обреду.
антимон (нлат. antimonium) хем. елеменат, атом-
ска маса 121,75, редни број 51, знак Sb (stibi-
um), метал сребрнобеле боје, кристалан и ве-
ома крт тако да се може стуцати у прах.
антимонит (лат. antimonium) минерал, сулфид
антимона, важна његова руда.
антиморалан (грч. anti, лат. moralis) који je у
опреци са моралом, противан моралу.
антиморализам (грч. anti, лат. mos, moriš оби-
чај) фил. учење које не признаје никакву раз-
лику између добра и зла, и које све људске
поступке једнако процењује „с ону страну до-
бра и зла".
антинаркотнка (грч. anti, narke укоченост, уко-
чен>е) П.1 мед. лекови против наркотичних тро-
вања.
антинационалан (грч. anti, лат. nationalis), нена-
родни, противнародни.
антинефритика (грч. anti, nephros бубрег) Т. мед.
средства и лекови против бубрежних болести.
антиномазија (грч. anti, ćnoma име) замењива-
н>е имена, употреба особног имена место вр-
сте, нпр. „Демостен" место „говорник".
антиномизам (грч. anti, nćmos закон) 1. шеол.
тобожња противречност између старозавет-
ског закона и хришћанског учења; 2. начелно
непризнавање било каквих утврђених закона;
аномизам.
56 антипнеумоничан
антивомија (грч. antinomia противречност зако-
на са самим собом, тако да обе странке могу га
тумачити у своју корист) лог. противречност,
супротност двају судова или закона - тезе и
антитезе - који се узајамно искључују,
нпр.: „Свет има свој почетак у времену, a и с
обзиром на простор он je ограничен" (теза);
„Свет нема ни почетка у времену нити грани-
ца с обзиром на простор, него je и у једном и
у другом погледу безграничан" (антитеза);
фи.1. код Канта: противречност која се јавља
при примени закона чистог разума на чулни
свет.
антипапа (грч.-лат.) папа којега незадовољни
кардинали изаберу упркос римском папи и ко-
ји je непризнат од службене цркве; у историји
их je било 35, a седиште им се налазило у
Авињону у Француској.
антипапизам (грч. anti, лат. papa) непријатељ-
ство и борба против папе.
антипараграф (грч. anti-paragraphos) одговор на
критику, утук; реплика.
антнпаразитика (грч. anti, paržsitos готован) ПЛ.
средства против биљних и животињских пара-
зита који се налазе на људима и животињама.
аитипаралелан (грч. anti, parallelos) две линије
које са другим двема линијама заклапају ме-
ђусобно једнаке углове али супротним прав-
цима, једна будући спољашња a друга уну-
трашња.
антипаралелограм (грч. anti, parallelos, gramma)
геом. равнокраки трапез.
антипаралитика (грч. anti, рага-1^6) ип. мед. сред-
ства против узетости (парализе).
антипасати (грч. anti, итал. passare проћи, мину-
ти) s.1. стални висински ветрови од екватора
према повратницима.
антипатнја (грч. antipatheia) нерасположење
према некоме, осећање одвратности или не-
наклоности, немарење; супр. симпатија.
антипатнчан (грч. antipathikos) који изазива не-
расположење или одвратност, непријатан, не-
мио, несимпатичан.
автапатриот (грч. anti, patriotčs) непријатељ до-
мовине, неродољуб.
антиперистаза (грч. anti, peristasis спољашње
околности) опрека или супротност околности
(или: прилика), дејство двеју супротних сила
у природи.
антипиретика (грч. anti, руг ватра) ш. мед. лекови
против ватре, грознице.
антипиретичан (грч. anti, руг) мед. који сузбија
ватру, грозницу, нпр. аспирин, антипирин и
др.
антиоирин (грч. anti, руг) мед. средство против
грознице, ватре, главобоље.
автипленистн (грч. anti, лат. plenus пун) фил.
присталице теорије о празном простору (за
разлику од плениста).
автиплеуритика (грч. anti, pleuron бок, ребро)
ai. мед. средства против запаљења плућне ма-
рамице; пр. антиплеуритичан.
антипнеумоничан (грч. anti, pneumon плуће)
мед. који служи против запаљења плућа.
антипод 57
антипод (грч. anti, pus, pod6s нога) човек који у
односу према неком другом представља сушту
супротност; противник, супарник; геогр. онај
који живи на супротној тачки пречника Зе-
мље, противножник.
антиподан (грч. antipus) сасвим супротан, опре-
чан; који се налази на супротној тачци преч-
ника Земље.
антипротаза (грч. antiprotasis противпредлог)
рет. наговештавање побијања неког тврђења,
које се обично изражава једним питањем.
антипсихијатрија (грч. anti, psyche душа, iatrei'a
лечење) покрет оспоравања класичне психи-
јатрије, настао сред. XX в.; знатно допринео
хуманизацији третмана душевних болесника.
антипсихологизам (грч. anti, psyche душа) фил.
став неких логичара и гносеолога против при-
мене психологије у логичким и сазнајно-те-
оријским размишљањима.
антирациовализам (грч. anti, лат. ratio разум)
фил. схватање да разум, односно човечје ми-
шљење, није апсолутни извор сазнања; штл.
неслагање са трезвеним, разумним правцем у
проучавању питања вере.
антиреволуционар (грч. anti, нлат. revolutionari-
us) присталица и поборник анширеволуције,
противник револуције.
антирезонанција (грч. anti против, лат. resonan-
tia одјек) фш. појава у електричном, акустич-
ком или другом систему када његов укупни
отпор тежи бесконачности.
антирепресор (грч. anti против, према, нлат. ге-
pressio спречавање) биол. генски производ који
може да поништи репресију.
антирепубликанац (грч. anti, лат. res publica)
противник републиканског облика владавине;
пр. анширепубликански.
антиреуматичан (грч. anti, reuma) мед. који служи
против реумашизма.
антиројализам (грч. anti, фр. royalisme), нена-
клоњеност монархијском облику владавине и
краљевској власти уопште.
антироман (грч. anti, фр. roman) друго име за
нови роман у француској књижевности педесе-
тих година XX века, с главним представници-
ма Аленом Роб-Гријеом, Натали Сарот, Ми-
шелом Битором и Клодом Симоном.
антисателит (грч. anti, лат. satelles пратилац)
војн. сателит пресретач, врста космичке лете-
лице за пресретање и онеспособљавање про-
тивничких космичких лелетелица аутоматски
или no командама са Земље; противсаше-
литски сателит, сателиш-убица.
антисемит непријатељ Јевреја.
антисемитизам нетрпељивост према Јеврејима,
једног од семитских народа, обичај да се у
свакој ситуацији према н>има заузима нетрпе-
љив и одбојан став.
антисепса (грч. anti, sepsis трулеж) мед. уништава-
ње трулежних клица хемијским и физичким
средствима.
антисептикум (грч. anti, sepsis) хем. средство које
уништава клице што изазивају труљење; вл.
анШисептика.
антитела
антисептичан (грч. anti, septikos) мед. који спре-
чава труљење.
антискабиоза (грч. anti, лат. scabies шуга) пл.мед.
средства против шуге.
антискептицизам (грч. anti, skepsis недоумица,
двоумица) фил. неслагање са оним гносеолош-
ким становиштем које сумња у могућност ма
каквог сазнања уопште, и које сматра да се не
може доћи ни до каквих општеважећих истина.
аитисоцијалан (грч. anti, лат. socialis друштвен)
противан друштвеном поретку; који својим
радом и понашањем шкоди људском друштву
и незгодно стрчи у њему.
антиспазмодика (грч. anti, spasmos) s.?. мед. в. ан-
шисиастика.
антиспаст (грч. antispastos вући на другу страну)
метр. четворосложна стопа у које je први и
четврти слог кратак, a други и трећи дуг:
антиспастика (грч. anti, spastikćs који вуче, тр-
зав) ПЛ. мед. средства која ублажују грчеве; ан-
тиспазмодика.
антиспектрологија (грч. anti, logia, наука лат.
spectrum авет, причина) научно побијањс ве-
ровања у духове и авети.
антиспиритуализам (грч. anti, лат. spiritus дух)
фил. одрицање духовиости и духовне природе
уопште = материјализам.
антистратег (грч. anti-strategos) заменик војско-
вође; командант непријатељске војске.
антистрофа (грч. antistrophe) у драми старих Гр-
ка: плес хора, који je потпуно одговарао ра-
нијој строфи; отпев који je одговор пре тога
певаној строфи.
антисции (грч. anti, skia сенка) ПЛ. гетр. људи са
супротним сенкама, тј. становници на истом
подневку, али на супротним странама полута-
ра тако да њихове сенке у подне падају на
супротне стране; антеци.
антитеатер в. аптидрима.
антитеза (грч. antithesis супротност, супротно)
1. супротност између значења двају појмова
или двају судова (може бити конШрадиктор-
на, противречна, или контрарна, опречна); 2.
опречност двају карактера, двеју тежњи и сл.,
3. у трансценденталној филозофији Канто-
вој и дијалектици Хегеловој: супротност
према тези; 4. Реш. исказивање једне мисли
помоћу два супротна појма, нпр.: „Иде лудо,
проговара мудро"; 5. шеш. словенска антиШе-
за поетско набрајање више предмета или пој-
мова који имају заједничко својство са упо-
ређиваним предметом, a затим негирање тих
предмета или појмова; нпр.: Шта се б'јели у
гори зеленој? /Ал* je снијег, ал' су лабудо-
ви?/ Да je снијег, већ би окопнио,/ /лабудови
већ би полетјели./ Нит' je снијег нит' су ла-
будови, /него шатор are Хасан-аге; (Хасанаги-
ница); уп. теза, синтеза.
антитела беланчевине из групе имуноглобулина;
настају у организму човека и топлокрвних жи-
вотиња после продирања у организам неких
штетних материја (антигена) и неутралишу
њихово дејство.
 антитермика
антитермика (грч. an ti, thermos топао) ол. мед.
средства и лекови који снижавају температу-
ру, a истовремено смањују или отклањају бо-
лове.
антитетичан (грч. antithetikćs) противан, супро-
тан, који je у супротностима.
антитип (грч. anti, typos) отисак, препис, про-
тотип.
антитипија (грч. antitypia противудар, одбој)
Фил. код Лајбница: оно услед чега je једно
тело непробојно за друго.
антитнреоидин (грч. anti, thyreos штит, eidos из-
глед) фарм. лек који садржи секрет штитасте
(тироидне) жлезде; служи за лечење Базедов-
љеве болести.
аНТИТОКСИН (ГрЧ. anti, tOxikCn, ОТрОВ) мед.
противотров, тело које има својство да неу-
тралише одређене отрове, Шоксине.
антифебрилије (грч. anti, лат. febris) мед. лекови
против грознице.
антифебрин (грч. anti, лат. febris) фарм. средство
против грознице, антипирин.
антифеминизам противљење тежњи да се побо-
љша положај жене у друштву и да се прошире
њена права.
автиферменти (грч. anti, лат. fermentum) мед.
ферменти који својим утицајем поништава-
ју дејство других фермената.
антифлогистика (грч. ami, phlox, phlogos пла-
мен) 1. хем. теорија франц. хемичара Лавоаз-
јеа којом je побио тзв. флогистичку Шеори-
ју о постојању неке хипотетичне материје ко-
ја при сагоревању тела не сагорева; уи. флоги-
стон; 2. ал. мед. лекови против запаљења.
антнфлогистичан хем. в. антифлогистика 1; мед.
који ублажава запаљење или ватру; уп. ангпи-
флогистика.
антифлогистнчари (грч. anti, phlox) Т. хем. при-
сталице антифлогистике; мед. лекари који у
свима болестима употребљавају антифлоги-
i стичка средства.
антифов(а) (грч. anti, phone глас) отрев; справи-
i ца од гуме која се ставља у уши да би се
онемогућило допирање сувише јаких шумова
I и буке.
антифонариј(ум) (грч. antiphoneo одговарам)
збирка грегоријанских мелодија које je по-
четком VII в. одабрао папа Гргур Велики; ове
песме су изводили певачи или народ за време
I мисе.
антифоннја (грч. anti, рћбпб глас) логичка про-
тивречност, бесмислица; муз. начин извођења
композиције који предвиђа наспрамну по-
ставку вокалних или инструменталних група у
простору.
автифраза (грч. anti, phrasis говорење) реторска
фигура која се састоји у томе да се једна реч
употребљава у смислу који je потпуно супро-
тан њеном основном значењу; нпр.: „To би
било врло паметно", у смислу „врло лудо".
антифриз (грч. anti, енг. freeze замрзавати, смр-
завати) супстанца која се додаје води да би се
спречило њено смрзавање на ниским темпера-
турама.
58
аитифтизика (грч. anti, phthisis сушица) си. мед.
средства против сушице, туберкулозе; пр. ан-
тифтизичан.
антихелчинтика (грч. anti, elmis elmintos глиста)
ej. мед. в, анШхелминтика.
антихеморагичан (грч. anti, harma крв, regnymi
пробијам) мед. који служи као лек против кр-
волиптења.
антихемороидалан (грч. anti, haima, rheo цурим)
мед. који служи као лек против шуљева, хемо-
роида.
антихерој (лат. грч.) негативни јунак или, че-
шће, „књижевни јунак чије нам моралне ка-
рактеристике не импонују, али који иначе
може имати извесна позитивна интелектуална
и психичка обележја" (Никола Милошевић).
автихипнотика (грч. anti, hypnos сан) Т. мед.
средства против болесног нагона за спавањем;
ар. антихипнотичан.
антихолерика (грч. anti, cholćra болест са повра-
ћањем и житком столицом, cholas утроба) Т
мед. средства против колере.
антихреза (грч. anti, hresis употреба) прав. уговор
о залози на основу кога поверилац има право
да употребљава у залогу примљен предмет.
антихрист (грч. anti Christos) противник (или:
непријатељ) Христа или хришћанства; фш.
безбожан човек; ђаво, сотона; несташан, неми-
ран, несмајан, разуздан.
антихроннзам (грч. anti, hronos време) погрешка
у рачунању времена; употреба једног времена
место другог.
антихтони (грч. anti, chthon земља, тле) ПЛ. геогр.
они који станују на истом степену географске
ширине, само на супротним странама полу-
тара.
антицивичан (грч. anti, лат. civis грађанин) не-
грађански, противграђански.
антицнклична политика (грч. anti против, пре-
ма, kyklos круг, политика, в.) скуп економ-
ско-политичких мера које предузима држава
да би спречила последице повратних криза.
антициклон (грч. anti, kyklos круг, кружно крета-
ње) метеор. предео на коме влада висок атмос-
ферски притисак; назив no томе што се на
пределу високог притиска јављају метеоро-
лошке појаве супротне онима на пределу нис-
ког притиска (циклону).
антиципандо (лат. anticipando) унапред, у обли-
ку предујма; пре времена.
антицнпација (лат. anticipatio примање унапред)
узимање унапред. предујам на робу; стварање
суда или добивање представе о нечему уна-
пред; фи.1. прихватање неког суда унапред као
да je истинит, с тим да he се касније доказа-
ти; реш. предупређујуће постављање и обара-
ње приговора противниковог.
антиципирати (лат. anticipare) унапред узети
(или: узимати), унапред примити (или: прима-
ти), предузети, предузимати; предујмити,
предујмљивати; наговестити или унапред
створити суд који he се потврдити.
автички (лат. anticus, antiquus) стари, старин-
ски, старовременски, стародревни,старог ко-
антишамбр
ва; no старинском укусу; КОЈИ потиче из ста-
рог века, нарочито из времена старих Грка и
Римљана; фиг. редак.
антишамбр (фр. antichambre) предсобље код
каквог великог господина.
антишамбрирати (фр. antichambre) задржавати
се у предсобљу, чекати пријем, џоњати пред
чијим вратима за пријем; чинити подворење
старијим и моћнијим од себе.
антоалажа (фр. toile, antoilage) фина тканина са
чипкама.
антографија (грч. anthos цвет, gršpho пишем)
писање помоћу цвећа.
антодонталгика (грч. anti, odtis зуб, žlgos бол) чл.
мед. средства против зубобоље.
антозое (грч. anthos цвет, zoon животиња, живо
биће) т. зоол. корали.
антоксантин (грч. anthos, ksanthćs жут) m. цве-
тно жутило, жута бојена материја која се на-
лази у цвећу.
антолити (грч. anthos, h'thos камен) ил. геол. ока-
мењени цветови или отисци цветова у камену;
аншоШиполити.
аитологија (грч. anthologia) брање цвећа, цвет-
њак; збирка одабраних, нарочито лирских пе-
сама; уопште: збирка сваког штива одабраног
према нарочитим мерилима и сврхама; збирка
најлепшега.
антоними (грч. anti, onyma име) ПЛ. лингв. речи
супротне no значењу, нпр. лето-зима; лаж-
-истина, добар-рђав, тврд-мек и др.; уи. сино-
ними, UapOHUMU, хомоними.
антонимија (грч. anti, onyma) лингв. својство су-
протнога значења некој другој речи; уп. ан-
тоними.
антоноар (фр. entonner, entonnoir) левак; левка-
ста рупа од експлодиране мине; геол. котлина,
вртача.
антономазија (грч. antonomasia други назив)
реш. описивање када се место заједничког
имена у говору употреби властито име, нпр.
Демостен или Цицерон место „велики бесед-
ник".
анторгастичиа средства мед. средства против на-
вале крви; уп. оргазам.
антос (грч. šnthos) цвет, цват; говорни украс;
мед. осип, краста, нарочито на лицу.
антотиполити (грч. anthos, typos отисак, lithos
камен) a/i. геол. в. антолиши.
антофталмика (грч. anti, ophthalmos око) ПЛ. мед.
средства против очних болести.
антоцијанини (грч. đnthos цвет, kyanos затворе-
ноплав) хем. биљни пигменти који се налазе у
ћелијском соку многих биљних ћелија и ко-
ји дају плаву, црвену или љубичасту боју -
цветовима, плодовима, листовима, стаблу
итд.
антр (фр. entre, лат. inter) међу, између, у,
усред; антр ну (фр. entre nous) међу нама, у
четири ока, у поверењу.
антракоза (грч. anthrakćo претварати у угаљ)
претварање у угаљ; мед. слагање угљеног праха
или гара у ткива и због тога њихово црно
обојење.
59 антропогенетика
антраколит (грч. šnthra угаљ, lfthos камен) мин.
кречњак обојен угљеном.
антракометар (грч. anthrax, metron мера) хем.
справа за одређивање количине угљеника.
антраконит (грч. anthrax, lithos камен) мин. в. ан-
траколит.
антракс (грч. anthrax угаљ) мед. црни пришт,
злич, прострел, непоменик, травњак, бедре-
ница, опасна заразна болест коју изазива тзв.
Давенов бацил (Bacillus anthracis); антраксне
болести оне које се преносе путем посредног
или непосредног додира са животињама, нпр.
беснило итд.
антр-акт (фр. entr'acte) sm. одмор између чино-
ва; фиг. одмор, почивка, станка, привремен
прекид у неком послу.
антрацен (грч. anthrax угаљ)хем. сложен угљенич-
ки водоник, С 1 4 Нш, који се добива из катрана
каменог угља; употребљава се за справљање
ализарина и других бојених материја.
антрацит (грч. znthrax, наставак ites) мин. најста-
рији фосилни угаљ, најбоља врста угља.
антре (фр. entree) улазак, улажење; улаз; улазна
соба, предсобље, предворје; приступ; предје-
ло, прво јело при обедима, нарочито свеча-
ним; улазна цена, улазница, улазнина; увозна
царина; муз. упадање једног гласа; увод, комад
којим почиње опера или концерт; појава
глумца на позорници.
антреозоид (грч.) бош. мушки гамет код биљака;
поленово зрно.
антрколон (фр. entrecolonne) арх. размак, одсто-
јање између стубова, простор између два сту-
ба, антрпиластр.
антркот (entrecote) /eve. месо између два ребра,
(код стоке), крменадла.
антр ну (фр. entre nous) в. под антр.
антропарескија (грч. anthroparćskeia) жеља или
слабост некога да се допада људима; супр. те-
осебија.
антропизам (грч. anthropos) фил. очовечавање,
општи назив за све оне представе које став-
љају човека према целој осталој природи, и
које ra схватају као смишљен крајњи циљ
органског стварања; поглед на свет и живот
који у питању о положају човека у природи
стоји на гледишту да je „човек мера свих
ствари".
антропијатрика (грч. anthrčpos, iatros лекар)
наука о лечењу људи.
антропински (грч. žnthrčpinos) човечји, који се
тиче људи; земаљски.
антропо- (грч. đnthrčpos) предметак у сложени-
цама са значењем: човек.
антропобиологија (грч. anthropos, bios живот, lo-
gia наука) део антропологије који се бави жи-
вотним изражајима човечанства и њиховим за-
конима проучавајући питање наслеђа, утица-
ја околине, укрштања, плођења, множења,
опадања итд.
антропогенеза (грч. anthropos, genesis) део ан-
тропологије који проучава развој људског
тела.
антропогенетика в. антропогенија.
антропогенија
антропогенија (грч. anthr6pos, gćnesis) наука о
постанку и развитку човека и људских врста.
антропогеографија (грч. anthropos, geographia)
део географије који испитује колико природ-
ни положај земљишта на коме људи живе утиче
на образовање људске заједнице, и колико je
човек уопште кадар да известан простор тако
преобрази да би му могао бити од користи;
као подврсте су: историјска, културна, сао-
браћајна, привредна, трговачка и политичка
географија.
антропоглот (грч. žnthropos, glotta језик) живо-
тиња се језиком сличним језику човека, нпр.
папагај.
автропогвозија (грч. anthropos, gnosis познава-
н>е) наука о познавању човека, познавање чо-
века.
автропогвост (грч. anthrčpos, gnčstes познава-
лац) познавалац људи.
автропогоннја (грч. žnthropos, gone рађање) на-
ука о постанку човека.
автропографнја (грч. anthropos, graphia) опис
(или: описивање) човека; наука о човечјем
телу.
антропозоик (грч. šnthropos, zoon животиња) ге-
o.i антропозојски период.
антропозојскн период геол. период у историји
Земље у чијем се почетку јавља човек, почи-
н>е са дилувијалним периодом, добом када чо-
вечји говор почиње да се развија, na траје
још и сад, отприлике један милион година.
антропозофија (грч. anthropos, sophi'a мудрост)
фш. учење које je основао Рудолф Штајнер,
a које xohe да „духовним очима гледа" и не-
посредно опажа и општи са „вишим светови-
ма". Пут ка тим вишим световима има три
степена: „припрема", „просветљење" и „по-
свећење"; тело je подложно закону наслеђа,
душа судбини коју сама ствара, a дух закону
реинкарнације.
антропондан (грч. anthropos, eldos вид, облик)
човеколик. сличан човеку (о мајмунима).
антрополатрија (грч. anthropos, latreia служба)
обожавање човека; схватање да je човек биће
слично богу.
антропологизам (грч. anthropos, logismos) фил. 1.
схватање no којем je религија резултат чо-
вечјих назора, жеља, тежњи и идеала; 2. схвата-
н>е да je сазнање (и облици у којима се оно
јавља) условљено човечјом природом.
антропологија (грч. šnthropos, logi'a) наука која
проучава човека на основу анатомије, физи-
ологије, психологије, историје, социологи-
је, филозофије, археологије и науке о је-
зику.
антропомантија (грч. žnthropos, mantei'a прори-
цање) прорицање (или: гатање) no човечјој
утроби.
антропометар (грч. anthropos, mćtron мера)
справа за мерење висине човека.
автропометрвја (грч. anthropos, mćtron) мере-
н>е човечјег тела; наука о мерењу човека, тј.
о односима између човечјих удова. њиховој
развијености и другим особинама.
60 антропотерапија
автропоморф (грч. žnthropos, morphe облик) ка-
мен сличан човеку или неком делу његовог
тела; мајмун сличан човеку.
антропоморфан (грч. anthrčpo-morphos) сличан
човеку, који има човечји облик.
антропоморфизам (грч. anthropos, morphe
облик) фи.1. схватање и тумачење ствари и при-
роде у односу на човека, тј. свако расуђивање
или свако учење које ради објашњења онога
што није човек (нпр. бог, физичке појаве,
биолошки живот, понашање животиња итд.)
употребљава појмове узајмљене од природе
или понашања човека; религиозни антропо-
морфизам сматра да je бог сличан човеку, тј.
да мисли, oceha и ради као човек, почовечење
бога; анШропоморфоза.
антропоморфизовати (грч. anthropos, morphe
уобличавам) почовечити, почовечавати, тј.
замишљати и представљати бога као човека,
са људским особинама, врлинама, слабостима
и др.
автропоморфоза (грч. dnthropos, morphž) фил. в.
антропоморфизам.
автропоморфвлогија (грч. anthropos, morphe.
logi'a) наука о облицима човечјег тела.
антрововвмвја (грч. anthropos, onoma име)
лингв. део науке о језику који проучава лична
имена.
антропономија (грч. anthrčpos, nćmos закон)
фил. наука о законима који владају у човечјем
животу; no Канту: законодавни разум човеков.
антропопатизам (грч. anthropopatheia) фил. схва-
тање да je бог биће које има све људске осо-
бине, које oceha и жели исто као човек; ан-
тропопатија.
автропопатија (грч. anthropopatheia) фил. в ан-
тропопатизам.
автропопеја (грч. anthropo-poia) стварање чо-
века.
автропопластвка (грч. anthropos, plastike) сли-
кање (или: вајање) човека.
автровоскопвја (грч. anthropos, skopćč посма-
трам) вештина да се no цртама лица закључи о
умним и карактерним особинама човека; vs.
физиогномика.
автропосоматологвја (грч. anthropos, soma те-
ло, logfa) наука о саставу и особинама човеч-
јег тела.
автропоспелеологвја (грч. anthropos, spelaion
пећина, logfa наука) научна дисциплина која
проучава везе између човека и пећине; у ужем
смислу, антропоспелеологија je наука о пе-
ћинском човеку.
антропосфера (грч. šnthropos, sphaira кугла,
лопта) део животног простора који je под ути-
цајем човека.
антропотевзам (грч. anthropos, thećs бог) обого-
човечење, обожавање човека, сматрање онога
што je човечје божанским.
автровотека (грч. šnthropos, theke причувиште,
сандук) дворана заслужних људи, дворница
славе.
автропотерапвја (грч. žnthropos, therapeyo ле-
чим) наука о лечењу човека и о негован>у чо-
вечјег здравља.
антропотизија 61
антропотизија (грч. anthropos, thysia жртва) при-
ношење људи на жртву.
антропотомија (грч. anthropos, tome сечење)
мед. разуђивање, резање човечјег тела у циљу
научног испитивања.
антропофаг (грч. anthropos, phageln јести) онај
који једе људско месо, људождер; канибал.
антропофагија (грч. anthropčshagia) људождер-
ство; конибализам.
антропофитеја (грч. anthropos, phyteia сађење;
рађање) биол. рађање човека, наука о сполном
животу човека.
антропофобија (грч. anthropos, phobos страх)
страх (или: зазирање) од људи.
антропофоника (грч. anthropos, phone глас) на-
ука о људским гласовима.
антропохемија (грч. athropos, chemfa) наука о
материјама које сачињавају човечје тело.
антропохорија (грч. anthropos, chores rasprosti-
rem se) зоол. распростирање плодова и семена
од стране човека.
антропоцентризам (грч. anthropos, лат. centrum
средиште) филозофски поглед на свет који
сматра да je човек средиште и крајња сврха
његова развитка.
антрпиластр (фр. entrepilastre) арх. размак изме-
ћу стубова, одстојање измећу два стуба; ан-
трколон.
антрпо (фр. entrepot, лат. interpositus метање
између, уметање) шрг. стовариште, складиш-
те, магацин за смештај увезене робе под усло-
вима које закон одређује (роба док лежи у
њему, не плаћа царину); - ан антрпо (фр. en
entrepot) нецарињен, неоцарињен.
антртај (фр. taille, entretaille) у бакрорезу: фини
међузарез; плес: фигура у игрању када се јед-
на нога стави на место друге, a ова се пружи
напред.
антрфен (фр. entrefins) ПЛ. тканине осредње фи-
ноће и каквоће.
антрфиле (фл. entrefilet) наговештај нечега
вешто уплетен у говор, вест или саопштење
које треба прочитати измећу редака; кратак
чланак, обично званично саопштење владе,
убачен у редакцијски део листа.
антрша (фр. entrechat, итал. intrecciato salto)
уметнички скок у плесу, ударање ноге о ногу у
скоку при игрању.
ан-ту-ка (фр. en tout cas) амрел средње величине
који може послужити и као кишобран и као
сунцобран, амрел за свако време; фиг. човек
који се може употребити за сваки посао.
антхелминтика (грч. anti, helmins, helmintos гли-
ста) ПЛ. мед. средства за истеривање глиста; up.
антхелминШичан.
антхиперидротикон (грч. anti, урег над, изнад,
преко, idros зној) мед. средство против преко-
мерног знојења ногу.
антхипнотика (грч. anti, hypnos сан) Т. мед. в.
анШихипношика.
антхипофора (грч. anti, hypo-phero сносити) реш.
навођење и набрајање приговора, да би се
после један no један побијали.
ануални (лат. annualis) годишњи, који се догађа
сваке године; који траје годину дана.
анхидрид
ануариј(ум) (лат. annuarium) летопис, годиш-
њак, календар.
ануитет (нлат. annuitas, annuus годишњи) ro-
дишња отплата дуга; годишњи приход, годиш-
њи доходак, годишња рента.
анулација (нлат. annullatio) поништење, пониш-
тавање, укинуће, оповргнуће, оповргавање;
оглашавање неважећим.
анулирати (нлат. annullare) поништити, пониш-
тавати, укинути, укидати, оповрћи, оповрга-
вати; уништити; уништавати; огласити нева-
жећим.
анулус (лат. annulus) прстен; анулус магикус
(лат. annulus magicus) чаробни прстен; апулус
палации (лат. annulus palatii) краљевски пр-
стен печатњак; анулус пискаторијус (лат. an-
nulus piscatorius) папин прстен печатњак на
којем je прсдстављен св. Петар у рибарском
чамцу, рибарски прстен.
анумерација (лат. annumeratio) прибрајање, до-
брајање, урачунаваше.
анунцијација (лат. annunciatio) наговештавање,
објављивање, нарочито Деви Марији да he
родити сина, Благовести.
анурија (грч. an, Qron мокраћа) мед. потпун пре-
станак лучења мокраће.
анус (лат. anus) шшт. чмар, завршетак задњег
црева; пер анум (лат. per anum) мед. кроз чмар.
анус (лат. annus) година; анус еклезијастикус
(лат. annus ecclestiasticus) црквена година;
анус инШеркаларис (лат. annus intercalaris)
преступна година; анус комунис (лат. annus
communis) проста, непреступна година; анус
куренс (лат. annus currens) текућа година;
анус соларис (лат. annus Solaris) сунчана,
обична јулијанска година; анус цивилис (лат.
annus civilis) грађанска година, од 1. јануара
до 31. децембра.
анфан (фр. енфант) детс; анфан перди (фр. en-
fants perdus) ш. војници који се сами јаве да
изврше неко опасно дело, мртва стража; анфан
терибл (фр. enfant terrible) брбљиво дете
пред којим се не сме свашта говорити због
тога што хоће да ода; несташко, ђаволан, вра-
голан; фиг. јавна личност немирна духа, изу-
зетан.
анфас (фр. en face) спреда, с лица; очи у очи,
право у очи.
анфилада (фр. enfilade) дуг ред, нпр. ред соба у
једном правцу; no/, тучење топовима уздуж, no
дужини, с бока.
анфилирати (лат. filum конац, фр. fil, enfiler)
уденути, удевати; низати, нанизати, нпр. би-
сер; заподенути разговор; заплести некога у
неко предузеће, у опасност; noj. тући топови-
ма no дужини, с бока; направити ћуприју (у
трик-траку).
анфрактуозан (нлат. anfractuosus) кривудав, ис-
кривудан, вијугаст; нераван, џомбаст; заоби-
лазан.
анхелација (лат. anhelatio) кратко, тешко удиса-
ње ваздуха, дахтање, задиханост.
анхидрид (грч. an, hydor вода) хем. једињење ки-
сеоника са неким елементом без водоника,
анхидрија
али које изложено води апсорбује, упија, во-
доник и постаје киселином.
анхндрнја (грч. an, hydor) безводност, несташи-
ца воде, суша; анидрија.
анхидрит (грч. an, hydor вода) хем. сумпорно-ки-
сели креч коме je одузета вода.
анхидричан (грч. an-, hydor вода) хем. словодан
од воде, коме je одузета вода, нпр. соли и
оксиди.
анхидробиоза (грч.) обамрлост биљака и нижих
животиња услед недостатка воде.
анцепс (лат. anceps) двострук; двостран; колеб-
љив, несигуран; двосмислен; метр. ознака за
квантитет једног слога који може бити дуг или
кратак.
анцила (лат. ancilla) служавка; анцила теологије
(лат. ancilla, грч. theologia) „слушкиња теоло-
гије", каже се за средњевековну филозофију.
аншавтирати (фр. enchanter) очарати, очарава-
ти, опчинити, опчињвати, задивити, задив-
љавати, усхитити, усхићивати; пр. аншан-
тиран.
аншер (фр. enchere) шрг. боља понуда иа јавној
продаји; подизање цене, поскупљивање, по-
скупљење.
аншерирати (фр. encherir) шрг. нудити више, да-
ти више при надметању; поскупљивати, поди-
зати цену.
аншлус (нем. Anschluss) прикључење, припада-
н>е, присаједињење, придружење, спајање;
ПОЛ. присаједињење Аустрије хитлеровој Не-
мачкој 1938. год.
аорист (грч. a-oristos неограничен, неодређен)
грам. пређашње свршено време, прошло тре-
нутно време.
аорта (грч. aorte) анш. главна срчана жила, жила
срчаница, најважније артеријско стабло од
кога потичу све артерије у човечјем телу.
аортитис (грч. aorte) мд. запаљење аорте,
аосмичан (грч. a, osme мирис) безмирисан.
АПА (АРА, Austria Presse-Agentur) аустријска
новинска агенција.
апаге! (грч. ap-agč одвести; отићи, лат. apage)
одлази, иди, чисти се!
апагога (грч. apagoge) лог. посредан доказ; апа-
гогичан доказ индиректан, посредан доказ,
тј. онај који доказује тачност једног тврђе-
н>а показивањем немогућности или погреш-
ности тврђења које га одриче.
апанажа (фр. apanage, нлат. apanagium) имање
дато на доживотно уживање; годишња плата
ближих владаочевих рођака (деце, браће); го-
дишњи приход, обезбеђен приход.
апантеза (грч. apantesis) одговор, одвраћање,
побијање.
апантропија (грч. apanthropia зазирање од
људи) нечовечност, свирепост; зазирање (или:
страх) од људи; одвратност међу људима; уп.
антропофобија.
a nap (лат. a parte, фр. a part на страну, за себе)
упадица коју у драмском тексту (обично ко-
медији) изговара неко лице тако да о томе
обавести публику, a да то ниједна личност на
сцени не чује. "ак? мпжзп ».-> о-ч.™.--
62 апеирон
апарат (лат. apparatus спрема; оруђе) справа, на-
права, строј; цео прибор, сва оруђа, помоћна
средства и др. која су потребна за неки посао
или неку службу.
аоараториј(ум) (нлат. apparatorium) одељење
(или: орман) за смештај оруђа, справа и сл.
апаратура (лат. apparatus) сви апарати једног
техничког предузећа; сва механичка постро-
јења (нпр. неке радионице, биоскопа, позо-
ришта и др.).
апаратчик (рус.) припадник чиновничко-управ-
љачког апарата.
адарентан (лат. apparens) видљив, видан; очи-
гледан, очевидан, јасан; привидан (нпр. од-
стојање, величина и сл.).
апаренција (лат. apparentia) привид, привид-
ност. изглед. спољашњост; вероватноћа; шрг.
спољашњи изглед неке робе.
апартан (фр. apart нарочит, јединствен) наро-
чит, необичан, несвакидашњи; пун дражи, дра-
жестан.
апартман (фр. appartement) стан, соба, одеље-
ње, стан са више одељења.
апартхеид (енг. apart одвојено, издвојено, поде-
љено) назив за доктрину расне супериорности
беле у односу на црну расу коју на најбезоб-
зирнији начин практикује Јужноафричка Ре-
публика одричући свако политичко право
својим поданицима црне коже.
апасионато (итал. appassionato) муз. страсно, са
пуно осећања.
апатетичан (грч. apatao, apatetik6s преваран,
лажљив) лажњив, лажан, преваран, притво-
ран, заплетен, замршен, нпр. закључак.
аоатија (грч. apatheia) неосетљивост, утрнулост
осећања, равнодушност, немарност; стање у
коме код човека ништа не може изазвати ни
радост ни жалост (у нормалним приликама
обично наступа услед заморености мозга);
млитавост покрета са тежњом некретању.
апатит (грч. apatao заводим) мин. калцијев фос-
фат с флуором, веома распрострт, боје сиве,
љубичасте или зеленкасте, тврдине 4 no Мосо-
вој лествици.
апатичан (грч. apathes) неосетљив, равнодушан,
немаран, утрнулих осећања.
алатрид (грч. a-, лат. patria домовина) лице које
не.ма држављанства.
апаш (фр. apache) велеградски разбојник, ло-
пов, злочинац, отимач.
апедеузија (грч. apaideysia) неваспитаност, нео-
бразованост, незнање услед слабог школова-
ња; апедеутизам.
апедеутизам (грч. a-, paideyo васпитавам, одго-
јим) в. апедеузија.
апедеутичан (гр. a-, paideytikcs васпитни; одгој-
ни) необразован, неваспитан, нешколован.
апеирокалија (грч. žpeiros неискусан, kalćn ле-
по) непознавање лепоте, неупућеност у оно
што je лепо; недостатак укуса; реш. усиљена
тежња за лепим и китњастим изражавањем.
апеирон (грч. žpeiros неограничен, бескрајан)
фил. почетак, праузрок из кога су све ствари
изашле и у који се поново враћају (овај по-
јам увео Анаксимандер). --'.._
 63
апекс (лат. apex врх, шиљак) купаста капа старо-
римских свештеника; геом. врх купе; асшр. тачка
неба у правцу које се врши неко креташе,
нпр. при Земљином обртању; апекс Сунчаног
система тачка ка којој се креће Сунце са
својим пратиоцима (планетама); супр: анти-
апекс; гр<ш. знак за дужину или наглашавање
над самогласником.
апел (фр. appel) позив, позивање, дозив, знак;
прав. жалба вишој власти, позивање на виши
суд; вој. збор; мач. кратак и оштар удар напред
истуреном ногом; послушност код паса, нпр.
тај пас нема апела, тј. не одазива се на позив
господара.
апелант (лат. appellare, appellans) прав. онај који
се у правним или судским пословима обраћа,
после нижих, вишим судовима и тражи њихову
помоћ.
апелат (лат. appellatus) арав. лице против кога
или пресуда нижег суда против које апеланш
подноси призив вишем суду.
апелатив (лат. nomen appellativum) грам. зајед-
ничко име, реч која означава род или врсту,
нпр.: дрво, човек, животиња.
апелативан (лат. appellativus) грам. који означава
заједничко име, род, врсту.
апелаторија (лат. appelare) виши, призивни суд
за црквене спорове.
апелација (лат. appellatio) виши суд (између np-
востепеног и касационог суда); призив вишем
суду; познавање; називање, именовање.
апелацио адмисибилис (лат. appellatio admissibi-
lis) прае. допустљив и прихватљив призив, при-
зив који се може допустити и прихватити.
апелацио дезерта (лат. appellatio deserta) мрав.
пропуштен, задоцнео призив.
апелацио инадмисибилис (лат. appellatio inad-
missibilis) прав. недопустљив призив, непри-
хватљив призив.
апелацио темерарија (лат. appellatio temeraria)
прав. неоснован призив, непромишљен призив.
апелацио фривола (лат. appellatio frivola) upao.
безначајан и ништаван призив.
апеловати (лат. appellare) молити кога за по-
моћ; позивати се на нешто; обраћати се (или:
обратити се) призивом вишем суду, уложити
(или: улагати) призив; уложити (или: улагати)
протест.
апендикс (лат. appendix) додатак, допуна, при-
лог књизи или делу; атт. издужен продужетак
са површине неког органа, нарочито: црволи-
ки продужетак на доњем делу слепог црева,
црвуљак.
апендикуларије (лат. appendicula мали приве-
зак) ПЛ. зоол. мали прозирни морски плашташи
са репом за веслање.
апендицитис (лат. appendix) мед. запаљење црво-
ликог продужетка на доњем делу слепог црева,
црвуљка (погрешно се каже: запаљење слепог
црева).
апепсија (грч. a-, pepsis варење, пробава) mg.
непробављивост, слабо варење.
апептичан (грч. a-peptos неварен) несварљив, не-
пробављив; који пати од слабог варења же-
луца.
апијариј(ум)
аперантологија (грч. aperantologia) претерана
брбљивост, бујица празних речи.
аперкат (енг. upper горњи, cut ударац) СП. у бок-
су: ударац песницом тако да je онај део руке
где je шака окренут према сопственом лицу и
рука има замах одоздо на rope.
аперијенс (лат. aperire отворити) мед. средство
за чишћење; ПЛ. аперијенције.
аперијентан (лат. aperiens) који отвара вољу за
јелом; апериШиван.
аперијенције (лат. aperientia) ПЛ. мед. в. апери-
јенс.
апериодичан (грч. a-, periodos) фш. слободан од
њихања, који се не клати око свога равнотеж-
ног положаја.
аперитив (нлат. aperitivum) средство које изази-
ва вољу за јелом, ракија или друго пиће као
средство за отварање апетита.
аперитиван (лат. aperire отворити, нлат. aperiti-
vus) в. аперијентан.
аперси (фр. apercu) кратак преглед, летимичан
преглед; суштина, кратко и прегледно излага-
ње, сажетак.
апертура (лат. apertura) шшш. отвор нпр. на пре-
чаги, ветрилима (дијафрагми) за пролаз јед-
њака итд.; ОПШ. отвор (издубеног огледала, за-
клона на оптичким апаратима).
аперцепција (лат. ad-perceptio) фил. запажање,
схватање, јасно схватање предмета помоћу
аката пажње, односно мишљења; они акти паж-
ње, односно мишљења, помоћу којих се је-
дан предмет схвата, сазнаје и тумачи; no Вун-
ту: прво акт или процес којим се психички
садржаји доводе до јасног схватања, друго,
начело на којем почивају друге, више везе
душевног живота, a не оне које почивају на
асоцијацијама.
аперципирати (лат. ad-percipere) запазити, запа-
жати, увидети, јасно схватити; садржај једне
представе јасно схватити и тим je ставити на
право место у свести.
апеталан (грч. a-petalos) бош. без лишћа; чији
цветови немају круничних листића, бескру-
нични, који су без латица.
апетенција (лат. appetentia) чежња, пожуда, на-
гон, склоност, тежња за чим.
апетит (лат. appetitus) прохтев за јелом, воља за
јелом. јешност, осећање глади; прохтев, же-
ља, жудња за нечим.
апетитиван (нлат. appetitivus) жељан, пожудан,
похотан.
апетитлих (лат. appetere, нем. appetitlich) уку-
сан, течан, сладак, примамљив, који изазива
жељу за јелом, да се једе, да ra (или: je) по-
једеш.
апетиција (лат. appetitio) тежња за чим, тежња,
жудња, наклоност.
апехема (грч. ap-echema) одјек; мед. супротна пу-
котина на повређеној кости (конШрафисура);
супротно дејство пада, тј. када се бол проу-
зрокован тим падом осети на супротној
страни.
апијариј(ум) (лат. apiarium) пчеланик, пче-
лињак.
апнкултура
апикултура (лат. apis пчела, cultuia гајење) пче-
ларсто.
апирекснја (грч. a-, руг ватра) мед. стање без
грознице, стање болесниково између напада
повратних грозница.
апиреничан (грч. a-, ругеп коштица) бош. који
нема коштице (о плоду).
апиретичан (грч. a-, pyr) мед. без високе темпера-
туре, без грознице.
апирија (грч. apeiria) неискусност.
апнрнчан (грч. a-pyros, а-руг ватра) 1. незапа-
љив, сигуран од ватре.
апиричан (грч. apeiros, a-, peira искуство) 2. ко-
ји нема искуства, неискусан, невичан.
апирман (фр. apurement) шрг. закључак, оверава-
ње, проверавање рачуна.
Апис миш. свети бик, црн са белом пегом на челу
кога су стари Египћани поштовали као божан-
ство; симбол земљорадње.
апис (лат. apis) зоол. пчела.
апистија (грч. apistia) неверовање, подозрева-
ње, сумн>а.
апифобија (лат. apis пчела, грч.) мед. болестан
страх од пчела.
апицес јурис (лат. apex, apices juris) сл. правнич-
ке досетљивости.
аплазија (грч. a-, plasis образовање, уобличење,
творење) анат. немање или недовољна разви-
јеност једног органа или више њих.
апланат (грч. a-, planao лутам) фотографски об-
јектив, конструисан 1866, који нема сферне
аберације; линкејоскоп.
аплаватвчан (грч. a-, planžo) ОПТ. без (сферне)
аберације, каосложеносочиво; апланазија: не-
мање (или: непостојање) сферне аберације.
апланирати (фр. aplanir) поравнати; довести у
ред; отклонити сметње, загладити.
аплаудиметар (лат. applaudere, грч. mćtron)
справа за мерење дужине аплауза на приредба-
ма, спортским такмичењима итд.
аплаудирати (лат. applaudere) тапшати, пљеска-
ти у знак одобравања; примити нешто са буч-
ним одобравањем, живо одобравати.
аплауз (нлат. applausus) тапшање, пљескање у
знак одобравања, пљесак, гласно одобравање,
похвала.
апликабнлан (нлат. applicabilis) примењљив, по-
десан; који се може лако наместити на, приљу-
бљив; апликативан.
апликат (лат. applicans) в. кандидат.
апликата (лат. applicata) геом. ордината (код ку-
пиних пресека); трећа oca у просторном коор-
динатном систему.
аплнкатив (лат. applicare приближити; додати,
здружити) лингв. у неким кавкаским, афричким
и др. језицима изведни глагол који глагол-
ској радњи цаје значење наклоности према
некоме (објекту).
апликативан (нлат. applicative) в. апликабилан;
апликативни програми рач. програми који
могу да се користе за електронску обраду по-
датака.
апликаторика (лат. applicare) објашњавање те-
оријских питања помоћу практичних приме-
ра, нарочито у војним наукама.
64
апликатура (нлат. applicatura) муз. правилан по-
ложај прстију при свирању.
апликација (лат. applicatio) начин извођења,
примењивање, примена; метање, намештање,
стављање, утискивање, прилепљивање, нпр.
украса од друге материје на неку тканину; мед.
употреба спољних средстава, завој. облог;
марљивост, вредноћа, приљежност; апликаци-
оне боје шаре (или: мустре) у боји које се
утискују у тканину.
аплицирати (лат. applicare) наместити, ставити,
метнути; применити, употребити; дати нпр.
лек; брижљиво изучавати, обраћати јаку паж-
њу на нешто, старати се, прионути за неки
посао; пришити, прилепити, нпр. украс на ха-
љину; мат. унети, уцртати.
апнеа (грч. a-, рпсб дахћем) мед. недисање, кра-
ћи или дужи застој у дисању услед поремећа-
ја центра за дисање.
апо- (грч. аро) предметак у сложеницама са зна-
чењем: од, раз-, опет, натраг.
апогачија (грч. аро, gamćč женим се) зоол. раз-
множавање без оплођавања код кога се разви-
ће врши само помоћу једне вегетативне
ћелијице; појава опажена код најнижих
једноћелијских животиња.
апогеј (грч. apo-gaion) асшр. тачка на путањи
Месеца, итд. у којој je он најудаљенији од
Земље; такође: највеће удаљење Сунца од
Земље у афелијуму; суир.: перигеј; оба израза
су из астрономије Птоломеја, када се још
сматрало да je Земља средиште, a не Сунце
(уп. афелијум); данас се употребљавају само у
односу на Месец; фиг. највиши ступањ, врху-
нац нечега.
апограф (грч. аро, graph6 пишем) препис, копи-
ја изворног документа.
апода (грч. a-, pus, podćs, нога) зоол. безножни
водоземци.
аподав (грч. a-, pus) који нема ногу, безножан.
аподемијалгнја (грч. apodemia боравак у туђи-
ни. algos бол) бол или туга за завичајем.
аподија (грч. a-, pus нога) мед. рађање без ногу,
немање ногу од самог рођења, безножност.
аподиксис (грч. apodeixis) приказивање, излага-
ње; огледни говор; лог. доказивање, неоповр-
гљив доказ.
аподиктичан (грч. apodeiktikos) који доказује,
доказан, неоповргљив, необорив, неминован,
безуслован; аподиктичан суд not. суд који
изражава логичку нужност, нпр.: „У равно-
страном тоуглу морају сва три угла бити јед-
нака"; vo. асерторан, проблематичан, мода-
литет,
аподоза (грч. apodosis) pern, други, последњи део
сложене реченице, за разлику од првог дела
(протазе); грам. завршница.
апођато (итал. appoggiato) муз. везано, сливено.
апођатура (итал. appoggiatura) муз. предудар,
украшавање мелодије ситним нотама.
апоен (фр. appoint) фин. меница која измирује
неки дуг или дугује извесну суму; свака, наро-
чито инострана, меница; део харије од вред-
ности; ситан новац за поткусуривање; папирна
апоентирати
новчаница као средство плаћања у платном
промету; апунто.
апоентирати (фр. appointer) одредити плату,
плаћати; поравнати се у нечему; одредити ро-
чиште; сравнити рачун са трговачким књи-
гама.
апозитив (лат. apponere приложити, appositivum)
грим. придев који стоји уз именицу као апози-
ција, нпр.: Дете болесно мора да лежи, Човек
пошшен не би то никад урадио.
апозитиван (нлат. appositivus) грам. који стоји
као додатак, као апозиција.
апозиција (лат. appositio) грам. додавање, једна
атрибутивна именица као додатак некој дру-
гој именици; замена субјектова која ra казу-
је другим именом, може да га замени (нпр.
Душан, Швој млађи браШ, чита књигу).
апојовијум (нлат. apojovium, грч. аро од, Jov-
од Jupiter ген. Jovis) асшр. тачка на путањи јед-
нога од Јупитерових пратилаца у којој je он
најудаљенији од планете, Јупитера.
Апокалипса (грч. Apokalypsis) 1. Откривење
Јована Богослова, последња књига Новог за-
вета, један од најдрагоценијих докумената и
извора за историју првих дана хришћанства;
2. религиозни правац који све појаве тумачи
као неко предсказање о свршетку света; 3.
догађај са суровим, рушилачким последица-
ма, смак света.
апокалиптика (грч. аро-kalypto откривам) једна
грана позније јеврејске књижевности која
хоће да прикаже, у облику симболичких слика
и чудесних визија, будућност божјег царства
и долазак обећаног Месије.
апокалиптичан (грч. apo-kalyptč откривам) у ду-
ху или стилу Апокалипсе, тј. тајанствен, мра-
чан; уништавајући; апокалипшични број ми-
стични број х^? = 666 у Апокалипси (13, 18);
апокалипШични коњаници четири симболич-
не прилике из Апокалипсе (6, 1-18); куга, рат,
глад и смрт.
апокалиптичари (грч. apo-kalypto откривам) они
који верују да Откровење Јовапово садржи
пророчанство о будућем испуњењу и остваре-
њу царства божјег; истраживачи Откровења;
религиозни занесењаци.
апокапнизам (грч. аро, kapnos дим) мед. кађење
као предохрана од заразних болести; суфуми-
гација.
апокарпија (грч. арб, karpos плод) бош. плод из
једног цвета са више слободних тучкова, од
којих се сваки развија у no један плодић
(нпр. код љутића).
апокартереза (грч. apo-kartereo убијам се глађу)
својевољно уздржавање од јела; својевољна
смрт од глади.
апокатастаза (грч. apo-katastasis враћање у ра-
није стање) враћање у пређашње стање; у
догматичном смислу: обраћање свих људи у
Христову веру и њихов улазак у вечно блажен-
ство; учење о враћању свих ствари и о конач-
ном уласку у царство небеско чак и грешника
(палингенезија); асшр. повратак у исти привид-
ни положај; мед. потпун престанак неке боле-
65
сти, враћање здравља, оздрављење; фил. уче-
ње о вечитом понављању ствари (Хераклит,
стојици, питагорејци).
апоклазма (грч. apo-klao сломим, скрхам) мед.
прелом кости.
a поко a поко (итал. a росо a росо) муз. мало no
мало, поступно, постепено.
апокопа (грч. apo-kopte одсецање, одрезивање)
грам. изостављање последњег слова или слога
неке речи.
апокопирати (грч. apo-kopto одсечем) скратити
реч на крају изостављањем једног гласа или
више гласова; сакрити, скраћивати.
апокриза (грч. apokrino излучујем, издвајам) 1.
мед. избацивање (или: излучивање) сувишне
течности из тела.
апокриза (грч. apo-krfnomai обавестим, одгово-
рим) 2. одговор, одлука, решење.
апокризијар (грч. apo-krinomai) „онај који тре-
ба да говори и да одговара", од IVeeica титула
бискупског, нарочито римског, посланика на
царском двору у Цариграду; на франачком
двору: титула највишег свештеника који je, у
исто време, био и врховни старешина дворске
канцеларије.
апокритичаи (грч. apokrino излучујем) мед. ко-
ји лучи, који помаже лучење и избацивање
сувишне течности.
апокрифан (грч. аро-krypto скривам) несигуран,
сумњив, неправи, лажан, подметнут, мрачан с
обзиром на своје порекло; апокрифни списи
списи или књиге које црква не признаје као
праве (за разлику од канонских); такође: дела
непознатих писаца.
апокрифи (грч. аро-krypto скривам) ПЛ. СПИСИ
или књиге чије je право порекло тајанстве-
но, које нису прве, откривене, канонске.
аполепса (грч. apolepsis задржавање, apolambano
задржавам, спречавам) мсд. прекид (или: смет-
ња, поремећај, престанак, изостанак) неке
органске функције, нпр. дисања, говора,
била.
аполид (грч. apolis, apolidos који je без завича-
ја или без отаџбине) ирав. лице које je изгуби-
ло држављанство своје, a није примљено у др-
жављанство друге неке државе.
аполиза (грч. apo-lysis одвајање) отпуст верних
у грчкој православној цркви; мед. одвајање.
аполитичност (енг. apolitical незаинтересован за
политику) немање смисла ни интересовања за
политичке догађаје; неучествовање у поли-
тичким збивањима.
аполитоза (грч. apolithyo скаменити) геол. скаме-
њавање, претварање у камен.
Аполо (енг. Apollo) асшрои. космички програм и
истоимени космички бродови САД са трочла-
ном посадом за лет око Земље, истраживање
Месеца и градњу космичких орбиталних ста-
ница; у Аполу-11 остварен je 16-24. VII 1969.
први лет људи на Месец (космонаути Арм-
стронг, Олдрин и Колинс).
аполог (грч. apologos прича) ипет. поучна причи-
на, поређење у причи, измишљена прича KO-
JOJ je циљ да предочи неку моралиу истину
или поуку.
апологеиа
апологема (грч. apologema) одбрана, одбрамбе-
на тачка.
апологет (грч. apologetikćs) онај који говори
или пише одбрану, бранилац; нарочито брани-
лац хришћанства од напада неверничких и је-
врејских; онај који велича некога или
нешто.
апологетнка (грч. apologeomai браним) теол. на-
ука о томе како треба бранити веру, нарочито
хришћанско учење.
апологетичан (грч. apologćomai) одбрамбен го-
вор и др., који има карактер одбране, нпр.
спис.
апологија (грч. apologia) одбрана, одбрамбени
говор или спис у корист неког човека или
учења.
апологист(а) (грч. apologćomai браним) в. апо-
логегп.
Аполон (грч. Apollon) миш. син Зевса и Лете, бог
сунца, поезије, музике, лекарства, пророш-
тва, речитости итд.
аполоннков (грч. Apollon) музички инструмент,
сличан оргуљама, пронађен 1828. у Енглеској.
аполоннон (грч. Apollon) муз. врста фортепија-
на, пронађена у Дармштату.
апомиксија (грч. a po, mi'xis мешање. спарива-
н>е) зоол. размножавање без оплођавања путем
паргпеногенезе или апогамије.
апонсуроза (грч. арб, neuron жила; живац) ашш.
бабушина, беличаста чврста и јако отпорна
опна која обавља, попут навлаке, мишиће,
групе мишића и целе удове; састављена je од
везивног жиличастог ткива.
апонија (грч. aponia) безболност, здравље, сно-
шљиво стање, спокојство.
апоплексија (грч. apoplexia) мед. напрасан пре-
кид делатности неког важног органа (плућа,
срца или мозга) редовно праћен онесвеш-
ћењем, капља.
апоплектнчан (грч. apoplćsso ударцем одузмем)
мед. сличан капљи, крвокапни; склон капљи;
апоплектична средства средства против ка-
пље; апоплектични хабитус телесни састав
склон капљи.
апоплектнчар (грч. apoplćsso ударцем одузмем)
мед. онај који je склон капљи.
апопснхија (грч. apo-psycho издахнем) издиса-
н>е, испуштање душе; мед. дубока несвестица,
обамрлост.
адор (фр. apport принос, улог) трг. допринос
једног лица у неко предузеће у стручној
спреми, непокретностима или покретностима,
али не у готовом новцу; прав. имање донето у
брак.
апорем (грч. apćrema, арогсб у забуни сам) сум-
ња, тешкоћа, тежак задатак; логичка тешко-
ha, спорно питање; допуштање двају супрот-
них судова у спорном питању; апоризма.
апорематнчан (грч. aporćo) загонетан, тежак за
разумевање, нејасан.
апорета (грч. a-pćreutos непроходан, непрола-
зан) и.1. ствари забрањене за извоз, роба за-
брањена за извожеше.
апоретика (грч. aporćo бити у недоумици, коле-
апостол
бати се, aporos непроходан) ф^х. „вештина"
расправљања о проблемима a да се притом не
жели да се пошто-пото дође до њиховог реше-
ња; метод да се проблеми пре њиховог те-
оријског обрађивања и независно од могућих
решења чисто сами у себи испитују, да се не-
појамно од појамног одвоји, да се тешкоће и
противречности датих феномена ради н>их са-
мих истичу.
апоретичан (грч. a-poreutos) забрањен, недо-
пуштен.
апоретичар (грч. aporetikos) онај који сумља,
скептичар.
апоризма (грч. aporeo) в. апорем.
апорнја (грч. aporia препрека) збуњеност, бес-
помоћност, нејасноћа; логична тешкоћа;
сумњива (или: спорна) ствар; поука о нереши-
вом логичком питању. Најпознатији писац
апорија („доказа") био je Зенон из Алеје
(умро око 445. год. прен. е.), најчувеније су
„Ахил и корњача" и „Стрела".
алорт! (фр. apporte) дај овамо, донеси! (код обу-
чених паса).
апортирати (лат. apportare, фр. apporter) доне-
ти, доносити, приносити, нарочито код обуче-
них паса.
апоселен(ијум) (грч. аро од, Selene Месец)
асшрон. највећа удаљеност Месечевог вештач-
ког сателита од Месечеве површине; супр.: пе-
риселен.
апосиопеза (грч. apo-siopesis занемљење) рет.
прећуткивање, затајивање мисли: прекида-
ње говора нпр. „Ja hy теби"...!
апостазија (грч. apostasia) одвајање, одметање,
отпадништво, нарочито од хришћанске вере
или цркве.
апостазирати (грч. apostateo отпадам) отпасти,
преверити, одметнути се, одвојити се од пра-
вог учења или вере, преврнути вером, одрећи
се вере. начела.
апостат (грч. apostates, лат. apostata) отпадник,
одметник од правог учења или праве вере,
нарочито хришћанске, нпр. Јулије Апо-
сгпаШа.
апостематозав (грч. apo-stema чир, нлат. aposte-
matosus) који има облик чира, који се гноји,
гнојав.
апостемација (нлат. apostematio) мед. гнојење,
загнојавање.
апостериоран (лат. a posteriori) фил. зависан од
искуства, створен на основу искуства; ys. a по-
стериори.
a постериори (лат. a posteriori) фшг. зависан (или:
зависно) од искуства, на основу искуства;
супр.: a приори.
апостнл (нлат. apostillus) опроштајно или отпус-
но писмо; додатак неком писму или повељи;
препорука приложена уз писмо или молбу; бе-
лешка (или: примедба) са стране или испод
текста.
апостнлатор (нлат. apostillator) писац бележака
са стране или испод текста.
апостол (грч. apostolos одаслан) посланик, онај
који шири неко учење; Христов ученик; про-
апостолат 67
поведник хришћанства; богослужбена књига
православне цркве која садржи књиге Св. пи-
сма које су написали апостоли, тј. Дела апо-
стола, саборне посланице и 14 посланица апо-
стола Павла; фш. одушевљен поборник и прво-
борац за победу неке науке, учења, идеје и сл.
апостолат (нлат. apostolatus) проповедање (или:
ширење) вере; звање проповедника вере; апо-
столско достојанство; папинска власт.
апостоликум (нлат. apostolicum) заједнички на-
зив за апостолске списе Новог завета, тј. Де-
ла апостола, Посланице и Откривење Јова-
ново.
апостолицизам (грч. apostolos) систем неограни-
чене црквене власти.
апостолицитет (нлат. apostolicitas) шеол. саглас-
ност праве Христове цркве са тзв. чистим уче-
њем апостола.
апостолски (грч. apostolos) који потиче од апо-
стола, који одговара учењу апостола; папски;
апостолска столица (лат. sedas apostolica)
папска столица у Риму, коју je основао апо-
стол Петар.
апостроф (грч. apostrophos) грам. знак којим се
обележава да je у речи један део изостављен.
апострофа (грч. apostrophe) одвраћање, откла-
њање, прибегавање) рсш. 1. фигура у којој
говорник или писац изненадно застане у свом
излагању и обрати се некој личности, било
присутној или одсутној, или некој ствари; 2.
фигура којом се неко обраћа одсутним лици-
ма или стварима које замишља као живе, нпр.:
Jao, мајко моја! - Посестрими гору и плани-
ну, Богом сестро, горо и планино; 3. Оот. зби-
јање протоплазме и хлорофилних зрнаца на
ћелијским зидовима суседним са другим
ћелијама; 4. фиг. укор, грдња.
апострофирати (грч. apo-strepho одвратити,
окренути) грам. означити апострофом да je у
некој речи испуштен самогласник или суглас-
ник; ословити неког живљим, оштријим то-
ном; у говору одједном се обратити коме или
чему; фш. укорити, грдити.
апосфрагизма (грч. арб, sphragis печат) лик уре-
зан у прстен, као печат.
апотаназија (грч. аро, thžnatos смрт) потпун
престанак живота, несумњива смрт.
апотеза (грч. apothesis одвајање, скидање, уки-
дање, apotithemi одвојим, скинем, укинем)
лингв. губљење гласа.
апотека (грч. apotheke, apotithemi оставити на
страну, склонити, сачувати) радња (или: трго-
вина) лековима; кутија у којој се држе леко-
ви; нпр. кућна, путничка апотека.
апотема (грч. apo-tithemi) геом. линија управно
повучена из средишта правилног многоугао-
ника на једну његову страну; хем. нераствор-
љив талог који се образује у биљним екс-
трактима изложеним ваздуху.
апотеоза (грч. аро, theos бог) уздизање умрлог
јунака или великог човека до божанства; обо-
жавање, величање.
апотерапија (грч. арб, therapeia) мед. потпуно
излечсње, продужење лечења и после болести.
апретура
апотома (грч. apotemno одсецам) маш. разлика
између двају величина самерљивих само као
степенованих, тј. подигнутих на квадрат итд.
као између \/2 и 1, која je разлика између
дијагонале и стране квадрата; м?з. разлика из-
мећу целог и наредног полутона.
апотропојон (грч. apotropaion) амајлија, сред-
ство за заштиту од несреће, урока и сл.
апофаза (грч. apophasis) давање савета, али тако
да не изгледа да се то хоће; порицање; попис
иметка, инвенШар.
апофиза (грч. apophysis израштај, младица, из-
данак) мед. коштани израштај, нарочито на
завршетку зглоба цевастих костију, са кошћу
спојен коштаном масом (ГП. епифиза); мин.
присуство једне руде у некој другој у облику
гране или корена (рамификација); апофизе &л.
геол. жице које одражавају везу између интру-
зивних маса из којих избијају.
апофонија (грч. аро, phone глас, фр. apophonie)
лингв. промена самогласника у било ком делу
речи, превој; уп. аблаут.
апофрадос (грч.) код старих Грка назив за
несрећне дане.
апофтегма (грч. apophthegma) кратка и духови-
та изрека, мисао, пословица; уп сентенција.
апохометрија (грч. apoche одстојање, metria)
мерење, одстојања, раздаљине.
апохромат (грч. арб, chroma боја) овш. објектив
за микроскопе са потребним окуларима који
отклања хроматску и сферну аберацију, јер
зраке трију боја скупља у једној тачки.
апохроматичан (грч. арб, chroma) ОПШ. каже се за
систем сочива код кога су три боје сједињене
у једној тачки.
апракос (грч. apraxfa одмор, беспослица) еванђе-
ље у избору, „еванђелистар", нпр. Еванђеље
које су 863. године Ћирило и Методије пре-
вели за потребе словенских племена или Ми-
рослављево еванђеље (1185).
апраксија (грч. apraxia беспосленост) шш. не-
способност извођења извесних обичних покре-
та без постојања одузетости (парализе) и тач-
ног схватања значења неких ствари.
апре (фр. apres) после, потом, затим; чм. играч
који у игри долази после другог играча, нпр.
мој апре.
апрекација (лат. apprecari, нлат. apprecatio)
преклињање, усрдна молба.
апре ну ле делиж (фр. apres nous le deluge) после
нас потоп, тј. после наше смрти нек буде шта
хоће, важно je да нама сада буде добро.
апрецијација новца (лат. appretiare) екон. свако
повећаше куповне моћи једне валуте, одн.
њене вредности према одређеном паритету;
супр. депрецијација новца.
апретура (фр. appreter) рад око дотеривања и
поправљања којим неки индустријски арти-
кли (тканине, хартија, кожа. крзно) добијају
изглед и својство финије робе (глаткоћу,
сјајност), или својства која им дају већу
трговинску вредност, такође нова својства ко-
ја ти артикли добијају оваквим дотерива-
њем; m правилна сразмера у грађи једног
музичког инструмента.
апрехензија
апрехензија (лат. apprehensio) фил. усвешћива-
ње садржаја једне представе, разумевање, по-
јам, представа; ирае. узимање у посед, у држа-
вину; хапшење, затвор; страх, страховање, за-
бринутост.
a прима виста (итал. a prima vista) шрг в. прима
виста.
априоран (лат. a priori) фил. в. a приори.
a приори (лат. a priori) фил. независан од иску-
ства, независно од искуства (супр. a постери-
ори) те, према томе, означава логичку прет-
ходност значења, a не временску претходност
(психолошку); у обичном животу: унапред.
адриоризам (лат. a priori) филозофски правац
који прима нешто a приори, било у теорији
сазнања, било у етици.
апробативан (нлат. approbativus) одобраван, ко-
ји изражава одобравање; апробаторан.
апробатор (лат. approbator одобравалац) лице
које врши стручан преглед и одобрава пушта-
н>е у промет производа у научно-истраживач-
ким заводима, станицама, пољопривредним
добрима, фабрикама итд. (жита, брашна, вина,
млечних прерађевина и др.).
апробација (лат. approbatio) одобравање, одо-
брење, пристанак; повољан суд о нечему, пох-
вала; допуштење, нпр. да се књига штампа;
. признање некоме способности за нешто; доз-
, вола бискупа (владике) да свештеник врши
исповест и држи проповеди.
апровизација (лат. a-providere) снабдевање жи-
вотним намирницама.
апроксиматива (лат. approximative) тачка збли-
жења, додирна тачка.
апроксимативан (лат. approximativus) прибли-
жан.
апроксимација (нлат. approximatio) приближ-
ност;маш. приближноизналажење корена; при-
ближно израчунавање; приближна оцена, оце-
њивање отприлике.
апроксимитет (нлат. approximitas) приближност.
апропинквација (лат. appropinquatio) приближа-
вање, нарочито неког тренутка или догађаја.
a пропо (фр. a propos) згодно, у згодан час, баш
кад треба, као поручен, као поручено; тим
поводом, поводом тога.
апропријација (лат. appropriatio) присвајање,
присвојење; удешавање, прилагођавање; хе-
мијско сједињавање двају тела помоћу тре-
ћега.
апроприсати (лат. appropriare) присвојити, при-
•\ свајати; удесити, прилагодити; саобразити,
' подесити према чему.
апросексија (лат. aprosexia) мед. недостатак кон-
центрације мисли, расејаност.
апрофитер (фр. approfiter користити се) в. про-
фитант.
апрош (фр. approche) еој. прокоп, ров, саобра-
ћајни ров који води из позадине у први бор-
бени ред.
алсенс (лат. absens) одсутан, о особи која није
присутна у разговору или речи које нема у
тексту, иако се у н>ему подразумева; уч абест.
апсентан (лат. absens) одсутан, удаљен.
68 апсолутив
апсевтери (енг. absenters) tu. в. под аисеншизам.
апсевтизам (лат. absens, енг. absentism) одсут-
ност, ситуација када власник не живи на има-
њу чије приходе троши.
апсида (грч. apsis, apsidos округлина, свод) 1.
астр. једна од двеју тачака на елиптичној пу-
тањи небеског тела у којој се оно налази на
највећем односно на најмањем одстојању од
тела око којег оптиче, дакле, афелијум и пе-
рихелијум за планету, неку комету и апогеј и
перигеј за Месец; 2. у средњовековној цркве-
ној архитектури; задњи, полукружни делови
цркава, нарочито оних које су грађене у ро-
манском стилу.
апсндиола (нлат. apsidiola, грч. apsis) арх. мала
хорска капела, нарочито у црквама романског
стила.
алсидна линија асшр. велика oca елиптичне пута-
н>е, тј. дуж која спаја обе апсиде.
апсинт (грч. apsinthion) бош. пелен; ракија са
пеленом, пелењача, горка ракија.
апсихија (грч. apsychfa) несвестица; непрису-
ство духа, неприсебност; страшљивост; уп.
апопсихија.
алсолвент (лат. absolvere завршити) лице које
je провело на универзитету или некој другој
високој школи прописано време и тиме сте-
кло право на полагање завршног (диплом-
ског) испита.
апсолвирати (лат. ab-solvere одрешити) разре-
шити. ослободити од (греха или кривице); свр-
шити, завршити, нпр. школу.
апсолут (лат. absolutum) 1. фил. први основни
узрок свим појавама, вечно и непроменљиво
(идеалистички: бог, дух; материјалистички:
материја); ствар no себи.
апсолутав (лат. ab-solutus) слободан од свих од-
носа (или: обавеза, услова, ограничења) неза-
висан, безуслован, неограничен, неусловљен;
чист, потпун, савршен; апсолутни алкохол
хем. алкохол чист од воде; апсолутни број,
апсолутна вредносШ маш. број, вредност без
обзира на знак + или -; физ. апсолутне мере
које имају за основне јединице центиметар,
грам и секунду; апсолутни систем мера си-
стем у којем су основне јединице за дужину:
центиметар, за масу: грам, за време: секунда;
апсолутна тежина тежина тела која се доби-
ја обичним мерењем, без обзира на његову
запремину; апсолутна температура она чи-
ја се нулта тачка налази на —273°С; у филозо-
фији религије: апсолутно биће, бог; агр. апсо-
лутно тле оно које се ни за коју другу кул-
туру не може рационално употребити, но само
за једну, нпр. за виноград и сл.; апсолутна
музика музика која се односи на неизрецив,
чисто музички садржај, не тежи програму и на-
ративности; апсолуШни слух урођено свој-
ство слуха да распознаје висине свих тонова у
чујном опсегу; апсолутни праг фшшол. гра-
нична јачина дражи изнад које се oceha њено
дејство.
апсолутив (лат. absolvere разрешити) грам. в. ин-
дикатив; супр.: релаШив.
апсолутизам 69
апсолутизам облик владавине, политички си-
стем у којем je сва моћ у рукама једне лич-
ности; неограничена власт, самодржавље.
апсолутизовати (лат. absolvere завршити, abso-
lutum) чинити, учинити нешто апсолутним;
фил. разумевати, схватати, или представљати
нешто као апсолутно, у апсолутном смислу.
апсолутист(а) (лат. absolvere) присталица или
вршилац неограничене владавине.
апсолутност (лат. absolutus) безусловност, не-
условљеност; неограниченост; савршеност;
супр. релативност, релаШивитеШ.
апсолуторан (лат. absolutorius) који ослобођава,
који разрешава, разрешни, отпусни.
апсолуториј(ум) (лат. absolutorium) разрешење,
ослобођење; сведоџба да je неко завршио сту-
дије на високој школи и стекао право на по-
лагање завршног дипломског испита; разреш-
но писмо, разрешница.
апсолуција (лат. absolutio) опроштење грехова
или кривице; ослобођење; помиловање.
апсорбенција (лат. absorbentia) ПЛ. ХСМ. средства
која упијају влажност из других тела.
апсорбовати (лат. ab-sorbere) усисати, усисава-
ти, упити, упијати, прогутати, увлачити у се;
трошити, потрошити; обузети, обузимати,
овладати; сасвим заузети послом некога, пот-
пуно запослити.
апсорптиван (нлат. absorptivus) способан да упи-
је или усиса, упојан, усисан.
апсорпција (лат. absorptio) фш. усисавање, упи-
јање, примање у себе (суир.: емисија); фи.шол.
пролазак сварене хране кроз цревну слузокожу
у крвоток, чин којим се у желуцу завршава
варење хране; фш. потпуна заузетост (послом,
мислима и сл.).
апсорпциометар (лат. absorptio, грч. metron ме-
ра) физ. справа помоћу које се одређује спо-
собност течности за упијање гасова.
апстенција (нлат. abstentio уздржавање) upas.
одустајање од наследства.
апстергентан (лат. abstergens) мед. в. апстер-
зиван.
апстергенције (лат. abstergentia) ПЛ. мед. средства
за чишћење споља, средства за испирање
рана.
апстерзиван (нлат. abstersivus) мед. који служи за
испирање, који чисти (рану).
апстерзија (нлат. abstersio) мед. прање, испира-
ње, чишћење (рана).
апстинент (лат. abstinens) присталица апсти-
ненције, трезвењак.
апстиненција (лат. abstinentia уздржавање) трез-
веност, уздржљивост, уздржавање од алкохол-
них пића, дувана. меса, сполног општења итд.
апстинирати (лат. abstinere) уздржавати се од ал-
кохола, дувана, меса, сполне љубави, живети
трезвено.
апстракт (лат. abstractus) кратак извод неког
текста у којем су наведене основне чињенице
апсцес
и идеје; обично се налази на почетку, a даје
ra аутор или приређивач; индикативни ап-
сшракШ се даје на крају.
апстрактав (лат. abstractus) ,тг. замишљен, који
постоји или je замишљен да постоји одвојеи
од материјалних предмета, мисаони, мислен,
који постоји само као појам (супр.: конкре-
тан); теоријски, чист; тежак за разумевање,
виши, дубок, дубокомислен; расејан; ап-
стракгпан број мат. неименовани број; ап-
страктна наука чиста наука (за разлику од
примењене); ин апстракшо (лат. in abstracto)
у општем, само у мислима, мислено (супр.: ин
конкрето).
апстрактна уметност дела у којима се ликовни
уметници исказују искључиво помоћу елеме-
ната чистог ликовног језика: бојом, лини-
јом, површином, масом. За разлику од фигу-
ративне, апстрактна уметност не приказује
предметну стварност, већ се заснива на инди-
видуалном коришћењу ликовних средстава
која постају једини носилац и тумач емотив-
ног или мисаоног уметниковог одређења.
апстрактив (нлат. abstractivum) хем. екстракт не-
ког сока или алкохола.
апстрактум (лат. abstractum) .тг. оно што je у
мислима, појмовно одвојено, чист појам, чи-
ста мисао; ?рам. мисаона именица; ипстрак-
тум про конкрето (лат. abstractum pro con-
creto) општи појам место стварног предмета.
апстракција (лат. abstractio) лог. одвајање,
грађење појмова, мисаоних представа; чиста
мисао, чист акт мишљења, мудровање; удубе-
ност у мисли, замишљеност; расејаност; не-
гледање, неосвртање на.
апстраховати (лат. abs-trahere) одвојити, одва-
јати у мислима, градити мисаоне представе;
ради што бољег уочавања и појимања онога
што je у нечему главно, опште, нужно и битно
намерно занемаривати (и не обазирати се на)
оно што je у томе споредно, специјално, слу-
чајно или небитно.
апструзан (лат. abstrusus) скривен, затворен,
тешко разумљив, таман, нејасан. замршен.
апсумпција (лат. absumptio) трошење; истроше-
ност, измученост.
апсурд (лат. absurdum) логичка немогућност,
бесмисленост, бесмислица, неразложност, глу-
пост.
апсурдан (лат. absurdus) логички немогућ, бе-
смислен. неразложан; неподобан, неприличан.
смешан; отићи ад апсурдум (lat. ad absurdum)
отићи у бесмисленост тј. доћи у сукоб са
здравим разумом.
апсурдитет (лат. absurditas немогуће) в. апсурд.
апсцедирати (лат. abs-cedere) одлазити, отићи,
удаљити се, удаљавати се; мед. прелазити у
гној, загнојавати се.
апсцес (лат. abscessus) одлазак, одвајање; мед.
гнојно запаљење ткива, загној, гнојник,
гнојница, напон, испољ, усов; метастатич-
ни апсцес, загној који се појави далеко од
места првобитног обољења, што бива услед
пиемије; фиксациони апсцес, загној изазван
апсциса
намерно хемијским надражајем, нпр. убризга-
вањем млека и др., ради лечења сепсе, гоно-
реје, прогресивне парализе итд.
апсциса (лат. abscissa тј. linea. abscindere отрг-
нути, одвојити, одсећи) геом. у (Декартовом)
координатном систему: мерни број (+ или -)
одстојања ма које тачке у равни до ординат-
не осовине; апсцисна линија права линија ко-
ја je узета ради одређивања положаја неке
тачке или особине једне криве; апсцисна осо-
вина права која обично заузима хоризонталан
положај.
апсцисија (лат. abscissio) одсецање, откидање,
одвајање; ptm. прекидање.
аптерологија (грч. a-pteros бескрилан, logia) JO-
o.i. наука р бескрилним кукцима (пауцима, бу-
вама и др.).
аптијализам (грч. a, ptyalon пљувачка) мед. сма-
њено лучен>е или одсуство лучења пљувачке.
ап-ту-дејт (енг. up-to-date) савремен, модеран,
no најновијој моди, актуелан; ажуран.
a пунта дарко (итал. a punta d'arco) муз. врхом
гудала.
апувто (итал. appunto) шрг. меница за измирење
неког дуга.
апциговати (нем. abziehen) 1. одузимати, одби-
јати (нпр. од плате на име отплате дуга); 2.
отакати, претакати (вино); 3. шип. узимати пр-
ви отисак сложеног шифа (ради обављања ко-
ректуре).
апшнд (нем Abschied) растанак, опроштај.
апшминковати (нем, abschminken) ПОЗ. скинути
шминку, после представе очистити лице од
шминке.
ар (лат. area површина) јединица за мерење по-
вршина = 100 m2.
ара (лат. ara) олтар, жртвеник.
арабеска (итал. arabesco) 1. слик. украс у арап-
ском стилу, заправо слике из биљног света,
• пошто je Арапима вера забрањивала да сли-
кају људе и животиње; фантастичне линије у
' сликарству; 2. у балету: фигура кад играч(и-
1
ца) стоји на једној нози.
арабизам особеност арапског језика; реч узета
из арапског језика.
арабист(а) зналац арапског језика, арапске
књижевности и уметности; нарочито: чувени
медицинари средњег века који су били под
!
утицајем арапских лекара.
арабица арапско писмо.
аработедеско (итал. arabotedesco арапско-не-
мачки) мешавина маварског, римског и гот-
ског стила у сликарству и вајарству.
арагонит .шн. безбојан или жућкаст минерал,
I карбонат креча, кристалише no ромбском си-
стему (назив no Арагонији, покрајини у Шпа-
нији).
арак (лат. arcus лук) 1. ген арка табак (хартије);
в. табак.
арак (арап.) 2. ген. арака врста јаке ракије од
пиринча, шећера или од сока кокосовог ора-
1
ха, рум (од ове je постала реч ракија).
арам в. харам.
аранеографија (лат. aranea паук, грч. grapho пи-
шем; описујем) описивање паука.
70 арбитража
аравеологија (лат. aranea, грч. logia) зоол. в.
арахнологија.
аранжер (фр. arrangeur) управљач, уређивач,
приређивач, удешавач.
аранжирати (фр. arranger) уредити, уређивати,
средити, сређивати, распоредити; удесити,
удешавати; спремити, приредити, прирећива-
ти; изравнати, веровника задовољити, порав-
нати; сложити, направити споразум.
аранжман (фр. arrangement) уређивање. уређе-
ње, ред, распоред: споразум, поравнање, из-
мирење; муз. обрада, удешавање.
аранцини (итал. arancini) Т. мале, осушене и
пошећерене наранче.
Арарат (тур. Agri) планина и мртав вулкан у
источној Турској, на чијем се узвишен>у, no
Библији, зауставила Нојева барка после оп-
штег потопа.
аратура (лат. aratura) рад на њиви под кулук (у
средњем веку).
арахат (инд.) душевно здравље у индијској тео-
рији личности.
арахниде (грч. arachne, лат. aranea паук, грч.
eidos вид, облик) вл. зоол. пауцима сличне живо-
тиње. пауци, арахноиде.
арахнити (грч. arachne паук) ПЛ. геол. в. арахно-
лити.
арахвитис (грч. arachne) мед, в. арахнодитис.
арахнодактилија (грч. arachne, daktylos прст)
мед. прекомерна дужина прстију на руци и нози.
арахводитис (грч. arachne) мед. запаљење паучи-
насте мождане опне; арахнитис.
арахноида (грч. arachne, eidos вид, облик) зоол.
паучинаста мождана опна.
арахволити (грч. arachne, lithos камен) геол. ка-
мење са отисцима морских звезда; арахнити.
арахвологвја (грч. arachne, logia) зоол. наука о
пауцима; вештина да се no паучини предвиди
какво he бити време; аранеологија.
арач в. харач.
арба, араба (тур. araba) оријенталска кола на
два точка, нарочито за жене.
арбајт махт фрај (нем. Arbeit macht frei рад
чини (човека) слободним) цинични написи на
улазу у нацистичке концентрационе логоре за
време II светског рата.
арбалета (фр. arbalete) средњовековно метално
оружје, усавршени лук. који се употребљавао
уочи израде ватреног оружја; самострел.
арбија (тур. harbi) шипка од гвожђа или тврдог
дрвета којом се набија набој у цеви пушака
кремењача.
арбитер (лат. arbiter) избрани судија, судија у
неком спору; присутни сведок. посматрач; не-
ограничени господар, деспот; главна, најути-
цајнија, најмеродавнија личност у спорним
питањима (уметности, укуса, моде и др.)-
арбитер елегавцнје (лат. arbiter elegantiaram)
човек који прописује моду, лепо понашање,
висок укус; увек лепо обучен човек.
арбитража (фр. arbitrage, лат. arbitrari пресуђи-
вати као изабрани судија) избрани суд; суђе-
ње избраним судом; пресуда изборног суда;
шрг. девизновалутна радња no којој се врши -
арбитраран 71
размена Једне валуте за другу валуту, a no
утврђеном курсу за обе такве валуте; ш>л. рад-
ња којом завађене државе решавају спор по-
моћу комисије у којој су поред представника
завађених страна и делегати неутралних
страна.
арбитраран (лат. arbitrarius) који пресуђује и
поступа према свом личном нахођењу и сво-
јој вољи; својевољан, самовољан, произво-
љан, приближан.
арбитратор (лат. arbitrator) судија кога бирају
завађене стране ради решавања неког свог
спора, избрани судија.
арбитрација (лат. arbitratio) цењење (или: про-
цењивање) no свом нахођењу; произвољна
процена, ђутуре процена.
арбитриј(ум) (лат. arbitrium) пресуда, суд, оце-
на, мишљење, схватање; воља, самовоља; сло-
бодан избор, слобода опредељивања.
арбитријум либерум (лат. arbitrium liberum)
слободна воља, слободно опредељивање.
арбитрирати (лат. arbitrari) ценити, процењива-
ти, решавати no свом мишљењу и нахођењу;
судити, пресуђивати као избрани судија; шрг.
мењати (или: размењивати) домаћу валуту за
другу валуту no утврђеном курсу.
арбор вите (лат. arbor vitae) анаш. „животно др-
во", мождана маса малог мозга која je у пресе-
ку слична дрвету.
арбор генеалогика (нлат. arbor genealogica) po-
дословно стабло, породично стабло, родо-
слов.
арборесценција (нлат. arborescentia) растење
(или: развијање, разграњавање) у облику др-
вета (о кристалима); одрвењавање, претвара-
ње у дрво, одрвењење.
арборетум (лат. arboretum) школа у којој се
учи познавање дрвећа; збирка дрвећа, врт
(расадник) са дрвећем.
арборизација (нлат. arborisatio) природно ства-
рање облика дрвета на камењу; биљни отисак.
арборикултура (лат. arbor дрво, cultura гајење)
подизање (или: гајење) дрвећа (или: воћа).
арборин (лат. arbor) течност за прскање расти-
ња и дрвећа у циљу заштите од заразних бо-
лести.
арборист(а) (лат. arbor) онај који се бави raje-
њем дрвећа.
арбориформан (нлат. arboriformis) који je у
облику дрвета, као дрво.
арвикултура (лат. arvus њива, cultura гајење)
пољопривреда, земљоделство.
аргат (тур. argit) пушкарница.
аргатовати (грч. ergates) надничити, тешко ра-
дити, кулучити.
аргентал (лат. argentum) в. паквон, аргентан.
аргентан (лат. argentum сребро) легура бакра,
цинка и никла; аргентал, паквон, пакфонг.
аргентометар (лат. argentum, грч. metron мера)
справа за испитивање сребра.
аргентум (лат. argentum) сребро; новац.
аргентум вивум (лат. argentum vivum) живо сре-
бро, жива.
аргентум фолијатум (лат. argentum foliatum)
лиснато сребро.
аргументум од хоминем
аргиризам (грч. argyrion сребро) мед. појаве хро-
ничног тровања сребром: аргиријаза и дегене-
рација плућа, бубрега и јетре.
аргирија ( ф ч . argyrion) мед. в. аргиријаза.
аргиријаза (грч. argyrion сребро) мед. модросива
или црнкаста боја коже која се понекад јавља
после дуже унутарње употребе сребрних пре-
парата.
аргироза (грч. argyrion) мед. в. аргиријаза.
аргироида (грч. argyrion, eldos вид, облик) веш-
тачко сребро, метална смеса слична сребру.
аргирократија (грч. argyrion, kratos јачина)
владавина (или: господарство) сребра, тј. вла-
давина новца.
аргироманија (грч. argyrion, mania помама, лу-
дило)жеља (или: жеђ, страст) зановцем, богат-
ством.
арго (фр. argot) језик париске улице и полусве-
та; лоповски, мангупски, шатровачки говор;
говор људи једне класе или једног заната.
аргон (грч. argos неделатан, нерадан, лењ) m
елеменат, атомска маеа 39,948, редни број 18,
знак Ag, племенити (инертни) гас без боје,
мириса и укуса. откривен 1894. год. употреб-
љава се за рекламне лампионе и даје сивкасту
светлост; va. неон, крипшон, ксенон.
аргонаут (грч. Argo, nautes бродар) .тол. врста
главоножаца.
аргонаути (грч. Argo, nautes) миш. стари грчки
јунаци, названи no својој лађи Apro, који су
се под Јазоновим воћством били упутили на
море да донесу из Колхиде златно руно.
Аргонаутика (грч. Argo, nautes) еп из Ш в . пре
н.е. у којем je Аполоније Рођанин описао
поход Аргонаута у Колхиду; касније, у 1веку,
Валерије Флак, инспирисан Аполонијевим
делом које je слободно прерадио, написао je
истоимену поему.
арготизам (фр- argot) израз или особеност ша-
тровачког говора.
аргумен(а)т (лат. argumentum) доказно сред-
ство, доказ, разлог; онај део доказа на коме
се тај доказ оснива, образложење; садржај или
извод из неког дела.
аргументативан (лат. argumentum доказ) који
даје (или служи као) доказ (разлог, образложе-
ње), доказни.
аргументација (лат. argumentatio) доказивање,
закључивање, образлагање; вештина докази-
вања, закључивања; начин доказивања, зак-
ључивања.
аргументовати (лат. argumentari) наводити као
доказ. доказивати, закључивати, образлагати.
аргументозан (лат. argumentosus) богат грађом,
богат разлозима, доказима.
аргументум ад веритатем (лат. argumentum ad
veritatem) доказ који излази из општепризна-
тих и научно утврђених истина.
аргументум ад хоминем (лат. argumentum ad ho-
minem) 1. доказ који није строго логичан He-
ro више удешен према способности разумева-
н>а или интересу слушаоца, лако разумљив,
популаран доказ; 2. доказ који се не заснива
на самој ствари, већ на особинама или поло-
 аргументум бакулинум
жају противника нпр.: „Taj предлог није до-
бар,јер je предлагач рђав човек".
аргументум бакулннум (лат. argumentum baculi-
num доказ батином) кад неко, немајући дру-
гих доказа, доказује нешто батином, тј.
силом.
аргументум е консензу генцијум (лат. argumen-
tum е consensu gentium) лог. доказивање неког
тврђења на основу тога што су сви одувек то
тврђење сматрали истинитим.
Аргус (грч. Argos, лат. Argus) ШТ. СИН Зевсов и
Ниобин, стооки чувар Зевсове љубазнице Ије
(од Хере у краву претворене) кога je, no Зев-
совој заповести, убио Хермеј; фиг. веома
опрезан и ревносан чувар; ухода, шпијун; Ар-
гусове очи врло будне, пажљиве, увек отворене
очи којима ништа не може промаћи.
ардаса (фр. ardasse) шрг. врста грубе свиле из
Смирне.
ардасииа (фр. ardassine) шрг. врста фине персиј-
ске свиле.
ардентан (лат. ardens) горући, врео, усијан, за-
жарен, жарки; ватрен, силан, плах, жустар,
ревностан; страстан.
ардито (итал. ardito) муз. смело, плахо, срчано.
ардуитет (лат. ardus стрм) стрмост; фиг. велика
тешкоћа, тегоба, мука.
ареа (лат. area) равнина, равна површина; гради-
лиште; тркалиште (у циркусу); гумно; област
интересовања; уи. ареал.
ареал (нлат. areale) област на којој je нека
биљна или животињска врста (род и сл.) рас-
прострањена на Земљи.
Ареј (грч. Ares) миш. син Зевса и Хере, бог рата;
симбол сурове храбрости, рата и ратних ужаса;
Арес.
арена (лат. arena) борилиште посуто песком, по-
приште борбе и игара у циркусу (амфитеа-
тру) код Римљана; фиг. поприште, поље бор-
бе, рада и сл.
аренација (нлат. arenatio) мед. купање у песку,
пешчано купатило.
аренда (нлат. arrenda) закуп земљишта, уговор о
давању земљишта у закуп; дати у аренду.
арендар (нлат. arrendarius) онај који даје зем-
љиште у закуп.
арендатор (нлат. arrendator) закупац земљишта.
ареола (лат. area, areola) мало, слободно место:
, анат. прстен око брадавице на сиси; мала шу-
пљина између ткивних снопића; мед. црвен
круг око запаљеног места; асшр. круг око Me-
će ца.
ареометар (грч. araićs редак, mćtron мера) физ.
справа за мерење густине и специфичне тежи-
не течности; гравиметар, хидрометар.
ареометрнја (грч. araios, metria) физ. одређива-
ње густине и специфичне тежине течности.
Ареопаг (грч. Areios pagos) 1. брежуљак посве-
ћен богу рата Ареју, западно од Акрополиса,
у Атени; 2. најстарији и најугледнији суд у
Атени, чије je седиште било на томе брежуљ-
ку; 3. фиг. збор угледних и непристрасних су-
дија.
арија
ареотектоника (грч. Areios Аресов, бога рата
Ареса, tektoniki) вој. вештина, наука о напада-
и>у и одбрани утврђених места.
арераже (фр. arrerages) ал. заостала плаћања, ду-
гови; неплаћена закупнина; неплаћена ка-
мата.
Арес (грч. Ares) мит. в. Ареј.
арест (итал. arresto, нлат. arrestum) затвор,
хапс; уп. решт.
арестант (нлат. arrestans) ухапшеник, кажњеник,
заточеник; прае. лице које судским путем тра-
жи стављање забране.
арестат (нлат. arrestatus) прав. лице против кога
се тражи стављање забране.
арестаториј(ум) (нлат. arrestatorium se. manda-
tum) прав. наредба о хапшењу: јавно прозива-
ње поверилаца (код стечаја).
арестација (нлат. arrestatio) хапшење, затвара-
ње; хапс. затвор.
арестирати (нлат. arrestare) в. аретирати.
аретирати (фр. arreter) зауставити, заустављати,
задржати, задржавати; обуставити, обуставља-
ти; ухапсити,затворити, узаптити,ставити за-
брану на.
аретологија (грч. arete врлина, lćgia) фил. наука
(или: учење) о врлини, део етике.
арза (грч. šrsis) мешр. муз. дизање гласа; ударање
гласом при читању на известан слог; супр.
теза.
арзи-махзар (тур. arz-mahzar) писмено, колек-
тивно јављање, молба, оптуживање; петиција
упућена из народа вишим турским властима
(ова реч се некад употребљавала у Србији у
службеном језику.
ариважа (фр. arrivage) пристајање, долазак лађа
у пристаниште; долазак; довоз робе; довезена
роба.
арввизам (фр. arriver постићи) особина оних ко-
ји, без икаквих обзира, лове звања и положа-
је, гургурство, лакташтво.
аривист(а) (фр. arriver постићи, arriviste) безоб-
зиран ловац на звања и положаје, каријерист,
гургур, лакташ.
аридитет (лат. ariditas) сувоћа, сушност, суша;
мршавост; неплодност, јаловост; фиг. суво-
парност.
арвдура (нлат. aridura) мед. сушење, мршавље-
ње; мршавост, слабост.
аризација (сскр. агуа) претварање у Аријце; на-
рочито: превођење појединих предузећа из
јеврејских у аријевске руке (ово je на стра-
ховито нечовечан начин спроводио Хитлеров
нацистички речим у Немачкој пре и за време
другог светског рата).
Арнја (лат. Aria) неустрашива Римљанка чијег
je мужа Цецилија Пета цар Клаудије осудио
на смрт оставивши му могућност да се сам
убије; Арија je прво себи зарила нож у груди,
a затим га пружила мужу с речима: Пете, не
боли! (Paete, non dolet!).
арија (итал. aria) 1. муз. композиција за један
глас уз пратњу једног инструмента или орке-
стра; део опере или ораторијума; напев, ме-
лодија; 2. покр. ваздух, простор изнад Земљине
површине; поднебље, клима.
Аријадна
Аријадна (грч. Ariždne) миш. кћи критског кра-
ља Миноса и Пасифаје, помогла Тезеју, пош-
то je убио МиноШаура, помоћу једног клуп-
ка конца да изађе из лавиринта и побегла с
њим, али ју je он оставио на острву Наксу;
отуда: Аријаднин конац, средство да се човек
извуче из неког тешког положаја.
аријанизам учење александријског свештеника
Арија, из Р/века, који je тврдио да Христос
није бог, него обичан човек.
Аријац в. Аријевац.
Аријевац (сскр. агуа племенит, припадник више
касте) припадник Индоевропске групе народа,
Аријац; аријевци у време хитлеровске Немач-
ке: нејевреји, несемити.
аријер-бан (фр. arriere-ban) вој. последња од-
брана.
аријергарда (фр. arriere-garde) 1. тјн. заштитно
одељење, заштитница, одступница; 2. оно што
je превазиђено, застарело.
аријета (итал. arietta) мул. мала арија, песмица.
Ариман (перс. Ahriman) мит. у зендској религи-
ји и Заратустрином учењу: симбол негатив-
ног принципа, бог и праизвор свега зла, погла-
вица злих духова, вечни противник Ормузда.
аримид вештачко влакно пронађено у Совјет-
ском Савезу, отпорно на веома високе и веома
ниске температуре; користи се као изолатор,
a тканине од тог влакна су отпорне на ултра-
љубичаста и друга свемирска зрачења.
ариозо (итал. arioso) муз. певајући, у виду арије;
им. кратак мелодичан комад који се умеће у
речитатив.
Арктик (грч. arktos север) северна поларна
област Земље.
Аристарх (грч. Aristarchos) највећи алексан-
дријски граматичар, чувен као критичар песа-
ма Хомерових и Пиндарових; фиг. строг и пра-
ведан судија у питањима уметности; пр. ари-
стархски.
аристодемократија (грч. aristos најбољи, demos
народ, krštos моћ, власт) владавина племства
и народа.
аристократ(а) (грч. aristokrates) племић no ро-
ђењу или положају; пријатељ и члан аристо-
кратије, владавине племића.
аристократизам (грч. aristokrateomai имам ари-
стократски устав) аристократски систем вла-
давине; љубав према аристократији и аристо-
кратским начелима.
аристократија (грч. aristokratfa) владавина
племства; племићки сталеж, племство.
аристолохика (грч. šristos најбољи, locheia пора-
ђање) ПЛ. мед. средства која помажу порађање,
нарочито чишћење породиље.
аристотелизам (грч. Aristoteles) фил. учење грч-
ког филозофа Аристотела (384-322. пре наше
ере), ученика Платонова, учитеља Алексан-
дра Великог и оснивача перипаШетичке шко-
ле, и његових присталица.
аритметика (грч. arithmos број, е arithmetike тј.
techne) маш. вештина рачунања, наука о бро-
јевима; наука о рачунању одређеним бројеви-
ма који се пишу цифрама; политичка арит-
73 арктација
мешика примена аритметике на друштвене и
државне установе (нпр. осигурање живота, лу-
трије и др.).
аритметички (грч. arithemtikos) који спада у ра-
чунање, који се може представити или решити
бројевима, рачунски; аритметичка средина
неких бројева јесте збир тих бројева поде-
љен бројем од онолико јединица колико je
тих бројева; уа. геометријска средина; в. про-
гресија.
аритмија (грч. arythmia) недостатак равномер-
ности, неправилно кретање; нескладност; мед.
неправилност у ритму срчаних откуцаја.
аритмогриф (грч. arithmos број, gryphos заго-
нетка) загонетка изражена бројевима.
аритмологија (грч. arithmos, logia) наука о бро-
јевима, нарочито о тајанственим и чудним
својствима бројева.
аритмоманија (грч. šrithmos, mania лудило) мед.
неодољиви нагон за сталним бројањем и пре-
бројавањем свега и свачега.
аритмомантија (грч. arithmos, mantei'a прорица-
н>е) врачање (или: прорицање) из бројева.
аритмометар (грч. drithmos, metron мера) справа
(или: машина) за рачунање, рачунаљка.
аритмус (грч. a-, rythmos такт) мед. неправил-
ност, нарочито куцање била, пулса.
арка (лат. area ковчег, сандук) 1. миш. ковчег у
коме се старозаветни Hoje спасао од потопа и
који се пловећи зауставио на врху планине
Арарат; 2. у старохришћанској цркви: посуда
у којој су чуване еухаристија, реликвије и
др. драгоцености.
аркада (фр. arcade) 1. архиш. низ лукова на стубо-
вима; 2. ашш. део чеоне кости (очна).
аркадски (грч. Arkadia, arkadikos) који je из
Аркадије, тј. пастирски, сеоски, наиван; иди-
личан.
Аркађани (грч. Arkđdoi) вл. становници Аркади-
је, пастирског предела у средини Пелопонеза;
фиг. песници пастирске поезије.
арканист(а) (лат. arcanus тајанствен, тајан)
познавалац тајни у појединим струкама, нпр.
како се праве средства за улепшавање, под-
млађивање итд.
арканум (лат. arcanus) тајни лек, тајно сред-
ство.
аркапија (тур. art kapi стражња врата) врата ко-
ја не воде у кућу са улице, него из авлије,
позади куће; фиг. заобилазан, неправилан, не-
прописан пут.
аркато (итал. arcato) ш превлачећи гудалом.
аркбутан (фр. arc-boutant) apx. потпорни полу-
лук, лучни стуб, стуб подупирач.
арко (итал. arco, лат. arcus лук) муз. гудало, по-
тез гудалом; кол арко (итал. coll' arco) гу-
далом.
аркоза (грч. arkeo издржавам) геол. пешчар од
трошака гранитних и гнајсних стена.
аркосолиј(ум) (лат. arcus лук, solium мртвачки
сандук од камена) уметнички израђен старо-
хришћански гроб у катакомбама са сводом у
облику лука.
арктација (нлат. aretatio) мд. сужавање, суженост
 Лрктик
утробе и затвор као последица тога; стезање
неког дела тела завојем.
Арктнк (грч. arktikos северни) област Земље
око Северног пола.
арктос (грч. е arktos Велики Медвед, Велика
Кола) асшр. Велики и Мали Медвед (групе
звезда); север.
арктура (лат. arctura) мед. ураслост ноката у
месо.
аркуација (лат. arcuatio) мед. кривљеше костију
у облику лука.
аркцијус јус (лат. arctius jus) npoe. ближе (или:
прече) право, право првенства.
аркцијус мандатум (лат. arctius mandatum) прав.
пооштрена заповест (или: наредба).
аркциор цитацио (лат. arctior citatio) opoe. оштри-
ји (или: пооштрен) позив пред суд.
арлекии (итал. arlecchino) лакрдијаш. шаљивчи-
на: човек који често мен>а мишљење, преврт-
љивац. врдалама.
арлекинада (фр. arlequinade) шала, лакрдија,
поза; превртљивост, врдање.
арма (лат. arma) ПЛ. оружје; од средњег века:
породични грб.
армада (шп. armada) опрема; у Шпанији: оружа-
на сила, нарочито ратна флота (овако се у
XVI веку звала „непобедива" флота Филипа II
коју je 1588. год. послао против Енглеске).
армадиља (шп. armadilla) мор. мала ратна флота;
мали наоружан брод, нарочито царински.
армалисти (мађ. armšlis, лат. arma оружје) Т.
мађарски племићи који нису имали свог има-
ња, него су живели само од службе у војсци.
арматер (фр. armateur) мор. наоружан трговачки
брод; гусарска лађа: закупац брода који при-
према свој брод на далеки пут; сопственик
гусарске лађе, гусар. морски разбојник.
арматура (лат. armatura) вој. наоружање. ратна
спрема; мор. наоружавање и снабдевање поса-
дом једног брода; физ. појачавање снаге маг-
нета уметањем гвожђа; гра/>. повећање носиво-
сти зида гвожђем; муз. крстови и бемоли у по-
i четку композиције.
Армида лит. име лепе и моћне чаробнице у Та-
ј совом спеву „Ослобођени Јерусалим"; фиг. же-
на способна да заведе.
армнја (лат. arma оружје, фр. armće) 1. оружана
i сила, војска; 2. стратегијска оперативна је-
диница чија јачина зависи од улоге која joj
je намењена, најчешће има у саставу 3-4 пе-
шадијске дивизије, тенкове, ваздухоплов-
; ство, артиљерију и др.; 3. фш. велико мнош-
I тво, нпр. „армија незапослених", „армија
бескућника" итд.
армирати (лат. armare) вој. оружати, наоружати,
ј снабдети ратном спремом, опремити; фш. по-
! јачати снагу магнета помоћу гвожђа; грађ. по-
већати носивост зида гвожђем и цементом; муз.
ставити (или: стављати) знаке у почетку му-
зичког комада; фт. јачати, снажити.
арморијал (фр. armorial, нлат. armorale) књига
са грбовима.
арморист(а) (нлат. armorale) познавалац грбова,
онај који се разуме у грбове.
74 арпеђо
ар нуво (фр. art nouveau) нова уметност, умет-
ност на прелазу из XIX у XX век; уп. сецесија.
арњеви (мађ. егпуо заштита) ПЛ. платнени кров
за кола са коњском или волујском запрегом.
арогантаи (лат. arrogans) надут, надмен, наду-
вен, горд, охол, разметљив, уображен, бе-
зобразан. дрзак.
ароганција (лат. arrogantia) надменост. наду-
тост, охолост, дрскост. безобзирност.
арогирати (лат. arrogare) усудити се, дрзнути се;
присвојити, присвајати; арае. узети под своје,
усинити.
арозажа (фр. arrosage) заливање, наводњавање
њива; подливање улица; вој. методично бом-
бардовање, обасипање ватром.
арозија (лат. arrodere, нлат. arrosio) мед. наједа-
ње, нагризање костију.
арозирати (фр. arroser) заливати, поливати, на-
водњавати; вој. методски бомбардовати, оба-
сути (или: обасипати) ватром, гранатама, бом-
бама; шрг. доплатити. накнадно платити.
арозман (фр. arrosement) заливање, поливање;
овлажавање, освежавање; трг. доплаћивање,
накнадно плаћање.
арома (грч. žroma) мирис, пријатан мирис што
га пуштају од себе етерична уља; сочна мате-
рија код биљака; вински цвет.
ароматизација (грч. žroma) метање мириса
(или: зачина) у лекове, јела и др.
ароматика (грч. žroma. нлат. aromatica) Т. МИ-
ришљаве материје, зачини.
ароматичан (грч. žroma) миришљав, мирисан,
који пријатно мирише, са зачином.
Аромуни романизовано старо становништво
Балканског полуострва; у Југославији се де-
ле на групе: Црновунци, Власи, Куцовласи,
Каравласи, Цинцари, Карагуни, Ћићи
(Ћирибарци).
арондација (фр. arrondir заокружити, повећати)
екон. стварање већих поседа обрадивог земљи-
шта у друштвеној или приватној својини, ра-
ди рационалнијег искоришћавања.
аровдисман (фр. arrondissement) заокругљива-
ње, заокругљење, заокруживање, заокружење;
заокругљеност; увећање, проширење; срез,
део града, кварт.
аростема (грч. arrostema слабост) мед. слабост
ума. лудило; аростија.
аростија (грч. arrostia) мед. в. аростема.
арпанета (итал. arpanetta) муз. мала харфа, хар-
фица.
арпантажа (фр. arpentage) земљомерство; преме-
равање (или: мерење) земље.
арпаџик (тур. arpacik) ситан црни лук за пресађи-
вање.
арпеђато (итал. arpeggiato) муз. као на харфи, тј.
у разломљеним акордима.
арпеђатура (итал. arpeggiatura) муз. низ разлом-
љених акорада.
арпеђиратн (итал. apeggiare) ™. свирати на хар-
фи; тонове једног акорда свирати разломљено
али брзо једне за другим; подругљиво: тандр-
кати.
арпеђо (итал. arpeggio) муз. ломљење тона као на
харфи.
арпикорд 75
арпикорд (итал. arpicordo) музички инструменат
no звуку сличан харфи, спинет; арпихорд.
арпихорд (итал. arpa, грч. chords жица цревара,
струна) муз. в. арпикорд.
арс (лат. ars) уметност, вештина; занат, посао;
теорија (или: основ) уметности или науке.
арс аматорија (лат. ars amatoria љубавна вешти-
на) знање и умеће у љубави.
арс антика (лат. ars antiqua) стара уметност; муз.
музички стил који се развио у Паризу од кра-
ја XII до почетка XIVв.
арс грација артис (лат. ars gratia artis) уметност
ради уметности; ларпурлартизам.
арсен (грч. arsen мушки, јак) м. сичан, елеме-
нат атомске масе 74,9216, редни бројЗЗ, знак
As, једињења су му јако отровна; уи. арсеник.
арсенал (фр. arsena], нлат. arsena, итал. arsena-
le) оружница; магацин за смештај ратне спре-
ме, нарочито у морским пристаништима.
арсенијати (грч. arsenikon) ал. *<•*. соли арсени-
кове киселине.
арсеник (грч. arsenikon) хем. арсентриоксид
(As2C>3), јак отров; тровања акутна и хро-
нична.
арсенити (грч. arsenikon) вл. хем. једињења арсе-
нове киселине са базама.
арсеногонија (грч. arsen мушки, gone рађање)
рађање мушке деце, мушки пород.
арсеиофагизам (грч. arsenikon, phagem јести)
мед. навика узимања иначе отровних количина
арсенових једињења ради јачања телесне
снаге или сполне способности.
арс лонга, вита бревис (лат. ars longa, vita brevis)
уметност je дуга, a живот кратак.
ape мнемоника (нлат. ars mnemonica) вештина
памћења.
ape мориенди (лат. ars moriendi вештина умира-
н>а) врста средњовековне народие књижевно-
сти стваране да би охрабрила вернике пред
смрт.
арс нова (лат. ars nova) нова уметност, музички
стил у XIV и XV в. који представља прекрет-
ницу у развоју музике и реакцију на арс ан-
тику.
арсонвализација (нлат. arsonvalisatio) в. дарсон-
вализација.
арс силогистика (лат. ars syllogistica) средњове-
ковни назив за Аристотелову логику.
арт брут (енг. art brut) назив за сирову, необра-
ђену спонтану уметност, својствену непрофе-
сионалцима, деци, умоболницима.
арт деко (енг. Art Deco no ф р . arts decoratifs
декоративне уметности) стил примешених
уметности и архитектуре 20-их и 30-их година
ХХвека, карактеристичан no оштрим гео-
метријским облицима и хладним материјали-
ма (пластика, челик).
арте дело стато (итал. arte dello stato државничко
умеће) вештина управљања државом.
артељ (рус. артелћ) радна задруга; занатлијска
радна заједница.
Артемида (грч. Artemis) y хеленској митологи-
ји кћи Зевсова, богиња лова; код Римљана
Дијана.
артикуларни
артем нон одит ниси игнарус (лат. Artem non
odit nisi ignarus) пословица: Нико не мрзи
уметност осим незналице.
артериектазис (грч. arterfa жила, ćktasis помера-
ње) мед. проширење артерија.
артериеуризма (грч. arteria, eurys широк) мед. в.
артериектазис.
артерија (грч. arteria жила) анаш. дамар, било,
крвна жила, жила одводница (општи назив за
крвне судове који носе крв било из срца у
плућа, било из срца у остале делове тела); фш.
главна саобраћајница, улица у граду и сл.
артеријализација (нлат. arterialisatio) физиол. об-
нављање (или: оксидација) крви.
артеријалитет (нлат. arterialitas) фшиол. богатсво
у артеријама; надмоћност система артерија и
њиховог утицаја у једном телу; арШери-
озитет.
артеријски (грч. arteria жила) који се тиче арте-
рије; артеријска крв отвореноцрвена, окси-
дисана крв, крв која je прошла кроз плућа и
примила кисеоник.
артериографија (грч. arteria, graphia) анаш. опис
(или: описивање) артерија.
артериозитет (нлат. arteriositas) фшиол. в. арте-
ријалишет.
артериоле (нлат. arteriolae) вл. физиол. најситније
арШерије, после којих долазе капилари.
артериорексис (грч. arteria, rexis кидаше, прска-
ње) мед. прскање артерије.
артериосклероза (грч. arteria, sklerćs крт, тврд)
мед. задебљање и закречавање зидова арте-
рија.
артериостеноза (грч. arteria, stenos тесан) мед.
сужавање (или: суженост) артерија.
артериотомија (грч. arteria, tome сечење) мед.
оперативно отварање артерија.
артеритис (грч. arteria) мед. запаљење артерија.
артески бунари бунари који се добивају одвес-
ним бушењем у слојеве одакле стално истиче
вода (названи no бившој француској области
Артоа, где je веома рано било таквих бу-
нара).
артес либералес (лат. artes liberales) Т. слободне
уметности, лепе вештине.
артефакт (лат. artefactum) вештачки производ,
оно што je вештачки направљено, рукотвори-
на (за разлику од природног производа); по-
грешан, ван стварности утемељен, закључак;
вештачка, исконструисана чињеница.
артизам (лат. ars, artis уметност) начин уметнич-
ког, нарочито књижевног, изражавања који je
више последица вештине и знања него чистог
талента и осећања, те се стога више користи
спољним средствима (речју, стилом, компози-
цијом и др.); претерана склоност спољашњем
облику уметничког дела; „игра речи".
артизан (фр. artisan) занатлија; глумац; фш. ос-
нивач, покретач, виновник.
артик(а)л (лат. articulus зглоб, чланак) чланак,
напис; тачка уговора: атт. зглавак; шрг. пред-
мет, ствар, роба у трговини; грам. члан; састав-
ни део једног списа, одсек, поглавље, пара-
граф: бот. чвор, коленце.
артикуларни (лат. articularis) зглобни.
 артикулација
артнкулација (лат. articulatio) анаш. зглоб, згла-
вак, прегиб; лимге. намештање (смештање) го-
ворних органа при образовању појединих гла-
сова; јасно и разговетно изговарање речи и
слогова; слик. правилан и тачан изражај свих
делова слике; фиг. јасно раздвајање и повези-
вање мисаоног процеса у логичку целину.
артикулисати (лат. articulare) узглобити, узгло-
бљавати; .њнгв. намештати говорне органе при
образовању појединих гласова; речи и слого-
ве јасно, један no један, изговарати; изнети,
износити нешто члан no члан; артикули-
сати.
артиљерија (фр. anillerie, нлат. artillaria) прво-
битно: свака ратна справа уопште; доцније:
топови, топништво, род војске наоружан топо-
вима.
артист(а) (итал. artista, фр. artiste) уметник,
вештак, познавалац уметности; глумац; веш-
так у јахању, играч на конопцу (у циркусу).
артистички (фр. artistique) уметнички, веш-
тачки.
артифицијализам (лат. artificiosus уметнички,
вештачки) исш. тежња деце да природне појаве
сматрају производом људских одлука и делат-
ности.
артифицијелан (лат. artificialis) вештачки. умет-
нички; неприродан, извештачен.
артифициозан (лат. artificiosus) уметнички, веш-
тачки; лукав, препреден.
артишока (итал. articiocco, фр. artichaut) бош.
главочика са цевастим цветовима, гаји се као
веома цењено поврће.
артокарпи (грч. artos хлеб, karpćs плод) ПЛ. бош.
хлебно дрвеће и хлебне биљке.
артолатрија (грч. artos, latreia поштовање) служ-
ба за хлеб; поштовање (или: обожавање) хлеба
(хостије).
артофаг (грч. artos, phagos) хлебојед.
артралгија (грч. artron зглоб, algos бол) мед. бол
зглоба. тргање у зглобовима.
артремболеза (грч. žrthron, embšllo убацити.
уметнути) мед. намештање ишчашених згло-
бова.
артритизам (грч. šrthron зглоб) мед. састав тела
који je склон гојазности, шећерној болести,
костобољи, камену у жучи и мокраћном меху-
I ру, превременој артериосклерози, неуралги-
ји, астми и др.
артритис (грч. arthron) мед. запаљење зглобова,
тргање у зглобовима; уч.гихт.
артритичан (грч. arthron) који je у вези са запа-
љењем зглобова; који je против запаљења
зглобова (средство, лек).
артро- (грч. arthron) предметак у сложеницама са
значењем: зглоб, зглобни.
артродинија (грч. arthron, odyne бол) мед. бол
(или: тргање) у зглобу.
артроза (грч. artrhon) мед. бол у зглобу, зглобо-
боља.
артрозоа (грч. arthron зглоб, z6on животиња) зо-
ол. животиње са зглобовима, опште име за кук-
це (инсекте), пауке, ракове и црве.
арт-рок (енг. art-rock) рок-музика коју каракте-
I
76 археоптерикс
ришу високи уметнички домети уз уобичајено
коришћење електронике.
артрокарцином (грч. arthron, karki'nos рак) мед.
рак у зглобу.
артропатија (грч. arthron, pathos бол) мед. бол
зглоба, зглобобоља.
артропиоза (грч. šrthron зглоб, руоп гној) мед.
гнојење (или: загнојавање) зглоба.
артропода (грч. žrthron, piis, podćs нога) tu. зоол.
зглавкари.
артроскопија (грч. arthron зглоб, skopćO гле-
дам) мед. метода за гледање унутрашњости
зглоба, најчешће коленог. помоћу нарочи-
тог инструмента.
артротомија (грч. žrthron, tome сечење) мед.
оперативно отварање зглоба.
артрофима (грч. arthros, phima израштај, OTOK)
мед. мекани OTOK зглоба.
артрофиоза (грч. arthron, phyo стварам) мед. гно-
јење зглобних костију, загнојавање згло-
бова.
Артур (енг. Arthur) легендарни британски краљ
из V в., вођа Келта; са својим витезовима
„Округлог стола" одупирао се најезди Англа
и Саса што je опевано у великом романтич-
ном епу, чији су главни делови: Смрт Арту-
рова, Тражење св. Грала, Љубав Тристана u
Изолде.
арун в. харун.
арундинозан (лат. arundinosus) трсковит, богат
трском. обрастао трском.
архаизовати (грч. archaios стар, старински) упо-
требљавати у говору и писању архаизме, да-
(ва)ти архаичан облик.
архаизам (грч. archaios стари, прастари) лингв.
застарела реч или израз, облик који je иза-
шао из употребе (нпр. прочи - други, јеста-
ство - природа, полза - корист, прикљученије
- доживљај); застарела појава, остатак из дав-
нина.
архаичан (грч. archaios стар, прастари) стар, ста-
рински, застарео, прастари.
архајски период в. азојски период.
архавђел (грч. archč први сам, владам, предња-
чим, angelos весник) виши ред анђела no веро-
вању хришћана.
архегет (грч. arch-egetes) вођа, поглавар: титула
спартанског краља у Ликурговом закону.
архегоније (грч. arene почетак, gonos) &i. бош.
женски сполни органи код неких бесцветница и
маховина.
архејскв (грч. archakćs) старински, тј. који
одиста потиче из старог времена; уо. архаичан.
архелогија (грч. arene почетак, logia) почетна
наука; основи науке о човеку.
археографија (грч. archaios стар, gržpho пишем)
описивање старина.
археологија (грч. archaios стар, древан, 16gos
реч, говор) наука која се бави ископавањем и
проучавањем предмета старих култура.
археоптернкс (грч. archaios стар, древни, ptcrix
перо, крило) зоо.г фосилни кичмењак, величи-
не голуба, no извесним деловима сличан реп-
тилијама, a no другим опет птици; потиче из
преисторијског доба.
археорнис
археорнис (грч. archaios стар, ornis птица) .?о<м.
род најстаријих птица; као посебан род утвр-
дио га научник и филозоф Бранислав Петро-
нијевић.
археспоријум (грч. arche почетак, spora сејање,
сетва) бот. ћелија од које постаје ткиво што
ствара споре код папрати.
архетип (грч. archetypon праузорак) праслика,
праузор; праписмо; нарочито: први отисак;
оригинал; архешипи отисци (или: примерци)
првог издања; уп. архиШип.
архи- (грч. đrchč предњачим, почињем) предме-
так који у сложеницама значи: главни, први
над, пра-.
архибласт (грч, archo предњачим, почињем, bla-
stos клица, заметак) зоол. празаметак.
архив(а) (лат. archivum, грч. archelon владино
надлештво, градска већница) место где се др-
же и чувају документи, списи или акта.
архивалије (нлат. archivalia) списи који се нала-
зе у архиву, повеље, документи.
архивар (лат. archivarius) управник (или: надзор-
ник) архива; службеник архива или архиве ар-
хивисш.
архнвист(а) (нлат. archivista) в. архивар.
архиволт (итал. archivolto главни лук) арх. полу-
кружни лук који спаја два стуба (у хелени-
стичкој, римској, ренесансној и барокној
архитектури); у готској и романској архитек-
тури: низ лукова главног црквеног портала,
који су често украшени киповима.
архивски (лат. archivum) који се тиче архива,
који припада архиву, који се налази у архиву,
који ради у архиву.
архигонија (грч. archo почетак, gi'gnomai ства-
рам) биол. спонтано постање живота, постанак
живота у његовим најпростијим почецима из
тзв. анорганске материје, прапочетак, пра-
стварање; уи. абиогенеза.
архидијецеза (грч. archo, dioikesis газдинство,
управа) духовна област архиепископа, надби-
скупа.
архиђакон (грч. archos, diđkonos слуга) монашки
чин који се даје ђакону кад се одликује у
служби; први служитељ једне цркве; заступник
владике - бискупа у управи дијецезом; у про-
тестантској цркви: титула двојице свештени-
ка главних цркава у великим градовима.
архиепископ (грч. archos, epi'skopos) први влади-
ка, митрополит, надбискуп; првосвештеник.
архиепископија (грч. archos, episkopeo) област
која стоји под духовном управом архиепи-
скопа.
архијатер (грч. archos, вођа, iatros лекар) први
лекар. виши лекар; лични лекар; дворски
лекар.
архијереј (грч. arch-iereus) у православној црк-
ви други назив за владику (епископа); врховни
свештеник код Јевреја; првосвештеник; Ар-
хијерејски сабор највише свештено представ-
ништво у Српској православној цркви, нај-
виша црквено-законодавна власт; Архијереј-
ски синод највиша извршна власт у Српској
православној цркви.
77 асамар
архилохијски (грч. Archilochos) поеш. тако се зо-
ве више врста стихова које je први пронашао
најстарији грчки лиричар и јампски песник
Архилох (између 680. и 640. пре н.е.); фш. за-
једљив, жучан, подругљив у говору или пи-
сању.
архимагија (грч. archi-mageia) врховно чароб-
њаштво, тобожња вештина прављења злата и
сребра; уи. алхимија.
архимандрит (грч. archimandrites) старешина ма-
настира; највиши свештено-монашки чин до
владике у православној цркви.
архипелаг (грч. archi-pelagos море) острвље; пр-
вобитно: острва у Егејском мору, између Грч-
ке и Мале Азије.
архитект (грч. architekton) онај који се бави
грађевинарством, тј. ради планове за грађеви-
не и руководи њиховим подизањем, школован
грађевинар, неимар.
архитектоника (грч. architekton) грађевинска
уметност, наука о грађевинарству, неимар-
ство; вештина израђивања једног научног си-
стема, наука о систему.
архитектура (грч. architekton, лат. architectura)
грађевинарска уметност, грађевинарство, не-
имарство; начин зидања, распоред и грађење
једне грађевине; грађевински стил.
архитип (грч. archetypon) в. архетип.
архитраб (грч. archo, лат. trabs греда) арх. в. ар-
хитрав.
архитрав (грч., лат.) арх. главна греда која везу-
је два стуба или више стубова и лежи на њима;
архигпраб.
архихијерарх (грч. archi-ierarches) врховни све-
штеник, првосвештеник, епископ.
архихијерархија (грч. archi-ierarchi'a) достојан-
ство првосвештеника; високо свештенство.
архонт (грч. archon) владалац, поглавар; најви-
ши државни чиновник у Атени после пропасти
старог краљевства.
архоптоза (грч. archos чмар, ptosis пад) мед. спад-
нутост задњег црева.
архорагија ( ф ч . archos чмар, regnimi прснем)
крварење из задњег црева.
архоцела (грч. archos, kele просутост) мед. просу-
тост, продор задњег црева.
аршин (тур. arsin) стара мера за дужину: лакат,
риф.
аршлама (тур. arslama) бош. трешња (плод и ста-
бло); врста црног лука.
ас (лат. as, assis) 1. код старих Римљана: новац, у
почетку од пола kg бакра; 2. у новије доба:
апотекарска фунта од 12 унца, сада потиснута
тзв. метричким мерењем; 3. најмања једини-
ца за мерење злата; 4. најјача карта, „кец" на
француским картама; 5. првак, најбољи у не-
кој струци, нарочито у авијатици и разним
гранама спорта.
асаи (итал. assai, фр. assez) муз. веома, врло.
a салво (итал. a salvo) шрг. добро очувано, неош-
тећено (на товарним листовима).
асамар (лат. assus печен, amarus горак) хем. про-
изводи распадања који се стварају при загре-
вању животињских или биљних материја и да-
ју им зачински укус, нпр. кора од хлеба, повр-
шина печења и др.
 асамблеја
асамблеја (фр. assemblće) скупштина, сабор,
парламент, збор; назив за пленарну седницу
Скупштине Уједињених нација.
асанација (лат. sanus здрав, фр. assainir) смиш-
љен рад на подизању здравља појединаца, у
неком граду, крају (или држави), поздрављава-
ње насеља, поздрављавање и побољшавање
општих здравствених прилика, чишћење од
заразе, исушење мочварних места итд.
асанзер (фр. ascenseur) дизалица, успињача,
лифт; уа. асцензор.
асаниратн (лат. sanus, фр. assainir) поправити
(или: поправљати) опште здравствено стање у
неком месту, крају, некој држави завођењем
низа хигијенских мера: чистоће, исушивања
подводних места итд.
асасинат (нлат. assassinatum) прав. мучко уби-
ство, уморство; насиље.
асасинатор (нлат. assassinator) прав. подстрекач
на извршење мучког убиства.
асација (нлат. assatio) кување јела и лекова у
њиховом сопственом соку.
АСЕАН (енг. Association of Southeast Asian Na-
tions) политички савез југоисточних држава
Азије (Индонезија, Малезија, Филипини,
Сингапур и Тајланд), основан 1967. у циљу
економске сарадње.
асебнја (грч. asćbeia) безбожност, безверство,
непризнавање богова.
асевератнван (лат. asseverare доказивати) потвр-
дан, доказни.
асеверација (лат. asseveratio) озбиљно уверава-
н>е или тврђење нечега, доказивање, закли-
њање у нешто.
асеитет (нлат. aseitas, a se esse бити тј. постоја-
ти сам собом) самосталност, особина људи ко-
ји раде само no свом сопственом, унутарњем
нагону, без икаквог подстицаја споља; no схо-
ластичкој теологији: својство бога који
узрок свог бића има у самом себи, дакле, по-
стоји сам собом или кроз себе сама (a se est); у
новије доба: јачи израз за слободну вољу.
асексуалав (грч. a- без, лат. sexus спол) беспо-
лан, који нема спола, коме je одузета могућ-
ност оплођавања.
асексуализација (грч. a- без, нлат. sexualisatio)
уништење, одузимање способности оплођава-
ња; уп. кастрација.
асекуранцнја (нлат. assecurantia) осигурање,
нпр. против пожара, смрти и сл.
аселгија (грч. aselgeia) развратност, разврат,
похотљивост.
аселеничан (грч. a-sćlenos) без Месеца, нпр. асе-
ленична ноН; за планете Меркур и Венеру каже
! се да су „аселеничне", без пратиоца, без тра-
банта.
асемблер (енг. assemble саставити, склапати) рач.
програм који симболичке инструкције пре-
твара у облик погодан за извршавање у рачу-
нару.
асемија (грч. a- не, sema знак) мед. неспособност
разумевања знакова.
асемичан (грч. asemos) који нема знака. који je
без ознаке, без обележја.
78 асигнирати
асензија (лат. assensio) одобравање, пристаја-
ње уз кога; фил. примање нечега као исти-
нитог.
асентација (лат. assentatio) ласкање, удварање;
улагивачко одобравање.
асепсија (грч. a-, sepsis трулеж) мед. отклањање
могућности да заразне клице, нпр. при врше-
њу операције, загаде место које се оперише
(ово се постиже употребом антисептичних
средстава за прање руку, болесникове коже и
ДР-)-
асепсол (грч. a- без, sepsis трулеж) раствор
алкил-диметил-бензил-амонијумхлорида, јако
бактерицидно средство, користи се за дезинфек-
цију инструмената, испирање рана и сл.
асептнн (грч. a- не, sepsis) хем. средство које чува
млеко и јела да не ускисну и не покваре се;
састоји се од стипсе помешане са борном ки-
селином.
асептичан (грч. a-septik6s) који није склон тру-
љењу; који нема заразних клица.
асептол (грч. a-, sepsis трулеж, лат. oleum уље)
хем. раствор киселине као средство за спреча-
вање труљења, добива се мешавином сирове
карболне киселине или крезола са концентри-
саном сумпорном киселином.
асерват (лат. asservatum) оно што je остављено
на чување, у похрану.
асервацнја (лат. asservare) чување, похрана;
остављање у похрану.
асертиван (нлат. assertivus) в. асерторан.
асерторан (лат. assertorius) којим се тврди, по-
тврдан; фил. асерторан суд суд у којем се од-
нос између субјекта и предиката исказује као
чињеница (уа. проблемаШичан, аподикти-
чан); асерторна заклеШва прав. заклетва која
се полаже после датог исказа (за разлику од
промисорне заклетве, тј. оне која се полаже
пре давања исказа).
асерција (лат. assertio) тврђење, тврдња; прав.
званично тврђење да je неко слободан.
асесор (лат. assessor помоћник у служби) прису-
дитељ, помоћник судијин; помоћник старе-
шине надлештва.
аснбилација (нлат. assibilatio) грам. спајање јед-
ног гласа са шуштавим гласом (ж или ш), или
претварање неког гласа у шуштави глас.
асигнант (лат. assignans) онај који шаље новац,
дозначилац.
асигнат (лат. assignatus) лице на које гласи упут-
ница, дознака, налог; упутница на примање
годишњег дохотка од непокретног имања; па-
пирни новац за време француске револуције
(19. априла 1790) којем су служила за подлогу
непокретна имања узапћена у корист државе.
асигнатар (нлат. assignatarius) лице на које гла-
си упутница или дознака, прималац новца no
упутници или налогу-
асигнатура (нлат. assignatura) в. асигшција.
асигнација (лат. assignatio) дознака, упутница,
налог за исплату.
асигниратн (лат. assignare) упутницом дозначити
(или: дозначивати). издати (или: издавати) на-
лог за исплату неке суме.
асидуитет 79
асидуитет (лат. assiduitas) тачност, трудољуби-
вост, ревност, марљивост, вредноћа; постоја-
ност, истрајност.
асилабија (грч. a- не, syllabe слог) неспособност
слагања виђених слова у слогове.
асилогистичан (грч. a-, syllogismos посредни за-
кључак) лог. из кога се не може извести закљу-
чак.
асиметрија (грч. a-, symmetria несиметричност)
несразмерност, нескладност, неједнакост, не-
равномерност.
асиметричан који нема симетрије, несразме-
ран, нескладан, неједнак.
асимилант (лат.) припадник јеврејског покрета
који, противно ционизму, жели асимилацију
са народом у којем je рођен; човек који жели
да се асимилише.
асимилација (лат. assimilatio) изједначење, из-
једначавање; грам. једначење гласова (no
звучности, месту или начину творбе); асих.
примање у свест новог садржаја (доживљаја) и
његово прилагођавање саставу свести; фшиол.
збивање којим ћелије преобраћају храну у
материје од којих се саме састоје (процес
асимилације); стапање једног народа с дру-
гим тако што се прихватају његов језик, оби-
чаји, образовање и др.
асимиловати (лат. assimilare) изједначити, из-
једначавати, прилагодити, прилагођавати;
грам. једначити; физиол. примити у се, примати
у се, преобратити храну у органску материју.
асимпатија (грч. a-, syrapatheia) ненаклоње-
ност; недовољно саосећање, немање сауче-
шћа према коме или чему.
асимптота (грч. a-, syptotos који се не поклапа)
маш. права која у односу према једној кривој
лежи тако да се њих две ако се продужују све
више приближују једна другој, али се никад
не додирују, нпр. хипербола има две асимп-
тоте (симбол бескрајне човечје тежње која
никад не постиже свој циљ; Лајбниц je назвао
човека „асимптотом божанства").
асимптотичан (грч. a-symptotos који се не сти-
че) који се не поклапа. непоклопљив.
асимулација (лат. assimulatio) претварање, при-
творство, лицемерство.
асимфонија (грч. a- symphonia) несклад, не-
складност, пр. асимфоничан.
асиндезија (грч. asyndesia) невезаност, неспоје-
ност) рсш. недостатак везе у реченицама, неве-
заност; уп. асиндет(он).
асиндетичан (грч. a-syndetos невезан) који je
без везе, без свеза, без свезица.
асиндет(он) (грч. a-syndeton) иоеш. песничка фи-
гура у којој се изостављају везе између двеју
или више реченица, или између чланова једне
реченице, нпр.: „Мисли млада, (ga) нико je не
чује, - (али) Слушало je момче чобанине, -
(па) Стријели joj у скуту јабуку".
асинхроиа машина електрична машина наизме-
ничне струје код које се брзина обртања ро-
тора, при одређеној учестаности струје у
мрежи, мења у зависности од оптерећења.
асинхроничан (грч. a-, syn са, chronos време) не-
истовремен, неједновремен, неистодобан.
асолирати
асириологиЈа наука Koja проучава књижевност,
језик, историју и старине Асирије и Вавило-
није.
асистент (лат. assistens) лице које помаже профе-
сору у раду са студентима и које се спрема за
професора; помоћник, помагач уопште.
асистенција (нлат. assistentia) помагање, по-
моћ, потпора; присуство.
асистирати (лат. assistere) помагати некоме у по-
слу; пратити некога; присуствовати чему.
асистолија (грч. a-, systole скупљање, стезање)
мед. општи назив за све оне тешке поремећаје
у организму услед радне недовољности срча-
ног мишића, нестезање срца.
аситија (грч. asitia неједење, гладовање) пост;
недостатак воље за јелом, нејешност; недо-
статак хране.
асјеража (фр. acierage) галванско почеличаваше
бакарних плоча.
асјерација (фр. acieration) претварање у челик,
челичење.
аскариде (грч. askaris) ал. зопл. бубине, детиње
глисте.
аскариодоза (грч. askaris) мед. присуство глиста у
столици.
аскеза (грч. askesis) испосништво, покајништво,
угађање богу до крајњег самоодрицања; му-
чење тела ради што успешнијег убијања чул-
них страсти и прохтева, да би душа била што
независнија од тела и тиме се могла посвети-
ти своме правом опредељењу.
аскер (тур. asker) војска; војник.
аскет(а) (грч. asketes) испосник, покајник, онај
који својевољним гладовањем и мучењем те-
ла убија у себи страсти и прохтеве.
аскетизам (грч. askeo старам се) начин мишље-
ња и живљења аскеша, испосништво, покај-
ништво у мучењу тела одрицањем.
аскетика (грч. askćo) учење о аскези.
аскетичар (грч. askeo) писац побожних, бого-
угодних списа, дела.
асклепијадска строфа мсшр. веза асклепијадског
стиха са другим врстама стихова.
асклепијадски стих мсшр. врста класичног стиха,
названог no грчком песнику Асклепијаду, са-
стоји се од два (мали асклепијадски стих) или
три хоријамба (велики асклепијадски стих),
у почетку са трофејом или спондејом, и са
јамбом на завршетку.
аскултирати (лат. auscultare) слушати, прислуш-
кивати; мед. испитивати шум плућа слуша-
њем, помоћу стетоскопа.
Асмодеј (халд.), мит. зао дух, слуга сотонин ко-
ји je, no „Књизи Товијиној", убио седам му-
жева Сариних; отуда, фиг. ометач брачне слоге;
краљ злих духова у јеврејској демонологији;
Асмоди.
асо (фр. assaut, итал. assalto) напад, јуриш; на-
пад, ударац у двобоју; врста вежбе у мачевању.
асодичан (грч. as-odes) који осећа гађење, који
изазива гађење, žse презасићеност) мед. асо-
дична грозница грозница са повраћањем.
асолирати (фр. assoler) засејавати земљу наиз-
менично разним усевима.
асоматичан
асоматичан (грч. a-somatos) бестелесан.
асомнија (грч. a-, лат. somnus сан) мед. несаница.
асонанца (нлат. assonantia) иоеш. самогласничко
подударање. стих у коме се сликују само са-
могласници, непотпун слик; ш једнакост
тонских фигура у једној музичкој мисли.
асонанција (нлат. assonantia) в. асонанца.
асонија (грч. a-, лат. sonus звук) неспособност
разликовања висине тонова.
асоничаи (лат. assonare) сличан no звуку или
гласу, слично звучати.
асортиман (фр. assortiment) потпуно и сређено
слагалиште робе; збирка разне робе исте вр-
сте (нпр. књига); бирање, одабирање.
асортисажа (фр. assortissage) шрг. издвајање (или
сређивање) робе no врстама.
асосје (фр. associć) друг (или: ортак) у послу;
асосје ен командит (фр. associe en commandi-
te) шрг. тајни ортак, ортак који само улаже
новац у посао a сам не ради.
асотија (грч. asčtia) развратност, разврат, ра-
скалашност.
асоцнјалан (грч. a-, лат. socialis) недружеван. не-
друштвен; који не воли друштво и не жели да
му буде користан члан; који je равнодушан
према општим потребама и интересима зајед-
нице.
асоцијалност (грч. a- не, socialis) недостатак
осећања за друштвену заједницу.
асоцијавт (нлат. associatio удруживање, спаја-
н>е) лично и економски слободан човек који
се удружује са другима ради унапређења рада и
целокупног живота; у економској литератури
синоним за самоуправљача.
асоцијатнван (нлат. associare здружити, associati-
vus) који здружује или сједињује, који надо-
везује на нешто.
асоцијација (нлат. associatio) удруживање, спа-
јање, везивање; друштво, удружење; фил. асо-
цијација идеја везивање представа на тај на-
чин што једна представа, када се појави, иза-
зове у свести и неку другу; асоцијационистич-
ка психологија правац у психологији који хо-
he све душевне појаве да објасни из предста-
ва и њихових механичких веза, и да сву духов-
ну делатност сведе на асоцијацију идеја.
асоцијациовизам (нлат. associatio повезивање)
исих. учење no коме се човеков психички свет
састоји из унутрашњих и спољашњих подсти-
цаја, који се повезују у целине вишег или
нижег реда. Главни токови: бихејвиоризам и
совјетска (раније руска) психологија више
нервне делатности.
асоциратв (лат. associare) придружити, удружити;
спојити, везати; примити за ортака, члана.
задругара; а-ш. спојити, сјединити било које
психолошке садржаје, везивати путем асоција-
ција.
Асошиејтед-прес (енг. Associated press) транс-
национална новинска агенција из Сједиње-
них Америчких Држава.
аспарагус (лат. asparagus) &>ш. род биљака из
фам. Convallariaceae; има их више врста, од
којих се неке raje у становима као украсно
биље; уп. шпаргла. , ,.„ .
80 астатичан
аспек(а)т (лат. aspectus) изглед, појава, вид;
гледиште, страна нечега; асшр. положај плане-
та једне према другој какав нам изгледа кад
их посматрамо са Земље; фиг. добро знамење.
аспергилоза (лат. aspergillus) мед. обољење изаз-
вано гљивицом aspergillus fumigatus, у организ-
му људи и животиља, нарочито код особа које
имају посла са жито.м и брашном: код људи се
појављује у облику плућне туберкулозе
(псеудо-тубекулоза),
асперитет (лат. asperitas) храпавост, неравнина;
опорост, суровост, грубост, неотесаност; твр-
доћа, крутост.
аспервфолија (нлат. asperifolia) ПЛ. бош. биљка са
храпавим лишћем.
асперматизам (грч. a-, spćrma семе) мед. в. аспер-
мизам,
асперматичан (грч.) в. аспермичан.
аспермизам (грч.) мед. урођена или стечена немо-
гућност излучивања семена из сполних жлез-
да; уи. асперматизам.
аспермија (грч.) мед. в. аспермизам.
аспермичав (грч. žspermos) мед. који нема семе-
на, који не може да излучује семе.
аспида (грч. aspis, aspidos) зоол. гуја отровница,
египатска наочарка; фш. оштроконђа, зла и
опака жена, роспија.
аспик (фр. aspic) кув. пихтије, хладетина.
аспирант (лат. aspirans) кандидат, онај који те-
жи за нечим (положајем, звањем); чиновнички
приправник.
аспирата (лат. aspirata se. littera) ол. грам. суглас-
ници с дахом аспирацијом.
аспиратор (лат, aspirator) справа за усисавање
прашине, raca или течности, усисач, усисаљка;
уп. вентилатор.
аспирација (лат. aspiratio) грам. изговарање с ха-
ком, с дахом, при чему се чује глас сличан
гласу х; усисавање, удисање, увлачење у себе;
тежња, жеља за нечим; чежња.
аспирин фарм. фабрички назив за ацетило-сали-
цилну киселину (77%), прашак који отклања
ватру и изазива знојење, употребљава се као
лек против главобоље, реуматизма, назеба и
сл.
аспирирати (лат. aspirare) тражити нешто, тежи-
ти за нечим; удисати, увлачити у себе, усиса-
вати; грам. изговарати из грла, са дахом, с ха-
ком; муз. у певању: удахнути ваздух тако да се
чује.
аспра ( ф ч , aspros бео) најмања новчана једини-
ца у Турској, пара.
астазија (грч. astatćo, astasia) немир, непостоја-
ност; мед. бунило, бацакање тешког болес-
ника.
астаколит (грч. astakos рак, lithos камен) геал.
окамењени рак.
астатичан (грч. astatos несталан, непостојан)
који нема правца, који се у сваком положају
налази у равнотежи, без одређене оријентаци-
је; астатичне игле фш. две подједнаке маг-
нетне игле утврђене тако једна над другом да
су им полови супротно обрнути, чиме су заш-
тићене од утицаја Земљиног магнетизма, те
тако могу слободно следовати сваком спољ-
њем дејству.
 81
астеизам (грч. asteismos утанчан, досетљив го-
вор, углађена радња, asty град) великоварош-
ко понашање, фини тон у опхођењу; духовит
говор; реш. када неко тобоже хоће нешто да
прећути na ипак каже; задиркивање, заде-
вање.
астенија (грч. astheneia слабост) мед. немоћ,
слабост, неотпорност према напору (као по-
следица прележане болести или као предзнак
опасних болести).
астеничан (грч. asthenes) немоћан, слаб, оро-
нуо; који потиче од слабости; астенична
грозница живчана грозница; ш-мх. астеничан
афекШ душевни покрет којим се слабе телес-
не радње, нпр. туга; супр. стеничан афекш.
астеномакробиотика (грч. asthenes, makros дуг,
bios живот) вештина да се слаб организам одр-
жи дуго у животу.
астенопија (грч. asthenes, orao видим, гледам)
мед. слабост вида, слаб вид, лако замарање
очију.
астеризам (лат. asterismus, грч. aster звезда) физ.
светлосна појава код које од извесне светле-
ће тачке избијају светлосни зраци, нпр. осо-
бина неких врста лискуна које, услед интер-
ференција светлости, показују звездасте зра-
ке кад се кроз њих гледа.
астеризма (грч. aster) сазвежђе, група звезда.
астерискус (грч. asteriskos) звездица у књигама
(*), као знак којим се читалац упућује на
примедбу испод текста која je обележена
истим таквим знаком.
астеричан (грч. asteroeis) звездаст; звездан, пун
звезда; звездани, који потиче од звезда, нпр.
утицаји.
астероидан (грч. asteroeides) звездолик, у обли-
ку звезде; сјајан.
астероиди (грч. aster, eldos облик, вид) ПЛ. астр.
мале, простим OKOM невидљиве планете изме-
ђу Марса и Јупитера, нпр. Церес, Палас, Ју-
но, Астреа, Веста и др.; уп. планешоиди.
Астеци индијански народ који je у XII в. насе-
лио Мексико; служили су се сликовним пи-
смом, бавили се астрономијом, имали свој
календар и културу на врло високом ступњу
(архитектура, вајарство, музика, уметничка
обрада метала и др.); покорили су их шпански
освајачи у XVI в.
астигматизам (грч. a-, stigma боцка, тачка) физ-
мана пресликавањем проласком зракова кроз
сочива услед тога што лик површинског еле-
мента око осне тачке лежи уопште на двема
кривим површинама, тј. што свакој тачки
предмета одговарају управо две тачке лика;
мед. мана ока која почива на различитој за-
кривљености рожњаче у разним меридијанима
и на нележању симетрично око исте осе рож-
њаче и кристалног сочива.
астигмометар (грч. a-, stigma, metrori) оптичка
справа за одређивање јачине астигмаШизма.
астиграфија (грч. asty град, grapho пишем) опи-
сивање градова.
астилон (грч. a-, stylos стуб) арх. грађевина без
стубова.
астрографија
астиномија (грч. asty град, nomos закон) упра-
вљање градом, управа града; надзор над ку-
ћама.
астма (грч. žsthma) мед. сипња, заптивање, теш-
ко и кратко дисање у наступима.
астрагал (грч. astragalos) коцка; пиљак; анат.
скочна кост, глежњача; арх. обруч, венац на
горњем делу стуба који одваја капитл од
доњег дела.
астрагаломантија (грч. astragalos коцка, manteia
прорицање) прорицање из коцака на којима
стоје слова из којих се, после сваког бацања
коцака, саставља одговор на постављено пи-
тање.
астраган крзно мртвојагњених или веома мла-
дих јагањаца из Астрахана у Русији, веома
скупоцено крзно са црносјајном и коврча-
стом вуном.
астралит (лат. astrum звезда, грч. lfthos) тамно-
црвено стакло са иверјем плавкаста сјаја,
служи за прављење разних украса.
астралан (лат. astralis) који се тиче звезда, који
потиче од звезда, звездани, звездаст, облика
звезде; астрална светлост, звездана свет-
лост, нарочито призрачак између звезда Ку-
мове сламе, слабија но на осталом небу, која
изгледа да потиче од безбројних, веома уда-
љених и појединачно невидљивих звезда не-
кретница; астралии духови, у старом источ-
њачком веровашу у звезде: духови звезда за-
мишљених као жива бића; у средњем веку: па-
ли анђели, душе умрлих, духови постали из
ватре који лебде између неба, земље и пакла;
астрално тело, тело без земаљских, телес-
них особина, које узимају на себе духови кад
се појављују; друго, етерично тело човека, no
учењу окултизма; асШрални свет, свет звез-
да, звездано небо.
астратија (грч. astrateia) ослобођење од војне
обавезе; избегавање војне обавезе.
астрафобија (грч. astron сазвежђе, звезда, pho-
bos страх) мед. претерано велик страх од грома
или грмљавине.
астрионика грана електронике која се користи у
оквиру свемирских истраживања.
астро- (грч. šstron) предметак у сложеницама са
значењем: звезда.
астроболизам (грч. astrobolismos, astron, balio
бацам) удареност (или: погођеност) звездом;
мед. удар сунчанице, сунчаница; смрт или оба-
мрлост од удара муње.
астрогеодезија (грч. aster звезда, геодезија, в.)
геол. грана астрономије која се бави проучава-
њем облика Земље.
астрогнозија (грч. astron, gnosis спознаја, по-
знавање) познавање звезда, наука о звездама с
обзиром на њихов положај, поделу на сазвежђе
и називе.
астрогност (грч. astron, gnostes познавалац) по-
знавалац звезда, онај који се бави асШрогно-
зијом.
астрограф (грч. astron, grapho пишем) доглед
који служи за фотографско снимање звезда.
астрографија (грч. astro, grapho) описивање
звезда.
астродиктикум
астроднктикум (грч. astrodeiktikon) показивач
звезда, справа помоћу које се свака на небе-
ској лопти показана звезда може лако наћи и
на небу.
астродром в. космодром.
астролабијум (грч. astro, labi's држак, дршка) не-
кадашња астрономска справа за мерење виси-
не Сунца и звезда.
астролатрија (грч. astro, latrefa обожавање) пош-
товање звезда, служба звездама.
астролит (грч. astro, lithos камен) звездаст ка-
мен, окаменотина у облику звезде.
астролог (грч. astrologos) онај који уме да чита
и прориче судбину no положају и кретању
звезда; звездочатац, звездознанац.
астрологија (грч. astrologia) код старих Грка и
Римљана асШрономија. Ослањајући се на
Аристотелово мишљење, no коме су звезде
бића са натчовечанском интелигенцијом и
која, због својих чистијих и божанскијих
облика, врше известан утицај на овоземаљски
живот, створили су средњовековни астролози
празноверицу о јаком утицају астралних ду-
хова на човечји живот; тако je асгпрологија
постала читање из звезда, тј. вештина да се
судбина човекова чита из положаја звезда (има
и данас присталица).
астромантија (грч. astron, manteia прорицање,
гаташе) прорицање будућности из звезда.
астрометеорологија (грч. astron, meteorologia,
в.) наука о (неком) утицају на време, подне-
бље, итд. положаја планета, комета, Сунчаних
пега итд. и тобожње предсказивање времена на
основу тога.
астрометрија (грч. astron, mćtron) наука о одре-
ђивању положаја небеских тела на небеском
своду.
астронавигацнја (грч. đstron звезда, лат. naviga-
tio пловљење) управљање свемирском лети-
лицом.
астронаутнка (грч. dstron звезда, naus брод) в.
космонаутика.
астрономија (грч. astronoraia, astron, nemein
управљати, nomos, закон) наука о кретањима,
величини небеских тела, о ономе што je гео-
метријско код небеских тела; уа. астрофи-
зика.
астрономскн (грч. astron, nćmos) који се тиче
науке о звездама или који спада у науку о
звездама; астрономска јединица одстојање
Земље и Сунца, тј. 149,500.000 km; астроном-
ски месец тачно израчунато време оптицања
Месеца; време које Сунце проведе у једном
знаку Животињског круга; астрономско поз-
навање je потпуно познавање неког збивања;
фш. врло велик, огроман.
астрономски сателит вештачки сателит који се
упућује на висине изван Земљине атмосфере
у циљу астрономских осматрања.
астроскоп (грч. astron, skope<5 гледам) доглед за
посматрање звезда.
астроскопија (грч.) вештина посматрања звез-
да; посматрање звезда помоћу великих до-
гледа. •- .„^^
82 асценденција
астрософија (грч. astron, sophia мудрост) наука
о звездама: >с. астрономија.
астротеологија (грч. astron, thećs бог, logia на-
ука) вера у постојање бога на основу постоја-
ња звезда и реда који међу њима влада.
астрофизика (грч. astron, physike) део астроно-
мије који се служи физичким методама у испи-
тивању састава и кретања небесних тела, на-
рочито астрофотографијом, астрофото-
метријом и спектралном анализом.
астрофит (грч. astron, phyton) зоол. морска звез-
да слична биљци.
астрофичан (грч. a-, strophe спој више стихова у
метричку целину) иоеш. назив за ритмичку пе-
сму која није подељена на строфе.
астрофотографија (грч. astron, phos, photos
светлост, graphfa) фотографско снимање звез-
да; примена фотографије у посматрању небе-
ских тела.
астрофотометрија (грч. astron, phos, photos,
metria) мерење јачине светлости небеских
тела.
аструм (лат. astrum, грч. astron) звезда; сик
итур ад астра (лат. sic itur ad astra) овако се
иде до звезда, тј. до части, славе (Вергил).
асугрин (лат. a, енг. sugar шећер) наш производ
који успешно замењује шећер.
асумирати (лат. assumere) преузети, узети к се-
би, узети на себе. примити одговорност; фш.
поставити у силогизму другу (минор) премису;
схватити, разумети, нпр. неку мисао; реш.
главни закључак противников поновити na он-
да прећи на његово оповргавање.
асумити (тур. hasimak) жестити се, срдити се, ра-
срдити се.
асумпсит (лат. assumpsit) примио je на себе; прав.
формула којом неко добровољно обећава и
прима обавезу да he за другога нешто плати-
ти, обавити какав посао и сл.
асумпција (лат. assumptio, assumtio) примање,
узимање; примање душе на небо; дан смрти
неког светитеља; лог. друга (минор) премиса у
силогизму.
асуплиратн (фр. assouplir) учинити гипким,
окретним; сломити (вољу, карактер) укроти-
ти, начинити попустљивим.
асура (тур. hasir) простирач од рогоза.
асурдирати (фр, assourdir, лат. surdus глув) за-
глушити; умерити, ублажити (светлост, глас);
слик. дати блажи карактер.
асфалт (грч. žsphaltos) хем. земљина смола, па-
клина, смеса разних угљоводоника у којој
има и кисеоника, азота и сумпора; помешан са
кречњаком. употребл.ава се за прављење пу-
Шева и за изолацију зидова од влаге.
асфнксија (грч. a-, sphyxis било, пулс) мед. пре-
станак или успореност куцања срца услед не-
достатка кисеоника; клонулост, обамрлост,
највиши степен несвестице.
асцевденти (лат. ascendentes) ПЛ. прав. сродници
no узлазној линији, преци као родитељи, де-
дови, прадедови; супротно: десценденти.
асценденција (нлат. ascendentia) права, узлазна
линија сродства; астр. пењање, узлазак; над-
моћност, претежност; маш. растење.
асцензија 83
асцензија (лат. ascensio) пењање, узилажење, уз-
дизање, узлазак; Вазнесење Христово, Спа-
совдан; напредовање, полет; асШр. пењање,
узлажење небескогтела; физ. пењање течности
у капиларним цевима; пењање играча на ко-
нопац.
асцензор (лат. ascensor) в. асанзер.
асцији (грч. a-, skia сенка) ПЛ. ?eoip. „бесенчани",
тј. становници жарког појаса који двапут го-
дишње остају у подне без сенке, наиме у дане
кад Сунце код њих пролази кроз зенит.
асцитес (грч. askites тј. nosos, askos кожа) мед.
трбушна водена болест.
ат (тур. at) коњ.
ATA (ATA, Albanian Telegraphic Agency) албан-
ска новинска агенција.
атавизам (лат. atavus напредак) сличност са пре-
цима; случај када се код потомака појаве из-
весне душевне и физичке особине њихових
предака; наслеђе, особина предака.
атавистички (лат. atavus) наслеђен од предака
(физичке и душевне особине).
атак (фр. attaque) вој. напад, нападање, навала,
јуриш, нарочито коњице; мед. удар, напад не-
ке болести.
атака (итал. attaccare, attacca) муз. непосредно
вежи, прикључи! (када између завршетка јед-
ног и почетка другог одељка не треба да буде
почивке).
атаковати (фр. attaquer) напасти, нападати, на-
валити, ударити на некога; мед. спопасти, спо-
падати, наједати, нагризати; фш. напасти, на-
падати, вређати, устати отворено против кога.
атаксија (грч. ataxi'a) мед. неправилност, неуред-
ност у току болести; дрхтање, неправилно
кретање (код оболелих од леђне мождине).
атактичан (грч. a-taktos) неуређен, неправилан,
неуредан, нпр. атактична грозница.
аталско благо огромно, неизмерно богатство ко-
је je, 133. пре наше ере, оставио пергамски
краљ Ашалос Римљанима у наследство.
атаман (рус. атаманћ, нем. Hauptmann) вођа јед-
ног одреда козака, обично у чину пуковника;
козачки харамбаша; уа. хетман.
атамбија (грч. athambia) неплашљивост, неу-
страшивост.
атаназија (грч. athanasia) бесмртност, неумр-
лост.
атанатизам (грч. a-thanatos бесмртан) веровање
у бесмртност душе; уи. атанизам.
атанатологија (грч. a-thanatos бесмртан, logia
наука) учење о бесмртности душе.
атанизам (грч. athanasia бесмртност) в. ашана-
Шизам.
атар (мађ. hatar) предео, крај, област.
атараксија (грч. ataraxia) фил. душевни мир, ду-
шевно спокојство, стање без страсти.
атаумазија (грч. a-, thaumazo чудим се, дивим
се) нечуђење ничему, неизненађење, равно-
душност.
аташе (фр. attache) на рад додељени службеник,
нпр. код војске, неког посланства; фт. одан
човек, приврженик.
аташирати (фр. attacher) придати, доделити на
атестација
рад; примамити; навикнути се на нешто, заво-
лети нешто.
атеизам (грч. atheos безбожан) безбожност, без-
божништво; одрицање да постоји бог или бо-
жански поредак у свету.
атеист(а) (грч. atheos безбожан) безбожник, онај
који не верује у постојање бога.
атекнија (грч. atekm'a бездетност) бесплодност,
брак без порода, немање деце.
ателажа (фр. attelage) запрега; запрежни прибор,
амови; вој. топовски прибор.
ателија (грч. atćleia) бесциљност, нецелисход-
ност; ослобођење од пореза и државних на-
мета.
атеље (фр. atelier) уметникова соба за рад; ради-
оница сликара, вајара, фотографа, филсмих
уметника и др.
a темпера (итал. a tempera) сликати воденом бо-
јом, no староиталијанском начину.
атемперирати (лат. attemperare) умерити, уме-
равати, ублажити, ублажавати, утишати, ути-
шавати.
a темпо (итал. a tempo одмах, у прави час) муз.
тачно no такту, повратак на првобитни темпо;
у шаху: кад играч повуче потез без много раз-
мишљања, одмах после противника.
Атена (грч. Athena) миш. кћи Зевсова, no леген-
ди никла из његове главе, богиња, заштитни-
ца уметности и вештина, нарочито женских,
заштитница јунака и градова, нарочито града
Атене (Атине), богиња рата (код Римљана:
Минерва).
Атенеум (лат. Athenaeum) виши васпитни завод
у Риму, који je основао цар Хадријан ради
неговања науке и уметности и назвао га no
граду Атени, као средишту целокупне образо-
ваности онога времена; отуда: учено друштво,
виша школа; у новије доба и као наслов књи-
жевних часописа.
атентат (лат. attentatum od attentare, attemptare
напасти, покушати) противправан напад на жи-
вот, имање или част некога; злочин, злочи-
начки нападај; покушај убиства; ашентаШа
кримина (лат. attentata crimina) вл. ami«, поку-
шани али неизвршени злочини.
атентатор (нлат. attentator) онај који покуша да
противправно удари на живот, част или имови-
ну некога.
атеоретичан (грч. a-theoretes) који не зна, не-
упућен, невичан чему.
атеража (фр. atterage) мор. место пристајања,
пристан, пристаниште.
атерамнија (грч. a-, teramnos тврд) мед. тешко
варење хране, рђава пробава.
атерирати (фр. atterrir) спустити неку летелицу
на Земљу.
атерман (грч. a-, thermainč) фш. в. адијатерман.
атером (грч. atheroma израштај) мед. поткожни
OTOK настао зачепљењем лојне жлезде.
атеросклероза в. аршериосклероза.
атест (лат. attestari посведочити) писмена потвр-
да, сведоџба, уверење; атесшат.
атестат (нлат. attestatum) в. атест.
атестација (лат. attestatio) оверавање, потврђи-
атестирати
вање; сведочанство, сведоџба, уверење, пи-
смена потврда.
атестирати (лат. attestari) потврдити, оверити,
посведочити; издати сведоџбу, уверење, по-
тврду; позивати (или: позвати) за сведока.
атетеза (грч. athćtčsis) одбацивање, поништава-
н>е, поништај, укидање, проглашење нева-
жећим.
атехнија (грч. atehnia) неумешност, невештост,
неспретност (нпр. једног лекара); неразуме-
вање неке уметности или вештине.
атика (нлат. attica, фр. attique) apx. карактери-
стичне одлике старог атичког грађевинског
стила; нарочито: украшавање грађевина сту-
бовима.
атила кратак коњички огртач опшивен гајтани-
ма, назван no имену хунског краља Атиле.
атнмија (грч. atimia) лишавање части (врста
казне код старих Атењана која се састојала у
лишавању свих грађанских права).
атимирати (грч. atimazo) лишити (или: лишава-
ти) части, не поштовати, презирати; лишити
кога грађанских права.
атипнја (грч. a-, typos облик; узор) мед. непра-
вилност у развоју неке болести.
атипичан (грч.) неуредан, неправилан, који од-
ступа од утврђеног обрасца; атипичне боле-
сгпи болести које се не развијају правилно.
атитида (фр. attitude, итал. attitudine), положај,
држање тела; став; понашање; у балету: став
на једној нози.
атицизам (грч. attikismćs) атички начин говора;
атички фини укус у начину мишљења и изража-
вања; атичка духовитост и досетљивост.
атички (лат. atticus) својствен атичком духу, тј.
танан, углађен, духовит, досетљив; атичка со
духовит и фини начин изражавања.
Атлант (грч. Atlas) миш. в. Атлас.
атланти (грч. Atlas) apx. стубови у човечјем
облику који држе опшивницу, симс.
Атлантида (грч. Atlantis) легендарно острво Ko-
je je, no Платону, лежало у Атлантском оке-
ану, око 9000 година пре њега, и било „веће
него Азија и Лидија заједно", na потонуло у
море.
Атлантик (енг. Atlantic) Атлантски океан, наз-
ван no џину Атласу који, no грчкој митоло-
гији, држи на својим плећима куглу земаљску.
атлантски (лат. atlanticus) горостасан, дивовски,
велик и снажан; који припада планини Агпла-
су; отуда који припада Зап. Африци, западно-
афрички.
Атлантски пакт, в. НАТО.
Атлас (фч. Atlas) миш. титан који, no веровању
старих Грка, држи на својим плећима небесни
свод (АтланШ); геогр. планина у северозапад-
ној Африци.
атлас (грч. Atlas) геогр. књига са географским
картама свих делова света; амаш. први вратни
пршљен, пршљен-носач; шрг. сјајна свилена
тканина.
атлета (грч. athlStSs) такмичар на јавним гимна-
стичким утакмицама код старих Грка и Рим-
љана; човек који се бави атлегпиком, борац,
рвач; фиг. веома јак и лепо развијен човек.
84 атокија
атлетика (грч. athletike) скуп витешких игара,
које су много неговали још и стари Грци,
нарочито на олимпијским и другим играма, a
које се и данас у целом свету много негују no
утврђеним међународним правилима; делила
се на Шешку атлетику рвање, песничење,
дизање терета и натезање конопца, и лаку
атлетику трчан>е, ходање, бацан>е, скакање
и др.; сада обухвата дисциплине трчања, брзо
ходање, дисциплине бацања и дисциплине ска-
кан>а.
атлотет (грч. athlo-thćtes) судија у борби и раз-
дељивач награда.
атман (инд. atman) дах, животни дах, душа; у ин-
дијској фил.: душа, право ja, најунутарњија
суштина личносги или ствари уошпте, душа
света, принцип света.
атмндијатрија (грч. atmis, atmidos пара, iatreia
лечење) мед. в. аШмијаШрија.
атмидијатрика (грч.) мед. в. аШмијатрија.
атмидометар (грч. atmis, metron мера) справа за
мерење количине испаравања воде.
атмидоскоп (грч. atmis, skopćo гледам) в. атми-
домегпар.
атмијатрија (грч. atmis, iatreia лечење) мед. ле-
чење помоћу nape, парних купатила; лечење
инхалацијом; атмидијатрија, аШмијашри-
ка.
атмологија (грч. atmos, logia) наука о испарава-
њу, о претварању воде у пару.
атмометар (грч. atmos, metron мера) в. атмидо-
метар.
атмосфера (грч. atmćs, sphaira лопта) ваздушни
омотач, ваздушни океан који обвија нашу Зе-
мљу и простире се до 3.000 km дебљине; физ.
физичка апшосфера притисак који врши жи-
вин стуб висине 76 cm на 0°С на морском ни-
воу географске ширине 45° на lem , што из-
носи око 1,033kg на lem 2 ; атмосферски при-
тисак долази од тежине ваздуха; техничка
атмосфера означује
2
притисак једног кило-
грама на lem , a у пракси те две атмосфере
значе исто, фш. средина у којој један човек
живи и развија се; уп. тропосфера, страто-
сфера, Хевисајдов слој.
атмосферилије (нлат. atmosphaerilia) <и. падави-
не: киша, снег, град итд.
атмосферографнја (грч. atmos, sphaira, graphia)
описивање (или: опис) атмосфере.
атмосферологија (грч. atmos, sphaira, logia) на-
ука о атмосферским појавама.
атмосферски (грч. atmos, sphaira) који се тиче
ваздушног омотача Земље или припада ваз-
душном омотачу Земље; атмосферски ваздух
обични ваздух који удишемо; атмосферски
електрициШегп в. електрицитет.
ато (итал. atto) 1. ПОЗ. чин, појава; ато ди каден-
ца (итал. atto di cadenza) муз. завршетак музич-
ког комада, нарочито комада за певање, ка-
денцом.
ато (грч.) 2. предметак који код мерних једини-
ца означава милијардити део милијардитог
дела (IO"18).
атокија (грч. a-tokos који не рађа, неплодан,
јаЛОВ) мед. В. ПТОЦијп. «-.ЈПЈ itv^S**""!'"*•*•••-
атоксичан 85
атоксичан (грч. a-, toxikos отрован) који не са-
држи у себи отрова, неотрован.
атоли (мал.) геол. ниска острвца, прстенастог
облика, која су постала услед наслојавања
корала; у њиховој се средини налази плитка
лагуна, a стране им падају стрмо ка морском
дну.
атолмија (грч. atolmia) страшљивост, бојажљи-
вост, кукавичлук.
атом (грч. atomos недељив) 1. физ. најмањи де-
лић хем. елемента за који се, све до почетка
XX века, мислило да je недељив; савремена
физика утврдила je да je атом дељив и да
представља сложен систем, који се састоји из
позитивно напуњеног језгра и електрона ко-
ји се, са негативним набојем електричног
елементарног квантума око њега крећу; јез-
гро има исто тако сложен систем; оно се састо-
ји из протона и неутрона. При судару врло
брзих делића (протона, деутрона, алфа-че-
стица, неутрона и др.) долази до цепања (де-
зингаеграције) атомских језгра и претварања
атома у друге облике; у таквим збивањима то
цепање доводи до издвајања огромне количи-
не енергије (атомска енергија); 2. фш. нај-
ситнији делић нечега, веома сићушна ствар.
атомволум (грч. atomos, лат. volumen запреми-
на) физ. однос атомске тежине према густоћи.
атомизам в. атомисшика.
атомизација (грч.) фш. распарчавање, раздваја-
ње у ситне делове; уп. агпом.
атомизер (енг. atomizer), справа за распршива-
ње течности ради дезинфекције или других
(козметичких) потреба; спреј.
атомизовати (грч.) фиг. распарчавати, раздваја-
ти у ситне делове; уи. атом.
атомист (грч.) научник који се бави атоми-
стиком.
атомистика (грч.) фил. наука о законитости и
структури материје; агиомологија.
атомистичар (грч.) филозоф, присталица ато-
мисшике.
атомска бомба бомба чије страховито разорно
дејство почива на цепању атомског језгра
урана (изотопа 235 или 233) или плутонијума
239 при чему се ослобађа огромна количина
енергије (нуклеарна енергија).
атомска маса фш. број који казује колико пута
атом неког елемента или његов изотоп има
већу масу од масе 1/12 дела атома изотопа 1 2 С .
атомски (грч.) који се тиче атома; фи?. веома
ситан, недељив.
атоналност (грч. a- не, tćnos звук) стилско свој-
ство савремене музике везано за регулисање
односа између звукова без тоналитета као си-
стема који обједињује релације хармонских
функција са једним тоналним центром.
атонија (грч. atonia) безгласност: мед. млита-
вост, клонулост, малаксалост, слабост тела;
грам. ненаглашеност.
атонификација (грч. atonos олабављен, лат. fa-
сеге чинити) мед. омлитављење, успављивање.
атоничан (грч.) безгласан; клонуо, малаксао,
слаб, уморан, млитав; грам. ненаглашен.
атрихија
атонон (грч. atonon) грам. ненаглашена реч.
атопија (грч. atopia) непристојност, неприлич-
ност, противречност.
атопичан (грч. atopos) који није на правом ме-
сту, неприличан, необичан.
Атос (грч. Hšgion Oros) Света Гора, најисточ-
није од три планинска полуострва Халкидика;
припада Грчкој али ужива унутрашњу само-
управу као аутономна монашка република; ту
je и манастир Хиландар.
атофан хем. фенил-хинолин-карбонска киселина,
жућкасти кристали горка укуса; употребљава
се код обољења зглобова, реуматизма и др.
атоција (грч. atokos) мед. неспособност рађања,
неплодност, атокија.
атоције (нлат. atocia) ПЛ. мед. средства која чине
неспособним за рађање.
атрабилитет (лат. atra тамна, црна, bilis жуч,
нлат. atrabilitas) мед. жутица.
атрактибилитет (нлат. attractibilitas) привлачљи-
вост, привлачност, примамљивост.
атрактиван (нлат. attractivus) привлачан, прима-
мљив; супротно: репулзиван.
атракторан (нлат. attractorius) привлачан.
атракција (лат. attractio привлачење) привлач-
ност, привлачна сила; ствар која привлачи,
привлачан предмет, забава, занимљивост; зна-
менитост; узајамно привлачење; супротно:
репулзија.
атрахенције (лат. attrahentia) мед. средства за из-
влачење, мелеми (нпр. која извлаче гној).
атрахирати (лат. attrahere) привлачити; прима-
мљивати.
атрезија (грч. a-, tresis бушење) мед. недостатак
природног отвора; сраслост задњичних или
сполних делова.
атремија (грч. atremia непокретност. мир; неу-
страшивост) мирноћа, мир; поузданост, чвр-
стина, одлучност.
атремограф (грч. atremeo не дршћем, не узру-
јавам се, gržpho) справа за спречавање грча
при писању.
атрепсија (грч. a-, trepho храним) мед. атрофија
код одојчади; уа. атрофија.
атрибут (лат. attributum, attribuere придавати,
приписивати) својство, каквоћа, знак, обе-
лежје, ознака; грам. реч која ближе одређује
неку именицу; фил. битна, трајна особина не-
чега, главна особина (од бескрајног броја
атрибута бескрајне супстанције човечјем
сазнању приступачна су само два: просторност
и мишљење, no Спинози).
атрибуција (лат. attributio) давање (или: уступа-
ње); оно што некоме припада; право, надлеж-
ност; у ликовним уметностима и музеологији
одређивање аутора и периода настанка умет-
ничког дела.
атриј(ум) (нлат. attrium) предсобље у старорим-
ској кући; дворана за примање посетилаца;
предњи део храма; мед. срчано преткоморје,
предсрђе.
атријум мортис (лат. atrium mortis) предсобље
смрти, предзнаци (или: весници) смрти.
атрихија (грч. a- не, thrix длака, коса) мсд. недо-
статак косе, длака.
атриција
атриција (лат. attritio) мед. трење, оједање. оје-
деносг коже; привидно кајање, спољашња по-
груженост само због страха од казне (суор. кон-
Шриција),
атропа (грч. Stropos неотклонљив, неумитан)
бош. велебиље, пасквица, курјача, виника (ве-
ома отровна биљка); уо. беладона.
атропнн (грч. žtropos) хем. отрован биљни алка-
лоид који садржи биљка атропа (употребљава
се много у медицини код неких стомачних,
катаралних, астматичних, очних и спазмодич-
них обољења).
атротомија (грч. žrthron зглоб, tomg сечење)
мед. оперативно отварање зглоба.
атрофнја (грч. atrophia) закржљалост (или: сла-
бост, мршавост) услед слабе исхране; мед. коп-
њење, сушење, сасушивање.
атрофима (грч. arthron зглоб, phyma израштај,
OTOK) мед. мекани OTOK зглоба.
атрофичан (грч. a-, trophč храна) закржљао,
слаб, мршав; сув. сасушен.
атроцитет (лат. atrocitas) грозота, страхота,
ужас; строгост, суровост, немилост, свирепост.
АТС (скр. за антитетанусни серум) мед. средство
за заштиту од тетануса; активно ствара анти-
тела у организму (активна имунизација), a у
случају повреде убризгавају се готова анти-
тела (пасивна имунизација).
атх- в. под адх-.
Аугије (грч. Augeias) миш. краљ у Елиди, чију je
шталу, у којој je било 3.000 грла стоке и
која није никако чишћена 30 година, Херку-
ло очистио за један дан; отуда: Аугијева шпш-
ла мучан и непријатан посао око довођења у
ред нечега што je било дуго времена запуште-
но и занемарено.
аугит (грч. auge сјај, зрак) ш. бледозелен дра-
ги камен, састоји се из силиција, магнезија,
гвожђа и креча. понајвише као састојак вул-
канских стена; зове се и тиркиз, пироксен.
аутмент (лат. augmentum) повећање, прираш-
тај, додавање, додатак, умножавање; грам.
предметак помоћу кога се, код грчких и ста-
роиндијских глагола, образују прошла вре-
мена; mg. погоршање болести.
аугментатив (нлат. augmentativum) грам. реч која
увећава или појачава првобитно значење
једне речи, нпр. кућетина, волина итд. (за
разлику од деминутива, који умањује и сла-
би основно значење, нпр. коњић).
аугментација (лат. augmentatio) умножење, ум-
ножавање, увећање, увећавање, појачавање,
појачаше; повишица, додатак, повећање; муз.
понављање теме најчешће у двоструко дужим
нотним вредностима.
аугур (лат. augur, avi-gur) римски свештеник ко-
ји je no лету и граји птица тумачио и прори-
цао шта he се догодити; пророк, гатар, пога-
ђач, предсказивач, тумач знамења.
аугуралан (лат. auguralis, фр. augural) пророчки,
предсказивачки; аугуриозан.
аугуриј(ум) (лат. augurium) прорицан>е буду-
ћности no лету птица; фиг. предсказивање,
знамење, предзнак.
86 аудифон
аугуриозан (лат. auguriosus) в. аугуралан.
аугуст (нлат. augustus узвишен) в. август.
аудацем фортуна јуват (лат. audacem fortuna ju-
vat) иоеш. храброме помаже cpeha, тј. ко сме
тај и успева, прегаоцу бог даје махове.
аудацитет (нлат. audacitas) срчаност, смелост,
храброст, прегалаштво.
аудаче (итал. audace) муз. срчано, смело, храбро.
аудијатур ет алтера nape (лат. audiatur et altera
pars) нека се саслуша и друга, тј. противна
страна. Смисао: нико не може и не сме бити
осуђен пре него што буде саслушан (основно
судско начело).
ауднјенција (лат. audientia) званичан пријем;
прае. саслушање, саслушавање; судска седни-
ца, заседање, рочиште.
аудимутизам (лат, audire чути, mutus нем) мед.
врста немости, кад човек нормално чује, a не
може да говори.
аудио (лат. audio чујем) сигнал тона, тон, тон-
ски, чујни.
аудиовизуелан (лат. audire чути, vedere видети)
који се односи на слушање и гледање зајед-
но, нпр. телевизија, аудиовизуелни метод на-
ставе (предавање и очигледни примери исто-
времено)и др.
ауднограм (лат. audire чути, грч. gršmma слово)
графички приказ осетљивости слуха за пријем
звукова.
аудно-касета (лат. audire чути, фр. cassette кути-
јица) магнетна трака за запис и репродукцију
тонских сигнала смештена у пластично ку-
ћиште које олакшава руковање и штити тра-
ку; у последње време аудио-касете се користе
и за запис рачунарских програма односно за-
пис података у кућним рачунарима.
аудиометар (лат. audire чути, грч. metron мера)
мед. справа за одређивање степена глувоће не-
ке особе; ys. сонометар.
аудиометрија (лат., грч.) мед. метод за испитива-
н>е слуха или глувоће помоћу нарочито кон-
струисаног радио-апарата (аудиометра).
аудиомиксер (лат. audio, енг. mixer који меша)
техничар на раду око чујног дела телевизиј-
ског програма.
аудиоа (лат. audire слушати) електронска цев
која служи за појачавање гласа и звука у при-
јемном радио-апарату.
аудитиван (лат. audire чути, слушати, нлат. audi-
tivus) који се тиче чујења и слуха, слушни,
чујни; аудитивни тип асих. онај који лакше
памти ствари које je чуо него оне које je
прочитао или видео.
аудитор (лат. auditor слушалац. судија који са-
слушава) војни иследник, војни судија; слу-
шалац.
аудиториј(ум) (лат. auditorium) слушаоница,
учионица; судница: слушаоци; публика,
аудитус (лат. auditus слух) слушно чуло, чуло
слуха; чувење; де аудиту (лат. de auditu) no
чувењу no рекла-казала.
аудифон (лат. audire чути, грч. phone глас) мед.
апарат помоћу којег глуви могу слушати,
слушалица за глуве.
аудипија 87
аудиција (лат. auditio) чувење, слушање; муз.
пробно певање, пробно свирање, проба глум-
ца, оперног певача, свирача и др. пре но што
he бити ангажован (врста пријемног испита
пред члановима управе и стручњацима).
a узо (итал. a uso) шрг. no обичају, плаћање
менице о нормалном, редовном року.
ауксанометар (грч. auxzno умножавам, metron
мера) справа која бележи напредовање у ра-
стењу. нарочито биљака.
ауксеза (грч. auxsesis) pern, говорничко преувели-
чавање и претеривање; мед. пораст (или: на-
предовање) болести.
ауксилијаран (лат. auxiliaris) помоћни, помажу-
ћи; ауксилијарне књиге помоћне трговачке
књиге; ауксилијарне трупе помоћне трупе;
ауксилијарне машине помоћне машине (на
броду).
ауксин (грч. auxesis раст, множење) виол. орган-
ска материја која делује на растење биљних
ћелија.
ауктор (лат. auctor) в. ауШор.
ауктор деликти (лат. auctor delicti) прав. винов-
ник кривичног дела, преступа.
аукторитате кураторис (лат. auctoritate curato-
ris) ирав. no одобрењу (или: са пристанком)
старатеља (или: стараоца).
аукција (лат. auctio) шрг. јавна продаја, јавно
надметање; уп. лицитација.
аукционатор (нлат. auctionator) надметач при
јавним куповинама и продајама.
аукционирати (лат. auctionari) шрг. држати лици-
тацију, јавно продавати, продавати најпово-
љнијем понуђачу, надметањем.
аукционис леге (лат. auctionis lege) путем јавне
продаје, јавним надметањем.
ауксометар (грч. auxano увећавам, metron мера)
ОПШ. справа за одрећивање увећања оптичког
инструмента.
аула (грч. aule, лат. aula) двориште, предворје;
зборно место, пространа дворана; свечана
дворана универзитета, велика слушаоница.
аулет (грч. auleo свирам у фрулу, auletes) свирач
у фрулу, фрулаш.
аулетика (грч. auletike) вештина свирања у
фрулу.
аулеум (лат. auleum) простирка, ћилим; небо,
балдахин; завеса, нарочито позоришна.
аулизам (лат. aula двор, дворница) дворјанство,
дворски живот и обичаји; ласкање, улагивање.
аулодија (грч. aulos фрула, ode песма, певање)
муз. певање уз пратњу фруле.
аулодика (грч.) муз. наука о певању уз пратњу
фруле.
аунс (енгл. ounce) в. унца.
аура (грч. aura) пријатан ваздух, мирисан, при-
јатан поветарац; мед. предосећање да he на-
ступити напад мишићних грчева и губитка
свести код особа оболелих од падавице (епи-
лепсије).
аура виталис (лат. aura vitalis) животна снага, жи-
вотни дах.
аура популарис (лат. aura popularis) наклоност
светине (нестална).
ауспициј(ум)
аураран (лат. aurum злато, aurarius) који се тиче
злата, златни.
ауратура (лат. auratura) позлата, позлаћивање.
ауреатан (лат. aureatus) златан, одличан.
ауреола (лат. aureola тј. corona) светли венац,
круг око главе светаца; уп. ореол; фш. сјај,
слава, велик углед.
аурига (лат. auriga) кочијаш; астр. „Возар" (саз-
вежђе).
аурикула (лат. auricula) увенце, увце, део ува за
вешан>е ободаца, минћуша; анаш. спољашње
уво, ушна шкољка.
аурикулараи (нлат. auricularis) који се тиче уха
или je у вези с ухом, ушни.
аурии (лат. aurum злато) хем. жута боја која се
добива загоревањем фенола са оксалном ки-
селином и концентрисаном сумпорном кисе-
лином.
аурипигмент (лат. aurum, pigmentum) мин. жут
или црвен минерал арсенов сулфид.
аури сакра фамес (лат. auri sacra fames) прокле-
та жеђ за новцем, одвратна жудња за златом.
аурискалпијум (лат. auriscalpium) мед. кашичица
за уво.
аурископ (лат. auris ухо, грч. skopćo) мед. справа
(или: огледало) за преглед ува.
аурист(а) (лат. auris) лекар за уши.
ауриформан (нлат. auriformis) уваст, у облику
ува, као уво.
аурозан (лат. aurum) златовит, који садржи у
себи злата, златан.
аурора (лат. aurora) зора, јутарње руменило;
исток.
Аурора (лат. Aurora) миш. богиња зоре и јутар-
њег руменила код Римљана: руска крстарица
са које je 7, новембра 1917. дат знак за напад
на Зимски дворац у Петрограду, чиме je поче-
ла Октобарска револуција.
аурора музис амика (лат. aurora, musis arnica)
зора je пријатељица муза, тј. јутарњи часови
вреде злата за умни рад, „ко рано рани две
среће граби".
аусвајс (нем. Ausweis) пропусница, легитима-
ција.
аурум (лат. aurum) злато.
аускултант (лат. auscultans) слушалац; почет-
ник, судски приправник, помоћни судија без
права гласа; аускултатор.
аускултатор (лат. auscultator) в. аускултанШ.
аускултација (лат. auscultatio) мед. ослушкива-
ње, испитивање шумова унутрашњих делова
код болесника, било самим увом или помоћу
нарочите слушалице, стегпоскопа.
ауслаут (нем. Auslaut) линге. завршни глас, крај
речи.
ауспекс (лат. auspex) пророк no лету птица код
старих Римљана, аугур; фиг. заштитник, покро-
витељ.
ауспициј(ум) (лат. auspicium, avispicium посма-
трање птица пророчица) предсказивање no
лету и грајању извесних птица код Римљана,
знамење, знак; врховна управа и заповедниш-
тво; Moh, власт; окриље, заштита; срећа, сре-
ћан почетак; суб ауспицијус (лат. sub auspici-
ауспициозан
is) под окриљем, под заштитом, под покрови-
тељством.
ауспициозан (лат. auspiciosus) који наговештава
и предсказује cpehy.
ауспицирати (лат. auspicari) тумачити буду-
ћност no лету птица, прорицати.
ауспух (нем. Auspuff) издувна цев на аутомоби-
лима за испуштање истрошеног raca или nape.
Аустралазија Индијски Архипелаг.
аустралан (лат. australis) јужни; аустрална
светлост јужна светлост.
аустралопнтек (лат. australis јужни, грч. pithčkos
мајмун) фосилни човеколики мајмун, живео у
плиоцену.
аустријацнзам (нлат. Austria) особеност немач-
ког језика и говора којим се говори у Ау-
стрији.
аустро (лат. auster југ) предметак који се кори-
сти за обликовање сложених речи a значи „ју-
го", „јужно".
аустроазијски језици (лат. auster, лат. asianus
од грч. Asianćs) породица језика којим гово-
ре народи југоисточне Азије и из земаља око
Бенгалског залива: вијетнамски, кмерски и
др-
аустромантија (лат. auster јужни ветар, грч.
manteia) прорицање (или: гатање) no дувању
ветра.
аустромаркснзаи скуп теоријских реформи-
стичких схватања о друштвеним и политич-
ким проблемима која су се формирала у Со-
цијалдемократској партији Аустрије у пери-
оду од краја 19. века до 1938. год., кад je с
нацистичком окупацијом партија престала да
постоји као организација.
Аустронезнја (лат. auster југ, грч. nesos острво)
острва у средишњем и јужном делу Тихог
океана.
аустронезијски (лат. auster југ, грч. ne'sos остр-
во) који припада Аустронезији или породици
аустронезијских језика; аустронезијски јези-
ци малајо-полинезијски језици.
аустрофобија (нлат. Austria, грч. phćbos) мржња
на Аустрију.
аусштафнратн (нем. aus из, о, итал. stoffa мате-
рија) опремити, удесити, наместити (стан),
искитити.
аут (енг. out) <л. избацивање лопте изван игра-
лишта.
аутадија (грч. authadeia, authadia) самодопада-
н>е, уживање у самом себи, задовољство самим
собом.
аутаркија (грч. autćirkeia) довољност самом се-
би, задовољство самим собом, самосталност,
независност од спољашњих ствари; шрг. спо-
собност једне земље да се издржава само сво-
јим средствима, без увоза са стране; фил. идеал
старих киничара и стоичара no коме je сто-
ички мудрац „довољан сам себи".
аутарх (грч. autćs сам, archo владам) самовла-
дар, самодржац, деспот; апсолуШист.
аутархија (грч.) самовлада, самодрштво; уп. ап-
солугпизам.
аут-аут (лат. aut-aut) или-или.
аутбридинг (енг. out изван, breading рађање) би-
ол. парење генетички удаљених јединки.
аутогнозија
аутемеран (грч. autos сам, emera дан) мед. исто-
дневни, који пролази још истог дана.
аутемерон (грч.) мед. лек који дејствује већ
онога дана кад се употреби.
аутентике (нлат. authentica) ПЛ. прав. доцније до-
пуне и додаци неком старијем законику; ys.
ауШентикум.
аутентнкум (нлат. authenticum) изворно дело,
оригинал; прав. првобитни, оригинални спис
или докуменат.
аутевтификовати (грч. authentikćs поуздан, лат.
facere) потврдити, оверити.
аутентичан (грч. authentikos) законит, правова-
жан, истинит, известан, изворни, прави, непа-
творен, веродостојан.
аутентичиост (грч. autentikos) истинитост, из-
ворност, непатвореност, правоважност, веро-
достојност.
аутизам (грч. autos сам) ПСШ. мишљење и опажа-
ње појединца, најчешће под великим утица-
јем личних жеља и потреба, које доводи до
губљења додира са стварношћу; може бити
изражено од сањарења о неиспуњеним жељама
na све до потпуног одвајања од стварности
(код схизофреније).
ауткрос (енг. out изван, cross укрштање) биол.
укрштање биљака различитих генотипова.
ауто 1. (шп., порт. auto, лат. actus чин) јавна
радња, јавна приредба, представа.
ауто 2. (грч.) уобичајена скраћеница за ауто-
мобил.
ауто- (грч.) предметак у сложеницама са значе-
њем: сам, само-.
аутоантиген (грч. autos сам, anti против, gćnos
рођење) мед. ненормални састојак организма
против кога реагују ћелије на сопствене лим-
фоците у аутоимуним болестима.
аутоантитела (грч. autos сам, anti против) мед.
супстанце које реагују против сопственог ор-
ганизма.
аутобаза (грч. autos, bžsis) простор за смештај
аутомобила.
аутобиограф (грч. autos, bios живот, grapho пи-
шем) саможивотописац, писац аутобиогра-
фије.
аутобнографија (грч.) саможивотопис, књижев-
ни род у коме писац описује свој живот.
аутобус (грч. autos само, лат. omnibus за све)
дугачки аутомобил за велики број путника,
омнибус.
аутовакцина (грч. autćs, нлат. vaccina) мед. леко-
вита маја за убризгавање, справљена од клица
које су узете од самог болесника.
аутогамија (грч. autos, gamia) оот. самоопло-
ђивање код биљака, самоопрашивање.
ауто-гаража (грч. autos, фр. garage) склониште
(или: место за склаљање) аутомобила.
аутоген (грч. autos сам, gennšč рађам) онај што
сам себе рађа, који се ствара из сопствене
материје, који има почетак у себи; фшиол. ко-
ји се сам порађа; мин. који je постао тамо где
je и нађен (камен, стена); супр. алоген.
аутогнозија (грч. autos, gnosis) самоиспитива-
ње, познавање самог себе.
аутогол 89
аутогол (грч. autćs, енг. goal) ™. у фудбалу: гол
који играч непажњом или случајно да свом
сопственом шиму; рачуна се у корист против-
ника.
аутогонија (грч. autos, gignomai рађам) биол. по-
станак живота у његовим најједноставнијим
почецима из тзв. анорганске материје: произ-
вођење живих бића вештачким путем.
аутогравира (грч. autos, фр. gravure) ум. штампа-
на форма гравире на дрвету, линолеуму, мета-
лу и сл. коју умножава сам уметник.
аутограм (грч. autogramma) в. аушограф.
аутограф (грч. autographon) реч или спис које
je извесна особа својеручно написала, своје-
ручан потпис; машина за умножавање рукопи-
са; аутограм; вој. уређај за регистровање пу-
тање торпеда; смешта се у торпедну главу, a
вади се и очитава после гађања.
аутографија (грч. autos, graphia) вештина умно-
жавања рукописа, умножавање рукописа (са
камена или металне плоче).
аутографоманија (грч. autos, graphs, mania)
страст за прикупљањем својеручних потписа
и рукописа великих и чувених људи.
аутографски (грч. autos, graphikos) својеручан,
својеручно написан; израђен путем копирања
помоћу тзв. ауШографског мастила.
аутодафе (порт. auto-da-fe, лат. actus fidei чин
вере) свечано спаљивање јеретика, безбожни-
ка, Јевреја и „вештица" у средњем веку, у
Шпанији, Португалији и њиховим колонија-
ма; извршење инквизицијске пресуде, поне-
кад и над јеретичким књигама; аутодефе.
ауто деиксеи (грч. Auto deixei! Само he се пока-
зати!) пословица која значи: Сазнаћеш тра-
жећи!
аутодетерминизам (грч. autos, лат. determinare
определити, одредити) фил. учење о самоде-
терминацији, тј. о самоодређивању делања и
хтења путем законитости која je у нашој све-
сти, путем разумне воље, личности и идеје.
аутодефе (шп. auto-de-fe) в. аутодафе.
аутодигестија (грч. autos, лат. digestio варење)
физиол. самоварење, размекшавање органског
ткива, после смрти, под утицајем желудачног
сока.
аутодидакт (грч. autos-didaktos) самоук.
аутодикија (грч. auto-dikos који самом себи су-
ди) право некога да сам себи суди.
аутодинамичан (грч. autos, dynamikos моћан,
јак) који дејствује сам од себе, сам собом.
ауто-дрес (грч. autos, енг. dress) одело за ауто-
мобилисте.
аутодром (грч. autos, drćmos пут) аутомобилско
тркалиште, вежбалиште (или: пут) за аутомо-
биле.
аутоеротизам (грч. autos, eros љубав) a™*, задо-
вољење еротичних нагона помоћу свога соп-
ственог тела, при чему тело служи само као
замена другог сексуалног објекта, на који
онај што врши то задовољење при том мисли
(за разлику од нарцизма, код кога je сопстве-
но тело крајњи сексуални циљ).
аутожир (грч. autos, gyros круг, фр. autogyre) авиј.
аутолитотом
ваздухоплов намењен усправном пењању и
спуштању, чији je главни састав нарочит во-
доравни вијак (елиса) који се обрће под при-
тиском ветра.
аутозоми (грч.) хромозоми који су једнако у
паровима распоређени на оба пола.
аутоимуне болести мед. болести непознатог узро-
ка, настају тако што се у организму стварају
аутоантигени и аутоантитела.
аутоимунитет (грч. autos, сам, лат, immunis от-
поран) мед. ненормална реакција организма,
најчешће на неку своју беланчевину.
аутоинјектор (грч. autos сам, само, лат. injector
убацивач) мед. уређај за самоубризгавање ле-
кова, најчешће противотрова.
аутоинтоксикација (грч. autos, toxikon, лат. in)
мед. тровање услед нагомилавања материје
која се природно ствара у организму и издва-
ја из њега.
аутоинфекција (грч. autos, лат. infectio зараже-
ње) мед. обољење од заразних клица које су се
већ налазиле у организму човекову и дошле у
могућност да изазову болест.
аутокар (грч. autos само, енг. car кола) отворени
аутобус за велики број особа (40 и више).
аутокатализа (грч. autos, kata-luo дрешим, одре-
шим) хем. појава да неки производ који се
ствара при некој реакцији убрзава сам процес
те реакције.
аутокефалан (грч. autćs, kephale глава) самоста-
лан, независан, сам свој:
аутокефалност (грч.) самосталност, независност
од других, нарочито у црквеном погледу, нпр.
српска аушокефална црква.
аутоклав (грч. autos, сам, лат. clavis) фи.>. затво-
рен суд чија се садржина загрева под прити-
ском већим од атмосферског; мед. апарат за
стерилизацију лекова, хируршких инструме-
ната и др.; Папинов лонац.
аутокнипс (грч.-нем.) затезник на фото-апарату
који омогућује сниматељу да се сам фотогра-
фише.
аутокорелација (грч. autos, сам, лат. correlatio
узајамност) зависност текуће вредности неке
величине од сопствених ранијих вредности.
аутократ(а) (грч. autos, krštos власт, моћ) само-
држац, самовладар, неограничени владалац
или господар.
аутократија (грч.) неограничена владавина, са-
модрштво, систем апсолутистичке владавине.
аутократски (грч.) у господарству неограничен,
самодржачки.
аутокритика (грч. autćs, kritike) самокритика,
оцењивање самога себе, оцењивање сопстве-
них списа, творевина, поступака.
аутолатрија (грч.) обожавање самог себе.
аутолиза (грч. autos, 1уб растварам) самораства-
рање; m. растварање и ферментативно разла-
гање мртвих животињских ткива, при чему не
долази до труљења.
аутолитотом (грч. autos, li'thos камен, temno се-
чем) мед. справа која, тако рећи, сама собом
разбија камен у мокраћном мехуру (у бе-
шици).
аутологија
аутологија (грч. autos, logia) реш. стварни говор,
за разлику од сликовитог; однос према самом
себи, владање собом, самосталност.
аутомат (грч. autćmatos који се креће сам од
себе, autćs сам, maomai тражити, жудети) физ.
апарат, направа која, стављена у покрет, вр-
ши извесне радње; фи.г. биће које нема душе,
тј. животик>а (код Декарта); вој. врста ватреног
оружја које једним окидањем избаци серију
метака.
аутоматизам (грч. autćmatos што само долази)
наука о самокретању, способност аутомат-
ског вршења радњи: биол. покрети и радње ко-
ји настају као одговор на спољне подстицаје
и одвијају се мимо воље и независно од сазна-
н>а; може бити урођен (рад срчано-судовног си-
стема, варење и др.) и стечен (навике у гово-
ру, писању и сл.); у»- стварање без свесне
уметникове контроле (надреализам); фиг. не-
свесни, безвољни покрети; аутоматија.
аутоматизација (грч. autćmatos који се креће
сам од себе) техника управљања и регулисања
производног процеса аутоматима.
аутоматизовати (грч., фр. automatiser) претво-
рити у машину, учинити да неко ради као
аутомат, лишити саморадње.
аутоматија в. аутоматизам.
аутоматика (грч. automatikćs који се креће сам
од себе) научно-техничка дисциплина која
проучава системе за регулисање и управљање
технолошким процесима.
аутоматограф (грч. autćs сам, maomai, gržpho)
псих. апарат који аутоматски бележи нехотичне
покрете.
аутоматски (грч. autćmatos) самокретан, махи-
налан, механички, који сам себе ради, који
ради без учешћа своје воље и разума; ауто-
магпски покрети ПСШ. нехотични и несвесни
покрети, који настају услед непосредног на-
дражаја једног нервног центра; уп. аутомати-
зам; аутоматско управљање шехн. управљање
процесима без непосредног учешћа човека.
аутомахија (грч. autćs сам, mahomai противре-
чити) противречност са самим собом (у гово-
ру, мишљењу и писању).
аутоиобил (грч. autćs, лат. mobilis покретан, по-
кретљив) кола која се тобоже сама крећу, тј.
кола која се крећу помоћу мотора којег по-
крећу бензин, нафта или електрицитет; засш.
моторни чамац; ус. ауто 2.
аутомобилизам (грч. autćs, лат. mobilis) све што
се односи на грађење аутомобила; путовање
аутомобилом, терање аутомобила, аутомо-
билски спорт.
аутоморфоза (грч. autćs, morphe облик) биол. је-
дан од начина постајања биљног и животињ-
ског облика; морфогенеза.
аутомутаген (грч. autćs сам, лат. mutatio проме-
на, грч. gćnos рођење) биол. узрочник промене
који настаје у самом организму.
аутовиктобатија (грч. autćs, nyx, nyktcs ноћ,
baino идем) мед. в. аутосомнамбулизам.
аутономан (грч. autonomos) самоуправни, само-
сталан, слободан, који се управља и живи no
ауторитативан
СВОЈИМ сопственим законима; исих. аушономна
личност личност слободна од спољних ути-
цаја.
аутономаштво (грч. autćs сам, nćmos закон) иол.
покрет за стицање независности и самоуправе
неке области или дела неке сложене државе.
аутономија (грч. autonomia, autćs сам, nćmos
закон) самосталност, самоуправа, политичка
независност, самозаконодавство; фш. покора-
вање својим властитим законима (супр. хеШе-
рономија).
аутономист(а) (грч.) присталица самоуправе.
присталица самозаконодавства.
аутовомни нервни систем в. вегеташивни жив-
чани систем.
аутопатија (грч. autćs, pžscho искусим, autopa-
deia) сопствено осећање, лично искуство.
аутопилот (грч. autćs сам, фр. pilote) авиј. уређај
за аутоматско вођење авиона без интервенци-
је пилота.
аутопластнка (грч. autćs, plšsso стварам) мед.
операција при којој се недостатак неког дела
тела или телесне супстанце надокнађује живим
ткивом самог болесника.
аутопортрет (грч. autćs, фр. portrait слика лич-
ности) ум. слика, скулптура или цртеж на коме
je уметник израдио сам себе. (Најпознатији:
Рафаел, Рембрант, Тицијан, Тинторето и
др.)-
аутопсија (грч. autćs, ćpsis гледање, виђење) 1.
самогледање, гледање (или виђење) својим
(или рођеним) очима, лично посматрање; 2.
мед. преглед, отварање или расецање леша да
би се утврдио узрок смрти.
аутопт (грч. autćptes) очевидац.
аутоптички (грч.) upu.i. сопственим очима, на ос-
нову виђења својим или рођеним очима; на
основу личног посматрања; мед. путем отвара-
ња и прегледа леша (уо. ауШопсија 2).
ауто-пут в. ауто-страда.
аутор (лат. augere, auctor творац, зачетник, фр.
auteur) писац, творац неког књижевног, науч-
ног или уметничког дела; проналазач; аутор-
ско право искључиво право књижевника, умет-
ника, научењака, проналазача да могу морал-
но и економски искоришћавати своје духовне
творевине (с обзиром на објављивање, прево-
ђење и умножавање њихових дела); уп.
аукгпор,
ауторизација (лат. auctor, фр. autorisation)
овлашћење, овлашћивање; одобрење, одо-
бравање.
ауторнзовати (лат., фр.) овластити, одобрити,
опуномоћити; ауторизован превод, превод не-
ког књижевног или научног дела са допуште-
њем његовог писца,
ауторитарвост (енг. authoritarianism вера у дуж-
ност) особина појединца или читаве државе
који се понашају као да je најважније (свети-
ња) оно што ауторитети кажу; послушност,
осећање дужности без двојбе, страх од надре-
ђених.
ауторитативан (лат. auctor, творац. зачетник)
који се оснива на ауШоритету, који хоће и
ауторитет 91
може да наметне своју вољу или мишљење;
меродаван, надлежан, позван, угледан; аушо-
ритативна држава недемократско државно
уређење код кога се влада no принципу војне
дисциплине, са ауторитетом одозго и са по-
слушношћу одоздо: наређењима вођства мо-
ра се безусловно покоравати, чак кад су и по-
грешна, јер je одржавање реда важније од суз-
бијања погрешности; такве су, нпр.. државе
биле: Мусолинијева фашистичка Италија и
Хитлерова нацистичка Немачка.
ауторитет (лат. auctoritas углед, фр. autoritć) 1.
углед, утицај; надмоћност (духовна, морал-
на, правна), законита власт, закон који je на
снази; 2. призната величина (у некој струци),
признат стручњак.
ауторотација (грч. autos сам, лат. rotatio окре-
тање) самоокретање, самообртање; ауторо-
тација крила авиј. обртање крила око верти-
калне осе, нпр. код акробатског лета „ковит".
аутосеротерапија (грч. autos, therapeia, лат. se-
rum) мед. лечење убризгавањем серума узетог
од самог болесника, нпр. код запаљења плућ-
не марамице итд.
аутос ефа (грч. autos epha) „он, тј. Питагора, je
то рекао", формула којом су питагорејци ре-
шавали сваки спор који би се међу њима поја-
вио услед разлике у мишљењу о неком пита-
њу, позивајући се на ауторитет учитеља.
аутоскопнја (грч. autos, skopeo гледам) халуци-
нација у којој човек види пред собом самог
себе или чак своје унутрашње органе; пре-
глед грла аутоскопом.
аутосомнамбулизам (грч. autćs, лат. somnus сан,
ambulare ходам) мед. сама од себе настала маг-
нетична будноћа за време спавања; аутоник-
тобатија.
аутостабилност (грч. autos, лат. stabilis чврст,
непомичан) фш. аутоматско одржавање стабил-
ности.
ауто-стоп (енг.) заустављање аутомобила на дру-
му од стране пешака да би га возач бесплатно
превезао до неког одредишта; хичхајкинг.
ауто-страда (грч. autos, итал. strada друм) мо-
дерно израђен друм за аутомобиле.
аутосугестија (грч. autos, лат. suggerere улити
коме што у главу, надахнути кога чим) само-
упливисање, самоубеђивање, утицање на са-
мога себе; стицање погрешног, наметнутог су-
да на основу сопствених погрешних представа;
псих. садржаји свести који се појављују путем
аутохипнозе.
аутосхедијастички (грч. autoschediazo без при-
преме учиним) без припреме, на брзу руку,
импровизовано.
аутотеизам (грч. autos сам, theos бог) обожавање
самога себе, сматрање себе самога богом.
аутотелија (грч. auto-teles независан) самостал-
ност, неограниченост, неусловљеност.
аутотерапија (грч. autos сам, therapeia лечење)
мед. лечење самога себе природним сред-
ствима.
аутотип (грч. autos, typos отисак) појединачни
отисци списа некога ранијег писца отиснути
аутпут
још за његова живота; новија факсимилна из-
дања; први отисак.
аутотипија (грч.) један од најважнијих прона-
лазака у области графике: преношење слика
урезивањем у цинк или дрво, и њихово умно-
жавање; уп. хемиграфија, хемитипија.
аутотомија (грч. autos сам, tome сећи, резати)
појава која се често може видети код неких
животиња; осакаћивање самога себе у случају
опасности no живот, нпр. кад гуштер жртвује
свој pen.
аутотрансформатор (грч. autos сам, трансфор-
матор, в.) електрични трансформатор с јед-
ним намотајем и клизним контактом; користи
се у лабораторијама.
аутотрансфузија (грч. autos, лат. transfusio пре-
ток) мед. код великог губитка крви: потискива-
ње крви из периферних делова тела (руку,
ногу) у срце и мозак у случају када у срце и
мозак не долази крви колико je потребно;
врши се на тај начин што се руке и ноге дигну
усправно, na се, од врха прстију, омотају ела-
стичним врпцама.
аутотрофан (грч. autos, trophe храна) који сам
себе храни; аутотрофне биљке бот. в. под
хетеротрофан.
аутотрофија (грч.) биол. својство свих хлоро-
филних (зелених) биљака и малог броја бак-
терија да се могу исхрањивати и изграђивати
искључиво из анорганских једињења средине
у којој живе; супр. алотрофија, хешерошро-
фија.
аутофагија (грч. autćs, phagein јести) мед. једе-
ње самог себе, тј. мршављење услед шећерне
болести.
аутофизиотерапија (грч. autos, physis природа,
therapeia лечење) мед. лечење самога себе при-
родним средствима, самолечење.
аутофилија (грч. autćs, philia наклоност, љубав)
самољубље, љубав према самом себи, заљуб-
љеност у самог себе.
аутофонија (грч. autos, phonos убиство) 1. в.
аутохирија.
аутофонија (грч. autos, phone глас) 2. мсд. код
запушености ушне трубе (Еустахијеве) или
спољњег ушног канала: осећај као да нам
наш сопствени глас одјекује гласније и звон-
кије баш у запушеном уву.
аутохемотерапија (грч. autos, haima крв, thera-
peia) мед. лечење убризгавањем болесникове
крви непосредно после вађења из вене.
аутохипноза (грч. autćs, hypnoo успавам) дово-
ђење (или: успављивање) самога себе у хипно-
тично стање; vfi. хипноза.
аутохирија (грч. autocheiria) дизање руке на са-
ма себе, самоубиство.
аутохорија (грч. autćs сам, choreo идем, распро-
стирем се) ћпш. распростирање плодова и се-
мена сопственим средствима биљке.
аутохтонија (грч. autć-chthon) прастановништ-
во, урођеништво, староседелаштво; самони-
клост, самобитност.
аутпут (енг. output излаз) скон. дејство елемента
једног система на остале елементе система
аутсајдер
или на окружење; у рачунарској техници: по-
даци произведени операцијом за обраду пода-
така, или информација која je предмет или
циљ обраде података.
аутсајдер (енг. outsider онај што je изван) онај
који je no страни; који се сам искључио из
заједнице у којој живи; неупућен; код трка:
кон> који нема нимало изгледа на победу, коњ
тркач непознатог порекла на кога нико не ра-
чуна; фш. човек који се не осврће на друге,
него иде својим путем, изопштеник; супр. ин-
сајдер.
аут Цезар, аут ннхил (лат. aut Caesar, aut nihil)
или бити Цезар, тј. нешто велико, или не
бити ништа.
ауф (нем. аи£)аредл. на; горе! устај! дижисе! дижи-
те се! на ноге! дижи! дижите!
афабиле (итал. affabile) ш пријатно, љубазно.
умиљато.
афагија (грч. a-, phagein јести) мед. немогућ-
ност гутања хране.
афазија (грч. a-, phšsko говорим) мед. немоћ
(или: немогућност) говораЛанемелост од ужа-
са; ПШХ. болесна смањеност способности гово-
ра услед заборављања појединих речи или це-
лих врста речи.
афазичар (грч.) човек који болује од афазије,
који није способан да изговара поједине
речи.
афакнја (грч. a-, phakos сочиво) мед. недостатак
очног сочива.
афамирати (фр. affamer) мучити (или: морити)
глађу.
афанато (итал. affanato) муз. болно, тужно, пла-
шљиво.
афанија (грч. aphaneia) глупост, којештарија.
афгани новчана јединица Авганистана (1 афга-
ни = 100 пула).
афеза (енг. aphesis) лингв. губљење делова речи
или групе речи у њиховом развитку; нпр. Ha-
rne: подруг (један и no) од пол други.
афек(а)т (лат. affectus, afficere упливисати на не-
кога или нешто) псих. врло јако осећање које
већином наилази наједном, изненадно, траје
обично само кратко време и у једном тренут-
ку достиже толику јачину да готово посве за-
влада свешћу; душевни покрет. узбуђење,
стање разјарености, разјареност.
афектација (лат. affectio деловање) извештаче-
ност, неприродност, усиљеност, претварање,
млаћење, пренемагање, ачење.
афективав (нлат. affectivus) узбудљив, чувствен,
осетљив, осећајан.
афектирати (лат. affectare) бити извештачен,
правити се, претварати се, пренемагати се,
ачити се, млатити се; хтети вешто приказати
нешто онаквим какво у ствари није.
афектуозан (нлат. affectuosus, фр. affectueux)
усрдан, љубазан, веома наклоњен.
афекцнја (лат. affectio утицање) наклоност, неж-
ност, оданост, љубав, срдачност; свако узбу-
ђење и промена у телесном или душевном cra-
fty; мед. сваки утисак на тело, обољење, оболе-
лост, болест; ocehaj, осет; афицирање.
92 афинерија
афекциона (афективна) вредност вредност коју
нека ствар има за одређено лице али не за
друге (породична успомена, поклон и сл.).
афелеја (грч. apheleia) реш. простота, једностав-
ност, природност (у говору).
афел(ијум) (грч. аро од, helios сунце) асшр. тачка
планетске или кометске путање у којој je
она најудаљенија од Сунца; суир. перихел(и-
јум).
афемија (грч. aphe додиривање) лингв. губитак
способности изговарања гласова са чувањем
представе о њиховом значењу.
афера (фр. affaire) ствар, посао; парница, спор-
на ствар, спор; тежак положај; замршена ствар;
љубавна романса; непријатан доживљај; кру-
пан догађај; сукоб.
афераш (фр.) онај који има или прави афере,
који се бави прљавим пословима, нарочито на
рачун државе.
афер д'онер (фр. affaire d'honneur) ствар части,
двобој.
афереза (грч. aphairesis одузимање, скидање)
грам. скраћивање почетка, скраћивање једне
речи тиме што joj се изостави почетак, прво
слово, први слог; мед. уклањање сувишног или
онеспособљеног дела човечјег тела.
аферевтан (лат. affero приносим) средотежан,
центрипеталан.
аферим (тур. aferim) браво, тако je!
афетуозисаменте (итал. affettuosissame'nte)*y3. в.
афетуозисимо,
афетуозисимо (итал. affettuosissimo) муз. врло
осећајно, веома страсно.
афетуозо (итал. affettuoso) муз. узбудљиво, ганут-
љиво. дирљиво, топло, страсно; уи. кон афе-
то.
афефобија ( ф ч . šphe додиривање, phobos
страх) мед. болестан страх од додира.
афидавит (лат. affidavit) мор. исказ под заклетвом
о товару неког брода. „, _. .
афидат (лат. affidatus) клеветник, вазал.--'--«• •<.
афијун (сттрч., арап., тур.) в. афион.
афикс (лат. affigere причврстити, приковати, af-
fixum) грам. додатак корену, основи или речи.
афилантропија (грч. a-, phflos пријатељски, an-
tropos човек) недостатак љубави према ближ-
њима; мржња на људе.
афнлијација (нлат. affiliatio) усвојење, усиње-
ње, усиновљење; примање у неки ред или
друштво; братство, свеза; дружба, друштво,
тајно удружење.
афилирати (лат. affiliare) усинити, усвојити не-
кога за сина или ћерку; збратимити; примити
некога у неки ред, братство или друштво; при-
дружити, здружити; афилирана ложа слобод-
нозидарска ложа која je ушла у састав неке
веће ложе.
афиличан (грч. aphyllos, a-, phyllon лист) бош. без
листова. без чашичног листића.
афинажа (фр. affinage) профињавање, пречиш-
ћавање, нпр. племенитих руда; дотеривање,
глачање, стањивање.
афинернја (фр. affinerie) пречишћаваоница, ра-
дионица за прсчишћавање племенитих руда и
афини координатни систем 93
др.; радионица где се праве жице;уц. рафине-
рија.
афини координатни систем у геометрији косо-
угли координатни систем у равни или про-
стору.
афинис (лат. affinis) рођак no жени, зет, таст,
шурак, пријатељ.
афинисање (фр.) одвајање злата од сребра кон-
центрованом сумпорном киселином.
афинитет (лат. affinitas) сродство. сродност,
орођавање, пријатељство (супротно: когнаци-
ја); хем. степен лакоће којом се два разна еле-
мента спајају, тежња за сједињавањем изме-
ђу два хемијска елемента или више њих; фш.
сродност, сличност.
афион (стгрч. oplon, арап. afyOn, тур. afyon)
мак; опијум, дремак.
афирмативан (нлат. affirmativus) потврдан; од-
лучан, одсечан; показни; лог. афирмашиван
суд, потврдан суд (S je Р), нпр. злато je скупо-
цено.
афирмација (лат. affirmatio) потврђивање; по-
тврда; тврђење, исказ дат под заклетвом.
афирмисати (лат. affirmare) тврдити, потврдити,
потврђивати, уверити; афирмисати се успети
одржати се као такав.
афитирати (фр. affuter) вој. наместити (или: на-
мештати) топ на лафет или пушку на кундак;
топ или пушку припремити за паљбу; биШи
афиШиран бити у приправности, имати при
руци.
афицирање (лат. afficere) в. афекција.
афицирати (лат.) утицати, направити утисак, уз-
будити, дирнути, ганути, растужити, дојмити
се.
афиш (фр. affiche) оглас, јавна објава, прилеп-
љена (или: прикована) цедуља.
афиширати (фр. afficher, лат. affigere прикуца-
ти, приковати, прикачити) прилепити (или:
приковати) објаву, оглас; нешто путем огласа
објавити; фиг. раструбити, ударити на сва зво-
на.
афлатоксин врста отрова који ствара гљива
Aspergillus flavus; афлативни отров.
афликција (лат. afflictio) утученост, ожалош-
ћеност, уцвељеност; жалост, бол, туга, јад,
мука; несрећа, недаћа.
афлито (итал. afflitto) муз. болно, тужно, нујно;
кон афлиционе.
афлогистичан (грч. a-, phlogizo запалим, саго-
рим) који гори без пламена, нпр. афлоги-
стична лампа.
афлуенција (лат. affluentia) притицање, прили-
вање, нагомилавање, умножавање, изобиље,
обиље, обилност.
афлукс (лат. affluxus) притицање, прилив, нава-
ла чега, обиље; афлуксија.
афлуксија (лат. affluxio) в. афлукс.
афобија (грч. aphobia) неосећање страха, не-
плашљивост, небојажљивост.
афонија (грч. a-, phone глас) мед. безгласност;
губљење (или: губитак) гласа услед обољења
мишића и живаца који покрећу и затежу глас-
не жице; пр. афоничан.
афрометар
афоризам (грч. aphorizmos) кратка и мисаона,
оштра и неочекивано духовита изрека, која,
за разлику од пословице, сентенце и парадок-
са, највише држи до књижевне форме, na се
негде зове и „пословица интелектуалаца".
Афоризам су неговали Марко Аурелије, Бе-
кон, Гете, Ла Рошфуко, Паскал, Ла Бријер,
Валери, немачки физичар Г. К. Лихтенберг,
пољски сатиричар Станислав Јежи Лец. a код
нас Јован Дучић, Душан Радовић, Влада Бу-
латовић Виб и Бранислав Црнчевић.
афорија (грч. a-, phoros швддан, родан) мед. не-
плодност, јаловост.
афористички (грч. aphorismos) кратко и језгро-
вито, у облику изреке.
аформација (нлат. afformatio, лат. ad formare
образовати, уобличити, градити) грађење но-
вог облика придодавањем; у јеврејској гра-
матици: грађење личних облика глаголских
додавањем скраћених заменица (аформати-
ва).
a фортиори (лат, a fortiori) тим пре, с још јачим
разлогом: својство закључка да следи с јачом
логичком нужношћу него други закључак који
je већ прихваћен.
АФП (фр. Agence France Presse) француска но-
винска агенција.
афреско в. алфреско.
афретандо (итал. affretando)муз. све брже, убрза-
вајући; афрешозо.
афретозо (итал. affretoso) муз. в. афретандо.
африканист научник који се бави проучавањем
афричких језика и књижевности.
африканистика наука која проучава афричке
језике и књижевност.
африканс (енг. Afrikaans) језик холандских по-
томака у Јужној Африци, настао из старог
холандског језика (XVII век).
африката (лат. affricarc натрљати) лингв. сливен
(сложен) глас, настао тако да се оклузивни и
спирантни елемент тог гласа изговарају на
истомместу: ц(т + с),џ(д + ж), ч(т + Ш),/Г(Т +
ј ) . £ ( д + ј)-
афретирање (фр. affretement) мор. закупљивање
лађе; закупнина.
афродизија (грч. aphrodisiazo сладим се љуба-
вљу)л«-9. љубавни бес, љубавно лудило, прете-
рано развијен сполни нагон; афродизијазам.
афродизијазам (грч.).«^. в. афродизија.
афродизијак (грч. aphrodi'sios љубавни) средство
за изазивање сполног нагона.
Афродита (грч. Aphrodite) лит богиња љубави и
лепоте код старих Грка, која се родила из
морске пене (код Римљана: Венера); фш.
љубавно уживање, сполна љубав, обљуба, па-
рење; драж, љупкост; итл. морска гусеница.
афродитографски (грч. Aphrodite, graphč) који
описује или приказује предмете љубави; асшр.
који описује планету Венеру.
афродитски (грч.) љубавни.
афрометар (грч. aphros пена, mćtron мера) спра-
ва за мерење притиска пене, справа за мерење
врења.
афронт
афронт (фр. affront) отворен напад, увреда, сра-
мота.
афронтерија (фр. affronterie) јавна погрда; без-
образна и дрска превара.
афросинија (грч. aphrosyne) безумље; мед. бе-
смисленост, бунцање у грозници.
афте (грч. aphthai, лат. aphtae) ал. мед. обољење
на слузокожи усне дупље; бели или жућкасти
мехурићи са црвеним рубом.
афтезаи (грч. aphtha, нлат. aphthosus) мехураст;
мед. који има афте на слузокожи усне дупље.
афтер-динер (енг. after-dinner) одмарање одмах
после ручка.
афтершејв (енг. after после, shave бријање) хи-
гијенско средство које се употребљава после
бријања.
афтонг (грч. a-, phthongos звук, глас, тон) грам.
безвучни сугласник.
афузија (лат. affundere долити, досути) досипа-
н>е, доливање.
афунде (лат. affundere, affunde)фарм. нарецепти-
ма: сипај на то!
ахаристија (грч. aharistfa) незахвалност.
Ахасфер (хебр. Achaschverosch) старозаветни
облик имена персијског краља Ксеркса, који
у књизи Јестириној игра извесну улогу. Доц-
није je овим именом назван и Вечити Јуда,
тј. човек кога je бог проклео да не може никад
умрети ни смирити се, него мора вечито лу-
тати.
ахат (грч. achates) *ш. врста драгог камена, ми-
нерал састављен од више врста кварца (калце-
дона. карнеола и др.), са калцедонским слоје-
вима веома порозним, тако да могу упијати
боје, због чега су у трговинама најчешће
вештачки обојени; служи за накит.
ахатизовати (грч.) дати нечему преливе боја и
шара као у ахата, израдити да изгледа као
ахат.
ахеман (грч. a-, chć5 сипам, chčmeia) пр. физ. који
слабо или никако не пропушта онај део свет-
лосних зракова који изазива хемијске проме-
не на неком телу.
ахеманзија (грч. a-, chemeia) физ. својство неког
тела да слабо или никако пропушта светлосне
зраке који имају хемијско дејство.
Ахерон (грч. Aheron) миш. река жалости у доњем,
подземном свету; подземни, доњи свет.
ахидрија (грч. a-, hydor вода) недостатак воде,
оскудица у води. безводност.
Ахил (грч. Achilleus) миш. највећи грчки јунак у
Тројанском рату, син Пелеја и божице Те-
тиде.
ахилија (грч. a-, chylcs сок)л«/. обољење желуца
услед ненормалног лучења желудачног сока;
састоји се у томе што у желудачном соку нема
довољно соне киселине и неких фермената.
Ахнлова пета Ахил je могао само на једноме
месту бити рањен, и то на пети; отуда: сла-
бост, слаба страна, мана једног човека; Ахи-
лова жила анаш. најјача ножна жила која се
спушта од задњег, меснатог дела гњата (ли-
ста), до пете.
ахнмса (санскрт. не повредити) први морални
94 ацербација
закон будизма, хиндуизма и џаинизма који за-
брањује убијање живих бића.
ахипвнја (грч. a-, chypnos сан) мед. бесаница, не-
мање сна; ахипничан.
Ахитофел (хебр.) име мудрог саветника краља
Давида; фш. добар и мудар саветодавац.
ахлис (грч. achlys) тама; мед. помрачење вида,
магличаста мрља на рожњачи ока.
ахмедија (арап. ahmadiyya, тур. ahmediye) бели
шал којим се обавија фес, турбан, чалма.
ахолија (грч. acholos) мед. оскудица у жучи, бе-
жучност.
ахреа (грч. a-, chros кожа; боја коже) мед. бледи-
ло, малокрвност.
Ахрнман миш. бог зла (начело зла или таме)
у староперсијској Заратустриној религији;
супр Ахримаразде.
Ахримаразде mm. бог добра (начело добра и
светлости) у староперсијској Заратустриној
религији; супр. Ахриман.
ахромазија (грч. a-, сћгбгаа боја)<жт в. ахрома-
Шизам.
ахроматнзам (грч.) оиш. отклањање боја, по-
ништај боја (ахроматичним призмама, ахро-
матичним сочивима), чистоћа боја; безбој-
ност, бледило; ахромазија.
ахроматин (грч.) биол. материја у ћелијском
језгру која не боји; акроматин.
ахроматичан (грч. achromatos) безбојан; <лш.
који пропушта (преламањем) белу (сложену)
светлост не разлажући je у њене саставнице
боје (компоненте).
ахроматопсија (грч. a-, chroma боја, orao ви-
дим) мед. потпуно слепило за боје, неспособ-
ност разликовања боја.
ахронија (фр. achronie) лингв. искључење вре-
менског чиниоца из језичког испитивања.
ахроничан ( ф ч . a-, chrćnos време) који не зави-
си од времена, који није у своје време, неса-
времен; који се дешава увече или кад се спуш-
та ноћ, вечерњи.
ацедија (грч. akedeia) духовна тромост, затупе-
лост, равнодушност према неком добру, пре-
ма животу; заморно очајање; акедија.
ацезија (грч. akesis) лечење; акезија.
аценестезија (грч. a-, koinos заједнички, aisthe-
sis ocehaj) асих. одсуство или недостатак осе-
ћања и опажања свога тела; одсуство осећања
постојања; >а. кенестеза.
аценовоет (грч. a-, koinos заједнички, mis, nćos
разум, ум) човек без здравог човечијег разу-
ма; акеноноет.
ацентрик (грч. a- без, лат. centrum средиште)
биол. хромозом без центромера.
ацера (лат. aserra) кутија с тамјаном, кадиони-
ца; ацера турарија (лат. acerra thuraria) црк-
вена посуда у којој се држи тамјан; ацера фи-
лологика (нлат. acerra philologica) збирка фи-
лолошких расправа; ацера хисгпорика (нлат.
acerra historica) збирка одабраних историј-
ских расправа (као наслов књига).
ацербан (лат. acerbus) горак, опор; огорчен;
груб, суров, строг.
ацербација (нлат. acerbatio) загорчање, огорче-
ње, погоршање.
ацервација 95
ацервација (лат. acervatio) нагомилавање, гоми-
лан>е.
ацериди (грч. a-, keros восак) ПЛ. фарм. мелеми у
масти у којима нема воска; VG. акериди.
ацерирати (лат. acer, фр. acerer) челичити, оче-
личити, окалити.
ацесценција (нлат. acescentia) хем. прокишљи-
вост, склоност ускишњавању.
ацесценције (лат. acescere, acescentia) ол. јела и
лекови који лако прокисну.
ацетабулум (нлат. acetabulum) суд (или: боца) за
сирће; анат. зглобна чаша.
ацеталдехид хем. лако испарљива течност
С Н 2 С Н О ; настаје дестилацијом етил-алкохо-
ла; употребљава се у производњи вештачких
смола.
ацетати (лат. acetum сирће, оцат) ПЛ. и. соли
сирћетне, оцатне киселине.
ацетерин (лат. acetum) фарм. средство, лек про-
тив жуљева и брадавица.
ацетил (лат. acetum) хем. радикал сирћетне (аце-
тилне) киселине.
ацетилен (лат. acetum) .»*. гасовит угљоводоник
С 2 Н 2 , безбојан и отрован, употребљава се за
осветљење; ацетиленска лампа лампа у којој
гори ацетилен.
ацетилхолин (лат. acetum сирће, грч. chole жуч)
зоол. сложено једињење које се ствара у ћели-
јама животиња и делује на нервну провод-
љивост.
ацетилцелулоза (лат. acetum) хем. ацетатестар
целулозе; служи за добивање лакова и ацетат-
не свиле.
ацетичан (лат.) сирћетовит, који садржи сирће-
та, сирћетно кисео.
ацетоза (лат.) 1. бот. кисељак; 2. минерална, ки-
села вода.
ацетометар (лат. acetum, грч. metron мера) хем.
справа за мерење киселине сирћета.
ацетометрија (лат. acetum, грч. metn'a) хем. ме-
рење јачине сирћета.
ацетон (лат. acetum) хсм. безбојна течност при-
јатна мириса добива се из воденог дестилата
сува дестилација дрвета (диметилни кешон).
ацетонемија (лат. acetum, грч. naima крв) мед.
ашчиници
присуство ацетона у крви, нарочито код ше-
ћерне болести тежег облика.
ацетонурија (лат. acetum, грч. flron мокраћа)
мед. присуство ацетона у мокраћи, нарочито
код шећерне болести.
ацетум (лат. acetum) сирће, оцат.
ацефалан (лат. acephalus, грч. akephalos без-
глав) у старогрчкој метрици: метрички низ
или стих коме недостаје почетни слог; аце-
фална се често зове и књига (или зборник и
сл.) којој недостаје наслов или прве стране.
ацефалија (лат.) у метрици или стиху: недоста-
јање почетног слога.
ацид (лат. acidum) хем. киселина.
ацидација (нлат. acidatio) хем. ускишњавање,
нпр. хране у желуцу.
ацидиметар (лат. acidum, грч. metron) справа за
мерење јачине киселина.
ацидиметрија (лат. acidum, грч. metrfa) мерење
јачине киселина.
ацидитет (нлат. aciditas) хем. киселост; љутина.
ацидификација (нлат. acidificatio) хем. стварање
киселине, претварање у киселину.
ацидоза (нлат. acidosis) мед. самотровање кисели-
ном услсд нагомилавања у организму ацетон-
ских тела, нарочито код шећерне болести.
ацидофилан (лат. acidus кисео) који подноси ки-
селост.
ацијаноблепсија (грч. a- не, kyanos плав, blepe-
in гледати) слепоћа за плаву боју, неспособ-
ност очију да запажају плаву боју.
ациниформан (нлат. aciniformis) в. ацинозан.
ацинозан (лат. acinosus) пупаст, који има облик
зрна грожђа, нпр. жлезде.
ачакатура (итал. acciaccatura) мул. стапање, саз-
вучаЉе раније удареног тона са наредним
главним тоном; такође: додавање једног ин-
шервала акордима ради појачања хармоније.
аџамија (ар. agamiyy странац, тј. човек невешт
у арапском језику) почетник, неискусан чо-
век, регрут; неувежбан коњ.
ашиковати (тур. a§ik) водити љубав.
ашчиница (перс, тур. ajci, ahci кувар) народна
кухиња.

Б
Б, б друго слово наше ћирилице и наше латини-
це (В, b); као скраћеница: b = бене, бонус,
беагпус, басо; B.C. = басо конгпинуо; Всо =
банко; Btto = бруто; лог. В = предикат (док A
означава субјекат); муз. В = снижени тон Н;
фиа. Bq = јединица за мерење радиоактивно-
сти; хем. В = бор, Ва = баријум, Be = берил, Bi
= бизмут, Bk = берклијум, Br = бор.
баб (перс.) врата, капија; мореуз.
баба-кан (перс.) краљев отац; нарочито у упо-
треби као почасна титула високог свештен-
ства.
бабел (хебр. babel) неред, збрка, забуна; безбож-
ност, изопаченост. разврат.
бабнзам учење персијске шиитске секте осн.
1844-45. године; противи се ропству, насиљу и
многоженству.
Бабилон в. Вавилон.
бабиола (фр. babiole) дечја играчка; фш. дети-
њарија, ситница, којештарија.
ба-бле (фр. bas-bleu) плава чарапа; фиг. учена
госпа, вајна списатељка.
бабо (тур. baba отац, перс. baba отац, деда)
отац.
баборак (чеш. баборок) омиљена чешка народна
игра, чешка брза мазурка.
ба-бретон (фр. bas-breton) келтски дијалект ко-
јим се говори у Бретањи.
бабу (инд.) индијска титула: господар, кнез.
бабувизам социјално-политичка доктрина коју
je основао велики франц. револуционар Фран-
соа Ноел Бабеф (1760-1797): сваки човек има
једнако право да задовољи своје потребе и да
ужива сва добра природе; друштву je циљ да
појача и одржи ту једнакост.
Бав (лат. Bavius) в. Бавијус.
бавела (итал. bavella, bava) трг. отпаци од свиле.
Бавијус (лат. Bavius) име двојице рђавих песни-
ка и дрских критичара који су претенциозно
критиковали Хорацијеве песме; отуда: рђав
песник и пакостан критичар.
бавош (фр. bavoche) нечист штампарски отисак;
нечисто израђен бакрорез; нечиста израда.
бавошнрати (фр. bavocher) правити нечисте оти-
ске, нечисто штампати.
баг 1. (енг. bug квар, мана) грешка у оператив-
ном систему рачунара.
баг 2. (енг. bug стеница) прислушни уређај у
облику малог дугмета.
багав (тур. bagmak) хром, ћопав; бангав.
••' • ' - " i .Mrt: ..-I •>.'••
багавата (инд. bhagavata) в. ианчарагира.
багаж(а) (фр. bagage, нлат. baggagium) пртљаг,
ствари фиг. олош, гад, неваљалство, мангупа-
рија.
багаса (фр. bagasse) исцеђена шећерна трска;
отпаци који остану при фабрикацији шеће-
ра; ком од грожђа, шљива, маслинки и др.
багат, пагат (итал. bagata) у тароку: први од 22
Шарока или адута.
багатела (фр. bagatelle, итал. bagatella) ситница,
маленкост, играчка, тричарија, ситнарија;
јевтина цена: мали и лак музички комад.
багателисати (фр.) не марити за некога или не-
што, не обзирати се на..., потцењивати, узи-
мати кога или што сувише олако, ниподашта-
вати.
багдалин врста шарене памучне тканине, сличне
багдадским шаловима, no чему je и названа.
багер (хол. bagger) јаружар, справа за вађење
песка са речног дна, за чишћење речног кори-
та и дубење прокопа, канала и сл. ради исуши-
вања земљишта.
багеровати (хол.) јаружарити, вадити песак из
реке; чистити речно корито од песка, муља;
скидати јаловину.
багет (фр. baguette штап, мотка) врста дугачког
танког хлеба.
бадава (тур. bedava) бесплатно, врло јевтино;
узалуд, узаман.
бадем (тур. badem) бош. познато дрво и плод из
породице каменика.
бадемантил (нем. baden купати, Mantel кабани-
ца) огртач, обично од фротира, за после ку-
пања.
баденска школа (нем. Baden Schule) група фило-
зофа, заговорника неокантијанства, која je
деловала на југозападу Немачке, у градовима
Фрајбургу, Хајделбергу и (тада немачком)
Стразбуру; оснивачи су Вилхелм Винделбанд
(1848-1915) и Хајнрих Рикерт (1863-1936); на-
зива се и „југозападном школом".
бадминтов в. бедминШон.
баждар (тур. bacdar од перс. bagdar, bSždSr) на-
плаћивач царине, трошаринац, цариник; ме-
рач кантарџија; контролор мера.
база (грч. bšsis) основа, темељ, подлога једне
ствари; упориште, ослонац; арх. подножје сту-
ба, кипа или свода; мат. основа степена, лога-
ритма, бројног система; геом. страна или повр-
шина на којој замишљамо да лежи полигон
базални метаболизам 97
или полиедар; базис; геод. права линија дуга
више километара која се, помоћу мотака за
мерење, тачно измери и која онда служи као
основа триангулације; мешр. уводна стиховна
стопа; хем. твар, супстанца (електропозитив-
на) која се једини са киселином и неутралише
je градећи со; вој. место или земљиште са кога
јединице неке војске напредују, одакле доби-
вају појачања и потребе сваке врсте, и ода-
кле сви путеви воде ка разним оружаним оде-
љењима како ова напредују; фил. no Марксу:
укупност производних односа у људском друш-
тву, који „чине привредну структуру друш-
тва, реалну базу, на којој се подиже правна и
политичка надградња и којој одговарају
одређени друштвеки облици свести".
базални метаболизам физиол. енергија коју орга-
низам троши за одржавање својих основних
функција у стању потпуног мировања, без
узимања хране.
базалт (лат. basaltes, no Плинију реч афричког
порекла) вулканска стена састављена од пла-
гиокласа, аугита и магнетита, јавља се у обли-
ку сливова, купа итд., одличан материјал за
грађевине.
базана (фр. basane) учињена или обојена јагње-
ha, овчија или телећа кожа за коричење књи-
га; кожа на коњичким чакширама.
базанит (грч. basanos пробни камен) тврд црни
камен од кога су стари Египћани израђивали
кипове.
базар (перс. bazar) пијаца, вашариште, покри-
вена чаршија на Истоку; у Европи: радња на-
рочито са луксузном робом; дућан са свако-
врсном робом; модни лист са мустрама за ха-
љине.
базарн (фр. bazarne) врста финог бургундског
вина.
Базедовљева болест мед. хронична болест као по-
следица обољења штитасте жлезде, са знаци-
ма: увећана штитаста жлезда, крупне буљаве
очи, убрзан рад срца, дрхтање прстију, зноје-
ње, пролив, појачана пробава материја, мр-
шављење и др. (названа no нем. лекару К. Ба-
зедову, 1799-1854, који ју je први утврдио и
описао).
базеитет (грч. basis) хем. својство киселина да се
са извесним количинама базних оксида пре-
тварају у соли; присуство једне хемијске
базе.
базен 1. (фр. basin, bombasin) шрг. врста финог и
јаког порхета, који се употребљава нарочи-
то на Истоку.
базен 2. (фр. bassin) озидан простор с водом;
језерце, купалиште; ™. басен.
базеологија (грч. basis, logi'a) наука о основима
тела; основно учење.
базилика (грч. basilike) првобитно код старих
Грка: дворана са седиштем архонта басилеуса
у Атини; потом, код Грка и Римљана: зграда
за трговање и правне послове која се састоја-
ла из две дворане на стубовима, једне за пу-
блику, a друге за судије (Шрибунал); тип пр-
вих хришћанских цркава; саборна, главна
Бајконур
црква (такође: василика); анаш. главна вена на
пакоручици.
Базилике (грч. Basileus) Т. законик цара Баси-
лијуса (Василија) Великог за грчко царство,
објављен 887. год.
базилиск (грч. basiliskos) тол. краљевски змај,
врста нешкодљивог гуштера у Јужној Амери-
ци и Азији; миш. легендарни краљевски змај
који je, тобоже, својим погледом задавао
смрт.
базиотриб (грч. basis, tribe трљање) мед. акушер-
ски инструменат за ломљење детиње главе у
материци и за извлачење детета (употребљава
се код тешких порођаја када je то једини
излаз); базиотриптор, кефалошриб, кефа-
лотриптор.
базиотрипсија (грч. basis, tripsis трљање) мсд. у
случајевима нарочито тешког порођаја: ло-
мљење детиње главе у материци и вађење де-
тета базиотрибом.
базиотриптор (грч. bžsis, tnbo трљам) мсд. в. ба-
зиошриб.
базирати (грч. basis) основати, оснивати, засно-
вати, утемељити; ослонити се, ослањати се на
кога или што, поуздати се, поуздавати се у,
почивати.
базитет (грч. basis) хем. в. базеитет.
базити (грч. basis) ил. геол. еруптивно камење са
нешто мало базалта, долерита итд.; базно ка-
мење.
базицитет (грч. basis) хем. в. базеишет.
базрђан (тур. bazirgan од перс. bazergan) старе-
шина трговаца, представник трговаца.
базука ««/. ручни реактивни бацач.
баитилије (грч. baitylia, сем. bethel) ПЛ. небесно
камење, метеори које су стари посвећивали
боговима или их само обожавали (названо no
камену на коме je Јаков спавао и уснио ан-
ђела, Moje. I. 28, 19); бешилије.
бајаги (тур. bayagi) тобоже.
бајадере (порт. bailadeira) пл. јавне играчице и
певачице у Индији, које су, у исто време, и
јавне женске; играчице на служби у инд. храмо-
вима (инд. dewa-dasis = служавке богова) које
се одмалена посвећују служби боговима и у
сваком храму их има 8—12; врста малих ма-
рама.
бајат (тур. bayat) који више није свеж, устајао,
стари.
бајати (тур. baymak) врачати, опсенарити (у
сврху лечења); варати.
бајацо (итал. bajaceio) лакрдијаш, шаљивчина,
арлекин, кловн у напуљској народној комеди-
ји, пајац.
бајбок (нем. bei Wache под стражом) шашр. за-
твор, ћорка, тамница, бувара.
бајдаки (рус. баидаки) ПЛ. лађе са необично ве-
ликим крмама на Дњепру, Дњестру и Бугу.
бајдара (рус. баидара) мали сибирски чамац од
рибље кости или лаког дрвета, превучен ко-
жама.
Бајконур (рус. Баиконур) ктрон. највећи ко-
смодром у СССР, Казахстанска ССР, са кога
су лансирани први Земљин вештачки сателит
бајлбриф
(Сиушник), први човек у космос (Јуриј Гага-
рин) и прва жена (Валентина Терјешкова).
бајлбриф (хол. Bylbrief) писмени уговор о град-
њи брода; уверење градитеља брода или над-
лежних власти да je брод прописно израђен;
признаница о новцу примљеном за градњу
брода.
бајовет (фр. baionnette) вој. дуг нож са два реза
или више резова, који се меће на пушку (про-
нађен у Бајони 1640. год.).
бај-nac (енг. by pass) мед. премошћавање оболе-
лог крвног суда помоћу здраве вене или веш-
тачког крвног суда.
бајрак (тур. bayrak) в. барјак.
Бајрам (перс. bejram) два велика мухамеданска
празника у години; први се слави одмах после
поснога месеца Рамазана; други, Курбан-бај-
рам, празник жртве, зове се због тога што се
тада кољу овнови који се деле сиротињи, a
слави се 70 дана после првог бајрама; барјам.
бајронизам схватање живота и уметности које
одговара схватању великог енг. песника Џор-
џа Гордона Бајрона (Byron, 1788-1824), наро-
чито његовом песимистичком схватању света
и живота.
бајт (енг. byte) рач. скуп међусобно повезаних
бинарних бројки које чине „компјутерску
реч'\ најмању јединицу у операцијама које
извршава рачунар. Најчешће. скуп од осам
битова који je уобичајена јединица у техни-
ци аутоматске обраде података.
бајц (нем, Beize) хем. 1. врста боје за дрво; 2.
средство за натапање тканине пре бојења; 3.
средство за испирање биљног семена ради
уништавања гљивица и инсеката; 4. средство
за чишћење и заштиту површине метала; 5.
раствор кухињске соли у који се потапа сир.
бака (нем., хол. Bake) 1. знак (обично комад
дрвета, фењер или буре) који плива на води и
означава лађи пут no опасним местима; ys.
боја.
бака (лат. bacca) 2. бот. бобица, јагода.
бакалауреат (нлат. baccalaureatum) испит зре-
лости.
бакалин (тур. bakkal) трговац намирницама.
бакана (итал. Вассо Bahus, baccana) обична ви-
нарница, ракиџиница, крчма.
бакара (фр. baccarat) француска хазардна игра
карата.
бакборд (енг. backboard) мор. лева страна брода
кад je човек окренут лицем прамцу.
баквудс (енг. backwoods) Т. прашуме, дивљи и
необрађени крајеви на западу Сједињених
Америчких Држава.
баквудсмени (енг. backwoodsmen) Т. горштаци,
белци насељени no дивљим и необрађеним кра-
јевима Сјед. Америчких Држава; vu. баквудс.
бакелит (no најважнијем од истраживача Белги-
јанцу ЈТ. Бакеланду) нетопљива, тврда веш-
тачка смола за израду изолатора, дугмади, ку-
ћишта за разне апарате и сл.
баклава (тур. baklava, арап. baqlawl) врста слат-
ке пите са доста меда и растопљеног шећера,
млевених ораха, лешника и др.
98 бал
баклажа (фр. baclage) мор. такса коју плаћају
бродови за пристајање у луку.
баклер (фр. bacleur) затварач луке, приста-
ништа.
бакрач (тур. bakrač од bakir бакар) посуда од
бакра, бакрени котао (и уопште котао).
бакрачлија (тур, bacraclz) стремен, узенгија,
оно на чему јахач држи ногу кад јаше коња.
баксуз (тур. bahtsiz) несрећан, злосрећан чо-
век; човек који другоме доноси несрећу; не-
cpeha, невоља, баксузлук.
бактериемија (грч. bakteria палица, haima крв)
мед. продирање бактерија кроз крвне и лимф-
не судове у крвоток.
бактерије (грч. bakteria) биол.-мед. најмања, јед-
ноћелична жива бића, простим OKOM невид-
љива и слична штапићу, која живе као готова-
ни и изазивају растварање и често тешке бо-
лести; припадају биљном царству, a има их
покретљивих и непокретљивих.
бактернозе (грч. bakterion штапић, дем. од bak-
teria батина) tu. општи назив за биљне болести
које проузрокују бактерије.
бактериолиза (грч. bakteria, lysis растварање)
хем. растварање бактерија имуним серумом.
бактериолизини (грч.) s.i. хем. састојци имуног
серума који имају моћ да растварањем уби-
јају бактерије.
бактериологија (грч. bakteria, logia) наука која
се бави проучавањем особина и живота бакте-
рија (оснивачи: Луј Пастер и Роберт Кох).
бактериостатици (грч. bakteria, statikćs који
проузрокује стајање) мед. лекови који омета-
ју или заустављају развој бактерија и гљиви-
ца (сулфонамиди и неки антибиотици).
бактериотерапија (грч. bakteria, therapeia) ле-
чење помоћу бактерија.
бактериофаги (грч. bakteria, phagos) ил. биол.
клицождери, веома ситна, микроскопски неви-
дљива бића која живе у телу и уништавају
заразне клице.
бактериоциди (грч. bakteria, лат. caedere убити)
бш>л. клицомори, уништачи заразних клица;
бактериоцидност.
бактериурнја (грч. bakteria, пгоп мокраћа) мед.
присуство бактерија у мокраћи.
бакулација (нлат. baculatio) батинање, кажњава-
н.е батином, штапом.
бакулометрија (лат. baculum штап, грч. mćtria)
мерење помоћу штапа, мотке.
бакулус (лат. baculus) штап, прут, палица, ба-
тина.
бакфиш (нем. Backfisch пржена риба); фш. млада
девојка, шипарица.
Бакхус (грч. Bakchos) миш. в. Бахус.
бакциферан (лат. bacca бобица, fero доносим)
вош. који роди бобицама.
бакциформан (нлат. bacciformis) у облику боби-
це, бобичаст, јагодичаст.
бакшиш (тур. bahsis) дар, поклон, напојница.
награда за учињену услугу.
бал (фр. bal, итал. balio, нлат. ballare играти) 1.
игранка, забава са игранком; бал ан маск (фр.
bal en masque) игранка под маскама; крабуљни
бал 99
плес, игранка под образинама; бал иаре (фр.
bal parć), отмена игранка, бал у свечаном ру-
ху; бал шанпеШр (фр. bal champetre) игранка
у пољу.
бал (фр. balle бод) 2. одређени број турнира и
поена освојених на њима да би се добила ти-
тула у шаху.
бал (скр. од енг. British-antiluizit) 3. хемијско
средство, димеркатопрол, за лечење затрова-
них бојним отровом луизитом и отрованим
тешким металима.
бала (фр. balle) дењак, свежањ.
балаган (рус. балаган, перс. balahane) дашчара,
барака, шатра, нарочито циркуска.
балада (фр- ballade, итал. ballata, песма уз игру)
поеш. првобитно: песма која се уз играње пе-
вала (balar = играти); доцније се развила у
песму лирско-епске садржине, која, служећи се
и дијалошком формом, прича неки догађај и
у исто време изазива лирско расположење; пес-
ничка приповетка.
баладен (фр. baladin) шаљивчина, лакрдијаш;
глумац; балетски играч.
баладине (грч. balio, нлат. ballare) ид. служавке у
азијским храмовима, врста хијеродула, која
се посетиоцима храмова нуде за новац; уп. ба-
јадере.
балазор шрг. врста источноиндијске памучне
тканине.
балалајка (рус. балалаика) му.<. руски народни
инструмент, сличан гитари, са троугластом
кутијом, дугим вратом и три жице у које се
удара прстима.
баландер (хол. Balander) плитка дереглија са
једном катарком (у Холандији).
баланитис (грч. balanos жир) мед. запаљење глави-
ћа и унутрашње покожице мушког сполног
органа.
баланобленореа (грч. bšlanos, blenna слуз, rćč
цурим) загнојавање главића.
баланоидан (грч. balanos, eldos) који има облик
жира, жиролик.
баланопоститис (грч. balanos, posthion капица)
мед. запаљење главића и капице.
баланофаг (грч. balanos, phžgos) зоол. онај који
се храни жиром, жирождер.
баланс (фр. balance, лат. bilanx) равнотежа; недо-
умица, колебање, неодлучност; корак у игри
кад тело стоји на једној нози, фигура у плесу
(у лансу и кадрилу); астр. Теразије у Зодија-
ку; шрг. биланс, коначни рачун; мор. подаци
морнара о роби коју су натоварили.
балаисе (фр. balancć) у плесу: играчево њихање
с ноге на ногу у месту.
балансирање (фр. balancement) колебање; рав-
нотежа; муз. дрхтање, треперење; њихање, љу-
љање.
балансирати (фр. balancer) уравнотежавати,
уравнотежити, држати у равнотежи; колебати
се, бити неодлучан; шрг. успоставити равноте-
жу између прихода и расхода; у књиговодству:
изједначити дуговања и потраживања тако
што се разлика припише слабијој страни; vs.
биланс.
балзаминке
балансје (фр. balancier) шеталица, клатно;
справа чије кретање одређује покрет неке
машине; мотка за одржавање равнотеже код
играча на ужету; израђивач теразија, вага,
кантара.
баласт (келт. bal песак, lasd товар) тешке масе
песка или камена у лађи ради одржавања рав-
нотеже; џакови песка који се стављају у ваз-
душне лађе ради регулисања дизања балона;
Фш. сваки непотребан и сувишан терет, ствар
за одбацивање.
балата (нлат. balata) 1. материја веома слична
каучуку и гутаперки, али еластичнија од
ових, употребљава се за електричне изолато-
ре, машинске каише, ђонове и у зубарству (до-
бива се од сасушеног млечног сока гујанског
дрвета mimusops balata).
балата (итал. ballata) 2. муз. песма уз играње.
балбоа новчана јединица Панаме (= 100 центи-
моса).
бал-бој (енг. ball-boy) ™. дечко који, код тени-
са, купи лопте и доноси играчима.
балбутирати (лат. balbutire) мед. тепати, муцати,
замуцкивати, нејасно изговарати, преплитати
језиком.
балбуцијес (нлат. balbuties) мед. муцање, замуц-
кивање, преплитање језиком.
балдахин (итал. Baldacco, baldacchino) покривач
над престолом или креветом од скупоцене ма-
терије; „небо" које стоји пред олтаром и но-
си се на литијама (назив no златотканој мате-
рији која се најпре израђивала у Багдаду).
балена (фр. baleine, лат. balaena) зоол. кит; витка
шипка из китових уста (фишбајн).
баленологија (лат. balaena, грч. logia) ЗООА. ОПИС,
проучавање кита и његових особина, наука о
китовима.
баленоптера (лат. balaena, грч. pteron) ал. зоол.
китови који имају само једно леђно пераје.
балерина (итал. ballerina) уметница у игрању,
балетска играчица.
балерино (итал. ballerino) учитељ играња; умет-
ник у игрању, балетски играч.
балет (фр. ballet, итал. balletto) уметнички плес,
игра на позорници, било као уметак у опери,
или у вези са пантомимом, самостална радња у
којој се немим покретима и ритмичким ком-
бинацијама покушавају уметнички да прика-
жу људска осећања и страсти.
балетеза (фр. balleteuse) позоришна, балетска
играчица; va. балерина.
балет-мајстер (фр- ballet, нем. Meister мајстор)
вођа балета; први играч у балету.
балет-тенцер (фр. ballet, нем. Tanzer играч)
играч у балету, балетски играч.
балзам (грч. balsamon) .«•.«. природна смеса биљ-
них смола са етеричним уљима, a делом и аро-
матичним киселинама, јака и већином при-
јатна мириса; такође: вештачка композиција
ради ублажавања болова и лечења рана.
балзамика (нлат. balsamica) ил. фарм. балзамска
средства, балзамски лекови.
балзаминке (нлат. balsaminaceae) шл. бош. биљна
врста, у којој je нарочито познат тзв. „лепи
 балзамум анодинум 100
човек" (названа no томе што су неке од н>е
некада употребљаване као лек за ране).
балзамум анодинум (нлат. balsamum anodynum)
Фарм. балзам за умињавање, утишавање бо-
лова.
балзамум кордијале (нлат. balsamum cordiale)
фарм. балзам за јачање срца.
балзамум офталмикум (нлат. balsamum ophtal-
micum) фарм. балзам за очи.
бализам (грч. ballizo, ballismos „играње") болес-
на, хистерична жеља за играњем код поједина-
ца или маса (у револуционарним временима);
мед. трзање, дрхтање, грчење, бацакање.
балнја (арап. bali старина, стар) муслимански
сељак, човек из народа; прост човек.
Бали Комбетар (алб.) албанска националистич-
ка организација Национални фронт, која je
за време Другог светског рата помагала оку-
паторима у борби против партизана.
Балила (итал. Balilla) фашистичка омладинска
организација за дечаке од 8-14 година, назва-
на no дечаку Балили, који je 1746. године у
Ђенови, први повео одлучну борбу италијан-
ског народа против Аустријанаца.
балина (фр. balle, baline) вунена материја за
паковање, саргија од вуне.
балист припадник албанске националистичке
организације Бали Комбетар.
балиста (лат. ballista, грч. balio бацам, хитам)
бацачица, ратна справа старих Римљана за ба-
цање камена.
балистика (грч. balio бацам) вој. теорија бацања,
гађања; наука о кретању бачених тела (пуш-
чаног или топовског зрна), наука која се бави
проучавањем кретања зрна од тренутка кад
' оно, под притиском барутних гасова, напусти
своје лежиште и крене кроз цев na све до по-
!
Л готка циља.
балистнчки (грч. balio) који спада у балистику;
балистичка крива (линија) физ. линија којом
се креће тело бачено у атмосферу и која,
•S услед дејства ваздушног отпора. косије пада
>"--i него што се пење: балистички проблем зада-
• так да се одреди путања тела баченог у неку
-• отпорну средину; балистичко клатно напра-
ва која служи за одређивање ваљаности барута
и почетне брзине зрна.
балистограм (грч. balio бацам, gramma слово) у
судској медицини: снимак направљен помоћу
балистоскопа, који служи као идентификаци-
ја између оружја (пушке, револвера) и
испаљеног зрна.
балнстоскоп (грч. ballč бацам, skopćo гледам) у
судској медицини: апарат помоћу кога се ут-
врђује из којег je ватреног оружја испаљен
метак (у случајевима где je у питању више
оружја истог модела и истог калибра).
балкавизација расцепканост мећу малим држава-
ма једног региона и затегнутост односа коју
велике силе потпомажу; први пут су немачки
1
социјалдемократи овом речју осудили поли-
тику царске Русије према малим балканским
земљама, a данас се овом речју говори о поли-
тици у неким регионима Африке.
балсамовати
балканијада СП. такмичења у атлетици представ-
ника балканских народа (Албаније, Бугарске,
Грчке, Југославије, Румуније и Турске); одр-
жавају се од 1929. год.
; ! л l 6
балкавистика в. балканологија. ' ^ >'*'' "
балканологија наука о Балкану, нарочито наука
која се бави проучавањем заједничких поја-
ва у језику, књижевности, фолклору, друш-
твеном и историјском развитку балканских
народа.
балкон (итал. balcone) арх. непокривен, истакнут
део на спрату неке грађевине; доксат; am. про-
дужење прве и друге галерије до позорнице;
мор. задњи део великог пароброда.
балнеогеографија (лат. balneum купатило, грч.
географија, в.) наука о географском размеш-
тају бања и утицају природних и друштвених
услова за њихов развој.
балнеографија (лат. balneum купатило. грч.
grapho пишем) опис бања, лековитих вода и
купалишта.
балвеологија (лат. balneum, грч. logia) проуча-
вање бања, наука о минералним изворима ко-
ји служе као лек (пијењем, купањем и др.).
балнеотерапија (лат. balneum, грч. therapei'a)
примењивање минералних извора у лечењу
болесника, бањско лечење.
балнеотехннка (лат. balneum, грч. technike)
вештина подизања и целисходног уређења ба-
ња, бањско грађевинарство.
балнеум (лат. balneum) бања, купатило.
балвеум ареве (лат. balneum arenae) пешчано
купатило.
балвеум вапорис (лат. balneum vaporis) парно
купатило, купање у пари.
балнеум лаконикум (лат. balneum laconicum)
знојно купатило, купање знојењем.
балнеум цвверис (лат. balneum cineris) пепелно
купатило, купање у топлом пепелу.
бално (фр. balnot) врста бургундског вина.
бало (итал. balio) 1. игранка, плес, бал; музички
комад за плес.
бало (фр. balle, ballot) 2. дењак, свежањ, бала
трговачке робе.
балов (фр. ballon) шупље, округло тело, нарочи-
то ваздушни балон напуњен гасом лакшим од
ваздуха (аеростат); округла, бокаста боца за
течности; геогр. ћувик, главица; мед. бешика од
гуме или свиле проткане гумом, за олакшање
порођаја; балон g'ece (фр. ballon d'essai) мала
ваздушна лопта за испитивање правца ветра;
фиг. новински чланак који се објављује да би
се опипало расположење и мишљење јавности;
пробни балон.
балота (фр. ballotte) куглица за гласање, гласач-
ка куглица.
балоте в. боча.
балотада (фр. ballotade) скок кон>а испруженим
ногама.
балотажа (фр. ballottage) бирање (или: гласање)
помоћу куглица разних боја; избор код кога
ниједан кандидат нема потребну већину, због
чега се мора поново гласати.
балсамовати (грч. balsamon, биљка рода Balsa-
балустер
modendron и миришљава смола тих дрвета)
намазати мирисним мастима и уљима; нарочи-
то, no обичају старих Египћана. Асираца и
Персијанаца: учинити да тела умрлих буду са-
чувана од труљења (данас се убризгава у арте-
рије сублиматов раствор и др., утроба се
испере карболном киселином, a телесна шу-
пљина напуни свежим дрвеним угљем).
балустер (фр. balustre, iiTan.balustra, грч. balau-
stion цвет дивљег нара) арх. лепо израђен сту-
бић, сојица.
балустрада (грч. balaustion, фр. balustrade) арх.
наслон, приручје, ограда на алтанима, балко-
нима, степеницама.
балхорнизирати (нем. ballhornisieren) хтети
нешто поправити, na направити горим но што
je било (no Јохану Балхорну, штампару.
1531-1599).
балчак (тур. balčak) дршка од сабље или мача.
бамбино (итал. bambino) детенце, мало дете,
лутка; дрвена лутка која представља малог
Христа, у цркви Ara Coeli на Капитолу у
Риму.
бамбочаде (итал. bambocciade) ПЛ. рђаве, неуспе-
ле слике холандских сликара које представ-
љају сеоске крчме, вашаре, сељачке игранке и
сл.
бамбус (малај. bambu, mambu, енг. bamboo) вр-
ста трске, често висока до 20 m и no 60-70 cm
дебела, расте у ист. и зап. Индији.
баналан (фр. banale) обичан, извештао, отрцан.
свакодневни, општи; банална фраза отрцана,
сувише понављана реченица.
банализовати (фр. banaliser) начинити отрца-
ним, свакидашњим.
баналност (фр. banallte) отрцаност, свакидаш-
њост; баналиШеш.
банана (шп. banana) бош. малајско име познате
источноазијске зељасте биљке, чији je плод
no облику сличан краставцу, a no укусу дињи.
банариј (нлат. bannarium) право присиљавања,
принудно право (различито од јус когенс).
банаузија (грч. banausi'a) бављење науком или
уметношћу само занатски. без љубави према
самој ствари и без неког вишег циља; фили-
старство.
банда (итал. banda) чета, одред; гомила, дружина
(лоповска); путујуће друштво свирача, глу-
маца; војна музика; страна.
бандажа (фр. bandage) мед. завој; завијање, пре-
вијање; утега (код мачевалаца и боксера);
обруч на наплатку, оков на точку; веза, спој-
ница.
бандажист (фр. bandagiste) произвођач, продавац
хируршких апарата, нарочито завоја, утега и
сл.
бандериља (шп. banderilla) копље са заставицом,
које се употребљава у борби с биковима.
бандериљеро (шп. banderillero) борац с бикови-
ма наоружан бандериљом.
бандерола (фр. banderole) кита или гајтан на
труби; коњичка заставица; застава на катар-
ци; ветроказ; човек који се управља према
ветру; ремник на пушци; опасач на коме стоји
101 банкнота
фишеклија, реденик; омотач на цигарпапиру
и на кутији са цигаретама; унакрстан повез на
поштанским пошиљкама; рекламна трака на
омоту књиге; шрг. таблица са ценом неке робе.
бандист(а) (итал. banda) члан (свирач) у војној
музици; т. банда.
бандит (итал. bandito) разбојник, друмски раз-
бојник, плаћени убица; пустахија, неваља-
лац, пропалица, скитница.
бандитизам (фр. banditisme) разбојниковање,
хајдуковање. хајдучија; пустахијство, нева-
љалство.
бандлета (фр. bandeletette) узан завој, завојић;
мала трака, трачица; пруга у боји; грађ. пљос-
ната мала шипка.
бандола (итал. bandola, шп. el bandola) муз. гита-
ри сличан муз. инструменат са 4 до 10 метал-
них жица, употребљава се нарочито у Сев.
Америци и Мексику; уп. мандора, мандола.
бандолин маст за косу, да би била глатка и
сјајна.
бандонеов му.>. четвороугаона хармоника за раз-
влачење са већим бројем гласова (130 тоно-
ва) него обичан акордеон (назван no пронала-
зачу, Хајнриху Банду); бандопион.
бандура (рус. бандура) музички инструмент
Украјинаца и Пољака, сличан гитари и бала-
лајци, само са више жица (8-24).
банк (итал. banco, фр. banque) уплаћени новац
свих играча у хазардној игри карата; >ц. бан-
ка, ва банк.
банка (итал. banco, фр. banque, нем. Bank) нов-
чани завод, установа која ради с новцем; по-
средује у кредитним пословима, прима новац
на штедњу, даје зајмове уз камату, купује и
продаје хартије од вредности, страни новац
итд., штедионица; код нас и новчаница од 10
динара; зграда у којој се налазе просторије
једног новчаног завода; банка банака ш».
централна банка која емитује новчанице,
обавља жиро-промет, девизно пословање, кре-
дитира и контролише пословне банке; њени
комитенти су држава и банке.
банкар (фр. banquier) лице које се бави новча-
ним, кредитним и ефектним пословима, соп-
ственик банке, мењач, сараф; играч који држи
банк.
банквалута (итал. banco, valuta) банковни новац
као фингирана новчана јединица.
банкет (фр. banquet, итал. banchetto) свечани
обед некоме и нечему у част, гозба; опрош-
тајна гозба.
банкета (фр. banquette) тј. ступњевита узвиши-
ца иза грудобрана за стрелце; узвишена ne-
шачка стаза поред коловоза на путу; унутраш-
њи наслон на прозору.
банкијери (итал. banchieri) пл. в. лазарони.
банкина (итал. banchina) проширени, заштитни
део насипа који оивичава пут и спречава одро-
њавање; редови сложене цигле припремљени
за печење; баикет; клупа.
банкир (фр. banquier, нем. Bankier) в. банкар.
банкнота (итал. banco, nota) врста менице коју
нека новчана банка издаје на саму себе. оба-
банко-ковто 102
везујући се да ће њеном доносиоцу исплати-
ти у металном новцу износ на који та упутни-
ца гласи; папирни новац, новчаница.
банко-конто (итал. banco-conto) шрг. књига у ко-
ју трговац бележи своје послове са банком
ради обрачунавања.
банкократ (итал., грч.) заступник схватања да
банке односно њихови представници треба да
имају одлучујући утицај у држави и да одре-
ђују њену политику; спроводилац владавине
банака и новчаних установа.
банкократија (итал. banco, грч. krateo владам.
господарим) господарење банака државним по-
словима, владавина великих новчаних завода
и његових представника.
банкрот (итал. bancarotta, нлат. bancus клупа.
rumpere сломити) слом банке, обустава пла-
ћања, неспособност плаћања и одговарања
својим новчаним обавезама, пострадалост;
фиг. потпуна пропаст, страдање; банкрот-
ство.
бансек (нем. Band-sage) зан. машинска тестера
трачара; бонсек.
бантам (енг. bantam, бантам-кокошке) најсит-
нија врста кокошака пореклом из провинције
Бантам на острву Јава. петлић веома ратобо-
ран: СП. бантам-категорија боксер 51-54 kg,
рвач 52-57 kg, дизач тегова до 56 kg.
банџо (енг, banjo) муз. в. бенџо.
баобаб (амх.) бош. џиновско хлебно дрво. високо
до 20 m и дебело до 9m, са освежавајућим
плодовима, расте у жарким крајевима Афри-
ке; плод, лишће и кора служе и као лек. наро-
чито против грознице (нлат. Adansonia digi-
tata).
баптизирати (грч. baptizo, фр. baptiser) крстити.
крштавати; наденути име.
баптизма (грч. baptisma) црквена тајна крште-
н>а; крштење, крштавање.
баптистериј(ум) (грч. baptisterion) крстионица,
капела поред цркве или део цркве у коме се
обавља крштење.
баптисти (грч. baptiz6) Т. чланови хришћанске
секте који одбацују крштавање деце, траже да
се крштавају само одрасли, тј. они који су
свесни акта који се над њима врши.
бар (грч. baros тежина, притисак, терет) 1. фш,
јединица за мерење притиска (напона), изно-
си 100 хиљ. паскала; ваздушни притисак на
површини земље износи приближно 1 бар.
бар (енг. bar) 2. крчма. пивница, кафана са алко-
холним и другим пићима; американ-бар крчма
без столова и столица, у којој се пије и једе
стојећи.
бара (фр. barre) полуга; мотка, шипка; прегра-
да, брана у судници; гомила песка или стења
на ушћу реке или на улазу у пристаниште,
спруд наслага; преграда између коња у ко-
њушници.
бараба (хебр. no имену библијског разбојника
Барабе) разбојник, пропалица, лопов, нит-
ков, скитница; груб човек.
бараж (фр. barrage) брана, устава; преграда, гре-
да којом се запречава пут, рампа; калдрмари-
бардит
на; такса за прелазак преко моста, мостарина;
вој. баражна ватра запречна ватра, препречна
ватра.
баражист(а) (фр. barragiste) чувар бране, рампе.
барака (фр. baraque) дашчара, трошна кућица,
страћара; дућан од дасака, обично у близини
војничких логора и места где ради већи број
радника итд.
баракан (ар. barakan, итал. barracano, фр. boura-
can) тканина од кострети и вуне или камиље
длаке, веома густа и тешка, слична платну;
широка арабљанска хаљина од те тканине;
беркан.
баракуда (шпан.) штука. грабљива риба из поро-
дице Sphyraena: живи у тропским морима; неке
врсте се јецу.
баранда (шп. barranda) ограда у арени где се
изводе борбе с биковима.
барат (итал. baratto, фр. barat) трговање, разме-
на, трампа.
баратерија (итал. baratteria) мор. свака непоште-
на или противзаконита радња капетана или
морнара која иде на штету сопственика брода
и осталих законитих интересената; подвала,
превара, поткрадање, кријумчарење.
барато-трговина (итал. baratto) размена, трам-
па, трговина код које се даје роба за робу,
нарочито уобичајена у књижарству.
барба (лат. barba, итал. barba брада) чика, чича
(у Далмацији); ин барбам (лат. in barbam) y
браду. тј. у брк, у лице.
барбакана (фр., итал. barbacane, нлат., шп. bar-
bacana) вој. спољашњи зид утврђења са пуш-
карницама; стражарска кула; пропуст за воду,
за светлост.
барбар (грч. barbaros) в. варварин.
барбекју (енг. barbecue ражањ) роштиљ; пикник,
излет са роштиљем.
барбврати (фр. barbe, barbifier) бријати, шиша-
ти; куе. скидати крљушт са рибе.
барбитон (грч. barbiton) музички инструмент
старих Грка са много жица, сличан лири; vo.
по.гихорд.
барбитурати (no имену лишаја Usnea barbata)
мед. група лекова која се употребљава за спа-
вање, смиривање нервозе и лечење падавице;
при дуготрајној употреби особа постаје фи-
зички зависна од њих, na се не смеју нагло
изоставити из лечења.
барбудос (шп.) популарни назив за припадника
Кастрове војске која je 1959. збацила Бати-
стин режим на Куби.
бард (енг. bard, келт. bardd) песник и певач ста-
рих Гала и осталих келтских народа, који je
певао, уз пратњу харфе, у славу јунака и бо-
гова; песник, особито угледни национални
песник.
бардак (тур. bardak) земљани суд за воду; дрве-
ни. земљани или бакарни суд у коме се држи
ракија или вино.
бардиљо (итал. bardiglio) врста веома тврдог бе-
лог флорентинског мрамора.
бардит (нлат. barditus) убојна песма барда, гу-
сларска песма. ' ••• :
бардо
бардо (фр. bardot, итал., шп. barda, ар. albarda)
товарна животиња, млада мазга; фш. човек ко-
ји извлачи све на својим леђима, пепељуга.
барђело (итал. bargello) раније: палата гуверне-
ра (подестата) у Фиренци; затим: седиште
капетана полиције и затвор; данас: народни
музеј за италијанску уметност и културну
историју.
бареж (фр. barege) првобитно: лака вунена тка-
нина, названа no месту Бареж у Пиринејима;
сада: све слично ткане материје од вуне, сви-
ле и памука.
барел (енг. barrel буре, буренце) мера за течност
у Енглеској (164 1), у САД мера за брашно
(88,9kg), месо (90,7 kg),3 течност (130,31) и
нафту и бензин (0,159m = 1591).
барељеф (фр. bas-relief) плићи, слабије испуп-
чен вајарски рад на равној површини; уп.
рељеф.
барета (фр. barrette, итал. barretta, нлат. barre-
tum) капа уопште; ћошкаста или округла Ka-
na без штита, какву носе на служби судије,
свештеници итд.
бари- (грч. barys) предметак у сложеницама са
значењем: тежак.
барибал зоол. врста малих, црних медведа у Сев.
Америци, Јапану и др.
бариглосија (грч. barys тежак, glossa језик) мед.
в. барилилија.
баријера (фр. barriere) преграда, брана, браник;
преграда од решетака; граница, међа; погра-
нично утврђење; заклон, одбрана; варошка
капија, улаз где се плаћа трошарина, ђерам;
фиг. сметња. препона. препрека.
бариј(ум) (нлат. baryum, грч. barys тежак) хем.
елемент, атомска маса 137,34, редни број 56,
знак Ва.
барикада (фр. barricade) брана, преграда узаних
места (улица, мостова) у циљу одбране; фт.
грађански рат, улична борба; сметња, пре-
прека.
барикадирати (фр. barricader) преградити, пре-
пречити, затворити узане пролазе (улице, мо-
стове) у циљу одбране; дизати (или: правити)
барикаде; барикадирати се оградити се, за-
творити се добро; фиг. издвојити се, усамити
се.
барилалија (грч. barys тежак, laleo говорим) мед.
тешко, отежано говорење, тешко изговарање
речи.
бариља (шп. barilla) хем. нечиста шпанска сода
која се добива сагоревањем морских биљака.
бариметрија (грч. barys, тежак, metria) в. баро-
метар; барометарски.
бариолажа (фр. bariolage) шаренило, нашара-
ност; неукусно, сувише шарене слике.
бариолирати (фр. barioler) шарати, нашарати,
прошарати, проткати шаренилом.
бариони фш. општи назив за две групе елемен-
тарних честица, и то за: нуклеоие и хипероне.
барирани чек (фр. cheque barre, прецртани чек)
чек прецртан с предње стране двема паралел-
ним цртама, који може да наплати само банка,
мењачница или пошта - опшШи; ако се изме-
103 барограм
ђу црта упише назив неке банкарске установе
онда она једина може тај чек да реализује -
посебан.
барисоматија (грч. barys тежак. soma тело) мед.
тромост, угојеност, гојазност.
баристер (енг. barrister) титула енглеских адво-
ката који воде спорове пред високим судо-
вима.
барисфера (грч. barys, sphalra лопта) гтл. Зем-
љино језгро, састоји се, вероватно, од теш-
ких елемената, никла, гвожђа и др.
баритимија (грч. barythymia) зловоља. сета, ту-
га, нерасположење.
баритон (грч. barys јак, дубок, tonos тон) *_w.
дубоки тенор или високи бас, мушки глас из-
међу баса и тенора, који се креће отприлике
између „A" до „a"; музички инструмент са жи-
цама, еуфонијум (у војној музици); певач KO-
JU пева глас баритон.
баритонон (грч. barytonon) грам. реч код које je
последњи слог ненаглашен.
барифон (грч. barys, phone глас) «. певач који
пева дубок глас, тј. бас, басист.
барифпнија (грч.) Myj. дубок глас. бас; мед. теш-
коћа говорења као болесно стање.
барицентрум (грч. barys, kentron) фш. тежиште.
барјак (тур. bayrak) застава, стег; чета војника;
бајрак.
барјам (перс. bejram) в. бајрам.
барка (итал. barca, фр. barque) чун, мали чамац,
лађица; велика трговачка лађа са три катарке.
баркарола (итал. barcaruola) весела песма вене-
цијанских гопдолијера; песма у шетњама no
води (пева се уз пратњу гитаре, мандоле и
др.); такође баркерола.
баркаса (шп. barcaza) мор. највећи чамац на рат-
ним бродовима, са катаркама, једрима и ма-
лим топовима.
баркерола (итал. barcherolla) шетни чамац без
катарке, гондола; ys. баркарола.
баркета (итал. barchetta) чун, мали чамац, лађи-
ца, баркица.
бар-код (енг. bare code пругасти, решеткасти
код) рач. шифра у облику усправних линија
(различите дебљине) и бројева, служи за обе-
лежавање производа, a коју дешифрује бир-
-код скеиер. (Прве 3 линије означавају држа-
ву, 5 следећих фирму, a 5 последњих линија и
бројева производ.); в. epu.
бар-код скенер (енг. bar code scanner) рач. читач
пругастог кода; >и. бар-код; epu.
бармен (енг. barman) власник или пословођа ба-
ра; келнер у бару.
бармиксер (енг. bar, mixer) човек који у бару
прави коктеле.
барн (енг. barn) мерна јединица површине у ну-
клеарној физици (10~ 2s m 2 ); не спада у Међу-
народни систем мера.
барне (нем. Barren, фр. barres) Т. гимнастичка
справа: две округле, паралелне (и водоравне)
мотке, свака учвршћена на два стуба, разбој.
баро- (грч. baros) предметак у сложеницама са
значењем: тежина, притисак.
барограм (грч. baros, gramma слово, писмо),
барограф
хартија на којој je барограф исписао линију
ваздушног притиска.
барограф (грч. baros, grapho) мешеор. апарат који
бележи промене у ваздушном притиску, баро-
метар који сам себе региструје правећи тзв.
барографску кривуљу; ул. барограм.
барок (порт. barrocco) арх. в. барокни стил.
барокан (порт.) неправилан, настран, чудан,
смешан; барокним називају се оне појаве у
животу и уметности које својим претерано-
стима, искривљеностима и противречностима
између средстава и циља, материје и форме,
изазивају утисак нечега настраног и лудог;
барокна поезија учена, дворска. високопарна
поезија која je цветала за време трајања
барокног стила у архитектури и уметности.
барокни стил (порт. barrocco, грч. stylos) enoxa y
историји уметности која обухвата крај XVI,
XVII век и прву половину XVIII века. добила
име no називу који су Португалци дали бисеру
неправилна облика (barrocco); овај стил je
потиснуо ренесансу и представља њену дегене-
рацију, приближујући се готској уметности
XV века са њеним претпостављањем криве
линије правој; барок.
барокомора (грч. baros тежина, притисак, kamara
одаја, соба) херметички затворена простори-
ја од метала или бетона за проучавање утица-
ја повишеног или сниженог ваздушног прити-
ска на организме; има и терапијску примену.
баромакрометар (грч. baros тежина, makros ви-
сок, metron) вага за децу, која мери у исто
време и висину и тежину.
барометар (грч. baros, теЧгоп) физ. справа за ме-
рење ваздушне тежине, ваздушног притиска.
барометарски (грч.) који се тиче баромеШрије;
барометарски максимум највиши ваздушни
притисак, највише стање барометра; баро-
метарски минимум најнижи ваздушни прити-
сак, најниже стање барометра.
барометрограф (грч. bSros, mćtron, gržpho) ба-
рометар који сам региструје промене у ваз-
душном притиску; уп. барограф.
барон (нлат. baro, фр. baron. итал. barone) пле-
мићка титула, степен племства између грофа
и племића; фиг. јак, храбар човек.
баронат (нлат. baro) посед за који je везана
баронска титула; баронија.
баронеса (итал. baronessa) баронова кћи.
баронет (енг. baronet) титула енглеског наслед-
ног племства; члан нижег племства, између ба-
рона и витеза.
баронија (фр. baronnie) в. баронат.
бароскоп (грч. baros, skopeo) старији назив ба-
рометра; данас: нарочита врста барометра
(са камфором, нишадором и шалитром који
су преливени алкохолом) код кога се no тало-
гу познаје хоће ли време бити ведро или мут-
но; дазимеШар.
баротерапија (грч. baros притисак, therapia ле-
чење) поступак у лечењу променом атмос-
ферског притиска у лабораторији.
баротермометар (грч. baros, thermos топао, me-
tron) термометар за мерење тачке кључања
104 бастај
воде. Koja je нижа што je висина на којој се
она одређује већа; vs. хипсотермометар.
баротраума (грч. baros тежина, trauma рана,
озледа) мед. повреда која настаје при наглој
промени воденог или ваздушног притиска
(нпр. повреда бубне опне при јаким експлози-
јама).
баротропизам (грч. baros, tropos обрт, правац)
бот. в. геотропизам.
барофон (грч. baros, phone глас) човек који има
дубок или груб глас.
бартер-послови (енг. barter трампа) екон. везани
посао у међународној размени у којој се ку-
попродаја робе у једном правцу везује за ку-
попродају у обратном правцу; за разлику од
компензационих послова, покриће испорука-
ма у супротном правцу може бити и делимично.
бартолинитис мед. запаљење бартолинијских,
усминских жлезда.
барут (тур. barut) прах за ватрено оружје.
бас (итал. basso, грч. bžsson, дорски компаратив
од bathys дубок) 1. муз. најдубљи мушки глас;
најдубљи глас у вишегласним вокалним и ин-
струменталним комадима, основа хармоније;
инструмент који производи бас-тонове.
бас (енг. bus сабирница) 2. рач. један или више
проводника преко којих се преноси информа-
ција са било којег извора до било којег одре-
дишта.
басамак (тур. basamak) пречага на лествама,
степеница на степеништу.
баса отава (итал. bassa ottava) Т. муз. места која
треба изводити за једну октаву ниже.
басен (фр. bassin, итал. bacino) речно корито,
слив, језерце; тектонска котлина или потоли-
на; подручје богато одређеном рудом (рудни
басен) или развијеном индустријом (инду-
стријски басен); базен.
басет (итал. bassetto) муз. мали контрабас са три
жице.
басето (итал. bassetto) муз. дубоки тенор, бари-
тон; бастај.
басист(а) (фр. bassiste) певач који пева бас; сви-
рач који свира бас. ^a'-v
баскитбол (енг. basket-ball) са. кошарка.
бас-лис (фр. basse-lisse) врста вунених или свиле-
них зидних тепиха са дубоком основом.
басма (тур- basma) 1. танка шарена памучна тка-
нина, циц; 2. штампа, штампана књига.
басо контивуо (итал. basso continuo) муз. назив за
басову деоницу уз коју су акорди означени
бројевима.
басов (фр. basson) муз. в. фагоШ.
басо облигато (итал. basso obbligato) муз. глас
баса који води мелодију.
басо остинато (итал. basso ostinato) муз. стално
понављање једне теме у басу.
басо профондо (итал. basso profondo) муз. дубок
глас.
басо рипијено (итал. basso ripieno) муз. бас који
прати.
баста! (итал. basta) доста! доста о томе!
бастај (фр. bassetaille) муз. глас између баритона
и баса, дубок баритон; такође: барељеф.
бастард 105
бастард (итал., шп. bastardo) ванбрачно дете,
копиле; зоол. мелез који долази од спаривања
различитих врста (нпр. коња и магарца, вука и
пса); бош. биљка која je постала сполним
укрштањем двеју различитих биљних врста;
шрг. врста фине и густе памучне тканине; ба-
сгпардна вуна, најслабија вуна на овчијем
крзну; бастардна меница лажна меница, са
потписом лица које не постоји; басшардни
прозор прозор са једнаком или мањом виси-
ном него ширином.
бастиља (фр- bastille) тврђава, кула, утврђен за-
мак с кулама који служи као тамница; Басти-
ља чувена париска тамница коју je подигао у
XIV веку КарлоУ и која je разорена 14.јула
1789. за време JlyjaXVI.
бастион (фр. bastion) форт. утврђење, грудо-
бран.
бастонада (фр. bastonnade) батинање; батинање
no табанима у Турској.
бат новчана јединица у Тајланду (1 бат = 100
сатанга).
батавија полусвилена тканина која се израђује
на Јави; име добила no граду Батавији.
баталити (тур. battalmak) покварити нешто, по-
реметити; фиг. оканити се чега, напустити (не-
ку намеру, замисао и сл.).
батаљон (лат. battuere бити се, тући, фр. batail-
lon) вој. одред војске који представља. према
формацији, трећину или четвртину пешадиј-
ског пука, обично са 800-1000 војника, поде-
љених у 4 чете.
батард (фр. batarde) покривена лака бечка кола
на гибњевима, федерима; вој. врста старих то-
пова; борбени мач који се у борби држао у
једној руци; шии. полулежећа француска сло-
ва између ронд и англез.
батардо (фр. batardeau) вој. привремен заклон,
насип од камена.
батаризам (грч. battarizo муцам) мед. муцање, за-
муцкивање, брзоплет говор.
бателажа (фр. batelage) опсенарство, мађиони-
чарство, превара; мор. товарење и истоварива-
ње лађе чамцима; бродски саобраћај; брода-
рина, превознина.
батерија (фр. batterie) »oj. више топова (4-8)
исте врсте, са потпуном опремом и прибором,
који представљају једну борбену јединицу;
кремен, огњило на старим пушкама; елек-
трична батерија више лајденских боца које
се, ради већег електричног пуњења, споје
тако да су све спољашње облоге с једне стра-
не и све унутрашње облоге с друге стране ме-
ћу собом повезане; галванска башерија спој
више галванских елемената у истом проводни-
ку ради добијаша јаче струје или вишег на-
пона (паралелно или узастопно спајање).
батибиј(ус) (грч. bathys дубок, bios живот) биол.
онај који живи у дубини, израз који je напра-
вио енглески природњак Томас Хаксли (Hux-
ley, 1825-1895) и њим назвао органску пра-
слуз, које има у морским дубинама и која не
спада ни у животиње ни у биљке, него пред-
ставља неко неутрално међуцарство прабића
Батрахомиомахија
или ироишсша, једно једноћелијско орган-
ско биће у морској дубини.
батик (јав.) бојење тканина помоћу пчелињег
воска у источној Азији; тканина бојена и
шарана на тај начин.
батиметрија (грч. bathys, metron) мерење дуби-
не; батометрија.
батирати (фр. battre, итал. battere, лат. battuere
ударити, лупити) ман. избити противнику мач
из руке.
батискаф (грч. bathys дубок, skžphos брод, лађа)
„дубински брод", уређај ваљкастог облика на
самостални погон, опремљен специјалним
апаратима за проучавање мора и океана на
великим дубинама.
батист (фр. batiste) врста веома финог и густог
платна.
батисфера (грч. bathys дубок, sphaira лопта, ку-
гла) 1. морска дубина; 2. апарат за мерење и
испитивање морских дубина; 3. морски омо-
тач Земље.
батитермограф (грч. bathys дубок, thermos то-
пао, grapho бележим) инструмент за мерење и
регистровање дубинске расподеле температу-
ре мора.
батифон (грч. bathys, phone) Myj. дувачки инстру-
мент са дубоким тоновима (пронађен 1829. у
Берлину).
батлер (енг. butler главни слуга) надзорник no-
слуге, собар, посилни; фш. претерано понизан
службеник, послушан извршитељ, секретар.
батли (перс.-тур. bahth) срећан; који доноси
срећу.
батман (фр. battement) ударање руку и ногу при
игрању; лупање срца; мач. удар no противнико-
вом мачу; мул. двоструки удар; замајни удар
клатна на часовнику.
бат-метал беложута мешавина од 55 процената
бакра и 45 процената цинка (употребљава се
за свећњаке и друге предмете).
батолити (грч. bathos дубина, lithos камен) ПЛ.
геол. потпуно кристалисане најдубље громаде
плутонских стена, понајвише гранитоидних.
батологија (грч. battologia) непотребан говор,
лупетање, трућаше, наклапање.
батометар (грч. bathos дубина, metron) справа за
мерење морске дубине.
батометрија (грч. bathos, metri'a) в. батиме-
трија.
батон (фр. baton, нлат. basto) штап, прут, пали-
ца, нарочито маршалска палица; му.>. дириген-
това палица за давање такта; знак за миро-
вање.
батонда (итал. battere) у циркусу: салтоморта-
ле преко коња; уи. башута.
батос (грч. bathos дубина) нискост, простота у
говору и писању.
батофобија (грч. bathos, phobos страх) мгд. страх
од дубине или висине, обично праћен врто-
главицом.
батрахиј(ум) (грч. batrachos жаба) мед. в. ба-
трахус.
Батрахомиомахија (грч. Batrachomiomachia)
„Бој жаба са мишевима", чувени грчки комич-
батрахус
ни јуначки еп, који се погрешно приписује
Хомеру, пародија Илијаде.
батрахус (грч. bžtrachos жаба) мед. пришт испод
језика; батрахијум.
батрнј(ум) (грч. bšthron постоље; клупа, седиш-
те) мед. хируршка постеља, клупа: справа за
намештање ишчашених удова; батрум.
батута (итал. battuta) « ударац за такт: мач. јак
ударац дуж противниковог мача коме je циљ да
се противников мач изведе из нападне линије
или да се направи места за извођење удара на
противника; скок при коме коњ само мало
додирује земљу копитама; салтомортале на-
прављен преко коња.
баћушка (рус. баткзшка) отац, свештено лице;
код нас фамилијарни назив за Руса уопште.
бауер (нем. Bauer сељак) у шаху: пешак, пион.
Баухаус (нем. Bauhaus) школа за архитектуру и
уметничко обликовање коју je 1919. год. у
Вајмару основао архитекта В. Гропијус са ци-
љем да се оствари јединство ликовних уметно-
сти и да се оне, a нарочито архитектура, теш-
ње приближе занатству и функционалности.
По доласку нациста на власт 1933. школа je
распуштена и 1937. наставила рад у Чикагу.
бафт (перс. baft) трг. врста источноиндијских,
обично белих катунских тканина.
Бах (грч. Bakchos) .шш. в. Бахус.
бахаизам напредни правац у бабизму, који има
присталица и у Европи и Америци.
баханалије (лат. Bacchanalia) ai. код старих Ри-
мљана: оргијске и мистичне свечаности у част
бога Баха; фиг. пијанке, теревенке, бурно ве-
сеље.
бахант (грч. Bžkchos, лат. bacchans) Бахов свеш-
теник код старих Римљана.
баханти (грч. bakchos, лат. bacchans) s.i. код Ри-
мљана: учесници у Бахусовим свечаностима; у
средњем веку: путујући ђаци (ваганти).
бахија (шп. bahio) залив; врста финог дувана
који се довози из бразилијанске покрајине
Бахија.
бахијус (грч. Bžkcheios) метричка стопа од јед-
ног кратког и два дуга слога (бахијски стих
употребљаван je нарочито у химнама богу
Баху).
бахур (хебр. bachur) јеврејски студент који се
бави проучавањем Талмуда, познавалац хе-
брејских закона.
Бахус (лат. Bacchus, грч. Bakchos) миш. бог вина.
син Зевса и Семеле; <рш. вино; добар винопи-
ја, пијаница, бекрија (Грци су га звали и
Дионизос).
бациларије (нлат. bacillaria) Т. В. бацили.
бацили (лат. bacillum прутић. штапић) мед. бак-
терије које имају облик штапића, изазивачи
тифуса, тетануса, срдобоље; врења бутерне
киселине и др.; бациларије.
бацилофобија (лат. bacillum штапић, грч. pho-
bos страх) мед. претеран страх од заразних кли-
ца (бацила), особина оних који су у сталном
страху да he се заразити клицама болести
(при руковању, додиру неког предмета, вожњи
јавним саобраћајним средствима и др.).
106 беби
бачија (рум. baciu чобанин) сточарско насеље у
планинским крајевима у коме сточари за вре-
ме лета справљају производе од млека.
баџа (тур. baca, перс. bage) 1. отвор, рупа на
крову или у зиду куће) за дим, светлост, про-
лаз); отвор на пекарској пећи; удубљење у
зиду (слепи прозор): 2. сирота жена, стара
кућна помоћница; 3. трошарина.
баш (тур. bas) 1. предњи крај лађе; 2. у полусло-
женицама: главни, најстарији: баш-кнез: баш-
-чаршија и др.
баша (тур. basa) старешина, поглавар.
башибоз(л)ук (тур. basibozuk) ucm. војници не-
редовне турске војске; недисциплинована
војска.
башка (тур. bajka) напосе, одвојено, засебно.
башлик (тур. baslik) марама која покрива главу,
врат и рамена.
башлук (тур. baslyk) 1. улар, оглавник: 2. над-
гробни камен код муслимана; 3. капуљача; 4.
наслов књиге.
башмалик (тур. bašmaklik) „новац за папуче",
део прихода султанија који се састојао од
новчаних казни за шумске кривице.
башта (тур. bahce) в. башча. •..-.
башча (тур. bahce) врт, градина; башта.
баш-чаршија (тур. bajcarsz) главни трг, обично
покривен.
бделометар (грч. bđella пијавица, metron) мед.
стаклена справа за исисавање крви, која заме-
њује лекарску пијавицу.
бделотомија (грч. bdella, temno сечем) засеца-
ње лекарске пијавице испред репа са трбушне
стране да би се испразнила и одржала у животу.
беанизам (нлат. beanus) глупо и неотесано држа-
н>е (или: понашање).
беавус (нлат. beanus, фр. bec-jaune, bejaune) но-
вајлија, жутокљунац, почетник; студент прве
године, бруцош; глуп и неотесан човек.
беата (лат. beata) блажена, срећна.
беата вирго (лат. beata virgo) блажена девица, тј.
мајка божја. Богородица.
беате меморије (лат. beatae memoriae) блажене,
свете успомене (покојник).
беатизам (лат. beatus блажен) прављење свецем,
тобожња светост, лицемерство.
беатикум (лат. beaticura) последња помаст, при-
чест самртника код католика.
беати посидентес (лат. beati possidentes) срећни
су они који имају, благо онима који имају.
беатитудо вестра (лат. beatitudo vestra) Ваша
Светости (ословљавање папе).
беатификација (лат. beatificatio) посвећивање,
проглашење за свеца, увршћење у ред блаже-
них од стране папе, после чега долази акт ка-
нонизације; фил. електрична беатификација
електрични експеримент који се састоји у
стварању светлог светитељског венца (ау-
реоле).
беатифнковати (лат. beatificare) посветити. про-
гласити свецем. уврстити у ред светитеља.
беби (енг. baby) мало дете, детенце, беба; поро-
дично обраћање, блиско обраћање мећу мла-
дима; наивна личност.
беби-биф
беби-биф (енг. baby беба, beef говедина) јунеће
месо, млада говедина.
беби-ситер (енг. baby-sitter) дадиља; обично де-
војка која уз школовање зарађује чувајући
у некој породици децу.
беванда (итал. bevanda) вино, нарочито црно,
помешано с водом (у Далмацији).
беватрон (скр. од билион, електрика, волт) врло
јак електрични акцелератор способан да даје
милијарду и no волти.
бег (тур. bey) 1. велики поседник и властелин,
племић у старој Турској; 2. заповедник,
управник једне области, кнез; 3. титула, која
се ставља обично иза имена, господин, го-
сподар.
бегенисати (тур. begenmek) 1. свидети се, допа-
сти се, допадати се; 2. изабрати, одабрати
нешто no свом укусу; 3. одобрити, одобрава-
ти, бити сагласан с нечим.
бегинг (енг. bagging) платно за паковање.
бегине (нлат. baga, енг. beggar) вл. врста като-
личких калуђерица нарочито раширених у XI и
XIII веку, најстарији ред посвећен богоугод-
ном раду, неговању болесних итд.; фш. бого-
мољке, оне које се праве светицама; уп. бегу-
ине, бегугпе.
беглербег (тур. beylerbeyi) врховни заповедник
војни и грађански, старешина неке области,
покрајине у старој Турској.
беглук (тур. beylik) 1. турско државно имање; 2.
бегов посед (добивен од султана); 3. бесплатан
рад раје на беговом имању; 4. сточни трг.
бегум (тур.) удова-царица, удовица великог ro-
сподина; титула једне индијске кнегиње.
бедак (перс. bedak, тур. bedaf) глупак, луда, бу-
дала; up. бедаст.
бедевија (арап. badawiyy, тур. bedevi бедуински)
кобила добре пасмине, обично арапске.
бедекер путни водич, књига, приручник за тури-
сте (према имену немачког издавача К. Вае-
decker-a).
бед-ин (енг. bed постеља) мирне демонстрације
у седећем положају пред јавним зградама или
војним базама, најчешће у САД.
бединерка (нем. Bedienerin) кућна помоћница
само у одређене дане или сате; бединерица.
бедминтон (енг. badminton) ™. игра слична тени-
су; игра се рекетима и лоптицама са усађеним
перима на једној страни. преко мреже разапе-
те 155 cm од земље; бадминтон.
бедуина (арап. badawiyyun) мод. женски огртач
сличан арабљанској ношњи.
бедуини (арап. badawiyyun) ал. становници пу-
стиње, скиталачка арапска племена у арабиј-
ским, сиријским и североафричким пустиња-
ма, која су живела од сточарства и пљачке.
Бе-дур (итал. Be-dur) «. тврдо звучање са ос-
новним тоном b; супротно: Бе-мол.
беж (фр. beige) који je бледосмеђе боје; необо-
јен, природне боје.
без (тур. bez) платно.
безбели (тур. besbelli) дабоме, заиста, наравно.
безе (фр. baiser) пољубац; кув. врста колача пу-
њених пеном од jaja и шећера.
107 бекон
безета (фр. bezette) црвена шминка. фино танко
платно, јако обојено кошенилом, боја коју
употребљавају посластичари за бојадисање
колача.
безистан (перс. bezistan) трг, тржиште, део трга
под кровом, покривена чаршија. нарочито у
Цариграду; безистен.
безистен (арап.-перс. bezistan) в. безистан.
безоан (фр. besoin, итал. bisogno) потреба. по-
требност, нужда, оскудица, сиромаштво; о бе-
зоан (фр. au besoin) у случају потребе, кад
буде нужно; адрес о безоан (фр. adresse au be-
soin), шрг. на меницама: адреса no потреби, тј.
упућивање менице на треће лице, ако би тра-
сат одбио примање.
безоар (фр. bezoard, перс. badzahr) фир.«. врста
противотрова састављена од конкреција из
стомака разних сисаваца.
безоардика (нлат. bezoardica) at. фарм. против-
отрови.
бејзбол (енг. base-ball) национална спортска
игра у САД лоптом и палицом. у којој на
свакој страни игра девет играча: лопта за ту
игру.'
БЕЈЗИК 1. (енг. BASIC, скр. од Beginners A11-
-purporse Symbolic Instruction Code) једно-
ставни виши програмски језик.
бејзик 2. (скр. од ент. British, American. Scienti-
fic, International, Commercial - британски,
амерички, научни, међународни, трговачки)
модерни вештачки енглески језик с ограниче-
ним бројем речи.
бек (енг. back) ™. играч из уже одбране фудбал-
ског тима (сваки тим има два бека, левог и
десног).
бекасина (фр. becassine) тол. барска шљука, рит-
ска шљука.
Бе-квадрат m четвороугласто .,В", разрешава-
јући знак којим се једна повишена или сни-
жена нота враћа на првобитни степен.
бекграунд (енг. background позадина) 1. задњи
зид у позоришту, обично представља пејзаж; 2.
невидљиви разлози за неки догађај, стицај
околности; 3. лично искуство, образовање,
друштвено порекло неке личности, породична
лоза, предживот; 4. музика која прати дијалог
и радњу на сцени, филму. на радију; 5. оба-
вештења без навођења извора („обично добро
обавештени кругови"); 6. бекграунд радијаци-
ја стални ниски степен радијације, створен
природним зрачењем радиоактивних елемена-
та и космичких зрака. '
бекерел (скр. Bq) фт. јединица за мерење ак-
тивности радиоактивних супстанци у Међуна-
родном систему; представља један радиоак-
тивни распад у секунди; назив no француском
научнику A.-A. Бекерелу (1852-1908); раније
се као јединица употребљавала кири.
бек крос (енг. back назад, поново, cross укршта-
ње) биол. повратно укрштање, укрштање хи-
брида првог поколења с једним од родитеља.
бекон (енг. bacon) кора сланине, осушена поло-
вина (страна) свиње, без главе, кичме, бутне
кости и лопатице.
 бекрнја
бекрија (арап. bukraiyy, тур. bekri) пијаница,
лола.
бекуордејшн (енг. backwardation) шрг. у тргови-
ни државним хартијама: интерес који прода-
вац мора да сноси; уп. депорт.
бекхенд (енг. backhand) ударац у тенису са над-
ланицом окренутом напред.
бел јединица за мерење јачине звука (no Алек-
сандру Грахаму Белу, изумитељу телефона);
ознака b; уп. децибел.
беладона (итал. bella donna „лепа жена") бош.
(Atropa Belladonna) велебиље, бун, балан.
пасквиза. курјача, виника, лудача; беладона-
-екстракШ сок који се справља од свежег сока
лишћа ове биљке, главни састојак атропина.
беладонин (итал. bella donna) хем. органска база
која се добија од корена и лишћа велебиља;
употребљава се, као средство за улепшавање,
ради повећања зеница.
белај (apan. bala, тур. bela) 1. несрећа, зло, јад,
невоља, патња, мука; 2. фш. ђаво, враг.
беланда (итал. belanda, ф р . belandre) мор. врста
нордијских плитких једрилица.
белведере (итал. belvedere леп изглед) кула,
чардак на кући, летњиковцу или каквом узви-
шеном месту одакле je леп изглед (белви); део
Ватикана у коме се налази чувени кип Апо-
лонов.
белви (фр. bellevue) в. белведере.
БЕЛГА (BELGA) белгијска новинска агенција.
белегија (тур. belegi) брус за оштрење косе.
беледин шрг. врста левантског памука слабог
квалитета.
белелакс шрг. врста источноиндијске свилене
тканине, сличне тафту.
белемнити (грч. bćlemnon оружје за хитање,
стрела) геол. фосилни остаци изумрлих сепија
из периода јуре и креде.
белензука (тур. bilezik) 1. наруквица, гривна; 2.
карика, павта; 3. ni. окови на ногама, лисице.
бел епок (фр. belle epoque леп период) епоха
пред почетак I светског рата.
бел-еспри (фр. bel-esprit леп дух) паметан и ду-
ховит човек.
белетристика (фр. belles lettres) лепа књижев-
ност. шире уметничка књижевност у стиху и
прози, нарочито романи и приповетке.
Белзебуб (хебр. Baal-Sebub) миш. божанство ста-
рих Филистинаца; код Јевреја и у Новом за-
вету: архиђаво, ђаволски поглавица.
бели (apan. bala, тур. belli) познато, јасно, из-
весно, без сумње.
беликозан (лат. bellicosus) ратоборан, ратнички.
бел канто (итал. bel canto) муз. лепо певање; пра-
вац у музици који тежи за што савременијом
репродукцијом тона и за виртуозношћу у из-
вођењу.
белмонтин хем. чист парафин који се добија од
. петролеума; употребљава се нарочито за прав-
љење свећа.
белогардејац (рус. белогвардеец) „бели гар-
дист", незваничан и подругљиво-презрив на-
зив за војника Дењикинове, Врангелове и др.
108 беневоле лектор
војске која се, за време грађанског рата у
Русији, борила против бољшевика; фиг. војно
лице које се сматра као противник постре-
волуционарног режима у СССР.
Белона (лат. Bellona) миш. богиња рата код Рим-
љана, жена Марсова. .,
белт (сканд. Belt) теснац, мореуз.
белћнм (тур. belki) можда, ваљда, вероватно.
белуга (рус. белуга) зоол. риба јесетра-моруна;
као камен тврда маса која се у величини коко-
шијег јајета понекад налази у бубрезима ве-
ликих јесетри-моруна; белуга кавијар најфи-
нија врста кавијара.
белум интернецинум (лат. bellum internecinum)
рат до истраге.
белум омнијум контра омнес (лат. bellum omni-
um contra omnes) рат свију против свих, опш-
ти рат; фил. првобитно природно стање чове-
чанства, пре образовања друштва (Хобсова
претпоставка).
бема (грч. bema узвишење) преграђено место за
свештенике у грчким православним црквама,
нарочито владичин сто.
бематин-свеће Т. свеће израђене од неке меша-
вине парафина и стеарина.
Бембаша (тур. bend-basi главна брана) део Сара-
јева.
Бе-мол (итал. Be-moll) муз. звучање са основним
тоном b; супротно: Бе-дур.
бен (хебр. ben син) код семитских особних имена
ставља се пред име очево; нпр. Соломон бен
Давид = Соломон, Давидов син.
бена (тур. bon) будала, луда, глупан.
бенарес (инд. Benares) источноиндијска сребрна
тканина, брокат, названа no граду Бенаресу.
бенгал (енг. bengal) полусвилена тканина, му-
слин са пругама у више боја.
бенгали (енг. Bengal) ол. енглеске трупе у Инди-
ји које су биле састављене од урођеника.
бевгалска ватра позната ватрометна смеса ша-
литре и сумпора, гори лагано црвеним, жутим,
зеленим или белим пламеном.
бенгал страјп (енг. bengal stripe) шрг. муслин са
пругама у више боја.
бенд (енг. band) мањи инструментални састав,
оркестар.
бенди (енг. bandy) <л. игра на леду палицама и
тврдом лоптицом, претеча хокеја; игра се у
Скандинавији и СССР.
бенђелук (перс.-тур. bengilik, bencilik) 1. опојна
трава (напитак); 2. мађије, чини.
бене (лат. bene) добро, ваљано, лепо.
бене валете! (лат. bene valete) живели! будите
здраво!
беневевтава (no итал. кнежевини Benevento) вр-
ста латинског средњовековног писма; јавило
се (у другој половини VIII в.) у бенедиктин-
ском самостану у Монте Касину, одакле се
проширило најпре у кнежевини Беневенто, a
онда и no целој јужној Италији; то писмо je
из Италије прешло и у Далмацију, где се у
местимичној употреби задржало до XIVв.
беневоле лектор (лат. benevole lector) благона-
клони читаоче!
беневолентан 109
беневолентан (лат. benevolens) благонаклон, на-
клоњен, одан.
беневоленција (лат. benevolentia) благонакло-
ност, наклоњеност, милостивост.
беневреке, беневреци (алб. benevrek) уске сук-
нене чакшире.
бенедиктинер (фр. bćnedictin, нем. Benediktiner)
врста финог ликера (названа no томе што су
га најпре почели справљати калуђери једног
бенедиктинског манастира у Француској).
бенедиктинци вл. калуђерски ред св. Бенедикта
(480-543), основан у VI веку у Монте Касину.
бенедикција (лат. benedictio) у католичкој црк-
ви: благослов, благосиљање.
бенедикција апостолика (лат. benedictio aposto-
lica) апостолски благослов који папа, праве-
ћи знак крста, даје трипут годишње целом
католичком свету.
бенедиците (лат. benedicite) молитва пре обреда
у католичким манастирима; благосиљање,
благослов.
бенемерит (лат. bene meritus) врло заслужан
човек.
бенефактор (нлат. benefactor) добротвор, до-
брочинилац.
бенефакција (лат. benefactio) доброчинство, до-
бротворство, бенефиценција.
бенефис (фр. benefice) представа у корист неког
глумца.
бенефиција (лат. beneficium) добит; повласти-
ца; првенство.
бенефицијант (нлат. beneficians) доброчинилац,
добротвор.
бенефнцијар (нлат. beneficiarius) онај који при-
ма приход од неког бенефица, нпр. од неке
представе-кориснице; прималац прихода црк-
ве, уи. бенефицијат.
бенефицијат (нлат. beneficiatus) в. бенефицијар;
такође: ђак који прима стипендију, благоде-
јање, благодејанац.
бенефициј(ум) (лат. beneficium) в. бенефиција.
бензедрин фарм. сулфат амфетамина (Ampheta-
mini sulfas) бео и у води лако растворљив пра-
шак; уношењем у организам повећава ocehaj
сигурности, изазива појачан нагон за гово-
ром, жељу за радом и активностима; ствара
навику и изазива низ штетних последица no
организам.
бензин (нлат. bezoe) хем. течна и лако запаљива
смеша угљоводоника, добија се из нафте, рас-
твара се у алкохолу, служи као погонско гори-
во код експлозивних мотора и у хем. инду-
стрији.
бензол хем. течан, безбојан, ароматичан угљово-
доник, С 6 Нб, лако испарљив и запаљив, добија
се из катрана каменог угља.
бенигнитет (лат. benignitas) доброта, добродуш-
ност, дарежљивост; мед. безопасност, пролаз-
ност болести.
бен-мари (фр. bain-marie) кув. загревало водом,
посуда вруће воде у коју се стављају судови
са јелом да би се одржала топлота.
бентонит (no Fort Benton-u, САД) врста глине,
садржи више од 50% монтморилонита (в.);
берза
употребљава се при вађењу нафте, изради ка-
лупа за ливнице, челичане и др.
бентос (грч. bćntlos dubina) биол. животиње и биљ-
ке које живе на морском дну.
бенџо (енг. banjo) гитари сличан северноамерич-
ки црначки муз. инструмент са 5-7 цревних
жица; нарочиту улогу данас има у џез музици;
уп. бањо.
бење (фр. beignet) кув. уштипак, приганица,
крофна.
бењоар (фр. baignoire) 1. купалиште, купатило,
бања; а<и. ложе у партеру грађене у облику ка-
де, тј. спреда узане, a позади широке; 2. када
за купање.
беотски (грч. Boiotos) прил. из Беотије, тј. глу-
по, неспретно, тромо.
Беоћани (грч. Boiotos) становници старогрчке
покрајине Беотије које су стари сматрали
тромим и глупим људима; отуда: неспретња-
ковићи, глупаци.
берат (арап. barat) царско писмо или повеља KO-
JOM се неком дају нарочите повластице; цар-
ско писмо којим се неко поставља на неки
положај; писмо којим се давала егзекватура
европским дипломатским представницима у
Турској.
бераха (хебр. beracha) јеврејска молитва зах-
валница.
берберина (нлат. berberis) жута боја која се до-
бија из корена биљке жутике.
берберис (нлат. berberis vulgaris, арап. berbaris)
бош. жутика.
бергами (итал. bergamo) вл. зидни теписи изра-
ђени у италијанској покрајини Бергамо.
бергамота (итал. bergamotto, тур. begarmudi)
царска крушка, врста племенитих крушака
које су из Турске пренесене у Италију.
бергонизација мед. в. елекШрогимнастика.
берданка (енг. Berdan) пушка острагуша, назва-
на no проналазачу Американцу Бердану
(tl893), раније употребљавана у руској и
српској пешадији.
бере (фр. beret) плитка и округла француска
капа.
берекин (итал. birichino) распуштен дечак, де-
ран, мангуп.
берета, беретка (тал. berretta) в. бере.
бержера (фр- bergere) пастирка; широка, по-
стављена наслоњача; украс за главу; фиг.
љубазница, драгана.
бержерак (фр. Bergerac) врста финогфранцуског
вина, названа no истоименом департману на
Дордоњи.
бержерија (bergerie) тор за овце; овчарство; па-
стирска песма и игра.
берза (фр. bourse, итал. borsa нлат. bursa, кожа,
крзно; тулум за вино) место где се редовно
састаје пословни и трговачки свет ради закљу-
чивања послова, нарочито са меницима и хар-
тијама од вредности (ефектна берза), затим
са робом: житом, угљем и сл. (продуктна бер-
за); новчана пијаца, новчаник; берзијанци
људи који се баве берзанским пословима, ко-
ји тргују на берзи; берза рада има задатак да
берзански узансн 110
утиче на тржиште радне снаге тиме што усред-
сређује понуду и тражњу и, на тај начин, ути-
че на сузбијање беспослице; црна берза неза-
конита трговина новцем и робом, шверц; уп.
бурза.
берзански узанси шрг. месни обичаји које je
утврдила управа једне берзе, a који важе за
послове обављене на тој берзи.
берзеркери (норд. ber-serkr) мит. „они који се
појављују у кожи медведа". полумитске лич-
ности у Норвешкој и на Исланду, људи који,
када побесне, добију снагу за дванаест људи:
страховити јунак и његових дванаест синова
који су ишли у бој без оклопа, само у медве-
ђој кожи, и одликовали се у борби дивљим
бесом; фт. бесни, плаховити људи и ратници.
берзијанци (фр. bourse, нем. Bersianer) ПЛ. В. ПОД
берза.
берибери (инд. beri) мед. веома раширена крвна
болест у Сев. Африци, Аустралији и ист. Ин-
дији, која се јавља као последица храњења
само куваним пиринчем, који нема у себи ви-
тамина „бе"; главни joj je знак: потпуно ра-
суло у функционисању живчаног система које
се јавља у кочењу доњих делова тела и
слабљењу срца; = бели скорбут, беавитами-
ноза.
берил (грч. bgryllos) мин. хексагонални минерал,
непровидан, мутнозелене боје; племенити
берил je или дивне затворенозелене боје
(смарагд), или зеленкастоплаве (аквамарин).
берилиј(ум) (грч. beryllos, нлат. beryllium) хем.
елемент, атомска маса 9,02, редни број 4,
знак Be; бео метал који улази у састав бе-
рила.
берилнстика (грч. beryllos) гатање, прорицање
будућности из чаробног огледала (направље-
ног из берила).
берит-мила (хебр. berit савез, завет, mila од гла-
гола mal обрезати покожицу пениса) црквено-
-верски обред код Јевреја; увођење у завет
праоца Аврама, завет обрезања, обрезање.
берићет (арап. baraka, тур. bereket) 1. летина,
плод. род; 2. cpeha, напредак.
беркан (итал. barracano) густа и тешка тканина
од вуне, кострети или камиље длаке за превла-
чење намештаја.
берклнјум хем. трансурански елемент, произве-
ден вештачки у лабораторији Калифорниј-
ског универзитета у Берклију (Berkley), отуда
и назив; редни бр. 97, хем. знак Bk.
берковец (рус. бсрковец) мор. руска морнарска
мера од 10 пуда = 400 руских фунти =
163,805 kg.
беркшир (енг. berkshire) no енг. граду Беркширу
названа pača црних свиња, произведених
укрштањем сијамске, китајске и наполитан-
ске pace.
берленго (фр. berlingot) полу-берлина, лаке ка-
руце са два седишта, без предњег седишта; vfl.
бреленго.
берлнва (фр. berline) врста лаких кола са четири
седишта и са заваљеним арњевима; берлинска
кола.
бесје
берлингоца (итал. berlingare, berlingozza) итали-
јански народни плес.
берма (лат. firmare) кризма, црквени чин којим
се крштење потврђује миропомазањем; уо
бирма.
бермет (нем. Wermut) ароматично десертно ви-
но с пеленом, пелинковац; >Q. вермут.
бермуде (no Бермудским острвима) уске летње
панталоне до колена.
берна (фр. berne) мор. застава којом се морнари
позивају да се врате с копна на лађу; затегну-
то ћебе којим се неко баца у вис (стара фран-
цуска игра).
бернардивац (нем. Bernhardiner) pača паса изме-
ђу доге и овчарског пса, дуге длаке, црвене и
беле; употребљују се као путовође кроз снеж-
не мећаве и за спасавање путника настрада-
лих у снежним вејавицама.
бернардинци (no Светом Бернарду од Клервоа)
припадници католичког реда Св. Бернарда,
који je овај старешина манастира и писац
основао 1112.год.
бернескан (итал. bernesco) в. бернијескан. '
бернијескан (итал. Berni, bernesco) ћудљив, на-
стран (no начину писања итал. песника Берни-
ја, који je прерадио Бојардов еп „Заљубље-
ни Роландо"').
берсаљери (итал. bersaglieri) s.i. стрелци (врста
пешадије у итал. војсци, основана 1836).
берсеза (фр. berceuse) муз. успаванка.
берт-бродови (хол. beurt) ш. холандски поштан-
ско-трговачки бродови који врше редован са-
обраћај на одређеним линијама и имају по-
властицу за превожење путника и робе.
бертијонажа (фр. bertillonage) у криминалисти-
ци: утврђивање истоветности (идентифика-
ција) неке личности путем антропометријске
методе (назив no фр. антропологу Алфонсу
Бертијону, 1853-1914).
беруфсфербот (нем. Berufsverbot) забрана бав-
љења професијом, обично из политичких или
моралних разлога.
беса (фр. baisse) 1. трг. падање цена и курсева
државних папира, акција и других хартија од
вредности, као и робе која се котира на
берзи.
беса (алб.) 2. код Арнаута: тврда вера, тврда
реч; некоме дати бесу дати некоме тврду реч
да му се неће никакво зло догодити од онога
који je дао бесу.
бесар (фр. baisser) шрг. в. бесје.
бесеже (no фр. скраћ.: BCG од bacil Calmette-
-Guerin) вакцина против туберкулозе.
Бесемеров апарат апарат за произвођење чели-
ка и бакра.
Бесемерова метода поступак при прочишћава-
њу сировог гвожђа помоћу топлог ваздуха; в.
Бесемеров челик.
Бесемеров челик челик који се добија оксида-
цијом сировог гвожђа, назван no шведском хе-
мичару Хенрију Бесемеру (Henry Bessemer,
1813-1898).
бесје (фр. baissier) шрг. играч на берзи који шпе-
кулише падањем вредности берзанских арти-
кала; бесар.
бескомпромисан 111
бескомпромисан (лат. compromissum) који нс
прави компромисе, непопустљив, непомир-
љив.
бестија (лат. bestia) звер, животиња; грубо, див-
ље; нечовек, звер-човек.
бестијалност (лат. bestia) животињство, звер-
ство, зверска природа, скотство, скотско по-
нашање, нечовечност; скотолоштво.
бестијариј(ум) (нлат. bestiarium) књига са сли-
кама животиња, књига са причама из животињ-
ског света.
бестијаријус (лат. bestiarius) борац са зверови-
ма у арени (код старих Римљана).
бестселер (енг. best најбољи, seli продавати, тр-
говати) дело које у одређеној врсти постигне
највећи број продатих примерака.
бета (грч. beta) име другог слова грчке алфабете
(р = наша ,.б"); бета-зраци ф«з. врста радио-
активних зрака, потичу из атомског језгра ра-
диоактивних елемената у тзв. процесу бета-
-распада, a састављени су од бета-честица,
електрон или позитрон који излеће из атом-
ског језгра заједно с неутроном или антине-
утроном; уп. алфа-зраци, гама-зрици.
бета-блокатори мед. група лекова која блокира
бета-рецепторе; употребљавају се за лечење
повишеног крвног притиска и срчаних арит-
мија.
бета-гвожђе шехнол. стање у којем се налази гвож-
ђе при температури од 769 до 960°С; има кри-
сталну решетку алфа-гвожђа, али не показује
феромагнетне особине.
бета-рецептори мед. нарочита места у ћелијама
крвних судова, срца и других ткива, преко ко-
јих се преносе импулси и дејствују адреналин
и катехоламини.
бета-тест (грч. beta, енг. test) ших. један од пр-
вих групних тестова опште интелигенције, на-
мењен недовољно образованој групи испита-
ника.
бетатрон (грч. beta, бетатрон) физ. уређај за убр-
завање електрона ради постизања великих бр-
зина и енергија.
бетерфлај (енг. butterfly лептир) стил у прсном
пливању.
бетон (лат. bitumen, фр. beton) смеса од шљунка
и цемента која има својство, пошто се овла-
жи, да се стврдне као камен (у новијој грађе-
винској техници игра једну од најважнијих
услуга); армирани бетон када се у бетонску
смесу дода још и гвожђе, ради појачања; пред-
напрегнуши бетон армирани бетон претход-
но напрегнут на притисак затезањем челичне
арматуре (носивост му je већа од армираног).
бећар (перс. bl-kar без посла, тур. bekar) 1. не-
ожењен човек, нежења, момак; 2. лола, бек-
рија; мангуп; 3. најамни радник, надничар; 4.
ист. најамни војник.
бефел (нем. Befehl) заповест, наредба, налог.
бехаизам напредни правац у бабизму, који има
присталица и у Европи и Америци.
бехар (тур. behar пролеће, лист и цвет воћке)
цвет, нарочито цвет на воћкама.
бехемот (хебр. p-ehe-man водени биво) животи-
библиограф
ња описана у Књизи о Јову, можда хииоио-
там; фиг. све што je огромно.
бехика (грч. bex, bexos кашаљ) e.i. мед. средства,
лекови против кашља.
Бехтеревљева болест (morbus Bechterev, no py-
ском неурологу В.М. Бехтереву, 1857-1927),
обољење кичменог стуба и карлице које вре-
меном доводи до њихове потпуне укочености.
бецирк (лат. cirkus, нем. Bezirk) срез, кварт,
одељак.
беџ (енг. badge) значка, обележје, симбол; про-
изводна марка.
беша (тур. besa) мана, недостатак, грешка.
бешика (тур. besik) детиња колевка; мехур.
бешлија (тур. besh) 1. стражар; 2. припадник
плаћене коњице.
бештек (нем. Besteck) прибор за јело: нож. ви-
љушка, кашика, тањири и убрус.
би- (лат. bis) предметак у сложеницама који ка-
зује да се значење другог дела сложенице два-
пут јавља, нпр. биандрија, билупа итд.
биаигуларан (лат. angularis угловни, кутни) дво-
угли.
биандрија (лат. bi-, bis, грч. aner, andros муж)
законом забрањени брак једне жене са два му-
жа у исто време.
биануелан (лат. bi-, annus година, фр. biannuel)
који излази двапут годишше, нпр. часопис.
биартикуларан (лат. bi-, articulus зглоб) који
има два зглоба, двозглобан.
биархија (лат. bis, грч. arhe влада) двовлашће,
истовремено владање двојице владара у јед-
ној земљи; уа. диархија.
бибап (од имитирања бубња) стил у џезу око
1944. године, настао надметањем џез-група у
брзини и хармонији.
бибацитет (нлат. bibacitas) жеља (или: страст) за
пићем, склоност пићу.
бибере (лат. bibere) пити; бибере греко море
(лат. bibere graeco more) пити no грчком оби-
чају (тј. када се у чије здравље пије онолико
чаша колико његово име садржи слова или ко-
лико му се још жели година живота); бибере ад
нумерум (лат. bibere ad numerum) испити уз
здравицу одређен број чаша.
биберон (фр. biberon) пијанац, винџија; сисаљ-
ка, боца са цуцлом.
биби (фр. bibi) женски шешир са малим штитом;
мушки шешир са узаним ободом.
Библија (грч. biblfon књижица, књига, biblia
књижице, књиге) Свето писмо, књиге које са-
чињавају СШари (на хебрејском) и Нови за-
вет (на грчком); библијска археологија наука
која испитује начин уређења и живота, обича-
је, уметност и сл. оних народа који се у Би-
блији помињу.
библио- од грч. t6 biblion у значењу књижица,
књига.
библиогнозија (грч. biblion, gnosis познавање)
познавање књига, разумевање у књиге.
библиогност(а) (грч.) познавалац књига, онај
који се разуме у књиге.
библиограф (грч. biblion, gfaphč пишем) позна-
валац књига; писац (или: састављач) списка
књига једне струке.
библиографија
библиографнја (грч.) познавање књига, помоћ-
на наука која се бави што потпунијим сакуп-
љањем и описивањем штампаних дела или
једне научне области, или целокупне књижев-
ности једног народа; она може бити азбучна,
хронолошка или систематска; обично се са-
стоји у једноставном исписивању наслова де-
ла, a ређе доноси и критичке напомене.
библиокласт (грч. biblion књига. klžo разбијам)
непријатељ књиге, уништитељ, читалац који
у јавној библиотеци исеца листове или илу-
страције из књига.
библиолатрија (грч. biblion, Iatreia служба) пре-
терано и занесењачко поштовање Светог пи-
сма; слепо веровање свему што je написано
или штампано.
библиолнти (грч. biblion, lithos камен) Т. геол.
окаменотине лишћа; отисци лишћа на каме-
ну; рукописи које je Везув (вулкан) затрпао у
Херкулануму и Помпејима, na су добили ми-
нералан изглед.
библиологија (грч. bibliologia) наука о књизи и
књижарству уопште, познавање Светог писма
(Библије); наука о Светом писму; расправа о
разним издањима Библије.
библиоман (грч. biblion, mainesthai усхићивати
се) онај који страсно скупља књиге из чисто
спољних обзира. нпр. ради оригиналности
штампе, старости, реткости. техничке опре-
ме, њихове судбине итд.
библиоманија (грч. biblion. mania усхићење)
болесна страст за скупљањем књига из чисто
спољних обзира, књигољубље.
библиомантија (грч. biblion, manteia прорица-
н>е) прорицање из местЗ на која најпре падне
око кад се књига, нарочито Свето писмо, на-
сумце отвори.
библнопеја (грч. biblion, poićo чиним) вештина
састављања (или: писања) књига, списатељ-
ство; прављење (или: израда) књига.
библиопол (грч. bibliop6les) књижар, продавац
књига.
библиотаф (грч. biblion, tdphos гроб) „сахрањи-
вач књига", тј. онај који своје књиге нерадо
позајмљује.
библиотека (грч. bibliotheke збирка књига)
књижница, збирка књига.
библиотекар (грч.) књижничар, управник, руко-
валац библиотеком.
бнблнотекографија (грч. bibliotheke, graphč
описујем) описивање библиотека; наука о
уређењу библиотека.
библиотекономија (грч. bibliotheke, nomia) на-
ука о уређењу библиотека и управљању би-
блиотекама.
библиотерапија (грч. biblion, therapeia) псих. ко-
ришћење одређеног избора књига, за сваки
случај посебно, у терапијске сврхе.
бнблнофнл (фч. bibliophilos љубитељ књига)
онај који страсно скупља књиге због њихове
стварне, битне вредности за науку или пред-
мет који скупљача интересује; уп. библиоман.
бнблиофилија (грч. biblion, philia љубав) љубав
112 биденс
према књигама због њихове стварне вред-
ности.
бвблист(а) (нлат. biblista) познавалац Библије,
објашњавач Библије; онај који се држи само
Библије, без обзира на предање.
библистика (грч. biblion) стручно познавање
Светог писма; наука о Светом писму.
библицизам (грч.) правац у евангеличкој теоло-
гији који схвата Библију као no себи једин-
ствен откривени систем мисли или живота.
библицитет (грч.) неодступање од Светог писма
(у проповедима).
библо (фр. bibelot лепа стварчица) мали украсни
предмет.
бнброн (фр. biberon) в. биберон.
бива муз. јапански народни инструменат, сродан
лаути, са 4 жице, no којима се удара дрвеним
маљићем.
бивак (фр. bivouac) вој. пољски логор; становање
војске под малим шаторима.
бивалентан (нлат. bi-, valens који вреди, valere
вредети) хем. двовредан, од две вредности, ко-
ји има две вредности, назив за све оне елемен-
те код којих се један атом спаја са два атома
водоника, односно два атома другог неког јед-
новалентног елемента, или се замењује двама
атомима водоника, као нпр. кисеоник, сум-
пор, бакар, цинк, олово, железо и др.
бввер (енг. beaver) шрг. енглеска памучна мате-
рија, ткана као чоја (употребљава се за зим-
ске чакшире).
бивертин (енг. beaverteen) шрг. груб вунени
порхет.
бивијум (лат. bivium) место где се стичу два
пута, раскршће, раскрсница.
бигамија (лат. bis, грч. gSraos брак) двобрач-
ност, ступање у нов брак пре но што je први
разведен, двоженство. двомужиштво.
бигамист(а) (лат. грч.) човек који има две жене,
двоженац.
бигамисткиња (лат., грч.) жена која има два му-
жа, двомужица.
бигарисати (фр. bigarrer, нлат. bivariare) шара-
ти, ишарати, украсити шарама.
бигенеричан (лат. bis, genus род, bigener) дво-
сполан, који има два спола; уп. хермафро-
дитски.
биглисати (грч. biglač, biglizo) певати, извијати
мелодију (птице, нарочито славуји).
бнгот (фр. bigot) онај који слепо верује; бого-
мољац; онај који се прави да je строго рели-
гиозан. лицемер.
биготан (фр.) који претерује у побожности, вер-
ски затуцан; лицемеран.
биготерија (фр. bigoterie) верска затуцаност,
претерана побожност, богомољство; лицемер-
ство.
бнготизам (фр. bigotisme) тобожња светост, ли-
цемерство; богомољство.
биде (фр. bidet, итал. bidetto) суд за интимно
испирање жена; када у којој се купа седећи;
коњче, мали коњ.
биденс (лат. bi-dens) двозубац, двозубе виле,
двозубе рогуље.
бидермајер
бидермајер (нем. Biedermeier, Bieder добричи-
на) према псеудониму немачког песника Ај-
хрота, декоративни стил у примењеним умет-
ностима и сликарству прве половине XIX века,
карактеристичан no сентименталности и иде-
алима средње класе, стигао у наше крајеве
преко Аустрије.
бидуум (лат. biduum) време од два дана; рок од
два дана; инШра бидуум (лат. intra biduum) у
року од два дана.
бижу (фр. bijou) накит, украс, драгоценост, дра-
гуљ, драги камен.
бижутерија (фр. bijouterie) трговина драгоцено-
стима, златарска радња, јувелирска радња;
накит, драгоцености, драгуљи; јувелирска
роба.
бизам (нлат. bisaraum, хебр. besem) густ сок ја-
ка и пријатна мириса који се налази код не-
ких животиња, нарочито у мошкавца, у једној
кеси у близини чмара (употребљава се као ми-
рис, и као лек за јачање живаца); уп. мошус.
Бизант в. Византији.
бизаран (фр. bizarre) ћудљив, настран, особен;
чудноват, чудесан, необичан.
бизарност (фр. bizarrerie) чудност, необичност,
особеност; _vo. бизарност.
бизмут (лат. bismutum) хем. елемент атомске Ma-
ce 208,98, редни број 83, знак Bi; једињења
имају примену у индустрији стакла и медици-
ни; уп. визмут.
бизнис (енг. business) посао, трговачки nocao.
бизон (грч. bfsčn) зоол. дивљи биво, зубер (у
Европи); буфало, амерички дивљи биво.
бизоналан (лат. bi-, грч. zone појас, област) ко-
ји je подељен на две зоне.
бизоњо (итал. bisogno, фр. besoin) нужда, потре-
ба; ал бизоњо (итал. al bisogno) шрг. у случају
потребе (на меницама).
бијатлон (лат. bi двојак, grč. atlon борба) так-
мичарска дисциплина у скијању са елементи-
ма стрељаштва (пуцање из лежећег и стојећег
става).
бије (фр. billet) шрг. в. билет; бије a ордр (billet
a ordre) властита меница, меница која се ис-
плаћује само издаваоцу; бије о портер (billet
au porteur) признаница или меница која се
исплаћује доносиоцу; бије д'банк (billet de
banque) банкнота, новчаница.
бијеналан (лат. biennis) двогодишњи.
бијенале (лат. biennale) културна манифестаци-
ја која се одржава сваке друге године.
бијеналије (лат.) ел. бош. двогодишње биљке.
бијениј(ум) (лат. biennium) време од две го-
дине.
бијон (фр. billon) легура од сребра и бакра, али
са знатно више бакра, од које je ранијс пра-
вљен ситан новац; бакарни новац са нешто
сребра; сребрни новац без прописне количине
сребра.
бијонажа (фр. billonnage) недопуштена трговина
новцем мале вредности; кривотворење новца;
протурање лажног новца.
бикамеризам (лат. bi-, camera) дводомни систем
у уређењу државе.
113 билбоке
бикарбонат (нлат. bicarbonas) хем. карбонат са
два еквивалента угљене киселине према јед-
ном базном, нпр. бикарбонат соде.
биквадрат (лат. bi-quadratus) маш. четврти сте-
пен (четврта потенција) једне величине; бик-
вадратне једначине једначине четвртог сте-
пена; биквадратни корен четврти корен неке
величине.
бикефалан (лат. bis, грч. kephale глава) двогла-
ви; уп. бицефалан.
бикини (no острву Бикини у Тихом океану, на
коме су 1946. вршени опити атомском бом-
бом) врста дводелног женског купаћег кости-
ма чија je величина сведена на најмању
меру.
биконвексан (нлат. bi-convexus) ОПШ. двогубо
испупчен, испупчен с обе стране, нпр. бикон-
вексно сочиво.
биковјугиран (лат. bi-conjugatus) двоструко спа-
рен, двогубо спрегнут.
биконкаван (нлат. bi-concavus) паш. двогубо из-
дубљен, с обе стране издубљен, нпр. биконкав-
но сочиво.
бикорнан (лат. bi-cornis) зоол. дворог, са два pora.
биксин (нлат. bixa) хем. в. орлеан.
бил (енг. bili, фр. bille, нлат. billa, лат. bulla)
предлог, законски предлог (у Енглеској), ко-
ји се, тек пошто буде трипут прочитан и при-
мљен у оба дома, подноси краљу; такође: пи-
самце, цедуља, признаница, меница.
билабијал (лат. bi-, labium усна) грам. сугласник
који се изговара с обе усне, двоуснени суглас-
ник (б, п. м).
билабијалан (лат. bilabialis) грам. који се изгова-
ра уз учешће обеју усана, двоуснени (су-
гласник).
биланс (фр. bilan, итал. bilancio, лат. bi-lanx са
два таса) тр>. поређење прихода и расхода на
крају једног рачуна, завршни рачун о прихо-
дима и губицима који се изводи с времена на
време, обично крајем сваког месеца и сваке
године; фт. крајњи исход нечега; vs. салдира-
ње, салдо.
билансирати (лат. bilanx) шрг. извести завршни
рачун, извршити сравњење прихода и расхода
у трг. књигама; закључити неки nocao, изве-
сти закључак о свршеном послу.
биланца (нем. Bilanz) в. биланс.
билардирати (фр. billarder) на билијару: једним
ударцем таком лопту двапут додирнути; јед-
ним ударцем ударити две лопте; о коњу: изба-
цивати предње ноге напоље.
билатералан (лат. bis, latus страна, нлат. bilate-
ralis) двостран, обостран, управљен на супрот-
не стране, билатерални коншракт уговор
који обавезује обе уговарачке стране.
билатерализам скон. размена између две земље
при којој једна земља може девизе стечене
продајом робе у другој земљи користити само
за плаћање у тој земљи.
билбоке (фр. bilboquet) игра у којој се лопта
хвата на штап; фигурица од зовине сржи са
оловом на дну, тако да увек стоји усправно;
шии. ситни штампарски послови (карте, посет-
билд-ап
нице и сл.)'. дрвени прутић којим се меће
злато при позлаћивању.
билд-ап (енг. build up изградити, развити) поја-
чана реклама, пренаглашено оглашавање при
увођењу новог производа.
билдовати (нем. bilden образовати, уобличити)
гимнастицирати, развијати мишиће, култи-
висати телесну снагу и изглед.
билдуигс роман (нем. Bildungs образовање, ва-
спитање) роман о раним годинама и сазрева-
њу главног јунака.
бнлет (фр. billet) писамце, цедуља; шрг. призна-
ница; улазница; железничка (или: трамвајска)
карта; етикета.
бнлета (фр.) в. билет.
бнлетарница (фр. billet) благајна, место где се
издају карте, улазнице.
биливердин (лат. bilis жуч, фр. vert зелен) зелени
састојак жучи, жучно зеленило.
бнлиерав (лат. bilis, фр. biliaire) који се тиче
жучи, жучни.
билнјар (фр. billard) водоравна табла на четири
кратке ноге, превучена зеленом чојом, четвр-
таста и зарубљена, на којој две особе или
више њих играју лоптама од слонове кости
које ударају таковима (кеовима); игра на би-
лијару.
билијарда (фр. billiarde) хиљаду билиона.
билин (лат. bilis) хем. главни састојак жучи.
билннгвизам (лат. bilinguis двојезичан) в. би-
лингвитет.
билингвитет (лат. bis, lingua језик) двојезич-
ност; употреба двају језика у говору; фиг. при-
творност, препреденост, дволичност.
билиозан (лат. biliosus, bilis) жучан, пун жучи; жу-
тозелен; фиг. жустар, прек, напрасит, раздраж-
љив, мрзовољан.
билион (фр. billion) y СФРЈ, Немачкој, Ен-
глеској и СССР: милион милиона
(1,000.000.000.000); у Француској и САД: хи-
љаду милиона (1,000.000.000).
билирубин (лат. bilis, нлат. rubinus) хем. жучно
црвенило, црвена бојена материја жучи.
билис (лат. bilis) мед. жуч; фт. гнев, јед, љутина.
билифулвин (лат. bilis, ulvus, мркожут) хем. жучно
жутило, црвеножута бојена материја жучи.
билогија (лат. bi двапут, грч. lćgos говор, реч)
два књижевна дела једног писца која чине це-
лину.
бнлокација (лат. bi, locus место) истовремена
присутност на два места.
билтен (фр. bulletin) кратак, званичан дневни
извештај о догађају важном за широк круг
људи; у неким земљама гласачки листић; по-
тврда, признаница.
билупа (лат. bis, фр. loupe) ОПТ. лупа са два со-
чива.
билџ (енг. bilge) мор. равно дно у средини лађе,
доњи део лађе.
бнљур (ар. ballur кристал, лат. beryllus, грч. be-
ryllos берил) горски кристал; кристално
стакло.
бим (енг. beam зрак) 1. радио сигнал који се
преноси кроз узан коридор, a употребљава се
114 бнномизам
за навођење авиона у мраку, no ружном време-
ну и сл.; 2. узак сноп електрона какав се еми-
тује са катодне цеви електронског топа.
биман (лат. bis, manus, нлат. bimanus) дворук.
бимбаша (тур. binbasi) командант no европском
узору уређених трупа у Турској, заповедник
табора који je обично имао хиљаду војника;
мајор.
бимембричан (лат. bimembris) који има два уда;
са два члана. двочлан.
бимензан (лат. bimemsis) двомесечни.
бимензис (лат.) време од два месеца, двомесеч-
је; уп. биместер.
биместер (лат. bimestre, se. tempus) в. бимензис.
биместран (лат. bimestris) двомесечни.
биметал (лат. bis двапут. metallum) спој две ме-
талне траке са различитим температурним ко-
ефицијентима; користи се као прекидачки
елемент код температурних регулатора, елек-
тричних грејних, мерних и управљачких уре-
ђаја.
биметализам (лат. bis двапут, metallum) двојни
новчани систем једне земље, no којем злато и
сребро имају сталну и одређену вредност у
међусобном односу, и обоје служе као подлога
папирном новцу; непоШпуни или хроми биме-
Шализам онај код кога и златни и сребрни
новац важи као куповно и платежно средство с
тим што злато важи као основа и што се може
неограничено ковати, док je ковање сребрног
новца законом ограничено, супротно: мономе-
тализам,
бимодалав (нлат. bimodalis) који има два моду-
са, два начина деловања или постојања; који
има два облика.
бнн в. ибн.
бива (нем. Biihne) позорница; позориште.
биваран (лат. bini no два, binarius који садржи
два, од два) двојни, од два дела. који се састо-
ји од две јединице, двојединични; бинеран;
мат. који припада бројном систему чија je
основа 2; који има тачно две могућности; би-
нарна аритметика математички бројни си-
стем еквивалентан нашем децималном сиоте-
му, али који садржи само две бројке: 1 и 0. рач.
бинарни код систем кодирања у којем je сва-
ки податак представљен помоћу бигпова, тј. 1
иО.
бннда (нем. Binde) веза, врпца, повој, завој;
петља; уложак.
бинев-регулатор (нем. Biihne, нлат. regulator)
воз. апарат за удешавање светлости на позор-
ници и у позоришту.
биверав (лат. bini, фр. binaire) в. бинаран.
бивокл (фр. binoele) цвикер, наочари; доглед за
оба ока; мед. завој за оба ока.
бннокуларан (лат. bini, oculus око) са оба ока,
који je удешен за оба ока.
бнном (лат., bi-, грч. nomos закон) мат. величина
која се састоји из два дела, нпр. a ± b; поли-
ном од два члана, двочлани израз.
бивомизам (лат. грч.) фил. схваташе да постоје
две врсте законских односа: каузални (узроч-
ни) односи, на којима се оснивају природне
бинуб
појаве, и њима одговарајући закони на који-
ма се оснивају душевне (психичке) појаве.
бинуб (лат. binubus) човек који се двапут жени.
бињаџија (тур. binek јахаћи коњ) добар, вешт
јахач.
бињекташ (тур. binek tasi) велики камен који
служи коњанику да се лакше попне на коња.
бињиш (тур. binig) грађански велики огртач од
црвене чохе без украса, носила га je поглави-
то турска коњица, a и Срби.
био- (грч. bi'os) предметак у сложеницама са зна-
чењем: живот, животни.
биоаритметика (грч. bios живот, arithmetike) на-
ука која се бави срачунавањем просечног тра-
јања човечјег живота.
биоастронаутика (грч. bios живот, žstron звезда,
nautikos бродски) научна дисциплина која се
бави проучавањем утицаја путовања кроз
свемир на живе организме.
биобиблиографија (грч. bi'os, bibli'on књига,
graphia) списак дела и књига које се односе на
живот и рад неког човека (песника, филозофа,
владаоца и др.).
биобласти (грч. bi'os, blžste клица) ПЛ. биол. живот-
не јединице мање од ћелија живих бића, по-
следња седишта свих животних појава (ћелија
je, no учењу Алтмана, колонија биобласта);
уп. биофори.
биоген (грч. bi'os, genos порекло) бтл. овако je
назвао професор Макс Ферворн (1903) веома
компликована беланчевинаста тела која су
прави и главни носиоци живота: живот се састо-
ји у непрестаном распадању и обнављању тих
биогена.
биогенеза (грч. bios, genesis постанак, порекло,
рађање) развитак живота.
биогенетичан (грч. bi'os, genos) који се тиче раз-
витка живота; биогенешични закон закон no
коме je „онтогенеза или развој јединке крат-
ко и брзо, законима наслеђа и прилагођавања
условљено, понављање филогенезе или разво-
ја свих предака, који чине предачки ланац
дотичне јединке" (Хекл).
биогенија (грч.) историја развитка живота.
биогеографија (грч. bi'os, ge земља, graphia), на-
ука о географској распрострањености живих
бића; дели се у фиШогеографију (географију
биља), зоогеографију (географију животиња)
и аншропогеографију (географију човека).
биограф (грч. bi'os, grapho пишем) онај који
описује живот, животописац, писац биографи-
је; ОПТ. фотографски приказивач ствари и осо-
ба у кретању (кинемаШограф).
биографем (грч. bios живот, grafein описивати)
биографски податак који може бити од знача-
ја за тумачење уметничког или филозофског
дела.
биографија (грч. biographia) описивање (или:
опис) живота, животопис.
биографика (грч. bfos, grapho) вештина описива-
ња живота, вештина писања биографија.
биодинамика (грч. bi'os, dynamis сила) наука о
животним силама и животној делатности; up.
биодинамички.
115 биологист(а)
биоекологија (грч. bi'os живот, otkos кућа, logia
наука, вештина) наука о међусобним односима
између биљака и животиња и спољашње среди-
не у којој живе.
биоелектрични (грч. bi'os живот, elektron ћили-
бар) који се тиче електричних појава у орга-
низму биљака и животиња.
биоелектрогенеза (грч. bios живот, elektron
ћилибар, genesis порекло, извор) стварање
електрицитета у живим организмима.
биоенергетика (грч. bios, energeia) фил. енерге-
тика свега живога, свих животних процеса, зби-
вања.
биоенергија (грч. bios живот, energla делатност)
парапсихолошка појава према којој нека
људска бића имају посебну енергетску снагу
којом могу да појачају животне силе у другом
људском бићу.
биозофија (грч. bios, sophia) животна мудрост,
учење о практичној мудрости у животу; уа.
биософија.
биоинжињеринг (грч. bios, енг. engineering) в. ге-
петички инжињеринг.
биокатализатор (грч. bios живот, katalyen раства-
рати) биохсм. супстанца (нпр. ензим, елемент
итд.) која делује као биолошки катализатор,
тј. убрзава хемијску реакцију у организму a
да се при том сама не троши.
биокибернетика (грч. bios, kibernžč управљам,
крманим) део кибернетике који проучава то-
кове информација и системе регулације у жи-
вим организмима.
биоклиматика (грч. bios, t6 klima нагиб; предео
у погледу географског положаја) наука која
проучава утицаје атмосферских промена, раз-
них зракова на човечји организам и уопште
на све што живи.
биоклиматологија (грч. bios, klima, logia) наука
која проучава утицај климе на жива бића, као
и утицај живих бића, посебно биоценоза и ве-
гетације, на климу.
биолингвистика (грч. bios живот, лат. lingua је-
зик) изучавање говора и језика с обзиром на
њихове неурофизиолошке и др. биолошке
аспекте.
биолити (грч. bios, lithos камен) гепл. камење ко-
је je углавном постало од окамењених оста-
така животиња и биљака.
биолог (грч. biologos) научник који се бави про-
учавањем порекла и услова живота.
биологизам (грч. bios, logos) фи.1. правац у теори-
ји сазнања који сматра сазнавање као акт
одржања и унапређења живота, као средство у
борби за опстанак; она филозофија која на
појму „живота" хоће да изгради целокупни по-
глед на живот и свет; правац социологије који
поступа no биолошким аналогијама.
биологија (грч. biologi'a) наука о животу, нарочи-
то наука која се бави проучавањем органских
природних тела и појава које су за њих везане
(зоологија и ботаника); електро-биологија
наука о електричним условима живота биљака
и животиња.
биологист(а) (грч. bios, lćgos) ф,и. присталица
биологизма.
биолуминесценција
биолуминесценција ( ф ч . bios, нлат. luminescen-
tia хладно светљење) виол. појава хладног и
видљивог зрачења светлости код тзв. светле-
ћих организама из биљног (неке бактерије и
неке гљивице) и животињског (неке рибе и не-
ки инсекти, нпр. свитци) света; ова појава
бива услед оксидације луциферина помоћу
кисеоника из ваздуха.
биомагнетизам (грч. bios, mšgnes) магнетска си-
ла која се налази у органским бићима; up.
биомагнетски.
биомаитија (грч. bios, manteia прорицање) 1.
судсколекарско утврђивање. према извесним
знацима на телу, да ли се новорођенче родило
живо или мртво; 2. шарлатанско предсказива-
н>е трајања живота на основу куцања била,
црта на длану и других неких симптома.
бномаса (грч. bios живот, лат. massa) укупна маса
живих организама у једној животној заједници
у одређеном тренутку, изражена или тежином
организама no јединици површине или запре-
мином организама no јединици запремине
станишта.
бноматематика (грч. bios живот, mathema знање)
нова наука у којој се математика користи у
биологији и медицини,
биометеорологија (грч. bios, metćoron, logia)
наука о односима живих организама и времен-
ских прилика.
биометрија (грч. bios, metria) грана биологије
којој je циљ да математички израчуна и одре-
ди разне животне појаве, нарочито појаве на-
слеђа; у ширем смислу: проучавање и мерење
животних способности човека, тј. његових фи-
зичких и психичких особина.
биомеханика (грч. bios, mechanike) наука о ме-
ханичким процесима на живим бићима и у
њима.
биоморфан ( ф ч . bios живот, morphe облик) у
ликовној уметности, облик који подсећа на
живи организам али не представља ниједну по-
стојећу врсту.
бионегативан (грч. bios, лат. negare одрицати)
који je неправилан и неповољан no живот и
животне функције или no потомство (наказе,
поремећаји у развитку, неповољне варијаци-
је духовних способности и све што je изрази-
то болесно или болешљиво).
бионика (скраћ. од биологија - електроника -
техника) нова научна дисциплина, настала у
+ XX веку, која се бави проучавањем грађе и
r .функције биолошких система и њихових са-
>• ставних елемената ради примене добивених
i знања у техници, односно ради усавршавања
ч постојећих и стварања нових техничких сред-
и става и система - нових машина, прибора, апа-
рата, грађевинских објеката - чије основне
. особине треба да буду што приближније основ-
ним особинама живих система.
биономија (грч. bios, nomos закон) наука о зако-
нима који владају животом.
бионти (грч. bios, t6 on, tu ontos постојеће en-
he) a.1. био.}. овако je назвао 1866. нем. природ-
,-, њак Ернст Хекл физиолошке јединке које су
већином састављене од морфолошких једин-
116 биотелеметрија
ки и Koje представљаЈу Јединствено живо
биће.
биоонтологија (грч. bios, on, ontos, logia) наука
o живим бићима.
биоплазма (грч. bios живот, plasma творевина)
жива материја, протоплазма.
биополимери (грч. bios живот, poly много, више,
meros део) в. нуклеинске киселине.
биопснја (грч. bios, oržč видим) мед. начин кли-
ничког испитивања узимањем, оперативним
путем, делића неког органа са живог човека
кад се сумња на какав тумор (рак, сарком).
биопсихизам (грч. bios, psyche душа) фи,л. прет-
поставка да све животне појаве имају своје
психичке процесе; уп. панпсихизам.
биопсихологија (грч. bios, psyche, logia) фил. в,
психобиологија. i-:•:•'>.:
биорнзатор (грч.) в. биоризација.
биорнзација (грч. bios) 1912. год. пронађени ме-
тод стерилизовања млека тако да задржи и no-
ćne карактер сировог млека: веома брзо загре-
вање млека до 75° и нагло расхлађивање по-
моћу нарочитог апарата, биоризатора.
биоритам (грч. bios живот, rhythmos одмерено
кретање) урођени ритам извесних биолошких
процеса у организмима; код људи може да се
прати у сразмерно дугим (22 до 28 дана) циклу-
сима a испољава се у њиховом емоционалном,
интелектуалном и физичком понашању.
биосателит (грч. bios живот, лат. satelles прати-
лац) асшрон. космичка летилица са живим opra-
низмима (бактерије. биљке, животиње, ткива)
на којима се за време летења проучава утицај
промењених животних услова у космосу.
биосинтеза (грч. bios, synthesis састављање)
стварање органских хемијских једињења у
ћелијама живих организама; основни облик je
фотосинтеза.
бноскоп (грч. bios, skopeln гледати) апарат који
показује живе слике. тј. слике ствари и бића
које се крећу као да су живе; дворана у којој
се приказују такве слике (филмови).
биоскопија (грч.) испитивање да ли једно тело
има способности за живот; испитивање да ли je
у неком телу било живота; електрична био-
скопија утврђивање смрти помоћу електрич-
не струје.
биософија (грч. bios. sophia) в. биозофија.
биосоциологија (грч. bios, лат. socius друг, грч.
logia) део социологије који проучава друштве-
ни значај дужине човечјег живота, размножа-
вања итд., a човека, члана друштвене зајед-
нице. као анимално биће.
биостатнка (грч. bios, statike) наука о здравстве-
ном стању и просечном трајању живота људи
који живе под извесним околностима, нпр. ста-
новника неког града, неке области, државе
итд.
биосфера (грч. bios, sphaira лопта) целокупан
простор на нашој планети који je насељен
живим бићима, животни простор (обухвата:
атмосферу, лигпосферу и хидросферу, јер жи-
вих бића има и у ваздуху, и у земљи, и у води).
биотелеметрија (грч. bios жквот, tele на даљину,
биотехника
metn'a мерење) мед. праћење и мерење основ-
них животних функција код човека или живо-
тиња на удаљености (нпр. праћење здравстве-
ног стања пилота или космонаута).
биотехника (грч. bios, technike) део технике ко-
ји се тиче живих бића и живота уопште: насле-
t>a, прилагођавања, механике развитка, прак-
тичне еугенике и медицине.
биотехнологија (грч. bi'os, techne, logia) проуча-
вање и примена животне делатности најмањих
животињских и биљних бића (микроорганиза-
ма) на технолошке процесе, нпр. организама
који изазивају врење итд.
биотика (грч. bios) практично учење о животу.
биотип (грч. bi'os, typos) чист тип, чиста pača,
животиње и биљке које потичу од једне једи-
не јединке и показују уједначене и постојане
одлике.
биотип мин. хексагонални или магнезијин лискун
(назван no француском научнику Biot-y).
биотичан (грч. bios) који се тиче живота, жи-
вотни.
биотомија (грч. bios, temno сечем) наука о раш-
члањивању, разуђивању живих тела; наука о
стању у којем се тело налази у разна доба
живота.
биотоп (грч. bios, topos место) место живљења
једне животне заједнице (биоценозе).
биофеноменологија (грч. bi'os, ta phainomena
појаве, logia) наука о животним појавама.
биофидбек (грч. bi'os живот, енг. feedback по-
вратна спрега, реакција) техника успостав-
љања контроле над извесним емоционалним
стањима (нпр. анксиозност, депресија) ауШо-
тренингом, уз помоћ електронских уређаја,
да би се измениле аутономне телесне функци-
је (рад срца, крвни притисак и сл.).
биофизика (грч. bios, physis) део биологије који
се бави стварним међусобним односима живих
бића; део физиологије који се служи физич-
ким методама у испитивању животних појава.
биофон (грч. bios, phone глас) апарат за прика-
зивање фотографских слика које у исто вре-
ме и говоре или певају.
б и о ф о р и ( г р ч . bi'os, phorĆS КОЈИ НОСИ) пл. Сптл.
носиоци живота, биобласти.
биохемија (грч. bios, chemeia) део физиологије,
наука о хемијском саставу живих бића и о
хемијским процесима у здравом и болесном
организму.
биоценоза (грч. bios, koinos заједнички) животна
• заједница, скуп живих бића која живе у једном
одређеном делу „животног простора" (био-
шопа).
биоценологија (грч. bios, koinos заједнички, lo-
gia наука) в. биоценоШика.
биоценотика (грч.) наука која се бави проучава-
њем биоценоза, део екологије.
биоцентрично посматрање (грч. bios, лат. cen-
trum средиште) фил. једнострано посматрање
природе и њеног развитка, посматрање при-
роде само са становишта човечјег живота и
његових вредности.
биочип (грч. bios живот, енг. chip ивер, цепка,
117 бирократизација
парченце) чип направљен од органске матери-
је уместо од силикона.
бипартиција (нлат. bipartitio) дељење на пола,
половљење, раздвојење.
бипед (лат. bis, pes нога, bi-pes) двоножна живо-
тиња, двоножац.
бипедалан (лат. bipedalis) дуг или широк две cro-
ne, двостопни.
бипер (енг. beeper) 1. уређај који емитује пери-
одични звучни сигнал, обично као знак да се у
неком сложенијем уређају одвија одређени
процес, нпр. снимање телефонског разговора,
снимање у радио или ТВ студију и сл.; 2. уре-
ђај који емитује сигнале за радио-контролу
летелице без пилота.
биплан (лат. bis, planum раван, равна површина)
ami's. летелица (или: аероплан) са двема равним
или главним подржним површинама, од којих
je једна изнад друге.
биполаран (лат. bis, polus стожер) двополан, са
два супротна пола.
бира (фр. burat) ш/и. врста полусвилене, полуву-
нене тканине.
бираго вој. врста лаких пољских мостова, названа
no проналазачу, аустријском инжињеријском
официру, Карлу Бириго (1792-1845).
бирај (фр. burail) mPi. глатка или кеплована no--
лусвилена тканина са памуком, вуном или ко-
стрети.
биратина (фр. buratine) шрг. врста пуплина од
фине свиле и вуне.
биргер в. пургер.
биргермајстер (нем. Biirger-Meister) градона-
челник, председник општине, председник мес-
ног одбора.
Биргерова болест в. Винивартер-Бургерова бо-
лест.
бирема (лат. biremis) чамац са два весла; антич-
ка ратна лађа са два реда весала који су стаја-
ли један над другим.
бирен (фр. burin, итал. burino) бакрорезачка ре-
заљка, вајалица, длето; бакрорезац; ба-
крорез.
бирета (фр. burette) хем. стаклена цев са лестви-
цом, скалом (употребљава се за мерење малих
количина течности, нарочито у аналитичкој
хемији).
бирземан (тур. bir-zeman) старо време, давнина.
бирлинг (енг. birl окретати балван) такмичење у
којем два противника, стојећи на балвану у
брзој реци, покушавају окретањем балвана
ногама да један другог збаце у воду (на северу
Сједињених Држава).
биро (фр. bureau, итал. burato) писаћи сто;
канцеларија; писарница; надлештво; одеље-
ње; канцеларијско особље.
бирократ(а) (фр- bureaucrate) службеник који je
у дужности строг, крут и надмен; службеник
који мисли да се све решава само за канцела-
ријским столом.
бирократизација (фр. bureau, грч. krateo јак
сам) увођење или јачање државне администра-
ције у све поре друштвеног живота, што огра-
ничава грађанске слободе и привредни развој.
бнрократија
бнрократија (фр. грч.) тесногруда влада чинов-
ништва за зеленим столом, која исправност
форме претпоставља стварној целисходности
у општењу са странкама; укоченост, цепи-
длачност и тесногрудност у званичној дужно-
сти; систем управљања у коме власт држи чи-
новништво не водећи рачуна о стварним инте-
ресима маса; бирократизам.
бироманија (фр. bureau, грч. mania) жеља (или:
тежња, навика) да се сви управни послови уре-
де у канцеларијском, тј. претежно формали-
стичком духу.
биротехника (фр. bureau, грч. tćchne уметност,
вештина) скуп метода, правила, прибора и
апарата за обављање канцеларијских по-
слова.
бирош (мађ. biros) говедар.
бнртија (нем. Wirtshaus) в. бирцус.
бнрцус (нем. Wirtshaus) крчма. гостионица; бир-
Шија,
бис (лат. bis) двапут; муз. no други пут, још је-
данпут, поново.
бисаге (фр. bissac) \u. двострука торба (у Лици);
торба на седлу.
бис дат квн цито дат (лат. bis dat qui cito dat)
двапут даје ко брзо даје.
бисегмент (лат. bis, segmentum одсечак) маш. по-
ловина, као одсечак једне линије или повр-
шине.
бисегментабилан (лат. bis, segmentum) маш. који
се може поделити на двоје, половљив.
бисегментација (лат.) маш. дељење на половине
или на два (обично једнака) одсечка, поло-
вљен>е.
бисексан (лат. bis, sexus спол) в. бигенеричан.
бисекстнлан (лат. bisextilis) престугши, са јед-
ним преступним даном; бисекстилна година
преступна година (са 366 дана); уп. бисекстус.
бисекстус (лат. bisextus) преступни дан тј. онај
дан који се сваке четврте године, после
28. фебруара, домеће.
бисексуалан (лат. bis, sexus спол) који има оба
спола, двосполан, хермафродитски,
бисектриса (лат. bissectrix надвоје сече) маш.
права или полуправа која полази из темена
угла и дели ra на два једнака дела; симетрала
угла.
бисекција (лат. bis, sectio) дељење на два (обич-
но једнака) дела, половљење.
бисеријалан (лат. bi-, series ред, низ) који има
два реда. у два низа, дворедан, двонизан.
бисилабичан (лат. bis, грч. syllabe слог) грам. дво-
сложан, од два слога.
бисквнт (фр. biscuit, итал. biscotto, лат. bis сос-
tus двапут печен, двапут куван) двопек, пекси-
мит; шећерни двопек; двапут печен порцулан
без глазуре.
бискотен (фр. biscotin, итал. biscottino) мали,
округао колачић, округао двопек.
бвскрома (итал. biscroma) муз. тридесет други
деоједне ноте.
бискуп (грч. episkopos надзорник, чувар) од II
века: председник презвитерског колегија ка-
толичке цркве, доцније: старешина дијецезе
118 битумен
(бискуиије); no римокатоличком учењу би-
скуп je наследник апостола.
бискупија (грч. episkopfa) в. под бискуп.
бисолит (грч. byssos памук, lithos камен) мт. са
азбестом сродан минерал свиласта сјаја.
биста (фр. buste, итал. busto, нем. Brust) попрс-
је, нарочито кип који представља главу и гор-
њи део груди.
бистрирати (фр. bistrer) сликати (или: бојити,
обојити) чађавом акварелном бојом.
бистро (фр. bistrot) трговац вином; крчма; бифе.
бвстури (фр. bistouri, итал. bistori) tup. нож са
покретним сечивом које се може затворити,
обично дуг 7-8 cm.
бисус (грч. byssos памук) веома фина и скупоце-
на памучна или ланена тканина старих народа,
нарочито Египћана.
бит 1. (скр. од енг. binary digit) бинарна бројка.
цифра (1 или 0) помоћу које се у бинарном
бројном систему представља ма који број;
најмања јединица информације која може да
се унесе у рачунар и њему прикључене уре-
ђаје; vs. бинаран.
бит 2. (енг. beat ударац) у енглеској музичкој
терминологији, метричка јединица такта; у
џез музици бит означава стално, равномерно
пулсирање увек једнако наглашених метрич-
ких јединица; бит je увек паран, a изводе га
удараљке.
бит (енг. bit) 3. ситан североамерички новац од 5
пенса.
бнтва (итал. bitta) брод. стубић на пристанишној
обали или на прамцу брода који служи за при-
везивање бродова.
битеизам (лат. bis, грч. theos бог) веровање у
два бога, двобоштво.
Битлси (енг. The Beatles) муз. енглески вокално-
-инструментални ансамбл (од четири члана)
из Ливерпула, који je својим нарочитим
извођењем поп-музике и својим спољашњим
изгледом (дуга коса, особен начин одевања)
задобио симпатије омладине широм света;
фиг. (битлси) чупавци, младићи с дугом и не-
уредном косом.
бит-музика (енг. beat ударац) врста забавне му-
зике у којој je бит ритам један од важних
елемената афроамеричког фолклора и џез му-
зике.
битник (енг. beatnik) 1. припадник америчке
књижевне групе Beat generation (A. Гинзберг,
Џ.Керуак). која иступа против конвенција
граћанског друштва; 2. лице склоно неуобича-
јеном понашању и одевању.
битометрија (грч. bvthos дубина, metron) мере-
ње дубине (помоћу виска или прорачуна-
вањем).
битовалност (лат. bis двапут, грч. tćnos глас),
муз. истовремено звучање два различита тона-
литета (нпр. це-дур и Е-дур).
битумен (лат. bitumen земљана смола) име из-
весних запаљивих твари које се јављају у зе-
мљи, нарочито угљоводоничних материја смо-
ласта мириса, нпр. петролеј. нафта, асфалт и
сл.
битуминизација 119
битуминизација (лат.) претварање у земљану
смолу, у асфалт.
битуминозан (лат. bituminosus) сличан земљаној
смоли, који садржи у себи земљану смолу.
бифе (фр. buffet, итал. buffetto) тезга у крчми,
сто no железничким станицама, у биоскопима
или на забавама на којем стоје разна јела и
пића; орман за стоно посуђе, орман са сребр-
нином; радњица са јелом и пићем без столо-
ва, крчмица.
биферан (лат. bifer) бош. двородан, који двапут
годишње носи плод или цвета.
бифиларан (лат. bis, filum нит, конац) двонитан,
који виси о два конца (код физичких апа-
рата).
бифлати (нем. biiffeln) учити напамет, бубати;
бифлер (нем. Biiffler) бубалица.
бифлоран (лат. bis, flos, floris цвет) бош. са два
цвета, који има два цвета.
бифлуенција (лат. bifluere) рачвање реке.
бифоличан (лат. bis, folium лист) бош. дволист.
биформитет (нлат. biformitas) двообличност,
дволичност.
бифтек (енг. beefsteak) куе. парче говеђег меса
од полеђине (слатке печенице), у дебљини од
4cm, пржено упола на јакој ватри.
бифти (енг. beef-tea) врло јака чорба од исецка-
не говедине.
бифуркација (нлат. bifurcatio) рачвање, грана-
ње или цепање на двоје, дељење на два крака,
нпр. реке.
бихејвиоризам (енг. behaviour владање, пона-
шање) кованица америчког психолога Џона
Вотсона (1878-1958), којом je названо психо-
лошко учење засновано на претпоставци да се
једино помоћу посматрања људског понаша-
ња може доћи до ваљаних података о душев-
ним стањима и процесима. Kao врста научног
приступа, касније стекао присталице у другим
наукама (у социологији, антропологији, лин-
гвистици итд.) које настоје да утврде сталне
обрасце и правила друштвеног, језичког и др.
понашања; бихевиоризам.
бихер-шранк (нем. Bilcherschrank) орман за
књиге.
бихроматичан (лат. bis, грч. chroma боја) двобо-
јан, од две боје; бихромашични хармонијум
справа за постизавање четвртине тонова код
клавирског распореда дирки.
бицарија (итал. bizzarria) муз. брз скок из једне
врсте тона у другу.
бицепс (лат. biceps) који има две главе, два лица
(надимак римског бога Јануса); аниш. двоглави
ручни мишић.
бицефалан (лат. bi-, грч. kephale глава) в. бике-
фалан.
бицикл (енг.-фр. bicycle, лат. bis, cyclus круг)
точак, велосипед.
бициниј(ум) (лат. bicintum, bis, canere певати)
муз. композиција за два гласа.
бишоф (нем. Bischof бискуп) пиће од црног ви-
на, поморанџине коре и сока, цимета, каран-
филића и шећера.
бјанко (итал. bianco бело, белина) шрг. празно,
бластоцистис
Tj. непопуњено место на меници или пуномо-
ћи; бјанко мепица чиста, непопуњена меница
(само са потписом); уп. бланко.
бјути-бизнис (енг. beauty bussiness индустрија
лепоте) заједно узете мода, козметика, женска
штампа и манекенска професија.
блади мери (енг. Bloody Mary) пиће које се
добија мешањем вотке и сока од парадајза.
блазираност (фр. blase) отупелост, засићеност,
неосетљивост, преживелост.
блазон (фр. blason) грб; наука о грбовима, хе-
ралдика.
бламажа (фр. blamage) срамота, брука, рћав глас;
укор, прекор; куђење.
бламирати (фр. blamer) осрамотити, обрукати,
изнети на рђав глас; корити; кудити, покуди-
ти, грдити.
бланк (енг. blank) део радио или ТВ траке на
којем ништа није снимљено, бео je и служи у
монтажи за обележавање почетка или краја
емисије.
бланкет (фр. blanc бео) неисписано овлашћење,
пуномоћ само са потписом; чист формулар,
образац признанице или овлашћења (пре но
што се испуни).
бланко в. бјанко; бланко-кредит отворен кре-
дит заснован на личном поверењу, кредит без
покрића; бланко-акцепт примаше менице на
којој нису исписани сума и рок плаћања;
бланко-овлашћење неограничено овлашћење;
бланко-трговање привидно, тобожње тргова-
ње ради шпекулације разликом у ценама;
бланко-меница чиста (или: непопуњена) ме-
ница.
бланш (фр. blanche) бео, чист, неисписан; карт
бланш (фр. carte blanche) чиста бела неиспи-
сана карта, хартија, тј. неограничено пуно-
моћство, потпуна слобода рада, потпуно
одрешене руке; врста шампањца.
бланше (фр. blanchet) апотекарско цедило од
белог сукна, сукно за филтрирање.
бланширати (фр. blanchir избељивати) у кули-
нарству: нагло прокувати, попарити, ошу-
рити.
бластем (грч. blastemia) бош. клица, младица; фи-
зиол. течност из које постају чвршћи састој-
ци у организму.
бластема (грч. blastema) бчол. група ћелија од
које се развија нова организована структура
или организам.
бластодерм (грч. blastos клица, изданак, derma
кожа) бш>л. кожицазаметног мехура, бластуле.
бластозоид (грч. blastos, eldos вид, облик) биол.
животињска јединка која настаје бесполним
или вегетативним размножавањем (деобом,
пупљењем).
бластомере (грч. blastćs, meros део) бшл. ћелије
које настају од оплођене јајне ћелије у току
периода браздања.
бластомикоза (грч. blastos, mykes гљива) мед.
акутно и хронично обољење коже изазвано на-
рочитим гљивицама (blastomycetes).
бластоцистис (грч. blastos, kystis мехур) физиил.
заметни мехурић.
бластула 120
бластула (грч. blastos, нлат. blastula) фшиол. за-
метни мехур.
бласфеман (грч. blasphemos) богохулан, обесве-
тилачки, погрдан.
бласфемија (грч. blasphemfa) погрда, хуљење,
псовка, грдња; богохуљење, хуљење на бога,
обесвећивање.
блејзер (енг. blazer) лак мушки или женски сако.
блеквуд (енг. blackwood) црно абоносово дрво
на Мадагаскару.
блена (грч. blćnna) мед. слуз; лучење слузаве теч-
ности.
бленаденитис (грч. blenna, aden жлезда) мед. запа-
љење слузокожних жлезда.
бленда (нем. Blende) арх. део додан зиду са спо-
љашње стране; удубљење у зиду са сводом;
слепи прозор. слепа врата; шпански зид; <лт.
мали отвор на фотографском апарату помоћу
кога се отвор објектива може смањити и пове-
ћати, према потреби, ради одстрањења свет-
лости са стране; мин. сулфид цинка.
бленемеза (грч. blćnna слуз, emćo повраћам)
мед. повраћање слузи.
бленентерија (грч. blenna, enteron утроба) мед.
слузни пролив, слузна срдобоља.
бленометритис (грч. bićima, mćtra материца)
мед. запаљење материце са лучењем слузи.
бленорагија (грч. blenna, rcgnymi избијам, про-
цурим) мед. капавац, капавица.
бленореа (грч. blenna, rheo течем) мед. лучење
слузавогнојне течности из неког органа (нпр.
очију, сполних органа и др.)-
бленотореа (грч. blćnna, us, ген. otćs ухо, rhćo
цурим) мед. цурење из ушију.
бленофталмија (грч. bl'ćnna, ophthalmos око)
мед. запаљење везнице очних капака.
бленурија (грч. blćnna, пгоп мокраћа) мед. слу-
заво мокрење.
блестризам (грч. blčstrfz6 бацакам, бацам тамо-
-амо) мед. немир код тешких болесника, превр-
тање, бацакање.
блесура (фр. blessure) озледа, повреда, особито
у спорту; ар. блесиран.
блеф (енг. bluff) измишљотина којом се хоће да
се некоме баци прашина у очи na да се тиме
лакше престраши, превари, завара, обмане;
застрашивање, обмањивање, обмана, бацање
прашине у очи.
блефараденитнс (грч. blćpharon очни капак,
aden жлезда) мед. запаљење жлезда очних ка-
пака.
блефаризам (грч. blćpharon очни капак) мед.
жмиркање, трептање.
блефаритис (грч.) мед. запаљење очних капака.
блефароптоза (грч. blćpharon, ptosis пад) мед.
спаднутост очних капака.
блефароспазмус (грч. blćpharon, spasmos грч)
мед. грч очних капака.
блефаротомија (грч. blćpharon, tome сечење,
резање) мед. засецање спољњег угла очног
капка.
блефарофимоза (грч. blćpharon, phi'mčsis суже-
ње) мед. суженост очних отвора.
блефарофталмнја (грч. blćpharon, ophtalmos
блокажа
OKO) мед. запаљење ивица и везница очних ка-
пака.
блефирати (енг. bluff) плашити, заплашити, sa-
pa™, заваравати, обмањивати; претварати се,
правити се, хвалисати се; збуњивати размет-
љивом рекламом, хватати на збуњивање, ба-
цати неком прашину у очи у циљу обмањи-
вања.
блех (нем. Blech) лим; код нас уобичајено плех.
блиета (фр. bluette) варница, искра; фиг. искрица
духа, досетчица, духовита ситница; мали позо-
ришни комад пун досетака, поза; уа. фарса.
блиндажа (фр. blindage) форш. заштићивање од
зрна (пројектила); ојачавање рова, шанца
гредама; оклоп (на ратној лађи, чамцу, ауто-
мобилу, авиону); оклопљивање, облагање че-
личним плочама.
блиндирати (фр. blinder) форт. осигурати од зр-
на, ојачати ров, шанац гредама; челиком или
гвожђем оклопити (ратну лађу, чамац, аутомо-
бил, авион).
блинкер (нем. blink светлуцав) рибица са уди-
цом, направљена од метала, пластичне масе
или дрвета, служи као мамац за веће рибе;
коњски наочњаци; милицијски улични теле-
фон са светлосним сигналом; семафор.
блињи (рус.) ПЛ. руски колачи, слични палачин-
кама, од финог пшеничног брашна, пржени у
путеру и премазани кавијаром и др.
блистер (енг. blister клобук, мехур) авиј. купола-
сти испуст од прозрачног пластичног матери-
јала у телу авиона, служи за размештај наору-
жања и нишанских справа; мор. бочни простори
на великим ратним бродовима, непропустиви
за воду, намењени за противторпедну и про-
тивминску заштиту.
блиц (нем. Blitz муња) в. флеш.
блицкриг (нем. Blitzkrieg) вој. муњевити рат тј.
рат који се води муњевитом брзином и сили-
ном, и због тога треба да се врло брзо заврши
потпуним поразом непријатеља.
блок (фр. bloc) савез држава или разних странака
из тактичких разлога; скуп кућа или улица
које чине неку целину; потврда о плаћању
неке робе; наслага листова хартије који се
могу откидати; велики комад (метала, мерме-
ра и сл.); свеска за писање или цртање; пањ,
громада; ™. скуп играча који стојећи један
уз другог, спречавају неку акцију; паа. осе-
haj скучености, обузетост само једном поја-
вом; шехн. важан део машине, средишњи део
мотора са унутрашњим сагоревањем; шип. вр-
ста слова код којих су све црте исте дебљине;
у ТВ: неколико прилога скупљених у идејну
целину; геол. велики одломак стене; ан блок
(en bloc) навелико. уцело.
блокада (фр. blocus. итал. bloccata) вој. опсада;
војна, политичка или економска изолација
ради притиска на противничку силу; мед. назив
за инјекцију која изазива неосетљивост.
блокажа (фр. blocage) одломци камења или опе-
ке за попуњавање празнина у зидовима; шип.
слагање изврнутим словима ради попуњавања
редова или ради доцније замене правим сло-
вима.
блокеј 121
блокеј (итал. bloccata опкољена) метална избу-
шена плочица која се закива на врхове и пот-
петице обуће ради заштите ђонова од брзог
хабања.
блокирати (фр.) вој. затворити неку луку или
обалу ратним бродовима и на тај начин спре-
чити сваки увоз и извоз (животних намирница,
војске, муниције и сл.); трупама затворити
приступ неком граду; затворити скретницу; у
билијару: јаким ударцем лопту отерати у ру-
пу у углу; грађ. испунити шупљину каменчићи-
ма и комадима цигле; тив. слагати изврнутим
словима ради доцније замене правим.
блокфлаута (нем. Blockflote) муз. дрвени дувачки
инструмент једноставне конструкције, сли-
чан свирали.
блокхауз (нем. Blockhaus) вој. кулица, караула,
тврђавица (обично на планинским превојима
и границама); затвор, хапсана.
бломба (фр. plomb) погрешно, треба: пломба.
бломбирати (фр. plomber) погрешно, треба:
пломбирапхи.
блонд (фр. blond, итал. biondo) плав, отворене
боје, жућкаст; светао, нпр. пиво.
блонда (фр. blonde) чипка од сирове свиле, на-
звана због жућкастог сјаја.
блондин (фр. blondin) плавушан, младић плаве
косе; фиг. кицош, удварач женама.
блондина (фр. blondine) девојка или жена плаве
косе, плавојка, плавуша.
блондинка (фр. blondine) в. блондина.
Блу бук (енг. Blue book) „Плава књига", књига
коју издаје британско Министарство спољних
послова, a која садржи дипломатску преписку
британске владе са другим државама о каквом
важном питању међународне политике.
блуз (енг. blue утучен, тужан) песма америчких
Црнаца, пева се соло уз пратњу инструмента.
блуза (фр. blouse) лака горња хаљина код жена;
кочијашка (или: шоферска) кошуља у боји;
војнички копоран.
Блумзбери група (енг. Bloomsbury лондонска че-
тврт) круг енглеских интелектуалаца око
славне романсијерке Вирџиније Вулф, дело-
вао између 1907. и 1930.
блуминг кондишн (енг. blooming condition) <n.
добро, повољно стање у којем коњ стигне на
циљ (у тркама).
блумирати (нем. Blume цвет, blumieren) снабде-
ти неку тканину цветним шарама, мустрама од
цвећа.
блумистика (нем. Blume) познавање цвећа; по-
дизање цвећа; цвећарство.
блу-стокинг (енг. blue-stocking) „плава чарапа",
подругљиво име за жене које за љубав својих
духовних склоности занемарују своје домаће
послове и обавезе, или које воле да износе на
пазар своје знање и да се размећу њиме
(израз постао у XVIII веку у Енглеској no
плавим чарапама једног угледног друштва ин-
телектуалаца).
блу џин (енг. blue-jean) чврста памучна тканина
најчешће плаве боје од које се праве фар-
мерске панталоне, a данас и многи други одев-
ни предмети.
бодичек
боа (нлат. boa constrictor) зоол. змијски цар, удав
(највећа змија у Африци и ист. Индији); жен-
ска огрлица у облику змије од крзна и перја.
боабаб (амх.) бош. в. баобаб.
боату (фр. boit-tout) чаша без постоља, која се
не може оставити док се течност из ње не испи-
је; фиг. испичутура, древна пијаница.
боб (енг. to bob) в. бобслеј.
бобадиљизам неправедно, лажно оптуживање
(no шп. племићу Бобадиљи - Francisco de Bo-
badilla, tl502. год. - који je лажно оптужио
Колумба код краља Фердинанда и краљице
Изабеле да намерава да отцепи од Шпаније
део Америке који je открио. Због тога je
Колумбо био ухапшен и окован, али се потпу-
но оправдао и добио пуно задовољење).
боби (енг. bobby) ПЛ. надимак лондонских поли-
цајаца, који су им дали Лондонци no имену
организатора лондонске полиције сер Робер-
та Пила (име Боб je, код англосаксонских
народа, деминутив имена Роберт).
бобина (фр. bobine) калем (за конац); физ. калем
од намотаја бакарне жице; индукциони калем.
бобинет (енг. bobbinet, фр. bobine) тканина од
ћелијастих шестоугаоних петљи, енглески
тил, памучни тил.
бобслеј (енг. bob-sleigh) америчке саонице са
више седишта и два пара салинаца, од којих
je предњи пар покретан и служи за управљање;
скраћено: боб.
бова (итал. boa, фр. boue) укотвљено буре на
води (мору) за везивање бродова и као ознака
дубине воде.
боваризам (no Еми Бовари, јунакињи романа
Г. Флобера Госпођа Бовари) губљење ocehaja
за реалност због незадовољства насталог у су-
кобу умишљене слике о себи и свог стварног
положаја.
богаз (тур. bogaz грло) грло, гуша, ждрело; кла-
нац, планински теснац; мореуз.
богатири (тур., перс. бахадер) ал. јунаци из ве-
ликог руског народног епа.
богдо-лама (монг. bogdo-Iama) врховни свеште-
ник, духовни поглавар у Тибету који, заједно
са далај-ламом, управља земљом.
богомили s/i. в. богумили.
богумили ПЛ. дуалистичко-манихејска религиоз-
на секта у XII и XIII веку у Тракији, Македо-
нији, Бугарској, Босни, Далмацији, Хрват-
ској; уи. паШарени.
богус (ир. bogus) ирско народно пиће од воде,
ракије, шећера и других додатака.
бодега (шп. bodega) подрум, винара, крчма; из-
нос бербе грожђа; мор. магазин с робом у луци;
на лађи: део који се налази испод палубе.
боди-арт (енг. body тело, art уметност) једна од
грана концептуалне уметности, у којој се
људско тело подвргава узбудљивом поступку
(мазање, бичевање, рањавање).
боди-билдер (енг. body тело, builder зидар, гра-
дитељ) човек који дугим вежбањем постигне
да добије веома развијене мишиће; такмичар
за назив човека са највећим мишићима.
бодичек (енг. body тело, tchek препрека) rs. за-
државање противничког играча телом.
бодмерај
бодмерај (нем. Bodmerei, енг. bottomry) шрг.
узимање зајма на лађу или на њен товар, или
на обоје уједно.
Бодрити П.1. в. Оботрити.
бодул, бодуо (итал. bodolo) острвљанин, оточа-
нин (у нашем приморју обично у пејоратив-
ном значењу).
боеми (фр. bohemes) Т. књижевници, уметници.
студенти и др. који живе својим нарочитим,
природним животом, no правилу неуредно. од
данас до сутра, no начелу: док траје нек лаје.
боететика (грч. boetheo притрчим у помоћ) по-
знавање помоћних наука.
божоле (фр. beaujolais) врста француског вина,
производи се северно од Лиона.
божур (арап. busur) fora. дугогодишња зељаста
биљка (Paeonia afficinalis) из фамилије
Paeoniaceae, у народном лекарству употреб-
љавају се корен и цвет; косовски божур дивљи
божур, црвен као крв; расте на Косову, no ле-
генди никао из крви косовских јунака.
боза (перс. buza, тур. boza) познато пиће од
кукурузног брашна, кајмака и шећера.
бон-најф (енг. bowie-knife) велики ловачки нож
оштар с обе стране, проналазак америчког пу-
ковника Џемса Боија.
бој (енг. boy) дечко, дечак; момче, слуга.
боја (хол. boei) в. бака; такође: справа за намо-
тавање бродских конопаца, каблова.
бојар (рус. бонрин) племић који je и ратник;
саветник великих руских кнежева и царева у
старој Русији; у Румунији: племић; нарочи-
то племић велепоседник.
бојер (хол. Војег) мала холандска лађа са јаком
катарком, употребљава се нарочито за поста-
вљање боја (бака).
бојкот (енг. boycott) једна од принудних мера
на тржишту рада којој je циљ да се послода-
вац примора на прихватање извесних услова:
састоји се у томе што радници неће да купују
производе неког фабриканта или трговца, или
што неће код њих да ступе у посао (овакав
начин борбе примењује се често и иначе. нпр.
код бојкота стране робе у некој држави); фш.
прекид сваког општења с неким. Израз поти-
че од имена управника једног великог поседа
у Ирској, Џемса Бојкота, против кога je ир-
ска Земаљска лига 1880. организовала овакав
начин борбе и упропастила га.
бојкотовати (енг. boycott) прогласити против
некога бојкот; фш. прекинути с неким сваку
везу и општење.
бојлер (енг. boiler казан) казан, котао, резерво-
ар за топлу воду при купатилима и штедњаци-
ма (обичним и електричним).
бока (итал. bocca, фр. bouche. лат. bucca) уста;
улаз, отвор; ушће. мореуз, залив.
бокажа (фр- bocage, итал. bosco, нлат. bascagium)
шумарак, шумица, луг; један део побуњеника
из Вандеје за време француске револуције.
бокал (фр-, шп. bocal, итал. boccale, и грч. bokž-
lion суд са уским грлићем) пехар, врч. већа
чаша с поклопцем.
бокасив (итал. bocassino, фр. boucassin) врста
122 болометар
памучног сукна с мустрама из Јерменије и
Персије.
бокс (енг. box) 1. <л. песничење у рукавицама
разне тежине, no угледу на античке борбе пес-
ницама код Грка и Римљана. У овој борби
забрањени су грифови: ударање ниже од поја-
са и иза леђа, гурање и ударање ногама, гла-
вом и леђима.
бокс (енг. boxcalf) 2. в. бокскаф.
бокс (енг. box) 3. кутија; одељак, одељење; ложа
у позоришту; затвор за поткивање немирних
коња; одељење у штали само за једног коња у
којем се слободно креће.
боксер 1. (енг. boxer) СП. песничар, онај који je
стручно обучен и увежбан у песничању, тзв.
„племенитој вештини"; боксери-аматери се,
према тежини. деле у 12 категорија: од катего-
рије папир (48 kg) до супертешке категорије
(преко 91 kg).
боксер 2. (нем. Boxer) булдогу слична pača не-
мачких паса, жива и окретна, средње вели-
чине.
боксери (кин. Ta-chuan) „удружење савезних при-
јатеља отаџбине". кинеска тајна организаци-
ја, основана око 1890, која je 1900. дигла
устанак против хришћана и Европљана у Ки-
ни и тиме изазвала интервенцију страних
сила.
бокснт мим. хидрат чисте глине, један од главних
извора алуминијума; назив no месту Бо (Les
Baux, Француска).
бокскаф (енг. boxcalf) учињена и обојена теле-
ha кожа за обућу и др., бокс.
бокс-меч (енг. box-match) јавна утакмица у пес-
ничењу аматера или професионалних боксера
(траје од 3 до 15 рунди, свака рунда 3 минута,
са 1 минутом одмора између сваке рунде).
бол (лат. bolus, грч. bolos) в. болус.
бола (енг. bowle) стаклена или порцуланска зде-
ла са пићем од расхлађеног вина, шећера,
неког ароматичног воћног сока и др.
болас (шп. bolas) замка за бацање оптерећена
оловним и др. лоптицама (код јужноамеричких
урођеника и гауча).
болеро (шп. bolero) шпански народни плес у 3/4
такта, праћен песмом. кастањетама, гитаром
илитамбурином;.«од. кратак, до струка, женски
пролећни огртач са рукавима или без рукава.
болетит (лат. boletus печурка. рудњача, грч. bo-
Htes печурка за јело) геол. окамењена гљива.
боливар новчана јединица Венецуеле (= 100
сентимоса).
боливијаио (шп. peso boliviano) новчана једини-
ца у Боливији = 100 сентавоса.
болид (грч. bolis, bolidos хитнуто, оружје за ба-
цање. стрела) асшр. стари назив за велики ме-
теорит, сјајнији и од планете тако да се види
и дању; <л. возила великих брзина.
болинг-грин (енг. bowlinggreen) игралиште за
куглање у зеленилу; уо. буленгрен.
болометар (грч. bole зрак. metron) физ. зрачни
термометар, справа за мерење веома малих
разлика у температури (до 0,000001 °С), осно-
вана на чињеници да електрични отпор мета-
ла расте што je температура виша.
болоњска школа 123
болоњска школа сликарска школа коју je, пот-
крај XVI века, основао у Болоњи Лодовико
Карачи (Carracci, 1555-1619), и која je тежила
да у себи сједини одлике старих мајстора.
болоњске бочице физ. стаклене бочице крушка-
ста облика, брзо хлађене на ваздуху и са веома
дебелим данцетом (врло отпорне спољном
притиску, али се распадају у ситне парчиће
кад се у њих баци комадић кремена, који
запара површину и тиме отклања отпор којим
се површина у неповређеном стању противи
унутрашњем напону масе).
болус (лат. bolus, грч. bolos) хем. лемноска зе-
мља, мрк или црвен мастан глинени силикат
који се употребљава као боја, кит и за облоге
ради заустављања крви; уа. бол.
бољшевизам (рус. болБшевизм) теорија и такти-
ка револуционарне борбе пролетаријата, раз-
рађене од стране Лењина, са циљем претвара-
н>а капиталистичког поретка у комунистички;
назив je настао после II конгреса Руске соци-
јал-демократске радничке партије (РСДРП)
одржаног у Лондону 1903, где je дошло до рас-
цепа на два крила: једно, већина, прихватило
je Лењинове идеје (бољшевици) и друго, ма-
њина, Мартовљеву концепцију партије (мењ-
шевици).
бољшевизација (рус.) увођење диктатуре проле-
таријата у све области друштвеног живота по-
чев од комунистичке партије до осетљивих
јавних делатности као што су образовање,
уметност итд.
бољшевици (рус. болБшевики) „чланови већи-
не", присталице бољшевизма; октобарска ре-
волуција (1917) довела je у Русији бољшеви-
ке на власт.
бомба (фр. bombe, итал. bomba, грч. bombos
потмуо, дубок тон) вој. шупље тело испуњено
експлозивном или запаљивом материјом, не-
када се избацивало топом, данас из авиона;
свако експлозивно тело; суд за течности под
притиском, које служе распршавању; фиг. сен-
зација, сјајно изведено дело.
бомбажа (фр. bombage испупченост) испупченост
покварене конзерве; испупченост великих ста-
клених површина на специјалним прозорима
појединих зграда.
бомбазен (фр. bombasin, лат. bombycinus, грч.
bombyx свилена буба; свила) памучна свила,
врста кепловане свилене тканине; врста па-
мучне тканине за подставу.
бомбардер (фр. bombardeur) тј. онај који врши
бомбардовање, нарочито: врста тешких ави-
она за ношење великих количина авионских
бомби и вршење бомбардовања.
бомбардје (фр- bombardier) вој. тобџија; бацач
бомби, војник бомбашког одељења, бомбаш.
бомбардовати (фр. bombarder, нлат. bombarda-
re) вој. тући (или: гађати) из топова неприја-
тељске положаје или утврђења; бацати авион-
ске бомбе; фиг. гађати (или: обасипати) некога
(цвећем, конфетима); сколити кога, досађи-
вати коме (молбама, љубавним изјавама, сво-
јим песмама и сл.); бомбардовање ашома физ.
бонбон, бонбона
излагање атомских језгара дејству брзих еле-
ментарних честица, атомских језгара или фо-
тона високе енергије при чему долази до ну-
клеарних реакција.
бомбаст (енг. bombast, грч. bombyx) 1. памук,
вата за испуњавање хаљина и сл.; 2. лиш. бу-
јица речи, која унакарађује језик и стил сво-
јом претераношћу и неумешношћу.
бомбастичан (енг. bombast) лиш. претеран, пре-
терано китњаст, крупноречив, високопаран,
надмен, надувен (начин писања, изражавања).
бомбаш (фр. bombe) в. бомбардје.
бомбикометар (грч. bcmbyx памук, metron) у па-
мучарству: таблица за одређивање финоће
(нумере) конца према тежини извесне дужине
конца.
бомбикс (грч. bombyx, лат. bombyx памук) зоол.
свилопреља, свилена буба; свила, свиласта ма-
терија.
бомбо (енг. bombo) врста ракије од рума, муска-
та и шећера у Сев. Америци.
бомбона (фр. bonbon) шећерлема, посластица
од истопљеног, ароматизованог и обојеног
шећера, често са додатком желатина, брашна,
слада (малцбомбонај или воћа.
бомбоњера (фр. bonbonniere) кутија или корпи-
ца, обично укусно и луксузно израђена, у ко-
јој се држе бомбоне; фш. врста женске капе;
укусно намештена соба, укусно намештен
стан и сл.
бон (фр. bon) шрг. налог за плаћање; налог за
издавање неке робе; признаница, потврда при-
јема; папирни новац који привремено служи
уместо званичног; дознака којом се подиже но-
вац на благајни; бопз-а ви (фр. bons a vue) ПЛ.
налози који се исплаћују одмах, no виђењу.
бона (лат. bonum добро, bona добра) 1. ПЛ. добра,
имање, иметак; оставштина.
бона (фр. bonne) 2. дадиља, девојка за децу;
служавка.
бона адвентициа (лат. bona adventitia) n.i. прав.
накнадно придошла добра, делови имања ко-
ји нису остали од оца, него потичу од неке
друге стране.
бона менте (лат. bona mente) у доброј намери,
добронамерно.
бона минорум (лат. bona minorum) Т. ирае. добра
(или: имање) малолетника.
бонапартизам (no Наполеону Бонапарти) ПОЛ. ре-
жим који комбинује личну власт истакнутог
војника са приватним представничким апара-
том, a успоставља се референдумом или пле-
бисцитом; теорија о могућности уношења и
извоза слободе и револуције у друге земље.
бонапартисти ал. присталице династије Бона-
парта у Француској.
бона фиде (лат. bona fide) добронамерност, у
доброј намери (учинити, казати).
бона хередитариа (лат. bona hereditaria) ПЛ. прае.
наслеђена добра, наследна добра, имања.
бонаца (итал. bonazza) стање мора када je пот-
пуно тихо и мирно (израз који се употребљава
у Далмацији).
бонбон, бонбона в. бомбона.
бонвивав
бонвиван (фр. bonvivant) весели брат, весељак,
онај који тражи у животу првенствено уживања
и разоноде.
бонд (енг. bond) писмено јемство, обавеза;
признаница; меница.
бонднрати (фр. bondir) скакати, пропети се.
пропињати се, подскакивати (на коњу).
бондрук (нем. Wandriegel, метатеза од Riegel-
wand) кућни зид изграђен од цирека и греда
између којих je стављен ћерпич (непечена
цигла); тако саграђена кућа назива се бондру-
чара.
бОНСеК В. бпНСек. , :-.:<;l-i*,"..4!,
бонзе (јап.) ал. свештеници Будини у Јапану,
Кини и источноиндијским земљама, источно-
индијски калуђери; фиг. сујеверни попови, за-
туцане попескаре.
бонитет (лат. bonitas) доброта, ваљаност, уну-
тарња вредност; изврсност (у смислу израде);
шрг, платна способност; сигурност неког по-
траживања (супротно: веритегп).
бонификација (нлат. bonificatio) накнада, од-
штета; побољшање, побољшавање, поправка;
попуст у цени.
боном (фр. bonhomme) добричина, простосрда-
чан човек, наивчина, чичица.
бономија (фр. bonhommie) простосрдачност,
добродушност; претерана простота, наивност,
поверљивост.
боно модо (лат. bono modo) добрим начином, на
леп начин, мирним путем.
бонсаи (јап.) минијатурно украсно дрво, тзв.
„патуљасто дрвеће".
бон-сан (фр. bon sens) здрав (човечји) разум,
природна обдареност.
бонтон (фр. bon ton) добар тон, фино понашање
и леп начин изражавања добро васпитаних и
образованих људи. отмено држање; правила
лепог понашања.
бонум (лат. bonum) добро, срећа, преимућство,
дар, врлина, корист; Т. бона.
бонум публикум (лат. bonum publicum) добро
државе, државна корист, опште добро.
бонус (лат. bonus добар) 1. повећање добити у
акционарском друштву; премија за резултате
у извозу; проценат који се не плаћа осигура-
вајућем друштву у обнови осигурања због не-
искоришћавања старог; <л. број прекршаја (у
кошарци 10) после којег су казне оштрије.
бонус вир семпер тиро (лат. Bonus vir semper tiro
est) Добар човек свагда почетник (тј. новај-
лија, лако га je преварити).
бор (нлат. borax) хем. елемент атомске масе
10,811. редни број 5, знак В, неметално чвр-
сто тело, тачка топљења 2300°. мрке боје;
борна киселина (Н3ВО3) употребљава се за
израду специјалног стакла, глазура и емајла
i- и у медицини (као благо антисептичко сред-
ство).
боракс (нлат. borax, арап. burakh) хем. једињење
бора, натријума и кисеоника (Na2B4O7), нала-
зи се растворен у води неких планинских језе-
ра у Тибету, сред. Азији и Калифорнији, ва-
' жан за индустрију, козметику и медицину.
124 бортна
боранија (арап. buraniyya, тур. borani, burani)
зелен млад пасуљ, махуне; фиг. нешто ситно,
неважно, зелено, неискусно.
борати (нлат.) пл. хем. соли борне киселине.
боргис (нем. Borgis) врста штампарских слова,
већа од петита, a мања од гармонда.
борд (енг. board) 1. сто. даска; фиг. колегијум
који се скупља око једног стола, одбор; хра-
на, кост, новац за храну; сто за којим се држе
седнице, саветовања; суд, судница, надлеш-
тво; борд директора пословодни скуп.
борд (нем. Bord, фр. bord) 2. окрајак, ивица,
руб; мор. ивица лађе, лађа.
борда (фр. borde) 1. гајтан за опшивање, ши-
рит. перваз; уп. бортна.
борда (арап.) 2. врста суре вунене тканине која
се израђује у Египту; Мухамедов огртач; >•&
бордат.
бордажа (фр. bordage) облагање лађе даскама;
материјал за облагаше лађе; опшивање, по-
рубљивање; перважење.
бордат (арап.) в. борда 2.
бордел (фр. bordel, итал. bordello) јавна кућа,
јавна радња; >о. бурдељ.
бордерлајн (енг. border-line граница раздваја-
ња) ивични, гранични случај.
бордижати (итал. bordeggiare) једрити против ве-
тра тамо-амо, крстарити.
бординг (дан. bording) мор. мања лађа у Балт.
мору, обалска лађа која прима део терета са
великих бродова и тиме их олакшава како би
могли да преплове плића места.
бординг карта (енг. boarding pass) пропусница за
излазак из аеродромске зграде, на писту, на
путу за авион.
бординг хаус (енг. boarding house) пансион са
станом и храном, гостионица, јавна кухиња.
бордврати (фр. border) опшити, опшивати, по-
рубити, порубљивати, оивичити; обложити ла-
ђу даскама; у сликарству: премазати платно
основном бојом, грундирати.
бордо-боја (фр. bordeaux) боја црног вина, тј.
тамноцрвена.
бордо-вино (фр- Bordeaux) општи назив за сва
вина која се шаљу у трговину преко Бордоа.
борд ов тред (енг. board of trade) трговачка ко-
мора.
бордро (фр. bordereau) трг. књига у којој су
рачуни; извод, листа. списак рачуна, меница,
новчаних вредности; спроводно писмо.
бордура (фр. bordure) ивица; поруб, перваз; ок-
вир. венац.
бореалан (грч. boreialos, лат. borealis) северни.
бореас (грч. boreas) северац. северни ветар,
север.
бореј в. бореас.
борер (нем. Bohrer) бургија.
бор-машина (нем. Bohrmaschine) направа за бу-
шење. бушилица.
борннран (фр. borne) ограничен, мали;0иг. orpa-
ничен. скучен, глуп.
борсалино (итал.) no имену произвођача, врста
веома цењених мушких шешира.
бортна (нем. Borte) в. борда.
борусоманија 125
борусоманија (нлат. Borussia Прусија, грч. ma-
nfa) претерана љубав према Прусима и свему
што je пруско.
борусофобија (нлат. Borussia, грч. phobos
страх) страх од Пруса, мржња на Прусе и све
што je пруско.
боршч (рус. борш,) омиљено руско народно јело:
чорба од просеног брашна и разне зелени.
бос (енг. boss) газда, шеф, господар.
боса (фр. bosse, итал. bozza) грба, чврга, кврга;
испупчен вајарски рад изливен од гипса; окру-
гле вајарске фигуре које стоје саме (за раз-
лику од оних које стоје на рељефу, у групи).
босажа (фр. bossage) арх. начин отесавања каме-
на, при чему су саставци (фугне) јако испуп-
чени a површина грубо отесана (лат. opus ru-
sticum).
боса нова (порт. bossa nova нови талас) покушај
да се самба уведе у џез, из чега je произашла
боса нова као једна од многих плесних игара.
боселажа (фр. bosselage) рад на испупченим, бре-
жуљкастим, таласастим фигурама, шарама.
босирати (лат. bossare) правити пластичне пред-
мете од иловаче, воска, гипса.
босјак (рус.) сиромах, бескућник; пропалица.
босоктерити (од нем. was sagt er) подругљиво:
говорити немачки, тј. неразумљиво.
бостан (тур. bostan) лубенице и диње; врт, баш-
та. цветњак; обраши (лелен) бостан урадити
нешто пре времена, како не треба, зло проћи,
настрадати.
бостон (енг. boston) 1. игра карата слична ви-
сшу, са четири играча, или са мањим бројем
карата и три играча (шри бостон), назван no
граду Бостону у Сев. Америци; 2. једна врста
плеса, игре (америчка, нешто упрошћенија
врста валцери).
ботаника (грч. botanike) наука о биљном свету, о
биљкама и растињу.
ботаничар (грч. botanikos травни, биљни) позна-
валац биља и растиња, онај који се бави про-
учавањем биља и растиња.
ботано- (грч. botane крмна трава) предметак у
сложеницама са значењем: биљка, трава.
ботанографија (грч. botšne, graphia) описивање
биља и растиња.
ботанолити (грч. botđne, li'thos камен) ПЛ. гепл.
окамењене биљке.
ботанологија (грч. botžne, logia) познавање и
проучавање биљака, наука о биљкама; бота-
ника; up. ботанолошки.
ботаномантија (грч. botane, manteia) гатање
(или: прорицање) судбине из биљака.
ботанофаг (грч. botane, phagos) зоол. биљоједа
животиња, биљождер.
ботанофил (грч. botane, phflos) љубитељ биља,
онај који воли да се бави боШаником.
ботарга (шп. bota larga, botarga, итал. bottarga)
јело слично кавијару, од усољене икре мор-
ског липена, туњевине и др., у јужној Европи
и на Леванту.
ботега (итал. bottega, фр. boutique, лат. apothe-
са) дућанчић, мала трговина; крчма, винара;
слуга, келнер.
бравура
ботел (од нем. Boot чамац и [ho]tel) установа за
снабдевање и оправку различитих пловила
(једрилица, чамаца и др.)-
ботелар (нлат. botella, botellarius) шеф кухиње,
чувар животних намирница на бродовима.
ботриити (грч. botrys грозд, -ites) вл. геол. окаме-
нотине гроздаста облика.
ботриокефалус (грч. bothrion јамица, kephalč
глава) зоол. широкочлана тракуља, 2-8 m ду-
гачка и са 1-4 хиљаде чланака, живи у танком
цреву човека. пса и др.
ботриомикоза (грч. botrys грозд, mykes гљива)
мед. црвен израштај на руци или нози, велик
као зрно грашка до ситнијег лешника, при-
чвршћен на кожу једном петељком.
ботроилит (грч. botrys грозд, li'thos камен) мин.
камен гроздаста облика.
ботулизам (лат. botulus кобасица) мед. тровање
поквареном храном, нарочито поквареним ме-
сом (у кобасицама) и рибом.
бофл (итал. bavclla, нем. Bafel) тр/. отпаци; рђа-
ва, покварена роба, роба за одбацивање,
фурда.
бофор (no имену Beaufort) лествица од 12 степе-
ни no којој се мери јачина ветра: 0 - тишина,
2 - слаб, 4 - умерен, 6 - јак, 8 - врло јак, 10 -
снажна олуја, 12 - оркан.
боцман (хол. boot лађа, man човек) нижи бродски
официр, старешина палубе.
боча (итал. boccia) италијанска и наших примо-
раца игра у којој учествују две екипе са раз-
нобојним дрвеним куглама: једна црвена ку-
гла избаци се и служи као циљ, a остали играчи
труде се да своје кугле баце што ближе оној
црвеној; балота.
бош (фр. boche) име којим Французи подругљи-
во и презриво називају Немце.
бошча (перс. bogče, тур. bohca) 1. четвороугла-
сто платно за увијање или покривање нечега;
2. платно којим муслиманке скривају лице; 3.
прегача; 4. повезача. марама, шамија; 5. вр-
ста дувана; 6. пакет, свежањ.
бошчалук (перс.-тур. bohfalik) свадбени дар
младин (обично кошуља, rahe, чарапе) уви-
јен у бошчу.
Брабансона (фр. Brabanconne) белгијска наци-
онална песма, „Марсељеза" белгијске револу-
ције.
брабансони (фр. braban9ons) tu. брабантски вој-
ници који су, нарочито у ХПвеку, били у ен-
глеској или француској служби, чувени због
својих пљачкашких изгреда no Француској.
брабанта (фр. brabante) шрг. врста холандског
платна.
брависимо (итал. bravissimo) усклик у знак одо-
бравања: врло добро, врло лепо, сјајно, од-
лично!
браво (итал. bravo) 1. усклик у знак одобравања,
одлично, ваљано, такоје!
браво (итал.) 2. јунак. делија; ваљан и вредан
човек; најмљени убица, мучки убица (онај ко-
ји je мајстор у свом занату и сигуран у свој
ударац).
бравура (фр. bravoure, итал. bravura) ваљаност;
бравур-арија 126
храброст, јунаштво, неустрашивост; јуначко
дело; нешто израђено или изведено са вели-
ком вештином и стручношћу; техничка веш-
тина и окретност извођења нарочито у му-
зици.
бравур-арија (фр. bravour, итал. aria).«yj. музич-
ки комад (за свирање или певање) са нарочито
великим техничким тешкоћама.
брагердизам (енг. braggard) разметљивост, хва-
лисавост, хвастање.
брагоц (итал. bragozzo) аом. лак рибарски брод са
два јарбола.
брагура (стнорд. bragr) песничка уметност, пес-
ништво.
брадиекоја (грч. bradys спор, akiiein слушати)
мед. глувоћа, тешко слушање.
брадикардија (грч. bradys, kardi'a срце) мед. бо-
лесна успорена делатност срца.
брадилалија (грч. bradys, lalfa говор) мед. спор и
тежак говор услед мане у говорном органу;
брадилогија.
брадилогија мед. в. брадилалија.
брадимасеза (грч. bradys спор, masšomai жвака-
ти) мед. тешко жвакање.
браднпепсија (грч. bradys, pćpsis кување; варе-
ње)мед. тешко, споро прокувавање хране; рђа-
ва пробава.
брадисперматизам (грч. bradys, sperma семе) мед.
тешко, споро излажење семена (при сполном
сношају).
брадисурија ( ф ч . bradys, пгоп мокраћа) мед. в.
странгурија.
брадифазија (грч. bradys, phemi кажем, говорим)
мед, тежак, успорен говор услед непотпуног са-
влађивања извесних сметњи (нпр. при му-
цању).
брадифразија (грч. bradys, phržsis говорење)
мед. тежак говор услед неког душевног недо-
статка.
брад-сајд (енг. broad-side) мор страна брода; сви
топови на једној страни ратног брода; паљба
из топова са једне стране брода.
бразилејин в. бразилин.
бразилин црвена боја која се прави од бразили-
јанског дрвета; vo. бразилејин.
бразлетна (фр. bracelet, лат. brachiale) нарукви-
ца, гривна.
Брајов систем међународна азбука за слепе, ко-
ја се састоји од свега шест јагодицама прсти-
ју опипљивих тачака (проналазач слепи фран-
цуски учитељ слепих Louis Braille).
Брајтова болест (нлат. morbus Brightii) мед.
акутно и хронично запаљење бубрега са излу-
чивањем беланчевине у мокраћи (нефри-
тис), названо no енглеском лекару Ричарду
Брајту (Bright, 1789-1858), који ју je први
објавио.
бракадабра (bracadabra) в. абракадабра.
брактеја (лат. bractea лист) бош. лист у чијем се
пазуху налази цват, приперак.
Брама (сскр. Brahma) в. Брахма.
Брамарбас (шп. bramar) хвалисавац. јунак на
језику, смешан разметљивац (no имену глав-
ног јунака неких комедија).
Брамахова брава брава сигурности код које има
брахијум
више шипова, обично 6 до 7, неједнаке вели-
чине, који морају бити једнако далеко поме-
рени да би се брава могла отворити (названа
no свом проналазачу, енглеском механичару
Bramah-y, 1749-1814).
Брамахова преса физ. хидраулична преса која ра-
ди под притиском воде; в. Брамахова брава.
бравд (нем. Brand) мед. локално изумирање јед-
ног дела тела; гангрена, некроза.
брандер (нем. Brand пожар) брод на једра, напу-
њен лако упаљивим материјалом (смола, ба-
рут. шалитра и сл.) који се палио непосредно
пред сударом са непријатељским бродом да би
се на њега пренео пожар.
бранди (енг. brandy) в. бренди.
бранжа (фр. branche, итал. branca) грана; део,
одсек, огранак (једне науке, неког посла),
струка; позив. нарочита, ужа област занимања;
vfi. бранша.
бранкар (фр. brancard, branche) носила; рукуни-
це (на колима); бранкар-кола теретна кола
без лотри.
бранхије (грч. branchion) ил. зоол. шкрге.
бранхус (грч. branchos) мед. промуклост; запаље-
ње крајника.
бранша (фр. branche) в. бранжа.
браон в. браун.
браун (нем. braun) отвореномрк, кестењаст,
смеђ.
браунијанизам мед. учење енглеског лекара Џо-
на Брауна (John Brown, 1735-1788), no којем
се жива бића од неживих ствари разликују no
томе што имају способност надраживања, тј.
способност да спољним утицајима („надража-
јима"') бивају покретана на делатност; поре-
кло болести je, према томе, немање или по-
стојање сувише велике надражљивости орга-
низма.
браунијанци Т. мед. присталице учења Џона
Брауна; в. браунијанизам.
браунинг (енг. browning) аутоматски револвер
белгијског система са 7 и више метака у шар-
жеру, који je смештен у кундаку, калибра
различитог (назван no проналазачу, Амери-
канцу Џ. М. Браунингу).
брахи- (грч. brachys) предметакусложеницамаса
значењем: кратак, мали, ситан.
брахибиотика (грч. brachys, bios живот) тежња
или вештина скраћивања живота; супротно:
макробиотика.
брахибиотичан (грч.) кратковек, који живи мало
времена.
брахиграфија (грч. brachys, graphia писање)
вештина писања помоћу скраћивања уопш-
те; у ужем смислу исто што и стенографија и
тахиграфија.
брахидактилија (грч. brachys, daktylos прст) ан-
шроп. урођена краткоћа прстију.
бра.хидромичан (грч. brachys, dromikos способан
за трчање) који кратко трчи, који je кратке
стазе.
брахнјалан (грч. brachion мишица. рука, лат.
brachialis мишићни, ручни); фш. насилан, на-
силнички.
брахнјум (лат. brachium, грч. brachion) мишица,
брахикаталектичан 127
рука, нарочито доњи део руке, од прстиЈу до
лакта; моћ, сила.
брахикаталектичан (грч. brachy-katalektikos)
метр. непотпун, тј. стих који на крају нема
једну или две стопе.
брахикефал (грч. brachys, kephale глава) аншрои.
човек који има кратку лубању, код које je
највећи попречан пресек готово једнак уз-
дужном пресеку.
брахилогија (грч. brachy-logi'a) вештина кратког
изражавања у говору и писању;р^ш. фигура при
којој je привидно и формално изостављен
какав за излагање мисли важан елемент, али се
крије у самом смислу реченице.
брахиметропија (грч. brachys, теЧгоп, orao ви-
ДИМ) мед. КратКОВИДНОСТ.
брахиодонти (грч. brachys, odus, odontos зуб) .«>-
ол. зуби са ниском круном и добро развијеним
кореном, нпр. у сисара.
брахиоподе (грч. brachion, pus, pod6s нога) зоол.
веома распрострањене морске животиње, има-
ју два капка, и no томе личе на шкољке, али
се no склопу тела од њих знатно разликују.
брахиотомија (грч. brachion рука, temno сечем)
хир. одсецање руке.
брахипеталан (грч. brachys, petalon лист) вош.
који има кратке цветне листиће, кратке ла-
тице, кратких латица.
брахипнеја (грч. brachys, рпеб дишем) м?д. узе-
тост груди, тесноћа груди и споро дисање као
последица тога.
брахипнеума (грч. brachy-pneuma) мед. кратак
дах, сипња, астма.
брахиподан (грч. brachys, pods, podos нога)
кратконог, кратких ногу.
брахиптера (грч. brachys, pterćn крило) ПЛ. ЗООЛ.
животиње кратких крила; инсекти који имају
кратка крила.
брахиптеран (грч.) краткокрилан, кратких кри-
ла; мешр. који има кратке метричке стопе.
брахисилабус (грч. brachys, syllabeciior) метрич-
ка стопа која се састоји само од кратких сло-
гова.
брахистохрона (грч. brachys, brachistos најкра-
ћи, chronos време) мат. линија пада за нај-
краће време, точканица; уп. циклоида.
брахисцијан (грч. brachys, skia сенка) геогр. који
има кратку сенку (каже се за становнике најто-
плијих делова света - брахисции, тј. за људе
који бацају кратку сенку због тога што им
сунчани зраци падају на теме готово верти-
кално, усправно).
брахит ОПТ. скраћен назив за брахителескоп.
брахителескоп (грч. brachys, tele далеко, на раз-
даљини, skopćč гледам) ОПШ. врста кратких до-
гледа са огледалима, који се одликују својом
практичношћу.
брахихроничан (грч. brachys, chronikos времен-
ски) краткотрајан, кратковремен.
брахицефал аншроп. в. брахикефал.
Брахма (сскр. Brahma) y индијској филозофији
Bega овако се зове врховно индијско божан-
ство.
брахмаизам (сскр. Brahma) старије учење о
бредизам
Брахми, онако како je изложено у Уианишада-
ма (за разлику од учен>а изложеног у Ве-
данши).
Брахман (сскр. Brahman) инд. фил. апсолутно En-
he и Небиће у исто време.
Брахмана (сскр. Brahma) збирка дела која пред-
стављају догматско-спекулативне расправе
индијске књижевности, неку врсту коментара
Ведама.
брахмани (сскр. brahmana) чланови највише и
најугледније касте у Индији, који су, дају-
ћи одувек свештенике. песнике, научнике и
политичаре, вазда заузимали најистакнутије
положаје и уживали велик углед.
брахманизам (сскр. brahma) индијска религија,
основана, отприлике, осам векова пре наше
ере, која je тражила од својих присталица ви-
соко моралан живот; брахманизмом се и данас
назива религија која влада у Индији, али
тачније ју je звати необрахманизам и хинду-
изам.
брацера (итал. brazzera брачки брод) ПОМ. врста
једрењака на Јадрану, служи за превоз терета
(50-701); данас на моторни погон.
брач (итал. viola di braccio) мул. виола, нешто
већа виолина чије се четири жице зглашавају,
штимују у с, g, d', a'; врста тамбуре за
пратњу.
бреве 1. (итал. breve) сваки званични писмени
акт, нарочито папино писмо државама. влада-
оцима и др. које нема строго формални облик
(за разлику од буле); 2. (фр. brevet) диплома,
повеља, декрет; писмо, повластица, патент;
бреве денвансјон (фр. brevet d'invention) npo-
налазачка повеља, патент.
брев(е)те (фр. brevete) up. са дипломом, са пове-
љом; са патентом, патентиран.
бревијар (лат. breviarium) в. бревијариј.
бревијариј(ум) (лат. breviarium) кратак пре-
глед, кратак извод, кратак списак, кратак из-
вештај; молитвеник, требник католичких
свештеника за дневна богослужења; уп. бре-
eujap.
бревијатура (нлат. breviatura) в. бревијација.
бреоијација (нлат. breviatio) скраћивање, скра-
heitc; ni. бревијатура.
бревилоквиј(ум) (лат. brevis, loqui говорити)
кратак, сажет и језгровит говор.
бреви ману (лат. brevi manu) отворено, без уви-
јања, одмах, кратким путем.
бревиотипија (лат. brevis кратак, грч. typos оти-
сак) му.1. штампање нота.
бревипедан (лат. brevis, pes нога) кратконог,
кратких ногу.
брсвис (лат. brevis кратак) ,ш. нота која вреди
за два цела такта.
брегма (грч. bregma) анаш. средњи део лубање,
теме.
бреда врста машинске пушке, митраљез (no ита-
лијанској фабрици оружја Bredda).
бредизам мед. = хипнотизам, назван no ентле-
ском лекару Џемсу Бреду (James Braide,
1795-1860), који га je први открио и указао на
везу између хипнозе и сугестије.
брејк-денс
брејк-денс (енг. break изломити. dance плес) ур-
небесни плес осамдесетих година нашег века у
којој мушкарац изводи фигуре играјући и на
рукама.
брејнвејвз (пл. од енг. brain мозак, waves тала-
си, brain wave паметна идеја) програм који се
састоји у коришћењу сугестија запослених
службеника помоћу којих се остварују зна-
чајне уштеде, додатни приходи, побољшање
услуга и сл.
брејн-вошинг (енг. brain-washing испирање моз-
га) подвргавање духовном насиљу, помогнуто
средствима мучења и наркотицима, услед чега
жртва мења мишљење и држање.
брејн-дрејн (енг. brain мозак, drain одлив) од-
лив интелектуалаца. егзодус мозгова.
брек (енг. break) отворена кола на 4 точка, ло-
вачка кола са 3-6 седишта, са две клупе на-
мештене no дужини или попреко и са високим
боком; муз. краћа импровизована фраза у џе-
зу, a изводе je обично трубачи и саксофони-
сти; СП. команда за прекид борбе у боксу.
брекдаун (енг. break-down слом) крах, нервни
слом.
1
брекфест (енг. breakfast) доручак. i: ;«v
бремза (нем. Bremse) шех. кочница.
бремзати (нем. bremsen) шех. кочити, укочити,
закочити.
бренди (енг. brandy) ракија препеченица;
бранди.
бревер (нем. Brenner) део карбидске лампе који
даје пламен.
бреновати (нем. brennen) 1. коврџати косу вру-
ћим гвожђем; 2. обзирати се на некога, водити
рачуна о некоме, зарезивати некога.
бресква (перс.) бот. познато дрво и воћка из
фамилије ружичастих биљака (prunus persica).
бретања (фр. bretagne) стари француски плес
удвоје; врста одличног француског платна
(назив no Бретањи, покрајини у северној
Француској).
бретела (фр:-ћге1е11е) упрта, ремен, каиш за но-
шење теретај вој. коси положај који везује два
узастопна положаја; - ПЛ. бретеле нарамнице,
прекорамник, ораменице за држање чакшира,
хознтрегери.
бретона (фр. bretonne} врста женског огртача за
кишу, названог no француској покрајини
Бретањи.
брефотроф (грч. brćphos новорођенче, tropheus
хранилац) настојник, управник брефотро-
феума.
брефотрофеум (грч. brćphos, tropheus) завод за
нахочад, завод за исхрану и подизање деце;
брефотрофиј.
бреча, бречија (итал. breccia) геол. стена састав-
љена од слепљених угластих комада.
бреша (фр. breche. итал. breccia) вој. пролом,
продор (у зиду, бедему, утврђењу); фиг. штета,
уштрб.
бриг (енг. brig, brigg) мор. лака једрилица са две
катарке или са веслима, за сто наоружаних
људи; раније врста ратних бродова са 10-20
•• топова. ••; I'
128 бриљантав
бригада (фр. brigade, итал. brigata) 1. вој. једини-
ца састављена обично од два пука истог рода
војске; 2. група радника који раде на изврше-
њу неког задатка.
бригадир (фр. brigadier) 1. вој. командант брига-
де; 2. коњички подофицир у француској војс-
ци; 3. руководилац радне бригаде; >e. брига-
дисШ.
бригадист (фр. brigade) члан радне бригаде.
бригант (итал. brigante) друмски разбојник,
пљачкаш; хајдук, бунтовник.
бригантива (енг. brigg, фр. brigantine, нем. Bri-
gantine) мор. мала једрилица са две катарке.
бригма (грч. brycho шкргућем, brygmos шкр-
гут) мед. шкргутање зубима; >а. бригмос.
бригмос (грч. brygmos) мед. в. бригма.
бриза (фр. briše, итал. brezza) благ морски ве-
тар, ветрић, поветарац,
бризантан (фр. briser, brisant) који ломи, распр-
скава, разара. распрсан, распрскаван. који
размрскава.
бризантност (фр. briser) распрсност, способност
распрскавања, разорност, разорна снага.
бризер (фр. briseur) ломилац. разбијач; предњи
ваљак на справи за предење.
бризомантија (грч. brizo, mšnteia прорицање)
вештина тумачења снова.
брик (енг. brig) мор. в. бриг.
брнкабрак (фр. bric-a-brac) старудија, стареж;
разне уметничке стварчице, нарочито старин-
ске: телалница, старинарница.
брикет (фр. briquette) нешто у облику цигле,
лопте или јајета; нарочито ситан угаљ веома
употребљив као гориво, сабијен у облику опе-
ке, цигле, лопте. јајета и сл.
брикетажа (фр. briquetage) бојење зида тако да
изгледа као зид од цигле; израда лица грађеви-
не (фасаде) тако да се виде цигле; уп. фуго-
вање.
брикетирати (фр. briqueter) поплочати циглама;
обојити зид тако да изгледа као зид од цигала;
пресовати у облику опеке, цигле ситан, у прах
претворен материјал.
брикола (нлат. bricola, фр. bricole) средњове-
ковна ратна справа за бацање камења; код
билијара: одскок, одбој лопте од ограде; уда-
рити пар брикол ударити лопту са стране од
ограде одбијеном лоптом, отуда фиг. пар бри-
кол (фр. par bricole) посредно, заобилазно, са
стране, лукаво.
бриколирати (фр. bricoler) одбити, одскочити;
учинити да се нешто одбије, одскочи; помоћу
одбијања погодити са стране; фш. не радити
часно, врдати, радити заобилазно.
бриланте (итал. brillante) муз. веома ватрено, жи-
вахно, плаховито.
брилијаит (фр. brillant) дијамант углачан дија-
мантским прахом тако да има облик двоструке
(основама спојене) купе, одозго јаче одоздо
слабије затупљене, a са стране подељене у
многобројне троугле и четвороугле (фа-
цете). •<. -f^ • •*.-
бриљант в. бршшјант.
бриљавтан (фр. brillant, briller сјати, блистати)
бриљантин 129
сјајан, светао, блистав; фиг. одличан, диван,
красан, величанствен.
бриљантин (фр. brillantine) козм. врста мириш-
љаве масти за косу, браду и бркове.
бриљантина (фр- brillantine) густо ткана памучна
материја у мустрама.
бриљантност (фр. brillant) сјај, блиставост, рас-
кош, велелепност; фт. дивота, величанстве-
ност, одличност.
бриљирати (фр. briller, итал. brillare) сјати, си-
јати, блистати, светлети се, преливати се у
светлости; фт. видно се истицати, одскакати
од осталих.
бримада (фр. brimade) код француских студена-
та: терање шеге са новајлијама, „крштење"
бруцоша на тај начин што их старији другови
зграбе за ноге и руке и бацају увис.
бример (фр. brumaire, лат. bruma најкраћи дан)
у републиканском француском календару:
други месец у години, од 23. октобра до 24.
новембра, маглени месец (18. бримера VIII
год. - 9. новембра 1799 - узео je Бонапарта,
као први конзул, владу у своје руке).
Бринелов апарат (no шведском инжењеру Ј.
A. Бринелу) уређај за испитивање тврдоће
материјала утискивањем челичне куглице
одређеног пречника у испитивани материјал.
бринет (фр. brunet) црнпураст, црномањаст
мушкарац, гаравко.
бринета (фр. brunette) гаравуша, црнка.
бринирати (фр. brunir) металне предмете мрко
углачати, усјајити и на тај их начин сачувати
од рђања; бојити мрко.
бриозо (фр. brioso) »ji живахно, шумно, бучно,
пламено; vfl кон брио.
бриозое (грч. bryon маховина, zoon животиња)
зоол. морске, ређе слатководне, животиње из
породице „памекушаца", живе у колонијама и
маховинасто су разгранате.
бриоидан (грч. bryon, eTdos облик) бош. сличан
маховини, маховинаст.
бриологија (грч. bryon, logi'a наука) бош. наука о
маховинама.
брион (фр. brion) врста доброг француског вина.
брискирати (фр. brusquer) брецати се, обрецну-
ти се, осећи се на некога; хтети нешто брзо
спровести, пренаглити чиме, пребити преко
колена.
брисолеј (фр. brise-soleil, briser сломити, soleil
сунце) заштитник од сунца на великим прозо-
рима, прављен од бетона, дрвета или других
материјала.
британија-метал у Британији (Енглеској) про-
нађена легура од цинка, антимона и нешто
бакра, понекад и никла и бизмута, беле, сре-
брнасте боје; употребљава се, место сребра,
за израду стоног прибора.
Бритиш мјузеум (енг. British Museum) велики
народни музеј у Лондону, основан 1753, са
веома богатим научним и уметничким збир-
кама.
брифинг (енг. briefing) кратак договор пред од-
лазак на задатак.
бриџ (енг. bridge) игра карата, слична висшу,
броматометар
Једна од наЈзанимљивијих игара са веома
много комбинација.
брнистра (итал. ginestra) бош. шиб жута цвета од
чије се лике израђују грубе тканине за омота-
че и прекриваче.
броајон (фр. broyon) тучак за мрвљење, трљање
боја.
Бродвеј (енг. Brodway) „широка улица", главна
саобраћајна и трговачка улица Њујорка,
културно средиште.
бродерија (фр. broderie) вез, везиво; везење;
трговина везивом; фт. кићење, улепшавање.
бродет (итал. brodetto) врста рибљег папри-
каша.
бродирати (фр. broder) вести, извести златом,
сребром, свилом; фт. красити, улепшавати из-
мишљеним додацима.
бродкастинг (енг. broadcasting) одашиљање ра-
дио-емисија, радио-емитовање.
бројлер (енг. broiler) врста пилета за печење,
храњена концентратом.
брокантер (фр. brocanteur) трговац старим
уметничким предметима, нарочито сликама;
старинар,телалин.
брокат (итал. broccato) златотканица, сребро-
тканица, тешка, златним и сребрним концима
проткана свилена тканина; груб метални пра-
шак од легуре бакра и цинка: фини лискун у
прашку и бојадисан (обе врсте овог прашка
употребљавају се за бронзане боје); брокат-
на хартија хартија у боји са мустрама, фигу-
рама и сл., утиснутим у злату и сребру.
брокател (итал. broccatello) брокату слична по-
лусвилена тканина, од свиле и памука, или
само од памука са утканим крупним цветови-
ма; врста жутог, црвенкастог или љубичастог
италијанског мермера.
Брока-центар (no фр. хирургу Полу Броки,
1824-1880) амш. део коре великог мозга (код
десноруких с леве стране) у коме je смештен
центар за моторну организацију говора.
брокер (енг. broker) трговачки посредник; уш.
маклер, сензал.
брокеража (енг. broker) тРг. награда коју трго-
вачки посредник добива за посредовање; уи.
маклеража, сензарија.
брокуле (итал. broccoli) врста карфиола са мес-
натим и сочним цветовима и стабљикама.
Брокхаус (нем. Brockhaus) велики немачки кон-
верзациони лексикон са много издања. назван
no издавачу, великом нем. издавачком преду-
зећу у Лајпцигу, основаном 1805. год.
бром (грч. bromos смрад, нлат. bromium) хсм.
елемент, неметал атомске масе 79,904. редни
број 35, знак Br, црвенкастомрка тешка теч-
ност, загушљивог мириса.
броматика (грч. broma јело) вештина справља-
ња јела no научним и економским начелима.
броматографија (грч. broma јело, graphein опи-
сивати) описивање јела и средстава за ис-
храну.
броматологија (грч. broma јело, logi'a) наука о
јелима, наука о средствима за исхрану.
броматометар (грч. broma јело, metron) справа
за одмеравање дневне количине хране.
бромид
бромид (грч. bromos смрад) хем. со бромоводо-
ничне киселине.
бромизам (грч. bromos) мед. тровање бромом.
бромоформ (нлат. bromoformium) фарм. течност
веома слична хлороформу, употребљава се
као средство против великог (магарећег)
кашља.
бромурал (грч. bromos) фарм. бромов препарат,
познати лек за живце.
бронза (фр. bronze, итал. bronzo, нлат. bronzi-
um) туч, легура (слитина) бакра, цинка и
гвожђа.
бронзана болест мед. туберкулозно обољење над-
бубрежних жлезда праћено великом малокрв-
ношћу и мрком бојом коже.
бронзано доба рани историјски период
(3500-1000. год. пре н.е.) познат no употреби
бронзе као основног материјала за израду
оруђа и оружја; раздобље које карактерише
настанак првих држава и употреба писма (хије-
роглифи, клинасто писмо и др.).
бровт (нем. Brand) мед. изумирање ткива под
утицајем трулежних бактерија.
бронтеум (грч. bronte грмљава) справа за изво-
ђење вештачке грмљавине на позорницама.
бронтологнја (грч. bronte грмљавина, logia) на-
ука о грмљавини, о непогодама уопште.
бронтосаурус (нлат. brontosaurus) иол. огромни
кичмењак, из периода креде, дуг преко 18 m.
бронтотериј(ум) (нлат. brontotherium) геол. џи-
новска носорозима слична врста сисара из
средњег Шерцијара Северне Америке.
бронтофобија (грч. bronte, phobćo плашим се)
страх од грмљавине и непогоде.
бронхнјални (грч. bronchos душник) душнички,
који се тиче душника или душница, нпр. брон-
хијални катар = бронхиШис.
бронхије (грч. bronchia) a,i. анаш. две цеви, лева и
десна, које постају рачвањем душника од
трећег леђног пршљена; душнице.
бронхитис (грч. bronchia) мед. запаљење бронхи-
ја, бронхијални катар.
бронхо- (грч. brćnchos) предметак у сложеницама
са значењем: душник, душнице.
бровхоблевореа (грч. bronchos, blćnna слуз,
rhćo течем) мед. гнојаво запаљење душница.
броихографија (грч. brćnchos душник, graphein
писати) мед. метода за испитивање бронхија; у
шупљину бронхија се убацује контрастно
средство које се види на рентгенском снимку.
бронходилататор (грч. bronchos душник, лат. di-
latare ширити) мед. свака супстанца или сред-
ство које шири душник и бронхије.
бронхолитија (грч. brćnchos, lithos камен) мед.
стварање камена у душницама.
бронхомикоза (грч. brćnchos, mykes гљива) мед.
запаљење душница изазвано разним гљиви-
цама.
бронхоплегнја (грч. bronchos, plesso ударим)
мед. узетост (или: парализа) душница.
бровхопнеумоннја (грч. bronchos, pneuma дах)
мед. запаљење бронхија које прелази на плућ-
но ткиво и изазива запаљење плућа. туберку-
лоза ruivha.
130 бруталан
бровхорагија (грч. bronchos, regnymi скрхам,
поломим) мед. крварење душница.
бровхореа (грч. bronchos, rheo течем) мед. прете-
рано лучење слузи код хроничног запаљења
душница.
бровхоскопија (грч. bronchos, skopeo гледам)
мед. преглед душника или душница помоћу на-
рочитог огледала (бронхоскопа).
бронхоспазмус (грч. bronchos, spasmćs грч) мед.
грч у душницама.
бровхостевоза (грч. bronchos, stenosтесан) сужа-
вање (или: суженост) душница.
бронхотомија (грч. bronchos, temno сечем) мед.
оперативно отварање душница; бронхотом
инструмент за вештачко отварање душница.
бронхофонија (грч. bronchos, phone глас) мед.
пискутавост гласа (код промуклости).
бронхоцела (грч. bronchos, kele посутост) мед.
посутост душника, гуша.
брОВХус (грч. bronchos) анат. ДуШНИК, грКЉан; уп.
бронхије.
брош (фр. broche) запињача, луксузна игла за
скопчавање женских хаљина (обично на груди-
ма или под вратом).
броширати (фр. brocher) прошити, прошивати
(књигу), повезати књигу у мек повез; протка-
ти, проткивати тканину (златом, сребром,
свилом); фиг. урадити нешто на брзу руку.
брошура (фр. brochure) свеска, меко повезана
књижица; књижица о актуелним дневним пита-
њима.
брудершафт (нем. Briiderschaft) братство, бра-
тимство.
брујар (фр. brouillard) в. брујон.
брујов (фр. brouillon) концепт, нацрт, први са-
став; књига дневног трошка, дневник пазара,
штраца у коју се уносе, на брзу руку и привре-
мено, трговачке белешке; брујар.
брум (енг, brougham) затворена лака кочија са
два седишта и једним кон>ем, названа no име-
ну чувеног енглеског државника Брума
(1778-1868).
брумалав (лат. brumalis) зимски.
брувирати (нем. briinieren) давати нечему (мета-
лу, дрвету, намештају) мрку боју; >а. брини-
рати.
брусит (no презимену Брус Bruce) мин. минерал,
магнезијумов хидроксид (Mg(OH)2), седефа-
стог сјаја.
брустбвлд (нем. Brust-bild) попрсје, слика или
кип који представља главу и горњи део груди,
биста.
бруст-халтер (нем. Brust-halter) прслучић жен-
ски за придржавање груди.
Брут (Marcus Iunius Brutus) римски племић и
политичар; са Касијем сковао заверу у којој
je Цезар убијен 44. године пре н.е.; у борби
са присталицама Антонија и Октавија били
су побеђени и Брут je извршио самоубиство;
фш. „Зар и ти, сине Бруте?" - издаја човека од
кога се то није очекивало.
бруталав (нлат. brutalis, фр. brutal) животињски;
скотски, грубијански, груб, суров, неотесан,
дивљачки, зверски.
бруталитет
бруталитет (нлат., нем. brutalitas) суровост, гру-
бост, дивљаштво; животињско понашање пре-
ма коме, животињска пожуда.
бруталност в. брушалитеш.
бруто (итал. brutto) шрг. тежина робе заједно са
тежином онога у што je та роба упакована;
брутоприход целокупан приход, без одбитка
трошкова; супротно: нето.
брух (нем. Bruch ломљење) мед. в. хернија.
брухголд (нем. Bruchgold) изломљено, непрера-
ђено злато.
бруцелозе општи назив за обољења домаћих жи-
вотиња и људи, која проузрокују бактсрије:
Brucella abortus Bang, Br. suis и Br. melitensis.
бруцин хем. веома отрован алкалоид који се на-
лази у семену биљке nux vomica (назван no
енглеском путнику Bruce).
БТА (ВТА, Bulgarian Telegraph Agency) бугар-
ска новинска агенција.
бубалис (грч. bubalos) зоол. афрички јелен, анти-
лопа.
бубикопф (нем. Bubikopf) „дечачка глава" крат-
ка женска фризура као у дечка.
бубонаденитис (грч. bubon препонске жлезде,
aden жлезда) мед. запаљењежлезда у препонама.
бубоналгија (грч. bubon, žlgos бол) мед. болест
препона.
бубони (грч. bubon) ПЛ. мед. запаљење лимфних
жлезда у препонама (обично у вези са меким
шанкром), мицине, ницине, бубњице.
бубоноцела (грч. bubon, kele) мед. просутост пре-
пона, кила.
бубонулус (грч. bubon, НЛаТ. bubonulus) мед. ЛИМ-
фатични трипер (капавац).
бубрег (тур. bobrek) један од два унутрашња
органа преко којих се излучује мокраћа.
бугзирати (хол. buksiren) мор. вући лађу помоћу
париог брода, помоћу чамца на весла за који
je лађа везана конопцима.
буги-вуги (енг. boogie-woogie) y почетку стил у
извођењу блуза, потом једна од основа рок'н
рола.
Буда (сскр. Buddha) „пробућени, просвећени",
оснивач no њему прозване религије (будиз-
ма), рођен око половине У1века пре наше ере
у старој племићкој породици, у Индији пош-
тован као бог, „свети мудрац", и као девето
отеловљење бога Вишну; уп. будизам.
будала (тур. budala) лудак, глупак.
будизам (сскр. Buddha), учење Гаутама Буде
(OKO 557—447 пре наше ере); инд. религија ко-
ју je основао Буда, чија се филозофија садр-
жи у две тачке: патња и спасење. Живот je
патња, узроци патње су страсти (тј. жеђ за
животом, воља за живот), ослободити се тих
страсти значи ослободити се патње, пут ка
ослобођењу води ка нирвани, тј. стању блаже-
ног мира, без страсти и патње.
будисти (сскр. Buddha) ПЛ. присталице религије
и филозофије будизма.
будоар (фр. boudoir) мали елегантно намештен
салон једне даме за облачење и дотериваље
(обично у близини спаваће собе); соба у ко-
јој даме примају ближе познанике.
131 буколски
Будха (сскр. Buddha) в. Буда.
буђа, буђ (тур. biige) плесан.
бужија (фр. bougie, шп., итал. bugia свећа) мед.
ваљкаста шипка од воска, гуме, каучука и сл.
за проширивање сужених канала нарочито мо-
краћних, затим задњег црева и једњака; физ.
електрична свећица.
буздован (тур. bozdogan) врста старинског оруж-
ја, топуз; фи>. глупак.
буј (фр. bouille) царински жиг који се удара на
вунену робу; врста тканине.
бујатрика (грч. bus, говедо, iatrike лекарство)
сточно лекарство, лечење говеда.
бујон (фр. bouillon) кув. в. буљон.
бујрум (тур. buyurmak заповедити, наредити)
изволите, заповедајте!
бук (енг. book) књига; књижевно дело; списак,
листа.
букагије (тур. bukagi) Т . ОКОВИ на ногама затво-
реника.
буканир иом. пустолов који се у Западној Инди-
ји борио против Шпанаца (назив потиче од
француске речи: boucan дивље говедо, јер су
се ти пустолови хранили месом дивљих го-
веда).
буканирати (инд.) сушити комаде меса на сунцу
или над ватром.
букање (фр. boucanier) ловац на биволе; зверо-
крадица у Сев. Америци; морски разбојник,
гусар.
букардија (грч. bus во. kardi'a срце) мсд. увећа-
ње, хипершрофија срца, као последица јача-
ња срчане мускулатуре.
букасен (фр. boucassin) врста крутог француског
платна; памучна тканина за поставу.
букет (фр. bouquet) лепо пробрана и уређена
кита природног или вештачког цвећа; цвет,
мирис од вина; пена на пиву; фигура у ватро-
мету; ум. успео и хармоничан састав боја на
слици.
Букефал (грч. bus говедо, kephale глава, „волов-
ска глава") в. Буцефалос.
букинер (фр. bouquineur, bouquin) љубитељ и
сакупљач старих књига; онај који воли да
рије no старим књигама.
букинист(а) (фр. bouquiniste) продавац старих
књига, антиквар.
букирати (енг. booking) резервисати место, упи-
сати се, најавити долазак.
букмекер (енг. book-maker) онај који на кон>-
ским тркама приређује клађења или се сам
клади, посредник при клађењу; професионал-
ни кладилац.
букмекинг (енг. book-making) састављање књи-
ra. тј. обичан начин клађења на коњским тр-
кама, за разлику од Гпотализашора.
буколиазмос (грч. bukoliasmos) пастирска пе-
сма, пастирско певање.
буколика (грч. bukolike) поеш. пастирска песма,
идила (нарочито код римског песника Верги-
лија).
буколичар (грч. bukolikos) поеш. писац пастир-
ских песама.
буколски (грч. bukolikos) ппеш. пастирски, ceo-
букраније 132
ски, у духу или у облику пастирског песниш-
тва; буколска цезура мешр. уобичајена цезура
на крају четврте стопе у хексаметру грчких
буколичара.
букраније (грч. biis, kranfon лубања) арх. украси.
нарочито на дорском фризу, у облику голих
лубања на жртву принесених волова.
букс (енг. books) ПЛ. прозирна и лака тканина од
финог памука.
букскин (енг. buckskin) „јеленска, јагњећа ко-
жа", врста јаке вунене тканине за чакшире и
спортска одела.
букцинатор (лат. buccinator) трубач; анаш. образ-
ни мишић, мишић дувач.
бул (енг. buli) 1. бик; фиг. неотесаност, глупост;
напомена или кратка прича, код које je
шаљива поента у томе што joj недостаје до-
следност главне мисли; Џон Бул, оличење ен-
глеског народа као целине, тј. његових ка-
рактерних особина: претеране укочености,
хладнокрвности и др.
бул (фр. boule, лат. bulla) 2. лопта, кугла, једна
друштвена игра на билијару или игра кугла-
ма; рад од дрвета са металним умецима, на-
зван no француском резбару A. Ch. Boule
(1642-1732).
була (лат. bulla) 1. првобитно: мала златна кути-
ја у којој су се носиле амајлије; капсла која
служи као печат који виси о врпци, нпр. на
повељи; печат од воска или метала на повељи;
повеља са таквим печатом: званична папина
повеља или распис о важним питањима снабде-
вен великим црквеним печатом (за разлику од
бреве, која има само отисак печата са прстена
с рибом); златна була (лат. bulla aurea) закон
који je 1356. издао немачки цар КарлоГУ;
бод, поен у карташким играма.
була (лат. bulla) 2. мед. округло и јајолико из-
. дигнуће покожице испод кога се сакупља чиста
сериозна, мутна, крвава или гнојна течност,
плик.
була (тур. bula, bola стрина, тетка) 3. верски
образована муслиманка; муслиманска жена,
удата жена; булом зове ше грт мајсторову жену.
булариј(ум) (нлат. bullarium) збирка папских
була или одредаба.
булбиферан (лат. bulbus луковица, fero доно-
сим) бош. која рађа луковичастим подземним
стаблом.
булбозан (лат. bulbosus) луковичаст, главичаст,
кромпираст, чворноват.
булбул (арап. bulbul) славуј; Булбулдер Славу-
јев дб.
булбус (лат. bulbus) луковица, главица; лук; бул-
бус окули (нлат. bulbus oculi) анаш. очна јабу-
чица.
булдог (енг. bul dog) 1. велики енглески пас ши-
роких груди, кратке и дубоко усечене њушке,
тако да му се виде предњи зуби; 2. врста џеп-
ног револвера са 6 и више метака.
булдожер (енг. bulldozer) возило на гусеницама
са великим покретним плугом којим се раско-
пава, избацује и равна земљиште; уи. дозери.
булевар (фр. boulevard) шеталиште, широка и
Бундесрат
лепа улица засађена дрвећем, главна улица;
вој. тврђава, бедем.
буленгрен (фр. boulingrin) в. болинг-грин.
булеутерион (грч. buleuterion) већница, сабор-
ница, скупштинска зграда.
були (енг. bully off почетак игре у хокеју) СП.
место одакле се изводе казнени ударци у хоке-
ју на леду и сам тај ударац.
булимија (грч bulimia) мед. велика, неодољива,
животињска глад; обично није везана за неки
органски поремећај, a, према психоанализи,
настаје услед ускраћене љубави.
булинирати (фр. bouliner) мор. пловити укосо
(кад ветар дува са стране); фиг. непоштено тр-
говати, пљачкати, красти.
булиран (лат. bulla, bullatus) запечаћен, потвр-
ђен печатом, снабдевен булом.
булиција (лат. bullire, нлат. bullitio) кључање,
таласање. врен>е, избацивање мехурова.
буљен (енг, bullion) непрерађено злато или сре-
бро у шипкама, плочама или грудвама; туђи,
стран новац, онај који није у оптицају.
бултеријер (енг. bullterier) врста енглеских па-
са, постала укрштањем buldoga и terijera, од-
личан ловац на мишеве и пацове.
булумента (итал. foltamente густо, збијено) 1.
гомила људи, руља; метеж, врева, урнебес; 2.
велика количина (нечега), гомила.
бул-финч (енг. bull-finch) СП. густа трновита жи-
вица кроз коју коњ, на тркама с препонама,
мора да пројури.
буљон (фр. bouillon) куе. чорба, супа од поврћа и
меса у којој се обично размути jaje; уо.
бујон.
буљугбаша, буљубаша (тур. boliikbasi) четовођа,
заповедник пешадијске чете у некадашњој
турској војсци, капетан, заповедник једног
буљука.
буљук (тур. boluk) 1. чета пешака или ескадрон
коњаника у некадашњој турској војсци; 2.
велика гомила. мноштво (обично стоке).
бум (енг. boom) енглески назив за нагли успон и
полет у некој делатности.
бумашка (рус.) a,i. хартијица, папирић; ситан
папирни новац у Русији; потврда.
бумеравг (аустрал. woomera) бацаљка аустра-
лијских домородаца за борбу и лов; одликује
се тиме што се, ако не погоди у циљ, враћа
ономе који ју je бацио; фиг. средство које се
окреће против онога који се њим служи.
бунгалов (енг. bungalow) дрвена кућица (обично
приземна) са верандом (в.).
бунгур (тур. bulgur) прекрупа од кукуруза или
пшенице; јело од н>е.
бунд 1. (нем. der Bund) савез, друштво, лига; 2.
(нем. das Bund) свежањ, смотак, завежљај, ме-
ра за стакло, мера за конац.
бунда (мађ. bunda капут) крзнени капут; зимски
капут постављен крзном.
Бундесвер (нем. Bundeswehr) оружане снаге Не-
мачке.
Бувдесрат (нем.) савезно веће, један од два до-
ма парламента у Немачкој и Републици Ау-
стрији; сачињавају га заступници федерал-
них јединица; уа. Бундестаг.
Бундестаг 133
Бундестаг (нем.) савезна скупштина Немачке,
представнички дом парламента; уа. Бундес-
рат.
бункер (нем. Bunker) 1. вој. мали бетонски обје-
кат сталне фортификације са подземним за-
клонима за посаду; 2. бетонско склониште
(кућно, улично) од напада из ваздуха; 3. морн.
простор, спремиште на броду за угаљ („угље-
ница"), цемент, песак и др.; 4. део комбајна:
сандук у који падају зрна; са. чврста, потпуно
затворена одбрана у фудбалу, рукомету и сл.
бунт (нем. Bunt савез) буна; незадовољство.
бунтдрук (нем. Buntdruck) штампање у више
боја.
бунтинг (енг. bunting) енглеска лака вунена тка-
нина за прављење застава.
бура (фр. bourre, итал. borra) 1. отпаци од дла-
ке, вуне; длака за пуњење ствари.
бура (итал. bora) 2. североисточни ветар с копна
на северном Јадрану.
бураг (рум. buricu пупак) желудац животињс.
буразер (перс. birader, тур. birader) брат.
бурањ (рус. 6ypaHb) жесток вихор са (снежном)
вејавицом у степама Русије и Сибира.
бураска (итал. burrasca, фр. bourrasque) бура,
изненадна непогода, нагао вихор; фт. излив
зловоље, љутине.
бург (нем. Burg) замак, дворац; мала тврђава.
Бургерова болест в. ВиниварШер-Бургерова бо-
лест.
бургија (тур. burgu) алатка са спиралним врхом
за бушење; фиг. бесмислица, измишљотина,
подвала.
бургундска вина чувена црна и бела француска
вина из покрајине Бургундије.
бургундска смола пречишћена жута оморикова
смола.
бурда (арап. burda) Мухамедов огртач; доцније:
особени знак абасидијских калифа; такође:
назив једне арабљанске религиозне песме.
Бурда (нем. Burda moden), врло тиражни модни
часопис (просечно 2,5 милиона примерака no
броју), намењен широким слојевима; води га
Ене Бурда, која je часопису дала породично
име.
бурдалу (фр. bourdalou) трака, гајтан на шеши-
ру са копчом; врста шареног француског
платна.
бурдељ (фр. bordel) в. бордел.
бурдон (фр. bourdon) «и. дубоки бас на оргуљи;
ТЧП. изостављање речи при слагању.
бурек (тур. borek) врста пите са сиром, месом,
јабукама.
бурет (фр. bourrette) тканина од отпадака свиле.
буржоазија (фр. bourgeoisie, bourg, нлат. burgus)
1. првобитно: назив за грађанство насупрот
вишим сталежима феудалног друштва (плем-
ству и свештенству); укидањем феудалног
друштва узима власт; 2. данас: владајућа кла-
са капиталистичког друштва која поседује
капитал и средства за производњу.
буржуј (фр- bourgeois, од bourg варош или село
под окриљем града, замка, тврђаве. немачки
Burg; в. бург) 1. првобитно: (француски) rpa-
бурш
ђанин или становник града за разлику од кме-
та, сељака и племића: 2. припадник буржоаске
класе (в. буржоазија 2); 3. малограђанин,
ћифта.
бурза (фр. bourse, грч. bursa ) в. берза.
бурзе мускозе (нлат. bursae muscosae) ПЛ. мед.
слузне кесице.
Бури (хол. boer) „сељаци", становници Јуж.
Африке холандског порекла.
Буриданов магарац фил. чувени пример за немо-
гућност слободне воље, који се приписује
француском схоластичком филозофу Жану
Буридану (1300-1358): гладан магарац који
стоји између два потпуно једнака и подједна-
ко од њега удаљена снопа сена мора неминов-
но скапати од глади, пошто се, због потпуне
једнакости и равнотеже побуда, не може одлу-
чити да приђе ниједном од ова два снопа.
бу-риме (фр. bouts-rimes) ci. унапред написани
сликови за које тек после треба да се нађу
стихови; песме код којих су најпре написани
сликови, a тек после стихови.
бурка (рус. бурка, перс. barak) чупав крчнени
капут без рукава, са длаком окренутом напо-
ље и обореном тако да се вода не може задржа-
вати (носе га сви кавкаски народи).
бурлак (рус. бурлак) сељак који тражи посла ван
свог места, печалбар, нарочито као лађарски
радник на Волги.
бурлеска нлат. burra, итал. burla, burlesco, фр.
burlesque) ТН-Ш. шаљиво приказивање великих
и озбиљних ствари, шала, лакрдија; музички
комад хумористичког карактера; весео и не-
сташан музички комад за плес.
бурлескни (фр. burlesque) смешан, шаљив, нака-
радан, лакрдијашки.
бурлета (итал. burletta) мала весела игра, мала
бурлеска.
бурма (тур. burma од burmak завртети, усукати)
1. једноставан прстен без украсног камења,
венчани прстен, 2. витица; 3. завртањ. шраф.
бурмут (тур. burunotu) ситан дуван и др. за уш-
мркивање.
бурнетизовати (енг. burner) натопити дрво у ра-
створу хлор-цинка и тиме ra учинити отпор-
ним према труљењу.
бурнонит (no презимену Burnon) оловна и ба-
карна руда (PbCuSbS,).
бурнус (ар. бурнус фр. bournous) огртач без ру-
кава, са капом, обично од беле вунене ткани-
не, који Арабљани (бедуини) носе преко
одела.
бурова вода фарм. безбојна течност, сирћетна
мириса, сладуњава и onopa укуса. раствор баз-
ног алуминијевог силиката; употребљава се за
облоге код рана, чирева, отока и др.; названа
no нем. хирургу Бурову (1809-1874).
бурса (итал. borsa) кеса.
бурситис (фр. bourse) мед. акутно или хронично
запаљење слузних кесица.
бурш (нлат. bursa, нем. Bursch) у Немачкој: слу-
шалац универзитета који je члан неког ђач-
ког удружења; необуздан. весео, пун живота
студент или младић уопште: момак, детић;
слуга; посилни, курир.
 134
бус (енг. bus) скраћеница за аутобус, шинобус,
тролејбус и др., vo. омнибус.
бусија (тур. pusu) заседа.
бусола (итал. bussola кутијица, нлат. buxula.
лат. puxis кутија, грч. puxi's кутија од шимши-
ровине) физ. морнарски компас, нарочито по-
дешена магнетна игла за одређивање правца.
бустрофедон (грч. bus говедо, strophS окрет,
обртај) назив за писање на епитафским спо-
меницима старих Грка и Феничана, код кога
редови теку наизменично: један ред слева на-
десно, a други - обрнуто.
бут (енг. boot чизма) справа за мучење у облику
чизме; футрола за карабин.
бутада (фр. boutade) духовита шала, досетка;
нагао и необичан наступ ћуди и ћефа; брзи
солоплес без припреме; необузданост из ћуд-
љивости и ћефа; муз. = капричо; Uap буШад
(фр. par boutades) према ћефу, на махове.
бутав (грч. butyron масло, бутер) хем. врста raca.
засићени угљоводоник (C»Hto).
бутеља (фр. bouteille, итал. bottiglia) боца, фла-
ша, стакло.
бутер (грч. butyron, лат. butyrum, нем. Butter)
масло, маслац; уп. путер.
бутига (итал. bottega) продавница, дућан.
бутик, бутика (фр. boutique) продавница, трго-
вина на мало, ситничарство; торбарево санду-
че за робу; крчма, ракиџиница.
бутикажа (фр. boutiquage) торбарење, трговање
на мало.
бутнрнн (лат. butyrum) хем. маслена киселина,
киселина путера.
бутирометар (грч. butyron, metron) справа за
одређивање масноће млека.
бутовање (енг. boot од bootstrap) почетно уно-
шење оперативног система у рачунар; одре-
ђено je хардвером, a обавља се при сваком ук-
ључивалу и ресетовању рачунара; бути-
рање.
бутон (фр. bouton, итал. bottone) дугме, пуце;
стварчица слична дугмету; пупољак; бубуљи-
ца, брадавица; (крупан) брилијант у обоцу,
минђуши.
бутоњера (фр. boutonniere) рупица за дугме; мед.
оперативно отварање сужене мокраћне цеви
код мушкараца да би се омогућило пуштање
мокраће.
бутономантија (фр. bouton, грч. mantei'a прори-
цање) гатање у дугмета; пребројаваше дугме-
та на капуту („хоће-неће") да би се видело да
ли he нешто бити или неће.
буш-тру
бутрола (фр. bouterolle) справа за убијање
стоке.
бутсел (фр. bouteselle) вој. трубни знак за седла-
н>е (код коњице).
бутум, бутун (тур. butiin) сав, цео, потпун,
буфа (итал. buffa) šala, lakrdija; опера буфа ко-
мична опера.
буфало (енг. buffalo) зоол. бивол, бик.
буфер (енг. buffer) одбојник (на вагону).
буфета (фр. bouffette) кићанка, машна,
темњак.
буфо (итал. buffo) комични певач у италијан-
ској опери; буфо карикато (итал. buffo cari-
cato) претераност у лакрдијашењу итал. ко-
мичне опере; уа. буфон.
буфон (итал. buffone) шаљивчина. лакрдијаш,
комичар; дворска будала.
буфонерија (фр. bouffonnerie) шала, лакрдија,
лака комедија; лакрдијање.
буфталмичан (грч. bus во, ophthalmos око) мед.
са воловским очима, волоок, буљоок.
буца (итал. boccia) округао пљоснат дрвен суд за
течност.
Буцефалос (грч. Bu-kephžlas) „воловска глава",
најмилији коњ Александра Великог, којем
je, ради успомене. саградио град Букефала
(данас Џалалпур, у Индији); Букефал.
буцов (мађ. buczo) зоол. врста речне кошљорибе,
Aspina rara и Alburnus mento.
буџа (тур.) мотка, батина; фиг. моћан човек,
„дрматор"; такође и мушки уд. ••
буџак (тур. bucak) угао. кут, ћошак.
буџаклија (тур. bucak угао, ћошак) човек који
се бави ситним адвокатским пословима; „дрве-
ни" адвокат.
буџет (енг,, фр. budget, итал. bolgia, лат. bulga
кожна кеса, новчаник) једногодишњи закон
којим се предвиђају, претходно одобравају и
претходно распоређују сви државни (као и
градски, неке установе и др.) приходи и расхо-
ди у једној буџетској години; предрачун при-
хода и расхода уопште.
бушел (енг. bushel) енглеска мера за жито, ме-
ров, мерица, 36,349 1 (у САД 35,239 1).
бушеризирати (фр. Bucherie) телеграфске сту-
бове натопити у бакарном витриолу (назван
no проналазачу).
бушон (фр. bouchon) запушач, затварач, чеп;
неравнина (на свили); утичница. утикач.
буш-тру (фр. bouche-trou) пришипетља (безна-
чајна споредна личност, или споредна улога у
позоришним комадима).
В, в треће слово наше ћирилице, двадесет осмо
в вагинитис (лат. vagina) мед. запаљење вагине.
наше латинице (V,v); као скраћеница:
V = вотум; v. = euge види, верше преврни:
вал. = валута; вол. = волумен; v.v. = вице
верса; физ. V = волт, W = ват, Wb = вебер;
хсм. V = ванадијум, W = волфрим.
ва! (фр. va) вреди, важи, може; у хазардним игра-
ма: израз који се употребљава када се ставља
новац на неку карту.
ва банк (фр. va banque) „важи за цео банк", тј.
када се игра у целу суму која лежи у банку (при
коцки); фиг. играти ва банк ставити све на
коцку, тј. или остати или пропасти.
Вавилон (хебр. Babel, према акадском Babilu
врата бога) древни град у Месопотамији на
Еуфрату, престоница Вавилоније, један од
најстаријих културних, трговачких и поли-
тичких центара; саградили су га Сумери у
XXIV в. прен.е.; Вавилонска кула степенаста
кула-пирамида, тзв. зигурат. no Библији,
Мојсије књ. I, зидана с намером да допре до
неба, a чије je зидање прекинуто због „језич-
ке пометње"; фиг. збрка, неред, метеж, помет-
ња, хаос; вавилонско ропсшво 1. робовање
Јевреја у Вавилонији 586-536. године пре
н.е.; 2. принудно бављење папа у Авињону
1309-1378. год.
вага (нем. Wage) справа за упоређење непозна-
тих маса са познатим (теговима) тј. за одређи-
вање тежине тела; теразије, кантар.
вагабунд (лат. vagabundus) скитница, пробисвет,
луталица, бескућник, тумарало, протува; би-
танга, левента.
ваганти (лат. vagari скитати се, лутати) у сред-
њем веку ђаци (студенти) који су ишли од
школе до школе, скитнице, луталице; имали
су и своју сатирично-љубавну поезију.
вагати (нем. wagen) одређивати тежину тела на
теразијама, мерити на кантар.
вагаш (мађ. vagas) 1. дубок усек точкова у влаж-
ној земљи, коловоз; 2. ров, јарак.
вагина (лат. vagina) анат. канал између грлића
материце и спољњег отвора женског сполног
органа (служи за спаривање и за излазак плода
при порођају), родница, родуља, јажа, стид-
ница.
вагинизам (лат. vagina) мед. грчевито стезање
мишића вагиналног улаза и карличног дна,
чисто живчана појава која долази, нарочито
код младих жена, услед претеране осетљивости
вагиналног улаза.
вагиноскопија (лат. vagina, грч. skopeo gledam)
мец. преглед вагине помоћу нарочитог огледа-
ла (спекулума).
вагон (енг. waggon) железничка или трамвајска
кола.
вагонет (енг. waggon, фр. wagonnet) мала терет-
на кола која се крећу no пружницама (шина-
ма), мали вагон.
вагон-ли (фр. wagon-lit) (железничка) кола за
спавање.
вагон ресторан (фр. wagon-restaurant) (железнич-
ка) кола за ручавање.
вагон-салон (фр. wagon-salon) салонски вагон,
салонска железничка кола.
ваготомија (лат. vagus, грч. tome сечење) мед.
пресецање појединих грана вагуса, нарочито
код чира на желуцу и дванаестопалачном цре-
ву, да би се смањило лучење желудачне кисе-
лине.
вагус (лат. vagus луталица) десети главени живац,
парасимпатикус, састављен од моторних и сен-
зитивних влакана; широко се распростире, да-
је гране за врат, срце, плућа, желудац и црева
и др.
вадемекум (лат. vade mecum) „хајде са мном",
обично наслов за књиге које служе као помо-
ћне књиге, тумачи. упутства, путовође или
саветници за разне струке и циљеве у животу;
збирка прича (или: анегдота); подсетник.
вадиј(ум) (нлат. vadium, лат. vas, vadiš јемац)
прав. новац који се полаже на име јемства, јем-
чевина.
вадимониј(ум) (лат. vadimonium) upae. јемчење,
јемство (нарочито да he неко у одређени дан
доћи на суд): долазак на суд; рок доласка на
суд; вадимонии десерцио (лат. vadimonii deser-
tio) пропуштање обећаног доласка на суд.
вадла (нем. Wade) лист ноге.
ваза (лат. vas суд, посуда, фр. vase) узан суд за
цвеће. за украс, нарочито антички уметнички
израђени судови од иловаче; вазна.
вазал (нлат. vasallus, фр., енг. vassal) клетвеник,
кнез (владар) који je био подређен неком дру-
гом кнезу (владару) или зависан од неког дру-
гог кнеза (владара); поданик.
вазалагијум (нлат. vasallagium) вазалска дужност
и обавеза; новац који je вазал дужан да плаћа
владару коме je подређен.
ваза сакра (лат. vaša sacra) ал. свети судови, све-
то сасуђе.
вазектомија 136
вазектомија (лат. vas посуда, грч. ektome исеца-
ње) мед. одстрањивање семених канала код
мушкараца да би се спречило оплођавање
(ушкопљење).
вазелив (фр. vaseline) хем. минерална маст без
мириса и боје, или жућкаста смеса получвр-
стих угљоводоника, добија се пречишћава-
њем сировог петролеума (нафте); употреб-
љава се много у фармацији, техници итд.
вазна (лат, vas, фр. vase) в. ваза.
вазодилататори (нлат. vasodilatatores) ил. анаш.
живци што проширују крвне судове.
вазодилатација (нлат. vasodilatatio) мед, ширење
крвних судова (са опадањем крвног притиска,
појачаним крвотоком, повишеном темпера-
туром).
вазоконстриктори (нлат. vasoconstrictores) Т
анаш. живци што сужавају крвне судове.
вазоконстрикција (нлат. vasoconstrictio) мед. сте-
зање крвних судова (са повећањем крвног
притиска, успорењем крвотока, опадањем
температуре).
вазомотори (нлат. vasomotores) П.%. ашт.. живци
што изазивају проширивање и сужавање крв-
них судова.
вазомоторва неуроза мед. болест живаца која je
дошла као последица поремећаја у живцима
који изазивају проширивање и сужавање крв-
них судова, нпр. Базедова болест и др.
вазонеуроза (лат. vas суд, грч. neuron живац) мед.
обољење живаца крвних судова.
ваиз (арап., тур. vaiz) проповедник, познавалац
верске литературе (код муслимана).
ваишја (инд. Vaisya) трећа индијска каста, у
коју спадају трговци. земљорадници и занат-
лије.
ваишнаве (инд.) ел. обожаваоци и поштоваоци бо-
га Вишну; вишнуити.
Вајавг кулит (јав.) јаванско позориште сенки;
актери су пљоснате лутке које са друге стране
белог екрана дају изванредно бојене сенке.
вајандотка (енг. Wyandotte) врста кокоши, по-
реклом из Америке, због својих одличних
особина раширена no целој Европи: бела,
сре дње величине, ноге жуте, креста ружичаста.
тешка до 3kg, носи 140-160 jaja годишње.
вајат (арап. hayat, тур. hayat) 1. омања, обично
дрвена зграда у дворишту сеоске куће за
ноћивање младенаца и за држање спреме, во-
ha и сл.; клет; 2. трем, ходник у приземљу
сеоске куће.
вајда (арап. fa'ida, тур. fayda) корист, добит;
интерес; фајда.
вајдскрин (енг. wide широк, screen платно) био-
скопско широко платно, велики екран.
вајзбратна (нем. Weissbraten) бело месо са обе
стране кичме.
вајкаувт (енг. viscount) в. виконт.
Вајл-Феликсова реакција мед. реакција која
служи за утврђивање постојања пегавог тифу-
са (пегавца).
Вајнбергова реакција мед. серумска реакција
која служи за утврђивање постојања жедњака
(ехинококуса).
вакуум
вајп-аут (енг. wipe-out избрисати. уништити)
спреј којим се одстрањују фломастерска
исписивања no зидовима (графити), ауто-лак
и слично.
вајсманизам бшл. учење познатог немачког био-
лога Аугуста Вајсмана (August Weissmann, од
1834-1914) чија се теорија наслеђа оснива на
његовој тзв. теорији клицине плазме.
вајтбет (енг. whitebait) млада харинга из Темзе
која се сматра као нарочита посластица.
вајтбојс (енг. whiteboys) ал. бели момци, од
1760. тајна организација сиромашнијих като-
лика у Ирској, која je кажњавала претерано
строге поседнике, чиновнике и др. (названа no
томе што joj je као симбол била бела боја).
Вајт стар лајн (енг. White Star Line) „Линија
беле звезде", прекоокеанска паробродска ли-
нија између Ливерпула и Њујорка.
Вајтхол (енг. Whitehall) раније: краљевска па-
лата на Темзи у Лондону; сада: широка улица
у зап. делу Лондона у којој су зграде мини-
старстава.
Вајтчепел (енг. Whitechapel) најсиромашнији и
најзапуштенији део у источном крају Лон-
дона.
вакантан (лат, vacare бити празан, vacans) пра-
зан, упражњен, незапремљен, незаузет, непо-
пуњен; вакантно имање прав. имање без зако-
нитог господара, наследника.
ваканција (нлат. vacantia) упражњеност, непопу-
њеност, празно место (нарочито парохијско);
школски одмор, распуст; судски одмор.
вакат (лат. vacat, vacare) 1. празно je, слободно
je. незаузето je; недостаје, нема; као ш. код
књига: чиста, нештампана страна (иза на-
словне).
вакат (арап. waqt, тур. vakit) 2. време, час, одре-
ђени час кад треба нешто да се уради; време
муслиманске молитве - намаза, сама молитва.
вакатура (нлат. vacatura) упражњавање, упраж-
н.ен>е, упражњеност (нпр. неког места).
вакација (лат. vacatio) ослобођење, ослобође-
ност од неке обавезе, пореза, намета и др.
вакери (шп. vaqueros) a.i. пастири, чувари стоке
у шпанској покрајини Овиједо, потомци
римских робова, no некима Мавара, и као так-
ви презрени.
вактиле (арап.-тур. vaktiyle) y старо време, не-
када.
вакуисати (лат. vacuare) испразнити, испражња-
вати; евакуисаШи.
вакуист(а) (лат.) онај који верује у постојање
празног простора у природи; осматрач ваку-
ума код машина и др.
вакуитет (лат. vacuitas) празноћа, празнина;
упражњеност; ништавост, сујета, таштина.
вакуоле (нлат. vacuolae) ш. бош. мехурасте шу-
пљине у протоплазми биљних ћелија, испуње-
не водњикастом течношћу, из којих се ства-
рају нове ћелије; зоол. мешчићи у пихтија-
стој маси неких микроскопски ситних мор-
ских животињица.
вакуум (лат. vacuum) празан простор; празнина,
безваздушни простор; вакуум-апарат апарат
вакуум-метар 137
за дестилисање осетљивих течности под
сниженом температуром, нпр. при уклањању
воде из млека ради добијања „млека у
праху".
вакуум-метар (лат. vacuum празан простор, грч.
metron) справа за мерење разређености вазду-
ха (код вакуум-апарагпа); в. вакуум.
вакуф (арап. waqf, тур. vakif) код муслимана:
задужбина за опште религиозне и хумане свр-
хе, са циљем да подиже и издржава џамије, шко-
ле, јавне библиотеке, болнице, сиротишта,
водоводе и др.
вакцина (лат. vacca крава, нлат. vaccina se. vari-
ola кравља богиња) мед. кравља маја против
великих богиња; серум за цепљење против за-
разних болести, цепиво.
вакцинација (нлат. vaceinatio) мед. калемљење
богиња, пелцовање, цепљење, убризгавање
серума као предохрана против разних боле-
сти, уношење у организам антигена који га
подстичу на производњу заштитних тела; ани-
мална вакцинација калемљење животињском
лимфом.
вакциноида (нлат. vaccina, грч. eTdos вид, облик)
мед. лажне, неправе кравље богиње, водене бо-
гиње.
вакцинотерапија (нлат. vaccina, грч. therapei ле-
чење) мед. лечење викцинама, цепљење да би
се организам подстакао на што јачу производ-
њу тела која ће га заштитити од изазивача
болести.
вал (фр. voile) 1. вео од танке прозрачне тканине
за невесту при венчању; 2. провидан покривач
за лице.
вала (стрнорд. vala) 1. видовита жена, гатара,
чаробница.
вала (итал. valle) 2. дугачка уска долина; увала;
залив.
валабилан (фр. valable, лат. valere вредети) ва-
љан, вредан, који важи; прав. правно ваљан, у
прописном облику, пуноважан.
валах (арап. wa-llah, тур. vallahi) богме, заиста,
одиста, баш, е баш.
валансјен (фр. Valenciennes) ПЛ. валанске чипке
различите врсте, нарочито узане (назване no
истоименом француском граду у Фландрији).
валахи билахи талахи три муслиманске најсве-
тије формуле за заклетву.
валација (нлат. vallatio) вој. ошанчавање, поди-
зање бедема, утврћивање у пољу; подизање
насипа.
валва (лат. valva) крило врата; в»т. љуска, кошу-
љица, махуна; љуштура (у шкољке).
валвација (нлат. valvatio) фин. одређивање вред-
ности или цене нечему, нарочито званично ут-
врђивање вредности извесних врста новца пре-
ма државној новчаној стопи.
валвациона табела фин. списак разних врста нов-
ца са назначењем њихове вредности.
валвирати (нлат. valvere) оценити, одредити
вредност, утврдити цену нечему; уп. валуира-
ти, валушираши.
валвула (лат. valvula) анаш. заклопац, затварач,
залистак (на срцу, венама, цревима); валвуле
валкире
иншесшиналес (лат. valvulae intestinales) tu.
цревни залисци.
валдензери tu. реформаторска секта, коју je ос-
новао 1176. у Лиону Петрус Валдус, као удру-
жење за проповедање еванђеља и реформу ка-
толичке цркве путем враћања апостолском
сиромаштву и једноставности; леонисши, са-
башаШи.
вале! (лат. vale, valere бити здрав, бити јак)
здрав био, живео! Вале еш рескрибе (лат. vale
et rescribe) здраво и отпиши; вале еш фаве
(лат. vale et fave) здраво и буди ми наклоњен.
валедикција (нлат. vale-dictio) поздрав на ра-
станку, опроштајни говор.
валенсија (шп. Valencia) врста шпанских веома
јаких зимских тканина, названих no шп. граду
Валенсији.
валентина писана порука (обично љубавне, по-
некад шаљиве садржине) или поклон који се
шаље 14. фебруара као израз љубави шш на-
клоности на дан св. Валентина (хришћански
мученик; умро 270).
валенца хем. в. валенција.
валенција (нлат. valentia) вредност, важност; хем.
мера способности атома неког елемента да ве-
зује атоме других хемијских елемената; изра-
жава се емпиријским бројем који означава
колико се атома водоника једини са једним
атомом неког елемента.
валер (фр. valeur) вредност, цена; ваљаност не-
ког добра или теорије; муз. трајање ноте; >л
однос између светла и сенки, светлих и тамних
тонова.
валеријана (нлат. valeriana officinalis) одољен,
зељаста вишегодишња биљка; садржи етарско
уље и алкалоиде; из корена се добија валери-
јан; користи се у народној медицини.
валете! (лат. valete) будите здраво, остајте здра-
во! бене валете! (лат. bene valete) остајте у
добром здрављу! (поздрав којим се завршава-
ју писма и који папе, у облику монограма,
стављају испод својих була).
валетудинариј(ум) (лат. valetudinarium) болни-
ца, болесничка соба.
валида (арап. validet) родитељка, мати; мати
бившег турског султана.
валидан (лат. validus, valere) јак, крепак, сна-
жан, здрав; пр<ш. правно важан, важећи, пуно-
важан.
валидација (нлат. validatio) потврда, потврђива-
ње; овера, оверавање, признање правне важ-
ности неког акта.
валидитет (нлат. validitas) upae. правна важност,
правна вредност, ваљаност једне ствари или
неког поступка.
валижа в. вализа.
вализа (фр. valise) путничка ручна кожна торба.
валија (арап. wall, тур. vali) царев намесник,
турски војно-административни старешина
једне области.
валкире (стнорд. valkyrja, нем. Walkiiren) ал. у
нордијској митологији и песништву: божан-
ске девице, виле, богиње битака и суђаје бо-
раца. које одлучују који he јунаци у борби
погинути; оне су, као веснице, у служби бога
валковер 138
Одина и, no његовој заповести, доносе побе-
ду, доводе му оне који храбро погину и, у
Валхали, дворе и служе пићем богова оне који
су у њу примљени; vs. Валхала.
валковер (енг. to walk over the course) на тркама:
лака победа, услед тога што je противник по-
стао неспособан.
валовница (мађ. vallomšs исказ) пореска при-
јава.
валор (нлат. valor) вредност, цена; хартија од
вредности; ад валорем (нлат. ad valorem) npe-
ма вредности; валор екстринсекус (нлат. va-
lor extrinsecus) спољашња вредност једног
новца; валор интринсекус (нлат. valor intrin-
secus) унутарња вредност неког новца.
валоризам (лат. valor вредност) екон. схватање да
je новац одређен својом вредношћу (купов-
ном снагом или материјалом од кога je на-
прављен или за који je везан, нпр. златним
паритетом).
валоризација (лат. valor вредност) шрг. одређи-
вање вредности, процена, такође пракса држа-
ња или подизања релативне вредности (peea-
лоризација).
валоризовати (нем. walorisieren) извршити, из-
вршавати валоризацију, проценити, процењи-
вати већу вредност.
Валпурга (нем. Walpurga) светитељица католич-
ке цркве чија се успомена прославља 1. маја.
заштитница од враџбина и вештица; дошла са
својом браћом из Енглеске у Немачку, где je
као опаткиња једног манастира, умрла око
780; впЈТургијска ноћ прва мајска ноћ кад
вештице имају пир.
валс (фр. valse) в. валцер.
валуиратн (фр. valuer) в. валвирати.
валута (итал. valuta) „вредност"; фин. законом
утврђени новчани систем једне државе, тј. но-
вац који je, у свом саставу и облику, признат
као законито средство плаћања; с друге стра-
не, валута je однос између номиналне вред-
ности новчаница и уопште хартија од вредно-
сти једне државе и њиховог курса у иностран-
ству; врста новца, новац.
валута nep дато (итал. valuta per dato) шрг. вред-
ност или обрачунавање камата од данас, вред-
ност од данас.
валутирати (итал. valutare) в. валвирати.
валутнн дампинг (енг. dumping) девалвација
новца; законска промена односа новчане једи-
нице према злату или према другим валутама.
валутнн папири фин. хартије од вредности које
гласе на инострану монету, због чега им je
курс несталан.
Валхала (стнорд. Valholl, нем. Walhalla) y норд.
митологији: рај у који долазе у бици погину-
ли ратници Одинови, седиште богова и јуна-
ка; уп. валкире.
валцер (нем. Walzer) популарна окретна игра у
3/4 такта; музички комад за ову игру; уп. валс.
ваљенке (рус всшенки) чизме од сукна.
вамп (енг. vamp од vampyr) назив за жену без
скрупула; заводница, „жена-демон".
вампир (слов., итал. vampiro, фр. vampire) no
народном веровању јужних Словена, Грка и
Румуна, мртвац који ноћу устаје из гроба и
сише људима крв; no томе зоол. (нлат. vampy-
rus spectrum) велики јужноамерички слепи
миш који, у недостатку хране, напада сисаре,
птице, na и човека при спавању, и сиса им крв.
вампиризам мед. прекомерно пуштање крви; Уч.
вампир.
ванадиј(ум) (лат. Vanadis, нлат. vanadium) «•*.
елемент, метал, пронађен 1830. у рудама гвож-
ђа и олова, атомска маса 50,94, редни број 23,
знак V; ванадин.
Вандали (лат. Vandali) ил. германскоготско пле-
ме које je, од III века н. е., ратовало с Римља-
нима на Рајни, доцније се настанило у Пано-
нији (Угарској), у V веку пустошило Галију,
Шпанију и Италију, a 455. пљачкало Рим че-
трнаест дана уништавајући сва уметничка де-
ла и споменике; отуда фиг. дивљи и сурови вар-
вари, склони уништавању свега лепог и до-
брог.
вандализам (лат. Vandali, итал. vandalismo) ван-
далска ћуд, тј. дивљаштво, дивљачка страст
за рушењем и уништавањем уметничких пред-
мета и др.; уа. Вандали.
вандемијер (фр. vendemiaire, лат. vindemia)
„месец бербе", први месец некадашњег фран-
цуског револуцијског календара, од 22. IX до
21.X.
вандла (нем. Wanne када, каца) широк кухињски
лимени суд, при дну ужи, за прање посуђа.
вандровати (нем. wandern путовати) лутати, ски-
тати, отиснути се на вандровку.
вандровка (нем. wandern) лутање no свету ради
трговине, заната и сл.; скитња; песма о ван-
дровању, песма вандроваца.
ваидровкаш (нем. wandern) човек који путује,
лута no свету ради трговине, заната и сл.;
скитница, пробисвет.
вандрокаш в. вандроекаш.
ванила, ванилија (фр. vanille, шп. vainilla) бош.
врста тропске биљке чији се мирисави плодо-
ви употребљавају као зачин.
ванилизам (фр. vanille) мед. тровање ванилом,
нарочито у јелу, са појавом пролива, грчева,
повраћања и сл.
вавилин (фр. vanille) хем. ароматична материја
ванилиног плода, која искристалише на повр-
шини када плод дуже стоји; добива се и веш-
тачким путем, као замена природне ваниле.
ванилоквентност (лат. vaniloquentia) хвалисање,
разметљивост, празан говор, брбљање; вани-
локвенција.
ваиилоквенција в. ванилоквентност.
ванитас ванитатум (лат. vanitas vanitatum) таш-
тина над таштинама, тј. све je ташто, ниш-
тавно, празно, привидно.
ванитет (лат. vanitas) таштина, сујета, ништав-
ност, привидност, празнина. пролазност; хва-
лисавост, уображеност, надувеност, славо-
љубивост.
ванстеп (енг. one један, step корак) в. уанстеп.
вантоз (фр. ventose) „месец ветра", шести месец
француског републиканског календара, од
19. II до 20. III.
вантуза 139
вантуза (фр. ventouse) мед. купица, мала чаша од
дебелог стакла која се ставља на оболело ме-
сто да би се, разређивањем ваздуха у н>ој, крв
привукла у поткожно ткиво и тиме унутрашњи
органи ослободили навале крви (вентуза); ру-
пица на шеширу за обнављање ваздуха,
одушка.
ванцага (нем. Bandsage) 1. стара, тупа секира,
нож или бритва; 2. хуља, неваљалац, пропали-
ца, пробисвет.
вањкуш (мађ. vankos) јастук.
вапор (лат. vapor, итал. vapore пара) пароброд,
парна лађа.
вапорација (лат. vaporatio) испаравање, ветре-
ње; уа. евапорација.
вапоризатор (lat. vapor пара) справа за распрши-
вање течности (мириса, средстава за прочи-
шћавање ваздуха) у облику течне прашине;
прскалица, штрцаљка.
вапоризација (нлат. vaporisatio) испаравање,
претварање у пару.
вапоризовати (фр. vaporiser) испарити, претво-
рити у пару; разбити у капљице, попрскати
прскалицом, распршивачем.
вапориметар (лат. vapor, грч. metron) инстру-
мент за одређивање запремине или притиска
nape.
вапорозан (нлат. vaporosus) паровит, пун nape,
парни; магловит, нејасан, мутан.
вара (порт. lakat) стара мера за дужину у неким
романским земљама (Португалији, Шпанији
и Јужној Америци); једна вара износи 0,84m.
варак (арап. varaq, тур. varak) лист, листић; пи-
смо, писамце.
варант (енг. warrant) шрг. еспапна (робна) залож-
ница, онај део сместишне признанице којом
сопственик депоноване робе залаже ту робу и
на тај начин долази до потребног кредита;
пуномоћ; наредба, налог за хапшење.
варантед (енг. warranted) ознака на енглеским
фабрикатима = гараншовано.
варваризам (грч. barbarismos) грам. употреба
страних речи и израза у говору и писању, на-
рочито за она значења за која имамо нашу
реч, нпр.: шнајдер, шустер; без да сам знао,
пола три, имате ли што за јести, назвати теле-
фоном итд., груба језичка грешка, на штету
јасности и чистоте језика; кованица, погреш-
но употребљена реч; барбаризам.
варварин (грч. barbaros) код старих Грка: сваки
онај који није знао да говори грчки, дакле
туђинац, странац; код Римљана: народи који
нису имали грчког ни римског образовања;
данас: необразован, груб, суров човек, див-
љак; барбар, барбарин.
варварски (грч. barbarikos) првобитно: страни,
туђински; нечовечан, груб, суров. дивљи; про-
тиван духу и правилима језика; варварски ор-
намент готски, келтски и овима слични обли-
ци орнамената; барбарски.
варварство (грч. barbaros) необразованост, неу-
љуђеност; грубост, суровост, дивљаштво; бар-
барство.
вардати (итал. guardare) покр. 1. пазити, чувати
се; 2. вребати.
вариолација
варзило (према земљи Бразилу, одакле je поре-
клом) црвена боја која се добива од дрвета
Caesalpinia brasiliensis.
вариа (лат. varia, varius различит) ci. помешане
ствари, разноликости, сваковрсности, сваш-
тине.
варијабила (лат.) променљиви део зараде који
се исплаћује изнад загарантованог дела
(стартног основа).
варијабилан (нлат. variabilis) променљив; склон
мењању, несталан, непостојан.
варијабилитет, в. варијабилност.
варијабилност (нлат. variabilitas) променљи-
вост; пасивна способност организама да се ме-
њају под утицајем прилика и средине у којим
живе (једна од основних и општих особина жи-
вих бића).
варијабл (фр. variable) променљива вредност,
променљива количина; подељак који показу-
је променљиво време.
варијанса (енг. variance промена) у статистици:
аритметичка средина квадрата одступања чла-
нова низа од њихове средње вредности.
варијанта (лат. varius) 1. .mm. један од облика у
којима се јавља исти садржај: 2. нешто што
има различит облик од нечега a што има са
тим исто порекло или стоји у присној вези.
варијато (итал. variato) муз. променљиво. пре-
иначено.
варијација (лат. variatio) промена, мењање;
истр. одступање или промена у главном крета-
њу или путањи неког небеског тела; .«м. дели-
мично одступање од једне теме; арх. делимич-
но одступање од једног плана или нацрта; би-
ол. одвајање једне биљне или животињске је-
динке од врсте којој припада са једном осо-
бином или са више особина, које су код ове
одвојене јединке друкчије развијене него
код осталих јединки исте врсте; физ. колеба-
ње, неједнакост. нпр. у стању барометра,
магнетне игле и др.
варијацио делектат (лат. variatio delectat) ПОСЛ.
промена весели, иромена je пријатна.
варијациони компас фт. в. деклинаторијум.
варијете (фр. variete) ведро позориште које не-
гује лаку музику, песме, шале, игре, жонглер-
ске вештине; ноћни локал са забавним про-
грамом.
варијетет (лат. varietas) различност, разноли-
кост, разноврсност; бот., заол. подврста, од-
лика.
варикозан (лат. varicosus) мед. проширених вена,
отечених вена; квргав.
варикомфалус (лат. varix проширење вена, грч.
omphalgos пупак) мед. проширење пупчаних
вена.
варикоцела (лат. varix, грч. kele просутост, ки-
ла) мед. отеклина скротума услед проширења
вена око семевода.
варикс (лат. varix) мед. проширење вена, отица-
ње вена.
варинас (шп. varinas) најфинији амерички ду-
ван, назван no граду Варинас (Венецуела).
вариолација (нлат. variolatio) мед. цепљење садр-
вариоле
жином правих богиња као заштита од богиња
(начин лечења богиња пре увођења цепљења
крављим богињама); вариолиаација.
вариоле (нлат. variolae, шп. viruela) ол. шд. праве
богиње, велике богиње.
вариоле вакцине (нлат. variolae vaccinae) ПЛ. мед.
кравље богиње.
вариолизацнја (нлат. variolisatio) мед. в. вариола-
ција.
вариолис (нлат. variolis) мед. обољење од великих
богиња, велике богиње.
вариолозан (лат. variolosus) шд. богињав, боле-
стан од богиња, рошав.
вариолоиде (нлат. variola, грч. eTdos вид. облик)
П.1. мед. блажи облик великих богиња, са мањом
грозницом (нарочито код раније цепљених
особа).
вариометар (лат. varius различит, грч. теЧгоп)
физ. сваки апарат помоћу кога се могу мерити
колебања једне физичке величине, нарочито
> апарат за мерење геомагнетних варијација;
авиј. апарат за мерење брзине уздизања или
спуштања (авиона или балона) у вертикалном
(усправном) правцу.
вариорама (лат. varius различит, грч. horama
призор) нова техника за снимање и пројици-
рање филмова примењена у Совјетском Са-
везу за приказивање филмова на огромним
екранима у отвореном простору.
варнрати (лат. variare) бити различит, разлико-
вати се; бити разног или другог мишљења, не
слагати се, разилазити се у мишљењу; имати
променљив успех; делимично одступати од че-
га; уносити измене у што; мењати се, проме-
нити се; муз. развијати арију не мењајући
основни мотив.
варистор (енг. varistor, скр. од variable resistor)
отпорник чија je напонско-струјна каракте-
ристика променљива чак и при потпуно једна-
ким условима.
варицеле (нлат. varicellae) ПЛ. мед. мале богиње,
водене богиње.
варицес (лат. varix. varices) s.i. мед. проширење
вена. проширене вене; >П флебектазија.
вармеђа, вармеђија (мађ. virmegye) жупанија,
некадашња управна област у Угарској; жупа-
нијски уред; зграда у којој се он налазио.
Вартоломејска ноћ или Париски крвави пир.
ноћ од 24. августа 1572, на дан св. Вартоломе-
ја, када су хугеноти побијени у Паризу; Бар-
толомејска ноћ.
Варшавски пакт (уговор) војни савез земаља
Источне Европе (Албанија, Бугарска. Чехо-
словачка, Источна Немачка, Мађарска, Пољ-
" ска, Румунија и СССР), основан 1955. Алба-
нија je касније иступила; Источни блок,
Источни лагер; распуштен 1991.
васа СП. најдужа скијашка трка на свету (86km);
одржава се у Шведској као успомена на ски-
јашки подвиг Густава1 Bace (1523), доцнијег
шведског краља.
васервага (нем. Wasserwage) зан. в. либела (рав-
њача).
васердрук (нем. Wasserdruck) водени отисак на
140 ватерполо
хартији (нарочито на новчаницама), водо-
тисак.
васеркопф (нем. Wasserkopf) водена болест у
глави; човек с таквом главом; фиг. глупак.
Васерманова реакција мед. реакција крвног се-
рума којом се може утврдити обољење од си-
филиса; назив no немачком бактериологу
А.Васерману (1866-1925).
васнлеус (грч. basileus) краљ; титула другог ар-
хонта у старој Атени; басилеус.
василика в. базилика.
Василике (грч. Basilikćs) велики византијски за-
коник у 60 књига из 1Хвека, најопсежнија и
најважнија прерада Јустинијановог права на
грчком језику.
васкуларан (лат. vas суд, vascularis) анаш. који се
тиче крвних судова, пун крвних судова; бош.
састављен од судова или канала.
васкуларизација (лат. vas, нлат. vascularisatio)
биол. стварање крвних судова; протканост крв-
ним судовима.
васкулитис (лат. vasculum мали суд, судић) мед.
запаљење крвних судова.
васкулоза (нлат. vasculosa) вош. главни састојак
биљних судова.
васкулозан (нлат. vasculosus) зоол., бош. судовни,
богат судовима, судовит.
васкулум (лат. vasculum) анаш. мали суд, судић,
жилица.
ваститет (лат. vastitas) празника, пустош; про-
страност, неизмерност.
Васток (рус. Восток) асшрон. космички програм и
истоимени космички бродови СССР са једно-
чланом посадом; лансирани су 1961-63. год.
(први човек у космосу 12. IV 1961. Ј. Гагарин
и прва жена 16-19. VI 1963. В. Терешкова).
Васход (рус. Восход) астрон. космички програм и
истоимени космички бродови СССР са више
чланова посаде; Васход-1 имао je три члана
посаде, a из Васхода-2 je 1965. год. човек први
пут изишао у слободан космички простор
(A. Леонов).
ват (скр. W) физ. јединица за снагу у Међународ-
ном систему јединица; то je снага која за 1
секунд изврши рад од 1 џула; 1000 W чини 1 ки-
ловат (k\V); назив no шкотском физичару
Џемсу Вату (1736-1819).
вата (нем. Watte) хигијенски памук, изгребена-
та и пречишћена влакна финог памука сложе-
на као листови.
вателин (нем. Watte) тканина (обично памучна)
прошивена и подешена за поставу; фателин.
ватер-баласт (енг. water-ballast) одељење лађе,
нарочито подморнице, у којем се налази вода
за одржавање равнотеже лађе.
ватер-клозет (енг. water-closet) модерни хиги-
јенски нужник. са порцуланском шољом и во-
дом за испирање нечистоће. енглески нужник.
ватер-линија (енг. water-line) црта на боку бро-
да која показује нормалан газ брода.
ватерман (енг. Waterman) прекоморски трговац
девојкама, белим робљем.
ватерполо (енг. water-polo) СП. рукомет у води са
седам играча у сваком тиму.
ватерпруф
ватерпруф (енг. waterproof) материја која не
пропушта воду; кишни огртач од такве мате-
рије.
Ватикан, Држава Града Ватикана (лат. Status Ci-
vitatis Vaticanae, итал. Stato della Citta del Va-
ticano) држава у западном делу Рима, средиште
римокатоличке цркве, стално боравиште па-
пе; обухвата цркве, зграде и вртове на исто-
именом брежуљку (лат. Mons Vaticanus, итал.
Monte Vaticano) и трг са црквом Св. Петра;
фиг. папска влада, папска политика.
ватиканска догма догма католичке цркве о непо-
грешивости папе.
Ватикански концил најмлађи екуменски сабор
католичке цркве (од 8. XII 1869-18. VII 1870),
одржан у Ватикану, на коме je проглашена
догма о непогрешивости папе.
ватирати (нем. wattieren) подметнути вату, по-
ставити ватом.
ватмен (енг. wattman) возовођа на електричном
аутомобилу, локомотиви или трамвају.
ватметар (енг. watt, грч. metron) физ. справа за
мерење ефекта електричне струје.
ватони (нем. Watte) ал. јастучићи, умеци од ва-
те за попуњавање облика тела.
ватсат, ватчас (енг. watt) ел. јединица за мерење
електричног рада и енергије; знак lWh.
ватсекунда (енг. watt, секунда, в.) јединица за
мерење рада и енергије, особито електричне;
знак Ws.
ва ту (фр. va tout) играм у све, тј. у сав новац
(при картању); фш. стављам све на коцку, све
ризикујем.
ваучер (енг. voucher) сведок, гарант; врста чека
којим се плаћају неке трговинске и тури-
стичке услуге.
вахабити (арап.) ал. присталице религиозног n e '
крета у Арабији који су, под вођством Муха-
меда ибн Абд ел-Вахаба, половином XVIII века
тежили да поврате ислам првобитној чистоти и
једноставности; вехабиШи.
вахтмајстор (нем. Wachtmeister) вој. старешина
страже, наредник.
вачето (итал. vaccetto) муз. умерено, умереном
брзином.
вачиланте (итал. vacillante) муз. треперећи, ко-
лебљиво, љуљајући се.
ваџиби (арап.) ил. строге верске дужности мусли-
мана, али мање обавезне него фарзови.
ваџра (инд.) скиптар са два краја, симбол Шиви-
не моћи.
вашка (тур. va§ak рис) пас, псето.
ве (енг. wey, weigh) стара енглеска мера за вуну,
у употреби и данас = 82,554kg.
вебер (скр. Wb) фш. јединица за мерење магнет-
ног флукса; назив no немачком физичару
В.Е.Веберу (1804-1891).
ве виктис (лат. vae victis) jao си га побеђенима,
тешко побеђенима!
вегетабилан (лат. vegetabilis) биљни, који при-
пада биљном царству; направљен од биља; спо-
собан да расте; вегетабилни живот живот
биљака; вегетабилна земља земља на којој
успевају биљке, тј. земља вртова и њива; ве-
гетабилна храна биљна храна, поврће.
141 ведска религија
вегетабилије (лат. vegetabilia) ил. растиње, би-
љке; биљна храна.
вегетабилитет (нлат. vegetabilitas) биљна приро-
да, особеност биљака, способност растења.
вегетабилни пергамент в. пергамент-папир.
вегетаријанац (нлат. vegetarianarius) човек који
једе само биљну храну, a обично и не пије и
не пуши; сШроги вегетаријанац храни се
искључиво биљем; умерени вегешаријанац је-
де и млеко. jaja, путер и сир.
вегетаријанство (лат. vegetus живахан, чио) ис-
храна храном искључиво биљног порекла;
обично: исхрана без меса и животињске масти,
млеком. млечним прерађевинама и јајима.
вегетативан (лат. vegetus) 1. који чини те биље
расте, који има способност растења (вегета-
тивни систем биљака je супротан репродук-
тивном систему); 2. који се тиче растења, у
вези са растењем; 3. који унапређује растење
или вегетацију (вегетативна тла); 4. фш. који
животари, без духа.
вегетативни живчани систем анаш. део нервног си-
стема који регулише активност унутрашњих
органа; састоји се од парасимпатикусног и
симпатикусног дела, који међусобно деј-
ствују супротно; аутопомии нервни систем.
вегетативно расплођавање вош. несполно рас-
плођавање биљака (помоћу калема, пелцера,
лозице и саднице).
вегетација (нлат. vegetatio) /шш. живот и растење
биљака, животнаснага биљака; биљни свет, би-
ље, растиње; фиг. бујање, бујност; мед. изра-
слине на телу биљака и животиња: вегетаци-
она тачка најјаче растење на врху једног
органа.
вегетирати (лат. vegetare оживети) живети, расти
као биљка, живетио биљној храни; фш. живота-
рити, живети колико да се живи; живети живо-
том биљке, тј. ухватити корен у неком месту и
ту остати не радећи ништа.
веданта (сскр.) „крај Веда", један од шест си-
стема инд. филозофије, најпопуларнији у
Индији; проповеда апсолутно јединство свих
бића.
ведантизам учење Веданте (Веде); један од ве-
ликих филозофских система Индије.
Веде (сскр. Veda вид) „знање", најстарији спо-
меници санскртске књижевности. свете књиге
брахмина у Индији; имају четири дела: Rig-,
Sama-, Yajur-, и Atharva-веца'. у ужем смислу,
под Ведама се често мисли само на Ригведу.
ведета (фр. vedette, итал. vedetta, лат. videre) eoj.
коњаник стражар, коњичка извидница; изви-
ђач (ратна лађица), мали торпиљер за стражу
око пристаништа; стражар на бедему тврђаве;
MOJ. чувен, славан глумац или чувена глумица,
позоришна „звезда".
Веди Наполи е noj муори (итал. Vedi Napoli е
poi muori) Види Напуљ na умри, израз дивље-
ња граду Напуљу и свему што je у њему и око
њега.
ведска религија најстарија фаза индијских ре-
лигија, нарочито она која je изложена у Риг-
-веди и у којој су богови подељени на четири
класе.
ведута
ведута (итал. veduta) изглед; слика града или
предела којој je циљ да предмет што верније
представи; проспект,
везика (лат. vesica) анаш. мехур, бешика, нарочи-
то мокраћни мехур (нлат. vesica urinaria); ве-
зикалне артерије артерије мокраћног ме-
хура.
везиканције (лат. vesicantia) &i. мд. средства за
изазивање пликова на кожи ради одстрањива-
ња запаљења у унутрашњем делу тела, нпр.
слачица и сл.
везикатор (нлат. vesicatorium) фарм. бешичник,
врста мелема у облику шипке, непријатна ми-
риса и црнкаст, састоји се од праха истуцаних
зелених бубака (шпанских буба), терпентина,
жутог воска, смоле, мастикса; има својство да
на здравој кожи без бола извлачи мехурове, a у
народу се употребљава као лек против запаље-
ња плућне марамице, реуматизма и др.
везикуларан (лат. vesicularis) мехураст, у облику
мехурића.
везнр (арап. wazlr, тур. vezir) на Истоку: титула
високог државног чиновника; у бившој Тур-
ској Царевини: титула министра-председника
(велики везир). "{<t;..
везират (арап.) звање и власт везира.
веј (енг. wey) стара британска мера за тежину,
чије вредности варирају; најчешће 256 фун-
ти (приближно 116kg); стара шкотско-ирска
мера за запремину; одговара joj 40 америчких
бушела (1.4081).
векер (нем. Wecker) будилник (часовник).
векно конто (итал. vecchio conto) шрг. стари
рачун.
векна (нем. Wecke) хлеб дугуљастог облика;
штруца.
вексација (лат. vexatio) злостављање. кињење.
мучење; узнемиравање, досађивање. задирки-
вање, пецкање.
вексир (лат. vexare мучити) оно што служи за
вексирање, мучитељ, нарочито направа за оси-
гурање на вештачким бравама, тако да се бра-
ва не може отворити ни правим кључем ако се
не уме руковати том направом; тако постоји и
вексир-доза, вексир-коцка, вексир-огледало,
вексир-пехар и др.
вексирати (лат.) кињити, злостављати; узнеми-
равати, досађивати. i ,»•• .4 •••/•-
вексла (нем. Wechsel) меница.
вектор (лат. vector) маш. величина која има сво-
ју бројем одређену вредност и правац, упра-
вљена величина, нпр. брзина, убрзање. сила,
електрична струја итд.; биол. организам који
преноси паразите; супр.: скалар.
веламент (лат. velementum) покривало, вео; из-
говор, измишљен разлог; хонорар који прима
уметник за своје дело.
велар (фр. vćlaire) грам. задњонепчани глас (г, к,
х).
веларан (фр.) грам. задњонепчани; велар.
веларизација (фр.) фон. претварање у велар (в.),
приближавање изговора неког сугласника из-
говору (артикулацији) задњонепчаних суглас-
ника.
142 вена артериоза
веларијум (лат. velarium) велико платно у ста-
роримском амфитеатру, разастрто ради заш-
тите од сунца; ћилим као украс над алтанима
и на фасадама о свечаним приликама; веларије
т. заставице на конопцима разапетим између
катарки.
велверет (енг. velveret) шрг. в. велветин.
велвет (енг. velvet, нлат. velluetum) шрг. сомот,
кадифа.
велветин (енг. velveteen) шрг. тешка. сомотаста
памучна тканина, врста некеплованог манче-
стра; уп. велверет.
велеитет (нлат. velleitas, фр. velleitć) ПСШ. воља
која још није прешла у акцију, рудиментар-
но хтење. жеља на чијем се остварењу не ради,
слаба и нејасна тежња, прохтев.
велен (фр. velin, лат. vitulus) пергамент од теле-
he коже; фина и глатка. пергаменту слична
хартија; фина алансонска чипка.
вело (фр. velot) кожа и пергаменат од мртво оте-
љеног телета или јагњета.
велодром (лат. velox брз, грч. drćmos тркалиш-
те) тркалиште за бициклисте (точкаше), стаза
за велосипедске трке.
велосиметар (фр. vćloce брз, грч. mćtron) справа
за мерење брзине авиона. брзинометар.
велосипед (фр. velocipede) точак, бицикл.
велоспорт (лат. velox брз, енг. sport) в. бици-
клизам.
велоцитет (лат. velocitas) брзина, хитрина.
велоче (итал. veloce) муз. брзо, хитро.
велочисимо (итал. velocissimo) ™. врло брзо.
велтаншаунг (нем. Weltanschauung поглед на
свет) уметников доживљај света невезан за
владајуће погледе на свет и идеологије,
одређен много више моралним и традиционал-
ним вредностима.
велтер (енг. welter) л. велтер категорија у бок-
су: тежина боксера од 63,5 до 67 kg, у рвању:
тежина рвача од 70 до 78 kg.
велтшмерц (нем. Weltschmerz светски бол) ро-
мантичан и песимистички доживљај света код
многих песника, изазван сукобом идеала и
стварности, „бол века".
велум (лат.) анаш. задње, меко непце.
велур (фр. velours) сомот, кадифа; врста штофа
са дугом длаком; велур де котон (фр. velours
de coton) памучни сомот; велур сатине (фр.
velours satinć) атласни сомот.
велутииа (фр. veloutine) тзм. шминка од бизмута
и пиринчаног брашна.
велутирати (фр. velouter) радити (или: израдити,
ткати, откати) у виду сомота, дати тканини
изглед сомота.
велутоар (фр. veloutoire) с.шк. сомотска четкица
за ровашење глатких тонова на сликама у мас-
ним бојама.
вена (лат. вена) анат. опнаста цев којом се вра-
ha у срце крв, која je кружила no разним
органима и која je један део својих хранљи-
вих материја и кисеоника предала ткивима,
доводница; суар..- артерија.
вена артериоза (лат. vena arteriosa) анат. плућна
вена, она која доводи из плућа у леву претко-'
мору срца артеријску (оксидисану) крв.
вена кава
вена кава (лат. vena cava) аниш. шупља вена; вена
кава инфериор (лат. vena cava inferior) доња
шупља вена и вена кава супериор (лат. vena
cava superior) горња шупља вена - доводе крв
у десну преткомору срца.
веналитет (нлат. venalitas) поткупљеност, под-
митљивост; купљивост, продајност.
вена поетика (лат. vena poetica) песничка жица,
песнички дар, песничка снага.
вена порта (лат. vena porta) анаш. вена која доно-
си крв из органа за варење у јетру.
венаторан (лат. venatorius) ловни, који ce тиче
лова, или ловца, ловачки.
вен бриле (фр. vin brule) кувано вино, мешавина
од црног или црвеног вина, шећера, коре
мушкатњака, цимета и паприце (коријандра),
над којом ce запали кашика рума.
Венгард (енг. Vanguard) астрон. серија од три
аутоматизоване космичке летилице САД,
лансиране 1958-59. год.; Венгард-1 први Зе-
мљин вештачки сателит.
вендета (итал. vendetta, лат. vindicta освета)
крвна освета (на Корзици).
Венди (нем. Wenden) најстарији назив за Сло-
вене у историјским изворима; код Немаца на-
зив за Словенце и Лужичке Србе (Венди,
Винди).
вендита (итал. vendere продавати, vendita прода-
ја) место где ce тргује, трг. пијаца; зборно
место, ложа; алШа вендита (итал. alta vendita)
висока ложа карбонара.
вендиција (лат. venditio) продаја, продавање.
Венеди в. Венди.
Венедик (тур. Venedik, нем. Venedig) стари на-
зив у нашем народу за данашњу Венецију
(Млетке).
венедички млетачки, в. Венедик.
венедјена (фр. venedienne) шрг. фина врста тка-
нине гродетур.
вененозан (лат. venenum отров, нлат. venenosus)
отрован, који трује.
вененум (лат. venenum) отров.
Венера (лат. Venus, «•«. Veneris) миш. богиња
љупкости и љубави код старих Римљана (код
Грка Афродита), жена Вулканова, мати Купи-
донова; фиг. полна љубав, обљуба, парење; по-
жуда, похотљивост, нечедност; љубавница; ле-
потица; асшр. друга no реду планета у Сунча-
ном систему, која ce види и no дану, звезда
Даница, Зорница, Зорњача (Фосфорус) Ве-
черњача (Хесперус); Медичијева Венсра нај-
лепши приказ богиње Венере, једно од најве-
ћих вајарских дела старог века, које ce нала-
зило у уметничкој збирци флорентинске no-
родице Медичи; Милоска Венера величанстве-
ни мраморни кип Венере, рађен у Пвеку пре
наше ере, пронађен 1820. на острву Милосу,
сада у париском Лувру; Венус.
венерабилан (лат. venerabilis) веома поштован.
частан, достојан поштовања, часни; пречас-
ни, веледостојни.
венерабиле (лат. venerabile) оно што je достој-
но високог поштовања; посвећена хостија у
католичкој цркви која ce показује вернима
да би joj одали поштовање.
143 вентилатор
венерија (лат. Venus Венера, богиња љубави) 1.
мед. назив за полне болести, тј. оне које ce
најчешће преносе сношајем, нарочито сифи-
лис, трипер и меки шанкр.
венерија (фр. venerie, лат. venari ловити) 2. лов,
ловљење, хајка; ловачка кућа.
венеричан (лат. venereus) мед. полно болестан,
полно заражен; који долази као последица не-
ке полне болести.
венерологија (лат. Venus Венера, богиња љуба-
ви, грч. logia) део медицине који ce бави вене-
ричним болестима.
венесекција (лат. vena, sectio сечење, резање)
мед. пуштање крви из вене.
венетромбоза (лат. vena, грч. en- у, thrombos
грумен, грудва) мед. згрушњавање крви у ве-
нама.
венефик (лат. venenum facere отров справљати,
veneficus) онај који справља отрове, справ-
љач отрова.
вени, види, вици (лат. veni, vidi, vici) „Дођох,
видех, победих!", речи којима je Цезар јавио
у Рим своју победу у Поитијском рату; фиг.
кад ce хоће да каже како je нека ствар брзо
свршена.
венија (лат. venia) одобрење, допуштање, доз-
вола; кум венија (лат. cum venia), са допуште-
њем; бона венија или кум бона венија (лат.
bona venia, cum bona venia) ca љубазним до-
пуштењем, одобрењем; сит венија вербо
(лат. sit venia verbo) нека буде речи дато до-
пуштење, тј. нека je допуштено рећи.
венија доценди (лат. venia docendi) дозвола за
држање предавања (на универзитетима); вени-
ја легенди.
венија етатис (лат. venia aetatis) арш. проглаше-
ње пунолетства пре законом утврђеног вре-
мена.
венија легенди (лат. venia legendi) в. венија go-
цепди.
венијат (лат. venire доћи, veniat нека дође) прав.
наредба, позив пред суд.
венозан (лат. venosus) анаш. венски, који припа-
да венама, који ce тиче вена; богат венама;
веиозна крв неоксидисана крв тамноцрвене
боје; венски.
вента (шп. venta, лат. vendere продавати)
усамљена друмска крчма, механа.
вентарола (итал. ventarola, лат. ventus ветар)
справа која показује правац дувања ветра,
ветроказ; место где ce остављају јела и пића
ради хладноће, леденица.
вент-ен (фр. vingt-et-un) „двадесет један", по-
зната хазардна игра ca француским картама;
vfl ајнц.
вентер (лат. venter) анаш. трбух, задак.
вснтил (лат. ventus ветар, нлат. ventile) одушка,
механичка направа, обично од метала, помо-
ћу које ce врши отварање и затварање пропу-
ста за ваздух, течности, гасове, nape и др.,
залистак.
вентилатор (лат. ventilator) ветрило, справа за
обнављање, тј. за исисавање и усисавање ваз-
духа, справа за покретање ваздуха и других
гасова.
вентилацнја
вентилација (лат. ventilatio) обнављање ваздуха
у затвореним просторијама, ветрење, прове-
травање; фш. претходно претресање, темељно
разматрање неког питања (пре доношења ко-
начне одлуке), процењивање имања које тре-
ба делити; вентилисање.
вентилогнј(ум) (лат. ventus ветар, грч. lćgion)
справа која показује правац дувања ветра,
ветроказ.
вентозан (лат. ventosus) ветровит, пун ветра: мед.
који надима, који изазива ветрове у желуцу
(за јела).
вентозитет (лат. ventositas) мед. надимање, наго-
миланост ветрова у желуцу, ветровитост; фш.
ветропирство.
вевтралан (лат. ventralis) анаш. трбушни, који се
тиче трбуха, који припада трбуху; који се
налази на трбушној страни.
вентрикулографија (лат. ventriculus шупљина,
грч. graphein писати) мед. рентгенско снимање
срчане коморе у коју je преко сонде убачено
контрастно средство; врши се пре одлуке о
операцији на срцу.
вентрикулус (лат. ventriculus) анаш. желудац;
уопште свака шупљина на телу; вентрикули
кордис (лат. ventriculi cordis) ал. коморе срца
(десна и лева).
вентрнлоквенција (лат. venter трбух, loqui гово-
рити) вештина тобожњег говорења из трбуха;
вентрилоквија.
вентрилоквнја в. вентрилоквенција.
вентуза (фр. ventouse) мед. в. вантуза.
Вентуријева цев (no итал. физичару Ђ.Б.Вен-
турију, 1746-1822), физ. уређај за мерење бр-
зине или протока гасова и течности.
венула (лат. venula) атш. мали крвни суд, мала
вена, веница.
Венус (лат. Venus) миш. в. Венера.
Венус вулгивага (лат. Venus vulgivaga) обична
похота, љубав која се свуда скита, улична
љубав, свачија жена, развратница; Венус пан-
демос.
Вевус пандемос (лат. Venus, грч. pan-demos) в.
Венус вулгивага.
венусто (итал. venusto) муз. пријатно, умилно,
љупко.
Венус уранија (лат. Venus, грч. uršnios небески)
V висока, узвишена Венера, тј. чиста, узвише-
на, непохотна љубав.
вења (мађ. fenyo, fenyii) бош. клека, клекиња
(дрво и плод).
вео (итал. velo) 1. комад танке провидне или
мрежасте тканине којим жене покривају лице
или га носе преко главе и низ плећа, као знак
жалости; подужи комад беле тканине који, пре-
бачен преко главе и низ плећа, невесте носе
на венчању; 2. тањи слој нечега, застор (од
„ магле, облака, мрака и сл.); 3. фиг. нешто што
. прикрива стварност, што омета да се нешто
сазна.
веранда (енг. veranda, шп. baranda, сскр. varan-
da) доксат, отворен трем на кући.
вератрнн (лат. veratrum) хем. мешавина разних
веома отровних алкалоида који се налазе у
144 вербозитет
соку неких биљки из породице чемерика; слу-
жи, у облику масти, као лек против живчаних
болести и реуматизма.
верацитет (лат. verax који истину говори, нлат.
veracitas) истинитост, истинољубивост, ис-
правност, веродостојност, љубав према
истини.
верба (лат. verba) ил. грам. в. вербум.
верба волант, скрипта манент (лат. Verba volant,
scripta manent) Речи лете, списи остају (пре-
трајава само написано).
вербалан (лат. verbalis) који се састоји од речи,
усмени; који се тиче речи; дослован, буква-
лан, од речи до речи; грам. глаголски.
вербализам (лат. verbum реч) празно разметање
речима и реченицама; млаћење глогиња, тру-
ћање.
вербализација (лат. verbum реч, нлат. verbalisa-
tio) прав. састављање протокола, писмено са-
слушање; фиг. причаље утаман, трошење речи
улудо, наклапање.
вербалист(а) (лат. verbum) причало, преклапа-
ло, трућало. онај који више држи до речи
него до њихове садржине.
вербалнтер (лат. verbaliter) арил. од речи до речи,
дословно, буквално; усмено.
вербалнтет (нлат. verbalitas) дословност, бук-
валност: благоглагољивост.
вербална дефиниција објашњење речи, одред-
ба речи.
вербална егзегеза објашњење речи, тумачење
речи.
вербална инјурија uPae. увреда нанесена речима;
супр.: реилна инјурија.
вербална нота Т>Л. нота једне владе другој, коју
посланик оне прве само усмено саопштава
овој и која има карактер поверљивог саопш-
тења.
вербални деликт прае. преступ учињен писањем
или говором a којим се вређају државни си-
стем и институције или узнемирава јавност.
вербалност в. вербализам.
вербатнм (лат. verbatim) прил. од речи до речи,
дословно.
верберација (нлат. verberatio) батинање, шиба-
ње, шамарање; физ. потрес ваздуха услед ко-
јег настаје звук.
вербигерација (нлат. verbigeratio) мед. бесмисле-
но понављање речи.
верби грација (лат. verbi gratia) в. верби кауза.
верби кауза (лат. verbi causa) на пример, ради
примера; верби грација.
вер блан (фр. vers blancs) ПА. поеш. стихови без
сликова; eepcu либери.
вербо-воко-визуел (лат. реч, звук, лик) ум. мул-
тидисциплинарна уметничка приредба, више-
медијски род уметности, укључује разне тех-
нике и средства, a рачуна на јединствен резул-
тат. Оснивач и главни теоретичар Владан Ра-
довановић (р. 1932), композитор, писац и ви-
зуелни уметник.
вербозитет (нлат. verbositas) прекомерна речи-
тост, бујица речи, опширност у излагању,
развученост (стила).
вербум 145
вербум (лат. verbum) цтм. глагол, глаголска реч;
вербум диценди — глагол говорења: рећи, го-
ворити, казати и сл.; вербум финитум - лич-
ни глаголски облик; вербум инфинитум - не-
одређени глаголски облик (инфинитив).
вербум активум (лат. verbum activum) грам. радни
глагол.
вербум аномалум (лат. verbum anomalum) грам.
неправилан глагол.
вербум ауксилијаре (лат. verbum auxiliare) грам.
помоћни глагол.
вербум депоненс (лат. verbum deponens) у грч-
кој и латинској граматици: глагол који има
пасивне облике a активно значење, одложни
глагол.
вербум дефективум (лат. verbum defectivum)
цтм. непотпун глагол, тј. онај који нема свих
облика.
вербум имперсонале (лат. verbum impersonate)
цнш. безличан глагол.
вербум интранзитивум (лат. verbum intransiti-
vum) грам. непрелазни глагол.
вербум инхоативум (лат. verbum inchoativum)
грсш. глагол којим се исказује почетак неке
радње.
вербум пасивум (лат. verbum passivum) грам. трп-
ни глагол.
вербум примитивум (лат. verbum primitivum)
грам. В. Примитивум.
вербум транзитивум (лат. verbum transitivum)
грам. прелазни глагол.
верв (фр. verve) полет, занос, замах, жар.
вергија (тур. vergi) порез, данак, харач.
вергл (итал. vergula) муз. механички инструмент
са једном мелодијом или двема на који се
свира окретањем ручке.
верглати (итал. vergula) свирати на верглу; фш.
дуго, досадно и неразумљиво говорити.
вердикт (лат. veredictum, енг. verdict) прав. пресу-
да, одлука, поротска одлука.
верем (арап. waram, тур. verem) 1. сушица, ту-
беркулоза; 2. туга, јад.
веренда (лат. verenda) ПЛ. зоол. полни органи.
вересија (тур. veresi) куповина или продаја на
веру, продаја на кредит.
веретизан (арап. waram, грч. phthisis) онај који
изгледа као да има туберкулозу.
верз (лат. versus) аиеш. в. eepc.
верзали (лат. versus) ПЛ. шип. велика почетна
слова.
верзација (лат. versatio) окретање, обртање;
мењање, промена.
верзија (нлат. versio, лат. vertere обрнути, окре-
нути) иначица једне приповетке или песме,
облик (или: начин) причања о неком догађа-
ју; превод на матерњи језик, превод; о шоме
има много верзија о томе се различито прича;
мед. (нлат. versio uteri) обрт детета у материци,
обрнутост материце.
верзиколоран (лат. versicolor) разнобојан, ша-
рен.
верзио ин рем (нлат. versio in rem) прав. употреба
ствари у туђу корист без пуномоћи сопствени-
ка употребљене ствари, или кад неко употреби
вермеј
у туђу корист своју сопствену ствар не знају-
ћи да je његова (у оба случаја сопственик
има право да тражи ствар натраг, или, ако
ствар није могуће издвојити без повреде ње-
не,суштине, да захтева накнаду вредности).
верзио ин утилитатем (нлат. versio in utilitatem)
прав. в. верзио ин рем.
верзиран (лат. versatus) упућен у нешто. вичан
чему, искусан, обавештен, извежбан, вешт.
верзо фолио (лат. verso folio) на другој страни,
на обратној страни (листа).
верзо шолто (итал. verso sciolto) в. eepcu либери.
верзура (лат. versura) шрг. мењање повериоца,
прављење зајма да би се њим покрио неки
други дуг, плаћање дуга зајмом; промет,
обрт, прођа робе.
верижна трговина трговање уз учешће посред-
ника.
верижни рачун маш. техника решавања проблема
у којима треба одредити износ између две ве-
личине посредством многих других величина
управо сразмерних.
веризам (лат. versus истинит, итал. vero, veri-
smo) крајње натуралистички правац који je
од почетка седамдесетих година Х1Хвека по-
чео узимати маха у пластици, сликарству,
књижевности и музици модерне Италије. Циљ
му je да приказује живот онаквим какав je, са
свима његовим ружним и лепим странама. Ос-
нивач и вођа му je романсијер Ђовани Верга.
верикл (фр. vericle, лат. vitriculum, vitrum ста-
кло) лажан драги камен.
верист(а) (фр. veriste) уметник присталица ee-
ризма.
веритас (лат. veritas) истина; уи. веритет.
веритас јуридика (лат. veritas juridica) spue, прав-
на истина.
веритет (лат. veritas, фр. verite) истина, истини-
тост, стварност, нпр. веритет неког потражи-
вања.
верификатор (нлат. verificator) утврђивач исти-
не, оверилац; справа за испитивање јачине
метала.
верификација (нлат. verificatio) проверавање,
оверавање, утврђивање правог стања, истине;
фил. утврђивање тачности једне претпоставке,
хипотезе, путем искуства.
верификовати (нлат. verificare) проверити, про-
веравати, оверити, утврдити истинитост чега
и затим je потврдити; прегледати (рачуне. до-
кументе, пуномоћи и др.), na онда потврдити
исправност.
веркштат (нем. Werkstatt) радионица.
вер-либризам (фр. vers-librisme) употреба сло-
бодних стихова; књижевна школа која пропо-
веда употребу слободних стихова.
вер-либрист(а) (фр. vers-libriste) поборник сло-
бодних стихова; песник који пише слободним
стиховима.
вермати (тур.) поштовати, зазирати, бојати се;
фермати.
Вермахт (нем. Wehrmacht одбрамбена снага) на-
зив за немачку војску за време нацизма.
вермеј (фр. vermeil, итал. vermiglio) румена
вермес
(или: црвена) боја; у ватри позлаћено сре-
бро; позлаћен бакар; ватреноцрвен драги
камен.
вермес (лат. verrnis, vermes) &v зоол. глисте.
вермијон (фр. vermilion) јако црвена сликарска
боја (цинобер, руменица); руменило (за усне.
образе).
вермнкуларан (нлат. vermicularis) црваст, цр-
волик.
верминација (лат. verminatio) мед. глисна болест,
болест од глиста.
верминозан (лат. verminosus) мед. пун глиста; ко-
ји болује од глиста, глистав.
вермиформан (нлат. vermiformis) у облику црва,
црваст, црволик.
вермифуга (нлат. vermifuga, se. remedia) Т. мед.
лекови за истеривање глиста.
вермичели (итал. vermicelli) Т. црвићи; врста
финих талијанских резанаца.
вермут (фр. vermoute, нем. Wermut пелин) де-
сертно вино с пеленом и другим зачинима; уп.
бермет.
вернакуларан (лат. vernaculus оно што припада
рођеним у ропству, робовима no рођењу) 1.
староседелачки; нпр., вернакуларна уметност
- уметност староседелаца; 2. који припада је-
зику староседелаца; 3. дијалекатски, разли-
чит од књижевног; 4. који припада народном
говору, нпр. вернакуларни назив биљака и жи-
вотиња насупрот њиховим стручним латин-
ским именима.
верналан (лат. vernalis, ver) пр. пролећни.
вериација (лат. vernatio) подмлађивање, обна-
вљање. избијање младица у пролеће; пре-
свлачење неких животиња, скидан>е свлака,
нпр. змија.
вервије (фр. vernier) геом, врста нонијуса, назва-
на no свом проналазачу, математичару Verni-
eru-u (1580-1637).
Вернике-центар (no нем. неуропсихијатру К.
Верникеу, 1848-1905) аиат. задњи део слепооч-
ног режња мождане полулопте, код десноруких
с леве стране, чија повреда доводи до пореме-
haja схватања изговорених речи; Вернике-
-афазија.
вернилитет (лат. vernilitas) ропско понашање,
улагивање; простота, неотесаност: прављење
глупих шала.
верннрати (фр. vernir) лаковати, премазати
фирнајзом, глазирати; фиг. дати (или: давати)
сјајан изглед.
вернисаж (фр. vernissage) свечано отварање
уметничке (сликарске или вајарске) изложбе.
верол (фр. verole, нлат. variola) мед. сифилис;
шута, свраб.
веронал фарм. фабричко име за синтетичку ди-
етил-барбитурну киселину; служи као средство
за успављивање.
веротипија (фр. verre стакло, грч. typos облик,
лик) преношење фотографија на стакло.
верофон (фр. verre стакло, грч. phonž глас) му-
зички инструмент који се састоји од два реда
винских чаша разне величине које се сипањем
воде у њих хроматски штимују, и онда удара-
146 вертико
њем овлаженим прстима no њима производе
тонови.
верс (лат. vertere. versus) поеш. стих, тј. низ ме-
трички сређених ритмова који, помоћу римо-
вања, асонанције или алитерације, предста-
вљају целину; верз.
Версај (фр. Versailles) величанствени дворац са
парком који je саградио Луј XIV; 1672-1789.
престоница француских краљева, данас музеј;
1871-79. седиште републиканске владе; у Вер-
сају je потписан мир између Немачке и савез-
ника 28. VI 1919 (Версајски мир).
версатилитет (нлат. versatilitas) превртљивост,
колебљивост, променљивост; окретљивост,
довитљивост.
версето (итал. versetto, фр. verset) китица,
строфа.
верснкул (лат. versiculus) мали стих, изрека из
Библије.
верси либери (лат. versi liberi) ал. слободни сти-
хови, тј. стихови без слика (риме).
версифекс (нлат. versifex) надрипесник, стихо-
клепац.
версифнкатор (лат. versificator) стихотворац,
песник. писац стихова.
версификација (лат. versificatio) стихотворство,
стављање у стихове, прављење стихова; наука
о стиховима.
верста (рус.) в. врста. • '
версус канкринус (лат. versus canerinus) поеш.
рачји стих = папиндромос.
версус меморијалес (лат. versus memoriales) вл.
стихови помоћу којих се лакше памте извес-
на граматичка правила (нпр. предлози који се
слажу са неким падежом сложени у стихове).
вертатур (лат. vertatur) нека се окрене, нека се
обрне (лист).
верте (лат. verte) окрени, обрни (лист).
вертебралан (нлат. vertebralis) зоол. кичмени,
ртењачни. пршљенски; вертебрални систем
део живчаног система који полази из леђне
мождине.
вертебрата (нлат. vertebrata) ел. зоол. кичмењаци.
вертекс (лат. vertex) вртлог, вир; теме, глава;
стожер на небу; врх, вис, брег.
вертеп (рус.) „јаслице" са лутком Христа које
на православни Божић деца носе од куће до
куће и честитају празник.
вертеризам (no јунаку романа Јади младог Вер-
тера Ј.В.Гетеа) убиствена сентиментал-
ност, претерана романтичност.
вертигинозан (лат. vertiginosus) 1. ковитлав; вр-
тоглав, који изазива вртоглавицу; 2. кога je
ухватила вртоглавица, који пати од вртогла-
вице.
вертиго (лат. vertigo) мед. вртоглавица, несве-
стица.
вертикала (нлат. verticalis) мат. усправна, права
линија, вертикалан положај.
вертнкалан (нлат. verticalis) усправан, у правцу
дејства Земљине теже, окомит, одвесан; пер-
пендикуларан.
вертико (нем. Vertiko) врста малог ормана са
саставком, назван no проналазачу, берлин-
ском столару Вертикоу.
вертиплан
вертиплан (лат. vertex, verticis врх, теме, грч.
planaomai лутам, кружим) нов тип авиона који
полеће и слеће вертикално.
вертицитет (нлат. verticitas, фр. verticite) физ.
моћ опредељивања, управљања (нпр. магнет-
не игле).
вертхајмовица, вертхајмовача, вертхајмица
(no Немцу Wertheim-u) 1. брава; 2. каса која
се не може отварати без нарочитог кључа.
верука (лат. verruca) мед. брадавица, нарочито на
оку.
верукозан (лат. verrucosus) мед брадавичав, пун
брадавица.
верфен геил. почетак геолошког периода Шри-
јаса.
весњанка (рус. весн£ пролеће) пролећни плес
Украјинаца.
весп (енг. white anglo-saxon protestant бели ан-
глосаксонски протестант) израз за „аристо-
кратског" Американца који изиграва потом-
ка првих досељеника у Нову Енглеску.
веспа (лат. vespa осица) 1. лак мотоцикл на два
мала точка и са бензинским мотором; 2. мото-
цикл наоружан митраљезом или противавион-
ским топом, од 1939. код немачких јуришних
одреда; 3. моторизовани бацач пламена, први
пут употребљен у француској савезничкој
војсци 1944.
веспер (лат. vesper „вече") у католичкој цркви:
вечерња, претпоследњи канонски час; ужина;
астр. звезда Вечерњача.
Веста (лат. Vesta) мит. римска богиња огњишта,
домаће слоге, чедности, благослова и сигур-
ности у градовима и државама;«ш/>. планетоид
откривен 1807. г. (Церес 1801, Палас 1802, Ју-
но 1804, Веста).
весталинке (лат. vestales) ПЛ. девице које су мо-
рале 30 година служити у храму божице Весте и
стално одржавати свету ватру; за то време мо-
рале су живети најчеднијим животом, a после
су могле иступити из службе и удати се; ако се
која огрешила о невиност, била je жива зако-
пана; весталке.
весталке (лат. vestales) ПЛ. весталинке.
вестерн (енг. western западни) популарни назив
за филмове и романе у којима се приказује
амерички „дивљи запад"; јунаци су колониза-
тори - пионири, каубоји, револвераши, шери-
фи, пустолови, Индијанци.
вестибил (фр. vestibule) в. весШибул.
вестибул (лат. vestibulum, фр. vestibule) трем,
предворје, улаз у кућу; предсобље; вести-
бил; вестибуларни апарат (систем) чуло за
равнотежу, смештено у унутрашњем уху.
вестигије (лат. vestigium, vestigia) ал. стопе, тра-
гови ногу, трагови.
вестијар (лат. vestiarius, vestis одело, одећа) тр-
говац хаљинама, хаљинар; код католика: над-
зорник свештеничких одежда и црквених
утвари.
вестијариј(ум) (лат. vestiarium) соба где стоје
хаљине, хаљинарница; облачионица и свлачи-
оница, гардероба.
веститура (нлат. vestitura) облачење, одевање;
147 вибралитет
закалуђеривање, свечано облачење манастир-
ског искушеника у калуђерско одело (код ка-
толика).
ветатив (лат. veto забран>ујем) литв. забрански
начин, начин забране.
ветеран (лат. veteranus, vetus стар) стари вој-
ник, ислужени војник, нарочито онај који je
учествовао у рату, стари ратник; фиг. човек
остарео у служби, човек који je стекао иску-
ство у неком послу.
ветеранција (нлат. veterantia) одмор после ислу-
женог пуног рока службе, стање једног ветера-
на; ветеранство.
ветерина (лат. veterina) наука о сточним боле-
стима, марвено лекарство; школа за марвене
лекаре, ветеринарски факултет; ветеринар-
ска медицина.
ветеринар (лат. veterinarius) марвени лекар, жи-
винар, онај који je свршио факултет ветери-
нарске медицине или равноправну високу
школу и добио диплому марвеног лекара.
ветернус (лат. veternus дремљивост) мед. болесна
жеља за спавањем, дремљивост, мртвило, мли-
тавост, леШаргија.
вето (лат. veto) забрањујем, не примам, одбацу-
јем; у старом Риму: формула којом су народ-
ни трибуни оглашавали одлуке сената за нева-
жеће; у уставним државама владаоци имају, у
односу према народном представништву право
на неограничено (апсолутно) или само на
ограничено (суспензивно) вето; либерум вешо
(лат. liberum veto) право слободног одрицања,
или одбијања.
Ветус тестаментум (лат. Vetus Testamentum)
Стари завет, списи Ст. завета.
већил (арап. wakll, тур. vekil) пуномоћник, за-
ступник; некад турски министар.
вехабити (арап. Vahabi) VD. вахабити.
вехементан (лат. vehemens) жесток, плах, ва-
трен, страстан, необуздан, жустар.
вехементност в. вехеменција.
вехеменција (лат. vehementia) жестина, ватре-
ност, жустрина, плаховитост, силовитост, не-
обузданост; вехементност.
вехикл (лат. vehiculum) кола, превозно или пре-
носно средство; фт. средство за преношење,
преносилац; спроводник; фарм. додатак течним
лековима који треба да им даде масу, облик и
др., обично дестилована вода; фш. проводник,
вод.
вехтер (нем. Wachter) чувар, стражар.
вецозаменте (итал. vezzosamente) муз. в. вецозо.
вецозо (итал. vezzoso) муз. нежно, благо, меко;
вецозаменте.
веџвуд (енг. wedgwood) врста енглеског полу-
порцулана, фајанса, названа no проналазачу
Џ. Веџвуду (1730-1795).
веш (нем. Wasche) рубље, преобука; фш. износи-
ти прљав веш.
вешплав (нем. Waschblau) плавило за рубље.
виа (лат. via) в. вија.
вибралитет (нлат. vibralitas) физ. својство (или:
способност) тела да трепере, да се њишу, тре-
вибрант
перавост, њихавост; физиол. наизменична напе-
тост и лабавост делова тела.
внбрант (лат. vibrare трести, дрхтати) глас чија
je битна особина треперење; такав je, нпр.,
српскохрв. глас р, који се ствара треперењем
врха језика на алвеолама горњих секутића.
вибрантан (фр. vibrant) устрептао, трептав,
дрхтав.
вибратер (лат. vibrare витлати, њихати; трепе-
рети, њихати се) 1. мед. хируршки инструмент
који се употребљава за болест женских полних
органа; 2. шех. пнеуматична машина за набија-
ње земљишта, бушење бетона и др.
вибрато (итал. vibrato) муз. дршћући, трепере-
ћи.
вибратор (лат. vibrare) 1. тело које врши меха-
ничко или електрично треперење: 2. справа
која неки предмет ставља у брзо треперење.
вибрафон (лат. vibrare треперети, грч. phone
глас) муз. џез-инструмент састављен од метал-
них плоча нанизаних на покретном сталку;
ударањем батића о плочице производи се ка-
рактеристичан треперав звук.
вибрацнја (нлат. vibratio) физ. треперење, треп-
тај; клаћење, њихање (шеталице): дрхтање,
подрхтавање; vo. осцилација.
вибрациона болест мед. обољење које настаје на
радним местима где су присутне вибрације;
испољава се поремећајима у циркулацији,
костима, зглобовима. нервном систему и др.
внбриони (лат. vibrare треперети, нлат. vibri-
ones) ti. кратке, завојите бактерије, нпр. иза-
зивачи колере.
вибрирати (лат. vibrare) дрхтати, треперети,
клатити се, њихати се; витлати, махати.
виброграм (лат. vibrare, грч. gramma црта) физ.
звучна кривуља која се добије помоћу вибро-
графа; фонаутограм.
виброграф (лат. vibrare, грч. grapho) фш. справа
која аутоматски бележи трептаје звучних тела
посредством слободног ваздуха;.™. фонауто-
граф.
вибрографија (лат. vibrare, грч. graphi'a) физ. на-
ука о треперењу звучних тела.
виброскоп (лат. vibrare, грч. skopeo гледам) физ.
справа за посматрање треперења.
вибростенд (лат. vibrare трести, дрмати, енг.
stand стајати) уређај за привикавање космо-
наута на потресе којима he бити изложени
приликом лета у космос.
вибротерапија в. палотерапија.
вива (итал. viva) живео!
вива вокс (лат. viva vox) живи глас; жива реч,
усмено поучавање.
вива вокс доцет (лат. viva vox docet) живи глас
поучава, тј. жива реч има поучну снагу.
вива воце (лат. viva voće) живим гласом, живом
речју, тј. усмено.
вивандје (фр. vivandier) трговац који прати вој-
ску и продаје joj јело и пиће, пуковски крч-
мар; уб. маркетендер.
вивант! (лат. vivant) живели!
вивариј(ум) (лат. vivarium) место где се држе и
raje животиње (сувоземне и водене), звери-
њак, зоолошка башта.
148 вигор
виват (лат. vivat) живео!
виват, крескат, флореат (лат. vivat, crescat, flo-
reat) живео, растао, цветао! (узвик при здрави-
цама и сл.), да живи, да расте, да цвета.
вивацитет (лат. vivacitas) животна снага; живах-
ност, живост, жестина, жар.
виваче (итал. vivace) муз. живахно, ватрено, са
жаром; виво, кон вивеца.
внвачисимо (итал. vivacissimo) муз. врло живо,
што живље, веома брзо.
вивер (фр. viveur) онај који воли добро да живи
и да се проводи; уп. бонвиван.
внвипар (лат. vivipar) зоол. животиња која се жива
рађа (за разлику од животиња које се легу из
jaja); суир. овипар.
вивипаризам JO 11 в. вивипарија. "' '
вивипарија (лат. vivus жив, parere рађати) зоол.
рађање живих младунаца (за разлику од живо-
тиња које се легу из jaja); вивипаризам.
вивисекција (лат. vivus жив, sectio сечење) отва-
рање тела живих животиња у циљу научног, на-
рочито медицинског испитивања.
вивисецирати (лат. vivus жив, secare сећи) отва-
рати (или: разуђивати) живе животиње у циљу
физиолошких огледа.
вивификација (нлат. vivificatio) оживљавање,
оживљење.
виво (итал. vivo) ™. в. виваче.
внвос воко, мортуос планго, фулгура франго
(лат. vivos voco, mortuos plango, fulgura fran-
go) „Живе дозивам, мртве оплакујем, муње ло-
мим", уобичајени натпис на звонима: MOTO
познате Шилерове песме „Das Lied von der
Glocke" („Песма о звону').
ввгвам колиба или шатор северноамеричких Ин-
дијанаца, обично од биволских кожа.
вигизам (енг. whiggism) начела и програм виго-
ваца.
вигнлант (лат. vigilans) стражар, чувар, настој-
ник, надзорник.
вигилантан (лат.) будан, опрезан, пажљив, смо-
трен, обазрив, брижљив.
вигилантибус легес сунт скрипте (лат. vigilanti-
bus leges sunt scriptae) правничко начело: за-
кони су писани за опрезне, тј. законе треба
познавати да се не би о њих грешило. или: да
би човек могао штитити своје право, треба да
га будно чува.
вигиланција (лат. vigilantia) будност, пажљивост,
опрезност, брижљивост.
вигилија (лат. vigiiia) бдење, ноћно стражарење;
код Римљана: војничка ноћна стража која je
стражарила од заласка до изласка сунца; код
католика: служба уочи неког великог празни-
ка. дан уочи празника, навечерје; бденије;
ноћна молитва пре сахране за душу умрлог.
виговци (енг. whigs) s.i. слободњаци, пријатељи
слободе, чланови енглеске либералне стран-
ке, противници торијеваца; у Сједињеним
Америчким Државама: присталице америчке
независности за време револуционарних рато-
в а у XVIII веку.
вигоња ( ф р . vigogne) в. викуња.
вигор (лат. vigere, vigor) животна снага. живах-
ност, крепкост; фиг. силина. јачина. Jlt
вигорозаменте 149
вигорозамеите (итал. vigorosamente) муз. в. виго-
розо.
вигорозан (нлат. vigorosus) снажан, јак, силан,
крепак, пун животне енаге, свеж.
вигорозо (итал. vigoroso).«y.3. снажно, крепко, жи-
вахно, силно; вигорозаменгпе, кон вигоре.
Видалова реакција мед. крвна реакција за утвр-
ђивање постојања цревног тифуса, паратифу-
са, срдобоље, колере, сакагије и др.
виде (лат. vide, videre) види, погледај, сравни,
упореди.
видеант конзулес... (лат. videant consules ne qu-
id respublica detrimenti capiat) нека конзули
обрате пажњу да држава не претрпи какву ште-
ту (формула којом je римски сенат, у опас-
ним временима, доносио одлуку да се конзули-
ма даде већа власт); данас: израз којим се
препоручује влади опрезност.
видеатур (лат. videatur) нека се види, треба виде-
ти, тј. место наведено из неке књиге и сл.
виде инфра (лат. vide infra) види доле, види ниже,
види доцније (у књигама).
виделицет (лат. videlicet = videre licet) прил. као
што се лако може видети, очевидно, јасно, ра-
зумљиво, наравно.
видео (лат. videre видети) сигнал слике у телеви-
зијским системима; колпкв. целокупност ку-
ћних система базираних на употреби елек-
тронских камера и касетних магнетоскопа.
видео-арт (лат. video видим, енг. art уметност)
модерни правац концептуалне уметности у ко-
ме се филмско-ликовне приче саопштавају на
телевизијском екрану помоћу видео-рикор-
дера.
видео-гејм (лат. video видим, енг. game игра)
врста игре електронским уређајем између два
партнера или између човека и машине, где се
спретним руковањем добијају мали ликови
на екрану рачунара или телевизијског екрана.
видео-глава електромагнет на бубњу видео-ри-
кордера са 1500 обртаја у минуту.
видео-диск (лат. videre видети, грч. diskos колут)
ласерски гравирана плоча која носи запис те-
левизијског тона и слике који се могу репро-
дуковати преко посебног уређаја.
видео-касета (лат. videre видети, фр. cassette ку-
тија) магнетна трака за запис и репродукцију
телевизијских сигнала (слике и тона), смеш-
тена у пластично кућиште, које олакшава ру-
ковање (магнетоскоп сам аутоматски извлачи
траку и поставља je на предвиђени пут унутар
машине) и штити траку; разликују се no кон-
струкцији и величини у зависности од магне-
тоскопског формата за који су намењене.
видео-клип (лат. videre видети, енг. clip) в.
видео-спош.
видео-конференција (лат. videre видети, confe-
rentia сабрати) телекомуникациона служба ко-
ја сликом и звуком омогућава да се одржавају
састанци већег броја особа смештених на
разним местима.
видео мелиора (лат. video meliora) почетак поз-
нате Овидијеве фразе „Видео мелиора про-
бокве: детериора секвор" (Video meliora pro-
boque: deteriora sequor) - видим шта je боље,
покушавам, али ипак идем за оним горим. тј.
разум тражи једно, a страст друго.
видео-плејер (лат. videre видети, енг. player
играч, глумац) магнетоскоп који нема могу-
ћност снимања већ само репродукције гото-
вих снимака.
видео-рикордер (лат. videre видети, енг. recorder
записивач) магнетоскоп који користи траке у
касетама.
видео-спот (лат. videre видети, енг. spot пега,
мрља) кратак телевизијски програмски сег-
мент, најчешће представља одређену визу-
елизацију неке поп или рок-композиције.
видео-тејп (лат. videre видети, енг. tape трака)
в. магнетоскоп, видео-рикордер.
видеотека (лат. video, грч. theke сандук) место
где су скупљене видео-касете различитог садр-
жаја, разврстане no областима.
видеотекс систем писаних информација које се
преносе преко поштанских линија од главне
банке података до крајњих корисника; њиме
се могу служити сви претплатници телефона
уколико су опремљени посебним додатним
уређајем и монитором слике: корисник no же-
љи бира податке који га интересују a у неким
решењима може у систем слати и своје поруке.
видеофон (лат. video видим, грч. phone звук)
шехн. телефон са малим телевизијским екра-
ном на коме се види саговорник.
виде супра (лат. vide supra) види rope, види на-
пред, види раније (у књигама).
видетур (лат. videtur) изгледа, чини се; као им.
мишљење, налажење, схватање, нпр. дати
свој видетур дати своје мишљење о нечему.
види (лат. vidi) видео сам; видео.
видимација (лат. vidimatio) званично сравњење
и потврда, оверавање, овера једног акта, на-
рочито потврда да je препис веран оригиналу;
копија видимаша (лат. copia vidimata) оверен
препис; про видимационе (лат. pro vidimati-
one) такса за преглед, за оверу.
видимус (лат. vidimus) видели смо. сравнили
смо; као im. уверење о сравњењу с оригина-
лом; оверен препис.
видит (лат. vidit) видео je, сравнио.
видуалициј(ум) (лат. vidua удова, нлат. vidualiti-
um) пра«. удовички део, који no закону припа-
да жени после смрти мужа.
видуитет (лат. viduitas) удовање, удовиштво,
удовичко стање, обудовелост; фиг. осамље-
ност, морална беда.
виза (лат. visum виђено, прегледано, фр. visa)
оверавање потписом и печатом да je нешто
виђено и прегледано (нарочито за путне
исправе, пасоше), званична овера; у картању:
основни улог (код фарбла).
визави (фр. vis-a-vis) лице у лице, према чему,
спрам чега, наспрам, спроћу чега; прекопута;
особа која се налази насупрот другој особи,
преко пута од друге особе; узана кочија са два
седишта, преко пута једно од другог; мало
канабе за две особе тако да су, кад седе, окре-
нуте једна другој.
Византија
Внзантија (грч. Byzamion) Источно Римско
Царство, настало поделом Римског Царства
395. год. и трајало све до пада Цариграда у
турске руке, 1453. год.; ВизанШ, Бизантија,
БизанШ.
внзантнјскн (грч. Byzzntikon) који се тиче грч-
ког или источноримског царства; фт. који ка-
ди, који се улагује старијима од себе, улаги-
вачки, удворички, пузавачки; бизантијски.
византинизам (грч. Byzantion) 1. византијска
уметност; 2. систем владавине сличан ономе у
Источноримском Царству, где je неограниче-
ни владар био у исто време глава државе и
цркве, и допуштао својим дворанима и љубим-
цима да врше утицај на најважније државне
послове; 3. фи>. покорно служење и удварање
владарима, пужеље пред вишима a надменост
према нижим од себе; лукавство у политици;
бизантинизом.
византинци (грч.) 1. Т. грчки писци који су пи-
сали од времена Константина Великог (325)
na до пада Цариграда (1453) тј. до пропасти
Византијског Царства. и радили на историји,
аналистици, географији, археологији, фило-
зофији, теологији, реторици и поезији; 2.
златници грчких царева; бизантинци.
византологија (грч. Byzzntion, logia) наука која
се бави проучавањем целокупног живота (ду-
ховне и материјалне културе) у старој Визан-
тији; бизантологија.
визибилан (лат. visibilis, videre видети) видљив,
очевидан. очигледан, приметан.
визибилитет (нлат. visibilitas) видљивост, оче-
видност, очигледност, приметност.
визија (лат. visio, videre) виђење. гледање; ПСШ.
халуцинација чула вида, представа коју сма-
трамо, услед болесне раздражљивости централ-
ног органа (у полусну или у хипнотичном cra-
fty), за стваран опажај; приказа, причина, при-
виђење, опсена, утвара; уображење, сањарија:
књиж. песничка форма, омиљена у средњем ве-
ку и доцније, изнета као снови-визија (Данте-
ова „Божанствена комедија", Милтонов „Из-
' губљени рај", Његошева „Луча микро-
козма")-
визионар (нлат. visionarius, фр. visionaire) видов-
н>ак, видовит човек, онај који може духом да
види; фиг. занесењак, сањалица, песник.
визионоскоп (лат. visio гледање, грч. skopeč гле-
дам) специјална конструкција кинемато-
графа.
визир (итал. visiera, фр. visiere) 1. део шлема:
решетка која покрива лице a не смета гледа-
* њу и која се може, према потреби, дићи и
спустити; 2. направа на ватреном оружју помо-
' ћу које се нишани. нишанска гајка, нишан;
3. на инструментима за мерење углова: задњи
диоптер.
визнрати (лат. visere гледати, загледати, фр. vi-
ser) 1. нишанити, гађати, узети на нишан; 2.
имати у виду што, смерати нешто, тежити за
нечим; 3. одредити запремину посуде; 4. ове-
рити путне исправе, ставити визу на пасош и
др.; 5. делове и фигуре једног грба описати и
150 викаријус апостолнкус
означити према правилима хералдичке умет-
ности.
визис актис (лат. visis actis) ираа. пошто су виђе-
на, прегледана акта.
визита (фр. visite) посета, похода; лекарска по-
сета; преглед. прегледање (лекарско, царин-
ско); кратак женски огртач за посете.
визитатор (нлат. visitator) посетилац, походи-
лац, полазник; прегледач, надзорник имања;
калуђер који обилази манастире свог реда или
своје области.
внзитација (лат. visitatio) посећивање, похађа-
ње, посета; преглед, прегледање. смотра: на-
рочито: преглед стања у којем се налази нека
установа или неко надлештво; so/, мали одред
војника који je под надзором једног подофи-
цира.
визвткарта (нем. Visit-karte) посетница, пријав-
ница, карта са именом, презименом, звањем и
местом становања.
визориј(ум) (нлат. visorium) шип. справа која
држи рукопис са кога слагач слаже, придржа-
вач листова; Шенакл.
визуелав (лат. visualis) ОПТ. ВИДНИ, који се тиче
вида: визуелно памћење оно које се поглавито
ослања на представе добијене чулом вида; eu-
зуалан.
визум (лат. visum) оно што je виђено, појава,
призор, слика; представа, слика уобразиље;
такође: виза.
внзура (лат. videre видети, visum) оош. замиш-
љена црта која полази из посматрачева ока и
иде кроз дурбин право до предмета посматра-
ња; угао гледања, ракурс.
вија (лат. via пут) средство, начин; на адресама:
преко, нпр. euja Београд преко Београда; ин
euja јурис (лат. in via juris) путем права, прав-
ним. законским средствима; eua.
вија грације (лат. via gratiae) upae. путем мило-
сти, путем помиловања.
вијадукт (нлат. viae-ductus) мост изнад долине,
пута, баровитог места и сл.
вија негатива (лат. via negativa негативни пут)
доказивање путем оспоравања, изрицањем
негативних судова.
вијатикум (лат. viaticum) путни трошак, попут-
нина; код старих Римљана: новац који се ме-
тао мртвацу у уста да плати Харону превоз
преко реке Стикс; код католика: последња
причест која се даје самртнику; последња по-
маст.
вијаториј(ум) (лат. viatorium) путомер; ходо-
метар.
внја фактн (лат. via facti) upae. насилно, силом,
самовољно, самовласно.
викар (лат. vicarus) заступник, заменик, намес-
ник (папе, патријарха) у једној области, би-
скупији, дијецези итд.; у Енглеској: нижи
свештеник. капелан.
викарија (нлат. vicaria) звање и власт једног
викара, намесништво, делокруг намесников;
капеланство; викаријагп.
внкаријус апостоликус (нлат. vicarius apostoli-
cus) „апостолски намесник", високо свештено
лице у римокатоличкој цркви.
викарни
викарни (лат. vicarius) намесни, заступајући,
одмењујући; намеснички; викарна крварења
мед. крварења на нос место менструације; ПСШ.
психички садржај који се јавља уместо неког
другог психичког садржаја.
викенд (енг. week-end) недељни одмор, почиње
суботом no подне и траје до понедељка ују-
тро, a обично се проводи ван места стано-
вања.
викендица кућа за одмор викендом.
Викерсов апарат (no британском војном кон-
церну) апарат за испитивање тврдоће матери-
јала утискивањем дијамантске пирамиде у
испитивани материјал.
викинг (стнорд. vikingr) борац, ратник, јунак,
нарочито јунак на мору, гусар; име гер-
манских становника Скандинавије који су, од
VIII-XI века, били на злу гласу као гусари.
виклер (нем. wickeln омотавати, савијати) сви-
так за коврчање косе; папијоша.
виклифити Т. присталице енглеског теолога Џо-
на Виклифа, претходника реформације у XIV
веку, који се истакао у борби против злоупо-
треба у католичкој цркви и тражио чистоту
хришћанског учења.
виконт (нлат. vicecomes, фр. vicomte, енг. visco-
unt) француска племићка титула између гро-
фа и барона; подгроф, титула грофовог сина
коју носи за очева живота; поседник власте-
линства у Француској.
виконтеса (фр. vicomtesse) жена или ћерка eu-
конша.
викс (нем. Wichse) маст за обућу, паркет или
пећ.
виксати (нем. wichsen) чистити обућу, паркет
или пећ машћу за чишћење (виксом).
виктимологија (лат. victima жртва, грч. logia на-
ука) грана криминологије која проучава од-
нос жртве и злочинца, улогу жртве у настанку
злочина и сл.
Викторија (лат. Victoria) миш. богиња победе
код старих Римљана (код Грка: Нике), коју су
представљали са крилима и ловоровим венцем
или палмовом гранчицом у руци; асшр. астеро-
ид откривен 1850. год.
викторија-оранж м. златножута боја израђена
од креозота и шалитрене киселине, за бојење
вуне и свиле.
викториозан (лат. victoriosus, фр. victorieux) по-
бедоносан, победнички.
виктуалијанци (нлат. victualia) ПЛ. опасни мор-
ски разбојници у XIV и XV веку у Источном и
Северном мору, првобитно грађани из Росто-
ка и Визмара који су, no наредби свог војводе
(херцога), сачекивали бродове и одузимали им
викшуалије, које су после носили опседнутим
Стокхолмљанима; виталијанци.
виктуалије (нлат. victualia, vivere живети) ПЛ. ЖИ-
вотне намирнице, храна.
виктус (лат. victus, vivere живети) начин живота;
средство за живот, издржавање; викшус ет
амикшус (лат. victus et amictus) храна и одело.
викуња (шп. vicuna) перуанска овца, лама; фи-
на, свиласта вуна ове овце; вигоња.
151 виндкоун
вила (лат. villa, фр. ville) летњиковац, кућа
израђена у облику летњиковца.
вилајет (арап. wilaya, тур. vilzyet) место рође-
ња, завичај; покрајина, провинција, област
којој стоји на челу валија (у Турској).
вилајетлија (арап.-тур. vilayetli) земљак.
виланела (фр. villanelle, итал. villanella) пастир-
ска песма састављена из непарног броја гпер-
цеШа и завршена строфом од четири стиха;
песма уз коју се игра.
вилеђатура (итал. villeggiatura) летње време ко-
је се, ради разоноде и одмора, проводи на
селу, живот на селу ради разоноде; летња све-
жина.
вилис (лат. vilis јевтин) прост, мале вредности,
без вредности, незнатан, рђав; вшшорис кон-
диционис (лат. vilioris conditionis) слабијег са-
става, незнатније вредности; корпус виле
(лат. corpus vile) огледни објекат без вред-
ности.
вилификација (нлат. vilificatio) побијање (или:
обарање) цена, смањивање вредности; унижа-
вање, вређање.
вилстек (енг. vealsteak) пржен или печен комад
телећег меса.
ВИЉ (тур.) ЈООЛ. СЛОН.
ви мандати (лат. vi mandati) ирае. no заповести,
на основу наредбе.
вина (инд.) муз. најстарији индијски музички ин-
струмент од бамбусове трске и са 4 жице, сли-
чан мандолини.
виналије (лат. vinalia) ПЛ. светковине вина које
су у старом Риму слављене два пута годишње:
19. IX у част Венере и 22. IV у част Јупитера.
вина медиката (лат. vina medicata) пл. фарм. меди-
цинска (или: лековита, биљна) вина.
Винди в. Венди.
виндикативан (нлат. vindicativus) осветољубив,
осетљив, жељан освете, казнени, одмаздни.
виндикација (лат. vindicatio) освета: узимање у
заштиту, заштићивање; upae. захтев за повра-
haj ствари сопственику.
виндикациона тужба прав. тужба за заштиту своји-
не; такође: виндикта.
виндикационо право вра« право тражења да се
испоручена роба врати сопственику ако je ку-
пац, пре но што je исплатио, постао инсол-
вентан.
виндикта (лат. vindicta) освета; кажњавање; upae.
тужба збогнанесене штете; законско гоњење и
кажњавање преступника; код старих Римљана:
штап слободе којим je претор додиривао ро-
ба и тако га ослобађао.
виндицирати (лат. vindicare) осветити, кажња-
вати; штитити, бранити; opae. полагати на
нешто право као на сопственост, судским пу-
тем тражити своје натраг; досудити; дозначити
судски.
виндјак(н)а (нем. Windjacke) кратак спортски
капут од лаке непромочиве тканине кроз коју
ветар не може да продре.
виндкоун (енг. wind ветар, cone купа) уређај од
такнине у облику кобасице који показује пра-
вац ветра.
Виндобона
Внндобова (лат. Vindobona) староримско име за
Беч.
винегрет (фр. vinaigrette) умак од сирћета, уља,
соли, бибера и других зачина за салате, кувано
месо, поврће и др.
винер-шницла (нем. Wiener Schnitzel) бечки
одрезак, шницла.
Винивартер-Бургерова болест (no нем. хирургу
A. Винивартеру, 1848-1917. и амер. интерни-
сти Л. Бургеру, 1879-1943) обољење које се
јавља код младих пушача, чешће код мушка-
раца него код жена (75:1); знаци: шетајуће
запаљење вена, болови у рукама и ногама,
утрнулост и ранице на врховима прстију;
Шромбангитис облиШеранс, Биргероеа бо-
лест, Бургерова болест.
внннл хем. једињење у виду raca, које има спо-
собност да под утицајем катализатора поли-
меризује. тј. да се поједини његови молеку-
ли међусобно вежу у дуге праве ланце с вели-
ком молекулском тежином.
винификатор (нлат. vinificator) произвођач вина,
направа помоћу које вино може превирати и
кад je затворено.
винификација (нлат. vinificatio) произвођење
(или: производња) вина, вештина справљаља
вина.
винкл (нем. Winkel угао) име већег броја ин-
струмената за мерење углова, нарочито занат-
лијских; угломер.
винклаг (нем. Winkelhaken) шиа. врстач, слагаљ-
ка (мала метална преграда, у ширини штамла-
ног ретка, коју ручни слагач држи у левој ру-
ци и у њу, десном руком. слаже слова), слага-
чица.
вииктура (лат. vinctura, vincire) врпца, веза, спо-
на; спајање, здруживање.
винкулацнја (лат. vincula окови) везивање;
ограничење права располагања хартијама од
вредности и њихова преношења на друго
лице.
винкулум (лат. vinculum) конопац, уже, веза, пе-
тља, врпца.
винкулум конјугале (лат. vinculum conjugate)
брачна веза, брак.
вивкулум матримонин (лат. vinculum matrimonii)
в. винкулум конјугале.
виновник (рус. виновник) кривац; изазивач, про-
узроковач.
виаолевцнја (лат. vinolentia) пијанство, пија-
ност; склоност пићу. опијање.
ввнометар (лат. vinum вино, грч. metron) справа
за мерење јачине вина, виномер.
вино секо (итал. vino secco) италијанско вино од
сувог грожђа; сект.
вино тинто (шп., итал. vino tinto) в. тинто.
винофобија (лат. vinum, грч. phobćo бојим се)
страх од вина, мржња на вино, гађење од вина.
винт (нем. Gewinde) ручна дизалица са зупчани-
ком; уп. гвинт.
винум мвсале (лат. vinum missale) причесно вино
(у католичкој цркви).
вивцилир (мађ. vinczeller од нем. Winzer) стру-
чан виноградар; чувар винограда, пудар.
152 виолино секондо
вивчестерка (no имену америчког конструктора
Винчестера - Winchester) врста војничке и ло-
вачке пушке.
виња (фр. vigne, итал. vigna) винова лоза, вино-
град; пољска кућа, летњиковац.
вињета (фр. vignette) шара која служи као украс
(у књигама, на писмима, марамицама); мали
бакрорез или дрворез као украс на корицама,
у почетку или на крају књиге; монополски
завој са печатом (на дувану, папиру, жигица-
ма) уп. етикета.
ввола (лат. viola) 1. бош. љубичица, љубица и
друго цвеће са мирисом сличним мирису
љубичице.
виола (итал., шп. viola, фр. viole, нлат. vitula) 2.
муз. општи назив за већи број музичких гудач-
ких инструмената.
виола алта (итал. viola alta) муз. в. виола ди
брачо.
виола д'аморе (итал. viola d'amore) муз. љубавна
виолина, брачу сличан музички инструмент
веома љупких тонова, раније са 12-14 жица, од
којих су неке биле металне, доцније само са
седам цревних жица.
виола ди брачо (итал. viola di braccio) муз. алт-
-виолина, брач-виолина; виола алгпа.
виола дв гамба (итал. viola di gamba) муз. виолон-
чело.
виоларе јус територијале (лат. violare jus terri-
toriale) upas, повредити сопственичко или зем-
љишно право.
виолата (лат. violata) обешчашћена, силована
девојка.
виолација (лат. violatio) прав. повреда права,
преступ закона: оскрвњење, осрамоћење;
обесвећење.
виолевтав (лат. violentus) силан, жесток, напра-
сит, плаховит, горопадан, претеран, прекоме-
ран; насилан, принудан.
виолентност (лат. violentia) в. виоленција.
виоленција (лат. violentia) силина, жустрина, же-
стина, напраситост, плаховитост, необузда-
ност, претераност; сила, насиље.
виолет (итал. violetto, фр. violet) љубичаст; ме-
шавина плаве или црвене боје; у видљивом
спектру: боје сунчаних зракова које се најја-
че ломе.
виолета (тал. violetta) муз. виолица, мала виоли-
на; бот. љубичица.
виолетав (фр- violette) који je боје љубичице,
љубичаст.
внолнн (нлат, violinum) хем. материја коју садрже
многе врсте љубичица и која изазива повра-
ћање.
вволнва (итал. violino) муз. ћемане, најважнији
оркестарски инструмент са четири жице (g, d,
a, е), у данашњем облику израђен у Италији
у XVII веку.
вволиво пвколо (итал. violino piccolo) муз. најма-
ња виолина, четвртина виолине.
вволиво примо (итал. violino primo) »и, прва ви-
олина.
виоливо секондо (итал. violino secondo) муз. дру-
га виолина.
виолирати
виолирати (лат. violare) повредити, преступити
закон; нарушити, погазити уговор, обавезу;
силовати, обешчастити; оскрнавити, обесве-
тити.
виолон (фр. violon) муз. в. виолина; no итал. ви-
олоне (violone): бас-виолина у XVII и XVIII ве-
ку најдубљи гудачки инструмент у басу, да-
нашњи контрабас.
виолончело (итал. violoncello) муз. мали виолин-
ски бас који се за време свирања држи између
колена; виола ди гамба, чело.
ВИП (скр. од енг. Very Important Person) зна-
чајна личност (дипломата, уметник) која на
аеродромима и царинама не подлеже уобичаје-
ним процедурама.
вип (енг. whip) топло пиће од белог вина, jaja,
лимунова сока, шећера и зачина.
випер-ин (енг. whipper-in) надзорник и гонилац
ловачких паса; Т>Л. истакнут члан странке ко-
ји другове из странке збира за гласање у ен-
глеском Доњем дому.
ви пресидии (лат. vi praesidii) на основу председ-
ничког права, на основу права које даје пред-
седнички положај.
вирагинитет (нлат. viraginitas) физиол. поремећај
у полном развитку код жена, који се састоји
не само у непотпуном развитку унутарњих
полних органа, са слабом или потпуно изоста-
лом менструацијом, него и у томе што таква
жена и у развитку секундарних сполних обе-
лежја личи на мушкарца: мале груди, брада-
тост, дубок глас, промене у карактеру; уп. ги-
нандрија, вирилизам.
вираго (лат. virago) мушкобања, мушкарача, же-
на која изгледа и понаша се као мушкарац.
вираж (фр. virage) авиј. нагао заокрет, кружно
спуштање авиона.
виргинал (лат. virga гранчица) муз. инструмент
сличан клавиру; спинет.
виргиналан (лат. virginalis) девојачки, девичан-
ски; фиг. чист, чедан.
виргинеус морбус (лат. virgineus morbus) жд. де-
војачка болест, малокрвност, бледило.
виргинитет (лат. virginitas) мед. нетакнутост жен-
ског девичњака (химена), девичанство, дево-
јаштво, сполна невиност; <риг. чедност, чи-
стота.
вирго (лат. virgo) мед. девојка, девица; вирго ин-
Шакта невина девојка.
ви рескрипти (лат. vi rescripti) прав. на основу
наредбе, no заповести.
вирибус унитис (лат. viribus unitis) сједињеним
силама, целокупном снагом.
виридариј(ум) (лат. viridarium) врт за уживање и
забаву, градина, башта.
виридин (лат. viridis зелен) бпш. зелена бојена
материја у биљака; уп. хлорофилин.
вирилан (лат. virilis, vir муж) мушки, мужеван;
одважан; вирилни глас в. вотум вириле.
вирилесценција (нлат. virilescentia) зоол. појав-
љивање мушких особина код женских живо-
тиња у старости, нарочито код птица.
вирилизам (лат. vir муж, virilis) в. вирагинитет.
вирилист(а) (лат. virilis) ПОЛ. члан неког политич-
ког тела no положају a не no избору.
153 виртуозност
вирилитет (лат. virilitas) мушкост, мужевност;
зрелост, зрело доба; фиг. одважност.
вирилна порција (лат. virilis portio) прав. део на-
следства који припада појединцу.
вирион биил. зрела вирусна честица, састављена
од једра које чине нуклеинска киселина и бе-
ланчевинасти омотач.
вирипотенција (лат. viri potentia) мушка снага,
способност, мушкост; женска способност за
ступање у брак.
вирман (фр. virement) фин. исплата која се врши
без готовине, простим књижењем; преношење
новца с једне буџетске партије или позиције
на другу; шрг. узајамно обрачунавање; мор.
обртање (или: окретање) лађе.
вирманисати (фр. virement) фин. пребацивати
(или: пребацити, пренети, преносити) из јед-
не буџетске партије или позиције на другу;
шр/. вршити обрачун; мар. окретати лађу.
вирозе (лат. virus отров) мсд. заразне болести
изазване вирусима.
вирола (фр. virole) спирални свитак у сату; че-
лични калуп за ковање новца.
вирологија (лат. virus отров, 16gos реч, говор)
наука о вирусима.
виртуалан (нлат. virtualis) в. виртуелан.
виртуалитет (нлат. virtualis) способност за рад,
моћ деловања, мирујућа или дремајућа сна-
га; битна или појамна важност.
виртуелан (фр. virtuel, лат. virtus способност,
ваљаност, снага) снажан; могућан; способан за
дејство, настројен за деловање, који je спо-
собан за рад, али се том способношћу не ко-
ристи, са прикривеном снагом; фш. који се
добија пресеком продужења стварних зракова
насупротнустрану,привидан,уображен;прин-
цип вирШуелних померања: начело могућих
померања; супр. реалан.
виртуелан лик <тш. лик неког предмета добијен
одбијањем светлости о огледало или прела-
мањем кроз сочиво, настаје продужењем на
другу страну стварних одбијених или прелом-
љених зракова. Лик предмета у равном огледа-
лу je виртуелан.
виртуелна брзина фш. принцип или начело вир-
туелних брзина или виртуелних померања:
ако je нека веза материјалних тачака на које
нападају силе у равнотежи, онда je збир вирту-
елних, тј. могућних, радова ових сила једнак
нули за сва мала при даној вези виртуелна, тј.
могућна, померања нападних тачака.
виртуелна жижа oum. код издубених сочива она
тачка из које изгледа да полазе зраци који
напуштају сочиво no преламању павши на њ
паралелно.
виртуоз (нлат. virtuosis, итал. virtuoso) човек ко-
ји je у некој вештини или уметности дости-
гао савршенство, поглавито у техничком по-
гледу.
виртуозан (нлат. virtuosis) ваљан, одличан, са-
вршен.
виртуозност (нлат. virtuositas) савршена вешти-
на, нарочито у музици.
 внртус
виртус (лат. vir, virtus) мушка снага, мушкост,
снага која дејствује, ваљаност, храброст; вр-
лина, крепост.
вирулентан (лат. virus отров, viralentus отрован)
мед. пун љутих и опаких сокова, отрован, гно-
јав; фиг. једак, загрижљив, пун жестине.
вируленција (нлат. virulentia) мед. гнојен>е ране,
отровност, способност патогених бактерија
да продру у стран, жив организам, да луче
отровне продукте и да, на тај начин, изазива-
ју обољења; фт. јеткост, загрижљивост.
вирус (лат. virus отров) 1. мед. изазивач болести,
заразна клица, отров, нарочито отров што га
луче мртве или живе бактерије. 2. рач. разорни
рачунарски програм који ступа у дејство без
знања корисника у циљу мењања структуре
података или брисања записа у меморији или
на диску рачунара; може да служи и као зашти-
та оригиналних рачунарских програма од
крађе.
вирусологија (лат. virus, грч. logia наука) мед.
наука о вирусима; инфрамикробиологија.
вирџинија врста дувана и цигара; потиче из се-
верноамеричке државе Вирџиније (Virginia).
виршафтерица, внршафтерка (нем. Wirtschafte-
rin) жена која води домаћинство нежењена чо-
века.
виршла (нем. Wurstel) врста мале кобасице.
вис (лат. vis) сила, снага, моћ, власт.
внс апсолута (лат. vis absoluta) прав. апсолутна
сила (кад je неко присиљен да нешто учини
или не учини због апсолутне силе, од које ce
није могло бранити нити je одбити).
вис армата (лат. vis armata) оружана сила,
војска.
вис атрактива (лат. vis attractive) физ. привлачна
сила.
вис вива (лат. vis viva) фш. жива сила, кинетичка
енергија.
вис виталис (лат. vis vitalis) животна снага.
вис инерције (лат. vis inertiae) физ. сила лениво-
сти, ленивосна сила.
вискача (шп. viscacha) зоол. зецу слична јужно-
америчка животиња, укусна меса и веома це-
њеног крзна, које представља важан трг. ар-
тикл.
виски (енг. whisky) енглеска ракија од жита; ви-
соке отворене двоколице са једним коњем.
вискоза (лат. viscum лепак) хем. целулозна маса
(за израду вештачке свиле и филмова).
вискозан (лат. viscosus, viscum лепак) тегљив,
лепљив (за тело које под дејством притиска
на његову површину стално мења свој облик
каже ce да je вискозно).
вискозиметар (лат. viscum, грч. mćtron) апарат
за мерење вискозности неке течности, наро-
чито лакова, уља и др.
вискознтет (нлат. viscositas) физ. лепљивост, тег-
љивост, својство вискозног тела; вискозносгп.
вискозност физ. в. вискозигпет.
вис легис (лат. vis legis) прав. законска сила, сила
закона.
вис мајор (лат. vis maior) виша сила, она сила
против које ce човек не може борити нити je
отклонити; форс мажер.
154
виспрен (рус.) 1. оштроуман; вешт, сналажљив;
духовит; 2. племенит, узвишен.
вис пробанди (лат. vis probandi) доказна снага,
снага доказа.
вист (енг. whist) енглеска игра карата са четири
играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера,
лимуна и црног вина.
виста (итал. vista) шрг. виђење, увид, показивање
менице; a виста (итал. a vista) одмах no ви-
ђењу, тј. менице.
виставижн (енг. vistavision) филмска техника у
којој ce сцене снимају телеобјективом са
углом снимања од 75 степени; филмска трака
окреће ce двапут брже него при снимању обич-
ним апаратима и то водоравно уместо верти-
кално, тако да ce поље снимања повећава дво-
струко: касније ce овако снимљен филм реду-
кује на обичну величину, a слике му ce одли-
кују изванредном јасноћом, нарочито пејза-
жа и масовних сцена.
висцера (лат. viscera) a.i. мед. унутрашњи органи
животињског тела; утроба, нутрица, дроб, ср-
це, плућа, црева, јетра итд.
висцералан (нлат. visceralis) утробни, дробан,
који ce тиче унутрашњих органа животињског
тела.
висцероцептор (лат. viscera, receptor прималац)
биол. нервни завршеци осетљиви на надражаје
из унутрашњих органа тела.
висцидан (нлат. viscidus) жидак, густ, лепљив;
Фиг. отпоран, тврдоглав.
вита (лат. vita живот) животопис, ток живота, ку-
рикулум вите.
вита бревис, арс лонга (лат. vita brevis, ars longa)
живот je кратак, уметност je дуга (латински
превод почетка Хипократових „Афоризама").
виталан (лат. vitalis) животни, који ce тиче жи-
вота; живахан, способан за живот, са животном
снагом; оживљавајући, који помаже живот;
Фш. веома важан, битан, неопходан.
витализам (лат. vitalis животни) теорија no ко-
јој ce живот не може објаснити само хемијско-
-физичким процесима у њему, него треба узе-
ти при том у обзир и извесне нематеријалне
факторе (euc виталис).
виталијанци (лат. vita) в. виктуапијанци.
виталист(а) фил. присталица витализма.
виталитет (лат. vitalitas) животна снага, живот-
ност, способност за живот; просечно трајање
живота (нпр. код једног народа), вероватноћа
живљења.
виталнн осећај исих. општи ocehaj живота. тј.
онај у коме ce огледа, у нашој свести, опште
стање нашег организма. целокупно здравстве-
но стање.
виталност (лат. vitalitas) в. виталитет.
витамини (лат, vita живот) fu. биол. разне хран-
љиве материје. још неиспитане довољно, ко-
је су за исхрану организма веома потребне;
налазе ce у већини намирница, нарочито у
зеленим деловима биљака. свежим плодовима
и семењу, у свежем месу, жуманцету, млеку и
др. Употреба хране у којој нема витамина
изазива разне болести (скорбут, рахитис, бе-
рибери, пелагру итд.).
вителус
вителус (лат. vitellus, vitulus) жуманце.
ви тестаменти (лат. vi testamenti) ирав. силом опо-
руке, на основу последње воље, тестамента.
витилиго (лат. vitiligo лишај) мед. нестајање
пигмената у кожи, тако да се на тим местима
појављују беле мрље.
витлејизам систем радничких заједница који je
постао у Енглеској после првог светског рата,
са циљем да у индустријским предузећима
учествују, поред послодаваца, и радници у
сразмерном делу добити; име no првом пред-
седнику одбора који се бавио овим питањем
Ц. X. Витлеју.
витраж(а) (фр- vitrage) стаклена врата; стаклена
преграда; прозорске завесе; прозори.
витрај (фр. vitrail) декоративне слике од комада
стакла у боји повезаних оловним тракама.
витрезан (лат. vitreus стаклен, фр. vitreux) ста-
класт, кристаласт; провидан, сјајан.
витресцибилитет (нлат. vitrescibilitas) претвор-
љивост у стакло.
витрива (фр. vitrine) стаклен орман за смештај
ситнијих уметничких предмета; дућански
излог; прозор.
витриол (лат. vitreolus дем. од vitreus стаклен, фр.
vitriol, шп. vitriolo) хем. сулфат (тј. со сумпор-
не киселине) свакога од разних метала, бакра
(звани плави витриол. плава галица), гвожђа
(звани зелени витриол, зелена галица), цинка
итд.
витриолизација (нлат. vitriolisatio) хем. претвара-
ње у витриол.
витрификација (нлат. vitrificatio) постаклавање,
претварање у стакло, постакљење.
витрометар (лат. vitrum стакло, грч. raetron)
оиш. апарат за мерење јачине ломљења зра-
кова.
витротипија (лат. vitrum стакло, грч. ti'pos) веш-
тина израђивања фотографских слика на
стаклу.
витрум (лат. vitrum) стакло; кристал.
виц (нем. Witz) досетка, досетљивост, оштроум-
ност; духовита шала.
вице (лат. vice) y сложеним речима значи: под-,
замењивање, заступање некога, нпр. вице-ад-
мирал, вице-директор, вице-конзул.
вице верза (лат. vice versa) обратно, обрнуто, у
противном случају.
вицедом (лат. vicedominus) намесник, заменик
владара; управник црквених добара.
вицезимација (нлат. vicesimatio) двадесеткова-
ње, издвајање сваког двадесетог члана какве
велике чете побуњеника ради погубљења (код
Римљана).
виценалан (лат. vicies двадесет пута, analis го-
дишњи) двадесетогодишњи, који се врши или
догађа сваких двадесет година.
вицениј(ум) (лат. vicennium) време од двадесет
година.
ви цесионис (лат. vi cessionis) прав. силом, тј.
путем преношења или уступања.
вициа етатис (лат. vitia aetatis) ПЛ. мане, греси
(младићког) доба, греси младости.
вицијум (лат. vitium) мана, недостатак; погреш-
155 воајеризам
ка, промашај, омашка; заблуда, грех, криви-
ца, порок; ПЛ. вициа.
вицијум каноникум (нлат. vitium canonicum) те-
лесна мана због које je неко неспособан да
буде свештеник.
вицијум кордис (лат. vitium cordis) мед. мана
срца.
вицијум натуре (лат. vitium naturae) мед. природ-
ни (или: урођени) недостатак.
вициналан (лат. vicinalis суседски) општински,
сеоски; вицинална железница, железница,
обично узаног колосека. која везује само
оближња места, споредна железница; вицинал-
ни пуШ општински, сеоски пут, онај који ве-
зује само суседна села.
вициозан (лат. vitiosus) погрешан, покварен; по-
рочан, неваљао; мец. који има ману, који je са
недостатком; вициозан посед прав. посед који
није без замерке, без мане.
вициозитет (лат. vitiositas) поквареност, пороч-
ност, рђавост; вициозност.
вициозност (лат.) в. вициозиШеш.
вицмахер (нем. Witz, machen чинити) шаљивџи-
ја, духовит човек.
ви-џи (енг. vee-јау no аналогији са ди-џијем -
диск-џокејем) најављивач видео-касета у ди-
ско клубу.
Вишва-карман (инд.) „Творац васионе": фш.
оличење стваралачке силе у природи, велики
архитект индијског пантеона (одговара грч-
ком Вулкану).
вишер (нем. wischen брисати) брисач, отирач;
справа на возилима за отклањање кише или
снега са стакла.
Вишну (инд.) један од три главна божанства у
брахманизму, првобитно бог Сунца; најпопу-
ларнији бог у брахманизму, са све већим бро-
јем поштовалаца (ваишнава). Да би ослобо-
дио богове или људе од зла, он je узимао на
себе разне облике (девет) и појављивао се у
њима на Земљи, a његову десету инкарнацију
(калки) очекују тек у будућности, и тада he
уништити све своје непријатеље и ослободи-
ти свој народ од тућинског господарства.
вишнуизам (инд.) вера и учење вишнујита.
вишнуити (инд.) ПЛ. обожаваоци и поштоваоци
бога Вишну.
Влашка некадашња румунска покрајина између
Карпата и Дунава; старији назив за Румунију.
ВМРО (мак. Внатрешна македоно-одринска ре-
волуционерна организација Унутрашња ма-
кедонско-одринска револуционарна организа-
ција) организација створена 1903. у Солуну
са циљем ослобађања од Турака, временом по-
стала пробугарска терористичка организаци-
ја и постојала све до II светског рата.
воајан (фр. voyant који види) песник „божанске
тајне", који „има моћ изузетно великог про-
стирања у свим правцима искуства и слутњи, и
интелектуалних радозналости које премашу-
ју област петорих чула човекових" (Исидора
Секулић).
воајеризам (од фр. voir видети, гледати) ш-ш.
болесно тражење сексуалног задовољства у no-
 156
сматрању, најчешће без њиховог знања, на-
гих особа, оних који се свлаче и предају сек-
суалним активностима или обављају физи-
олошке потребе.
воал (фр. voile) превоз, вео, копрена, застор;
врста танког материјала.
Водан (нем. Wodan) миш. најглавнији бог свих
германских народа (скандинавски Один), бог
ветра. мртвих, победе, добре жетве и лекар-
ства; Вуотан.
водвиљ (фр. vaudeville) првобитно: француска
народна песма сатиричне садржине; данас: ве-
сео, мали поз. комад са куплетима; позориш-
те у којем се приказују овакви комади.
водвиљнст(а) (фр. vaudevilliste) писац водвиља.
вокабула (лат. vocabulum) лшгв. реч, назив, име,
поједина реч (као предмет лексикологије и
лексикографије).
вокабулар (лат. vocabulum) реч; скуп речи које
припадају једном језику, једној науци, јед-
ној уметности, једном друштвеном слоју,
једном аутору.
вокабулист(а) (лат. vocabulum реч) писац реч-
ника.
вокал (лат. vocalis, vox глас) грам. самогласник
(код нас гласови: a, е, и, о, у); супротно: кон-
сонант.
вокалан (лат. vocalis) грам. самогласнички; глас-
ни, који се тиче гласа; изговаран, усмени (до-
каз); вокална музика певање; вокални кон-
церт концерт у којем су само тачке певања.
вокале (итал. vocale) муз. певајући.
вокализа (нем. Vokalize, итал. vocalizzo) и. во-
кална композиција (вежба) без текста са пева-
њем на један исти вокал.
вокализам (фр. vocalisme) грш. теорија само-
гласника; самогласници једнога језика или
једне речи с обзиром на њихове међусобне
односе.
вокализација (нлат. vocalisatio) грам. претварање
сугласника у самогласнике; муз. изговарање са-
могласника при певању; вокализирање.
вокализе (итал. vocalizze) муз. вежбе у певању са
слоговима ut, re, mi, fa итд. (солмизација).
вокална хармонија (лат. vocalis, грч. harmoni'a
склад) складност два слога или више слогова
који долазе један за другим, с обзиром на
боју звука, нарочито кад вокал једног слога
зависи, у овом погледу, од вокала претходног
слога (особито у уралско-алтајским јези-
цима).
вокалски (лат. vocalis) грам. самогласнички.
вокатив (лат, vocativus) грам. пети падеж. дозивни
падеж; фиг. обешењак, спадало. несташко,
онај кога човек често мора прекорно да до-
зива.
вокација (лат. vocatio) позив, позивање на неки
положај; дар, склоност (неком занимању, за-
нату, струци).
воки-токи (енг. walkie talkie) преносни радио-
-телефон, конструисан 1933. год. у САД;
токи-воки.
вокмен (енг. walk ходати, шетати) мали пренос-
ни, батеријски напајани касетни магнето-
воленс-ноленс
фон, који служи најчешће за репродуковање
тонских касета и њихово слушање преко слу-
шалица.
воковизуел (лат. vocalis гласан. visus вид, ви-
ђење) вишемедијски род уметности, користи
се разним техникама. средствима и врстама
знакова ради преношења јединственог значе-
ња; зачетник идеје и главни теоретичар Вла-
дан Радовановић (1932).
вокодер (скр. од енг. voice-encoder) муз. уређај
који анализира звук (глас) и производи управ-
љачки сигнал применљив на други звук у току
синтезе у истом уређају.
вокс (лат. vox) глас, звук, тон; реч, израз; ад
воцем (лат. ad voćem) уз реч, при тој речи
(паде ми на памет); аса воце (лат. assa voće)
самим гласом, тј. без пратње неког инстру-
мента; суб хак воце (лат. sub hac voće) под
овом речи (при упућивању на речник).
вокс акута (лат. vox acuta) ,«yj. висок (или: ош-
тар) глас.
вокс виргинеа (лат. vox virginea) муз. девојачки
глас (за једну октаву виши и умилнији оргуљ-
ски регистар но што je вокс хумана).
вокс кламантис ин дезерто (лат. vox clamantis in
deserto) глас вапијућег у пустињи, тј. Јова-
на Крститеља; фш. глас истине који нема деј-
ства, узалудно опомињање.
вокс попули, вокс деи (лат. vox populi, vox Dei)
ПОСЛ. глас народни je глас божји, тј. што народ
хоће, то je светиња.
вокс хибрида (лат. vox hybrida) мелез-реч, тј.
реч састављена од речи два или више језика,
нпр. за-интересовати, анти-тело.
вокс хумана (лат. vox humana човечји глас) муз.
оргуље које имају звук необично сличан људ-
ском гласу.
волабилитет нлат. volabilitas) површност, не-
сталност.
волан (фр. volant) перната лопта; крило ветре-
њаче; физ. точак замајац; точак за управљање
аутомобилом; део листа који се цепа (у приз-
наничкој кн>изи); карнер на женској хаљини.
волантан (лат. volans, фр. volant) који лети, ле-
тећи, који je у лету, лепршав.
волапик (volapiik = енг. world свет. speak гово-
рити) међународни, светски језик. претход-
ник есперанта, проналазак немачког свеште-
ника Ј.М. Шлајера (Schleyer, 1831-1912).
волат (итал. volta) зидни свод; засвођена просто-
рија.
волатилизацнја (нлат. volatilisatio) хем. испарава-
ње, претварање у пару.
волва (лат. volva) бош. опна на младим печур-
кама.
волвулус (лат. volvulus) мед. завезаност (или: за-
плетеност) црева, увртање делова танког или
задњег црева око осовине свога опорњака.
воле (фр. voice) лет. летење (птица); фиг. поло-
жај, ранг.
волеј (енг. volley) СП. ударац лопте (у тенису ре-
кетом, у фудбалу пуном ногом) док je у лету,
пре него што додирне тле.
воленс-воленс (лат. volens-nolens) „хтео - не
воленти нон фит инјурија 157
хтео", тј. кад се нешто у сваком случају мора
учинити, без обзира на лично расположење.
воленти нон фит инјурија (лат. volenti non fit
iniuria) ономе ко пристаје не чини се неправ-
да, ко хоће да му тако буде, томе je право.
волитиван (лат. volitio) 1. вољни, који потиче од
(или из) воље; 2. грам. допусни, жељни.
волиција (лат. volitio) ПСЧХ. хтење, воља, поједи-
начни акт воље, израз воље.
воло (лат. volo хоћу) сик воло, сик јубео (лат. sic
volo, sic jubeo) тако xohy, тако заповедам, тј.
уместо свих разлога нека важи моја воља (no
једном стиху из Јувеналових сатира).
вол-о-ван (фр. vol-au-vent) кув. лиснато тесто пу-
њено рибом, месом, гљивама и др., лисната
паштета.
волонтер (фр. volontaire, лат. voluntarius) онај
који служи добровољно и бесплатно; доброво-
љац (војник).
Волстрит (енг. Wall Street) улица у центру Њу-
јорка у којој се налазе највеће банке, берза
и брокерска предузећа; у преносном смислу:
ознака за моћ америчких капиталиста.
волт (скр. V) фт. јединица за мерење напона у
Међународном систему јединица; представља
онај напон на хомогеном жичаном проводнику
кроз који пролази струја од 1 ампера, a утро-
шена снага између те две тачке износи 1 ват;
назив no италијанском физичару Алесандру
Волти.
волта (фр. volte, итал. volta, лат. volutus ваљан,
котрљан) у школи јахања: јахање у малом
кругу, терање коња у круг; у картама: вешти-
на у мешању карата тако да извесна карта
тачно дође на оно место које се жели.
волта-електрометар (A. Volta, грч. elektron, me-
tron) физ. в. волтамеШар.
волтажа (фр. voltage) напетост, напон струје ме-
рене у волтима, електрични напон.
волтаизам (A. Volta, фр. voltaisme) фш. галван-
ски електрицитет, галванизам.
волта-индукција (A. Volta, лат. inductio) физ. по-
јава изазивања (индуковања) електричне
струје у затвореном проводнику помоћу кре-
тања у његовој близини другог проводника
кроз који пролази струја, или помоћу спаја-
н>а и прекидања струје у блиском проводни-
ку, или помоћу појачавања или слабљења
струје у том проводнику.
волтаметар (A. Volta, грч. metron) фш. справа за
мерење електролизом издвојених количина
супстанца; измери ли се истовремено време
проласка струје, онда деоба издвојене коли-
чине временом даје у јединици времена из-
двојену количину, a одатле се добија у једи-
ници времена кроз апарат протекла количина
електрицитета, тј. јачина струје (под прет-
поставком да je за све време збивања струја
стална); дакле, волтаметар служи и за мерење
јачине струје; ум. волтметар.
волтампер (A. Volta, A. M. Ampere) фш. произ-
вод из једног волша и једног ампера; служи за
мерење привидне 'снаге код наизменичне
струје.
волуминозитет
волтера (фр. voltaire) велика наслоњача с ни-
ским седиштем a високим наслоном за главу,
названа no француском филозофу Волтеру.
волтеризам филозофија и начин мишљења
француског филозофа Волтера (1694-1778);
фриволан, епикурејски начин мишљења, као
код Болтера; волШеријанизам.
волтеријанизам (фр. voltairianisme) фил. в. вол-
Шеризам.
волтижер (фр. voltigeur) вештак у скакању; играч
на конопцу; врло вешт коњаник, јахач вешт у
скакању на коња; коњ обучен јахачком вежба-
њу; лаки пешак, стрелац (у француској
војсци).
волтижирати (фр. voltiger, итал. volteggiare) веш-
то се бацити на коња или са коња; правити
вештачке скокове: играти на конопцу; фиг. бр-
зо прелазити с предмета на предмет.
Волтин елемент фш. галвански елеменш састав-
љен од цинка, бакра и сумпорне киселине.
Волтин лук (no итал. физичару A. Волти, 1745-
1827) електрични лук, настаје електричним
пражњењем кроз гасове између две електроде.
Волтин стуб физ. стуб састављен од много елеме-
ната наслаганих један преко другог редом ба-
кар - течност (разређена H 2 SO 4 ) - цинк.
волти субито (итал. volti subito) муз. брзо окрени
(на нотама).
волтметар (A. Volta, грч. mćtron) фш. инструме-
нат за мерење потенцијалне разлике, напон-
ске разлике; ™. волтиметар.
волтфас (фр. volte-face, лат. volvere окретати,
facies лице) тј. полуокрет, полуобрт; нагла
промена мишљења; направити волшфас из-
ненада се окренути и испрсити пред неприја-
тељем који те гони; фш. нагло променити ми-
шљење.
волубилитет (лат. volubilitas) гипкост, покрет-
љивост. савитљивост, окретност; течност у го-
вору, слаткоречивост; несталност, променљи-
вост.
волумен (лат. volumen, volvere) рукопис, спис
овијен око штапића, свитак; књига, свеска;
физ. простор што га заузима једно тело, за-
премина; муз. обим, јачина, пуноћа (гласа,
звука).
волуменометар (лат. volumen, грч. metron) спра-
ва за мерење запремине чврстих и течних
тела.
волуметар (лат. volumen, грч. metron) физи-
олошки апарат за мерење промена у запреми-
ни појединих делова живог човечјег или живо-
тињског тела.
волуметрија (лат. volumen, metria) вештина ме-
рења запремине; фшиил. мерење промена у за-
премини појединих делова човечјег или живо-
тињског тела; .«•*. одређивање количине рас-
творене материје.
волуминозан (нлат. voluminosus) који се састоји
из више делова, који je састављен из више
свезака; у много књига; велик, обиман, опсе-
жан, гломазан, кабаст, дебео.
волуминозитет (нлат. voluminositas) обимност,
опсежност, гломазност.
волуминозност 158
волуминозност в. волуминозишеш.
волум-теорија (лат. volumen запремина, грч.
theoria) a«, схватање no којем се количине
тела спојених у хемијска једињења не за-
мишљају према њиховој тежини, него према
запремини.
волунтаризам (лат. voluntas воља) фил. филозоф-
ски правац (психолошки и метафизички) који
сматра за битно својство душе вољу, a не ин-
телект,. који, дакле, објашњава битност жи-
вота помоћу воље као основне функције ду-
шевног живота (Шопенхауер, Вунт); екон.
произвољно и неодговорно понашање управ-
љачких структура, које не воци рачуна ни о
научној заснованости ни о исплативости и ко-
рисности подухвата.
волунтаристи (лат. voluntas воља) присталице
волунтаризма.
волунтаристичка психологија правац емпириј-
ске психологије који наглашава битни значај
процеса воље и осећања; супротно: интелек-
Шуалистичка психологија.
волунтас (лат. voluntas, volo xohy) воља; стат
про рационе волунтас (лат. stat pro ratione
voluntas) важи уместо разлога воља.
волунтас ултима (лат. voluntas ultima) прав. по-
следња воља, тестаменат.
волунтатив (лат. voluntas воља) лингв. в. воли-
тиван,
волуптуозан (лат. voluptuosus, voluptas похота)
сладострасан, страсан, похотљив; забаван,
пријатан, пун весеља.
волута (лат. voluta) арх. украс на стубовима у
облику завојице, спирале, шара у облику пу-
жа, увојница; зоо.\. увијени пуж.
волутација (лат. volutatio) ваљање; фт. непосто-
јаност, несталност.
волфрам (нлат. wolframium) хем. веома тврд и
отпоран метал, атомска маса 183,85, редни
број 74, знак W, топи се на 3410°; употреб-
љава се за добијање волфрам-челика и за вла-
кна електричних сијалица; Шунгстем.
волшебан (рус.) натприродан, чудотворан. ма-
ђијски.
волшебник (рус.) чаробњак, мађионичар.
вомика (лат. vomica) мед. чир, пришт; нарочито:
чир у плућима.
вомикозан (лат. vomicosus) жд. пун чирева,
гнојав.
вомирати (лат. vomera) мед. в. вомитирати.
вомитив (нлат. vomitivum) мед. средство које
изазива повраћање.
вомитирати (лат. vomitare) мед. повраћати, бљу-
вати; вомирати.
вомитус (лат. vomitus) мед. повраћање, бљување.
вон новчана јединица обе Кореје (1 вон = 100
чона).
ворацитет (лат. voracitas, vorax прождрљив)
прождрљивост; фиг. грамжљивост, незајаж-
љивост.
воркохолик (енг. workaholic радохоличар) лич-
ност која пати од несавладиве потребе за
радом.
востро конто (итал. vostro conto) тРг. на ваш
рачун.
Вудсток
вотант (лат. votans, vovere) гласач.
вотација (лат. votatio) гласање, изтласавање,
скупљање гласова; вотирање.
Вотергејт афера (енг. Watergate) политички
скандал у САД 1972-73. настао откривањем
уређаја за прислушкивање у изборном штабу
Демократске странке у згради Вотергејт (Wa-
tergate) у Вашингтону; прислушкивање су ор-
ганизовале присталице Републиканске стран-
ке уз знање најодговорнијих личности те
странке; ова je афера компромитовала и саме
врхове америчке државне управе.
вотнв (лат. vovere заветовати, votivum) шн. за-
ветна жртва или дар божанствима, свецима,
црквама и др.; приноси се у пољопривредним
производима или у израђевинама од гвожђа,
злата, сребра или воска.
вотиван (лат. votivus) заветован, заветни.
вотирање (лат. votatio) в. вотација.
вотирати (лат. votum, итал. votare, фр. voter)
дати свој глас за нешто, гласати за, изгласа-
ти, гласањем одобрити.
вотка (рус. водка) популарна руска ракија.
вотум (лат. votum, vovere) завет. обећање; глас
који се даје за нешто, против нечега; гласа-
и>е, изгласавање: ал. воШа; кум вото (лат.
cum voto) с правом гласа; кум вото илимита-
Шо (лат. cum voto illimitatio) са неограниче-
ним правом гласа; мео вото (лат. meo voto)
no мојој жељи. no мом нахођењу, што се мене
тиче; суб вогпо ремисионис (лат. sub voto re-
missionis) ca жељом за повраћај.
вотум вириле (лат. votum virile вирилни глас)
кнежевски појединачни глас, за разлику од ку-
ријалног гласа прелата, грофова у старом не-
мачком парламенту.
вотум децизнвум (лат. votum decisivum) прае. од-
лучујући глас.
вотум консултативум (лат. votum consultativum)
арав. саветодавни глас.
вотум куријатум (лат. votum curiatum) укупан,
заједнички глас; куријски глас.
вохајнит (нем. Wochein) мин. синоним за мине-
рал боксит, назван no месту Бохиња (нем.
Wochein) y Словенији, где има лежишта бок-
сита.
воче (итал. voće) ш, певачки глас; a воче сола
(итал. a voce sola) само за један глас.
воче ди пето (итал. voce di petto) муз. пун глас,
глас из груди.
воче ди теста (итал. voce di testa) муз. глас из
грла.
вражда (рус. вражда1) 1. свађа, завада, не-
пријатељство; 2. крвнина; 3. племенски ми-
ровни суд (тзв. крвно коло).
врак (нем. Wrack) оштећена лађа која се више
не може оправити; фиг. олупина, рушевина, не-
употребљива ствар.
врбаит минерал нађен међу арсенским рудама у
Македонији, назван no чешком минералогу
Врби.
врста (рус. верста) руска мера за дужину
(1,066,78km); верста.
Вудсток (енг. Woodstock) летовалиште у САД у
вулва
којем je 1969. одржан до сада највећи фести-
вал рок и поп музике, у присуству више стоти-
на хиљада младих.
вулва (лат. vulva) анаш. спољашњи делови женског
сполног органа, стидница, срамница.
вулвитис (лат. vulva) мед. запаљење спољашњег
дела женског сполног органа.
ВуЛВО-утерИНСКИ ( л а т . VulvUS, Uterus) анаш. СТИД-
нично-матерични, који припада стидници и
материци или се тиче стиднице и материце.
вулвула (нлат. vulvula) mo«, материца код живо-
тиња.
вулгаран (лат. vulgaris општи, свакидашњи) ни-
зак, упрошћен, простачки.
вулгаризам (лат. vulgaris општи, свакидашњи)
прост, непристојан израз; непристојност,
простаклук.
вулгаризатор (лат. vulgaris обичан, свакидаш-
њи) онај који вулгаризује, претерано у п р о
шћава научне појмове.
вулгаризација (нлат. vulgarisatio) упрошћава-
ње, упрошћење; чињење општим, заједнич-
ким, чињење да буде свима разумљиво; снижа-
вање вредности.
вулгаризовати (лат. vulgare учинити општим,
опште познатим, нлат. vulgarisare) упростити
нешто; учинити нешто општим, заједничким.
објавити, обнародовати, учинити да нешто
буде свима разумљиво.
вулгаритет (нлат. vulgaritas) обичност, простак-
лук, просташтво, нискост; простачки начин
изражавања; вулгарносш.
вулгарност в. вулгариШеШ.
Вулгата (нлат. Vulgata) латински превод Светог
писма који je католичка црква признала као
аутентичан на Тридентинском црквеном сабо-
ру 1546. год.
вулго (лат. vulgo) ирил. код народа, у народу;
уопште, обично, у обичном животу, народски,
језиком простог света, просто речено.
вулго квезитус (лат. vulgo quaesitus) П/КШ. дете
блуднице.
вулгус (лат. vulgus) народ, пук, светина, гомила.
Вулкан (лат. Vulcanus) мит. староиталски бог ог-
ња (нарочито његове разорне снаге) и метал-
ских радника или ковача, са радионицом у вул-
кану Етни; син Јупитера и Јуноне, муж Вене-
рин (одговара грчком ХефајсШу).
вулкан (лат. vulcanus) геол. место на Земљи где je
она толико дубоко отворена да из њене вреле
унутрашњости могу избијати на површину то-
пле nape и гасови, врућ пепео, усијано каме-
159 Вуотан
ње и растопљене стене; ватрени брег (назив no
богу Вулкану).
вулканизам (лат. vulcanus) геол. све вулканске
радње и њихове последице које су у тесној
вези са поремећајима у Земљиној кори; схва-
тање да je Земља добила свој данашњи облик
дејством ватре (супр.: неитунизам).
вулканизатор в. вулканизер.
вулканизација (лат. vulcanus, нлат. vulcanisatio)
поступак при загревању гуме, каучука и гута-
перке, помешаних са сумпором, на температу-
ри од 130-140°С. Ha тај начин ове материје,
које су иначе на 0° тврде као дрво a које на
вишој температури омекшају, постају, услед
високе температуре, еластичне и не раствара-
ју се, као обично, у етру, бензолу, терпентину
и др.
вулканизер онај који вулкаиизира.
вулканизовати (лат. vulcanus, нлат. vulcanisare)
каучуку и гутаперки додавати (или: додати)
сумпора, na их онда на високој температури
учинити да постану еластични и нераствор-
љиви.
вулканисти (лат. vulcanus) u.?, геол. присталице те-
оријс да je Земља свој данашњи облик доби-
ла дејством ватре (супротно: нептунисти);
пр. вхлкшшсшички.
вулканитет (нлат. vulcanitas) гтл. постанак (или:
порекло) вулкана; својство неког тела доби-
јено дејством ватре.
вулканити (лат. vulcanus) л-о.?. вулканске стене
(које су постале ерупцијом вулкана).
вулканологија (лат. vulcanus, грч. logia) гепл. на-
ука која до ситница изучава све вулканске
појаве.
вулкорд (енг. woolcord) врста јаке енглеске ву-
нене тканине. нарочито за чакшире.
вулнерабилан (нлат. vulnerabilis) рањив, који се
може ранити, повредљив. озледљив; фиг. слаб,
неотпоран.
вулнерабилитет (нлат. vulnerabilitas) рањивост,
повредивост, озледивост; неотпорност, скло-
ност болестима.
вулнерариа (лат. vulneraria) ПЛ. мед. средства за
лечење рана.
вулнус (лат. vulnus) рана; вулнус летале (лат.
vulnus letale) смртоносна рана.
вултиспекс (нлат. vultispex, лат. vultus израз ли-
ца, лице, specere гледати) вештак у познавању
људи no цртама лица; физиогном.
вундеркинд (нем. Wunder чудо. Kind дете) из-
ванредно обдарено дете, чудо од детета.
Вуотан (стнем. Wuotan) миш. в. Водан.
 г
• ••>?.;•,
Г, г четврто слово наше ћирилице, једанаесто
наше латинице (G, g); као скраћеница: g =
грам; муз. G = пети тон у дијатонској скали;
физ. g = скраћеница за гравитацију; хем. Ga =
галијум, Gd = гадолинијум, Ge = германијум.
габарден (фр. gabardine) фина тканина од чеш-
љане вуне или памука: вунена тканина се упо-
требљава за огртаче, одела и женске тканине, a
памучна за лаке хаљине и, натопљена гумом,
за кишне огртаче.
габарит (фр. gabarit) калуп, модел у природној
величини или умањен, према коме се нешто
обликује.
габро (итал. gabbro) мин. крупнозрна еруптивна
стена, тамнозелене боје.
гаваз в. каваз.
гаван врло богат човек (no Гавану, личности из
народних песама и прича - немилосрдан чо-
век, тврдица).
гавнјал (нлат. gavialis) JOO.I. врста индијског кро-
кодила са узаном и дугачком њушком.
гавота (фр. gavotte) старински весели плес са
разним фигурама; музичка пратња за тај плес
у 4/4 такту.
гавун (итал. gavone) зоол. врста морске рибе,
Atherina hepsetus.
гагат (грч. gagathos) мин. мрки угаљ, крт, као
смола црн и воштаног сјаја. врста црног
ћилибара; у преисторијско доба употребља-
ван за израду накита.
гадолиниј(ум) кл. хемијски елемент, метал.
хем. знак Gd. редни број 64, атомска маса
157,25; припада групи ретких земаља, ланта-
ноида.
гаета (итал. gaeta) врста великог чамца на
једро.
гажа (фр. gage, итал. gaggio) залога, јемство;
плата, стална награда, стална зарада.
гажирање (фр. gage) гавање плате (или: сталне
награде).
гажист(а) (фр. gagiste) плаћеник, најамник,
службеник; прав. онај који држи залогу, прима-
лац залоге.
газа (фр. gaze) провидна и танка материја од
памука или свиле, вео; врста гајтана од злат-
ног или сребрног ткива и свиле; мед. стерилна
провидна тканина за завоје и превијање рана.
газал, газел (арап. gaza'l, тур. gazel), врста арап-
ско-персијске лирске песме, поглавито љубав-
не, коју je нарочито неговао персијски пес-
ник Хафис.
газела (арап. gazal, шп. gazela, итал. gazzella) 1.
зооА. афричка антилопа, становник пустиње,
слична срни, али од ње много лепша и нешто
мања; нарочито се одликује великом бр-
зином.
газела (арап. gazal) 2. врста лирске љубавне пе-
сме, састављена из строфа од no два стиха,
особито честа у књижевности источних на-
рода.
газета (итал. gazzetta, фр. gazette) дневни лист,
новине; <риг. торокуша, алапача.
гази (арап. gazi) ратник. јунак, војник мусли-
ман; борац за веру; победник, освајач (титула
мухамеданских владалаца и заслужних војско-
вођа).
газирати (фр. gazer) 1. покрити (или: превући)
велом; увити (или: увијати) газом.
газирати (грч. chaos rac, плин) 2. заситити теч-
ност гасом, најчешће угљеном киселином,
нпр. вино, сокове. хладне напитке и сл.
газолин хем. течни део сировог петролеума, кљу-
ча између 70-80 °С, служи за грејање и освет-
љење.
гаип, гајб (арап. ga'ib. тур. gayb, gayp) оно што
je невидљиво, скривено, тајно; духовна ствар.
гајба (итал. gaibba) 1. крлетка, кавез. живинар-
ник; 2. решеткаст сандук за преношење воћа,
стаклених боца и друге робе; шатр. гарсоњера,
станчић.
Гајгеров бројач (no нем. физичару X. Гајгеру,
1882-1945) физ. инструмент за регистровање и
бројање наелектрисаних честица и гама-зра-
ка; Гајгер-Милеров бројач.
гајде (арап. qSi'da', тур. ga'jda) .«w. народни му-
зички дувачки инструмент; састоји се из кож-
ног меха, дуваљке којом се дува у мех и цеви
кроз коју излази ваздух.
rajo (итал. gaio) муз. весело, живахно, чило; уи.
геман.
гајрет (арап. gayra. тур. gayret) 1. ревност, на-
стојање; срчаност, племенитост; приврже-
ност: 2. Гајрет друштво основано 1903. у Са-
рајеву ради културно-просветног уздизања
муслимана; издавало истоимени гласник.
гајтан (грч. gaietanon, тур. gaytan, kaytan) 1.
памучна или свилена упредена или плетена вр-
пца за порубљивање и украшавање одеће; 2.
две или више изолованих жица за спровођење
 161
електричне струје, сплетених слично врпци;
3. фиг. танак млаз.
гала (итал., фр., шп. gala) свечани украс; двор-
ска, свечана ношња; свечаност, свечан обед
итд. (појављује се нарочито као саставни део
речи, нпр. гала-предсшава, гала-вечера и сл.);
ан гала (фр. en gala) или ин гала (итал. in gala)
у свечаном оделу, у парадном оделу.
галабија (арап.) бели огртач код Египћана,
Арапа и др.
Галаксија (грч. gala млеко, galaxfas) асшр. Млеч-
ни Пут, Кумова Слама, наш звездани систем
који се састоји од више десетина милијарди
најразноврснијих васионских тела (звезда,
система звезда, маглина, јата. космичке пра-
шине и др.) распоређених у облику огромног
спљоштеног диска. Поред наше галаксије у
свемиру постоје и безбројне друге галаксије
које у просеку садрже од 1 до 100 милијарди
масе Сунца; докле допиру наши телескопи у
свемиру je избројано око 100 милијарди га-
лаксија.
галактагога (грч. gala, gžlaktos млеко, ago про-
изведем) .««/. лековита или хранљива материја
која помаже лучење млека.
галактакратија (грч. gala, akratia неумереност)
мед. прекомсрно губљење млека.
Галактика (грч.) т-шр. в. Галаксија.
галактит (грч. gala млеко, li'thos камен) млечни
камен, млечни јаспис.
галакто- (грч. gala, galaktos) предметак у сложе-
ницама са значењем: млеко, млечни.
галактоген (грч. gala, genos рођење) хранљиви
препарат који се израђује од млечног казе-
ина, пријатна укуса.
галактографија (грч. gala, graphein) проучава-
ње (или: описиван>е) млечних сокова.
галактоза (грч. gala) врста шећера која се доби-
ва од млечног шећера помоћу разређених ки-
селина.
галактозиди в. гликозиди.
галактологија (грч. gala, logfa) наука о млечним
соковима.
галактометар (грч. gala, metron) инструмент за
испитивање густоће млека, нарочито за ут-
врђивање степена разређености млека водом.
галактометрија (грч. gala, metrfa) мерење мле-
ка, утврђивање ваљаности млека.
галактопиометар (грч. gala, pičn мастан, me-
tron) инструмент за мерење масноће млека.
галактопира (грч. gala, pyr ватра) мед. млечна
грозница (код породиља).
галактореа (грч. gala, rheo цурим) мед. болесно
повећање лучења млека у дојке и његово
цурење и кад дете не сиса.
галактоскоп (грч. gala, skopein гледати) 1. апа-
рат за оцењивање ваљаности и масноће млека
према степену његове прозирности; 2. фини
ареомеШар за одређивање специфичне тежине
путера.
галактостаза (грч. gšla, stžsis застој) мед. застој
млека код дојиља.
галактофаг (грч. gala, phagein јести) млекојед,
човек који се храни поглавито млеком.
галванографија
галактофора (грч. gala. phoreo носим) вл. мед.
средства за изазивање млека, тј. која помажу
стварање млека у организму.
галактоцела (грч. gala, kele) шд. OTOK млечне
жлезде са млечном садржином.
галактурија (грч. gala, Qron mokraća) мед. млеч-
ни састав мокраће, мокрење млеком.
галалит (грч. gala, li'thos камен) хем. млечни ка-
мен, целулоиду слична вештачка материја
израђена од млечног казеина и формалдехида,
тврда, еластична и сјајна, може се бојадиса-
ти, те се употребљава за прављење дугмета,
чешљева, клавирских дирки итд.
галантан (фр. galant, итал., шп. galante) услужан,
углађен, фин; частан, учтив, пристојан; при-
јатан. свидљив, допадљив, љубазан; укусан,
дотеран, лепо одевен; издашан, који je лаке
руке; галанШан стил ш. световни стил у му-
зици (за разлику од духовног или црквеног
стила); галаншна болест венерична болест.
галантерија (фр. galanterie) предусретљивост,
услужност, углађеност, учтивост, фино пона-
шање, нарочито према женском полу; удвара-
ње женама, ашиковање, ласкање; шРг. радња
са тзв. „кратком робом" (бижутерија, рукави-
це, лепезе, ташне, марамице итд.).
галантизам (фр. galante) надриобразовање. при-
видна ученост.
галантирати се (фр. galante) показивати се
дарежљив, издашан. трошити не штедећи.
галантност (фр.) издашност, отменост; љубаз-
ност.
галванизам фш. наука о електрицитету и елек-
трицитет који настаје путем додира (контак-
та) неједнаких елемената (нпр. бакра и цинка
са киселином), електрицитет добијен из хе-
мијске акције; проналазак болоњског профе-
сора анатомијеЛуиђија Галванија (1737-1798),
који га je назвао „животињским електриците-
том".
галванизација лечење електричном струјом
галванске батерије; употеба галванске стру-
је, помоћу усијане жице, као средство за на-
гризање; покривање слојем метала помоћу
галванског електрицитета; фт. вештачко
оживљавање.
галванизер радник који врши галванизацију.
галванисати утицати (или: лечити) помоћу гал-
ванске струје; покрити (или: покривати) сло-
јем метала помоћу галванског електрицитета
(обично се употребљава за „поцинковати гвож-
ђе"); фш. вештачки оживети.
галвано (итал. galvano) предмет од бакра који
je израђен путем галванопластике, нарочито
такав клише.
галваноглифија (Galvani, грч. glyphis зарез,
урез) израда рељефних цртежа и бакрореза на
металној плочи хемијским средствима помо-
ћу галванизама (метода први пут примењена
1856).
галванографија (Galvani, грч. graphia) израда
штампарских плоча на тај начин што се цртеж
у облику пасте (теста) утисне на металну пло-
чу, затим се поспе графитом и онда, галвано-
пластичким путем, побакри.
галванокаустика
галванокаустика (Galvani, грч. kausis горење,
сагоревање) хир. сечење чирева и израштаја
помоћу галванском струјом усијане платин-
ске жице.
галваномагнетнзам (Galvani, грч. magnetčs) в.
електромагнетизам.
галванометалургија (Galvani, грч. metallurgi'a)
израда и добијање метала помоћу галванске
струје.
галванометар (Galvani, грч. metron) физ. инстру-
менат за одређивање правца и јачине галван-
ске, електричне, струје; ™. галваноскоп.
галванопластика (Galvani, грч. plassein образо-
вати, уобличити) поступак основан на елек-
тролитичком таложењу метала: превлачење
металом, галванским путем, предмета (од др-
вета, гипса, воска и др.), да би на тај начин
постали бољи и трајнији; израда верних оти-
сака у металу од пластичних предмета (нова-
ца, медаља, плакета и др.)-
галванопунктура (Galvani, лат. punctura бодење,
бод) мед. примена галванизма у вези са аку-
пункгпуром,
галваноскоп (Galvani, грч. skopćo посматрам)
физ. инструмент који показује постојање
струје; vo. галванометар.
галваностегија (Galvani, грч. stegč покријем)
галванско превлачење металних предмета
другим неким металом (нпр. позлаћивање
сребра, посребравање бакра, пониклавање
гвожђа итд.).
галванотерапија (Galvani, грч. therapeia лече-
ње), мед. лечење помоћу галванске струје и
наука о томе.
галванотехника (Galvani, грч. technike) превла-
чење предмета металом помоћу галванске
струје.
галванотипија (Galvani, грч. typos лик, слика) в.
галванопластика.
галванотропизам (Galvani, грч. tropos обрт) вот.
повијање водених биљака према електричној
струји.
галвано-фарадизација (Galvani, Faraday) мед.
истовремено покретање једног мишића или
живца галванском и Фарадејевом, тј. индукци-
оном струјом.
галванохромија (Galvani, грч. hroma боја) бо-
јадисање метала галванским путем.
галвавска батерија фш. спој више галванских
елемената, да би се добила јача струја или
виши напон; Волтин стуб.
галванска струја (no Л. Галванију) истосмерна
електрична струја.
галванскн електрицитет физ. истосмерна елек-
трична струја која тече између двеју плоча
(електрода) различитих метала кад су у кон-
такту преко неког електролита (назван no
Л. Галванију, који ra je открио).
галвански елеменат физ. справа за произвођење
трајне електричне струје путем хемијске
енергије.
галгенхумор (нем. Galgenhumor) хумор човека
кога воде на вешала, црни хумор.
галенизам мед. начела и начин лечења чувеног
старогрчког лекара Клаудијуса Галенуса.
162 галиканска црква
галеника (нлат. galenica) ПЛ. фарм. в. галенски ле-
кови.
галевисти tu. мед. присталице старогрчког лекара
Клаудијуса Галенуса (131-200н.е.) који je ду-
го времена важио као највећи ауторитет за
све медицинске школе.
галенит (грч. galene оловна руда) мин. најбогати-
ја оловна руда, сулфид олова са 86% олова и
до 1% сребра.
галенски лекови фарм. лекови справљени простим
апотекарским поступцима од дрога и хемика-
лија, a не хемијским путем (назив no старо-
грчком лекару Галенусу, који je први скупио
и објавио прописе о зготовљавању ове врсте
лекова).
галеонист(а) (итал. galeone врста великог брода)
трговац који ради са Америком.
галеот (шп. galeote, итал. galeotto) веслач (или:
робијаш) на галији; >а. галијаш.
галеота (итал. galeotta, шп. galeota) мала галија
са 16—20 весала; веома брза ратна лађа средње
величине; галиота.
галера (фр. galere, шп., итал. galera, нлат. galea)
врста средњовековне дуге и узане галије са
25-50 веслачких клупа на којима je веслало
no 3-5 робова; робијашка лађа.
галерија (нлат. galeria, итал. galleria) дугачка и
узана просторија која je, због својих дугих
зидова, нарочито подесна за излагање умет-
ничких дела; збирка уметничких дела, нарочи-
то слика; дуг ходник, коридор; покривен бал-
кон (у позоришту, парламенту); у утврђењи-
ма: покривен ходник; у рудницима: прокоп;
Фш. слушаоци, гледаоци, публика (у позориш-
ту, парламенту и др.).
галета (итал. galletta) 1, морнарски двопек; 2.
чахура свилене бубе.
Гали (лат. Galli) ПЛ. име најстаријих становника
данашн>е Француске (Галије), који су били
келтског порекла.
гализирати поправљати слабо вино додавањем
воде и шећера и на тај начин садржину винске
киселине смањити на 5 до 7 процената (прона-
лазак хемичара Лудвига Гала, 1791-1863).
Галија (лат. Gallia) Француска.
галија (итал.. шп. galera, нлат. galea, итал. ди-
јал. galia, арап. halijak) в. галера.
галијамбус (лат. galli, грч. iambos) мешр. ката-
лектични анакластични тетраметар, назван no
томе што су свештеници богиње Кибеле (га-
ли) у таквим стиховима певали своје песме
приносећи жртве.
галијаш (итал. galea) веслач на галији; роби-
јаш; галеот, галиот.
галиот (итал.) в. галеот, галијаш.
галиота (итал. galeotta) в. галеота.
галијун в. галион.
галиканнзам (фр. gallicanisme) идеје и тежња
француске цркве за што већом самостално-
шћу; тежња за независнијим односима према
папству.
галиканска црква католичка црква у Францу-
ској уколико je, у односу према папи. успела
да задобије извесну националну самостал-
ност.
галикоманиЈа 163
галикоманија (лат. Gallia, грч. mania) в. галома-
нија.
галикус морбус (лат. gallicus morbus) галска
(француска) болест, тј. сифилис, вренга.
галилеј (no Г. Галилеју, знак Gal) јединица
2
убрзања у CGS-систему; 1 Gal. = 100~ m/s .
2
галиматијас (лат. Gallus Mathiae, фр. galimatias)
збрка од речи, нејасан и неразумљив говор,
речи без смисла.
галина (лат. gallina) кокош.
галион (итал. galeone) ПОМ. врста старинске мор-
ске лађе; ратни и трговачки брод на једра у
XVI и XVII веку: служио особито за путовања
у прекоморске земље.
галионизам равнодушност према религији (no
римском проконзулу Галију, Gallio, који je
апостола Павла узео у заштиту од Јевреја и
за кога се мислило да je био потпуно равноду-
шан и према јеврејству и према незна-
боштву).
галионист(а) човек равнодушан према религији;
уи. галионизам.
галицизам (лат. Gallia, фр. gallicisme) особеност
француског језика, нарочито с обзиром на
конструкцију реченица и др.; примењивање
тих особености у неком другом језику; фран-
цуска реч у неком туђем језику.
галицисти (фр. gallicistes) ПЛ. присталице фанцу-
ске књижевности у Шпанији (за разлику од
гонгориста).
галоманија (лат. Gallus, грч. mania) претерана
љубав према свему што je француско; галико-
манија.
галон (енг. gallon, нлат. galona) мера за запреми-
ну течности и жита. У Енглеској = 4,546 1, у
САД = 3,785 1.
галони (фр. galons, итал. galoni) ПЛ. гајтани, ши-
рити, ројте; гајтани у боји на спољашњем
шаву чакшира.
галоп (фр. galop, итал. galoppo) 1. трк коња при
чему се коњ креће напред у скоковима; 2.
брза окретна игра (полка) у 2/4 такта.
галопен (фр. galopin) слушче за трчкарање;
онај који објављује курс на берзи; вој. ордо-
нанс-официр; спољни коњ у „тројци".
галопирати (фр. galoper) јахати у галопу (или:
трку); трчати у скоковима; играти полку; фиг.
радити нешто врло брзо, развијати се врло
брзо.
гало-романско (лат. Gallus, Romanus) оно што
je постало спајањем галског и романског (ду-
ха, језика итд.).
галофил (лат. Gallus, грч. phi'los пријатељ) при-
јатељ Француза и Француске.
галофобија (лат. Gallus, грч. phobos) претеран
страх од Француске, мржња на Французе и све
што je француско.
галошне (фр. galoche, итал. galoscia, нлат. galo-
chia) каљаче, горње ципеле од гуме за снег и
воду.
галски (лат. gallicus, фр. gallique) који се тиче
Галије или Гала; француски.
гамогонија
галски петао петао као симбол Француске, због
истозвучности латинских речи gallus (петао) и
Gallus (Гал).
Галупов институт в. АИПО.
гама (грч. gamma) име трећег слова грчке азбу-
ке (Y = наше „г"); муз. низ од осам тонова,
лествица, скала; фш. електромагнетски зраци
који потичу из атомског језгра, настају у
процесу радиоактивности или при нуклеарним
реакцијама, врло су продорни; ум. утврђен низ
боја и тонова.
гама-гвожђе технол. стање у којем се налази гвож-
ђе на температури од 910 до 1.400°С; немагне-
тично.
гама-глобулин мед. беланчевина крвног серума, с
функцијом антитела.
гама-зраци фш. в. под гама.
гама-камера мед. уређај за снимање помоћу ра-
диоизотопа; пацијенту се пре снимања даје
радиоизотоп, тако да зраке које емитује изо-
топ из организма гама-камера хвата и снима.
гама-ритам физшл. електромагнетно зрачење
мозга са учесталошћу од преко 35 херца; брзи
бета-ришам.
гамар (арап.) врста црвеног источњачког вина.
гамарографија (грч. kammaros ракушац обич-
ни, graphi'a, лат. gammarus) зоол. проучавање
(или: описивање) љускара (ракова).
гамарологија (грч. kammaros, logia) зиил. наука о
љускарима (раковима).
гамашне (фр. gamache) ил. доколенице, увијачи,
камашне.
гамба (итал. gamba) в. виола ga гамба.
гамбит (итал. dare il gambetto) отварање шахов-
ске партије у којем се жртвује пешак ради
бржег развијања фигура и извођења каквог
вешто смишљеног напада.
гамбусија (нлат. gambusia) зоол. врста веома сит-
них североамеричких рибица које рађају жив
род и брзо се размножавају; нарочито су зна-
чајне као средство у борби против маларије,
јер уништавајући ларве, спречавају разви-
так комараца, a тиме и преношење маларије.
гамбусино (um. gambusino) пустолов који трага
за златом, у Мексику.
гамелан (мал.) јавански народни оркестар; са-
стоји се од великог броја различитих инстру-
мената (дрвених звона, бронзаних плоча, бам-
бусових свирала и др.).
гамен (фр. gamin) слушче у кухињи, шегрт; де-
ран, улични мангуп, скитница, беспризорни,
обешењак, чапкун.
гамет (грч. gametes) виол. сполна ћелица, jaje
или сперматозоид код животиња; јајна ћели-
ца или поленово зрно код биљака; зигот.
гаметангије (грч. gamos брак, angeion суд) бот.
полни органи биљака (гљиве, алге) у којима
се образују полне ћелије (гамети).
гаметогенеза (грч. gćnesis) биол. процес стварања
полних ћелија код вишећелијских органи-
зама.
гамогонија (грч. gžmos брак, gone рађање) биол.
рађање путем сполног оплођавања; суар.: ага-
могонија.
гамологија
гамологија (грч. gamos брак. logia наука) наука
о браку, расправа о браку.
гамономија (грч. gšmos брак, nćmos) етн. про-
учавање (или: познавање) свадбених обичаја.
ганг (енг. gang) разбојничка дружина. банда; ™.
гангстер.
ганга окулш. судански чаробњак, врач.
ганглија (грч. ganglion мртва кост) зоо.г. нервни
чвор или задебљања каква се налазе на зад-
њим коренима леђне мождине; мед. мртва кост,
рскавичав израштај.
ганглијски систем зоол. сви живци у живчаним
ткивима трбушне дупље.
ганглионитис мед. в. ганглитис.
ганглитис (грч. gagglion) мед. запаљење живча-
них чворова; ганглионитис.
гангрена (грч. gangraina, grai'no глођем, једем)
мед. труљење меканих делова тела, врста изу-
мирања ткива или органа, жива рана, вучац.
гњилеж.
гангренесценција (нлат. gangraenescentia) мед.
прелажење у трулеж, развијање вучца.
гангренозан (нлат. gangraenosus) мед. који болу-
је од вучца, гангрене, који je у труљењу.
који труне, гњилежан.
гангстер (енг. gangster) члан разбојничке и уце-
њивачке дружине у Америци.
гандизам (no Махатми Гандију. 1869-1948) по-
литичка доктрина која налаже пасивни отпор,
одрицање сваког насиља, мирне демонстраци-
је итд.
ганилук (арап.-тур. ganilik) богатство, обиље.
ганоиди (нлат. ganoidei) т. зоол. штитоноше (вр-
ста риба).
ганоин (грч. ganos сјај) твар од које крљушти
- ганоидних риба, штитоноша, имају сребрнаст
сјај.
гант (нем. Gant, ф р . encant, итал. incanto) трг.
судска продаја због презадужености, лицита-
ција; стечај.
ганц (нем. ganz) сасвим, потпуно. >» (»ЈЧ
гаража (фр. garage) место где се склањају ауто-
мобили. вагони, чамци; мор. пристајање брода
у месту подешеном за укрштање, да би се про-
'••: пустио други брод.
гарансин (фр. garance) броћни угаљ, препарат
извађен из корена броћа. који садржи чисту
бојену материју.
гарант (фр. garant, итал. guarento јемство) је-
мац, јамац.
гарантија в. гаранција.
гарантно писмо банк. писмена обавеза коју банка
даје својим комитентима јамчећи, према
трећем лицу. за извршење извесног посла, и
~< којим се обавезује да he она сама дати обеш-
тећење за свог комитента у висини износа на
- који гласи „гарантно писмо" ако он сам не
• изврши обавезу.
гарантовати (фр. garantir) јамчити за кога или
што, примати одговорност за некога или
нешто.
гаравтол (фр. garant, лат. oleum уље) хем. препа-
рат од гашеног креча за конзервирање jaja.
гаранција (фр. garantie) јемство, осигурање, си-
гурност.
164 гарнијерит
гарбин (итал. garbino) југозападни ветар на Ја-
драну.
гарбо (итал. garbo) пристојност, учтивост; кон
гарбо (итал. con garbo) муз. пристојно.
гаргализам (грч. gargalismćs) мед. голицавост,
свраб. надраженост коже. .. . _. . и > ,
гаргаризам мед. в. гаргаризација.
:
'
гаргаризација (грч. gargarismćs) мед. гргљање,
грготање. испирање гуше и уста гргљањем;
гаргаризам.
гаргаризма (грч. gargarismćs) мед. вода за испира-
ње гуше и уста гргљањем.
гаргија (тур. kargi) копље.
гаргујада (фр. gargouillade) цифраст, изувијан
корак у плесу.
гаргурав (фр. gargouran) трг. врста тешких
источноиндијских и кинеских свилених ткани-
на; гургуран.
гард (енг. guard, фр. garde) СП. одбрамбени став у
боксу, мачевању и сл.
гарда (фр. garde, итал., шп. guardia) стража, те-
лесна стража једног владаоца; нарочито ода-
брана, елитна трупа свих родова војске као
засебна војна јединица; фи>. одане и поуздане
присталице, нпр. неког политичког првака,
вође и сл.
гардедама (фр. garder чувати, dame) пратиља,
дружбеница некој женској особи приликом
излазака.
гарде ла рен (фр. gardez la reine) у шаху: шех
краљици!
гарденија бот. тропска азијска биљка Gardenia
florida из фам. Rubiaceae, која се гаји због
мирисног цвета.
гардероба (фр. garderobe) соба или орман где се
чува одело или рубље; у позоришту: соба где
се глумци облаче; сви костими позоришта;
одељење где посетиоци остављају шешире,
горње капуте и др. (у позоришту, концертној
дворани итд.); све одело и све рубље једне
особе; нужник. заход.
гардијан (енг. guardian) стражар. чувар, заштит-
ник; име чувеног лондонског листа.
гардина (нлат., итал. cortina, фр. courtine, нем.
Gardine) прозорска (или: креветска) завеса.
гардист(а) (фр. garder чувати) војник у гарди,
телесни стражар; пратилац.
гард-кот (фр. garde-c6te) обалски брод; чувар
обале.
гардн-парти (енг. garden-party) састанак друш-
тва у башти, свечаност која се прославља у
башти, градини.
гармон (фр. garmond) шип. врста штампарских
слова средње величине (од 10 тачака) из којих
се обично слажу књиге (назив no француском
печаторесцу Клоду Гарамону 1499-1561).
гармонд шип. в. гармон,
гарнет (енг. garnet) мор. витло са ужетом за утова-
ривање и истоваривање бродског товара.
гарнизон (фр. garnison) еој. посада. војска која
борави у једној вароши; варош у којој бора-
ви војска.
гарнијерит мт. руда никла, силикат никла и маг-
незијума (no француском геологу Гарнијеу).
гарнирати
гарнирати (фр. garnir, итал. guarnire) снабдети,
украсити; улепшати изглед јела тиме што се
око њега укусно ставе разни додаци (першун,
салата, кромпир, пиринач и др.); зачинити.
гарнирунг (нем. Garnierung) украшавање јела,
нарочито меса, разним поврћем и сл.; уп. гар-
нирати.
гарнитура (фр. garniture) опрема, спрема, при-
бор; украс, накит, додатак; известан број
истоврсних предмета који спадају заједно
(кућни и кухињски прибор, намештај, дугме-
та и др.); шех. сва оруђа која су потребна за
једну врсту посла; фш. издвојена група (нпр.
пословодна гарнитура).
гарота (шп. garrotte, фр. garrotte, итал. garretto)
завртањ за дављење, справа којом се некада
извршавала смртна казна у Шпанији и њеним
некадашњим колонијама; смртна казна дав-
љењем.
гаротери (фр. garrotteurs, енг. garrotters) ид. вр-
ста опасних уличних разбојника, нарочито у
Лондону, који свој пљачкашки посао почињу
тиме што своје жртве претходно дављењем
онесвесте.
гаротирати (фр- garrotter) удавити помоћу zapo-
rne; опљачкати жртву која се, помоћу чамке
бачене на врат, претходно онесвести (у Енгле-
ској и Сев. Америци).
гарофал в. гарофан.
гарофан (итал. garofano) бош. каранфил.
гарочон (шп. garrocha, garrochon) мало копље
којим су наоружани борци с биковима.
гарсон (фр. garcon, нлат. garcio) младић, дечко,
дечак; момак, бећар, нежења; конобар, кел-
нер; помоћник, калфа.
гарсонирати (фр. garconner) понашати се као
мушко, бити мушкобања; бити одан педера-
стији.
гарсоњера (фр. garconniere девојка која се по-
наша као мушкарац, мушкобања) мали једно-
собни (ретко двособни) стан, обично без кухи-
ње; момачки стан, момачка соба.
гартер-орден (енг. garter) чувени енглески орден
„подвезице".
гас физ. и хсм. плин, тело које, због стања својих
молекула, нема ни самосталног облика нити
сталне запремине, ваздушасто тело, тело које
тежи да се неограничено шири (реч први упо-
требио 1610. холандски хемичар и физичар
Ј.Б.Хелмонт, tl644. према грчкој речи cha-
os неред).
гас-аутомат (грч. chaos, automates) направа за
аутоматску продају светлећег raca.
гас-генератор (грч. chaos, лат. generator) напра-
ва за произвођење горећег raca од каменог
угља и других горивих материја.
гас-динамо (грч. chaos, dynamis сила) фил. врста
динамомашине која се покреће помоћу гасне
машине.
гасификација (нлат. gasificatio) физ. образовање
(или: стварање) ваздуха (raca), развијање ваз-
духа; претварање у ваздушасто (или: гасови-
то) тело. ушшњавање, уплињење.
гас-кокс (грч. chaos, енг. coaks) кокс који се
165 гастродинија
добива при справљању светлећег raca, упо-
требљава се за гориво.
гасконада (фр. gasconnade) хвалисавост, размет-
љивост, разметање.
гасмотор (грч. chaos, нлат. motor) шех. машина
која се креће сагоревањем извесне мешавине
raca и ваздуха.
гасометар (грч. chaos, metron) фи.з. справа за ме-
рење количине raca који струји; справа за
примање, чување и испуштање гасова, наро-
чито raca за осветљење; гасара.
гастарбајтер (нем. Gastarbeiter „гостујући"
радник) радник на привременом раду у туђој
земљи.
гастералгија мед. в. гасШралгија.
гастеранакс .«ед. в. гастранакс.
гастеропода ПЛ. J««.I. в. гастропода.
гастралан (грч. gaster трбух, нлат. gastralis),
шшш. који припада трбушној дупљи, трбушни,
желудачни. стомачни.
гастралгија (грч. gaster, algos бол) .««/. бол у
желуцу, нервозно обољење желуца, грч у же-
луцу; гастералгија.
гастранакс (грч. gaster, апах господар) мед. варе-
ње, пробава хране у желуцу. пробавна делат-
ност желуца.
гастректазија (грч. gaster, ektasis проширење)
мсд. проширење желуца.
гастрентеритис (грч. gaster, enteron црево) .«ед.
запаљење желуца и црева.
гастрентеричан (грч. gaster. entera црева) који
се тиче желуца и црева.
гастрепатитис (грч. gaster, epar јетра) мед. запа-
љење желуца и јетре.
гастрепатичан (грч.) који се тиче желуца и
јетре.
гастризам (грч. gaster) мед. претрпавање желуца
храном.
гастрилогија (грч. gaster. logi'a) вештина говоре-
ња ич желуца.
гастримаргија (грч. gastrimargia) прождрљивост,
прекомерна јешност.
гастритис (грч. gaster) мед. запаљење желуца, же-
лудачна грозница.
гастрицизам (грч.) мед. болесно стање желуца,
поквареност желуца, рђаво варење, рђава про-
бава.
гастричан (грч. gastrikos) стомачни, који се тиче
варења, нарочито желуца; гасшричне болести
оне које шкоде и сметају варењу; гасШричиа
грозница грозничави катар стомака.
гастро- (грч. gaster) предметак у сложеницама са
значењем: желудац, желудачни.
гастроаденитис (грч. gaster, aden жлезда).««/. за-
паљење желудачних жлезда.
гастроброзис (грч. gaster, brosis разједање) мед.
разједеност (или: пробушеност, прогризе-
ност) желуца.
гастродијафанија (грч. gaster, diaphšneia про-
видност) мед. просветљавање желуца ради ут-
врђивања желудачних и трбушних обољења и
поремећаја.
гастродинија (грч. gaster, odyne бол) бол у желу-
цу, грч желуца.
гастроентеритис 166
гастроентеритис мед. в. гасшреншеришис.
гастроентеролог (грч. gaster желудац, enteron
црево. утроба, lćgos реч, говор) лекар специ-
јалиста за болести црева и утробе уопште.
гастроза (грч. gaster) мед. општи назив за сва
обољења желуца.
гастрозофија (грч. gastSr, sophi'a мудрост) веш-
тина паметног и разборитог једења добрих
јела.
гастрокриза (грч. gaster, kri'sis) мед. напад болова
у желуцу, праћен повраћањем (код сушеља
кичмењаче).
гастролатрија (грч. gaster, latreia) служење желу-
цу, схватање да се живот састоји у јелу и пи-
hy; ув. гастроманија.
гастрологија (грч. gaster, logla) све оно што се
односи на кување, куварску вештину и што je
с тим у вези; такође: гурманлук, сладокуство.
гастромалација (грч. gaster, malakia мекоћа)
мед. размекшавање желудачног зида.
гастроманија (грч. gaster, mania) претерано ужи-
вање у јелу и пићу; уп. гасгиролатрија.
гастромантија (грч. gaster, manteia прорицање)
прорицање no желуцу (начин прорицања код
старих Грка no фигурама трбушастих, водом
напуњених и свећама опкољених чаша).
гастроном ( ф ч . gaster, nomos закон) сладокусац,
гурман, онај који воли добра јела; вештак у
спремању финих јела.
гастрономија в. гастрологија.
гастропатија (грч. gaster, pathos болест) мед.
општи назив за све болести желуца.
гастропликација (грч. gaster. лат. plicatio) мед. в.
гастрорафија.
гастропода (грч. gaster, pus нога) ш. зоол. пужеви,
тј. животиње које се крећу на трбуху, однос-
но помоћу меснатог органа на трбуху, који се
зове „стопало"; гастеропода.
гастроптоза (грч. gaster, ptosis пад) мед. спалост
(или: спуштеност) желуца, спад желуца.
гастрорагнја (грч. gaster, regnymi прснем, пу-
кнем) мед. крварење из желуца.
гастрорафија (грч. gaster, raphe шав) мед. опера-
ција која се састоји у шивењу желуца ради
смањивања његове запремине; гастроплика-
ција.
гастрореа (грч. gaster, rheo течем, цурим) мед.
повраћање слузи из оболелог желуца; преко-
мерно лучење желудачних сокова.
гастроскоп (грч. gaster, skopćo гледам) мед апа-
рат за прегледање желуца тиме што се његова
унутрашњост осветли.
гастроскопија мед. испитивање желуца и утробе
помоћу гастроскопа.
гастрософија в. гастрозофија.
гастроспазмус (грч. gaster, spasmćs грч) мед. грч у
желуцу.
гастростеноза (грч. gaster, stenos узан) мед. суже-
ност желуца.
гастростомија (грч. gastSr, stoma уста) мед. отва-
рање рупице на желуцу.
гастротомија (грч. gaster, temnč сечем) мед. опе-
ративно отвараше желуца ради одстрањивања
разних страних тела (чира, рака и др.).
гванако
гастроцела (грч. gaster, kelS) мед. продор (или:
просутост, кила) желуца.
гаструла (лат. gastrula) биол. трећи степен у раз-
витку ЖИВОТИН.СКОГ јајета, други степен у раз-
витку бластодерма.
гатер (нем. Gatter) шех у стругарама: машинска
вишеструка оквирна тестера са више сечива
(до 10), која балван једновремено расеца у
више дасака.
гатирати (нем. gatten, gattieren) разне врсте ру-
да, пре топљења. измешати тако да се добије
повољнија просечна садржина и лакше изврши
топљење.
гатметје (фр. gate-metier) шрг. онај који квари
цену роби дајући je јевтиније; фиг. ошљар,
рђав радник. рђав занатлија, мајстор-ква-
риш.
гатофобија (лат. catus мачка, грч. phobos страх)
болестан страх од мачака,
гатре (нем. Gater) гвоздене шипке у решетки
прозора; гитер.
гаудеамус (лат. gaudeamus) будимо весели, весе-
лимо се! (почетак и наслов познате старе сту-
дентске песме „Gaudeamus igitur...").
гаудијум (лат. gaudium) радост, весеље, ужи-
вање.
гаулајтер (нем. Gau жупа, област, Leiter вођа,
управник) покрајински вођа, жупски стареши-
на бивше Хитлерове националсоцијалистичке
странке у Немачкој.
гаус физ, no математичару и астроному К. Фр. Га-
усу (1777-1855) названа јединица јачине маг-
нетног поља.
гаучо (шп. gaucho) Т. гаучи, сељаци јахачи у
пампама, нарочито аргентински. који се баве
сточарством и живе несталним пастирским жи-
вотом, обично у служби великих одгајивача
стоке (потомци су Шпанаца и готово сви ме-
стициј; нарочито су познати као одлични ја-
хачи.
гаф (фр. gaffe) 1. грешка, несмотреност; глу-
пост; 2. гвоздена мотка са куком за привлаче-
ње чамца обали.
гаџет (енг. gadget) забавна стварчица, практичан
предмет који служи у свакодневном животу, a
изгледа као играчка.
гаширати (фр. gacher) правити малтер, гасити
креч; рђаво сликати, дрљати; смандрљати,
упропастити нешто рђавим радом; продати
(или: продавати) испод цене, дати у бесцење.
гвајак (шп. guavaco, нлат. Guaiacaum officinale,
sanctum) бош. дрво које расте у тропским кра-
јевима Јужне Америке и Индије. високо до
15 m: садржи смоласту материју од које се до-
бива гвајакол и гвајацен (кора му се раније
употребљавала као лек против реуматизма и
сифилиса): смола тога дрвета.
гвајакол (шп. guayaco, лат. oleum уље) фарм. ма-
терија која се добива од смоле гвајака, нај-
важнији састојак креозота; лек против тубер-
кулозе плућа.
гвако (шп. guaco) бош. биљка у Новој Гранади,
служи као противотров од змијског уједа.
гванако (шп. guanaco) ЗООА. врста ламе-камиле у
 167
Јужној Америци, живи још и сад у дивљем
стању.
гвано (шп. guano) измет од морских птица, птич-
је ђубриво. жутосмеђа и земљаста маса, упо-
требљава се као одлично средство за ђубрење,
због чега се, као трговачки артикл, од 1840,
вози у Европу и Сев. Америку са малих острва
Јужног мора; хуано, гуапо.
гварана (шп. guarana) фарм. мрка паста која се
справља од семена јужноамеричке биљке Paul-
linia sorbilis и служи као лек против главобоље,
a разређена у води као пиће за окрепљење,
слично кафи и чају.
гварани (guarani) новчана јединица Парагваја
(1 гварани = 100 сантимоса).
гваранин (шп. guarana) хем. алкалоид који се на-
лази у гварани; уп. кафеин.
гварапо (шп. guarapo) преврео сок шећерне тр-
ске. пиво Јужноамериканаца.
гвардијан (итал. guardiano, нлат. guardianus) чу-
вар, стражар; надзорник у фрањевачким и ка-
пуцинским манастирима; заступник бискупов
за време ваканције (у Енглеској).
гвардинфанте (итал. guardinfante) „чувар дете-
та", широка женска горња хаљина која чини да
се не примећује трудноћа.
гваш (итал. guazzo, фр. goauche) слик. слика ра-
ђена воденим бојама које су помешане са ry-
мом и са нешто меда.
Гвелфи (итал. Guelfi) в. Гибелини.
гвидонска рука (лат. manus Guidonis) муз. по-
моћно средство, названо no Гвиду од Ареца
(997-1050?), за представљање тонског систе-
ма; у музичкој настави од XI века.
гвинеја (енг. guinea) ранији енглески златник у
вредности од 21 шилинга, назван no златом
богатој Гвинеји (Африка), зато што су први
златници ковани од злата донесеног из ње;
врста памучне индијске тканине; мед. врста
грознице која влада у Гвинеји и која je слич-
на тзв. жутој грозници.
гвинт (нем. Gewinde) мех. лоза (на завртњу, у
навртњу), увојак.
Геа (грч. ge) миш. „Земља", космолошко божан-
ство старих Грка.
гебри (перс. gabr) ПЛ. свештеници обожаваоци ва-
тре, маги; обожаваоци ватре уопште, приста-
лице староперсијске религије Заратустрине,
парси; код мухамеданаца: неверници, криво-
верци.
гег (енг. gag) кш. шала у слици. с неочекиваним,
необичним, парадоксалним, a често и фанта-
стичним обртом догађаја који нас незадрживо
нагоне на смех.
гедал (тур.) рат против неверника, „свети рат"
мухамеданаца.
геез изумрли стари етиопски (семитохамитски)
језик; сачувао се до данас у црквеној литур-
гији.
геин (грч. ge земља) а/р. црномрки главни састо-
јак земље оранице.
геистика (грч. ge) наука о земљи и познавању
земље, описивање чврстих маса са Земљине
површине.
геј (енг. gay весео) блажи израз за мушкарце
који осећају полни нагон према мушкарци-
ма; хомосексуалиц.
гејзир (исл. geysir) гсол. врео извор који избацу-
је млаз воде на махове у велику висину, на
Исланду, у Сев. Америци и Новом Зеланду.
гејша (јап. geischa) врста играчица и певачица у
јапанским чајџиницама.
гекон зоол. врста отровног гуштера, производи
звук „гек, гек".
гел (фр. gel мраз) желатинозна маса.
гелазмус (грч. gelao смејем се) смех, смејање,
нарочито грчевит смех.
гелација (лат. gelatio) мржњење, смржњавање,
пихтијање, стезање.
гелендер (нем. Gelander) ограда на степеницама,
мосту и сл.
гелер (нем. Geller) парче, комад неправилног
облика од распрснуте гранате, метка и сл.;
шплитер.
гслоскопија (грч. gelao смејем се, skopeo гле-
дам) mm. проматрање (или: проучавање)
смеха.
гелсонимо (итал. gelsonimo) кицош, фићфи-
рић; no томе: карактерна улога на италијан-
ској позорници.
гем (енг. game) ™. игра; део сеша у тенису.
гем (мађ. gem) .«««. несит, пеликан.
гема (лат. gemma, нем. Gemme) скупоцен драги
камен са урезаним фигурама, нарочито оми-
љен украс у старо време; леп драгуљ (бела
звезда) у скандинавској круни.
гемација (нлат. gemmatio) т,ш. пупљење, исте-
ривање пупољка; доба пупљења.
гемели (лат. gemelli) ел. близанци.
гемеологија (лат. gemelli близанци. грч. logi'a
наука) оиол. наука о близанцима; изучава њи-
хов настанак и њихова обележја са становиш-
та генетике, морфологије, физиологије и
психологије.
гемза (нем. Gemse) зоол. дивокоза, врста антило-
пе, велика као коза, тешка 40-45 kg, живи у
Алпима.
гемината (лат. geminare удвостручити) лингв. уд-
војени сугласник, нпр. у немачком: kommen,
француском: immence.
геминација (лат. geminatio) удвајање. удвостру-
чавање; двојност, удвојеност, постојање уд-
воје, no два; фиг. зближавање, зближеност.
гемишт (нем. mischen, gemischt) оно што je по-
мешано, смеса; нарочито: разне врсте прера-
ђевина од меса у нарезу или.вина и воде.
гемоглиптика (лат. gemma, грч. glypho режем,
урезујем) вештина брушења драгог камења.
гемула (лат. gemmula пупољчић, ge.«. од gemma
пупољак) зоол. заметно телашце у слатковод-
них спужви; клица која помаже размножава-
н>е; невидљива клица у ћелијама организама
која се, no Дарвину, добива наслеђем.
геи (грч. genos род) структуралне и функционал-
не јединице наслеђа, наследне супстанце; хе-
мијску грађу гена чине већи или мањи делови
макромолекула дезоксирибонуклеинске кисе-
лине, a код неких микроорганизама (вируса) и
рибонуклеинске киселине; tu. гени.
 168
генг (енг. gang) разбојничка дружина; уи. ганг-
стер.
генге (фр. guinguet) трг. врста тканине од ками-
ље длаке.
генеалогија (грч. genealogia) родослов, родо-
словље, наука о постанку, пореклу и развитку
породица.
генеза (грч. genesis) рођење, постанак, порекло,
стварање; преисторија; Септуагинта: прва
књига Мојсијева, Књига постања.
генезимантија (грч. genesis рођење, mantefa
прорицање) прорицање судбине детета из на-
рочитих околности под којима je рођено.
генера (лат. genera) т. в. генус.
генерал (нлат. generalis) највиши војнички чин
испод маршала. у свим војскама има више
степена и родова; ђенерал.
генералбас в. басо континуо.
генералија (лат. generalia) Т. ирав. околности и
питања опште природе (за разлику од специ-
јалних околности и питања); општи подаци.
генералнзација (нлат. generalisatio) уопштава-
ње, уопштење; уопштеност.
генерализовати (нлат. generalisare, fr. genćrali-
ser) уопштавати, уопштити; применити (или:
примењивати), уопште на све случајеве без
изузетка; генералисати.
генералисати в. генерализовати.
генералисим(ус) (нлат. generalissimus) виј. врхов-
ни заповедник, главнокомандујући војске.
генералистн (лат. generalis) s.i. хришћани који
неће да буду припадници ниједне од постоје-
ћих хришћанских вероисповести.
генералитет (лат. generalis) општост, јавност;
eoj. сви генерали једне војске.
генерална проба (лат. generalis, probare) ПОЗ.
главна, последња проба.
генерална пуномоћ ирав. пуномоћ која се не
издаје само за један правни посао или више
правних послова, него којом се једно лице
овлашћује да заступа права другог лица у
свима датим случајевима.
генерални викар (лат. generalis, vicarius) опуно-
моћени заступник бискупа у његовој админи-
стративној власти.
генерални гувернер (лат. generalis, фр. gouver-
neur) у бившој Русији: висок достојанстве-
ник коме je било поверено да самостално
. гт управља у више губернија; soj. генерал који за
време рата командује свима војним снагама
једне области или покрајине (Немачка).
генерални прокуратор (лат. generalis, procura-
tor) врховни државни правобранилац у Фран-
цуској; главни правобранилац код неког ви-
шег суда; председник свих државних право-
бранилаца једне државе.
генерални секретар (лат. generalis, secretarius)
титула сталних пословођа у великим трговач-
ким и пољопривредним предузећима: главни
ч секретар политичке партије; шефови канце-
ларија у министарствима и префектурама.
генералштаб (лат. generalis, нем. Stab) еој. ода-
брани официри из свих родова војске, са пот-
генетичар
пуном стручном спремом, који су додељени,
као помоћници и саветници, вишим коман-
дантима.
генеративан (нлат. generativus) који служи рађа-
њу, стварању, који je у вези са рађањем,
стварањем; производан, творачки, родилач-
ки; генеративна граматика систем правила
која одређују дубинске и површинске струк-
туре језика, семантичку интерпретацију ду-
бинских структура и фонетску интерпретаци-
ју површинских структура.
генератор (лат. generator) рађач, родилац, про-
извођач, стваралац: физ. справа за произвође-
ње гасова, електрицитета; динамоелектрич-
ни генератор машина за произвођење елек-
трицитета индукцијом.
генератрикс (лат. generatrix) родитељица, ства-
ралица, створитељка, прамајка: маш. тачка,
линија или површина која својим (замишље-
ним) кретањем производи линију, површину
или тело.
генерација (лат. generatio) рађање, произво-
ђење, постајање; нараштај, поколење, коле-
но. сви људи који живе у исто време и истих су
година; један човечји век (обично период од
30 година).
генерацио еквивока (лат. generatio aequivoca)
биол. рађање без семена, прастварање, самоза-
чеће, постанак живих бића из мртвих (анор-
ганских) твари, материја (учење које се осла-
ња на чињеницу да у саставу органске супстан-
ције нема никаквих елемената који се не би
могли наћи и у саставу анорганске - једин-
ство материје - као и на учење о развоју
уопште).
генерационизам (лат. generatio) теолошка те-
орија no којој дете добива „душу" од својих
родитеља у време зачећа.
генерацио спонтанеа (лат. generatio spontanea)
бш>.\. в. генерацио еквивока.
генернсати (лат. generare рађати, стварати) про-
изводити, стварати, проузроковати; генери-
рати.
генерификација (нлат. generificatio) лог. образо-
вање (или: стварање) родних појмова.
генеричан (лат. genus род, фр. generique) који
припада роду или се односи на род, родни;
генерички.
генерички (лат. genus, фр. generique) в. гене-
ричан.
генерозан (лат. generosus) племенит, великоду-
шан; издашан, дарежљив; женерозан.
генерозитет (лат. generositas) племенитост, бла-
городност, великодушност; издашност, да-
режљивост, податљивост; женерозитет.
генетив (лат. genetivus) грш. в. генитив.
генетика (грч. gignomai рађам се, родим се) на-
ука о наслеђу.
генетичан (грч. genetikćs) фил. који се односи на
постанак (генезу), који се тиче историје по-
станка и развитка биљака и животиња; који се
тиче наслеђа и науке о наслеђу.
геветичар (грч. genetikos од genesis постанак,
рађање) стручњак за генетику.
генетичка дефиниција
генетичка дефиниција лог. она која одређује по-
јам тиме што излаже пут и начин на који је-
дан стварни или замишљени предмет постаје.
генетичка метода фил. метода која иде за тим да
проучи и схвати једну ствар у њеном постанку
(за разлику од дескриптивне мешоде, која
описује ствар као готов производ, тј. онакву
каква je сад).
генетичка психологија жихологија развића, за-
једничко име за животињску, дечју и социјал-
ну психологију.
генетички инжињеринг (грч. bfos, енг. engine-
ering) област примењене биологије која, ко-
ристећи резултате молекуларне геиеШике,
биохемије, биофизике и цитологије, директно
утиче на формирање и преношење наследних
особина; биоинжињеринг.
генетлијакон (грч. genćthlios рођендан) песма о
рођендану; песма за успављивање деце, успа-
ванка.
генетлиологија (грч. genethlios дан рођења, lo-
gfa) прорицање дана и часа рођења.
гени (грч. ge земља) а/р. црномрки главни састо-
јак земље оранице.
генијалан (лат. genialis) који je no својим уро-
ђеним духовним особинама изванредно јак,
велик духом, стваралачки изванредно даро-
вит; уи. геније.
генијалност (лат. genius дух) духовна особина и
одлика једног генија, велика стваралачка сна-
га духа, изванредна даровитост.
геније (лат. genius, фр. genie) човек урођене
снаге духа, која долази до изражаја као ориги-
нална Moh схватања (инШуиције), комбинова-
ња (фаитазије) и приказивања.
генијус (лат. genius) геније; духовна особеност,
карактер, ознака, обележје; у грчкој и рим-
ској митологији генији су нижа крилата божан-
ства (анђели).
генијус лоци (лат. genius loci) дух заштитник
неког места; особеност неког места коју му
даје његов дух заштитник; општи дух који
влада у неком месту и даје му своје обележје.
генијус патрије (лат. genius patriae) добри дух
отаџбине.
генијус секули (лат. genius saeculi) дух времена
или века, особеност јавног мишљења неког
доба.
геникулација (лат. geniculatio) клечање, изража-
вање поштовања клечањем.
генукулиран (лат. geniculatus) савијен у облику
колена, коленаст, чворноват.
гениографија (лат. genius, graphi'a) описивање
духова, учење о духовима божанствима.
гениологија (лат. genius, грч. logi'a) наука о ве-
ликим, генијалним људима и о биолошким и
социолошким елементима који условљавају
њихову појаву.
гениопластија (грч. gćneion брада, plasso обра-
зујем, уобличујем) мед. операција која се са-
стоји у крпљењу, поправљању озледа на бра-
ди путем аутопластије.
гениталан (лат. genitalis) који се тиче сполних
органа, сполни.
169
гениталије (лат. genitalia, gignere рађати) ил.
биол. сполни органи, органи који служе распло-
ђавању.
генитет (грч. genos врста) .шнт. врста специфич-
не артикулације појединог гласа.
генитив (лат. genitivus) грам. други падеж који
обично значи припадање нечему, део нечега
или потицање од нечега; словенски генитив
употребљава се у негативном исказу: „Немаш
cpehe!"
генитура (лат. genitura) рођење, рађање; произ-
вођење, стварање; оплодно семе; читање суд-
бине no констелацији звезда у часу рођења,
нитивиШет.
геном (грч. genos) биол. укупан потенцијал на-
следних особина (генетских информација) ко-
ји се преноси на потомство.
генопластика (лат. gena образ, грч. plđsso обра-
зујем, уобличујем) мсд. операција која се са-
стоји у поправци оштећеног облика образа и
уста.
генотип (грч. gćnos, typos) бипл. скуп свих наслед-
них особина које један организам садржи и
које под одређеним условима доводе до разви-
ha једне одређене индивидуе (организма).
Свака индивидуа има један једини, непонов-
љиви и специфични генотип.
геноцид (грч. genos племе, народ, лат. caedere
убијати, cecidi убио сам) злочин учињен у ци-
љу уништења читаве групе људи, националне,
етничке, расне или религиозне.
генс (лат. gens) род. колено, породица; врста,
род; племе, народ; Генс уна сумус (лат. Gens
una summus) сви смо један род - шаховско
гесло.
гентилизам (лат. gens, gentis) незнабоштво, мно-
гобоштво.
генуални (лат. genu колено. genualis) који се
тиче колена, коленски.
генуинитет (лат. genuinus, нлат. genuinitas) исти-
нитост, стварност, тачност, верност, непатво-
реност.
генус (лат. genus) род; >р<ш. род.
генуфлексија (нлат. genuflexio) клечање; кла-
њање, поклон пред ким; понизно одавање
поштовања, понизност.
генцијанин (лат. gentiana) .«•.«. горка материја
коју садржи у себи генцијана, линцура.
гео- (грч. ge) предметак у сложеницама са значе-
њем: земља, земаљски.
геобиологија (грч. ge, bios живот. logia) наука о
животу Земље.
геобласти (грч. ge, blassios клица, изданак) ал.
бит. биљке чији први клицини листићи (ко-
шиледони) при клијању остају под земљом.
геоботаника (грч. ge, botanike) биљна геогра-
фија.
геогенија (грч. ge, gignomai) в. геогонија.
геогнозија (грч. ge, gnosi'a) наука о склопу и
грађи Земље као васионског тела које се са-
стоји из анорганских маса, нарочито о саставу
и грађи чврсте Земљине коре; геогностика.
геогност (грч. ge, gnostes) познавалац (или: про-
учавалац) састава и грађе чврсте Земљине ко-
ре; up. геогносгпички.
геогностика 170
геогностика в. геогнозија.
геогонија (грч. ge, gignomai постајем) постанак
Земље, наука о постанку, образовању и раз-
витку Земље; геогенија.
геогонист(а) (грч.) научник који проучава по-
станак Земље.
географија (грч. ge. graphi'a) земљопис, наука о
положају, кретању, величини, облику и животу
Земље и њене површине, саме no себи и с
обзиром на човека; биолошка географија про-
учава распрострањеност и значај биљног и
животињског света на Земљи; магпематичка
географија или астрономска географија про-
учава Земљу као небеско тело и начин њеног
представљања на картама; политичка геогра-
фија приказује друштвене и државне односе
на Земљи; физикална или физичка географија
описује природне облике и појаве на Зем-
љиној површини.
географски (грч. geographikos) земљописни, ко-
ји спада у географију; географска дужина
(лонгитуда) неког места je лук упоредника
(паралела) тога места од почетног подневка
(меридијана) у правцу истока (источна) или у
правцу запада (западна дужина); географска
ширина (латиШуда) неког места je подневач-
ки (меридијански) лук тога места од полутара
(екватора) у правцу севера (северна), или у
правцу југа (јужна ширина).
геодезија (грч. ge, daiein делити, поделити) гра-
на примењене математике која одређује
облике и површине великих делова Земљине
површине и облик Земље као целине; земљо-
мерство, тј. картографско приказивање повр-
шине Земље и појединих њених делова.
геодет (грч.) човек са потпуном геодетском
спремом и квалификацијама. земљомер.
геодинамика (грч. ge, dynamis сила) шол. наука
која проучава појаве које се данас дешавају
на Земљи, силе које те појаве изазивају и
последице рада тих сила у погледу одржавања.
стварања и мењања Земљине коре; динамич-
ка геологија.
геоид (грч. ge. eldos вид. облик) истински облик
Земље. геометријско тело готово истоветно
са Земљиним сфероидом, али му je површина
у свакој тачки управна на правац теже.
геоизотерме (грч. ge\ земља. isos исти, једнак,
thermos топао) линије или површине које
спајају места једнаке температуре земљишта
или унутрашњости Земље.
геокарпија (грч. ge, karpos плод) бош. особина
неких биљака да своје опрашене цветове за-
рију у земљу и тако их засеју.
геолит (грч. ge, lithos камен) вештачка смола;
употребљава се, као замена рожине, за израду
дугмета.
геологија (грч. ge, logi'a) наука о постанку, са-
« ставу и грађи наше Земље, као тела које je
састављено из анорганских маса; саставни де-
лови геологије су геогнозија и геогонија.
геомагнетизам (грч. ge земља, Magnes Uthos)
магнетизам Земље, земаљски магнетизам.
геомагнетика (грч. ge земља. Magnes) наука Ko-
ja проучава магнетска поља Земље.
геореф
геомантија (грч. ge, manteia прорицање) прори-
цање no тачкама, насумце направљеним у зе-
мљи. и no њиховом броју, положају и сликама
које случајно представљају, или no слици ко-
ју добијемо када на неку плочу или сто баци-
мо насумце шаку земље.
геометар (грч. ge земља, metron мера) онај који
се у пракси бави мерењем земље. земљомер.
геометрнја (грч. gečmetria земљомерство) део
математике који се бави проучавањем особи-
на и међусобних односа просторних облика тј.
геометријских тела, површина, линија и та-
чака.
геометријски (грч. geometrikos) који се тиче
геометрије, који спада у геометрију: в. про-
гресија; геометријска средина квадратни ко-
рен из производа два броја (Vbc); в. аритме-
тичка средина.
геометричар (грч. ge земља. metron мера) онај
који се бави геометријом.
геомехавика (грч. ge, mechanike) механика чвр-
стих тела.
геомицин антибиотик произведен од микроорга-
низма Streptomyces xanthophaeus; делује про-
тив грам-негативних бактерија.
геомонтографија (грч. gg. graphia, лат. mons,
montis брег) вештина израђивања рељефних
карата у више боја од пресоване хартијске
масе.
геоморфологија (грч. ge, morphe облик, logfa)
наука која проучава како се стварао и преина-
чивао рељеф Земље енергијом унутрашњих,
терестричних и соларних сила и њиховим ком-
бинованим дејством.
геоним (грч. ge, onima име) врста псеудонима
код кога аутор уместо имена употребљава не-
ку етнографску или географску ознаку; нпр.,
Сарајлија je геоним песника Симе Милути-
новића.
геономија (грч. ge, nomia) наука о врстама зе-
мље и о начину обрађивања и искоришћавања
земље.
геопластика (грч. ge, plastike) рељефно прикази-
вање Земљине површине.
геополитика (грч. ge, politike) разматрање поли-
тичких питања са географског гледишта, тј.
имајући у виду целу Земљу; наука о утицају
спољне природе на друштвени и политички
живот.
геоповија (грч. geo-ponos труд) обрађивање зе-
мље, земљорадња.
георама (грч. ge. horama поглед. призор) горо-
стасни геопластични рељефни глобус, потпу-
но сликовит приказ Земљине лопте.
георгика (грч. georgeo обрађујем земљу, лат.
georgica) ai. идиличне песме, нарочито песме о
земљорадњи (Вергилове).
георгина бот. леп и крупан цвет, сличан ружи,
донет пре сто година из Мексика (назван no
ботаничару Георгију).
георгофил (грч. georgos земљорадник, philos
пријатељ) пријатељ земљорадње, љубитељ
пољопривреде.
геореф (скр. од енг. Geographic Reference Sy-
геоскопија 171
stem) систем за одређивање (дефинисање) по-
ложаја тачака на површини Земље.
геоскопија (грч.) посматрање (или: проучава-
ње) Земље, нарочито у метеоролошком по-
гледу.
геостатика (грч. ge, statizo ставим, поставим) на-
ука о равнотежи (стагпици) чврстих тела.
геостационарна орбита (грч. ge земља, лат. stare
стајати) кружна путања око Земљине кугле на
удаљености од око 36.000 km од екватора; са-
телити постављени на тој орбити окрећу се
око Земље истом брзином којом се Земља
окреће око своје осе, те су у односу на било
коју тачку на Земљи непомични.
геосфера (грч. ge земља, земаљски, sphaira лоп-
та) омотач Земље који чине атмосфера, хи-
дросфера, литосфера и биосфера.
геотектоника (грч. ge, tektonike) геол. наука која
проучава како су стене у кори Земљиној рас-
поређене и на који начин склапају целу њену
грађевину.
геотермика (грч. ge, thermos топао) н-ол. део ге-
ологије који испитује топлотна стања која
владају у дубини Земље.
геотермичка енергија унутрашња топлота наше
планете, која се може, при повољним услови-
ма, преобратити у погонску снагу за добивање
електричне енергије.
геотермометар (грч. ge, thermos, metron) справа
за одређивање Земљине температуре на раз-
ним тачкама њене дубине.
геотропизам (грч. ge, tropos обрт) бот. особина
биљних органа да под утицајем Земљине теже
заузму известан одређен правац према верти-
кали; он може бити: позитиван, кад орган ра-
сте у правцу дејства теже (корен), негативан,
кад орган расте супротно правцу дејства теже
(стабло), и шрансверзалан, кад расте управно
на правац теже (лист и нека подземна стабла).
геотропоскоп (грч. ge, tropos окрет, смер, sko-
реб гледам) в. гироскоп.
геофагија (грч. ge, fagefn) једење, гутање зе-
мље, земљождерство.
геофактори (грч. ge, лат. factor чинилац) ПЛ. ie-
огр. чиниоци од којих зависе географске поја-
ве и промене на површини Земље.
геофизика (грч. ge, physike) наука о физичким
појавама у унутрашњости Земље, нарочито о
њеној температури, густоћи, њеном магне-
тизму и о телурским појавама у ваздуху.
геофон (грч. ge земља, phone глас) геоакустички
детектор, апарат за примање звукова који
пролазе кроз слојеве Земље; служи нпр. при
проучавању звукова или за откривање затрпа-
них особа.
геохемија (грч. ge, chćo тече, истичем, chemeia)
наука која проучава распоред хемијских еле-
мената и атома у Земљиној кори, као и њихо-
ву историју и кретање у простору и времену
(главни елементи су: водоник, кисеоник, сили-
цијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, кали-
јум, натријум, магнезијум).
геохидрографија (грч. ge, hudor, graphi'a) део
физичке географије који испитује и проуча-
ва воду на Земљиној кори.
германизам
геохозија (грч. ge, choo сипам, наспем. заспем)
мед. земљано купатило, лечење тиме што се
оболели делови затрпају земљом (рука, нога и
ДР-)-
геохронологија (грч. ge земља, chronos време,
доба, logos реч. говор) грана историјске ге-
ологије која се бави проучавањем старости
Земље; геокронологија.
геоцентризам (грч. ge, лат. centrum средиште)
м-шр. фил. некадашње погрешно схватање да je
Земља средиште целе васионе и да око ње
круже сва остала небеска тела; супр. хелиоцен-
шризам.
геоцентричан (грч. ge, лат. centrum средиште)
фил. назив за схватање које узима Земљу као
средиште васионе и за астрономско одређива-
ње места које се управља према средишту Зе-
мље (геоцентризам); који се тиче средишта
Земље.
геоцентричност в. геоцеитризам.
геоциклика (грч. ge, kyklos круг) физ. машина
која очигледно приказује кретање Земље око
Сунца; геоцикличка машина.
геоцикличан (грч.) који приказује кретање Зе-
мље око Сунца.
гепард (фр. guepard, нем. Gepard) moi веома
брза грабљива животиња из племена мачака,
доста слична псу, може се обучити и лову, жи-
ви у Азији и Африци.
гепек (нем. Gepack) пртљаг.
гераниј(ум) (нлат. geranium, грч. geranos ждрал)
(ina. иглица, једна многобројна биљна врста;
шех. дизалица.
герант (лат. gerans) в. жерант.
гербелирати (итал. gerbellare) гвоздену руду
иситнити и тиме je припремити за топљење.
гербулирати (нлат. garbellare) пребрати робу и
очистити од прљавштине.
гербулура (нлат. garbellare) нечисти и оштећени
делови неке робе; одбитак извесног процента
од погођене цене због нечистоће робе.
геријатрија (грч. geron старац. iatrefa лечење)
мец. наука која проучава старост у свим њеним
облицима.
герила (шп. guerilla мали рат) наоружане чете
сељака и пастира у Шпанији које су. прили-
ком непријатељских упада или унутрашњих
борби, ратовале на своју руку; партизани.
гериљеро (шп. guerrillero) вођа гериле.
герла (енг. girl) девојка, нарочито девојка вит-
ка, окретна и одана спорту; играчица у групи,
балетна играчица.
герлин (итал. gherlino) врло дебело уже на вели-
ким бродовима.
герма (нем. Germ) квас, квасац.
Германи (лат. Germani) име којим су Римљани и
Гали називали старе Немце. Народносна гру-
па у коју улазе Немци, Аустријанци, Данци,
Холанђани, Фламанци, Швеђани, Норвежании
Англосаксонци; Немци.
германизам (лат. Germani) особеност немачког
језика с обзиром на склоп и ред речи; влада-
вина (или: моћ) немачког духа. немачке кул-
туре и политичке силе.
германизација 172
германизација (фр. germanisation) понемчава-
ње. немчење, понемчење.
германизовати (фр. germaniser) немчити, понем-
чити, понемчавати; употребљавати у говору
или писању немачке изразе или облике на-
прављене у духу немачког језика.
Гермавија (лат. Germania) римски назив за Не-
мачку; део Европе између Северног мора, Ду-
нава, Рајне и Лабе, који je у римско доба био
насељен германским племенима; Немачка
представљена у облику жене која штити.
германиј(ум) (назван у част земље немачког хе-
мичара К. Винклера који га je открио
1886. год.) хем. елеменат, атомска маса 72,59.
редни број 32, знак Ge, крт и сјајан метал;
користи се као полупроводник у радиотехници
и електроници.
германистика наука која проучава језике гер-
манских народа (нарочито немачки), књижев-
ност, старине и историју.
германитет (лат. germanitas) рођено братство,
рођено сестринство.
германоманнја (нем. Germani, грч. mani'a луди-
ло) претерана, слепа љубав према Немцима и
свему што je немачко.
германофилија (лат. Germani, грч. phileo во-
лим) љубав према Немцима и ономе што je
немачко.
германофобија (лат. Germani, грч. phobeo бо-
јим се) страх од Немаца, мржња на Немце и
све што je немачко.
германскн (лат. germanicus) својствен Германи-
ма, који припада Германима, немачки; гер-
мански језици, језици германског порекла
(готски, горњонемачки и доњонемачки, хо-
ландски, англосаски, нордијски или сканди-
навски језици).
герминалан (лат. germinalis) бош. клични, који
спада у клице или се односи на клице, сполне
делове, нпр. герминална селекција сполно ода-
бирање.
герминативан (нлат. germinativus) вот. који кли-
ја, који проклијава, који ниче, који изазива
клијање.
герминација (лат. germinatio) бош. клијање,
проклијавање; време клијања.
геровитал (грч. geron старац, лат. vita живот) лек
за подмлађивање, пронађен у Румунији.
герок (нем. Gehrock) припијен капут са дугим
пешевима; војнички капут, копоран.
герокомија (грч. geron старац, komeo негујем)
мед. вештина неговања старих људи; нарочито:
подмлађиваше стараца у непосредној близини
младих особа.
герокомиј(ум) в. геронтокомијум. < .,'.*!*><;»:
геромаразмус (грч. geron старац, maraneTn гаси-
ти. слабити) мед. старачка слабост, старачка
изнемоглост.
героморфизам (грч. gćrčn, morphe облик) мед.
борање коже, зборавање, збрчкавање.
героити (грч. geron) an. у херојском периоду
грчке историје: најстарији или најплемени-
тији представници народа, код Хомера кнезо-
ви; доцније, нарочито у дорским државама:
чланови герусије, већа стараца, које je, по-
ред краљева и ефора, имало врховну власт.
геронтокомиј(ум) (грч. geron, komeo негујем)
дом стараца, завод за неговање и збрињавање
старих људи; герокомиј(ум).
геронтократија (грч. geron, kratia влада) влада
једног савета (већа) састављеног од најста-
ријих људи сената; владавина стараца.
геронтологија (грч. geron старац, iogia) научно
испитивање процеса старења, његових појава
и обољења која се јављају код старих особа.
геронтофилија (грч. geron старац, phileo волим)
мед. постојање сполног прохтева (или: нагона)
за старијим особама супротног спола.
герундив (лат. gerundivum) у латинској грамати-
ци: придевски употребљен партицип футура
пасивног, нпр. res addenda ствар коју треба
додати.
герундиј(ум) (лат. gerundium) у латинској гра-
матици: глаголски облик који гласи као за-
висни; падежни облици партиципа футура па-
сивног (на српскохрватски се преводи имени-
цом, нпр.: venia legendi, дозвола читања).
герусија (грч. gerusia) веће стараца у старој
Спарти; сенат, државни савет у новој Грчкој.
гесимс (нем. Gesims) арх. истакнути украсни део
на лицу (фасади) грађевине испод крова, из-
над врата итд.. перваз. опшивница; симс.
гесло (чеш. heslo) основно начело, крилатица,
лозинка, парола, мото, животна девиза.
гест (лат. gestus, нем. Geste) покрет који се пра-
ви целим телом или само руком при говору;
јуначко дело; дело које неко учини не спон-
тано него да би изазвао допадање (леп гест),
или недопадање (ружан гест).
Гестапо (скр. од нем. Geheime Staatspolizei) тај-
на полиција нацистичке Немачке (основана
1933), проглашена после IIсв. рата злочинач-
ком организацијом.
гестација (лат. gestatio) мед. ношење, трудноћа,
бременитост, здетност; време трудноће (или:
бременитости, здетности).
гестикулација (лат. gesticulatio) прављење по-
крета при говору целим телом, нарочито ра-
менима и рукама; опсенарство. глумљење.
гестикулирати (лат. gesticulari) правити гестове
при говору. махати, млатарати рукама.
гестио про хереде (лат. gestio pro herede) прав.
примање наследства.
гестозе (лат. gestare) мед. обољења повезана с
трудноћом (повраћање, прекомерно лучење
пљувачке, горушица и др.).
гетеанум (нем. Goethe, nlat. Goetheanum) антро-
позофски институт (школа, музеј, издавачко
предузеће и др.) за духовне науке у Дорнаху
(Швајцарска), који je 1921. год. основао вођа
антропозофског покрета Рудолф Штајнер.
гетер (енг. get-up удесити, дотерати) физ. матери-
ја којом се постиже високи вакуум у електрон-
ским цевима.
гето (итал. ghetto) део вароши који су, у Итали-
ји, Немачкој и др., власти одређивале Јевре-
јима за становање; овај део вароши био je, у
средњем веку, сасвим одвојен од других де-
лова.
геузиодисфорија 173
геузиодисфорија (грч. gesysis укус, dysphoreo
тешко подносим) мед. болесни надражај живаца
од укусних, пријатних ствари.
геуматика (грч. geyflma окушано) наука о укусу;
геустика.
геустика (грч.) в. геумаШика.
гефирофобија (грч. gcphyra насип, мост, phobos
страх) мед. болестан страх од преласка преко
моста или преко неке воде.
гефрајтер (нем. Gefreiter) војни старешина
најнижег чина (између редова и каплара) у ау-
строугарској или немачкој војсци.
Гехена (хебр. Ge Hinnom пакао, скраћ. од ge
ben Hinnom долина сина Хиномовог) долина
Хиномова (или Еномова), у близини Јеруса-
лима, где су према Библији приношене људ-
ске жртве Молоху (Друга књига о царевима,
23:10); фш. пакао; мучилиште, место највеће
патше.
гешефт (нем. Geschaft) трговина, зарада, посао,
шићар.
гештетнер (no имену фабрике) врста апарата за
умножавање списа.
Гибелини (итал. Ghibellini) ПЛ. овако су се у сред-
њем веку у Италији звале присталице парти-
је немачких царева, за разлику од Гвелфа,
који су припадали папиној партији. Борба
између ових двеју партија трајала je готово
кроз цео средњи век.
гибон зоол. антропоидни мајмун, живи у југои-
сточној Азији, одликује се нарочито веома
дугим рукама.
гиг (фр. gigue, енг. gig, итал. giga) 1. в. жиг.
гиг (енг. gig) 2. лак и узан чамац, нарочито за
команданта ратног брода; <•«. широк и доста
тежак школски чамац, врста јоле, са металним
дршкама за весла изван чамца; лаке отворене
двоколице са једним коњем.
гига- (грч.) ознака за меру милијарду пута већу
од основне; ознака G.
гигант (грч. gi'gas) горостас, џин, див.
гигантескан (грч. gi'gas, итал. gigantesco, фр. gi-
gantesque) в. гигчншски.
гигантизам (грч. gi'gas) аншроа. величина тела ко-
ја знатно премаша просечну величину чове-
чијег тела; ™. макросомија.
гигантографија (грч. gi'gas, graphfa) описивање
или историја џинова; шип. поступак при штам-
пању великих плаката када се нормалан ауто-
типски слог одштампава знатно увећан.
гигантологија (грч. gi'gas, logia) наука о џинови-
ма уопште, a нарочито у животињском и биљ-
ном свету.
гигантомахија (грч. gi'gas, machia бој) бој гига-
ната (омиљен предмет уметничког прикази-
вања).
гигантосаур(ус) зоол. род огромних изумрлих
гмизаваца (највеће копнене животиње на зем-
љи); живео у мезозоику.
гигантостеологија (грч. gigas, osteon кост, logia)
зоол. наука о костима горостасних животиња.
гигантоцити (грч. gi'gas, kytos) ил. мед. в. макро-
циши.
гигерл (нем. Gigerl) кицош, гиздавац, онај који
гинандер
npexepyje у дотеривању. тако да често оста-
вља утисак будале.
гидон (фр. guidon) барјачић (за равнање и дава-
ње сигнала); мор. троугласто барјаче: муши-
ца. нишан на пушци; ручице, управљач на ве-
лосипеду.
гијотина (фр. guilliotine) в. гиљошина.
гијоше (фр. guilloche) рад у вијугавим шарама;
цртеж израђен у вијугавим шарама; изукршта-
на, испреплетена шара; ™. гијошираши.
гијоширати (фр. guillocher) металне површине
украсити симетрички гравираним линијама
(при штампању хартија од вредности, менич-
них формулара и др.); вијугаво ишарати,
украсити испреплетеним шарама.
Гилгамеш асирски епски јунак који je трагао за
бемсртношћу што je описано у славној исто-
именој поеми.
гилда (нем. Gilde цех, еснаф) средњовековни са-
вез трговаца или занатлија у Западној Евро-
пи, еснаф, удружење, друштво, организација
уопште.
гилдхол (енг. guildhall) еснафски дом; општин-
ски дом у Лондону.
гилтати (нем. gelten) вредети, важити; гилта
вреди, важи (код погодби, опклада).
гиљотина (фр. guillotine) no француском лекару
J . I . Guillotin-y названа справа за извршење
смртне казне одсецањем главе (уведена 1792,
за време француске револуције); гијотина.
гиљотинирати (фр. guillotiner) извршити смртну
казну (или: погубити) гилотином.
гимкана (грч. gym скраћ. gymnazo вежбам. инд.
khana игралиште) лх такмичење у савлађива-
њу разних неочекиваних, шаљивих препрека.
гимнаестрада (од гимнистика и естрада) ме-
ђународна гимнастичка приредба; одржава се
сваке четврте године од 1953. год.
гимназија (грч. gymnasion) првобитно, код ста-
рих Грка: место где су младићи и одрасли
голи (gymnos = ro) вршили телесна вежбања;
доцније: средиште целокупног духовног живо-
та; данас: средња школа, тј. школа између
основне и високе, која припрема ученике за
универзитет.
гимназијарх (грч. gymnasi-archos) надзорник,
управник гимназије код старих Грка.
гимнастика (грч. gymnastike) код старих Грка:
вештина телесног вежбања (скакања, окрета-
ња, рвања и шшвања): данас: вештина телес-
ног вежбања ради хигијенско-естетских ци-
љева.
гимнозофисти (грч. gymnos го, наг. sophos му-
дар) назив за индијске и друге источне аскет-
ске филозофе.
гимнички (грч. gymnikcs) који се тиче телесног
вежбања или прилада телесном вежбању.
гимноптера (грч. gymnos, pteron крило) ПЛ. зоол.
голокрилци, инсекти са голим крилима.
гимносперме (грч. gymnos го, sperma семе) ПЛ.
бош. голосеменице, биљке са оголићеним се-
меновим попољчићем, нпр. бор, јела, смрча,
клека и др.
гинандер (грч. gyne жена, aner човек, муж) дво-
сполник, хермафродит.
гинандрнјв 174
гинандрнја (грч. gyne, aner) бот. особеност мо-
нокотилних биљака чији су прашнички судови
срасли са гинецеумом (орхидеје и др.); особи-
на жена које имају мушки изглед и мушко
држање; пр. гинандричан.
гинандроид (грч. gyne жена, aner човек, eidos
лик, изглед) мед. женска особа с неким мушким
особинама.
гинандроморфизам (грч. gyne жена, aner човек,
муж, morphe облик) физио.г појава код особа
које имају груди развијене као у жене, a у
исто време изражене бркове и браду.
гивган (енг. gingham, фр. gingan) шрг. фина ен-
глеска, првобитно источноиндијска пругаста.
карирана и шарена памучна тканина.
гингивитис (лат. gingiva десни) мед. запаљење
десни.
гиие- (грч. gyne) предметак у сложеницама са
значењем: жена. женски.
гинекизам (грч. gynaikismcs) женственост. жен-
ско држање и понашање уопште (у страху,
љубави и др.).
гинекократија (грч. gynaikokratia) власт (или:
владавина) жена, надмоћност жена у односу
према мушкарцима.
гинекологија (грч. gyne, logia) мед. наука о осо-
беностима женског тела и о његовим функци-
јама, a нарочито о болестима женских сполних
органа.
гивеколошки (грч. gyne, logikos) који се тиче
болести женских сполних органа и њиховог ле-
чења,
гинекоманија (грч. gynaiko-mania) страст ју-
рења за женама, лудило за женама, претерано
женскарство.
гинекомаст (грч. gyne, mastćs дојка) мушкарац
код кога су дојке развијене потпуно као код
жене, тако да луче, у неким случајевима, чак и
млечну течност.
гинекоморфан (грч. gyne, morphe облик) no
облику сличан жени, женског облика.
гинекофобија (грч. gyne, phobeo бојим се) мрж-
ња на жене.
гинекофоничан (грч. gyne, phone" глас) који има
женски. тј. танак глас. ••••••. • •• .-.ч
гннеологија в. гинекологија.
гинецеја (грч. gynaikeia) мед. месечно гграње код
жена; гинеција.
гннецеум (грч, gynaikelon, лат. ginaeceum) оде-
љење за жене у унутрашњости куће старих
Грка и Римљана; чест назив женских средњих
школа; бош. укупност женских сполних органа
код ангиосперма (скривеносемењача).
гинецнзам (грч. gynaikismos) в. гинекизам.
гинеција (грч. gynaikeia) мед. в. гинецеја.
Гинисова књига рекорда (енг. Guinness Book of
World Records) књига која бележи различите
врсте рекорда, од сасвим чудноватих, сличних
онима из Риплијевог „Веровали или не", до
успеха у освајању васионе; први пут објавље-
на 1955, према замисли сер Хјуа Бивера, по-
којног генералног директора британско-ир-
ске пивоваре Артура Гиниса из Даблина; ота-
да je објављено преко 270 издања на 40 је-
зика.
гиако (лат. kinko, нлат. gingko biloba) бош. „дрво
са златним плодом", врста дрвета из породице
гимносперма, високо и јако (у Кини и Јапану
често га саде поред храмова као украс).
гиногенеза (грч. gyne жена, genesis рођење, по-
станак) бш>.\. размножавање код кога не долази
до спајања једара мушке и женске полне
ћелије. већ у даљем развоју учествује само
једро јајне ћелије.
гинсевг (кин.) корен источноазијске биљке за
који Кинези од давнина мисле да лечи све
болести и да продужава живот; женшен.
гинус (грч. ginnos, лат. ginnus) зоал. животиња,
бастард који се добије укрштањем мулца и
кобиле.
гнпира (фр. guipure) чипка код које су цртежи и
поједине фигуре испупчени због тога што се
ради дебелим концем (свиленим, златним,
сребрним); испупчен вез.
гипс (грч. gypsos) мин. садра, калцијумов сулфат
са водом, у води тешко растворљив.
пшсовати (грч. gypsos) учинити да вино помоћу
гипса постане бистрије и пламеније; биљке,
нарочито лептирњаче, посути гипсом у праху
да би боље расле; закрпити (или: попунити)
гипсом.
гипсотека (грч. gypsos садра, theke ковчег) му-
зеј или одељење музеја са моделима вајар-
ских радова изливених у гипсу.
гирандол(а) (фр. girandole) свећњак који има
два или више кракова; ђирандола.
гнрација (нлат. gyratio) мед. вртоглавост, мети-
љавост.
гири (лат. gyri, грч. gyros) ил. ашш. завијуци. ви-
југе, нарочито вијуге на површини мозга,
мождане вијуге.
гирланда (фр. guirlande, итал. ghirlanda) венац
од лишћа и цвећа; врежа, лоза; ниска драгог
камења.
гирландина (фр. guirlandine) врста енглеске тка-
нине у разним бојама.
гирозан (нлат. gyrosus) завијен, прстенаст.
гиром (грч. gyroma) ствар у облику тањира или
чиније; бош. чинијаст плодоноша код биљака.
гиромавтија (грч. gyros, mantei'a) гатање из кру-
га који направи онај што гата.
гирометар (грч. gyros, metron) фш. апарат за ме-
рење брзине обртања, нарочито код ротаци-
оних машина; жирометар.
гироскоп (грч. gyros, skopein) физ. апарат за очи-
гледно приказивање и доказ да се Земља окре-
he око своје осовине; жироскоп.
гиростат (грч. gyros, statikos) физ. направа која
приказује динамику обртног тела; жиро-
стат.
гитара (шп. guitarra, фр. guitare, итал. chitarra)
муз. инструмент са шест до десет жица, који су
Маври донели у Шпанију; данас у целој Евро-
пи веома распрострањен за пратњу при пе-
вању.
гихт (нем. Gicht) 1. мед. костобоља, улози, габа,
подагра; 2. количина руде или угља што се
одједном метне у пећ.
гнше (фр. guichet) вратанца која се налазе у
гладијатор
великим вратима, нарочито у тврђавама, за-
творима и сл.; улазна вратанца; прозорче са
затвором (у вратима, зиду и др.); шалтер.
гладијатор (лат. gladiator, gladius, мач) онај ко-
ји се бори за плату, професионални борац,
борац у арени; код Римљана: борци, обично
робови или ратни заробљеници, који су се у
циркусима међусобно борили и били врло ра-
до гледани.
гладиола (лат. gladius мач) бош. сабљичица,
украсна биљка, слична перуници. Gladiolus il-
iyricus.
глазба (чеш. hlasba) музика.
глазе (фр- glace) углачан, сјајан; смрзнут; свила
проткана златом или сребром; врста сјајног
конца; глазе двобој двобој без заштитних
средстава на рукама и грудима; глазе кожа
најфинија сјајна кожа за израду рукавица
(глазе рукавице); глазе хартија фина, сјајна
хартија; правилан би изговор био гласе.
глазирати (нлат. glaciare, фр. glacer, нем. glasie-
ren) постаклити, предметима направљеним од
земље, коже и др. дати сјајан изглед; јела
превући глазуром, остаклицом (нпр. печеље
густим сосом, колаче беланцетом, шећером и
др.); гласирати.
глазура (лат. glacies, нем. Glasur) глеђ, цаклина,
остаклица; фш. спољашњи сјај.
глајхшалтовање (нем. Gleichschaltung изравна-
вање, нивелисање) уједначавање политичких
идеја, што, у ствари, увек доводи до подређи-
вања врху.
глајхштром (нем. Gleichstrom) фш. једносми-
слена (или: једносмерна) струја; глајхштром-
-мошор електрични мотор који покреће јед-
носмислена струја.
гламор (енг. glamour чаролија, занос) израз ко-
ји означава заносно лепу девојку; луксузно
блештав стил женског одевања.
гландиформан (нлат. glandiformis) у облику жи-
ра, жираст.
гландула (лат. glandula).«^. жлезда, вратна жлез-
да, обично крајник.
гланц (нем. Glanz) сјај, сјајност; светлост.
гланцати (нем. glanzen) сјајати, давати сјај,
нарочито кожи.
гласе (фр- glace) в. глазе.
гласијалист(а) (фр. glacialist) познавалац (или:
проучавалац) ледених брегова, ледника, гле-
чера.
гласност (рус. гласностЂ) јаван начин изношења
разних идеја и мишљења о друштвеним посло-
вима; јавност у раду управних и друштвених
институција.
глауберит, Глауберова со хсм. натријумсулфат с
кристалном водом (Na 2 So 4 х ШН 2 О), горког
укуса; употребљава се за чишћење и истери-
вање цревних глиста (no проналазачу Јохану
Глауберу, 1604-1668).
глауком (грч. glaykos плавкаст, плавозелен) мсд.
зелена мрена, опасна очна болест која се са-
стоји у повећаном притиску у унутрашњости
очне јабучице (названа no томе што зеница
при том често изгледа зеленкаста).
175 гликонеус
глаукома (грч. glaykos) мед. в. глауком.
глаукоматоза (грч. glaykos) мсд. постојање (или:
развијање) зелене мрене у очима; в. глауком.
глауцедо (нлат. glaucedo) мед. в. глауком.
глацијал (лат. glacies лед) геил. ледено доба у
развитку Земље.
глацијалан (лат. glacialis) гтл. који припада ле-
дсном добу.
глацијалин (лат. glacies лед) хем. препарат са-
стављен од борне киселине, боракса, глицери-
на и др. (служи за одржавање меса, млека итд. у
свежем стању).
глациологија (лат. glacies лед, грч. logia) гтл.
наука која изучава леднике у прошлости и
садашњости.
гледичија бош. дрво слично багрему, са јаким
трновима no стаблу. Gleditschia triacanthos,
које се често сади као жива ограда, a варије-
тет без трнова као украсно дрво.
глсна (грч. glene) зеница; imam. чашица (на
кости).
гленитис (грч. glene) мед. запаљење зенице.
гленоидан (грч. glene. eldos) благо удубен, кори-
таст. сличан чашици (кост).
глеукометар (грч. gleykos слатко вино. шира.
metron) справа за испитивање вина, нарочито
за одређивање шећерне садржине у слатком
вину; гликометар.
глечер (лат. glaciarium, нем. Glctscher) ледник.
велики ледени комплекси који се образују од
снега регелацијом (поновним смржњавањем) у
близини полова и no високим планинама.
гливајн (нем. Gliihwein) црно вино кувано са
шећером, циметом и кором од лимуна (као
лек против назеба).
гликемија (грч. glykys сладак, haima крв) мед.
присуство шећера у крви.
гликископ (грч. glykys сладак, skopeo гледам)
хем. инструмент за одређивање количине ше-
ћера у некој материји.
гликоген (грч. glykys, genos врста) угљени хи-
драт, скробу слична, безбојна. безукусна и
безмирисна супстанца у животињском тслу. на-
рочито у мишићима и јетри, важна резервна
материја животињског тела, постаје из су-
вишка грожђаног шећера у крви.
гликоза (грч. glykys сладак).ч».«. грожђани шећер;
глукоза, декстроза.
гликозиди (грч. glykys сладак) хем. једињења ше-
ћера са биљним и животињским, већином ки-
селим једињењима, која, посредством мате-
рија које изазивају врења, луче uiehep; глу-
козиди.
гликозурија (грч. glykys сладак, uron мокраћа)
мед. привремена појава шећера у мокраћи (a
не хронична као код шећерне болести).
гликилиза (грч. glykys сладак. lysis растапање)
разлагање (разграђивање) шећера.
гликометар (грч. glykys, metron) в. глеуко-
меШар.
гликонеус (лат. glyconeus) метр. антички ката-
лектички стих који се састоји од три трохеја
и једног дактила, назван no грчком песнику
Гликону.
гликопексија
гликопексија (грч. glykys сладак, pexis груша-
ње) мед. нагомилавање шећера у крви.
гликопенија (грч. glykys сладак, penia оскудица)
мед. недостатак шећера у крви.
гликохалофнте (грч. glykys сладак, hžls со, phy-
tćn биљка) бош. биљке које успевају у сланим
и сувим земљиштима.
гликохол (грч. glykys сладак) хем. амино-сирћет-
на киселина (NH-CH 2 -COOH), један од про-
извода распадања беланчевина; густа безбој-
на течност сладуњава укуса.
глимерица (нем. glimmen тињати) тињалица,
испитивач струје, служи за испитивање прису-
ства струје у електричном струјном колу.
глиом (грч. glia) мед. израштај у мозгу и кичми,
некад и у живцима мозга или кичме, настаје
бујањем ћелија живчаног ткива; врста ту-
мора.
глипти (грч. glyptos) ПЛ. фигуре израђене у мета-
лу или камену.
глиптика (грч. glyptcs y дрвету, камену резан)
вештина прављења или урезивања фигура у
камену или металу; пластична уметност, ка-
менорезачка вештина. вајарство; глифика.
глиптогнозија (грч. glyptos, gnosis) познавање
извајаног (резаног) камења.
глиптографија (грч. glyptos, graphein) описива-
н>е вајарских дела, нарочито извајаног (реза-
ног) камења.
глиптодон (грч. glyptos изрезан, урезан, грави-
ран, odiis ?ен. odontos зуб) геол. род изумрлих
безубих сисара у који спадају џиновске живо-
тиње из америчког квартара.
глиптотека (грч. glypton, theke) збирка изваја-
ног (резаног) камења; такође: збирка вајар-
ских дела (нпр. позната велика збирка у Мин-
хену).
глисада (фр. glissade) клижење мачем при маче-
вању; клижење ногом при плесу; аеиј. клизање
на једно крило; клизалица, клизаљка, тоци-
љајка.
глисандо (итал. glissando) муз. в. глисато.
глнсантан (фр. glissant) клизав; фт. опасан, сум-
њив, тугаљив.
глисато (итал. glissato) муз. благо превлачећи;
брзо превлачећи горњом страном прста пре-
ко доњих дирки на клавиру; глисандо, глиси-
като.
глисер (фр. glisser клизити) СП. моторни чамац с
равним дном који при већој брзини клизи no
површини воде.
глисикато (итал. glissicato) в. глисато.
глисхроидија (од грч. glischos лепљив. упоран)
пст. скуп одлика карактера и понашања које
се обично cpehy код падавичара (епилепти-
чара).
глиф (грч. glypho) арх. удубена, ужлебљена пруга
(у зиду, стубу и др.).
глифанон (грч. glypho дубем, режем) резбарско
(или: каменорезачко) длето, дубач.
глифнка ( ф ч . glypho, в. глиптика.
глифичкн (грч. glypho) резбарски, вајарски, ка-
менорезачки.
глифоген (грч. glypho дубем, режем, gćnos) шех.
средство за нагризање челика.
176 глориола
глифографија (грч. glypho, graphi'a) шех. вешти-
на израђивања испупчених слова или плоча
галванским путем за штампање као дрворез
(један део галванопластике).
глицерин (грч. glykys сладак)^*. житка, сирупа-
ста и безбојна течност, природни састојак
масти, слатка укуса (хемијски састав:
С3Н8О3).
глицинија (грч. glykys сладак) бош. украсна биљ-
ка из фам. лепирњача, пузавица с љубичастим
цветовима пријатна мириса, Wistaria sineusis.
глицифаг (грч. glykys сладак, phagos који једе)
онај који воли да једе слаткише, сладокусац,
облапорац.
глоб (лат. globus) геогр. в. глобус.
глобалан (лат. globus, фр. global) целокупан,
укупан.
глобозан (лат. globosus) лоптаст, кугласт, груд-
васт; састављен од лоптица, зрнаст; глобу-
лозан.
глобозитет (лат. globosistas) лоптастост.
глобозити (нлат. globositi) tu. геол. округле и за-
војите окаменотине пужева.
глобоид (лат. globus, грч. eldos вид, облик) лоп-
ти слично тело, на половима спљоштена
лопта.
глобтротер (енгл. globetrotter) човек који, спор-
та и задовољства ради, путује око света, пут-
ник око света.
глобулини (лат. globulus) s,i. хем. врсте беланче-
вина које се не могу растварати у чистој во-
ди, него у разблаженим соним растворима (ки-
селине које се налазе у крви, млеку, јајима и
семењу).
глобулозан (нлат. globulosus) в. глобозан.
глобус (лат. globus) геогр. слика Земљине лопте;
астр. лопта на чијој je површини приказана
привидна небеска лопта; Земљина лопта, Зем-
љин шар; глоб.
глобус империјалвс (лат. globus imperialis) цар-
ска јабука (као један од симбола државне,
краљевске власти).
глобус хистерикус (лат. globus hystericus) мед. бо-
лесно осећање хистеричних особа као да им
се једњаком, од желуца ка гуши, пен>е нека
лопта.
глорија (лат. gloria) слава; част; сјај; у като-
личкој цркви: анђеоска химна која почиње са
Gloria in excelsis Deo (Слава во вишњих богу);
код Француза: црна кафа са коњаком: ткани-
на од ибришима и конца; светао круг око све-
титељске главе, ореол; ум. слика отвореног не-
ба с богом и анђелима.
глорија мунди (лат. gloria mundi) слава света,
част света; сик транзит глорија мунди (лат.
sic transit gloria mundi) тако пролази слава ово-
га света.
глоријет(а) (фр. gloriette) кућица, мали пави-
љон у врту.
глориола (лат. gloriola) светитељски сјај, обе-
лежје божанских и светих лица у хришћанској
уметности: светао круг око главе (нимбус) или
око целог тела (ауреола, ореола); фш. сићуш-
на сујета, таштина у малим стварима, бедна
слава.
глорификатор 177
глорификатор (лат. glorificiare, славити, велича-
ти, фр. glorificateur) онај који некога или
нешто слави и велича, славилац, узносилац.
глорификација (нлат. glorificatio) слављење,
прослављање, величање, обожавање, уздиза-
ње хвалама.
глоса (грч. glossa, glotta језик; говор) првобит-
но: тамна, нејасна реч коју треба протумачи-
ти; затим: тумачење, објашњење; у обичном
животу: покудна или злобна примедба;тх<ш. пе-
сма од четири строфе чија последња четири
реда, читана заједно, дају саму за себе разум-
љиву сликовану строфу; напомена, примедба
(нарочито са стране у књизи).
глосалгија (грч. glossalgfa) мед. болест језика и
слузокоже уста, као последица обољења сим-
патичког живчаног прибора; глосодинији.
глосар (лат. glossarium од грч. glossa језик) 1.
списак израза који се односе на дану тему или
област, с пропратним објашњењима; 2. спи-
сак на крају књиге у којем се дају објашње-
ња или дефиниције стручних израза или мање
познатих речи употребљених у књизи; речник.
глосарет (енг. glossaret) вунена, полусвилена
тканина из Норвича (Norwich) y Енглеској.
глосариј(ум) в. глосар.
глосатор (нлат. glossator) онај који објашњава
нејасне речи; писац речника; писац напомена
у књизи са стране; у средњем веку: болоњски
тумачи дела Corpus juris civilis.
глосем (грч. glossa језик) нејасна реч којој je
потребно објашњење; само то објашњење;
глосема.
глосема (грч.) в. глосем.
глосематика (енг. glossematics) грана лингвисти-
ке која проучава глосеме и глосемске си-
стеме.
глосирати (грч.) ради објашњавања додавати
неком тексту напомене, белешке; правити
глосе; објашњавати, тумачити; фш. правити
покудне, пакосне примедбе; давати концу
сјај.
глоситис (грч.) мед. запаљење језика, упала је-
зика.
глосо- (грч.) предметак у сложеницама са значе-
њем: језик, језика.
глосограф (грч. glossa, graphein) писац глоса.
глосографија (грч.) аниш. описивање језика; пи-
сање глоса.
глосодинија (грч. glossa, odyne бол) мед. глосал-
гија.
глосолалија (грч. glossa, laleo тепам) исих. особе-
на појава религиозног усхићења. која се са-
стоји у говорењу неразумљивим гласовима
без учешћа свести; говорење страним језици-
ма; уп. глоШолалија.
глосолиза (грч. glossa, lysis) мед. в. глосоплешја.
глосологија (грч. glossa, logi'a) апаш. наука о је-
зику; ipuM. застарели назив за лингвистику; в.
глоШологија.
глосоманија (грч. glossa, mania) страст за гово-
рен>ем страним језицима; в. глошоманија.
глосомантија (грч. glossa, mantei'a) прорицање
(или предсказивање) према облику и саставу
језика.
гномичар
глосономија (грч. glossa, nomos закон) наука о
језичким законима; уа. граматика.
глосоплегија (грч. glossa, plege удар, рана) мед.
узетост језика; глосолиза.
глосорагија (грч. glossa, regnymi пуцам, прснем)
мед. крварење језика.
глососкопија (грч. glossa, skopeo) мед. преглед
(или: испитивање) језика.
глососпазмус (грч. glossa, spasmos грч.) мед. qj4 у
језику.
глосотомија (грч. glossa, temno сечем, режем)
xuf>. уклањање дела или читавог језика.
глотис (грч. glossa језик) амш. гласница.
глотиседем (грч. glossa, oidao отекнем, набу-
брим) мед. в. ларинкседем.
глотогнија (грч. glotta језик, gone рођење) лшпв.
порекло језика; део лингвистике који се бави
питањем порекла и развитка језика.
глотограф (грч. glotta језик, grapho пишем) апа-
рат за испитивање људског гласа, нарочито
певанога.
глотолалија (грч. glossa, lalćo говорим) говоре-
ње страним језицима; уп. глосолалија.
глотологија (грч. glossa, logi'a) застарели назив
за лиигвисШику.
глотоманија (грч. glossa, mania) страст за гово-
рењем страним језицима.
глукагон (грч. glykys сладак) хормон који луче
алфа-ћелије панкреаса; утиче на повећање
шећера у крви.
глукоза (грч. glykys) х<м. в. гликоза.
глукозиди (грч. glykys) в. гликозиди.
глутен (лат. gluten) лепак. лепљива течност у
животињским телима; хем. смеша више хемиј-
ских тела, сви протеини из пшенице; од њега
зависи каквоћа хлеба.
глутин (лат. glutinium) биљни лепак; лепак од
животињских костију и жила.
глутинанција (лат. glutinantia), ПЛ. мед. средства
за слепљивање, срашћивање.
глутинација (лат. glutinatio) лепљење, слепљи-
вање, лемљење.
глутинозан (лат. glutinosus) лепљив.
гнајс (нем. Gneiss) геол. врста кристаластог
шкриљца, no саставу мешавина кварца. фелд-
спата и лискуна.
гнатонеуралгија (грч. gnathos, вилица, образ,
neuron живац, algos бол) мед. бол лица, образа.
гнатоспазмус (грч. gnćithos, spasmos г р ч ) « j . грч
лица и вилица.
гнозис (грч. gnosis) фил. знање, сазнање; код
александријских Јевреја и старих хришћа-
на: дубље познавање Библије и религије (за
разлику од веровања простог народа), фило-
зофија религије у првим вековима хришћан-
ства.
гном (фр. gnome, нлат. gnomus) миш. земаљски
или брдски дух који живи под земљом и чува
благо; ПЛ. гноми.
гнома ( ф ч . gnome) кратка, обично у ритмичкој
форми написана мудра изрека, поука и сл.,
нпр.: „Познај самога себе"; сентенција.
гномида (фр. gnome) миш. женски гном.
гномичар (грч. gnome) писац мудрих изрека (Со-
лон, Теогнис, Фокилидес и др.).
гномологија
гномологија (грч. gnomologia) збирка мудрих
поучних изрека (гнома); говорење мудрих
изрека.
гномон (грч. gnomon) казаљка на сунчаном сату.
тј. усправан прутић који je дужином своје
сенке показивао доба дана; сунчани часовник,
сунчаник.
гномоника (грч.) вештина (или: наука) о кон-
струисању сунчаника.
гномски (грч. gnome) мудар, поучан; гномски
песници песници гнома.
гносеологнја (грч. gnosis сазнање, logfa) фил. те-
орија сазнања; део филозофије који се бави
проучавањем извора, путева и форми сазна-
ња.
гностик в. гностичари.
гностика (грч. gnostike) фил. теорија сазнања.
гностици ( ф ч . gnostes) Т. фил. в. гностичари.
гностицнзам (грч. gnosis, gnostes) фш. учење гно-
стичара.
гностичари (грч.) a.i. хришћански филозофи из
првих векова који су покушали да помоћу
космогонијских теорија и оријенталске ми-
тологије, апсолутно утврде хришћанску ре-
лигију и поставе хришћанство као највиши
принцип света; гносгпици.
гностологија (грч. gnostćs сазнатљив; познат,
logi'a) мудријаштво, свезналаштво.
гноти сеаутон (грч. gnothi, seayt6n) фш. „познај
самога себе!"
гну (хотент. gnu, енг. gnoo, фр. gnou) шол. врста
афричке антилопе, личи на вола или бивола.
го национална игра Јапанаца; играју два играча
црним и белим каменчићима на квадратној
дасци 19 х 19 (361) поља.
гоблен (фр. gobelins) уметнички израђен ћилим
са сликама предела или фигуралним сценама
за застирање зидова назван no чувеном боја-
дисачу Гоблену, који je живео у првој полови-
ни ХУ1века.
говерно (итал. governo) управа, управна власт;
трг. правило, пропие, правац (кога се нпр. је-
дан комисионар има да држи у свом раду).
Гог и Магог (хебр.) опасан непријатељ који све
уништава. По пророку Језекиљу, Гог je вла-
далац народа Магог који je са Севера продро
у земљу Израиљеву и био потучен.
го-го герл (енг. go-go непрекидно активан, girl
девојка) играчица; гв. девојке обучене у рас-
кошне боје, које бодре једну од екипа.
гоарон (фр. godron) избочена кврга на златар-
ским радовима; арх. избочен. извијен украс на
ивици.
гоелета (фр. goćlette) тип француске и итали-
јанске мање ратне лађе од 50-100 тона; мала
ратна једрилица.
гоетија (грч. goeteia опсена) дозивање злих ду-
хова помоћу враџбина; чаробњаштво, чаро-
лија. опсена.
гоетичан (грч. goetenč оспељујем) волшебан,
чаробан, опсенарски.
roj (хебр.) онај који није Јеврејин (пагани за
Јевреје, Жидове).
гојзерица тешка, добро окована ципела за пла-
нинаре и скијаше.
178 гонгоризам
гојим (хебр. goj, gojim) ел. незнабошци, хриш-
ћани (израз којим су Јевреји називали све
оне који нису Јевреји).
гол (енг. goal) re. капија код фудбала и осталих
игара лоптом; убацивање лопте у капију при
фудбалским и другим лоптачким утакмицама;
хч. голман.
голгетер (енг. goal-getter) л. онај који даје нај-
већи број голова.
Голгота (грч. Golgotha, хебр. Gulgolta) „луба-
њиште". брдо код Јерусалима на којем je
Христос разапет и где су извршаване смртне
казне уопште.
Голијат миш. филистински див кога je, no Ста-
ром завету. млади Давид у двобоју убио из
праћке; фиг. горостас, оријашки развијен чо-
век, џин-човек.
голман (енг. goal-man) re. чувар вратница, бра-
нилац капије у фудбалу; уа. гол.
голубец (рус. голубец) руски народни плес који
се изводи уз пратњу лире и pora, или уз мело-
дију једне народне песме.
голф (грч. kolpos недра, ital. golfo, нлат. colfus)
1. морски залив, затон; пристаниште, лука;
Голфска струја топла морска струја у север-
ном делу Атлантског океана, полази из Мек-
сичког залива.
голф (енг. golf) 2. шкотска народна игра лоптом,
у којој се лопта нарочитим палицама (clubs)
утерује у рупу.
голш (нем. Golsch) врста порхета који се изра-
ђује у околини Улма; мера = око 41m.
гомаристи ci. присталице Калвиновог учења о
предестинацији, a противници учења Арми-
нијуса, оснивача секте ремонстраната, због
чега се зову и контраремонстранти; назва-
ни no Францу Гомарусу (1536-1641).
гомба (мађ. gomb) пуце, дугме.
гоменол фарм. пречишћено етарско уље, добива
се од лишћа једног дрвета које расте у преде-
лу Гомена (Нова Каледонија); употребљава се
као благо антисептичко средство и за ублажа-
вање болова.
Гомора (хебр.) миш. град у Палестини који je,
због својих грехова, заједно са Содомом из-
горео у сумпору и смоли; отуда: фш. град огре-
зао у греху.
гонагра (грч. gony колено, agra плен) мед. реума
у коленима; уп. хирагра и подагра.
гонаде (нлат. gonades) soo.i. сполне жлезде.
гоналгија (грч. gony) колено, algos бол) мед. бол
у колену, коленобоља; гонаталгија.
гонартрнтис (грч. gćny, arthron) мед. запаљење
колена.
гонаталгија (грч. gony, g6natos, algos) мед. в. го-
налгија.
гонг (кин.) ручни добош на Далеком истоку; муз.
оркестарски инструмент у који се удара дрве-
ном маљицом, има облик зделе, сливен од
78% бакра и 22% цинка; метални тањир који
служи у кућама, на бродовима и др. местима за
давање знака за обед и др.
гонги (јап.) оку.ш. јапански врач.
гонгоризам претрпан сликама, бомбастичан и
гонгрона 179
сувише китњаст стил, назван no шпанском
песнику JI. де Гонгори (1561-1627).
гонгрона (грч. gongros) мед. израштај на врату,
гуша.
Г
ГОНГрОС ( Р -
Ч
gongros) мед. ОкругаО ЧВОрнОВИТ
израштај.
гондола (итал. gondola) узан венецијански ча-
мац са веслом; речни чамац за уживање; корпа
на ваздушном балону; у робним кућама, само-
услугама и трговачким радњама покретне по-
лице за робу, често на точковима.
гондолијер (итал. gondoliere) онај који тера
гондолу.
гондолијера (итал. gondoliere) песма венецијан-
ских гондолијера; ув. баркарола.
гониометар (грч. gonia угао, metron) инструмент
за мерење углова, угломер.
гониометрија (грч. gčnia угао, metria) ?«ш. на-
ука о мерењу и израчунавању углова, део три-
гонометрије и математичке анализе.
гонитис (грч. gony колено) мед. запаљење ко-
лена.
гонокока (нлат. gonococcus) мед. врста бактерија
које изазивају шрииср (капавац), налази се у
гноју триперног обољења.
гонореја (грч. gone семе, rćo цурим, течем) мсд.
капавац, трипер.
гонохоризам (грч. gone, chorizo одвојим, ра-
стављам) биол. одвојеност сполова, појава кад
биљка или животиња има само мушке или само
женске сполне органе (за разлику од двоспол-
ности).
гонфалонијер (итал. gonfaloniere) заставник,
барјактар, стегоноша; поглавар итал. репу-
блике Сан Марино у средњем веку; полициј-
ски чиновник у покрајинама бивше црквене
државе.
гопак (укр. гопак) украјинска народна игра.
горгона 1. мит. фантастично женско биће у грч-
кој митологији са змијама уместо косе и вр-
ло ружног изгледа; 2. зоол. ПЛ. ред зоофита које
живе у рачвастим колонијама причвршћеним
за морско дно.
горгонцола, горгонзола (фр. gorgonzola, итал.
gorgonzola) врста меког сира с гљивицама
плесни (према итал. градићу Gorgoncola, у
коме се производи).
Гордијев чвор (лат. nodus Gordius) тешкоћа ко-
ја изгледа несавладљива, задатак који се може
само силом решити (фригијски краљ Гордије
увезао je руду и јарам на својим колима чво-
ром који нико није могао раздрешити, док га
није Александар Велики расекао мачем).
горж де пижон (фр. gorge de pigeon) боја голуби-
јег врата.
горила зоол. највећи човеку сличан мајмун, ви-
сок преко 2m, живи no прашумама средње и
зап. Африке, међу данашњим мајмунима нај-
јачи и најдивљачнији; раније су га звали
„шумски човек"; фиг. телесни чувар политича-
ра, богатих и важних личности.
госпел (енг. gospel song црначка песма о библиј-
ским мотивима) верска музика америчких Цр-
наца, извршила видан утицај и на композито-
ре џеза и на певаче.
гравида
гота (нем. Gothas) велики немачки војни аеро-
план за бомбардовање. назван no фабрици ва-
гона у Готи која их je израђивала за време
првог светског рата.
Готи германско племе које je до 376. год. живе-
ло на обалама Црног мора, када су их потисли
Хуни; Западни Гоши су населили јужну Фран-
цуску и северну Шпанију и основали државу с
престоницом у Тулузи; Источни Готи су ос-
новали државу у Италији коју je 555. год.
уништио византијски цар Јустинијан.
готика уметнички стил који се, половином XII
века, појавио у Француској и одатле, посте-
пено, раширио no целој Западној Европи.
Главна карактеристика готске уметности, ко-
ја се ослободила од традиција антике, јесте:
велико богатство маште, шиљатост форми и
уметнички индивидуализам, који je често
прелазио у бизарност и гротеску (сликарство,
пластика, грађевинарство и писмо-готица).
готица немачка азбука која je, под утицајем
готског сШила, постала у XIII веку и која
има јако орнаменталан карактер; П/>. готич-
ки.
готски up. који припада Готима или се тиче Го-
ша, старогерманског народа; старонемачки,
Готима својствен; готски језик старонемачки
језик од XI-XV века; готски стил в. гоШи-
ка; фиг. старински.
готски стил в. гошика.
гоуда пуномасни сир, обично обложен црвеним
воском, из холандског града Гоуде; гауда.
гофража (фр. gaufrage) утискивање шара, мустра
на тканину; утиснуте шаре, мустре.
гоч (алб. goc) бубањ, добош (обично већи).
гошист (фр. gauche леви) ознака за припаднике
левих партија у Француској.
грабелажа (фр. grabelage) шрг. чишћење робе,
требљење робе.
грабо (фр. grabeau) трг. в. фусти.
грав (фр. grave) 1. грам. в. гравис.
грав (фр. graves) 2. врста белог и црног бордо-
ског вина, названа no крају Грав у департману
Жиронд.
гравамен (лат. gravamen) прав. жалба, тужба; те-
рет, намет; «л. гравамина.
граванција (лат. gravare отежавати, gravantia) ПЛ.
прав. отежавајуће околности.
грават (лат. gravatus) upim. подносилац жалбе,
увређени; такође: окривљени, осумњичени.
гравација (нлат. gravatio) прав. отежавање, тере-
ћење, оптерећивање.
граве (итал. grave) 1. муз. озбиљно, веома лага-
но, свечано, достојанствено; гравементе.
граве (лат. grave) 2. тешко; важно, озбиљно; о
тону: дубоко.
гравементе (итал. gravemente) в. граве 1.
гравеолентан (лат. gravis тежак, olere мирисати,
graveolens) јака и непријатна мириса.
гравер (фр. graveur) резач, онај који гравира
(дрворезац, каменорезац, челикорезац, ба-
крорезац. печаторезац).
гравида (лат. gravida) трудна, тешка, бременита,
здетна жена.
гравидитет 180
гравиднтет (лат. graviditas) трудноћа, бремени-
тост. здетност.
гравиметар (лат. gravisTeacaic, грч. mćtron мера)
физ. в. ареометар.
гравиметрија (лат., грч.) део геофизике који се
бави проучавањем Земљине теже. . . ••.
гравира (фр. gravure) в. гравура.
гравирати (фр. graver) 1. резати, урезивати, пра-
вити разне цртеже, у дрвету, металу, драгом
камену и др.
гравирати (лат. gravare) 2. теретити, оптерети-
ти, оптерећивати: фиг. стављати на терет, за-
дужити, задуживати.
гравис (лат. gravis) грам. тешки акценат, акценат
који иде с лева на десно (~), у грчкој и фран-
цуској граматици.
гравнсимо (итал. gravissimo) ш веома озбиљно;
уп. граве 1.
гравитација (нлат. gravitatio) фш. тежа, привлач-
на сила између материјалних делића у васи-
• они, под чијим се утицајем врше кретања
небеских тела.
гравитет (лат. gravitas) озбиљност, достојан-
ственост, свечано држање, важност; крутост,
укрућеност, придавање важности самоме себи;
»u. дубина; кон гравита (итал. con gravita)
муз. са достојанством, озбиљно.
гравитетски (лат. gravitas) озбиљан, достојан-
ствен, свечан; који се прави важан, са уси-
љеним достојанством.
гравитирати (нлат. gravitare) фш. тежити, бити
тежак. испољавати тежу, својом масом тежити
приближавати се неком другом телу; фиг. тежи-
ти нечему, бити наклоњен коме или чему.
гравура (фр. gravure) резбарство, резбарска
вештина; урезак, лик (или: слово, знак) уреза-
ни у дрвету (или: металу, камену и др.).
град (лат. gradus) степен. ступањ; маш. триста
шездесети део пунога угла; физ. подељци ле-
ствице, скале физичких инструмената (термо-
метара, ареометара, електрометара и др.);
чин, класа (у служби).
градацнја (лат. gradatio) постепеност, поступ-
ност, ступњевитост; реш. поступност, начин
излагања у којем се представе ређају поступ-
но једна за другом no јачини: од слабијих се
прелази ка јачим, све до најјаче, да би се на
њу обратила што већа пажња и изазвао што
јачи утисак (климакс); слик. неприметно пре-
лажење из боје у боју.
градеволе (итал. gradevole) муз. угодно, пријат-
но, привлачно.
граделе (итал. gratella) гвоздена решетка за пе-
чеше меса, рибе и сл.; роштиљ.
граднјација (нлат. gradiatio) подела на степене
(географских карата); подела на степене (тер-
мометра и др.).
граднјент (лат. gradi корачати, грести) 1. степен
(или: ступањ) пада. степен (или: ступањ) успо-
на (пута, колосека). износ нагиба према водо-
. равно.м правцу; 2. део неводоравног пута; 3.
сразмерни износ пораста или пада барометра
или термометра при преласку из једног места
у друго.
грам
градијента (лат. gradi корачати) висинска лини-
ја железничке пруге.
градирати (лат. gradus) оплеменити, поправити,
побољшати вредност чему (нпр. градирати
злато дати злату јачу боју); у соларама: од
природе слану воду постепено концентриса-
ти и дати joj већу сланоћу; измерити степе-
не (граде) јачине, нпр. ракије.
градитаменте (итал. graditamente) муз. пријатно,
усрдно, допадљиво.
градл (нем. Gradel) врста памучне тканине са
утканим шарама. мустрама, употребљава се за
рубље.
градо (итал. građo) муз. постепено, поступно (ка-
да ноте иду од једне линије другој).
градуалан (нлат. gradualis) постепен, поступан;
који се односи на степен или: чин, положај.
градуализач (лат. gradus степен) постепеност,
поступност; ПОЛ. израз којим се обележава по-
литика и тактика енглеске радничке странке
(лабуриста) која тежи остварењу социјализ-
ма путем рефорама.
градуална диспутација учено расправљање или
полемичан спис у циљу постигнућа неког чина
на великим школама Зап. Европе.
градуални снстем прав. одређивање реда наслед-
ства према степену сродства.
градуат (нлат. graduatus) онај који je добио
неку академску титулу (бакалареус, лиценци-
јат, магистрат, докторат).
градуатор (нлат. graduator) онај који или оно
што дели на степене (или: ступњеве): направа
која дели неку линију, криву на мале правил-
не делове; .teg. апарат који подешава дужину
варница при лечењу електричном струјом.
градуација (нлат, graduatio) дељење (или: поде-
ла) на степене, ступњеве; гр<ш. поредба приде-
ва, компарација; давање академске титуле на
великим школама.
градуелан (лат. gradus степен, фр. graduel) в.
градуалан.
градуирати (нлат. graduare) поделити на степене
(или: ступњеве), обележити степене (натермо-
метру и др.); дати некоме извесну академску
титулу, неко звање; фиг. постепено мењати ја-
чину нечему навише или наниже, постепено
повећавати, појачавати, смањивати итд.
градус когнационис (лат. gradus cognationis) прав.
степен сродства.
градус прохибитус (лат. gradus prohibitus) арав.
забрањени степен, степен сродства у којем се
не може склопити брак.
грал (стфр. graal од нлат. gradalis посуда, путир,
чинија) симбол моћи пошто je у њему вода
живота; наводно je из грала пио Христ на по-
следњој вечери.
грам (грч. gramma мала тежина, фр. gramme,
нем. Gramra) маса кубног центиметра дести-
ловане воде на 4°С; тежина коју има један
грам јесте сила којом грам-маса притиска на
подлогу која je држи или којом вуче конац о
који je обешена; јединице веће од грама су:
декаграм = 10 g, хектограм = 100 g, килограм
= 1000 g, миријаграм = 10000 g или 10 kg; ми-
граматизирати
лион грама или 1000 kg = 1 шона; јединице
мање од грама су: дециграм = 1/10g; ценши-
грам = 1/100g; милиграм = 1/lOOOg.
граматизирати (грч. gramatike формалистички
проучавати језик, занемарујући семантичку
(значењску) и функционалну страну језичких
појава; сувопарно предавати или учити грама-
тичка правила.
граматик (грч. gramraatikos) в. грамашичар.
граматика (грч. grammatike) 1. наука о језику и
његовим законима (може бити: описна, упо-
редна и историјска): 2. скуп основних чинила-
ца неке дисциплине или уметности: нпр., гра-
матика књижевних мотива наводи књижевне
мотиве пратећи њихово просторно и времен-
ско ширење у народима и уметничким књижев-
ностима; генеративна граматика изучава
опште правила грађења реченица у једном
језику, остављајући no страни о њиховом
смислу.
граматичар (грч. grammatikos) онај који про-
учава законе језика; познавалац језика; учи-
тељ језика; граматик.
граматички (лат. grammaticus) који je у складу
са законима и правилима науке о језику.
граматолатрија (грч. gramma, latrei'a обожава-
ње) обожавање слова, тј. слепо веровање све-
му што je написано и наштампано са запоста-
вљањем слободне делатности духа.
граматологија (грч. gramma, logi'a) начела и
упутства о састављању једне граматике; наука
о познавању рукописа no његовим битним
особинама.
грам-атом в. грам-молекул.
грамина (лат. gramen трава, gramina) пл. бот. в.
граминее.
граминее (нлат. gramineae) ПЛ. бош. траве.
граминозан (лат. graminosus) траван, обрастао
травом, богат травом.
грам-калорија tpiu. в. калорија.
грам-молекул фш. један од назива за мол; грам-
-мол, грам-атом.
грамофон (грч. gramma, phone глас) усавршени-
ји облик фонографа, апарат којим се човеч-
ји глас или тонови музичких инструмената
уписују на обртни воштани ваљак или обртну
воштану плочу, тако да се доцније могу no
вољи, поново произвести (репродуковати).
гран (лат. granum зрно, зрнце) зрно, грумичак;
ранија јединица за мерење малих тежина, на-
рочито у апотеци = 0,073 g; уа. грен.
граналије (нлат. granalia) ал. метална зрнца, ме-
тална сачма, нарочито гранулирањем иситње-
но гвожђе и бакар.
гранат (лат. granum, нлат. granatus зрнат, који
има зрнца se. lapis камен) мин. веома распро-
страњен минерал, велике тврдоће. лепог ста-
кластог сјаја, црвенкаст; има га више варије-
тета.
граната (нлат. granum, итал. granata, нем. Gra-
nate) вој. ваљкасто артиљеријско зрно са ја-
ким разорним пуњењем које се, кад je бачено
из топа и удари у земљу или какав други чврст
предмет, распрскава на много ситних делова и
има разорно дејство.
181 граиулирати
гранатина (нем. Granatine) врста јаке свиле, на-
рочито за црне чипке.
грангињолескан (no имену париског позоришта
Grand Guignol) узбудљив. језив, страшан.
грангињолство ПОЗ. неговање узбудљивих и на-
страних позоришних комада (какве нарочито
приказује париско позориште Grand Gui-
gnol).
гранд (шп. grande) 1. великаш, достојанственик,
члан високог племства у Шпанији: в. гранди.
гранд (фр. grand велик) 2. игра карата у којој
се, без адута, прави највећи број бодова
(штихова); грандо.
гранд (фр. grand, лат. grandis) 3. велики, важан,
отмен.
грандеца (шп. grandeza, итал. grandezza) досто-
јанство једног гранда; охолост, гордост, охо-
ло држање; кон грандеца (итал. con grandezza)
»u. са достојанственошћу. поносито, гордо.
грандиозан (нлат. grandiosus) величанствен, уз-
вишен, великолепан.
грандиозитет (нлат. grandiositas) величанстве-
ност, узвишеност, великолепност; грандиоз-
ност.
грандиозност в. грандиозитет.
гранд мод (фр. grande mode) велика мода, тј.
оно што je најновије у моди.
грандо (итал. grando) 1. в. гранд 2.
грандо (лат. grando) 2. град, туча; мед. чмичак у
оку.
грандоманија (лат. grandis велик, грч. mama лу-
дило) в. мегаломанији.
гранирати (нлат., итал. granare) зрнати. правити
(или: израђивати) у облику зрна (нпр. кожу): у
бакрорезу: дати површини зрнаст изглед.
гранит (лат. granum, фр. granit) мин. најраспро-
страњенија сложена громадна стена. чији су
главни састојци: кварц, фелдспат и лискун.
гран-мал (фр. grand mal) .«<<<;. велики, главни на-
пад код падавице (епилепсије) кад je болес-
ник изложен највећој опасности од повређи-
вања.
гранолит (итал. grano зрно. грумичак, грч. lithos
камен) смеса од гранита и цемента која се
употребљава за поплочавање, калдрмисање
улица.
гран при (фр. grand prix) велика награда, тј.
прва награда.
гран-ceitep (фр. Grand-Seigneur) „великл roeno-
дар" (титула турских султана).
гран-слем (енг.) са. назив трофеја који се осва-
ја победама на четири највећа тениска тур-
нира у свету - у Енглеској, САД, Аустралији
и Француској.
гранулација (нлат. granulatio) зршење, претва-
рање у зрна, прављење зрна, прерада (нпр.
метала) у зрна; меу. замлађивање ране. ствара-
ње гранулационог ткива, замлад; гранули-
рање.
гранулирање в. гранулација.
гранулирати (нлат. granulare) зрнити. претвара-
ти (или: прерађивати) у зрна; мед. замладити,
замлађивати, зацељивати стварањем на рани
гранулационог ткива; up- гранулиран.
гранулиформан
гранулиформан (нлат. granuliformis) бот. у обли-
ку зрна, зрнаст.
гранулоза (лат. granulum зрнце) мед. гранулозно
запаљење очију, египатска окобоља, трахома.
гранулозитет (нлат. granulositas) зрнатост.
гранулом (нлат. granuloma) мед. OTOK који се са-
стоји од гранулационог ткива, замладник.
гравулум (лат. granulum) зрнце; ин гранулис
(лат. in granulis) у зрнцима.
гранум салис (лат. granum salis) зрно соли, тј.
малчице памети, разборитости, расуђивања;
кум грано салис (лат. cum grano salis) са зрном
соли, тј. здравим, правилним разумевањем,
са мало духа (соли у глави) „посољено", a не
буквално (схватити нешто).
гранцеола (итал. grance(v)ola) зоол. врста мор-
ског рака, Maja squindo.
грапа (итал. grappa лозовача) ракија добијена
дестилацијом превреле комине од грожђа.
грас (фр. grace, лат. gratia) милост, помилова-
ње, опроштај; љубав, наклоност; љупкост,
милина, драж.
грасиратн (лат. grassari) узимати маха, преовла-
ђивати, пустошити, ширити се, распростирати
се (за болести).
гратакеж (итал. grattacacia) ренде, треница,
рибеж.
гратен (фр. gratin) кув. начин готовљења јела
тако да се ухвати кора преко јела; јело згото-
вљено на тај начин. јело с кором.
гратинирати (фр. gratiner) кув. пећи тако да се
ухвати кора, да се запече.
гратис (лат. gratis) бадава, бесплатно, џабе.
гратист(а) (лат.) ђак који добива бесплатно хра-
ну, благодејанац; гратуист.
гратификацнја (лат. gratificatio) поклон, дар,
даривање. награда.
гратунст(а) (лат. gratuitus) в. граШист,
гратуит в. гратист.
гратуитет (нлат. gratuitas) незаслужена љубав
или милост; бесплатност.
гратулација (лат. gratulatio) честитање, че-
ститка.
гратулирати (лат. gratulari, gratus) честитати,
изјавити радост због чега.
граф (нем. Graf) 1. првобитно: виши чиновник;
доцније: висока племићка и наследна титула;
гроф.
граф (грч. grapho пишем) 2. маш. скуп тачака
(темена графа) повезаних непрекидним лини-
јама (ребра или ивице графа).
графажа (фр. graffage) утискивање шара и фигу-
ра на тканину помоћу врућих плоча.
графема (грч. graphos оно што je написано) нај-
мања јединица писаног језика која се пред-
ставља словима, нпр.: о, о. О, О су различите
словне реализације графеме о; у алфабет-
ским писмима, графема у начелу одговара фо-
неми, с тим што иста графема често изражава
различите фонеме (нпр. итал. s одговара фо-
немама с и з), или више графема изражава исту
фонему (нпр. фонема ш у итал. се представља
графемама se или sci, у нем. sch, у енгл. sh
итд.). . . .
182 графостатика
графнја (грч. grapho пишем, описујем) завршна
реч у сложеницама, значи: опис, описивање,
наука (нпр. географија, биографија, етно-
графија итд.). ... -.»• : •
графијато (итал. graffiato) в. графито. -•• '-- '
графнка (грч. graphike) вештина писања (или:
цртања, сликања); поступак при умножавању
књижевних и уметничких дела.
графикон (грч. graphikos цртеж. нацрт) геоме-
тријски или помоћу цртежа прикази стања,
кретања или резултата неке привредне или
друге делатности. неке појаве или процеса;
могу бити линијски, ступчасти, кружни итд.
графнт 1. (грч. grapho пишем) мин. тамно сиве до
црне боје, мек, мастан и јаке металне сјајно-
сти угљеник. >
графит 2. (итал.) натгшс или цртеж на фасадама
зграда и другим јавним местима.
графито (итал. graffito) мозаичко украшавање
подова и зидова од мермера; бојадисање зидо-
ва сивом воденом бојом, тако што се на зид,
који je претходно премазан црном бојом na
потом окречен бело, угребе нека шара тако
да црна основа просијава; графијаШо; згра-
фито.
графичке вештине сви поступци при репродуко-
вању и умножавању писма, слика или цртежа
помоћу плоча или печата: дрворество, лито-
графисање, бакрорезачка и челикорезачка
вештина. затим: фотолитографија, цинкогра-
фија, аутотипија и др.
графичко приказивање сликовито, цртежно при-
казивање резултата добивених проучавањем
извесних чињеница, које, место цифара и ни-
за цифара (Шабела), приказује добивене ре-
зултате помоћу цртежа и просторне слике;
подврсте су: дијаграм, картограм и др.
графодромија (грч.) брзо писање, вештина бр-
зог писања.
графолог (грч. grapho пишем, logos) стручњак
(или: вештак) у познавању карактера једног
човека no његовом рукопису; у криминалисти-
ци: вештак у утврђивању истоветности извр-
шиоца фалсификата. извршених мењањем
сопственог рукописа, писањем левом руком,
подражавањем туђег рукописа итд.
графологија (грч. grapho, logi'a) 1. наука (или:
вештина) да се no рукопису човека објасни
његов карактер, моралне и интелектуалне
особине уопште; 2. грана лингвистике која
проучава графичке знаке и системе у писаном
језику и њихове односе према фонолошким
јединицама и системима.
графоманија (грч.) помама или страст писања.
графометар (грч. grapho пишем, metron) назив
разних математичких инструмената, нарочито
угломера.
графореја (грч. graphein, rhein тећи) паа. не-
одољива потреба за писањем која доводи до
патолошки претеране писане продукције.
графоспазмус (грч. grapho, spasmos грч) мед. пи-
сарски грч; могиграфија.
графостатика (грч. grapho, statfzo ставим) шех.
графичко испитивање. помоћу цртања, no-
графотерапија
стоЈаности једне конструкциЈе, Koje се одли-
кује великом једноставношћу и прегледно-
шћу (за разлику од рачунске, аналитичке ме-
тоде).
графотерапија (грч. graphein, therapeia) мед. ле-
чење деце вежбама у писању да би овладала
финим покретима.
графт (грч. graphein писати) мед. ткиво или орган
који се пресађују; аутографШ, пресађивање
у истом организму, хомографт, у оквиру исте
врсте, хетерографт, између јединки разли-
читих врста.
Грахамов хлеб no лекару и вегетаријанцу Сил-
вестру Грахаму (Granam, 1794-1851) названи
хлеб од пшеничне и јечмене јарме, без квас-
ца. Употребљавају га они који пате од желуца,
нарочито од шећерне болести.
грација (лат. gratus, gratia, итал. grazia) захвал-
ност, благодарност; милост, наклоност, љубав
која се неком указује; лепота, љупкост, ми-
лина, дражесност; коп грација (итал. con gra-
zia) муз. са љупкошћу, умилно.
Грацијани декретум (лат. Gratiani decretum)
прав. први део Corpus juris canonici, назван no
италијанском калуђеру Грацијану који je,
око 1150, екупио и приредио збирку свих дота-
дашњих извора црквеног права.
грације (лат. Gratiae) ил. миш. три љупке прати-
лице Венерине, богиње љупкости и милине
код старих Римљана: Аглаја, Еуфросина и Та-
лија; уи. харитине.
грацилан (лат. gracilis) витак, танак, сувоњав,
мршав; нежан, танан.
грациозаменте (итал. graziosamćnte) муз. в. гра-
циозо.
грациозан (лат. gratiosus) љубак, мио, умилан,
пријатан, умиљат; складан.
грациозност (лат.) љупкост, умилност, пријат-
ност, умиљатост.
грациозо (итал. grazioso) муз. љупко, умилно, до-
падљиво; грациозаменте.
грев (фр. greve) песковита обала; негдашње гу-
билиште у Паризу (за време револуције);
зборно место беспослених радника; фш. обу-
става рада, штрајк.
гревист(а) (фр. greviste) радник који je напу-
стио посао, штрајкач.
грегоријански календар в. под јулијански ка-
лендар.
греж (фр. grege) шрг. сирова, непрерађена свила.
rpej (no енг. научнику С. Греју) фш. мерна једи-
ница за апсорбовану дозу јонизујућег зраче-
ња у Међународном систему јединица, ознака
Gy; једнака je апсорбованој дози у телу масе
1 kg у које je јонизујућим зрачењем унета
енергија од 1 џула.
грејдер (енг. grader, grade равнати) грађевинска
машина која помоћу раоника врши помера-
ње земљаног материјала копањем, засеца-
њем, растурањем и бочним одбацивањем.
грејпфрут (енг. grape fruit) бош. врста воћа до-
бивена укрштањем лимуна и наранџе.
грејс-период (енг. grace-period одгађање) време
у коме мирују обавезе дужника.
183 гризета
грека (лат. graecus грчки, graeca) Т. грчке ства-
ри, грчки списи, грчка дела.
грека фидес (лат. graeca fides грчка верност) у
пословичној употреби за вероломство, недр-
жање речи, превртљивост.
грекоманија (лат., грч.) претерана наклоност и
љубав према свему што je грчко; слепо угле-
дање на оно што je грчко.
гремаријум (енг. gramarye магија, чудотвор-
ство) црна књига којом су се у Средњем веку
служили „нижи" магичари и вештице; церемо-
нијални поступак у магији; гримаријум.
гремиј(ум) (лат. gremium) крило: средина,
друштво, удружење, колегијум.
гремлин (енг. gremlin) измишљена патуљаста
креатура. којој je приписивано, у II светском
рату, да доноси невоље пилотима.
грен (фр. grain, лат. granum зрно) једница за
мерење финих и ситних ствари (дијаманата,
бисера, медицинских ствари и др.); jaje од
свилене бубе; уп. гран.
гренадина (фр. grenadine) груба памучна, вунена
или свилена тканина за горње женске хаљине;
црне свилене чипке из Лиона: врста платна
тканог слично дамасту.
гренадир (фр. grenadier) виј. првобитно: пешак
одређен за бацање бомби, бомбаш; доцније:
језгро пешадије.
гренажа (фр. grenage) зрнасто позлаћивање, на-
рочито делова часовника.
гренирати (фр. grain) в. гранирати.
грефирати (фр. greffer) мед. калемити, накалеми-
ти, нпр. здраву кожу на рану.
грецизам (лат. Graecus Грк) особеност грчког
језика. оно што je само за грчки језик карак-
теристично; облик у неком другом језику на-
прављен према грчком облику; vs. хеленизам.
грецизирати (лат. Graecus) погрчити, погрчава-
ти, направити Грком, појелинити; радити у
грчком духу; говорити или писати грчки; осо-
бености грчког језика уносити у други језик,
давати грчки облик.
грецистика наука о грчком језику, књижевности
и фчком животу.
грешља (нем. Groschel) стари аустријски бакар-
ни новчић, грошић.
гри (фр. gris, нем. grau) сив, сур; сед; гри д'лен
(фр. gris de lin) ланена боја, боја лана.
гривелиран (фр. grivele) попрскан сивим и белим
пегама као дрозд, пиргав.
гривеник (рус. гривенник) стари руски сребрни
новац од 10 копејки.
гриз (нем. Gries) крупно самлевено брашно; вр-
ста јела од тог брашна.
гризај (фр. grisaille) сликање сивом бојом са
разним осенчавањима; мешавина сиве и беле
косе у власуљама (перикама); бео и црн ситно
кариран штоф.
гризета (фр- grisette) 1. сирота девојка која живи
са каквим младим човеком, нарочито студен-
том, у дивљем браку, али му je верна и одана
другарица (израз постао no хаљини од обичног
сивог штофа - grisette - какве су носиле младе
раднице); 2. врста вунене тканине помешане
са ланом, свилом и др.; сива домаћа хаљина.
гријада
гријада (фр. grillade) кув. месо печено на рошти-
љу, ћулбастија.
гријажа (фр. grillage) решетка; загревање мета-
ла пре топљења; сагоревање (на ваздуху); пр-
жење: роштиљ с месом; пржени бадеми.
гријер (фр. gruyere) врста финог швајцарског
крављег сира (no истоименом селу у кантону
Фрајбург).
гријо путујући приповедач, певач и музичар у
Африци.
грил (енг. grill, фр. gril) роштиљ за печење; прже-
ница.
грилрум (енг. grillroom) гостионица у којој се
јела (месо) пред очима гостију пеку на рош-
тиљу, ћевабџиница; локал за доручковање.
гримаријум в. гремаријум.
гримаса (фр. grimace, лат. grimacea) кревељење,
бекељење; искривљено (или: исцерено) лице;
фиг. претварање, притворство, лицемерство.
гринбекс (енг. greenbacks) ал. новчанице, банк-
ноте Сједињених Америчких Држава (због зе-
лене полеђине).
Гринич предграђе Лондона, кроз које, на месту
где се налазила стара опсерваторија, пролази
почетни Земљин меридијан.
Грии-парк (енг. Green-park) Зелени зверињак
(шеталиште у Лондону).
Гринпис (енг. green зелен, peace мир) међуна-
родна организација и покрет за очување чове-
кове средине, противник загађења и нуклеар-
не енергије.
грин-рум (енг. green-room) „зелена соба"; у ен-
глеском позоришту: соба за глумце који нису
заузети на позорници, названа no томе што су
некада глумци чекали на ред да изиђу на по-
зорницу у једној зеленој сеници.
грннта (нем. Grind) мед. паразитна, заразна кожна
болест код деце, с крастама на глави и опада-
њем косе, струп.
грив хорн (енг. green horn) новајлија, почет-
ник, жутокљунац.
грннцајг (нем. Grunzeug) кув. зелен, нарочито за
супу.
грип (фр. grippe) мед. врста катаралне, прилепчи-
ве и веома заразне грознице са високом темпе-
ратуром, врлед, врлесија, куњалица, рорина;
инфлуенца.
грипоза (грч. grypos крив, кукаст) мед. кривљење
ноктију у облику канџи; грифоза.
грис (нем. Griess) жито млевено у зрнца са преч-
ником 0,2-1,5 mm, без мекиња.
грисини (итал. grissino) врста пецива, „слани
штапићи".
гриф (нем. greifen, хватати, Griff) 1. <л. хватање,
хватај. начин хватања (противника у борби,
нарочито у рвању и боксовању); дршка, држа-
ље, рукохват, балчак.
гриф (фр. griffe) 2. потпис жигом; жиг са пот-
писом.
гриф (грч. grypos) 3. миш. животиња са лављим
телом a орловском главом и крилима, често
као мотив у вајарству и уметничком занат-
ству; грифон.
гриф (грч.) 4. зооА белоглави суп _ других облика, првобитно употребљаван у ан-
184 гротеска
грифоза (грч. grypos) мед. в. гричоза.
грифон (фр. griffon) nac птичар чупаве длаке, a
дугачких и клемпавих ушију.
гро (фр. groš, grosse) главни део, највећи део
нечега, нпр. гро посетилаца, прихода итд.;
главни део зграде; главни део војске, главна
војска, главнина; назив тешких свилених тка-
нина; ан гро (фр. en groš) шрг. навелико.
гробијан (нем. Grobian, der grobe Jan) груб, су-
ров човек; грубијан.
грог (енг. grog) пиће од топле воде, шећера и
рума или коњака (названо no надимку - Old
Grog - проналазача енглеског адмирала Бер-
нона, из средине XVIII века, који je својим
матрозима давао рум помешан са водом).
гроги (енг. groggy) који je у полусвесном стан>у,
ошамућен (обично боксер који добије тешке
ударце).
грогирати (енг.) довести у полусвесно стање,
ошамутити, потпуно савладати, победити не-
кога.
гро-де-Тур (фр. groš de Tours) јака свилена тка-
нина, која се израђује у француском граду
Туру; уп. пти-грен.
громада (рус. громАда) велика гомила, маса,
мноштво: геол. велика маса неке магматске
стене. обично неправилна облика.
громатик (лат. groma) земљомер; >а. громатика.
громатика (лат. groma земљомерско мерило) вој.
вештина уређења и утврђења пољских логора;
вештина земљомерства; обележавање (каме-
њем. кољем), омеђавање.
громби (енг. crombie) врста пуније вунене тка-
нине за зимске капуте; као придев: који je од
такве тканине; кромби.
гроплан (фр. groš крупан, план) оно што je
снимљено из непосредне близине, снимак из-
близа, увеличан детаљ неке сцене.
грос (нем. Groš) шрг. 144 комада неке робе: 12
туцета.
грос-веит (енг. gross-weight) шрг. бруто тежина.
гросерија (фр. grosserie) трговина навелико, ве-
ликопродаја; груби предмети од гвожђа, гвож-
ђарска радња.
гросето (итал. grossetto) трг. половина једног
гроса.
гросист(а) (нем. Grossist, фр. grossier) трговац
који се бави куповином и продајом робе у
великим количинама, навелико, велетрговац.
гросмама (према нем. Grossmutter) бака, баба. .
гросо модо (нлат. grosso modo) фарм. грубо исту-
цано или исечено (на прописима за прављење
лекова); фиг. без танчина, у најглавнијим по-
тезима.
гросхандл (нем. Grosshandel) трговина наве-
лико, великопродаја, велетрговина.
гросхеадлер (нем. Grosshandler) трговац навели-
ко, великопродавац.
гротеск (фр. grotesque) врста стилизованих
штампарских слова.
гротеска (итал. grotia, grottesco) фантастично
састављен украс из животињских, биљних и
гротескан
тичким термама и гробницама (grotta пећина)
a од краја XV века у декоративном и пластич-
ном сликарству, лиш. духовита, оштро поенти-
рана кратка прича или драма која приказује
необичне догађаје и личности (Шо, Ведекинд,
Еверс); екстреман и неприродан покрет при
игрању (израз постао одатле што су у руше-
винама Титове палате у Риму, које су се зва-
ле гроше, нађене сваковрсне фантастичне
слике).
гротескан (итал. grottesco, ф р . grotesque) фанта-
стичан, необичан, чудан, претеран, неприро-
дан; смешан, настран; гротескни играч балет-
ни играч који прави комичне покрете и ско-
кове.
гроф (нем. Graf) в. граф 1.
грош (нлат. grossus дебео новац, нем. Groschen)
назив за сребрни новац разне вредности код
Француза, Немаца, Чеха и др.; у Србији грош
je вредео 20 пара.
грубијан (нем. Grobian) в. гробијаи.
грум (енг. groom) хотелски момак, слуга (обич-
но дечак); коњушар.
грунд (нем. Grund) основа, подлога, темељ; зем-
љиште, земља за обрађивање; слик. прво према-
зивање бојом, површине на којој ће се ради-
ти слика; грунт.
грундирати (нем. grundieren) направити основу
(или: темељ) у сликарству: површину (платно,
зид) први пут премазати и на тај начин при-
премити je за примање боја; грунгпирати.
грунт (нем. Grund) в. грунд.
грунтирати в. грундирати.
грунтовница (нем. Grund) земљишна, баштинска
књига са подацима о непокретним имањима
једне катастарске општине; води се у суду.
груп (фр. group) запечаћен овећи пакет са нов-
цем, новчано писмо.
група (фр. groupe, итал. gruppo) скупина, скуп,
гомила, хрпа.
групација (фр. groupe, нем. Gruppe) група,
скуп; груписање; престројавање, прегруписа-
вање.
групиј (енг. шатр. groupie обожавалац) девојка
која путује за поп-групом не би ли се упозна-
ла са неким од певача.
груписати (фр. grouper) скупити, скупљати у го-
милу, састављати у извесну целину, скупину;
груписати.
гу (фр. gout, лат. gustus) укус; мирис; фт. скло-
ност, наклоност, оданост, љубав према чему; a
сон гу (фр. a son gout) no свом укусу.
гуа... (шп. g u a . . . ) в. гва...
Гуаминданг (кин. национална партија) политич-
ка странка у Кини, основана 1912, удружила се
1924. са Комунистичком партијом Кине; вре-
меном су се две странке разишле и заратиле,
да би 1950. Чанг Кајшек, шеф Гуаминданга,
са остатком трупа избегао на Формозу; Куо-
минтанг.
гуано (шп. guano, фр. guano) в. гвано.
губа (арап. quba', тур. kuba) кожна болест, ли-
шај, лепра.
губернатор (лат. gubernator) крмар, крманош;
управитељ, управљач = гувернер.
185 гуми-арабика
губернија (нлат. gubernium) област, покрајина,
провинција.
гувернадур (итал. governatore) заступник мле-
тачке власти у доба протектората Млетака
над Црном Гором (као главни световни старе-
шина; касније наследно звање у племенској
хијерархији).
гувернал (фр. gouvernail крма, управа) управљач
на бициклу.
гувернанта (фр. gouvernante) васпитачица, до-
маћа учитељица; на дворовима: домоуправи-
тељка, намесница.
гувернер (фр. gouverneur) главни командант
војног округа (или: провинције, колоније,
града или тврђаве); у Сев. Америци: највиши
државни службеник, управник нпр. банке; на-
месник; васпитач (принчева итд.).
гувернман (фр. gouvernement) влада, облик вла-
дања; управа; управа једне покрајине, намес-
ништво, управништво; управна област, војни
округ; стан управника, намесника и сл.
гуд бај! (енг. good bye = good be you) здраво,
збогом.
гудок (рус. гудок) руски музички инструмент
(виолина) са три жице.
гудрон (фр. goudron) 1. хем. катран, густ црн
остатак при дестилацији парафинског уља;
употребљава се место асфалШа.
гудрон (фр. goudronne) 2. катраном намазана
хартија за изоловање влаге.
гудтемплерски ред (енг. Order of Good Tem-
plars) „ред добрих храмовника", no угледу на
слободно зидарство спроведена организација
за најстроже уздржавање од алкохолних пића.
гуд форм (енг. good form) прикладан облик, тј.
лепо и пристојно понашање, тон који влада у
фином друштву, леп начин понашања и изра-
жавања у друштву; питомост и васпитаност у
личном опхођењу.
Гулаг (рус. Главное управление лагереи) скра-
ћени назив за систем концентрационих лого-
ра у СССР-у.
гуланфер (арап.-перс. gulambare, тур. gulampare
хомосексуалац) бескућник, скитиица, проби-
свет; спадало, мангуп.
гулаш (мађ. gulyzs) кув. ман>и комади говеђег Me-
ča упирјањени са доста црног лука, паприке и
кима.
гулден (нем. Gulden) првобитно златан, a после
и сребрн новац у Холандији и Аустрији.
гума (грч. kommi, лат. gummi) биљна материја
која у води постаје слузаста и лепљива, има
je у биљним соковима и ћелијичним ткивима;
употребљава се у чврстом и еластичном стању
за брисање хартије. a у течном за лепљење;
мед. нарочита врста гранулационог ткива изаз-
ваног спирохешама сифилиса, јавља се у
облику ситних чворића или чворова у величи-
ни кокошијег јајета, сифилистични израш-
тај, сифилом.
гумаластика в. гумиластика.
гумарабика в. гуми-арабика.
гуми-арабика (лат. gummi arabicum) арапска гу-
ма, лепак.
гумигут
гумигут (лат. gummi, мал. getah) сасушен црвен-
кастожут млечни сок неких тропских биљака
(употребљава се у сликарству за прављење жу-
те боје, a у медицини као јако средство за
чишћење).
гумиеластика в. гумиластика.
гумиластика (грч. kommi, elaiino вучем, расте-
жем) врло еластична, растегљива гума; пред-
мет израђен од такве гуме; тканина проткана
гуменим влакнима.
гумина (итал. gomena) дебело уже којим се везу-
ју бродови.
гумирабика в. гуми-арабика.
гумипаста (лат. gummi, нлат. pasta) фарм, паста
од гуми-арабике, беланчевине и шећера; упо-
требљава се као лек против кашља.
гумирати (лат. gummi) превући (или: премази-
вати, премазати) раствореном гумом (нпр.
поштанске марке); залепити.
гумоза (лат. gummi, нлат. gummosis) бош. биљна
болест која се састоји у великом лучењу гуме
услед распадања ћелијичног ткива.
гумозаи (лат. gummosus) сличан гуми, као гума;
мед. сифилистичан, вренгав.
гунгула (перс. gulgule, тур. sulgule) гужва, метеж;
гомила. мноштво; бука, вика, граја.
гурабија (арап. gurabiyyS птичји колач, вранин
колач, тур. gurabiye) 1. колачић од брашна,
jaja, шећера или меда и масла. 2. врста сит-
них зимских диња.
гурбет (тур. gurbet) путовање у стране земље;
странац, скитница, туђинац.
гургуран (фр. gourgouran) шрг. в. гаргуран,
гурд новчана јединица Хаитија (1 гурд = 100
сантима).
гурман (фр. gourmand) онај који воли много да
једе, јешник, прождрљивац; обично у значе-
њу: онај који воли добра јела и гшћа, сладо-
кусац.
гурмандиза (фр. gourmandise) јешност, про-
ждрљивост, облапорност; наклоност према до-
брим јели.ма и пићима; слаткиш, посластица,
прислачак, преслачак.
гурме (фр. gourmet) познавалац добрих јела и
вина, добар винџија; ус. гурман.
гуру (инд.) вероучитељ хиндуизма, често обожа-
ван као отеловљење божанства; фиг. учитељ,
узор.
густ (лат. gustus) укус; воља, ћеф, расположење
према чему; уи. густус.
« - &:•*
186 гуц
густати (итал. gustare) 1. пробати, кушати (јело,
пиће и др.)-
густати (итал.) 2. допадати се, свиђати се, прија-
ти, годити, бити no вољи (некоме).
густнозан (лат. gustus) укусан, пријатан, који
изазива допадање и вољу, нпр. јело, одело
итд.
густирати (лат. gustare) кушати, окушати (је-
ло); налазити задовољство, уживати у посма-
трању некога или нечега (јела, одела, карата
при игри и др): лагано сладити; изазивати или
хтети изазивати допадање код кога за нешто,
за кога. i
густо (итал. gusto) укус; кон гусШо (итал. con
gusto) муз. в. густозо.
густозо (итал. gustoso) муз. са пуно укуса; кон
густо.
густус (лат. gustus) укус; де гусШибус нон ест
диспутандум (лат. de gustibus non est dispu-
tandum) ПОСЛ. o укусима не треба расправљати,
тј. сваком je слободно да мисли и воли оно
што хоће и шта му се свиди.
гута (фр. goutte, лат. gutta) кап, капља; трунка,
малчице; мед. костобоља, ™. гихт.
гутаперка (мал. guttah, percha) каучуку слична,
али нееластична гума са Суматре, која омек-
ша и постане еластична у врелој води; употре-
бљава се за машинске каише, цеви, ђонове и
др., a у медицини, у облику хартије за завоје
и. растворена у хлороформу. за премазивање
и затварање рана; гуШаперка сатин кожа од
гуме.
гутатим (лат. guttatim) мед. у капима, капљицама,
кап no кап, капљући.
гутација (лат. gutta капља) бот. издвајање воде
из биљке у виду капљица, нарочито ноћу (ве-
черња роса).
гут д'ор (фр. goutte d'or) златна капљица, врста
белог бургундског вина.
гутолнн (лат. gutta капља) маст од воска, терпен-
тинског уља и др. (за обућу).
гутурал (лат. guttur грло, гркљан) грам. грлени
глас.
гутуралан (лат. guttura, нлат. gutturalis) грлени,
који се тиче грла; гутурални гласови грам.
грлени гласови.
гуц (итал. gozzo) врста малог чамца са оштрим
прамцем и оштром крмом; мањи пароброд.
•!••
•
: • .1 Гчг.
.1 r f:V:"|:-
! • '•' ^ l ' : i ,!
Д, д пето слово наше ћирилице, шесто наше
д дајџест (енг. digest) сажет приказ; збирка крат-
латинице (D, d); као скраћеница: д = динар;
d. = ga или датур (лат. da, datur) дај, нека се
даде (на рецептима); d . t . d . = ga талес дозес
(лат. da tales doses) дај такве дозе; dr, др =
доктор; дрмед. = докШор медицине; drphil.,
дрфил. = докШор филозофије; del = деле-
атур (лат. deleatur) нека се брише; d.m. =
декстра ману (лат. dextra manu) десном ру-
ком; муз. други тон С-дур лествице; фш. d =
скраћеница за диоптрију; хем. Dy = диспро-
зијум.
даба (арап.) ђаво, нечастиви; чудовиште.
дабл (енг. double двострук) двојник; дволичан,
неискрен; дубл.
дава (тур. dava) парница, тужба, потраживање.
давуџија (тур. davači) тужилац, жалилац.
даг (тур. dag) брдо, планина, гора; земља која
ништа не доноси; уп. карадаг.
дагеротип (фр. Daguerre, грч. typos отисак) фош.
направа, коју je 1838. пронашао Дагер, која
трајно задржава слику створену утицајем
светлости на хемијски приређеној металној
плочи.
дагеротипија прављење фотографија на јод-
ном сребру помоћу живе; уи. дагеротип.
дадаизам (фр. dadaisme) уметнички покрет с по-
четка XXв. (1915-1924) настао у Цириху као
протест против рата и, уопште, буржоаских
вредности и начина живота. Најважнији пред-
ставници: Тристан Цара, A. Бретон, Х.Арп,
М. Ернст, Ман Реј, Франсис Пикабија и др.
Из њега настао надреализам.
дазиметар (грч. dasys густ, metron мера) физ. апа-
рат за мерење густине ваздуха.
даире (арап. da'ira круг, тур. daire) муз. врста
ударачког инструмента - удараљка, обруч с
натегнутом кожом и прапорцима no ивици;
деф.
дајак (тур. dayak) потпорањ; мотка; дугачак
штап за потискивање речног чамца.
дајм (енг. dime) северноамерички новац, десети
део долара.
дајмонион (грч. daimonion) фил. овако Сократ
назива онај унутарњи глас који он сматра
божанским надахнућем, a који га одвраћа и
опомиње да не учини нешто што би било не-
правично, некорисно или рђаво.
дајнинг-кар (енг. dining-car) кола за ручавање;
дајнинг-рум (енг. dining-room) трпезарија, ру-
чаоница.
ких садржаја, одломака из књижевних дела,
чланака и др.
да капо (итал. da capo) муз. испочетка, изнова,
тј. целу музичку партију поновити до тога
знака.
дакријаденалгија (грч. dakryon суза, aden жлез-
да, žlgos бол) мед. обољење сузних жлезда.
дакријаденитис (грч. dakryon, aden) мед. запаље-
ње сузних жлезда.
дакриореа (грч. dakryon, reč течем, цурим) мед.
одвише јако сужење.
дактил- (грч. daktylos) 1. предметак у сложеница-
ма са значењем: прст.
дактил (грч. daktylos) 2. ииеш. стиховна стопа од
три слога од којих je први дуг, a друга два
кратка (- " - ) .
дактилиоглифика (грч. daktylos прст, glyphein
резати, урезивати) вештина резања камења за
прстен>е.
дактилиографија (грч. daktylos, gržpho пишем)
описивање прстења.
дактилиографика (грч. dzktylos, grapho) в. дак-
Шилиоглифика.
дактилиомантија (грч. daktylos, manteia прори-
цање) прорицање из прстења, прорицање по-
моћу чаробног прстења.
дактилиотека (грч. daktylos, tithenai ставити)
збирка камења за прстење (гема) нарочито
грчког; збирка отисака таквог камења; јуве-
лирско сандуче.
дактилитис (грч. daktylos) мед. запаљење прста,
чир на прсту.
дактилограм (грч. daktylos, gramma црта) отисак
прстију.
дактилографија (грч. daktylos, grapho) писање
на писаћој машини.
дактилологија (грч. daktylos, logia) говор помо-
ћу прстију, вештина исказивања мисли помо-
hy прстију.
дактиломантија (грч. dzktylos, manteia) прори-
цање (или: врачање) из прстију.
дактиломузикограф (грч. daktylos прст, graio пи-
шем, музика) машина за писање музичких зна-
кова.
дактилономија (грч. daktylos, nomizč мислим,
држим) вештина рачунања на прсте, рачунање
на прсте.
дактилосимфиза (грч. dzktylos, simphyia) cpa-
слост прстију на руци или нози.
дактилоскопија
дактнлоскопија (грч. daktylos skopćo гледам,
посматрам) метод препознавања злочинаца no
индивидуалној разлици финих линија на уну-
тарњој страни прстију. на јагодицама; испи-
тивање отисака прстију.
дактнлотека (грч. daktylos tithemi стављам) мед.
завој којим се одржава повређени прст у пра-
вом положају.
дактилотип (грч. daktylos typos отисак) писаћа
машина.
далај-лама (тибет.) врховни првосвештеник у
ламаизму, са седиштем у Ласи (Тибет).
далак (тур. dalak) 1. слезина; 2. OTOK слезине.
даланг (јав.) донедавно једини аутор представа
јаванског позоришта сенки - Вајанг кулит;
уз пратњу традиционалног оркестра гамелан,
он покреће лутке, говори, пева и извикује
текст срочен према Рамајани и имитира при-
родне појаве.
даласи новчана јединица Гамбије; дели се на
100 бутута.
далга (тур. dalga) таласи, таласаље. /л4ичГ!-
далија бош. љубичаста георгина, названа no
шведском ботаничару Далу (Dahl, tl789).
Далила (хебр.) в. под Самсон.
далматика (лат. dalmatica) 1. одећа која ce но-
сила у II веку у старом Риму: 2. дуга горња
одећа папе. бискупа и свештеника у католич-
кој цркви.
дал сењо (итал. dal segno) муз. в. ал сењо.
далтон (no енг. хемичару Џ. Далтону) једини-
ца једнака маси водониковог атома (1,67 х
IO"*4 g).
далтонизам слепило за боје, неспособност чула
вида да разликује боје, нарочито црвену (на-
зив no енглеском хемичару Далтону,
(1766-1844) који je опажао само три боје и
први описао ову појаву).
дама (лат. domina госпођа, фр. dame, итал. da-
ma) госпођа, госпа, жена из вишег сталежа;
племићкиља, властелинка; отмена жена која
уме да држи до себе; фигура на картама за
играње; „краљица" у шаху.
дамар (тур. damar) крвна жила.
дамасен (фр. damassin) полудамаст; материја
слична дамасту.
дамаскет (фр. damasquette) богата дамастна ма-
терија са цветним шарама на атласној ос-
нови.
дамаскини (no грчком писцу Дамаскину Суидо-
ту) зборници проповеди и беседа писани на
народном језику, који се од XVII до XIXв.
јављају код Срба, Македонаца и Бугара.
дамаст (итал. damasto) свилена. вунена или
платнена материја са цветовима.
дамасцирати (фр. damasquiner) гвожђе или челик
нарочито сечиво ножева и мачева, зажарити,
na онда златом и сребром ишарати (посту-
пак назван no сиријском граду Дамаску).
дамнатур (лат. damnatur) одбацује се, забрању-
је се, цензорска формула којом се забрањује
да се нека књига, или неко место у њој штам-
па; супр. имприматур.
дамнација (лат. damnatio) осуда на вечне муке,
, проклетство.
188 дарбизам
дамнацио меморије (лат. damnatio memoriae)
прав. уништавање (или: оштећивање или погр-
да) успомене неког имена, слике, грба и др.
дамнификат (нлат. đammficatus) онај који je
претрпео штету, оштећени.
дамнификација (нлат. damnificatio) наношење
штете. оштећивање.
дамнум (лат. damnum) штета, губитак.
Дамокло име једног ласкавца који je тиранину
Дионизију позавидео на срећи. Да би му по-
казао каква je то cpeha. наредио je Дионизи-
је да га почасте за његовом трпезом као каква
краља, али му je обесио изнад главе мач о
коњску длаку. Отуда Дамоклов мач опасност
која човеку стално прети.
дампер (енг. dumper, dumper truck) кипер,
огромно моторно возило (у грађевинарству,
рударству); кипер.
дампинг (енг. to dump фрљити, претурити; dum-
ping) шрг. продавање робе у иностранству
испод цене коштања, обично у циљу конку-
ренције и освајања тржишта; продавање ро-
бе, нарочито фабричких производа, no јевти-
нијој цени иностранству него домаћим по-
трошачима, у циљу да се да одушке хиперпро-
дукцији, или да се за себе обезбеде картелски
и трустни монополи, демпинг.
дампфер (нем. Dampfer) пароброд.
Данаиде (грч.) .ШТ. педесет кћери краља Данаја
које су no заповести оца побиле своје мужеве,
због чега су осуђене од богова да у подземном
свету носе воду у амфоре без дна; фш, рад,
посао Данаида тежак, неуспешан посао.
данајски поклон опасан поклон из непријатељ-
ске руке, попут онога дрвеног коња, напуње-
ног најбољим грчким јунацима, који су Грци
(Данајци) оставили у свом логору да би га Тро-
јанци, сматрајући ra поклоном, увукли у
свој град (Вергил: Timeo Danaos et dona fe-
rentes, Бојим ce Данајаца и кад дарове доно-
се, тј. непријатеља ce треба бојати и кад да-
рове доноси - увек).
Данајци (грч. Danaoi) антички становници Арга
на Пелопонезу; код Хомера - Грци.
дано (итал. danno) шрг. штета, губитак.
данре (фр. denrćes) tm. трг. животне намирнице,
роба; данре колонијал (фр. denrees coloniales)
колонијална роба.
данс (фр. danse) плес, игра, играње.
давсинг (енг. dance играти, dancing) игранка,
плес; место, локал (кафана, ресторан и др.) у
коме ce посетиоци могу забављати и плесом.
дантел (фр. dentelle) чипка; шара око стране на
књизи: све што je изрезано у облику чипке.
дап-тест (DAP, скр. од енг. Draw a Person нацр-
тај једну особу) псих. један од тестова у деч-
јој психологији.
дара (тур. dara) тежина материјала за паковање
која ce одбија од целокупне (бруто) тежине
неке робе.
дарбнзам хилијастичка секта, коју je 1840. ос-
новао у франц. Швајцарској Ј. N. Darby, која
пророштва Старог и Новог завета буквално
схвата и тумачи; присталице ce зову: дарби-
сти, дарбихришћани; пр. дарбистички.
дарвинизам
дарвинизам учење енглеског природњака Чарл-
са Дарвина (1809-1882) о развитку и преобра-
жавању у животињском и биљном царству, no
коме су се све врсте у органском свету разви-
ле, једне из других, из простијих у сложеније,
у борби за опстанак, природним одабирањем
(сексуалном селекцијом) и прилагођавањем
околностима у којима су имале да живе; gec-
цендентна Шеорија.
дарвинист(а) присталица Дарвиновог учења; в.
дарвинизам.
дарданаријат ирав. зеленашење, лихварење, ку-
повање животних намирница, нарочито жита,
да би им се истерала висока цена. Израз поти-
че од некога феничанског чаробњака Дарда-
нуса, који je, својом чаробном вештином,
скупљао жито у своје амбаре, na га продавао
кад му je цена била највиша.
дарданели (грч. Dardanos) ш. два замка с обе
стране Хелеспонта, названи no старом азиј-
ском граду Дарданији, који je основао Дарда-
нос; отуда и име познатог мореуза Дарданела.
дарик староперсијски златник, назван no краљу
Дарију1.
даркер (енг. dark мрак) припадник омладинског
модног таласа, издваја се облачењем у црно
са старинским ордењем на прсима.
дарлинг (енг. darling) љубимац, миљеник,
драган.
дарма (инд.) миш. закон, истина.
дармар (перс. tarmar, тур. tarumar) збрка, неред,
метеж.
дарсонвализација мед. када се наизменичне стру-
је врло високог напона (Теслине струје) упо-
требљавају за лечење нервних и др. обољења,
метод назван no франц. физиологу Ж. Д'Ар-
сонвалу (1851-1940).
даскал (грч. didaskalos) учитељ.
дата (лат. dare дати, data) ил. дано, оно што je
дано; маш. оно што je познато: исш. подаци,
познате и утврђене чињенице.
дата ет акцепта (лат. data et accepta) ил. шрг.
издаци и примици, издавање и примање.
датар (нлат. datarius) управник папске коморе за
молбе и жалбе, даШарије.
датарија (нлат., итал. dataria) папска комора за
молбе и жалбе која даје црквене дозволе и
забране, нпр. диспензацију, забрану склапања
брака и др.
датив (лат. dativus se. casus) грам. трећи падеж,
падеж намене правца.
датизам грешење у језику, нарочито код онога
коме тај језик није матерњи; назив no Дати-
су, војсковођи персијског краља ДаријаГ, ко-
ји je говорећи грчки упадао у такве грешке.
датирати (фр. dater) стављати на акт (или: писмо
и др.) место, дан, месец и годину кад je писа-
но; потицати, имати свој почетак, трајати од.
дато (итал. dato) шрг. данас, од данас, од дана
потписа (нарочито на меницама, код одређи-
вања дана плаћања).
дато-меница шрг. она код које се рок плаћања
рачуна од дана издавања.
датотека (лат. data дано, грч. theke остава) у
189 деаурациЈа
рачунарској техници: скуп уписаних података
који се може читати рачунаром.
датула (итал. dattolo) урма.
датум (лат. datum, dare дати) податак о времену,
месту, дану и месецу (на актима, писмима
итд.).
датум ут ретро (лат. datum ut retro) на меница-
ма: назначивање истог времена и места као и
на предњој страни.
датум ут супра (лат. datum ut supra) на меница-
ма: место, дан и година као rope.
датурин (перс. taturah) хем. алкалоид који се
справља од семена татуле.
Даунинг-стрит (енг. Downing-street) име лондон-
ске улице у којој се налази британска Влада и
Министарство спољних послова; често се упо-
требљава, у дипломатском и новинарском је-
зику, уместо имена ових британских институ-
ција.
Даунов синдром (no брит. лекару Џ. Л. X. Дауну,
1828-1896) в. мопголизам.
даунтаун (енг. down town) трговачки део града и
његова најближа околина; у САД центар ва-
роши.
дафнин (грч. dšphne ловор) хсм. алкалоид који
се налази у кори daphne mezereum.
дафномантија (грч. daphne, manteTa) прорица-
н>е из ловорове гране бачене у ватру.
дахија (тур. dayi ујак, јунак, јаничарски старе-
шина) силник који je недисциплинован у од-
носу на власт и државне законе, a тиранин пре-
ма народу.
дахилук (тур. dayihk) дахијска власт, насиље,
зулум.
даци бао (кин.) кинеске зидне новине.
дацит.шт еруптивна површинска стена. порфир-
ске структуре.
дача (рус. вила) летњиковац, кућа за одмор.
даџаз в. даџазмач.
даџазмач (етиоп.) војна титула у етиопској
војсци, мања од титуле рас, a значи што и
генерал; такође: заповедник покрајине; упо-
требљава се обично у скраћеном облику:
дацаз.
ДБС (енг. Direct Broadcasting Sattelite, DBS) ca-
телити за директно емитовање; могу емитова-
ти телевизијски програм довољном снагом да
буде омогућен његов индивидуални пријем
од стране гледалаца; no мећународним кон-
венцијама ова служба има статус јавне радио-
-дифузне службе (као и конвенционално еми-
товање радио и ТВ програма са земаљских
предајника).
де (фр. deux, лат. duo) два; дез-а-де (deux a deux)
код билијара: два no два, два и два. пар и пар.
де- (лат. de) предметак у сложеницама са значе-
њем: 1. одвајање, растављање, укидање (нпр.
демобилизација); 2. падање, срозавање,снижа-
вање (нпр. девалвација, деградација).
деалбација (лат. de-albare побелити. убелити)
побељивање (или: бељење) метала.
деартикулација (нлат. de-articulatio) мец. ишча-
шење, угануће.
деаурација (лат. de-aurare позлатити) позлаћи-
вање, позлата.
дебакл
дебакл (фр. debacle) пролом леда; фиг. пропаст,
слом, крах.
дебаклажа (фр. dćbaclage) мор. крчење приста-
ништа, склањање истоварене робе, бродова
итд.
дебалажа (фр. deballage) шрг. распакивање дењ-
кова и сандука с робом.
дебаланс (лат. de-, фр. balance равнотежа) неса-
гласност, неуједначеност, поремећај равно-
теже.
дебандада (фр. dćbandade) еој. борба без икаквог
реда; растројство, расуло; одступање у најве-
ћем нереду.
дебанкирати (фр. dcbanquer) добити цео банк (у
картама).
дебарасирање (фр. dćbarrassement) уклањање
сметњи (или: препрека); ослобођење од неке
бриге (или: терета).
дебаркирање (фр. debarquement) пристајање.
искрцавање из лађе; истоваривање робе.
дебата (фр. dćbat) расправљање, препирка, рас-
права.
дебент (лат. debens) шрг. дужник.
дебентура (лат. debentur, енг. debenture) шрг.
трошкови, царински предујам који се задржа-
ва; потврда пријема.
дебет (лат. debet) трг. дуговање, дугује. дуг ко-
ји неко има да плати за робу, или чије плаћа-
ње продавац очекује; супр.. потраживање, по-
тражује.
деби (фр. dćbut) 1. почетак, прво ступање неког
глумца или певача на позорницу. приступна
улога у којој се уметник приказује публици;
приступни говор.
деби (фр. dćbit) 2. шрг. продаја, промет робе;
продавање на мало, крчмљење.
дебнлитација (лат. debilitatio) слабљење, поста-
јање немоћним.
дебилност (лат. debilis) мед. малоумност, слабо-
умност, умна заосталост.
дебнскирати (фр. dcbusquer) вој. отерати (или:
потиснути) са бољег положаја.
дебитант (фр. dćbutant) онај који први пут јав-
но наступа, нарочито на позорници.
дебитовати (фр. debuter) први пут се појавити;
своју прву улогу играти; држати први говор.
дебитирати (фр. debiter) шрг. продавати, крчми-
ти; урачунати нешто у дуг, оптеретити рачун;
пронети глас, разгласити.
дебито (итал. debito) шрг. дуг, дуговање.
дебитор (лат. debitor) прш. дужник.
дебитум (нлат. debitum) шрг. дуг, дуговање.
деблејирати (фр. deblayer) уклонити (или: рас-
крчити) откопану земљу; вој. ровове и прокопе
после опсаде порушити.
деблокирати (фр. debloquer) вој. ослободити од
опсаде; нагнати непријатеља да престане с оп-
сађивањем; ПШП. обрнута слова, привремено
употребл>ена при слагању место правих. опет
извадити и заменити их правим.
дебри (фр. debris) рушевине; вој. остаци трупа,
преостала момчад.
дебрујирати (фр. debrouiller) размрсити, рас-
петљати, расветлити, средити.
190 Девнсов kvn
дебурзирање (фр. dćboursement) шрг. исплаћи-
вање: давање предујма, капарисање.
дебуширање (фр. debouchement) soj. излаз (или:
излажење) из неког теснаца; шрг. прођа, прода-
ја робе; пут и начин да се роба прода.
дев (перс.) зао дух који стоји у служби Аримана,
бога таме и извора свега зла у зендСкој рели-
гији и учењу Заратустре.
дева (тур. deve) камила. •;• • Е -^
девалвација (нлат. de-valvatio) фин смањивање
номиналне вредности једне врсте новца; пот-
пуно повлачење једне врсте новца; супр. ревал-
вација.
девалвирати (лат. devalere) фин. смањити (или:
смањивати) вредност новцу.
девализирати (фр. devaliser) красти, украсти,
поробити. опљачкати.
девалутација (лат. de-, valuta) напуштање зва-
нично утврђеног курса no којем се национал-
на новчана јединица замењивала за злато или
друге новчане јединице да би се после неког
времена одредио нови курс.
деванагари (сскр.) „божанско писмо"; писмо ко-
јим се служи више индијских језика, међу њи-
ма санскрт и хинди.
девапорација (нлат. devaporatio) физ. претвара-
ње nape у течност.
девастација (нлат. devastatio) пустошење, опу-
стошавање, уништавање, разарање; опусто-
шење, опустошеност.
девексан (лат. devehere, devexus) нагнут напред.
низбрдан, низводан; кос, стрм.
девелопман (фр. dćveloppement) развијање,
нпр. једног одреда војске, једне армије; шех.
дужина пређена једним обртом подножника
точка; арх. излагање (или: представљање) гра-
ђевине, у плану, са свима њеним деловима.
девербативан (лат. de, verbum глагол) грам, који
je изведен од глагола.
девергенција (лат. devergentia) нагнутост, наги-
њање.
девеститура (лат. devestire) лишавање чина,
феудалног прихода.
девиза (нлат., шп. devisa) лозинка, гесло, наче-
ло; кратка изрека на грбу, застави итд.; шрг.
страна меница, тј. она која гласи на страну
валуту и која треба да се исплати у иностран-
ству.
девиирати (лат. deviare) скренути (или: скрета-
ти) с правог пута, скретати, скренути, одсту-
пити, удаљити се.
девијатер (фр. deviateur) авиј. погонска котва
код ваздушних лађа.
девијација (нлат. deviatio) одступање; скрета-
ње неког тела од своје путање или правца;
скретање (или: одступање) магнетне игле
(код компаса) на броду због гвоздених маса
брода.
девиргинација (лат. devirginare) одузимање
(или: лишавање) девичанства (или: невино-
сти); дефлорисање.
Девисов куп такмичење у тенису екипа свих др-
жава; борбу решава пет такмичења: четири
појединачна (сингл) и једно удвоје (дубл,
девиирати
дабл). Оснивач Американац Двајт Девис.
1900. год.
девитализација (лат. de, vita живот) лишавање
живота, умртвљивање; девишализација зуба
мед. умртвљивање и вађење сржи зуба (помоћу
локалне анестезије).
девитрификација (лат. de, vitrum стакло, facere
чинити) претварање стакла загревањем у неку
врсту порцелана (Реомиров порцелан).
девитс (енг. davits) мор. железне дизалице за из-
влачење котве; покретне дизалице о којима
висе чамци за спасавање на броду.
деволвирати (лат. devolvere свалити) неку прав-
ну ствар изнети пред виши форум; пренети
нешто на кога другог, нарочито: оставити у
наследство.
деволутивно средство правно средство којим се
једна спорна ствар са нижега суда износи пред
виши суд.
деволуција (лат. devolutio сваљивање) арав.
остављање у наследство неког наслеђеног
права или имања; биол. погоршање врсте, про-
цес супротан еволуцији; преношење надлеж-
ности.
деволуционо право (лат. jus devolutionis) право
преношења наследства no којем, ако умре је-
дан супружник, целокупно имање припада де-
ци, a други супружник има само право доживот-
ног уживања тога имања.
девомирати (лат. devomere) мед. бљувати, избљу-
вати, повратити, избацити.
девон (no енглеској грофовији Devonshire) г«м.
в. девонски период.
девонски период геол. у развитку Земљине коре
доба у којем je транаресија мора трајала
веома дуго, вулкански рад био веома снажан, a
органски свет разноврснији и обилнији него
раније; формација која се образовала између
силурске и карбониферске, карбонске.
деворација (лат. devoratio) гутање, ждерање,
прождирање.
девотан (лат. devovere, devotus) богу посвећен
или одан, побожан, смирен; пун поштовања,
скрушен, понизан; презриво: притворно побо-
жан, лицемеран, покоран, пузавичав, понизан.
девотизам (лат. devovere) в. девоција.
девоција (лат. devotio) код старих Римљана: дра-
говољно посвећивање, жртвовање живота. у
знак покајања, подземним боговима; данас:
побожност, смиреност, скрушеност; велико
поштовање, потпуна оданост; лицемерство,
притворна побожност; пузавост, понизност
(девотизам).
дегажиран (фр. degage) слободан, неусиљен,
отворен, окретан.
дегажирати (фр. degager) ослободити, извући из
неприлике, разрешити, решити; отпустити из
војске; у стану направити тајни излаз; мач.
ослободити мач од противниковог мача; л.
избаци(ва)ти лопту у игру.
дегажман (фр. degagement) слобода, лакоћа,
спретност, неусиљеност; ослобођење од неке
обавезе; споредан тајни излаз; остава; мач.
ослобођење мача од противниковог мача.
дегазација (лат. de-, грч. chaos гас, плин) од
191 дегустација
страњивање или неутралисање гасова из не-
ког простора или из неке чврсте или течне
супстанце.
дегарнирати (фр. degarnir) оголити. скинути
украс с нечега, одвојити; дегарнираши Швр-
ђаву вој. извући ратну опрему и војнике из
тврђаве.
дегаусација (лат. de-, гаус, в.) размагнетисава-
ње бродског магнетског поља ради заштите
брода од дејства оружја снабдевеног магнет-
ским упаљачима.
дегенек (тур. degnek) батина, ударац батином no
табанима.
дегенерација (нлат. degeneratio) изрођавање,
изметање, изопачавање; изрођење, изрође-
ност, изопачење, изопаченост; опадање, про-
падање, кварење.
дегенерик (лат. degenerare изрође) мед. психички
и физички закржљала особа, особа са мање
вредним особинама у односу на претке; фш.
изрод, наказа.
дегенерисан (лат. degenerare) изрођен, измет-
нут, изопачен; погоршан, који се налази у
сташу опадања.
деглутиција (нлат. deglutitio) гутање, ждерање.
деголизам политика и погледи француеког гене-
рала Де Гола (Charles de Gaulle, 1890-1970);
приврженост Де Голу.
дегомирати (фр. degommer) ослободити од ле-
иљиве материје; скинути гуму са нечега; гума-
сту материју на свиленим концима искувава-
њем у сапуњавој води одстранити; дегуми-
рати.
дегоржиран (фр. degorger) са дубоко усеченим
хаљинама.
дегоржирати (фр. degorger) прочистити, отпу-
шити.
деградација (нлат. degradatio) понижење, вра-
ћање са вишег положаја на нижи no казни (на-
рочито у војсци и код свештенства); лишава-
ње чина и звања; свођење на ниже стање раз-
воја; физ. свођење на ступањ мање способан
за претварање (енергије).
деградирати (нлат. degradare, фр. degrader) за-
поставити, лишити неког чина и звања; унизи-
ти, потценити.
деграсирати в. дегресирати.
дегрес (лат. degredi сићи, спустити се) одлазак,
повлачење; ект. трошкови који расту спорије
од обима делатности.
дегресија (лат. degredior) в. дигресија.
дегресирати (фр. dćgraisser) очистити од масти,
масних мрља (вуну); кув. скинути пену, опени-
ти; дегрисирати.
дегросирати (фр. degrossir) дотерати, угладити,
утањити (сребро. челик).
дегу (фр. dćgout) одвратност, гађење. гнушање;
немање воље за јело, невољење извесних је-
ла; незадовољство, нерасположење.
дегумирати в. дегомираши.
дегустатор (лат.) лице које проба пића.
дегустаци.ја (нлат. degustatio) кушање, проба-
ње; дегустација вина одређивање укуса, ми-
риса, боје и изгледа вина помоћу чула укуса,
мириса и вида.
дегустирати 192
дегустирати (лат. degustare) окусити, окушати,
опробати; само површно додирнути. нпр.
јело.
де густибус нон ест диспутандум в. гусгпус.
дегутавтан (фр. degoutant) који изазива гађење,
одвратност.
дегутирати (фр. dćgouter) огадити (некоме неш-
то), одвратити некога од нечега, покварити
некоме вољу на нешто.
Дедал (грч. Daidalos) у хеленској митологији
син Метиона и Алкипе, савременик Тезеја и
Миноса, вешт вајар и неимар, градитељ лави-
ринта на Криту; са сином Икаром побегао са
Крита на крилима сачињеним од воска и пер-
ја; Икар се утопио, a он je доспео на Сици-
лију.
дедалеум (грч. Daidalos) фш. „живи точак", зоо-
троп, једна врста фенакистоскопа или стро-
боскопа.
дедалски (грч. daidaleos) уметнички, лепо изра-
ђен, шарен, китњаст.
дедекорацнја (нлат. dedecoratio) срамоћење,
бешчашћење, каљање.
дедигнација (лат. dedignatio) презирање, потце-
њивање, ниподаштавање.
дедикатор (лат. dedicare посветити, нлат. dedica-
tor) завештач, посветилац.
дедвкација (лат. dedicatio) посвета, посвећива-
ње; поклањање, завештавање.
дедирати (лат. dare дати, dedi) шрг. унети нешто
у књиге као плаћено. брисати неки дуг; деди-
тирати.
дедит (лат. dedit, dare дати) шрг. дао je, платио
je, измирио je.
дедитирати (лат. dare) трг. в. дедирати.
дедиција (лат. deditio) предаја, капитулација.
дедицирати (лат. dedicare) посветити, посвећи-
вати; поклонити (нпр. некоме неку књигу),
завештати, наменити.
дедиференцијација (лат. de, differe разликова-
ти се) процес нестајања разлике, враћање из
разуђенијих у целовитије облике.
дед-лајн (енг. dead-line) крајњи рок за обавља-
ње неког посла; рок или граница која се не
сме прекорачити.
дедомажирати (фр. dćdommager) обештетити,
обештећивати, накнадити штету, дати од-
штету.
дедублирати (фр. dćdoubler) еој. један одред вој-
ске смањити на пола.
дедуковати (лат. deducere) извести, изводити,
закључити (или: закључивати) из општега о
посебном; показати, доказати, изложити, об-
јаснити; правни доказ извести из других, већ
доказаних чињеница; дедуцирати.
дедуктивна метода в. дедукција.
дедуктис дедуцендис (лат. deductis deducendis)
no одбитку онога што треба да се одбије;
пошто се докаже оно што треба доказати.
дедуктис импензис (лат. deductis impensis) no од-
битку трошкова.
дедукција (лат. deductio) лог. извођење, закљу-
чивање из општега о посебном, метод мишље-
.V
' ња код кога се од општег закона долази до
посебних; шрг. одбијање од неке суме.
дезен
дедупловање (фр. dćdoublement) octa. удвајање,
удвостручавање свога бића, тако да један део
посматра рад другог дела; способност да се
човек одвоји од својих осећања, na да их
посматра и анализира.
дедуцирати (лат. deducere) в. дедуковати.
дед хит (енг. dead heat) <л. „мртва трка", тј.
нерешена трка. кад оба коња стигну на мету
истовремено.
деетатизација (фр.) слабљење улоге државе; из-
двајање и пренос одређених функција са кла-
сично државних органа на друштвене у соција-
листичким земљама; супр. етатизација.
дежа ви (фр. deja vu већ виђено) ПСШ. доживљај да
je нешто. што je у току, већ виђено и да се
сада само понавља.
дежурати (фр. de jour) бити на служби. вршити
службу (нарочито за официре, лекаре итд.).
дез- (фр. des-) предметак у сложеницама који
означава неко уништавање, искорењивање,
отклањање, спречавање (нпр. дезинсекција,
дезодорација).
дезабије (фр. deshabille) ноћна хаљина, домаћа
хаљина, нарочито женска; ан дезабије (фр. en
deshabille) у домаћој, кућној хаљини.
дезавантажирати (фр. desavantager) оштетити,
закинути, закидати. окрњити.
дезавуисање (фр. desavouer) одрицање, порица-
ње, непризнавање, опозивање.
дезавуисати (фр. desavouer) порицати, порећи,
одрицати, одрећи, не признавати, оспоравати
нешто, не признати своју везу са неком осо-
бом или радњом.
дезакорднрати (фр. desaccorder) изазвати несло-
гу, завадити. унети раздор; муз. покварити
складност; пореметити зглашеност.
дезактивизатори (фр. des-. лат. activus делатан)
екон. параметри који делују депресивно на
економски систем или неки од његових подси-
стема.
дезавбалажа (фр. desembailage) шрг. испакивање,
распакивање.
дезанексија (фр. des-, лат. annexio) укидање
(или: обустављање) анексије (израз који су
створили Французи при поновном заузимању
Елзас-Лорена, 1919).
дезапоантирати (фр. dćsappointer) лишити неко-
ra користи која се оснивала на нечему утврђе-
ном и сигурном; нарочито: одузети некоме за-
служену награду. плату; брисати војника из
списка; преварити у сигурном очекивању или
нади; смести. помести. збунити, разочарати.
дезапропријација (фр. desappropriation) отуђи-
вање сопствености, својине; одрицање (или:
напуштање) својине.
дезармирање (фр. desarmer) разоружавање, рас-
пуштање војске, смањивање сталног кадра.
дезасортирати (фр. desassortir) раздвојити, ра-
ставити оно што треба да буде заједно, распа-
рити. раздружити, направити неред, збрку.
дезафекција (фр. disaffection) ненаклоност, не-
милост; губљење љубави.
дезекипирати (фр. desequiper) распремити брод.
дезен в. десен.
дезерт
дезерт в. десер.
дезертан (лат. desertus) ненастањен, ненасељен;
пуст, опустео.
дезертер (фр. deserteur) бегунац из војске, вој-
ни бегунац; пребеглица.
дезертирати (фр. deserter) напустити војску, по-
бећи из војске, испод заставе.
дезертификација (фр. desert пустиња) процес
претварања полупустињске зоне у пустишу.
дезертор малициозус (лат. desertor malitiosus)
прав. онај који злонамерно напусти неку за-
једницу, нарочито жену.
дезерција (лат. desertio) вој. напуштање војске,
бекство испод заставе; upao. пропуштање да се
учини нека правна радња, нпр. пропуштање
законског рока за подношење призива вишем
суду (desertio appellationis).
дезидеологизација (фр- des-, грч. idea, logi'a) по-
крет или покушај да се из најважнијих сфера
човековог живота (образовање, култура, фи-
лозофија) одстране вулгарне и сваке друге
примесе доктринарних погледа на свет.
дезинвестиције (фр- des-, лат. investitio) »» ин-
вестиције које се финансирају из амортиза-
ционог фонда (фонд намењен замени постоје-
ћих основних средстава); не повећава се
друштвено богатство већ се обезбеђује други
грански или територијални распоред срсд-
става.
дезинсекција (фр. des-, лат. insectum буба, ку-
кац) уништавање (или: тамањење) шкодљи-
вих инсеката (нарочито no кућама и стано-
вима).
дезинтегратор (фр. des-, лат. integrare успоста-
вити. обновити) справа за уситњавање разних
нежиличастих материја, справа за врцање ме-
да (врцаљка) итд.
дезинтеграција (фр- des-, лат. integratio успоста-
ва, обнова) уништавање везе, нарушавање не-
ке целине; дезингпеграција атома фш. разби-
јање атома; ™. дезорганизација.
дезинфектор (фр. des-, лат. inficere заразити)
справа за утамањивање и чишћење од зараз-
них клица и материја; лице које тај посао
врши.
дезинфекција (фр. des-, лат. inficere) чишћење
ваздуха (или: тела, одела, стана и др.) од за-
разних испаравања и материја, утамањивање
заразних клица, откуживање.
дезинфиковати (фр. des-, лат. inficere) ослобо-
дити (или: очистити) од заразних клица и ма-
терија, нпр. стан, одело, ваздух, руке итд.,
откужити, откуживати.
дезинфлација (фр. des-, лат. inflatio надимање)
фин. смањивање количине новца у оптицају у
циљу спречавања скакања цена роби (што би-
ва кад je на тржишту више новца него робе,
тј. кад новац тражи робу, a не роба новац); уп.
дефлација, инфлација, рефлација.
дезинформација (фр. des-, лат. informatio об-
јашњење) злонамерно погрешно и лажно оба-
вештавање или обавештење.
дезмалгија (грч. desmćs веза, жила algos бол) мед.
бол у жилама зглобова.
193 деизам
дезмитис (грч. desmos) мед. запаљење зглобних
жила.
дезмографија (грч. desmos, graphs) зоол. описи-
вање жила и сплетова.
дезмологија (грч. desmos, logi'a) наука о сплето-
вима, жилама, везама итд.; синдезмологија.
дезмопатија (грч. desmos, pathein патити, пре-
трпети) мед. бол жила и сплетова.
дезмопатологија (грч. desmos, pathos патња.
бол, logia) мед. наука о болестима жила и спле-
това.
дезмотомија (грч. desmos жила, tome сечење)
мед. раздвајање, сечење жила и сплетова.
дезодоранс (фр. des-, odeur мирис, лат. odoratio
мирисање) средство помоћу кога се одстра-
њује непријатан мирис; исправно: деодоранс.
дезоксидатор елеменат који издваја кисеоник
од једињења.
дезоксидација (фр. dćs-, грч. oxys оштар, љут)
хем. ослобођавање од кисеоника, извлачење
(или: издвајање) кисеоника.
дезоксинуклеозид (фр. des-, грч. oxys оштар,
лат. nucleus једро) молекул који садржи пу-
ринску и пиримидинску базу везане за дезок-
сирибозу.
дезоксирибоза (фр. des-, грч. oxys оштар, лат.
ribes струја. ток) хс«. шећер пентоза који
улази у састав дезоксирибонуклеинске кисе-
лине.
дезоксирибонуклеаза (фр. des-, грч. oxys оштар,
лат. ribes струја, ток, nucleus једро) фермент
који разлаже дезоксирибонуклеинску кисе-
лину.
дезоксирибонуклеинска киселииа (скр. ДНК)
бипл. једна од нуклеинских киселина; најче-
шће се налази у једру ћелија и представља
основни генетски материјал; њену структуру
објаснили су 1953. год. Вотсон и Крик.
дезолантан (фр. desolant) врло тужан, врло жало-
стан, неутешан; несносан. досадан.
дезопструктива (фр. des-, лат. obstruere запуши-
ти, obstructum) пл. мед. средства против затво-
ра, рђаве столице.
дезорганизација (фр. disorganisation) пореме-
haj или уништавање живе, органске везе међу
саставним деловима, нпр. у човечјем телу; ра-
стројавање; расуло, растројство, неред; пот-
пун преображај и поремећај чулних органа
код неког човека услед тзв. магнетизирања.
дезоријентација (фр. desorientation) немање
(или: губљење) способностисналажења и опре-
дељивања у простору, у неком месту, у некој
прилици, у извесним приликама; завођење са
правог пута, збуњивање, пометња.
дезоријентисан (фр. dćsorienter) који не може да
се снађе и определи у некој прилици или у
простору, у неком месту; заведен с правога
пута, наведен на погрешан пут, сметен, збу-
њен, пометен, без оријентације.
деи грација (лат. dei gratia) no милости божјој
(уобичајена формула у владалачким повеља-
ма, титулама итд., у употреби од Карла Ве-
ликог).
деизам (лат. deus бог) фил. мишљење које до-
денктичан 194
пушта да je бог праузрок и творац света,
али не признаје никаква чуда нити какав
божји утицај на ток света, нарочито не
признаје неко божанско откривење. Деизам
je играо главну улогу у филозофији XVIII
века; главни представници: Волтер, Русо,
Лесинг, Менделсон и др.; деизам; уп. те-
изам.
денктнчан (грч. deiktikćs) који се оснива на при-
мерима, на доказима.
деиноза (грч. deinos страшан) рет. претеривање,
преувеличавање.
деинотернј(ум) (грч. deinćs, therion дивља живо-
тиња, звер) зоол. оријашка претпотопна живо-
тиња, сисар, нађена у окаменотинским оста-
цима.
деинтегрисати (лат. deintegrare) одузети од це-
лине, смањити, сузити.
деист(а) (лат. deus) фил. присталица деизма; уп.
теист.
деитет (нлат. deitas) божанство.
деификација (нлат. deificatio) обожавање. одава-
ње божанске почасти.
деификоватн (лат. deus, facere учинити) обожава-
ти, указивати част као богу, ценити више
свега.
дејекториј(ум) (нлат. deiectorium) мед. средство
за отварање и регулисање столице.
дејекција (лат. deiectio) прае. отеривање; удаљи-
вање с положаја или поседа; мед. испражњавање
столице; измет, издвајање, лучење.
дејизам (лат. deus) фил. в. деизам.
де јуре (лат. de jure) no праву, с правног гле-
дишта; уп. де факто.
дека (нем. Dečke) 1. покривач, покров, ћебе;
губер.
дека (грч. dćka десет) 2. десет; мера од десет
грама; у Међународном систему јединица
предметак за ознаку десет пута већег (декали-
тар - 101, декаметар - 10m и др.); скр. da.
дека (енг. DECCA) 3. електронски навигациј-
ски инструмент за одређивање положаја ави-
она или брода.
декабристи (рус. декабристБ1) млади руски пле-
мићи - официри који су, 26.децембра 1825,
подигли у Петрограду устанак против апсолу-
тизма.
декагнннчан (грч. deka, gvne жена) са десет жена;
бот. цветови са десет стубића или уста плод-
нице.
декагон (грч. dćka, gonia угао) геом. десетоуга-
оник, тело од десет углова, страна.
декаграм (грч. dćka, gržmma) тежина (или: тег)
од Шграма.
декада (грч. dek&s, dekždos десетина) десетори-
ца; број десет; десет комада; период од десет
година; збирка или дело од десет књига, нпр.
Ливијева „Римска историја"; у календару
француске револуције: недеља од десет дана
(од примиди, дуоди итд. до декади); маш. деци-
мални систем.
декадеит (нем., фр.) присталица декаденције.
декаденција (лат. decadere опадати) опадање,
пропадање; распад; књиж. опадање књижевних
декапирати
вредности или квалитета после раздобља ве-
ликих постигнућа чија су декадентна обе-
лежја: слободно схватање форме, недостатак
друштвено значајних тема, занимање за не-
обично и сл.
декадика (грч. dekas, dekždos десетина) мат. де-
цимални систем; в. под децималан.
декадни снстем маш. десетни систем, бројни си-
стем који има за основу број 10; в. под деци-
малан.
декаедар (грч. deka, hedra седало, основа) геом.
полиедар са десет површина.
декалвација (нлат. decalvatio) ћелављење; јед-
на од срамних казни у средњем веку, која се
састојала у томе што je осуђеник био ohe-
лављен.
декалирати (итал. de-calare) трг. изгубити у тежи-
ни услед сушења, цурења итд.
декалитар (грч. deka, Utra) мера од Шлитара.
декалкиратн (фр. decalquer) преносити отиске,
нпр. са бакра или камена на дрво итд.; прене-
ти цртеж на провидну хартију.
декалкоманија (лат. de-calcare угазити. туцати,
грч. mania помама, страст) вештина да се сли-
ке у бојама, штампане на нарочитој хартији
која je превучена једним лако растворљивим
слојем, овлажавањем задње стране преносе на
дрво, стакло, метал, порцелан, кожу, лим и
др.; в. метахроматипија.
декало (итал. decalo) шрг. губитак у тежини неке
робе услед сушења, цурења итд.
декалог (грч. dekžlogos) десет божјих заповести.
декалцификација (лат. de- не, calx креч, facere
чинити) мед. губитак минералних калцијумо-
вих соли из костију.
Декамерон (итал. Decamerone, грч. dćka, hemć-
ra дан) десет дана, историја о десет дана (на-
слов познате збирке новела итал. песника Бо-
кача).
декаметар (грч. dćka, теЧгоп) мера за дужину од
10метара.
декан (лат. decanus) 1. у римском логору: старе-
шина шатора у којем je било 10 војника; 2.
данас: старешина једног факултета на уни-
верзитету; председник факултетског савета;
3. више свештено лице, одмах после бискупа,
у римокатоличкој и протестантској цркви; 4.
у Италији: најстарији слуга у кући неког
кнеза, кардинала итд.
деканат (нлат. decanatus) деканство, звање и по-
ложај декана; место службовања декана.
декандрија (грч. deka, aner човек, муж) вош. хер-
мафродитне биљке са десет слободних праш-
никових кончића, у Линеовом систему десета
класа.
декански језнци (инд. Dekham) в. дравидски је-
зици.
декантација (фр. decantation) хем. лагано откла-
њање и одвајање бистре течности од талога.
декантирати (лат. decantare, фр. decanter) ш.
оточити, оцедити, неку течност одвојити од
талога који се налази на дну; разбистрити.
декапирати (фр. decaper) површину метала - за-
гревањем, кувањем у соди, лужењем и риба-
декапитација 195
њем - очистити и тако je приредити за галва-
нопластику.
декапитација (фр. decapitation) одсецање главе;
обезглављење.
декапод (грч. deka, pus стопа) мера за дужину од
десет стопа; десетоножац.
декапсулација (лат. de-, capsula) мед. оперативно
скидање капсуле (површинске превлаке) с бу-
брега (код уремије) или с других органа.
декар (грч. deka, лат. area површина) мера за
земљиште од десет ара.
декарбирисати (фр. decarburer) в. декарбонизо-
вати.
декарбонизовати (лат. carbo) ослободити (или:
ослобођавати) од угљена или угљене киселине;
декарбирисати.
декартелизација (лат. de, фр. cartel) назив за
мере државних органа (или окупационих вла-
сти) којима се распуштају постојеће моно-
полистичке организације или се забрањује
њихово поновно стварање.
декартирати (лат. de-charta, фр. carte) шшш,.
утврђивати садржину пошиљки на основу ка-
рата.
декастер (фр. decastere) десет кубних метара,
десет стера.
декастилон (грч. deka, stylos) арх. грађевина са
десет стубова или сводова.
декастих (грч. deka, stfchos) лиш. строфа од десет
стихова.
декатирати (фр. decatir) обрадити сукно помоћу
водене nape да би му се дао благ и постојан
сјај и спречило доцније скупљање.
декер (нем. Decker) особа која бојадише у цр-
таном филму, колорист.
декинтиран (алб. kvintar пара, грош) ишшр. без
новца, без пребијене nape.
декламандо (итал. declamando) муз. веома изра-
зито, са пуно изражаја.
декламатор (лат. declamator) уметник у говоре-
њу (стихова), мајстор у излагању: високопар-
ни беседник; књига са песмама за декламо-
вање.
декламаториј(ум) (нлат. declamatorium) вежба-
ње у декламовању; књига која садржи песме
за декламовање.
декламаторика (лат. declamare) упутство (или:
наука) о лепом излагању, читању, или о веш-
тини лепог бесеђења.
декламација (лат. declamatio) вештина усменог
излагања, говорење са пуно изразитости,
уметничко говорење неке песме; вежбање у
говору у школи; претеривање у изразитости
говорења и у беседничком тону.
декларативан (нлат. declarativus) који има ка-
рактер објављивања (или: објашњавања),
објавни, изјавни, исказни; декларагпивна или
исказна реченица зависна реченица којом се
казује шта се изриче глаголом главне речени-
це, нпр.: Мислим да ћеш послати.
декларација (лат. declaratio) објава, изјава, из-
јашњење; излагање, нпр. неког закона преко
особа или тела за то овлашћених; објављи-
вање, нпр. веридбе; шрг. пријава (или:
декоктор бонорум
пријављивање) царинским властима робе ра-
ди царињења (царинска декларација); изјава
о садржини поштанских пакета (пошШанска
декларација); лично пријављивање пореским
властима висине и извора имања и прихода
итд.
декларејшн ов рајтс (енг. declaration of rights)
излагање права, објава енглеског парламента
1689. о основним начелима енглеског устава.
декларисати (лат. declarare) објавити, објављи-
вати; изјавити, изјављивати, изразити се,
обзнанити своју одлуку; шрг. пријавити ца-
ринским властима робу ради царињења.
декласирати (лат. de-classis, фр. de lasser) бриса-
ти (или: избрисати, искључити) из једног
друштвеногсталежа, реда, разреда, класе; уда-
љити, одстранити; понизити.
деклинабилан (нлат. declinabilis) грам. променљив
(no падежима); скретљив, способан за скрета-
ње, одстунање.
деклинабилитет (лат. declinabilitas) грам. промеи-
љивост; скретљивост, способност скретања,
одступања.
деклинатор (лат. declinare скретати) фш. в. де-
клинаторијум.
деклинаторан (лат. declinare) који одступа,
скреће, одбија; који оспорава.
деклинаториј(ум) (лат. declinare) физ. справа за
мерење магнетне деклинације.
деклинација (лат. declinatio) граж. именска (или:
падежна) промена; фш. одступање (или: скре-
тање) магнетне игле од географског подневка
(или: меридијана) неког места; armp. управно
одстојање небеског тела од небеског полута-
ра, екватора; мед. ишчашење: такође: опада-
ње, попуштање неке болести.
деклинизам (енг. decline спуштање, опадање)
економска доктрина, популарна у САД у
XX веку, упозорава на опасности заостајања
привредног развоја.
деклинограф (лат. declinare, грч. grapho пишем)
асшр. инструменат за аутоматско бележење де-
клинације звезда кончаничним микрометром.
деклинометар (лат. declinare, грч. mćtron мера)
фи.<. инструменат за мерење магнетне деклина-
ције; асшр. инструменат за посматрање и беле-
жење деклинације.
дековати (нем. decken) покрити, прекрити, по-
клопити, застрти; шрг. покрити, измирити ду-
гове; поставити сто.
декодовање (фр. code шифра) повратак кодова-
ног сигнала на његов првобитни облик.
декокт (лат. decoquere) фарм. одварак, укувак,
укуван сок од трава (служи као напитак за ле-
чење).
декокт-инфузум фарм. лек који се прави када се
врелим укуваним соком прелије други какав
лек.
декоктор (лат. decoctor) онај који прекувава,
укувава; арав. лице које je пренело на другог
своје имање да би тим оштетило своје пове-
риоце; расипник.
декоктор бонорум (лат. decoctor bonorum) aPae.
расипник свог имања.
 декоктор долозус
декоктор долозус (лат. decoctor dolosus) прав. ра-
сипник свог сопственог и узајмљеног имања.
декокција (лат. decoctio) искувавање, укувава-
н>е, прокувавање.
деколажа (фр. dćcollage одлепљивање) авиј. завр-
шавање узлетања авиона, одвајање авиона од
земље, полет. узлетање, полетање, полазак
авиона.
деколација (лат. decollatio) одсецање (или:
одрубљивање) главе.
деколирати (лат. decollare) одсећи (или: одруби-
ти) главу; хем. врат реторте откинути запаље-
' ним сумпорним концем или усијаном жицом.
деколонизација (лат. de, colonisatio) ослоба-
ђање земаља од колонијалне зависности.
деколорација (лат. decoloratio) обезбојење, гу-
бљење боје, попуштање у боји, блеђење;
обезбојење, одузимање боје; фш. безбој-
ност.
деколориметар (лат. decolorare обезбојити, грч.
mćtron мера) апарат за одређивање способно-
сти губљења боје, обезбојења извесних
твари.
деколорисати (лат. decolorare) обезбојити се,
изгубити боју, избледети. ослабети у боји;
обезбојити, одузети боју; фш. изгубити драж.
деколте (фр. decollete) изрез на хаљинама. наро-
чито женским, тако да се виде груди, рамена,
врат; обнаженост.
декомбиновати (нлат. de-combinare) раставити.
одвојити; vs. комбиновати.
декомпензацвја (од лат. dis- одвојен од, cum са,
pensare мерити, тежити) мед. заказивање, зата-
јивање, престанак (нпр. рада срчаног миши-
ha и сл.).
декомпозитум (лат. decompositum) тело које je
" растављено у своје састојке, саставне делове;
Mg. лек који je састављен из више разних ле-
кова; грам. реч састављена од више речи.
декомпозиција (лат. decompositio) растављање
(или: рашчињање, растварање) неког тела на
његове састојке, саставне делове; рашчлања-
вање; распадање; труљење.
декомпресија (лат. de-, compressio притисак)
мед. стање организма које настаје при наглом
смањењу притиска (нпр. при изласку из кесо-
на); може да доведе до повреда разних органа.
деконт (фр. decompte) трг. отпис, одбитак од
дуга или рачуна; узајамни, контролни рачун;
остатак, кусур.
деконтаминанти (лат. de-, contaminare кварити,
упрљати) хемијске супстанце које разграђују
бојне отрове.
деконтаминација (лат. de, contaminatio кваре-
н>е, прљање) уништавање, неутралисање и
уклањање са људи. животиња и предмета мате-
рија и живих организама опасних no зцравље;
вој. хемијска деконтаминација уклањање бој-
них отрова. радиоактивна деконтаминација
одстрањивање и неутралисање радиоактивних
материја и биолошка деконтаминација укла-
н>ање и уништавање биолошких агенаса.
деконтирати (фр. decompter) шрг. одбити од дуга
или рачуна, отписати. •-• •
196 декретирати
деконцентрација (фр. de- раз, concentration ску-
пљање. усредсређење) 1. размештај, пребаци-
вање даље од центра (трупа, капитала, вла-
сти); 2. расејаност, губљење пажње, рас-
тресеност; пр. деконцентрисан.
декор (лат. decor, фр. decor) украс, урес, лепо-
та, украс у боји; кићење. нарочито у керами-
ци; ПОЗ. све декорације једне позорнице.
декоратер (фр. decorateur) онај који украшава
или боји собе, радње и др., нарочито који
украшава драперијама, уметнички израђеним
намештајем итд.; позоришни, бински радник.
декоративан (лат. decorativus) украсан. уресан,
који краси, који реси, који служи за украша-
вање; украсни, уресни, који има природу
украса (или: уреса); арх. који служи само за
украс (супротно конструктиванј; слик. који
тежи само за спољним дејством боја, без
удубљивања у форму и значај.
декоративизам (лат. decor) претерано коришће-
н>е чисто украсних мотива у неком уметнич-
ком делу.
декорација (нлат. decoratio) украшавање неког
предмета, кићење неке просторије (вешање
ћилима или гоблена no зидовима, намештање
стилски израђеног намештаја итд.); ТМ. на-
мештање позорнице помоћу кулиса, позадине
и др.; украс, урес; орден, одличје, почасни
знак.
декорнсање в. декорација.
декорисати (лат. decorare) украсити, украшава-
ти, уресити. урешавати, накитити, улепшати;
одликовати орденом; бити декорисан добити
орден, имати на себи орден.
декорт (лат. de-curtus, итал. de-corto) трг. одби-
так од рачуна за неку робу, нарочито због
слабе мере или рђаве каквоће; уобичајени
одбитак због тога што се одмах плаћа у го-
товом.
декортикализација (лат. de, cortex кора) мед.
уклањање делова мождане коре у огледима са
животињама ради испитивања можданих функ-
ција.
декредитирати (фр. decrediter) лишити повере-
ња, поткопати (или: убити) некоме кредит,
поверење, углед, част.
декремент (лат. decrementum) смањитак, опа-
дак, износ изгубљен поступним смањивањем,
опадањем; маш. мала величина за коју се про-
менљива смањи; супр. инкремент.
декрепитација (лат. decrepitatio) хем. прскање
кристала, услед загревања, који имају у себи
механички затворену воду, нпр. кухињска со;
прскање, прштање, пуцкарање.
декрет (лат, decernere, decretum) одлука, реше-
ње. наредба власти, свака виша наредба
уопште.
декретали (лат. decretales) ПЛ. папске одлуке или
наредбе и разне збирке таквих одлука; наро-
чито: одлуке које je издао Гргур1Х и које,
као канонски законик. представљају други
део црквеног права (Corpus juris canonici).
декретирати (лат. decretare) одлучити, решити,
закључити; наредити, одредити, издати на-
редбу.
декретисти 197
декретисти (лат. decrescere) tu. у средњем веку:
учитељи и писци канонског права, за разлику
од легисШа, учитеља и писаца римског права.
декреторан (лат. decretorius) одлучујући, реша-
вајући; декрешоран дан (dies decretorius) био
je, у Вестфалском миру, 1. јануар 1624. за
секулари.шције, које су тога дана већ ступиле
на снагу.
декрешендо (итал. decrescendo) муз. постепено
тише, све слабије; место које се тако свира.
дексиографија (грч. deksios десни, graphč) писа-
ње с леве стране на десну.
дексиокардија (грч. deksios, kardia срце) шд. не-
природна појава у грађи човечјег тела када
срце, место на левој, стоји на десној страни.
декстралан (лат. dextralis) десни, који je с деснс
стране.
декстран (лат. dexter) глукополисахарид који се
користи као лек када треба надокнадити губи-
так течности из организма, нарочито после
великих крвављења.
декстрин (лат. dexter десни) и*. тело које се
добије када се скроб греје на 160°; раствара
се у води и тим се раствором може лепити као
гумом; уп. дексШроза.
декстроза (лат. dexter десни) назив од својства
обртања поларизационе равни надесно; хем.
грожђани шећер; гликоза; в. декстрин.
декстрокардија (лат. dexter десни, грч. kardia
срце) аиат. урођени положај срца на десној
страни грудног коша; yu. дексиокардија.
декубитус (нлат. decubitus) мед. лежање, начин
(или: положај) лежања; разранављење лежа-
њем(или: одлежања), пројед од лежања;тало-
жење сокова на неком месту.
декувер (фр. decouvert) откривен, незаштићен,
без покрића: a декувер (фр. a decouvert) берл.
продавати робу коју немаш; кредит a деку-
вер кредит без покрића који банкар даје из-
даваоцу менице; im. дефицит, мањак, немање;
uepj. немање једне хартије од вредности која
je баш потребна ради покрића.
декујус (лат. de cujus од кога) ирав. лице после
чије смрти остаје наслеђе.
декунг (хол. decken покрити) у боксу: одбрана
заклањањем главе обема рукама, при чему су
лактови приљубљени; дековање.
декуражирати (фр. decourager) обесхрабрити,
обесхрабривати, уплашити, поплашити, убити
некоме храброст или вољу за нешто.
декурзус (лат. decurrere, decursus) ток, нпр. неке
болести; опадање болести.
декурија (лат. decuria) класа, одељак, одељење
од десет чланова, десетина (у војсци старих
Римљана).
декурион (лат. decurio) старешина над десет
људи, десетар водник (у војсци старих Ри-
мљана).
декурт (фр. de-court) шрг. в. декорт.
декуртирати (фр. decourter) шрг. одбити, смањи-
ти, скратити; смањити рачун за известан про-
ценат због слабе мере или рђаве каквоће
робе.
декусориј(ум) (лат. decutere, нлат. decussorium)
делетериј(ум)
мед. апарат за притискивање мождане опне при
бушењу лубање.
делабијализација (лат. de-, labiura усна) лингв.
губљење усненог дела изговора појединих
гласова.
делакримација (лат. de, lacrima суза) мед. сужење,
сузе у очима.
делактација (лат. dc, lac млеко) одбијање дете-
та (од материњег млека).
делат (лат. delatus) ирав. оптуженик.
делатор (лат. delator) достављач, потказивач,
потајни тужилац.
делаторан (лат. deferre, delatum) потказивачки,
достављачки, издајнички; клеветнички.
делатура (нлат. delatura) потказивање, до-
стављање, клеветање, оцрњивање.
делација (лат. delatio) достављање, потказива-
ibc; upire, позивањс некога да прими наслед-
ство.
делацио јураменти (лат. delatio iuramenti) шраа.
наметање заклетве.
делацио хсредитатис (лат. delatio hereditatis)
прап. прелажење у наследство имаља услед не-
чије смрти или no последњој вољи; судско
преношење наследства на најближег срод-
ника.
деле (лат. delere уништити, dele) бриши, из-
бацуј!
делеатур (лат. deleatur) нека се брише. да се
избаци (слово или речи, нарочито у корек-
тури).
делегант (лат. delegans) издавалац наредбе (или:
налога): шрг. дужник који свомс зајмодавцу
уступа потраживање преко дуга код неке тре-
he особе.
делегат (лат. delegatus) изасланик, посланик,
представник; члан делегације.
делегатар (нлат. delegatarius) шрг. поверилац ко-
ји je упућен на неко треће лице ради траже-
ња неког дуга.
делегатски систем облик посредних избора пу-
тем којих се представничка, извршна и управ-
на тела друштвених и политичких организаци-
ја или територијално-политичких заједница
образују од делегата које бирају изабрана
тела уже организације.
делегација (лат. delegatio) посланство. изаслан-
ство; арав. устумање потраживања неког дуга
или налог за плаћање једног дужника на неко
друго лице са пристанком овога последњег;
право вишег суда да у грађанском судском по-
ступку уместо једног редовног надлежног суда
одреди други суд на своме подручју исте
стварне надлежности.
делегирати (лат. delegare) одредити, послати,
изаслати; овластити, оиуномоћити; пренети
на кога (право, дуг итд.).
делекција (лат. deligere одабрати, изабрати, de-
lectum) бирање, избор.
деленимеити (лат. delcnimentum, delenire убла-
жити) пл.мед. средства за ублажавање (или: уми-
њавање, умиривање); ласкаве речи. мажења.
делетериј(ум) (грч. deleomai уништавам, delete-
rion отров) мед. материја која трује и уништа-
ва живот, отровна материја.
делеција 198
делеција (лат. deleo избрисати, разорити) биол.
сваки губитак генетичког материјала; дефи-
цијенција.
дели (тур. deli) луд, махнит; храбар, смео. срчан;
им. делија.
делибал (тур.) отровни или опојни мед који
пчеле купе са биљке Daphne pontica на Црном
мору.
делибација (лат. delibatio) смањивање. прикра-
ћивање; прае. делибацио хередитатис (лат.
delibatio hereditatis) смањивање наследства.
делибаша (тур. delibasi) старешина делија.
делиберативан (лат. deliberativus) који савету-
је, решавајући, већајући.
делиберато (итал. deliberato) муз. одлучно.
делиберација (лат. deliberatio) саветовање, пре-
мишљање. размишљање, договарање, ве-
ћање.
деливранс (фр. delivrance) ослобођење; шрг.
испорука. предаја. издавање.
делвврезов (фр. delivraison) шрг. испоручивање,
предаја, издавање робе.
деливрнрати (фр. delivrer) ослободити, избави-
ти: шрг. испоручити, послати, предати, издати
робу.
делигатура (лат. deligatura) мед. завој; завијање.
превијање ране.
делигација (лат. deligatio) мед. завијање ране,
превијање.
делија (тур. deli, јунак) 1. турски коњаник; 2.
јунак.
деликанлија (тур. delikanh) млад момак, мла-
дић плахе крви.
деликатаменте (итал. delicatamente) тз. в. дели-
каШо.
деликатан (лат. delicatus) нежан. љубак, мио;
фин, леп, укусан; веома обазрив, пажљив,
осетљив; који треба пажљиво радити; тугаљив.
шкакљив, тежак, непријатан (нпр. положај.
ствар).
деликатеса (фр. dćlicatesse) као етичка особина:
нежност, осетљивост. обазривост, пажљивост;
у уметности: префињен укус, смисао за лепо.
- китњастост: као предмет за уживање: посла-
* стица, прислачак, јело приређено нарочито
лепо и укусно; деликатес.
деликато (итал. delicato) да са нежношћу, нежно;
деликатаменШе.
делнквент (лат. delinquere) в. делинквент.
деликвесцентан (лат. deliquescens) топљив, рас-
топљив.
деликвесценција (нлат. deliquescentia) топљење,
утечњавање: својство постајања течним на
ваздуху.
деликвиј(ум) (лат. deliquescere) топљење (или:
растварање) на ваздуху; пер деликвијум (лат.
per deliquium) или скраћено: p.d. мед. раства-
рањем на ваздуху, да се на ваздуху раствори;
деликвијум аними (лат. deliquium animi) не-
свестица.
деликт (лат. delinquere. delictum) прав. иступ про-
тив закона, преступ, злочин.
делимитација (лат. de, limes, limitis граница)
граничење, омеђавање, ограничавање, обеле-
жавање или постављање границе.
делувиј(ум)
делинеавнт (лат. delineavit) он je то цртао (на
цртежима и бакрорезима).
деливеација (лат. delineatio) цртање, нацрт,
скица.
делинквент (лат. delinquere, delinquens) оптуже-
ни, преступник, зликовац; делинквенткиња
преступница.
делирант (лат. delirans) онај који бунца, трабу-
ња, лудак, онај који болује од делиријума.
делирација (лат. deliratio) мед. в. делиријум.
делириј(ум) (лат. delirium) мед. лудило, бунило,
бунцање услед болесних духовних представа,
које долази као последица извесне пренадра-
жености мозга и мождане опне; делирација.
делиријум персекуционис (лат. delirium persecu-
tionis) ПСШ. манија прогањања; >а. параноја.
делиријум тремеис (лат. delirium tremens) мед.
пијаничко лудило, долази од прекомерне упо-
требе алкохолних пића, појављује се са не-
миром и дрхтањем удова, завршава се обично
смрћу.
делитесценција (лат. delitescere) мед. изненадно
губљење (или: нагло ишчезавање) болесних
материја.
делициозан (нлат. deliciosus) диван, сладак, уку-
сан; мио. умилан, бајан.
делкредере (итал. delcredere) трг. јемство по-
средника (или: агента) да he роба коју je он
продао на кредит бити плаћена у одређеном
року.
делкредере-провизион шрг. награда коју посред-
ник прима за своје јемство; в. делкредере.
деложација (фр. delogement) излазак, одлазак,
покрет, нпр. логора или трупа; истеривање са
неког положаја или из стана; потискивање не-
пријатеља, са положаја: деложман.
делта (грч. dćlta) 1. четврто слово грчке азбуке
б, Д = д; 2. троугласто острво у Доњем Египту
које праве рукавци реке Нила (отуда свако
такво острво које праве рукавци неке реке,
ушће реке облика делте); 3. музички инстру-
менат старих Грка и Римљана у облику слова
делта.
делта-гвожђе шехнол. стање у којем се налази гво-
жђе при температури од 1.401 до 1.528 °С; не-
магнетно, раствара угљеник.
делта-зраци фш, радиоактивни зраци, који се
увек појављују заједно са алфа-зрацима, ако
бета-зраци имају веома малу брзину.
делта-метал злату слична легура (56% бакар,
41 % цинк. 1 % гвожђе, 1 % олово, 1 % манган и
нешто фосфора) за окивање бродова, бродске
завртње, машинске делове и оруђа.
делтоид (грч. delta, eldos облик) геом. четворо-
угаоник симетричан у односу према једној
дијагонали, и са дијагоналама које се управ-
но секу.
делтоидан (грч. deltoeldčs) у облику делте, тро-
угаон.
делтоидеус (грч. delta, eidos облик) мед. делти
сличан мишић горњег дела руке.
делувиј(ум) (de-, luere прати) геол. производи од
распадања стена који се спирањем преносе са
виших брдских положаја и таложе на падинама
и у подножју.
делузија
делузија (лат.) жих. болесно стање код кога се
јавља снажно уверење у гтрисутност нечега че-
га, насупрот расположивим доказима и здравој
памети, нема.
Делфи (грч. Delphoi) чувено пророчиште Апо-
лоново у Фокиди, у подножју Парнаса.
делфијско пророчиште в. Делфи.
делфин (лат. delphinus) морска животиња, слич-
на киту, којој се приписује оданост људима и
љубав према музици, морска свиња, плиска-
вица.
делфис (грч. delphys) мед. материца.
демагог (гр. demos народ, agein водити, demago-
gos) вођа народа; у старој Грчкој тако су зва-
ли људе који су личним угледом, речитошћу
итд. вршили велики утицај на народне скуп-
штине; данас се употребљава у прекорном
смислу, као заводник народа, тј. као онај ко-
ји ласкајући народу долази до власти.
демагогизам (грч. demos, agein) мишљење и на-
чин рада једног демагога.
демагогија (грч. demos, agein) вођење народа;
заправо: завођеше народа; систем и методи
којима се служе демагози да би дошли до свог
циља, тј. власти.
демагошки (грч. demos, agein) који ровари, под-
бада, бушкара; >а. демагог.
демај (енг. demy) врста хартије малога фор-
мата.
деманти (фр. dementi) оповргавање, одрицање,
порицање, исправљање неке неистине или не-
тачности.
демантовати (фр. dementir) оповргнути, поре-
ћи, порицати, одрећи, одрицати, исправити
неистину или нетачност.
демаркација (фр. demarquer) ограничавање,
омеђавање, обележавање граничне линије;
мор. одређивање места на којем се налази брод
на отвореној пучини.
демаркациона лииија гранична линија, нарочи-
то ради утврђивања раније спорних граница;
мед. код гангрене: линија на којој се ова зау-
ставља.
демаркационе трупе пограничне трупе, грани-
чари.
демаркациони кордон гранични ланац.
демаркирати (нем. Marke, фр. demarquer) огра-
ничити, обележити границу, повући граничну
линију.
демарш (фр. demarche) корак, поступак; учини-
ши демарш предузети потребне мере, преду-
зети кораке, поступати no некој ствари.
демаскирати (фр. demasquer) скинути (или: зде-
рати) образину (или: маску); раскрити, откри-
ти, приказати у правој боји, онако како јест,
разголитити, разголићавати, раскринкати;
вој. трупе у покрету открити непријатељу и
тиме их изложити његовој артиљеријској или
пушчаној ватри.
дематеријализација (лат. de-, materia) пониш-
тавање материјалних честица и појава одго-
варајуће енергије.
дембел (перс. tenbel, тур. tembel) ленштина, не-
радник.
199 демимонд
дембелана, дембелија (перс, тур. tembelhane)
земља дембела.
деме (грч. demati, тур. demet) нарамак, сноп.
демеблирати (фр. demeubler) уклонити (или:
уклањати, износити, изнети) намештај.
демегорија (грч. demegon'a, demos народ, agore-
уо говорим) јавни говор, говор пред народом,
у народној скупштини; фт. утицање на народ
говором.
демембрирати (лат. demembrare) раскомадати,
распарчати, изудити, растргати, раставити на
делове.
деменс (лат. demens) лудак, малоумник.
деменција (лат. dementia) мсд. лудило; деменција
паралитика (нлат. dementia paralytica) npo-
гресивна парализа лудака; деменција прекокс
(лат. dementia praecox) младалачко лудило,
заједнички назив за душевне болести које по-
чињу за време или одмах после пубертета;
деменција сенилис (лат. dementia senilis) луди-
ло које долази са годинама, као последица
старости.
демерзија (лат. demergere, demersio) потапање,
загњуривање.
демеритирати (фр. demeriter) скривити, згреши-
ти, огрешити се о нешто.
демеритни дом у католичкој цркви: завод за по-
правку и кажњавање свештеника који учине
какву кривицу.
демефитизација (лат. de, mephitis кужно испаре-
ње) мед. чишћење од шкодљивих испаравања,
од загушљивог ваздуха.
демешкиња в. димискија.
демибастион (фр- demi-bastillon) noj. мало
утврђење, полуутврђење.
демижон (енг. demi-john, фр. dame-jeanne) опле-
тена стаклена боца за вино, сирће итд. разне
величине (до 601), која je у неким земљама
утврђена.
демиволт (фр. demivolte) јах. полуопток, јахање
у полукругу.
демије в. димије.
демијург (грч. demiurgos) фил. творац (или: не-
имар) света. Овако назива Платон бога. као
творца света. Гносшичари су називали деми-
јургом творца материјалног света. за разлику
од највишег бога. и изједначавали га са бо-
гом Јевреја.
демикотон (фр- demi-coton) јака полупамучна
тканина.
демилитаризација (лат. de-, militaris) вој. разору-
жање, разоружавање; распуштање, смањивање
на најпотребнију меру војске и уклањање
војних објеката у неком месту, некој обла-
сти или држави; увођење цивилне место војне
управе; супр. милитаризација.
демилитаризовати (лат. de-, militaris) »о/. разору-
жати, разоружавати; нарочито: распустити
(или: знатно смањити. не држати) војску и по-
рушити војне објекте у неком месту, некој
области или држави; увести (или: уводити) ци-
вилну управу место војне управе; суир. мили-
шаризоваши.
демимонд (фр. demimonde) полусвет, тј. само
демимонткиња 200
no спољашњем cjajy отмено друштво Јавних
женски, коцкара и других пустолова у Паризу
(no наслову једне драме A. Диме-Сина).
демимонткиња (фр. demimondaine) дама из по-
лусвета, јавна жена.
деминутив (лат. deminuere умањивати) грам. ума-
њавна реч тј. реч која својим завршетком
(деминутивним суфиксом) изражава појам
умањивања, нпр. прст-прстић. кућа-кућица.
дете-детенце; диминутив.
демииуција (лат. deminuere) смањивање, сма-
њење, умањивање, умањење, попуштање;
смањење, смањеност, умањење, умањеност;
шрг. одбијање од суме; деминуцио капиШис
(лат. diminutio capitis) прав. грађанска смрт.
демипаралела (фр. demi-parallele) тј. полуша-
нац, полуров.
демир (тур. demir) гвожђе, железо; демир-капија
гвоздена капија.
демирељеф (фр. demirelief) полуиспупчен рад,
полурељефни рад.
демисија (лат. demissio) скрушеност, утученост,
клонулост; оставка >а. димисија.
демисионар (фр. dćmissionnaire) прималац усту-
пљених добара, имања; службеник у оставци.
демисионнрати (лат. dimittere, фр. demissionner)
дати оставку, захвалити се на службу или зва-
ње; отпустити.
демискија, де.мискиња в. димискија.
демитур (фр. demitour) полукруг, полуобрт (на-
лево или надесно).
демо (од лат. demonstrans показивач, тумач) пр-
ви, пробни снимак музичке нумере на касету
или сингл-плочу.
демо- (грч. demos народ) предметак у сложеница-
ма са значењем: народ, народни.
демоазел (фр. demoiselle) госпођица; девојка.
демобилизација (фр. demobilisation) еој. разору-
жавање војске, враћање војске на мирнодоп-
ско стање.
демобилисати (фр. demobiliser) еој. разоружати,
свести војску на мирнодопско стање.
демогеронти (грч. demo-geron) ai. старешине no
старости и достојанству; сенатори у данаш-
њој Грчкој.
демографија (грч. demos, grdpho) грана стати-
стике која проучава кретање и развој станов-
ништва.
демоде (лат. de, фр. mode укус, обичај) оно што
не одговара укусу времена; најчешће се одно-
си на одевне предмете, козметичке препарате,
накит и сл. што подлеже утицају моде као фак-
тора продаје.
демодоксологија (грч. demos, doksa мишљење,
logos реч, говор) проучавање јавног мишље-
ња народа.
демодулатор (лат.) уређај у пријемнику у коме
се обавља демодулација; уп. детектор.
демодЈлација (лат. de, modulation) шехн. процес
•- којим се на пријемној страни од модулисане
учестаности издваја сигнал који представља
жељену информацију.
демократ(а) (грч. demos, kratćo моћан сам, вла-
ои.дам) присталица и заступник демократског
демонстрант
уређења државе и односа у заједници уопште;
човек слободољубивих, широких погледа.
демократизација (грч. demos, krateo) ширење,
увођење демократских институција и обича-
ја, давање слобода широким слојевима наро-
да; сматра се првим условом сваког напретка.
демократизовати (грч. demos, krateo) увести или
спроводити мере које ослобађају све људе и
дају им равноправност, без обзира на имовно
стање. положај, порекло итд.; учинити једну
ствар приступачном средствима и схватањима
широких народних слојева, нпр. науку.
демократија (грч. demos, krateo владам, kratos
владавина, власт, demokratfa) владавина наро-
да; државно уређење у коме највишу власт,
законодавну и извршну, врши цео народ (без
обзира на имање, положај и образовање), би-
ло у облику непосредне (апсолутне) демокра-
тије, када о државним пословима решава и од-
лучује скупштина целог народа (као у старој
Атини), било преко изабраних представника
(репрезентативна демократија); странка која
хоће да обезбеди народној вољи и народном
представништву одлучан утицај на решавање
државних послова.
демолирање (фр. demolir) рушење, разваљива-
ње, уништавање, упропашћавање, обарање;
демолиција.
демолврати (лат. demoliri, фр. dćmolir) рушити,
порушити, развалити; упропастити, уништи-
ти; пр. демолиран.
демолиција (лат. demolitio) в. демолирање.
демолициони снстем форш. систем утврђивања no
којем се објекти, кад их непријатељ заузме.
могу одмах разорити минама.
демологија (грч. demos, logia) наука о народу и
његовом духовном животу.
демон (грч. daimon) натприродно биће. дух. на-
рочито зао дух. сотона: зла коб.
демонетизација (фр. demonetises лат. de- и mo-
neta новац) фин. повлачење новца из оптицаја,
1
било да би се сасвим избацио из оптицаја,
било да би се претопио или прековао.
демонизам (грч. daimon) веровање у духове и
натприродна бића уопште.
демонолатрија (грч. daimon, latreia обожавање)
поштовање духова, обожавање ђавола и кла-
њање (или: служење) ђаволу.
демонологија (грч. daimon, logia) учење о духо-
вима, демонима.
демономагија (грч. daimon, mageia) гатање
(или: врачање) помоћу духова.
демономанија (грч. daimon, mania помама, лу-
дило) веровање да je у некога ушао ђаво и да
je због тога полудео; веровање у авети.
демономантија (грч. daimon, manteia прорица-
ње) врачање помоћу демона који се налази у
ономе који врача.
демовомеланхолија (грч. daimon. melancholia)
лудило човека који верује да су у њега ушли
зли духови.
демонстрант (лат. demonstrans) тумач, излагач,
показивач; онај који јавно даје израза сво-
јој намери, који испољава мишљење или
расположеше.
демонстративан
демонстративан (лат. demonstrativum) који ука-
зује на нешто, који нешто показује; грам. де-
монстративна заменица показна заменица,
нпр. овај, онај, тај, и др.
демонстративи (лат. demonstrativ-us) језички
елементи који прате гест показивања: нпр.
ово, оно, одређени члан и сл.; помажу да се
издвоји објект на који се показује или упу-
ћује тј. саставни су део чина референције.
демонстративно (лат. demonstrare) јавно, отво-
рено, очигледно, изразито, живо, слободно; ™.
демонсШрација.
демонстративум (лат. demonstrativum) грам. по-
казна заменица, нпр. овај, онај, тај и др.
демонстратор (лат. demonstrator) доказивач,
излагач, онај који тумачи, приказивач, об-
јашњивач.
демонстрација (лат. demonstratio) доказ, дока-
зивање, очигледно приказивање, нарочито
експериментисање у природним наукама; јав-
но испољавање, појединаца или гомиле, свог
расположења; „oj. акција, привидан тобожњи
напад да би се изазвао непријатељ да открије
своју снагу, или да му се одврати пажња од
неке друге операције.
демонстрирати (лат. demonstrare) показивати,
доказивати, излагати, тумачити; видно
испољавати расположење.
демонтажа (фр. demontage) растављање на са-
ставне делове, расплетање; онеспособљење за
рад; уп. демонтирати.
демонтирати (фр- demonter) једну машину ра-
ставити на њене саставне делове; вој. оборити
с коња, наредити да се сјаше; учинити неупо-
требљивим (или: неспособним) за одбрану
(нпр. неку тврђаву или батерију разорити зр-
нима); ућуткати топ, разорити му лафет или
га на други начин оштетити; покварити неку
справу, мост итд.
демопсихологија (грч. demos народ, psyche ду-
ша, logi'a наука) народословље, наука о народ-
ном предању; уп. фолклор.
деморализација (фр. demoralisation) кварење,
поквареност морала (или: нарави); разврат-
ност; губљење храбрости; малодушност; в. де-
моралисати.
деморалисати (фр. demoraliser) направити раз-
вратним, лишити морала, покварити. упропа-
стити некога, лишити некога осећања соп-
ствене вредности; аој. лишити војску храбро-
сти и вере у победу, утерати joj страх.
де мортуис иил низи бене (лат. de mortuis nil nisi
bene) посл. о мртвима не треба говорити ништа
него само оно што je добро.
демос (грч. demos) народ; у демократској Ати-
ни: општина, одсек једне филе.
демоскопија (грч. demos народ, skopeo гледам)
испитивање јавног мнења, анкетирање широ-
ких маса.
Демостен (грч. Demosthenes) најславнији ста-
рогрчки беседник у Атини (384-322. пре н. е.);
отуда: демосшенска речитост изванредна,
убедљива и силна речитост.
демотичан (грч. demotikos) који припада наро-
ду, народни, наклоњен народу.
201 дендроидан
демофил (грч. demos народ, phi'los пријатељ)
онај који воли народ, народољубац.
демофобија (грч. demos народ, phobos страх)
псих. болестан страх од веће скупине људи,
страх од гомиле.
демпинг (енг. dumping) шрг. в. дампинг.
демуленција (лат. demulentia) ПЛ. мед. средства
(или: лекови) за умиривање болова.
демфер (нем. Dampfer) пригушивач, направа за
ослабљивање и ублажавање јачине тонова на
музичким инструментима. музички чешаљ.
деназализација (лат. de-, нлат. nasalisatio) .шнге.
губљење носне артикулације; прелаз прасло-
венских носних самогласника с и о у самоглас-
нике без назалне артикулације.
денаријус (лат. denarius) стари римски сребрн
новац, који je најпре садржавао 10, доцније
16 аса или 4 сестерца; денар.
денаро (итал. denaro) бакарни новац различите
вредности у бившим провинцијама северне и
средње Италије; шрг. удео једног трговца у
неком броду или његовом товару; мера за сви-
лу и злато.
денаталитет (лат. de-, natalis који се тиче рађа-
ња) опадање броја рађања (у неком народу,
држави итд.) и, у вези с тим, смањивање броја
становништва.
денатурализација (фр. denaturalisation) отпуш-
тање из поданства, губљење грађанског или
завичајног права, лишавање поданства, зави-
чајности.
денационализовати (лат. natio народ, фр. dćnati-
onaliser) одузети народни карактер, лишити
некога битних особина народа коме тај при-
пада, одродити. однародити; вратити подржа-
вљену, национализовану имовину у приватно
или акционарско власништво.
денатурисати (фр. denaturer) своју природу из-
менити; природу неке ствари променити, изо-
пачити; робу иначе подложну разним дажбина-
ма и порезу (нпр. со, шпиритус и др.) додава-
њем других материја (raca, зеитина), учинити
неупотребљивом за људе, да би за пољопри-
вредне и индустријске циљеве била ослобо-
ђена намета.
денацификација (фр. de, лат. natio народ. facere
радити) настојање и рад победничких савез-
ничких сила, no свршетку другог светског ра-
та, да у Немачкој потре све трагове Хитлеро-
ве антидемократске и нехумане националсо-
цијалистичке владавине.
денга (арап.) мед. врло заразна болест; јавља се
повремено у топлим крајевима, само лети,
као нагао наступ грознице.
денди (енг. dandy) кицош. фићфирић, помодар.
денди-ваљак (енг. dandy) y фабрикацији харти-
је: ваљак за утискивање водених знакова.
дендизам (енг. dandy) кицоштво, каћиперство,
помодарство.
дендритичан (грч. dendron дрво) у облику дрве-
та, сличан дрвету, као дрво.
дендрографија (грч. dćndron, graphi'a) описива-
ње дрвета; пр. дендрографинки.
дендроидан (грч. dćndron, eidos облик, лик) в.
депдритичан.
 дендролит
деидролит (грч. dendron, lithos камен) Т. MUK.
окамењене биљке и окамењена дрвета.
дендрологија (грч. dćndron, logia) познавање
дрвећа. наука о дрвећу, подизању и практич-
ној употреби.
дендрометрија (грч. dendron, mćtron) вештина
мерења дрвећа: наука која одређује количи-
ну дрвне масе, прираста и старости појединих
дрвета и читавих шума.
денегација (лат. denegatio) одлучно порицан>е
(пред судом), одбијање, ускраћивање: дене-
гацио аудијенције (нлат. denegatio audientiae)
арав. ускраћивање саслушања; денегацио де-
бити конјугалис (нлат. denegatio debiti coniu-
galis) прае. неизвршавање брачне дужности.
денегирати (лат. denegare) одлучно порицати,
одбијати, ускраћивати.
денервација (лат. de-, nervus живац) мед. стање
када je неки живац пресечен приликом опера-
ције или повређивања, или блокиран прили-
ком примене неких лекова.
дензиметар (лат. densus густ, збијен, грч. me-
tron) фш. направа за мерење специфичне тежи-
• не и густоће течности, врста ареометра.
дензитометрија (лат. densus густ. збијен, грч.
metria мерење) мерење јачине зацрњења или
затамњења на филму, фото-плочи или фото-
-папиру после развијања.
деникотинизовати (лат. de-, фр. Nicot) одузети
дувану никотин и тиме га учинити мање
шкодљивим no здравље.
де нихило нихил (лат. de nihilo nihil) в. екс нихи-
ло нихил.
деноминатив (лат. denominativus) грам., глагол
или било која друга реч изведена из именице.
деномииатор (лат. denominare) маш. именитељ,
именилац (у разломку): деноминатор раци-
•• онис (нлат. denominator rationis) број који
" казује однос, количник, квоцијент.
деноминација (лат. denominatio) именовање,
наименовање; пријава, објављивање.
де нон прејудикандо (лат. de non praejudicando)
прае. не наносећи штету, без штете no права
неког другог.
денотативно значење значење речи или знака
којим се непосредно упућује на предмет. од-
носно појам; првенствено значење које реч
• или израз има за већину корисника даног је-
зика, насупрот могућим значењима које може
да стекне за појединце на основу њихових
личних искустава: уп. конотација.
денотација (лат. denotatio) означавање, обеле-
жавање, давање података; мши. реч или израз
;
којим се именује или означава нешто сасвим
одређено. недвосмислено: јазавичар je дено-
тација пасмине; .тг. класа појединачности за
које се термин може употребити; оно што je
представљено знаком.
денотирати (лат. denotare) означавати, назначи-
ти, обележити. означити; значити; бити име,
ознака, знак, симбол нечега; представити сим-
болом или знаком; дати податке.
дентали (лат. dentales) грам. зубни гласови, тј.
они код којих врх језика, при изговарању,
додирује зубе у горњој вилици (т, д, с, з, ц).
202 депејзман
дентални (лат. dentalis) зубни.
дентарпаг (лат. dens зуб, грч. arpžzo зграбим,
шчепам) мед. инструменат за вађење зуба.
дентикули (лат. denticuli зубићи) ПЛ. арх. украси
на сводовима и стубовима у облику зуба.
дентин (лат. dens, dentis зуб) зоол. зубна кост,
главна маса из које се састоји зуб.
дентискалпиј(ум) (лат. dens, зуб, scalpere греп-
сти) справа за чишћење зуба.
дентист(а) (лат. dens) зубни техничар, зубни ле-
кар, зубар.
дентифрицнј(ум) (лат. dentifritium) средство
(или: прашак) за чишћење зуба.
дентиција (лат. dentitio) мед. добијање (или: ни-
цање) зуба код мале деце.
дентура (нлат. dentura) зуби, зубало, стање у
коме се зуби налазе код некога.
денудацнја (лат. denudatio) откривање, ого-
лићење; одвајање костију о.д меса; jeo.i. за-
јецничка делатност ерозије и распадања,
због које, услед одношења земље, долази до
снижавања тла.
денуднрати (лат. denudare) открити, оголити;
огулити. згулити,
денунцијант (лат. denuntians) достављач, потка-
зивач. проказивач, тужитељ.
деиунцијат (лат. denuntiatus) достављеник, пот-
казаник, оптужени.
денунцијатор (лат. denuntiator) в. денунцијант.
денунцијација (лат. denuntiatio) достављање
власти неког кажњивог дела, потказивање,
проказивање. оптужба.
деодоранс (лат. de, odoratio мирисање) средство
за отклањање или неутралисање непријатног
мириса; дезодоранс.
деонтологнја (грч. dćon дужност, logia наука) 1.
фи.1. наука о дужностима (израз потекао од ен-
глеског филозофа Џ. Бентама, 1748-1832); 2.
учеше о лекарској етици, тј. о етичком пона-
шању лекара у свима односима и облицима
лекарске делатности.
деонтолошки (гр. dćon, dćontos дужност, logia)
теол. деонтолошки доказ за постојање бога,
назван још и моралним доказом, сматра да je
потреба нашег ума да претпостави постојање
бога као основ моралног света.
депалатализација (лат. de-, palatum) лингв. губ-
љење палаталне артикулације, што доводи до
претварања неких умекшаних сугласника у
тврде.
депанданс (фр. dependence зависност) споредна
зграда која припада главној: подружница.
департиција (нлат. departitio) подела. раздела.
департман (фр. departement) подела извесних
послова међу разна лица једног колегијума;
одељење, делокруг; срез, округ; соба, одеље-
ње (стана).
депауперација (лат. de. pauper сиромах) осиро-
машавање. осиромашење.
депедикулација (лат. de, pediculus ваш) хиг. раз-
вашљиваше. уништавање (или: утамањивање)
вашију и гњида.
депејзман (фр. dćpavsement измештање) умет-
нички поступак у којем се на изглед логичне
ствари дешавају на нелогичним местима.
депенденције
депенденције (лат. dependere) пл. пра«. принад-
лежности које иду уз функцију и зависе од
значаја те функције.
депенирати (лат. penna перо, итал. dipennare)
шрг. рачуне у трговачкој бележници прецртати
и тиме их поништити; повући налог.
деперсонализација (лат. de, persone особа, по-
јединац, личност) 1. жш. болесно осећање
извесних особа које више не доживљавају це-
ловитост своје личности; може бити само те-
лесно, само духовно, или оба; 2. губљење лич-
них особина, обезличавање.
депеша (фр. depeche) вест најхитнијим путем
достављена, нпр. брзојав, бежични брзојав;
званично писмо, нпр. министарства спољних
послова својим представницима у иностран-
ству, које се обично шаље најхитнијим пу-
тем, no нарочитим куририма.
депилаториј(ум) (нлат. depilatorium) мед. сред-
ство за скидање косе и длака.
депилација (нлат. depilatio) опадање косе; ски-
дање длака.
де плано (лат. de piano) праа. просто, једностав-
но, укратко, без околишења.
деплантација (нлат. deplantatio) пресађивање,
расађивање (биља, дрвећа).
депласиран (фр. deplace) неуместан, који није
на свом месту, погрешно или рђаво постав-
љен; који се догађа или ради када му није
време.
депласирати (фр. deplacer) преместити, уклони-
ти са свог места, променити место, сменити
некога са његовог положаја; фирм. што потпу-
није издвајати једну биљну супстанцију по-
моћу чешћег доливања средства за раствара-
ње (етра), при чему незасићени или мање за-
сићени раствор потискује потпуно засићен
раствор.
депласман (фр- deplacement) премештање, сме-
њивање, потискивање; наопако (или: погреш-
но, рђаво) постављање, рђав положај; мор. за-
премина дела брода под водом, запремина
истиснућа.
деплеција (лат. deplere испразнити, depletio)
пражњење, испражњавање.
деплоајирање (фр. deploiement) вој. развијање,
постројавање за борбу.
деплорација (лат. deploratio) оплакивање, сажа-
љевање, жаљење.
депо (фр. depot) стовариште, магацин за робу,
склониште; вој. војска која служи за допуну
осталих јединица; војни материјал који слу-
жи за допуну; место где се чувају топови и
остали ратни материјал; ан депо (фр. en de-
pot) на чување.
депозит (лат. depositum) поверено добро, оно
што je дато на чување, улог; дати, примити
ад депозитум (лат. ad depositum) дати или
примити на чување; ин депозиШо (лат. in de-
posito) на чувању, у похрани; талог, нанос.
депозитар (лат. depositarius, фр. depositeur) чу-
вар, онај коме je нешто дато или поверено на
чување.
депозитна баика завод који прима новац уз ма-
203 депорт
њи интерес, да би га давао другима уз већи, и
на тој разлици заснивао своју зараду.
депозитна меница она која се издаје на новац
узет и уложен у радњу.
депозитни новац новац који се полаже суду ради
чувања; новац узет уз интерес ради прошири-
вања посла.
депозитор (лат. depositor) в. депонент.
депозиториј(ум) (нлат. depositorium) одељење
за чување, место у суду где се ствари и новац
чувају, архив.
депозитум в. депозит.
депозиција (лат. depositio) остављање ствари на
чување, улагање, залог; нарочито: остављање
ствари и хартија од вредности у банку на чува-
н>е; исказ пред судом; депоновање.
деполаризатор (лат. de polus, грч. polos стожер)
физ. хемијска твар (супстанца) која спречава
слабљење галванских елемената услед пола-
ризације.
деполаризација (лат. de, polus, грч. polos сто-
жер) физ. уништавање поларшације галван-
ском елементу.
делолирати (фр. depolir) одузети сјајност, глат-
коћу.
деполитизација (нлат. depolitisatio) одузимање
политичких права неком сталежу или групи
људи, нпр. службеницима, чиновништву. вој-
сци итд.; одвајање од политичког живота чита-
вих слојева тако што изгледа да je све уређе-
но no жељи чланова тих слојева.
деполитизовати (лат. de, нлат. politisare бавити
се јавним пословима) одстранити од полити-
ке, неки сталеж или групу људи лишити поли-
тичких права, нир. службенике, чиновништво,
војску итд.; одузети нечему политички зна-
чај, политичку страну ствари.
депоненс (лат. deponens) грим. глагол који има
пасиван облик a активно значење, дакле, који
тобоже напушта своје првобитно значење, де-
понентни глагол.
депонент (лат. deponens) полагач, улагач, онај
који даје нешто на чување у оставу; сведок
пред судом.
депонија (лат. deponere одложити, сместити)
сметлиште.
депоновање (лат. deponere) в. депозиција.
депоновати (лат. deponere) одложити; положити,
уложити; дати на чување, у оставу; прие. пред
судом исказати; банк. оставити у банци потпис
ради сравњивања; депоновати.
депо-посао банк. кад банка прима на чување, у
сефовима, разне ствари од вредности (драго-
цености, хартије од вредности и др.), за што
наплаћује од депонента нарочито награду.
депопуларисати (лат. de, popularis народни) оту-
ђити некога од народа, лишити некога народ-
не наклоности.
депопулација (лат. depopulatio) расељавање;
опадање становништва.
депорт (итал. фр. deport) y трговини берзанским
хартијама: разлика између садашњега и доц-
нијега нижег курса хартија (разлика између
садашњега и доцнијег вишег курса зове се
репоршј.
депортација
депортација (лат. deportatio) прогонство, про-
теривање, изгнање. присилно упућивање у
логоре.
депортован (лат. deportatus) прогнан, протеран,
изгнан, послан у заточење или no казни у ко-
лонију.
депоседирати (лат. de-possidere. фр. deposseder)
прае. лишити некога поседовања неке ствари
или земље, прогнати, отерати: депоседирани
нпр. владалац који je збачен с престола.
деправација (лат. depravatio) морално кварење.
поквареност, исквареност, развратност. изо-
паченост, погоршање.
депревербација (фр. depreverbation) лингв. в. де-
префиксација.
депрекацнја (лат. deprecatio) молба за кога или
за што; свечано проклињање ca призивањем
божјег суда, проклињање; заузимање за неко-
ra, посредовање.
депресивна област мешеор. област најнижег ваз-
душног притиска.
депресија (лат. deprimere, depressio) исих. утуче-
ност, потиштеност, клонулост психичке енер-
гије. поглавито осетљивости, нарочито у за-
једници ca извесним афектима (брига итд.) и
меланхолијом; мед. операција ока при којој
се живац потискује наниже; улегнуће, спушта-
ње; геол. област која лежи ниже од морске повр-
шине; мешеор. падање живе у барометру услед
слабог притиска ваздуха: низак притисак ваз-
духа; физ. капиларно притискивање живе у ка-
пиларним цевима; асшр. угловно одстојање
звезде испод хоризонта; екон. пад привредних
активности, појава привредне и финансијске
кризе; привредно заостајање; пад тражње po-
če, падање, опадање цена.
депресијација новца в. депрецијација новца.
депресориј(ум) (нлат. depressorium) мед. инстру-
менат за свлачење, потискивање мождане
опне.
депресорни нерви биол. нерви који шире крвне
судове и тиме смањују притисак крви.
депрефиксација (фр. de, prcfixe предметак)
лшге. одузимање предметка (префикса) од гла-
гола ca предметком да би се добио, no значе-
њу и облику, нов прост глагол. Нпр. од глаго-
ла запатити (живину) добива се, одузимањем
предметка за-, нов глагол патити.
депрецијативан (лат. de-, pretium цена, вред-
ност) који изазива презир, омаловажавајући.
депрецијација новца екон. свако смањење купов-
не моћи једне валуте;" супр.: апрецијација
новца.
депрнвација (лат, privare лишити) одузимање,
отимање.
деприментан (лат.) који изазива депресију, уту-
ченост, потиштеност.
депримирати (лат. deprimere) притискивати,
утући. погружити, онерасположити; слабити,
угњетавати, тлачити; одузимати снагу, изну-
равати; мед. код катаракгпа: нерв повући на-
ниже, притиснути, ослабити; депримиран пулс
притиснут, тј. слаб пулс, који значи ос-
204 дерегулација
лабелост; деиримирана каииларносш фш. ниже
стање живе у узаним цевима него у ширим су-
довима који опкољавају цеви.
де профунднс (лат. de profundis) „из дубина" (по-
четак 130. псалма, у католичкој цркви покај-
на и жалосна песма).
депуранција (лат. depurantia) ПЛ. мед. средства за
чишћење. нарочито лекови који чисте крв.
депуративан (фр. depuratif) који чисти, нарочи-
то који помаже чишћење крви.
депураторан (нлат. depuratorius) в. депура-
гпиван.
депурација (нлат. depuratio) чишћење крви.
депургативан (лат. depurgativus) који чисти
(или: прочишћава) црева.
депургаторан (нлат. depurgatorius) в. депурга-
тиван.
депургација (лат. depurgatio) чишћење, прочи-
шћавање; требљење.
депутат (лат. deputamm) утврђени приход који
неко, поред плате, прима годишње у ствари-
ма, у натури, нпр. дрва, жито, стан и др., као
један део својих принадлежности.
депутација (лат. deputatio) изасланство, послан-
ство, лица која, у име неке веће организаци-
је, имају овлашћење да обаве известан по-
сао; посланици; одбор одређен да припреми
све што je потребно за решавање неког круп-
нијег питања.
дераденитис (грч. dere врат, aden жлезда) мед. за-
паљење вратних жлезда.
деранжирати (фр. deranger) узнемиравати, узне-
мирити, реметити, задржавати (кога), сметати
коме; померити, покварити. пореметити, по-
бркати; пореметити своје имовно стање, па-
сти у дуг, задужити се.
деранжмав (фр. derangement) сметање, узнеми-
равање у послу; поремећеност, поремећај,
неред.
дератизацнја (фр. de, rat пацов) убијање (или:
утамањивање) пацова. мишева.
дерасинмаа (фр. deracinement искорењивање,
искорењавање) појам за стање човека лише-
ног његових културних, религиозних и морал-
них извора - за филозофа Симону Вајл
(1909-1943) главно зло савремене цивилиза-
ције.
дерационисати (фр. ration порција) укинути по-
делу на оброке. пустити у слободну продају.
дербв (енг. derby) СП. класична трка у Енглеској,
која се одржава, у среду после Тројице, обич-
но на чувеном тркалишту у Епсому, југоза-
падно од Лондона, на стази од преко 2400 m и
ca коњима старим три године (име добила no
свом оснивачу, лорду Дербију, који ју je ос-
новао 1779); сусрет водећих екипа.
дервиш (перс. derwis, тур. dervij) припадник дер-
вишког реда, секте (тарика).
дереглија (мађ. dcreglye) дугачак чамац широ-
ког и равног дна за превоз разних предмета.
дерегулација (лат. de падање, смањивање, regu-
latio уређивање, управљање) укидање сувиш-
них прописа и превеликог мешања управе (др-
жаве) у послове (привреде, на пример).
дереизам 205
дереизам (лат. de, res ствар) s™.v. мишљење у
очигледном раскораку са стварношћу.
дереликта (лат. derelicta) ПЛ. ирм. напуштене
ствари,ствари без господара.
дереликција (лат. derelictio) ирав. напуштање,
остављање.
дериванција (лат. derivare одводити, derivantia)
ПЛ. мед. деривирајућа средства, тј. она која
одводе сокове.
дериват (лат. derivare, derivatum) грам. в. дери-
ватум.
деривати (лат. derivare, derivata) tu. хем. једиње-
ња која су настала из других једињења заме-
ном извесних елемената.
деривативан (лат. derivare, нлат. derivatus) изве-
ден, који je постао извођењем из нечега; ко-
ји одводи на другу страну.
деривативум /рам. в. дериватум.
дериватум (лат. derivare изводити, derivatum)
ipim. изведеница, реч која je постала од неке
друге речи, изведена реч, нпр. становати -
становник.
деривација (лат. derivatio) грим. извођење, нпр.
једне речи из друге; маш. извођење, извод,
радња преласка од једне функције ка некој
изведеној функцији. диференцијација; од-
ступање од правог пута; авиј. скретање авиона
са курса своје путање услед ветра; вој. правил-
но одступање дугуљастих зрна устрану, изаз-
вано њиховим обртањем, и промена ваздуш-
ног притиска коју то одступање изазива.
деривометар (лат. derivare, грч. metron мсра)
asu), инструменат помоћу кога извиђач утвр-
ђује правац и силу ветра и, према томе, врши
поправку курса.
дерма (грч. derma кожа, dermatos) предметак у
сложеницама са значењем: кожа, кожни.
дермални (грч. derma) кожни, који припада кожи,
који je у вези с кожом.
дермаскоп (грч. derma, skopeo гледам) апарат, у
облику нарочитог огледала, помоћу кога се
може видети свака, na и најмања промена на
кожи, свака пора, бора, длачица и др.
(употребљава се у заводима за улепшавање).
дерматалгија (грч. dćrma, algos бол) мед. бол
коже; дерматодинија.
дерматијатрија (грч. derma, iatreia лечење) мед.
лечење кожних болести.
дерматитис (грч. derma) мед. запаљење коже.
дерматичан (грч. derma) кожни, који се тиче
коже.
дерматовенерологија (грч. derma, лат. Venus
Венера, logi'a наука) мед. део медицине који се
бави проучавањем и лечењем кожних и полних
болести.
дерматографија (грч. derma, grapho пишем)
описивање коже.
дерматодинија (грч. derma, odyne бол) мед. в.
дермаШалгија.
дерматозе (грч. derma) мед. општи назив за боле-
сти коже.
дерматозое (грч. dćrma, zoon животиња) ил. гото-
вани који живе на кожи, кожни паразити.
дерматоид (грч. derma, eldos вид, облик) кожаста
дерогирати
маса која се употребљава за повезивање и ко-
ричење књига.
дерматол (грч. derma, лат. oleum уље) фарм. жућ-
каст, безмирисан бизмутов прашак који има
антисептичко дејство и који лечи ране.
дерматолиза (грч. derma, lyo лабавим) претера-
на растсгљивост и млитавост коже.
дерматологија (грч. derma, logi'a) наука о кожи,
наука о кожним болестима.
дерматом (грч. derma) мед. OTOK коже.
дерматомикоза (грч. derma, mykes гљива) мед.
болест коже коју проузрокују паразитске гљи-
ве, гљиве готованке.
дерматомиозитис (грч. derma кожа, mys мишић)
мед. акутно запаљење коже и мишића; знаци:
OTOK и болови у мишићима, понекад и проме-
на боје коже.
дерматоноза (грч. derma, nosos болест) мед. в.
дерматопатија.
дерматопатија (грч. dćrma, patheln патити) мед.
болест коже: дерматоноза.
дерматопатологија (грч. derma, pathos бол, lo-
gi'a) наука о кожним болестима.
дерматопластика (грч. derma, plastike вештина
уобличавања) део пластичне хирургије када
се оболели или уништени део коже замењује
здравом кожом.
дерматотилус (грч. dćrma, tylos жуљ) мед. кожни
жуљ.
дермијатрија мед. в. дермаШијатрија.
дермо- (грч. derma) в. дерма.
дермографизам (грч. derma, gržpho пишем) мед.
појаве на кожи код неких, нарочито нервоз-
них, особа (настају трљањем, ударом, превла-
чењем каквог предмета или писањем no кожи
каквим тврдим предметом), које остављају
трајан и јасан траг.
дермологија в. дерматологија.
дермопластика (грч. derma, plastike вештина уо-
бличавања) 1. пресађивање здраве коже хи-
руршким путем на место где je она уништена;
2. вештина пуњења животиња.
дермоскопија (грч. derma, skopžo гледам) мсд.
начин испитивања коже и њених обољења по-
сматрањем, помоћу нарочитог увеличавају-
her апарата, површине или дубљих слојева
коже.
дермотилус мед. в. дермаШотилус.
дермотомија (грч. dćrma, tome сечање) мед. ра-
сецање коже.
дернек (тур. dernek, dirnek) сабор, вашар; весе-
ље, свадба; шатр. провод (журка).
дерније кри (фр. dernier eri) последњи крик,
нарочито у моди, тј. оно што je најновије у
моди, последња новост.
дерогативан (нлат. derogativus) који крњи, ште-
ти, ради на уштрб; опозиван, који опозива,
укида, ставља ван снаге.
дерогација (лат. derogatio) крњење. окрњива-
ње, закидање. одузимање, закинуће, смање-
ње, ограничавање, одступање (нпр. од угово-
ра); стављање ван снаге, опозивање, укидање
неке наредбе. закона.
дерогирати (лат. derogare) крњити, окрњивати,
дероспазмус 206
закидати, закинути, одузимати, смањити, по-
вредити, чинити криво, радити на уштрб; уки-
нути, опозвати, ставити ван снаге, нпр. неки
закон.
дероспазмус (грч. dćre врат, spasmćs грч) мед. грч
у врату.
дерт (перс. derd, тур. dert) туга, жалост, јад.
брига, бол; љубавни јад.
дерут (фр. dćroute) неред, пропаст; вој. бежање у
нереду разбијене војске, расуло.
дерутан (лат. deruere срушити) трошан, руше-
ван, запуштен, истрошен, оронуо, упропа-
шћен.
дес, десес муз. за пола степена снижени тон де,
односно за пола степена снижени тон дес.
десалинизација (лат. de-, salinus слан) процес
одстрањивања соли из слане воде (морске, је-
зерске, подземне).
десант(фр. descente) силажење, силазак,спушта-
ње; товар једног брода; искрцавање војске на
непријатељско земљиште, непријатељски
упад у неку земљу; војска доведена воденим,
ваздушним путем на непријатељско земљиш-
те; форш. тајни ходник у некој тврђави који
води у ровове или ка минама; падина, нагиб.
десантни брод (фр. descente) специјално грађе-
ни брод за искрцавање на неуређеној непри-
јатељској обали.
десексуализација (лат. de, нлат. sexualis спол-
ност) асих. потискивање сексуалне енергије;
губљење еротичних својстава.
десен (фр. dessein, итал. disegno, лат. designare
обележити) намера, циљ; план, нацрт; (фр.
dessin) трг. узорак, шара, врста; муз. основа
једне композиције.
десенатер (фр. dessinateur) цртач мустри, узо-
рака.
десензибилизатор (нлат. desensibilisator онај ко-
ји отклања осетљивост) в. под десензибилиза-
ција.
дееензибилизација (нлат. desensibilisatio откла-
њање осетљивости) мед. радња којом се откла-
ња или смањује преосетљивост извесних орга-
низама на неке твари, супстанције (код ко-
привњаче и др.); фош. смањивање осетљиво-
сти емулзија плоча и филмова помоћу наро-
читих боја (десензибилизатора), растворе-
них у води.
десензитивација (лат. de, sensitivitas осет-
љивост, осећајност) мед. опадање осетљиво-
сти, смањење одговора на драж.
десен-машина машина за израду тканина no му-
стри; машина за десенирање машина која се
употребљава у фабрикацији тканина, и која
мустру, шару тканине која треба да се изради
најпре избоцка на тврдој хартији (картону).
десер (фр. dessert) прислачни, последњи део
обеда (сир, воће, посластице).
десервит (лат. deservitum) браниочева (или: за-
ступникова) принадлежност, хонорар.
десерт (фр. dessert) в. десер.
десертва внна вина која се пију после обеда
(обично фина, слатка и јака вина).
десертнн тањир, тањир за воће и посластице.
дескриптор
десигнативан (нлат. designativus) одредан, одре-
ђујући, обележавајући, који означава, обе-
лежава, одређује.
деснгнатор (нлат. designator) разводник, редар,
онај који показује места (у позоришту итд.);
досуђивач награда при јавним играма и утак-
мицама.
десигнатус (лат. designatus) неко ко je одређен
за неки положај, a још није уведен у дужност.
десигнација (лат. designatio) означавање, озна-
чење, одређивање, именовање, наименовање;
назначење, име.
десигнациона пресуда ирав. пресуда no коме he се
реду исплаћивати повериоци код неког сте-
чаја.
десиграм в. дециграм.
десидерат (лат. desideratum) нешто што je
пожељно, дакле, нешто што недостаје, чега
нема, потреба, недостатак, празнина коју би
требало попунити.
десидерата (лат. desiderata) Т. ствари којих не-
ма, нестале ствари, ствари које су потребне.
које су пожељне, нпр. за попуњавање збирки.
десидеративан (нлат. desiderativus) који изража-
ва жељу, потребу; верба десидератива (нлат.
verba desiderativa) грам. глаголи који исказују
неку жељу или потребу.
десидерација (лат. desideratio) немање, недоста-
јање; потреба. жеља.
десидерија пија (лат. desideria pia) w>. скромне,
добронамерне жеље (које се обично не испу-
њавају), пусте жеље.
десидериј(ум) (лат. desiderium) жеља, жудња,
чежња; молба, захтев.
десикација (лат. siccus сув, нлат. desiccatio) су-
шење, исушивање.
десиметар (фр. dćcimćtre) в. дециметар.
десине (фр. dessinć) цртано, нацртано; цртао,
нацртао.
десиненција (лат. desinere завршити се, фр. de-
sinence) грам. крај, завршетак речи.
десиииратн (фр. dessiner, ital. disegnare) цртати,
скицирати.
десистнрати (лат. desistere) одустати (или: оду-
стајати) од чега, оканити се нечега, престати
с чиме.
деск (енг. desk сто) просторија у редакцијама
новина и радио-телевизије где се сливају и
сређују вести.
десквамација (лат. desquamatio) љушћење, губ-
љење љуске; мед. љушћење коже после кожних
болести.
дескриптива (лат. describere описивати) мат. на-
цртна геометрија.
дескриптиван (лат. describere, фр. descriptif)
описан. који описује, који приказује, оцрта-
ва, приказан, оцртаван.
дескриптивна лингвистнка грана лингвистике
која се бави изграђивањем метода за објек-
тивно описивање језичке структуре у једном
временском пресеку.
дескриптор (од лат. descriptus) кључна реч или
израз који упућује на садржину неког доку-
дескрипција 207
мента, списа, одреднице; дескриптори чине
основу тезауруса, и омогућавају да се нађу
жељене информације.
дескрипција (лат. descriptio) описивање, прика-
зивање, оцртавање; опис.
десолаци.ја (лат. desolatio) пустошење, разоре-
н>е, рушење; дубока туга, очајање, неутеш-
ност.
десолиран (лат. desolare) опустошен, разорен,
уништен; очајан, безутешан.
десоцијализација (лат. de, нлат. socialisatio)
губљење карактеристика друштвености, при-
падности друштву.
деспект (лат. despicere презирати, despectus)
презирање, презир, грдња, поруга.
деспекција (лат. despectio) в. деспект.
десперадо (шп. desperado очајник) разбојник;
револуционар који je ставио себе ван закона;
десперадос.
десператан (лат. desperatus) очајан, клонуо ду-
хом, без наде; крајње огорчен.
десперација (лат. desperatio) очајање, безгла-
вост, осећање безизлазности; крајње огор-
чење.
деспет (итал. dispetto) неправда, увреда; пркос,
злоба; неугодност.
деспот (грч. despotes господар) првобитно: го-
сподар роба или слуге; неограничени госпо-
дар, неограничени владалац, самодржац, тира-
нин; самовољан господар; титула грчкоправо-
славних владика; титула неких српских влада-
ра после Косова.
деспотизам (грч. despotes) неограничено госпо-
дарство, неограничена владавина, самовоља,
тиранство. Поданици стоје правно према де-
споту у истом односу као ма који предмет
поседа. Деспотизам се разликује од апсолу-
тизма непостојањем неке уређене управе.
деспотија (грч. despotes) неограничено госпо-
дарство, неограничена и самовољна владави-
на; држава неограниченог и самовољног вла-
даоца.
дестабилизација (лат. de, нлат. stabilire учврсти-
ти, утврдити) разграђивање утврђеног систе-
ма, државе, њене економије; ремећење устаљ-
еног поретка.
дестилат (лат. destillatus) хем. течни производ де-
стилације, прекапница.
дестилатер (фр. destillateur) онај који пре-
чишћава, побољшава, издваја; онај који пе-
че ракију, фабрикант ликера.
дестилација (лат. destillatio) хем. процес пречи-
шћавања путем загревања; испаравање теч-
ности и поновно згушњавање у течност; испа-
равање; печење ракије; сува дестилација за-
гревање органских тела (дрвета, костију и
др.) у затвореним судовима да би се из њих
добили течни и гасни производи.
дестилациони апарат справа за вршење дестила-
ције, казан за печење ракије.
дестимулација (лат. de-, stimulatio подбадање)
безвољност, незаинтересованост. губљење по-
лета, обесхрабреност.
дестинатер (нлат. destinatarius, фр. destinataire)
детаљнст(а)
шрг. онај коме заповедник лађе има да преда
робу, прималац, адресат, консигнатор.
дестинатив (лат. destinare одредити) .шнгв. падеж
циља у најопштијем значењу.
дестинација (лат. destinatio) одређеше, опреде-
љење, намена, крајњи циљ, посвета; рач. при-
малац, адреса поруке.
дестра (итал. destra десница) кола дестра (итал.
colla destra) муз. десном руком.
деструдо (лат.) ш-их. енергија нагона смрти, на-
супрот либиду, нагону живота; ™. ТанаШос.
деструктибилан (лат. destructibilis) разорљив,
уништљив, разрушљив.
деструктиван (лат. destructivus) разоран, руши-
лачки.
деструктивност (лат. de-struere) разорност.
деструктор (нлат. destructor) рушилац, разори-
лац, уништилац, превратник.
деструкција (лат. destructio) рушење, разарање,
уништавање, преврат.
десубличација (лат. de-, sublimatio) процес обр-
нут процесу сублимације, при којем неке ма-
терије прелазе непосредно из гасовитог у чвр-
сто стање, ако се охладе до одређене темпера-
туре.
десугестија (лат. de-suggestio) ослобођавање од
сугестије и њене моћи.
десудација (лат. sudor зној, desudatio) знојење,
презнојавање.
десцендент (лат. descendens) потомак, изданак
(дете, унук, праунук итд.).
десцендентна теорија биол. учење о постанку;
учење о природном развитку животињских и
биљних врста у току историје Земље, о чиње-
ницама које на тај развитак указују и које га
доказују, и о узроцима тога и таквог развит-
ка. Творци ове теорије су: стари грчки мисли-
оци Анаксимандар и Емпедокло, a, у новије
време, нарочито Ламарк (в. ламаркизам),
Дарвин (в. дарвинизам) и Хекл.
десценденција (нлат. descendentia) потомство;
порекло, колено.
десцендирати (лат. de-, scendere) силазити, си-
ћи, спуштати се, скидати се; водити порекло,
потицати.
дет (фр. dette) подужица, дуг, нарочито државни
дуг; дет флошанШ (фр. dette flottante) лете-
ћи дуг; дет публик (фр. dette publique) држав-
ни. јавни дуг.
детаксација (нлат. detaxatio) в. таксација.
детаљ (фр. detail) појединост. подробност, сит-
ница; опширно причање (или: описивање,
излагање) набрајање до ситница; ан детај
(фр. en detail) шрг. продаја на мало, наситно,
на парче, на комад.
детаљисан (фр. dćtailler) опширан, исцрпан у
излагању (или: причању, описивању); осам-
љен; распарчан.
детаљисати (фр. detailler) распарчавати, комада-
ти, уситњавати; потанко, опширно, до ситни-
ца причати (или: излагати, описивати); шрг.
продавати на мало (или: наситно, на парче),
крчмити.
детаљист(а) (фр. dćtailleur) трговац на мало, на-
детант
ситно, ситничар; онај који je сувише оп-
ширан у излагању (или: причању, описи-
вању).
детант (фр. detentć) попуштање затегнутости у
односима; побољшање у односима између две-
ју држава; опуштеност.
деташе (фр. dćtachć) муз. назив за потез гудала
при свирању на гудачком инструменту.
деташиран (фр. detacher) одвојен од целине, от-
цепљен од целине. отцепљен, без везе са оста-
лим деловима; придодат, додељен.
детектив (лат. detegere открити. енг. detective)
потајник, службеник који открива злочине и
њихове извршиоце, тајни полицајац; при-
вагпни детектив лице које, no поруџбини и
за награду, потајно мотри рад појединих лич-
ности.
детектив-апарат врло мали фотографски апа-
рат којим се могу, сасвим неприметно, прави-
ти снимци.
детектор (лат. detegere открити. енг. detector) y
радиотелеграфији и телефонији: апарат који
намештен у пријемној станици. прима елек-
тромагнетне таласе и слушалац их нарочитим
уређајем чује; справа која открива бојне
отрове у атмосфери; справа на вештачким
бравама која покушаје обијања објављује и
спречава.
детектор лажн уређај који бележи физиолошке
промене (крвотока, пулса, дисања, знојења
итд.) које се збивају ког оптуженог или осум-
њиченог лица за време његовог саслушавања;
те забележене промене приликом саслушавања
користе се при утврђивању истинитости изја-
ва оптуженог.
детекција (нлат. detectio) откривање, обелода-
њивање, изношење на видело.
детентор (лат. detentor) арав. притежалац; онај
који располаже неком ствари, тобожњи соп-
ственик.
детенција (лат. detentio) задржавање, незакони-
то задржавање, обустава; прав. стварно распо-
лагање неком ствари, нпр. закупца, за разли-
ку од сопствености; лишавање слободе путем
затвора или притвора.
детерзнв (лат. detergere чистити) мед. средство за
чишћење.
детерзнја (нлат. detersio) чишћење.
детерзориј(ум) (лат. detersorium) мед. в. детер-
зив.
детериоративан (лат. deterior гори) в. пејора-
тиван.
детериорација (лат. deterior гори) погоршање,
обично интелектуалних функција (неспособ-
ност памћења бројева и симбола, уочавања
сличности и сл.)-
детериција (нлат. deterritio) застрашивање, од-
враћање од зла претњом казне.
детерминабилан (нлат. determinabilis) одредљив,
решљив. одлучљив, ограничљив.
детерминабилитет (нлат. determinabilitas) одред-
љивост, решљивост, одлучљивост, ограничљи-
вост.
детерминанта (лат. determinare одредити) фил.
208 детонирати
пресудан фактор, чинилац који одређује
правац и циљ.
детерминанте (лат. determinare одредити) маш.
извесни спојеви величине коефицијента који
се јављају при решавању линеарних алгебар-
ских једначина са више непознатих.
детерминанти (лат. determinare) .шнгв. језички
елементи који се додају заједничкој имени-
ци да би ограничили опсег њеног значења;
улогу детерминаната могу имати члан, при-
својни придев, број, показана заменица и сл.
детерминатив (лат. determinativus) грам. одредни-
ца, у сложеној речи (сложеници) онај део ко-
јим се други одређује.
детерминативан (нлат. determinativus) одредан,
који одређује; грам. одредбени; va. детерми-
нагпив.
детермивато (итал. determinato) муз. одлучно,
оштро наглашено.
детерминација (лат. determinatio) одређивање,
одређење. одређеност, опредељивање, опре-
дељење, опредељеност; одлука; одредба; од-
лучност. решеност; .wi. сужавање обима појма
проширивањем његове садржине, чиме се до-
лази од општијих до мање општих појмова;
синтеза општих појмова у посебне.
детерминизам (лат. determinare) фш. учење о
одређености људског делања и хтења и услов-
љености њиховој спољним и унутарњим узро-
цима и мотивима, побудама, према чему ни
човечја воља не може бити слободна, него
одређена и условљена тим узроцима и мотиви-
ма; супр. индетерминизам.
детерминисан (лат. determinatus) одређен, опре-
дељен; ограничен.
детерминисати (лат. determinare) ограничити;
одредити, одређивати, определити, опредељи-
вати, одлучити, утврдити.
детерминист(а) (лат. determinare одредити) фил.
присталица детерминизма; супр. индетерми-
нист.
детерџент (лат. detergere, енг. detergent очисти-
ти) хемијско средство (прашак, течност и др.)
за чишћење и прање разних предмета (рубља,
посуђа и др.).
де те фабула наратур (лат. посл. „de te fabula
narratur") прича je o теби, тј. све се то на
тебе односи.
дето (итал. detto, лат. dictum) речено, поменуто,
напред именовано, то исто, нпр. 6kg брашна
9kg дето, тј. тога истог; шрг. a дето (итал. a
detto) истога дана.
детоксинизација (лат. de-, грч. toxon отров)
уклањање отровних састојака из неке твари,
материје. организма и др.; детоксикација.
детонатор (лат. detonator) упаљач, лако упаљив
експлозив као средство за паљење теже упа-
љивих експлозива,
детонација (лат. detonatio) пуцањ, тресак, пра-
сак, грмљавина, експлозија; муз. погрешно пе-
вање, испадање из тона.
детонирати 1. (фр. detoner) ш узети одвише
висок или одвише дубок тон, погрешно пева-
ти, дистонирати; 2. (лат. detonare, фр. deto-
детрактор
ner) пукнути, праснути, треснути, ексилоди-
рати.
детрактор (лат. detractor) опадач, клеветник,
пањкало.
детракција (лат. detractio) одбијанЈв, одузима-
ње, нпр. крви отварањем вене; смањивање;
клеветање, пањкање; јус детракционис (лат.
jus detractionis) право одласка (или: удаљи-
вања).
детрамп (фр. detrempe) водена боја помешана
са туткалом и беланчевином (служи истим ци-
љевима као и гваш); слика рађена воденим
бојама.
детранспозиција (нлат. de-transpositio) шип.
исправљање измешаних страна.
детрахирати (лат. detrahere) одбити, одбијати,
одузети, одузимати, ускратити, уклонити;
оклеветати, обедити, опањкати.
детритус (лат. detritus) облутак, шљунак, истро-
шен камен; производи распадања, рушења.
детрицнја (лат. detritio) трљање; мед. рана на-
прављена трљањем, чешањем.
детронизатјја (лат. de, грч. thronos престо) ли-
шавање престола, свргавање (или: збацива-
ње) с престола.
детрузориј(ум) (нлат. detrusorium) шд. хирурш-
ка справа за потискивање тела која се задрже у
ждрелу.
детумесценција (лат. detumescere) мед. сплаш-
њавање, попуштање (или: престајање) оти-
цања.
детур (лат. detur) нека се да, да се да\
детур копија (лат. detur copia se. protocolli) праа.
прилаже се препис расправе.
деус (лат. deus, грч. theos, сскр. dewa, dewas)
бог; дии (лат. dii) «л. богови.
деус екс махина (лит. deus ex maehina) лат. „бог
из машине", изненадно посредовање кога бога
у неком критичном положају, који je, у ан-
тичкој трагедији, помоћу нарочите справе
(машине) био спуштан на позорницу; фт. не-
очекивана сила која се изненадно појављује
и решава ствар; изненадна помоћ; неочекива-
но посредовање у некој ствари.
деус сиве натура (лат. deus sive natura) бог или
природа; no Спинози, бог je иманеншни узрок
света, дакле сам свет.
деутеранопија (грч. deuteros други, an- не, ops,
opos око, вид) мед. слепило за црвену и зелену
боју.
деутериј(ум) (грч. deuteros други no реду) хем.,
физ. тешки водоник, знак D.
деутеро- (грч. deuteros) предметак у сложеница-
ма са значењем: други no реду, потоњи.
деутерогамија (грч. deuteros, gžmos брак) женид-
ба (или: удаја) no други пут, други брак.
деутерогонист(а) (грч. deuteros) други глумац no
важности у старогрчкој трагедији.
деутероза (грч. deuteros) понављање.
деутероканонске књиге канонске књиге Св. пи-
сма, другог ранга, које су тек доцније
примљене у канон.
деутероксид (грч. deuteros, oxys) ш. оксид дру-
гог степена.
209 дефектоскоп
деутерони (грч. deuteros) хем., фш. језгра тешког
водоника, деутеријума.
деутерономија (грч. deuteros), norma) друго за-
конодавство (у односу према неком ранијем).
деутерономион (грч. deuteros, nomos закон) ne-
та књига Мојсијева (као понављање закона
садржаних у 2-4 књизи); деуШерономијум.
деутеропатија (грч. deuteros, pathein патити,
подносити) мес/. болест која долази као после-
дица друге неке болести.
деутероскоп (грч. deuteros, skopeo гледам) видо-
вит човек, видовњак.
деутероскопија (грч. deuteros, skopeo) други
вид, тј. способност да се види и оно што није
ту (извесно дејство поремећене или прена-
дражене делатности нерава која се појављује
као видовитост); уп. деутероскоп.
деф (арап. daff, тур. def, tef) в. даире.
де факто (лат. de facto) в. под факаШ.
дефалцирати (лат. de, faix срп) пожњети српом,
уклонити; прав. узети напред, одбити, нпр. је-
дан део наследства.
дефанзива (фр. dćfensiva) одбрана, стање у ко-
јем je једна страна само у ставу одбране; супр.
офанзива.
дефанзиван (лат. defensus, фр. defensif) одбрам-
бени, који je за одбрану, заштитни.
дефанзивни рат noj. одбрамбени рат, тј. рат који
се води само ради одбране.
дефанзивно средство (лат. defensivum) мед. спо-
љашње заштитно средство, ради заштите од
шкодљивих утицаја.
дефекација (лат. defaecatio) чишћење од шља-
ма, талога; хем. пречишћавање, нарочито ше-
ћерног сока помоћу креча; биол. избацивање
измета.
дефект (лат. defeetus) недостатак, мана, непот-
пуност, празнина, грешка; квар, нпр. на мото-
ру; мањак, нпр. у каси; дефект масе фш. раз-
лика масе два тела пре и после деловања при-
влачних сила међу њима.
дефсктан (лат. defeetus) крњ, мањкав, непот-
пун, оштећен, са празнинама.
дефектив (лат. defeetivum) грам. реч која нема
свих облика своје промене, нпр. именица go-
da, глагол јесам итд.
дефективан (лат. defeetivus) непотпун, који не-
ма свих делова и облика.
дефективни глаголи (лат. verba defective) грам.
непотпуни глаголи, тј. они који немају свих
облика.
дефективум (лат. defeetivum) грам. именица или
глагол код којих се не употребљавају сви
облици.
дефектологија (лат. defeetus, грч. logi'a) наука о
урођеним телесним и психичким недостацима
(глувонемост, умна заосталост и др.).
дефектор (енг. од лат. defeetio отпадање) шпи-
јун који промени страну, отпадник, диси-
денШ.
дефектоскоп (лат. defeetus, грч. skopeo гледам)
уређај за откривање дефеката у производима
(најчешће откривање грешака у материјалу
помоћу рендгенског снимања, снимања гама-
-зрацима или помоћу ултразвука).
дефектоскопија 210
дефектоскопија (лат. defectus, грч. skopeo гле-
дам) тмн. скуп метода за проналажење греша-
ка у неком материјалу.
дефектура (нлат. defectura) фарм. снабдевање,
попуњавање лабораторијума; испитивање,
допуњавање.
дефекција (лат. defectio) отпадање, одметање;
слабљење, попуштање у снази, изнурење, из-
нуреност, малаксалост.
дефеминација (нлат. defeminatio) псих. губљење
сполне раздражљивости код жене; ефеминаци-
ја.
дефенденд (лат. defendendus) оптужени кога тре-
ба бранити, клијент, штићеник.
дефендент (лат. defendens) в. дефензор.
дефенетрација (фр. de од, fenetre прозор) по-
ступак насилног убиства затвореника у којем
се приказује да je извршио самоубиство ско-
ком кроз прозор.
дефензија (лат. defensio) одбрана; у%. дефан-
зива.
дефензор (лат. defensor) бранилац, заштитник,
заступник; правобранилац.
деферент (лат. deferens) онај који тражи закле-
тву, који некоме другом нуди заклетву; доста-
вљач; на новцу: знак места ковања и мајстора
који je правио новац.
дефетизам (фр. defaite пораз, dćfaitisme)
мишљење и политика извесних личности у
Француској које нису веровале у победу у
првом светском рату 1914-1918, него су тражи-
ле да се закључи мир no сваку цену; фиг. мало-
душност, клонулост, неверован>е у успех или
победу.
дефетист(а) (фр. dćfaitiste) присталица дефе-
Шизма, тј. закључења мира пре победе; фш,
човек малодушан, без вере у успех или побе-
ду; up. дефетистички.
дефибрилацнја (лат. de-, fibra влакно) мед. по-
. ступак који се примењује кад je застој срча-
ног рада изазван неправилним радом претко-
đ мора и комора; изводи се помоћу електрич-
ног апарата који враћа нормални срчани рад.
дефигурација (лат. defiguratio) кварење, на-
грђивање, унакаживање.
дефиле (фр. dćfile) теснац, кланац, сваки тесан
пут no којем трупе могу да се крећу само no
један или два у реду (усек, кланац, ћуприја,
капија итд.); свечан пролазак, парадни марш.
дефилман (фр. defilement) т\. уређивање, обез-
беђивање једног фортификационог објекта
од непријатељске ватре.
дефнловати (фр. dćfiler) појединачно пролазити
каквим тесним путем; вој. пролазити парадним
маршем, свечано пролазити.
дефиннсати (лат. definire ограничити, одредити)
лог. појам одредити, појам објаснити другим
појмовима; в. дефиниција.
дефинитива (лат. definitiva) завршни испит.
практични учитељски испит.
дефинитнван (лат. definitivus) одлучан, пресу-
дан, одређен, изричан, коначан, закључен;
прил. дефинитивно.
дефинитива сентенција (лат. definitiva sententia)
коначни суд, коначна пресуда. : ,, t
дефлуксија
дефииитивни трактат коначни (или: закључни)
уговор.
дефкнитивум (лат. definitivum) коначно објаш-
њење, завршна редакција уговора; коначно
уређење (супр. провизоријум).
дефинитор (нлат. definitor) одредилац, онај ко-
ји одређује; виши члан једног калуђерског
реда, старешина манастира; помоћник декана
у католичкој цркви.
дефинитум (лат. definitum) нешто одређено,
тачно, одређен појам.
дефивнција (лат. definitio) лог. одређење (или:
одредба) појма, објашњење једног појма
другим појмовима, свођење једног појма на
друге појмове; то бива назначењем најближег
рода (genus proximum) тога појма и његове
специфичне разлике (differentia specifica), тј.
специјалних ознака које припадају само оно-
ме појму који треба дефинисати; нпр.: Ква-
драт je паралелограм (genus proximum) ca
једнаким странама и једнаким угловима (dif-
ferentia specifica). To je родна, генеричка, де-
финиција; генетичка дефиниција.
дефицијент (лат. deficiens) отпадник, одметник;
дужник; онај који има мањак у рачуну, каси
итд.; онај који услед слабости или болести
није више способан да врши своју дужност.
дефицнјенција (лат. deficere недостајати) в. де-
леција.
дефнцит (лат. deficere недостајати, deficit нема,
недостаје, није ту) мањак, мањи износ у јед-
ном рачуну, сума за коју су приходи мањи од
издатака; мањак у каси.
дефицнтан, дефицитаран (фр. deficitaire) који
има дефицит, непотпун, мањкав у нечему.
дефлаграција (лат. deflagratio) хем. чишћење
(или: пречишћавање) помоћу ватре.
дефлацнја (лат. deflatio) фин. смањивање новча-
ница у оптицају и тиме подизање куповне
вредности новца; уп. инфлација.
дефлацнонисти (лат. deflatio) фш. присталице
финансијске политике којој je циљ да сма-
њујући број новчаница у оптицају, нарочито
оних за које нема покрића и подлоге, подигне
куповну Moh новца; супр. инфлационисти.
дефлегмација (лат. de, грч. phlegma слуз) хем.
ослобођавање алкохолних течности, текући-
на, од воде; гл. дефлегмирати.
дефлексија (лат. deflexio) скретање. савијање,
одступање.
дефлектор (лат. deflector) направа на димњаку
ради заштите од ветра и дима, димовук; напра-
ва за довођење ваздуха (код петролејских
лампи); eo/. торпедна нишанска справа.
дефлората (лат. deflorata) девојка којој je оду-
зета невиност, обешчашћена.
дефлоратор (лат. deflorator) онај који je одузео
девојци невиност.
дефлорација (лат. defloratio) обешчашћење,
одузимање невиности девојачке.
дефлорисати (лат. deflorare) одузети девојци не-
виност, обешчастити.
дефлуксија (лат. defluxio) отицање, опадање,
ег-катар.
дефо
дефо (фр. defaut) оскудица, мана, недостатак,
погрешка; неоправдан изостанак; ира«. изоста-
нак са рочишта, недолазак на суђење.
дефолијација (нлат. defoliatio) опадање ли-
шћа, листопад; кидање лишћа и др.
деформан (лат. deformis) в. деформисан.
деформација (лат. deformatio) кварење облика,
унакажење, нагрђивање, нагрђење; покваре-
ност облика, унакаженост, нагрђеност; маш.
промена облика, величине и облика и величи-
не приликом савијања, увијања, угибања, из-
вијања, истезања и стезања код пресликава-
ња; соц. одступање од усвојених циљева и нор-
ми у односима и поступцима појединаца.
деформисан (лат. deformis) покварена облика,
наружен, унакажена облика; деформан.
деформисати (лат. deformare) кварити (или:
покварити) облик, унаказити, наружити, нагр-
дити, искварити облик.
деформитет (лат. deformitas) унакаженост, на-
казност, поквареност облика.
дефраудант (лат. defraudans) проневерилац, ва-
ралица, утајивач, кријумчар.
дефраудатор (нлат. defraudator) в. дефрауданШ.
дефраудација (лат. defraudatio) проневера, пре-
вара, утаја, кријумчарење.
дефраудирати (лат. defraudare) проневерити,
проневеравати, преварити, утајити; нарочи-
то: прикрити порез, царину итд.
дефтер в. тефтер.
дефункција (лат. defungere) престанак живота,
смрт.
дехидратација (лат. de-, грч. hydor вода) одузи-
мање или губљење воде; мед. стање у организ-
му које настаје услед великог губитка воде;
дехидрација.
дехидрација в. дехидрашација.
дехидрогенација (лат. de-, грч. hydor вода, gćne-
sis постанак) хем. одузимање водоника из хе-
мијских једињења.
дехисценција (нлат. dehiscentia) бош. зјапљење
(семене чахуре).
дехортација (лат. dehortatio) одвраћање, саве-
товање да се нешто не учини.
децем (лат. decem) десет.
децембар (нлат.) дванаести месец у години, про-
синац; заправо десети месец no најстаријем
римском календару, бројећи од марта.
децембристи присталице Луја Наполеона и по-
магачи тзв. државног штрајка 2. децембра
1851. год.
децемвир (лат. decemvir) члан колегија од 10
чланова; најпознатији су, из старе римске
историје, децемвири за писање закона (De-
cemviri Iegibus scribendis) или законодавна де-
сеторица који су објавили тзв. „Закон на де-
сет таблица".
децемвиралан (лат. decemviralis) који се састоји
од десет чланова.
децемвират (лат. decemviratus) владавина десе-
торице, тј. децемвирата.
децемпеда (лат. decem, pes стопа) мотка за мере-
ње, од 10 стопа, нешто више од 3m.
децениј(ум) (лат. decennium) време (или: пери-
од) од десет година.
211 децнмалан
децептан (лат. decere, decens) пристао, прикла-
дан, пристојан; поштен, честит; уздржљив (у
уметничком смислу).
децентрализација (лат. de, centrum средиште,
фр. decentralisation) лабављење једног поли-
тичког тела и, као последица и циљ тога, већа
самосталност појединих делова; остављање
извесних послова нижим органима; управни си-
стем који свима управним одељењима даје
што већу самосталност, нарочито у државној
управи.
деценција (лат. decentia) пристојност, приста-
лост, прикладност, складност.
децепција (лат. deceptio) варање, лагање, пре-
вара, подвала.
децернат (нлат. decernatus) делокруг, круг по-
слова, надлештво и надлежност једног децер-
ненша.
децернснт (лат. decernens) прав. састављач (или:
писац) пресуде; известилац, референт no не-
кој ствари, струци или врсти послова; начел-
ник једног надлештва или управног одељења.
децертација (лат. decertatio) завршна (или: пре-
судна, одлучна) борба (или: битка).
децесија (лат. decessio) одлазак, одилажење, од-
ступање.
децесор (лат. decessor) онај који одлази, прет-
ходник у служби.
деци- (лат. decem) предметак у сложеницама са
значењем: десети део (неке јединице за
меру).
децибел десети део мерне јединице бел; користи
се за исказивање величине која представља
однос неке измерене вредности према рефе-
рентној вредности; ознака dB.
дециграм (лат. decem, грч. gramma) десети део
грама; уа. декаграм.
дециденција (лат. cadere пасти, decidere пасти,
спасти) пад, опадање, назадак у погледу имов-
ног стања; попуштање, нпр. ватре у болести.
децидиран (фр. decider) одлучан, јасан, одре-
ђен.
децидирати (лат. cadere, decidere свршити, ре-
шити, фр. decider) решити, решавати, пресу-
дити, одлучити, одлучивати; дециденди рацио-
нес (лат. decidendi rationes) прае. разлози суд-
ске пресуде.
децизиван (нлат. decisivus) одсудан, пресудан,
одлучан; одсечан, оштар.
децизиван глас (лат. votum decisivum) праа. глас
који одлучује, пресудан глас.
децизија (лат. decisio) upao. судска одлука, наро-
чито у сумњивим случајевима.
децизор (нлат. decisor) прав. изборни судија.
децизум (лат. decisum) суд, пресуда, судска од-
лука.
децилитар (лат. decem, грч. litra) десети део ли-
тра; уп. декалиШар.
децима (лат. decima) мул. десети тон рачунајући
no реду од основног тона; ииеш. строфа од де-
сет стихова (шпанског порекла).
децимала (лат. decimus десети) маш. десетно ме-
сто: десетни разломак.
децималан (лат. decem, decimus) десетни, који
дециматор
се састоји од десет делова; децимални разло-
мак мат. десетни разломак. тј. обичан разло-
мак чији je именитељ декадна јединица; де-
цимални ранун рачун са децималним разлом-
цима; децимални систем бројни систем чија
je основа број 10; децимална мера подела ме-
ра на десет јединица; децимална вага вага са-
ставл>ена од двокраке разнокраке полуге, код
које одржава равнотежу са телом које се мери
десет пута лакши тег.
дециматор (нлат. decimator) десетар, онај који
скупља десетину.
децимација (лат. decimatio) право на десетину,
скупљање десетине; десетковање, издвајање
сваког десетог човека ради децимирања.
дециметар (лат. decem, грч. mćtron) десети део
метра; уо. декаметар.
децимирати (лат. decimare, фр. decimer) сваког
десетог изазвати; десетковати, сваког десетог
казнити, нарочито смрћу, када су сви подјед-
нако криви; становништво бива децимирано,
нпр. каквом великом заразном болешћу, тј.
бива веома осетно смањено.
децимола (итал. decimole) муз. нотна фигура која
назначује да једну групу од десет тонова тре-
ба одсвирати у времену за које би се иначе
одсвирало осам нормалних тонова.
дечизо (итал. deciso) муз. одређено.
дешарж (фр. decharge) мор. истовариван>е лађе,
искрцавање; враћање дуга или неке обавезе и
признаница о томе, разрешница; во;. једновре-
мено испаљивање, скупна паљба, плотун; арх.
носач свода, подупирач.
деше (фр. dćchet) трг. мањак (или: губитак) у
тежини који нека роба претрпи услед одваја-
н>а прашине, песка и др. што се у тој роби
налази, услед сасушивања, отицања итд.; в.
декшшрати.
дешендендо (итал. descendendo) муз. в. декре-
шендо.
дешифрант (фр. dćchiffrer) онај који решава
тајно писмо, који чита шифре.
дешифроватн (фр. dćchiffrer) одгонетнути. ггро-
тумачити, решити знаке - шифру - неког тај-
ног писма; фиг. прокљувити, докучити; деши-
фровати се казати се, дати се препознати.
дешосоар (фр. dechaussoir) справа зубних лекара
за одвајање десни од зуба.
дешпет в. деспет.
ди- (грч. di- за. dis двапут. двоструко) предметак
у сложеницама са значењем: два-, дво-, двапут,
двоструко.
диа- (грч. dia) грчки предлог. no нашем правопи-
су guja-, значи: кроз, скроз, у, на, дуж, преко,
за, иза, раз-, про-. итд.; јавља се и као ди-,
нпр. ди-оптрика.
диагометар (грч. di-agein проводити, mćtron) фш.
апарат помоћу кога се налази и утврђује спо-
собност појединих тела за провођење елек-
трицитета.
диаделфија (грч. di-, adelphos брат) &i. бош. биљ-
ка са хермафродитним цветовима, чији су
прашници срасли у два снопића (у Линеовом
г; систему XVII класа). • ---, -. .
212 дивергирати
диакустнка (грч. diakut6) физ. наука о преламању
звука.
диандрија (грч. diandria) двомужевност; бот. tu.
биљке са два прашника у једном хермафро-
дитном цвету, нпр. маслина (II класа у Лине-
овом систему).
диантус (грч. dianthes) бош. који има два цвета,
који бујно цвета (тј. каранфил. каравиље).
диартроза (грч. di-arthron) спајање зглобова та-
ко да буду способни за кретање; саставак
зглобова.
диарх (грч. di-ircho владам) члан владе двојице,
члан двовладе, савладар, полувладар, полуго-
сподар.
диархија (грч. di-archo) влада двојице, двовла-
да; управљање двојице господара; в. дуум-
вират.
днархичав (грч. di-archo) са два владара; који
има два господара.
диба (перс. dlba, тур. diba) свилена тканина
проткана златом.
дибидЈЗ (тур. diibedilz) сасвим, потпуно, докра-
ја; дибидус.
дибловати (енг. dibble) агр. сејати дибл-маши-
ном, која прави рупе у земљи и пушта семе да
у њих пада.
дибрахис (грч. di-brachys) метр. стиховна стопа
од два кратка слога: - -.
дибук (хебр. dybbuk) y јеврејском фолклору,
демон или душа грешника која може да уђе у
живог човека и да негативно утиче на његово
понашање и душевно здравље.
див (перс. dlw зао дух, ђаво, тур. dev) митолош-
ко биће: горостас. гигант. оличење јакости и
снаге.
днва(лат^гу-а)божанска,обожавана;данас:чуве-
на и славна глумица, нарочито певачица; код
итал. песника: љубазница, драгана.
дивагација (нлат. divagatio) тумарање, лутање;
мед. говорење без везе, трабуњање (нарочито
код умно оболелих); peta. удаљавање од пред-
мета (у говору и писању).
двван (перс. dTwan, тур. divan) турски државни
савет; тајни савет бивших султана: попис по-
реских обвезника; источњачка софа с јасту-
цима (за седење и спавање); .mm. збирка списа
или чланака, нарочито песама (нпр. Гетеов:
„Западно-источњачки диван").
днванхава (тур, divan) просторија за разговор и
пушење.
диварикација (нлат. di-varicatio) фшиол. разгра-
њавање. гранасто развијање једне жиле.
дивергентан (лат. divergens) разлазан, који иде
у различитом правцу. који се разилази; дивер-
гентне линије линије које се удаљују једна
од друге; фиг који одступа, који се разликује;
маш. чији се збир чланова неограничено пове-
ћава уколико се више чланова узима; супр.
конвергентан.
дивергенција (фр. divergence) разилажење, уда-
љавање један од другог; фиг. одступање, уда-
љавање.
днвергирати (лат. di-vergere) разилазити се, раз-
мицати се. одступати, удаљавати се једно од
другог; бити другог мишљења.
диверзан 213
диверзан (лат. diversus) различит, разнолик, раз-
новрстан, сваковрстан (диверзна роба).
диверзант (лат. diversio) човек који врши дивер-
зију.
диверзија (нлат. diversio) одвраћање, скрета-
ње, промена правца; вој. неочекиван напад
збока или слеђа; скретање непријатељске паж-
ње на другу страну; осујећивање извесних на-
мера; мед. раздеоба влаге no телу; разонода,
разгаљивање, заборављање непријатних ми-
сли и брига.
диверзификација (нлат. diversificatio) мењање,
различност, промена, уношење промена; ™»,
такав раст предузећа да се у производни про-
грам уводе нови производи и услуге који се no
технологији и начину продаје међусобно
знатно разликују.
дивертименто (итал. divertimento) MVJ. лак и при-
јатан музички комад, забавна композиција.
дивертисман (фр. divertissement) забава, разоно-
ђење;иш. плес на позорници, мали балет, игра
и плес између чинова; диверШимепШо.
дивиде ет импера (лат. divide et impera) подели
na владај! (принцип староримских освајача и
савремених империјалиста).
дивиденд (лат. dividendus) м«ш. дељеник.
дивиденда (лат. dividenda) шрг. удео у добитку
који, у одређено време, припада сваком уде-
оничару у неком трговачком или акционар-
ском друштву, према броју његових удеони-
ца, акција или улога, од добитка који се има
поделити; удео у подели дужникова имања.
дивидирати (лат. дивидере) делити, разделити,
поделити; маш. један број поделити неким
другим бројем; дивиде ин парШес еквалес
(лат. divide in partes aequales) мед. подели на
једнаке делове (на рецептима).
дивидуалитет (нлат. dividualitas) могућност де-
љења, дељивост.
дивидуум (лат. dividuum) оно што се може дели-
ти, оно што je дељиво.
дивиз (лат. dividere делити) знак за дељење
речи.
дивизи (итал. divisi подељени) ознака којом се у
оркестарској партитури назначава прелазак
из једногласног (унисоног) свирања у дво-
гласно или вишегласно.
дивизибилан (нлат. divisibilis) дељив.
дивизиван суд (лат. dividere) лог. суд у којем се
субјекту (S) придаје више предиката (Pj,
Р 2 . . . ) ; облик: S je делом Pj, делом Р 2 . . . , нпр.:
Тела су делом чврста, делом течна, делом га-
совита.
дивизија (лат. divisio) дељење, подела; маш. де-
љење бројева (једна од четири основне ра-
чунске радње); лог. подела обима једног пој-
ма, дакле, назначивање свих врста једног ро-
да путем детерминације једне и исте ознаке
родног појма; вој. виша тактичка и здружена
јединица за самостално извршавање задатака
у борби; постоје пешадијске, коњичке,
оклопне, механизоване, артиљеријске, ваз-
душно-десантне, поморско-десантне и вазду-
хопловне дивизије.
дигестив
дивизионар, дивизионер (фр. divisionnaire) <wj.
командант дивизије.
дивизионизам (лат. divisio дељење)у.«. начин сли-
кања француских импресиониста из друге по-
ловине XIXв.: тонови се стављају на платно
један поред другога, уместо да се мешају на
палети. Тако, нпр. да би се добио зелен тон,
ставља се једно поред другог плаво и жуто; на
тај се начин, у оку посматрача, изврши оптич-
ко сједињавање, a боје добијају већу свежи-
ну и живост.
дивизор (лат. divisor) маш. делитељ, делилац.
дивизориј(ум) (нлат. divisorium) инструменат за
дељење; бројчаник (или: цифарник) код ча-
совничара; шиа. виљушка за дељење слова.
дивизура (нлат. divisura) одсек, одељак.
Дивина комедија (итал. Divina comedia) .тш.
„Божанствена комедија". спев. итал. песника
Дантеа.
дивинатор (нлат. divinator) онај који може да
предвиђа, видовњак, погађач, гатар, врач,
пророк.
дивинација (лат. divinatio) погађање. предвиђа-
н>е, предсказивање будућности no сновима и
разним појавама у природи, прорицање, гата-
ње, врачање. слућење.
дивинизација (фр. divinisation) обоготворење,
стављање некога у ред богова. обожавање.
дивит (арап dawat, тур. divit) перница са масти-
оницом заједно.
диворцијум (лат. divortium) прекид, распуст, ра-
станак; развод брака.
дивотаменте (итал. divotamente)*yj. побожно, са
побожношћу, свсчано.
дивулгација (лат. divulgatio) изношење на вели-
ка звона, разглашавање, разношење, распро-
стирање.
дивулзија (нлат. divulsio) кидање, раскидање,
растрзање.
дивус (лат. divus) божански, небески.
дигама (грч. di, gamma „двоструко гама") слово
у најстаријој грчкој алфабети, које се чита-
ло као „в" (име добило no томе што je имало
облик двоструког „г": F).
дигамија (грч. di-, gamos брак) други брак, дру-
га женидба, друга удаја.
дигер (енг. digger) копач, нарочито копач злата
у Аустралији.
дигеренција (лат. digerentia) ПЛ. мед. средства за
растварање и варење.
дигерисати (лат. digercre) раздељивати. раздели-
ти, растворити; варити, сварити, пробавити,
пробављати; тврду материју у загрејаној теч-
ности умекшати и растворити.
дигеста (лат. digesta) ai. збирка списа која je
раздељена на поједине одсеке; с/мв. повећа
збирка одломака из списа старијих римских
правника (ПандекШа), подељена no књигама,
насловима и параграфима, коју je приредио
цар Јустинијан.
дигестибилан (нлат. digestibilis) сварљив, про-
бављив.
дигестив (нлат. digestivus) мед. средство које по-
маже варењу; средство које помаже излучива-
ње гноја.
 днгестивна маст 214
дигестивна маст фарм. са терпентином помешана
маст за лечење опекотина.
дигестија (лат. digestio) варење, сваривање,
пробављање, пробава: мед. помагање лучења
гноја; хем. растварање чврстог тела у некој
течности на умереној температури (у тзв. ди-
гесторно; пећи).
дигестор (лат. digestor) хем. застакљени део рад-
ног стола са чеоном површином која се може
подизати, чиме се омогућава приступ радној
површини споља; повезан са јаким вентилато-
ром који из њега извлачи отровне nape и гасо-
ве што експерименте чини безбедним; капела.
дигесториј(ум) (нлат. digestorium) у хемијским
фабрикама, лабораторијама итд.: апарат за
кување који се загрева врелом водом или,
обичније паром; пећ за загревање пешчаних
купатила; парна кухиња.
дигнннја (грч. di-, gyne жена) бот. особина биља-
ка које имају два тучка; ti. двожене биљке, тј.
биљке са два тучка (други ред већег броја
класа у Линеовом биљном систему).
днгивичав (грч. di-, gyne) бош. са две жене, тј. са
два тучка.
дигитајзер (енг.) електронски уређај за претва-
рање аналогних графичких величина у нуме-
ричке вредности; користи се у геодезији, кар-
тографији, машиноградњи и сл.
днгнталан (лат. digitalis) 1. прстни, који се тиче
прстију (ноге и руке). 2. рач. који припада
преносу података и рачунарској технологији
где се све информације енкодирају као битови
помоћу 1 или 0. што одговара постојању (1)
или одсуству (0) електричног сигнала; супр.
аналоган,
дигиталнзовати (лат.) рач. изразити (податке) у
дигиталном облику ради обраде у рачунару;
претворити у дигитални облик.
дигиталин (нлат. digitalis) хем. алкалоид који се
налази у биљци напрстку.
двгиталис (нлат. digitalis) бот. напрстак, бесник,
бумбарећија, пустикара.
днгиталви рачунар (енг. digit ћелија, цифра)
рач. рачунска машина која оперише бројеви-
ма или другим подацима приказаним дискрет-
ним вредностима неких физичких величина.
днгитата (лат. digitata) a.i. зоол. животиње са пр-
стима, тј. сисари који имају слободне прсте
на ногама.
днгвтров (no нашој фабрици рачунара у Буја-
ма) дигитални уређај за рачунске операције.
диглоснја (грч. dis двострук, двапут, грч. glossa
језик) постојање два типа истог језика друш-
твене заједнице, који се употребљавају у раз-
личите сврхе; нпр. швајцарски дијалект не-
мачког и књижевни немачки, народни говор и
од њега различит стандардни књижевни језик.
диглота (грч. di-, glossa језик) књига написана
на два језика: биглота.
днгвитар (нлат. dignitarius) носилац високог зва-
ња, великодостојник.
дигввтет (лат. dignitas) достојанство, углед; до-
стојанственост; високо звање.
днграм в. диграф. чу.**- >
I
диегеза
диграф (грч. dis двапут. двоструко, од dyo два,
graphos оно што je написано) група од два
слова којом се бележи један глас, нпр., фран.
eh за ш, у нашој латиници lj, nj, dž; исто
диграм.
дигресија (лат. digressio) одступање, удаљавање
од предмета (нпр. у говору); астр. највеће
источно или западно удаљење унутрашњих
планета (Меркура, Венере) од Сунца.
дндактвка (грч. didasko учим, поучавам, didakti-
k6s) вештина обучавања, тј. наука о уређењу
и спровођењу наставе као средства духовног
развитка, наука о наставним методама.
двдактичан (грч. didaktikćs) поучан; дидакгпич-
на лирика она која нас не поучава причајући
нам неки догађај, него нам у кратким речени-
цама непосредно казује поуку (гнома, епи-
грам, загонетка); дидактична песма поучна
песма; дидактична поезија песништво које
не гледа свој задатак само у уметничкој обра-
ди неког доживљаја, него с тим спаја и изно-
шење неког сазнања, неке поуке.
дидактичар (грч. didaskein поучавати) вештак у
обучавању, онај који уме добро и успешно да
предаје.
дидаскалије (грч. didaskalia) ПЛ. излагања, об-
јашњења, упутства.
дидаскалскн (грч, didasko поучавам) поучно;
што доказује, необориво; аподиктички.
Дидахе (грч. didache) „Учење дванаест апосто-
ла", стари хришћански спис. написан око
100, год. на Истоку, издат 1883, из кога видимо
како се живело и мислило у првим данима хри-
шћанства.
дндекаедар (грч. di-, dćka десет, hedra основа,
седиште) геом. полиедар који има двапут no
десет. тј. двадесет површина.
двделфис (грч. di-, delphys материца) мед. дво-
струка материца; ЗООА. торбар.
дидимитис (грч. didyraos с два муда) мед. запаље-
ње jaja.
дидимос (грч. dfdymos) близнац, близанац. •p»l-sv
дидинамија (грч. didynamis) ал. бош. XIV класа у
Линеовом биљном систему (двомоћне биљке,
са четири прашника у једном хермафродит-
но.м цвету од којих су два дужа).
двдввамвчав (грч. di-dinamik6s) вош. двомоћан,
тј. хермафродитни цвет (код кога су од чети-
ри прашника два дужа).
ди-да-тв (енг. DDT, скр. од дихлор-дифенил-
-трихлоретан), отров за борбу против инсека-
та и за спречавање зараза, открио га швајцар-
ски хемичар П. Милер (добио Нобелову на-
граду 1948).
двдодекаедар (грч. di-, dodeka дванаест, hćdra
основа) геом. полиедар који има двапут no два-
наест површина, тј. двадесет четири повр-
шине.
дидрахма (грч. di-, drachmč) сребрни новац који
je некада био у оптицају у Грчкој и у Средо-
земљу.
диегеза (грч. diegžsis) реш. причање од почетка
до краја, опширно излагање; књиж. фиктивни
свет у којем се догађа оно о чему се припове-
диелектрикум 215
да; код Аристотела, приповедање о лицима и
збивањима, насупрот драмском приказивању.
диелектрикум (грч. di-, elektron ћилибар) физ.
твар (материја, супстанца) која није само не-
проводник електрицитета (изолатор), већ
учествује као средина (међутвар) у простира-
н>у електричне силе, нпр. ваздух, уље, чврст
сумпор, стакло, порцулан, парафин, алкохол,
вода.
диелектрин (грч. di-, elektron) хем. мешавина сум-
пора и парафина.
диелектрицитет (грч. di-, elektron) физ. констан-
та диелекшрицитета диелектрична кон-
станта.
диелектричан (грч. di-, elektron) који не прово-
ди електрицитет, који изолује a учествује у
простирању електричне силе: диелектрична
шела диелектрикуми; диелекшрична кон-
сгпанта једног изолатора назива се број ко-
ји показује колико je пута капацитет једног
истог кондензатора већи када су у њему обло-
ге раздвојене тим изолатором, него кад je
изолатор ваздух; диелектрична поларизација
електрична подела коју претрпљује један
изолатор услед инфлуенције; диелектрични
капацитет, в. индукшивишеШ.
диени хем. незасићени угљоводоници који у сво-
јим молекулима садрже две двоструке везе (ди-
-ени) између С-атома; технички најзначајни-
ји je изопрен.
диереза (грч. diaireo раздвајам, diairesis) грам.
раздвајање, рашчлањавање једног двоглас-
ника (дифтонга) на два самогласника, нпр. ае
у ае; мед. раздвајање, растављање, нарочито
крвних судова.
диес (лат. dies дан) прав. дан суђења, рок, термин.
дизајн (енг. design нацрт) грана примењене
уметности која се бави ликовном страном
обликовања предмета индустријске произ-
водње.
дизајнер (енг. design) проналазач, уметник који
се бави дизајном.
дизартрија (грч. dys-, šrthro рашчлањавам) мсд.
поремећај говора који се испољава сметња-
ма у стварању гласова.
дизгин (тур. dizgin) један од два каиша на узди
којим кочијаш или јахач управља коњем од-
носно коњима; кајас.
диздар (тур. dizdar, перс. diz тврђава, dar од da-
sten држати, имати) заповедник тврђаве утвр-
ђеног града, градски заповедник.
дизел-мотор тех. погонска справа код које се
течно гориво не претвара претходно у гас, He-
ro уштрцава и, услед јаког притиска и високе
температуре, пали само собом; употребљава
се за погон бродова, аутомобила, железница и
др. (назив no проналазачу, нем. инжен>еру Ру-
долфу Дизелу 1858-1913).
дизентерија (грч. dys- предметак који означава
нешто несрећно, тешко, не-, зло-, ćnteron
црево, dysentena) мед. срдобоља, заразна бо-
лест коју карактерише запаљење цревне слу-
зокоже, заразни пролив.
дизменореја в. дисменореја.
дијагонала
дизна (нем. Diise) млазница, бризгаљка, сужени
отвор за распрскавање raca, nape или теч-
ности.
дизурија ( ф ч . dys, пгоп мокраћа) мед. отежано
мокрење, настаје због механичких и психич-
ких сметњи (нпр. код тумора простате).
дија- (грч. dia) предметак у сложеницама са зна-
чењем: кроз, скроз, у, на, дуж, преко, за, уза,
раз-, про-, и др.; уп. диа-.
дијабаз (грч. diabasis) геол. минерал из старијег
палеозојског доба, обично густ и тамнозелен.
дијабаза (грч. diabaino пролазим, diabasis) про-
лаз, прелаз, газ, брод, мост.
дијабетес (грч. diabaino, diabetes) мед. шећерна
болест која je везана са знатним излучива-
н>ем мокраће, која je или нормално саста-
вљена (diabetes insipidus) или има у себи ше-
hepa (diabetes mellitus); у тежим облицима иза-
зива велико мршављење и малаксалост.
дијабетин (грч. diabetes) мед. левулоза која се
употребљава код дијабетичара место обичног
шећера.
дијабетичар (грч. diabetes) мед. болесник који
пати од шећерне болести, шећераш.
дијабетометар (грч. diabetes, metron) мед. справа
за одређивање количине шећера у мокраћи
(у шећерне болести).
дијабл (фр. diable, грч. dižbolos клеветник, лат.
diabolus) враг, ђаво.
дијаблерија (фр. diablerie) ђаволија, несташ-
лук, смицалица; сценски комад у којем главне
улоге имају ђаволи.
дијабола 1. (грч. diabole) потвора, клевета, опа-
дање; реш. окривљавање противника са назна-
чивањем казне која ra очекује.
дијабола 2. (грч. diđ кроз, скроз, bolis, bolfdos
хитнуто) зрно за ваздушну пушку.
дијаболизам (грч. diabolos) ђаволско дело,
ђаволски посао.
дијаболичан (грч. diabolos) ђаволски, сотонски.
дијаболо (грч. diabžllo пребацујем, преведем,
итал. diabolo) врста игре, пореклом из Кине,
слична и ф и јо-јо.
дијаботанум (грч. dia, botane биљка) мед. биљни
мелем, биљни фластер.
дијаглипти (грч. dišgliptos изрезан, diaglyphein)
ПЛ. фигуре изрезане или издубене у плочи.
дијаглифичан (грч. diaglyphein изрезати) изду-
бен, изрезан, исечен.
дијагнбза (грч. diagignoskein, diagnosis) мед. рас-
познавање и утврђивање код болесника извес-
не болести no љеним битним ознакама и поја-
вама.
дијагностика (грч. diagnostike) мед. наука или
вештина распознавања и утврђивања болести.
дијагностичар (грч. diagnostikćs) лекар који
уме да распознаје и утврђује болести према
њиховим битним ознакама или симптомима.
дијагностички (грч. diagnosis) мед. што je осно-
вано no поузданим знацима или симптомима;
дијагносшички знаци битни знаци или симпто-
ми неке болести.
дијагонала (грч. diagonia, лат. diagonalis) геом.
дуж повучена из једног темена угла, четвороу-
днјагоналан
гла или многоугла у теме несуседнога угла;
дијагонали фине вунене тканине са косим ша-
рама.
дијагоналан (грч. diagonios, лат. diagonalis) ко-
ји садржи дијагоналу, у правцу дијагонале,
кос, попрек, попречан.
дијаграм (грч. diagržphein нацртати, dižgramma)
фигура или геометријски цртеж; цртеж (или:
нацрт, скица) ради објашњеша неког чиње-
ничног стања, ради очигледног представљаша
извесних односа, графичко (или: цртежно)
представљање неког стања, статистике, раз-
мера итд.; пресек, просек, слика рада или сна-
ге, план; муз. ноте од пет линија; код гности-
чара: два међусобно укрштена троугла у који-
ма je уписано неко мистично име бога, и који
су им служили као амајлија (Соломоново
слово).
дијаграф (грч. diagršphein нацртати) апарат за
механичко цртање перспекгпиве према при-
роди.
дијаграфија (грч. dia, graphia) умножавање на
литографском камену цртежа пренесених на
гумирани Шафт.
дијаграфнка (грч. diagraphein) вештина прав-
љења скица, вештина скицирања.
дијада (грч. dyžs, dyzdos двоје, двојина) жш.
величина одређена производом двају векто-
ра; биол. пар ћелија настао редукционом де-
обом; хромозом састављен од две хроматиде.
дијадексис (грч. diadechomai преузимам) насле-
ђе. наследство; мед. прелазак или преображај
једне болести у неку другу; дијадоха.
днјадема (грч. diadeč вежем око, с обе стране,
diždema) плава или бела трака око чела коју
су, као знак владарског достојанства, носили
персијски краљеви и грчки цареви; круна; жен-
ски украс за главу; владарско достојанство и
власт.
дијадика (грч. dyšs двојство) дијадични систем
бројева Лајбницова најједноставнија подела
бројева у класе, код које се употребљавају
само две цифре (1 и 0).
дијадоза (грч. diadidomi раздајем) мед. раздеоба
(или: разилажење) хранљивих твари кроз тело;
попуштање или престанак неке болести.
дијадох (грч. diždochos) наследник престола; на-
рочито: наследници Александра Великог (ди-
јадоси) у разним деловима"н>егове државе.
днјадоха (грч. diadćchomai преузимам) мед. в. ди-
јадексис.
дијак (стсл.) манастирски ђак, искушеник; у
средњем веку писар на властелинском дворцу.
днјакииема (грч. diakinema) мед. размицање,
раздвајање костију.
днјаклаза (грч. diaklao преламам) физ. прелама-
ње светлости. преламање зракова; пукотина у
слоју неке стене.
дијаклиза (грч. diaklyzo испирам) испирање
уста; вода за испирање уста.
дијаклвзма (грч. diaklyzo) мед. вода за испирање
уста.
дијакриза (грч. dižkrisis) процењивање, распоз-
навање (нарочито ступњева болести).
дијакритичан (грч. diakrino распознајем) ра-
216 дијализа
спознаЈни. који je основан на распознавању,
разликовању; дијакритички знаци знаци ко-
ји се додају основним знацима да би се обеле-
жиле друкчије звучне вредности; нпр. у нашој
латиници ć, i, š, ž, đ, нем. ii, б итд.); мед. знаци
за распознавање болести.
дијалект (грч. dialegesthai разговарати се dišlek-
tos) филол. наречје, сваки начин говора који
одступа од општег књижевног говора. и који
je, као такав, у извесним областима изражен у
утврђеним облицима; жш. говор, језик („Зва-
није je свештено поете... Дијалект му вели-
чество творца", Његош Луча микрокозма).
днјалектизам (грч. dižlektos) реч, облик или
израз ограничен на уже језичко подручје. нај-
чешће на дијалект који не улази у осно-
вицу књижевног језика.
дијалектика (грч. dialćgomai разговарам, dialek-
tike) вештина разговарања (било са другима
или са самим собом); вештина научног распра-
вљања, диспутовања; досетљивост, довит-
љивост, доскочљивост у говору; фил. наука о
кретању мишљења кроз противречности, ко-
је се, у току мишљења, поново укидају (Хе-
гел: „Увиђање да je природа самога мишљења
дијалектика, да оно као разум мора допасти
негативнога самога себе. противречности. са-
чињава једну страну логике". Enzyklopadie
der philosophischen Wissenschaften im Grun-
drisse, § 11; Маркс: „За Хегела je процес ми-
шљења, који он штавише под именом идеје
претвара у самосталан субјект, демиург (тво-
рац, створитељ) стварнога... Код мене. обр-
нуто, идеално није ништа друго до у људској
глави преобраћено и преведено материјал-
но"); окретност и вештина у говору која ло-
гички погрешне закључке уме да наоко прика-
же као тачне.
дијалектичан (грч. dialektikos) који одговара
науци о мишљењу, који je у складу са том
науком; довитљив, доскочљив; који je у на-
речју. дијалекту.
дијалектичар (грч. dialektikos) вештак у говору
и расправљању; вештак у мишљењу; учени
кавгаџија; фил. онај који уме да се вешто слу-
жи дијалектиком, који примењује дијалек-
тичку методу.
дијалектологија (грч. dialektos, logia) филол. на-
ука о дијалектима.
дијалектоманија (грч. dižlektos manfa страст)
претеривање у употреби покрајинског језика
у књижевним делима.
дијалелон (нлат. од грч. diallelon, dia помоћу,
allelon узајаман) лог. дефиниција у кругу, тј.
одређиван>е помоћу појма који има да се
одреди; дијалела.
днјалелус (нлат. од грч. tropos diallelos) лог. за-
кључак у кругу.
дијалема (грч. dialeipo остављам размак, dižle-
imma) прекид, размак, међувреме; мед. болес-
но, нарочито грозничаво стање код наступне
грознице.
дијализа (грч. dia- кроз, luein растворити, pa-
дијализатор 217
зложити) разлучиваше, рашчињавањем, ра-
стварање; мед. поступак одстрањивања из ор-
ганизма супстанци (азотних отпадака, произ-
вода варења и др.) које се нормално излучују
преко бубрега; користи се и код тешких тро-
вања; физ. одвајање кристалоида од колоида
путем осмозе; измена течности; фшол. и. реш. в.
диереза и асиндеШон.
дијализатор (грч.) мед. апарат за дијилизу.
дијалитичан (грч. dialyo) растворан, разоран,
уништаван, који раствара, разара, уништава;
дијалитични доглед врста догледа који од-
страњује боје, ахромагпичан доглед.
дијалог (грч. dialogos) разговор (или: говор) у
двоје; литерарна уметничка форма у антич-
кој филозофији коју су створили софЈлсти,
Сократ и нарочито Платон; пр. дијалошки.
дијалогизам (грч. dialogos) лиш. фигура у којој
су удружени питање и одговор: писац самога
себе пита и одговара, или другог пита, a сам
одговара.
дијалог листа говорни део филмског сцеиарија.
Писац дијалог листе, који не мора бити и
писац филмског сценарија, зове се дијало-
гист.
дијамагнетизам (грч. dia кроз, magnes магнетни
камен) својство неких супстанци (бакра, биз-
мута и др.) да им je магнетски пермеабилитет
мањи од пермеабилитета вакуума.
дијамагнетометар (грч. dia, magnes, metron) фш.
апарат за мерење и испитивање дијамагне-
тизма.
дијамант (фр. diamant, лат. adamas, грч. ada-
mas) мин. кристалисан угљеник, најтврђи, нај-
гушћи, најсјајнији и најскупоценији драги
камен, који се може брусити само својим соп-
ствеиим прахом; шиа. најситнија врста штам-
парских слова; форш. ров без дна (веома дубок)
за спречавање упада непријатеља у заклон.
дијамантин (фр. diamant) вунена тканина са фи-
гурама и крстићима.
дијамантска боја мешавина ланеног уља и гра-
фита, служи за премазивање гвоздених предме-
та (ограда, капија итд.).
дијамат дијалектички материјализам, в. маШе-
ријализам. Такође поспрдни израз за вулгарни
марксизам.
дијамбус (грч. di-, iambos) мешР. двоструки јамб,
стиховна стопа од четири слога: ^-^-.
дијаметар (грч. diametros) геом. пречник, најве-
ha тетива, тј. дуж која пролази кроз средиште
круга, криве (нпр. елипсе) и везује две тачке
обима.
дијаметралан (грч. diametros) up. пречнички, ко-
ји припада пречнику; прил. сасвим, посве, пот-
пуно, нпр. дијаметрално супротан сасвим,
скроз, потпуно супротан.
дијаморфоза (грч. dia, morphe облик) формира-
ње, претварање у одређен облик.
Дијана (лат. Diana) миш. код старих Римљана
шумска богиња, заштитница дивљих животи-
ња, жена, плодности и новорођенчади,строги
чувар невиности; код Грка Артемида.
Дијана-комплекс (no староримској богињи Ди-
дијариј(ум)
јани) итх. несвесна, потиснута жеља жена да
постану и буду мушкарци.
дијанасологија (грч. dianassein пунити logia) на-
ука о пуњењу животињских тела.
дијаноегонија (грч. diainoia мишљење, gone ра-
ђање) фил. наука о пореклу и извору сазнања.
дијаноетичан (грч. dianoia разум) фил. руковођен
разумом, разуман; дијаноеШичне врлиие су,
код Аристотела, оне у којима долази до изра-
жаја разум (знање, разборитост, мудрост,
уметност), за разлику од етичких врлина, код
којих се разум појављује као господар жеља и
страсти.
дијаноја (грч. dižnoia) фил. мишљење, способ-
ност мишљења, разум; значење.
дијапазон (грч. dia, pas, сав) мул. код Грка: окта-
ва; данас: обим једног гласа или инструмента;
звучна виљушка - мала метална виљушка која
даје стално утврђен тон a; фш. распон.
дијапасма (грч. diapassein посипати између) би-
љни прашак за посипање рана.
дијапауза (грч. dia, pausis, лат. pausa одмор,
ирекид) период потпуног мировања у животу
неке биљне или животињске врсте услед кли-
матских или наследних фактора.
дијапедезис (грч. diapedao пробијем, избијем,
diapedesis) мсд. пролажење белих крвних зрнаца
(код тежих обољења и црвених) кроз зидове
капилара.
дијапенте (грч. dia, pente пет) » n кроз пет тоно-
ва, тј. квинта.
дијапијеза (грч. dia, pyein гнојити, загнојити,
pyesis гнојење, загнојење) в. дијапијема.
дијапијема (грч. dia, pyein) мед. загнојавање,
нарочито плућа, чир у грудима.
дијаплазис (грч. diaplasis) мед. намешташе угаиу-
лог или преломљеног уда, преломљене кости.
дијаплазма (грч. dyaplasma уобличено) мед. киш-
ни облог; облагање или мазање целог тела.
дијаплегија (грч. dia, plegma ударац) мед. општа
клонулост, узетост.
дијапноика (грч. diapneo испаравам) ал. мед.
средства која помажу испаравање коже, сред-
ства која изазивају умерено знојење.
дијапноја (грч. diapneo исхлапим) мед. благо
испаравање коже, слабо знојење.
дијапозитив (грч. dia, лат. positivus) слика на
нарочитој стакленој или целулоидној плочи
која се, помоћу тзв. пројекционе лампе (ски-
опШикона), баца увеличана на платно; слајд.
дијапореза (грч. diaporesis забуна, недоумица,
сумња) неодлучност, неизвесност, сумња (на-
рочито као реторска фигура).
дијапројектор (грч. dia, нлат. projector) ОПТ. В.
дијаскоп.
дијареа (грч. diarreo протичем) мед. пролив.
дијаризам (грч. dyao унесрећим, упропастим)
реш. фигура у којој се нарочито извргава ру-
глу нечија неприлика или неприличност,
нлр.: Личи му као магарцу седло; Видела жаба
где се коњ поткива, na и она дигла ногу, и др.
дијарија (лат. diaria febris) мед. свакодневна
грозница.
дијариј(ум) (лат. diarium) код Римљана: дневни
дијас
оброк, нарочито за кућну послугу; данас:
дневник, књига у коју се уноси дневни пазар.
дијас (грч. dyšs) двојство, двојност.
днјасирм (грч. diasyrmcs) ругање, исмевање; ре-
торска фигура која се састоји у претераном
умањивању предмета; гупр..- хипербола.
дијасистем (грч. diđ(lectos), грч. systems целина
сачињена од више делова) лшпв. језички си-
стем који je заједнички именитељ групе или
збира дијалеката; језик посматран као збир
или скуп дијалеката.
днјаскеуаст (грч. diaskeuastćs, diaskeuakso пре-
рађујем) онај који критички прерађује неко
старо дело, нарочито Хомерове песме.
дијаскоп (грч. diš, skopćo посматрам) <лт. про-
јекциони апарат за приказивање дијапозити-
ва (слика, цртежа, текстова и др. снимљених
•• •
' на филму); уп. епископ, скиоптикон,
дијаскопија (грч. diaskopćo свестрано испиту-
јем, разматрам) мед. прегледање болесника
помоћу просветљавања рендгеновим зра-
цима.
днјаскопска пројекцнја ОПШ. приказивање про-
видних предмета, нарочито прозрачних слика,
на стаклу (дијапозитиву) у пропуштеној
светлости.
дијасостика (грч. diasSzč спасем) мед. вештина
одржавања живота, неговање и одржавање
здравља; tu. средства за одржавање здравља и
живота.
дијаспазма (грч. dižspasma раздвојење, празни-
на, diaspžč развлачим, раздвојим) раздваја-
ње, пауза, станка између два стиха једне
песме.
дијаспора (грч. diaspefrO расипам, diaspora) ра-
сипање, расутост, расејаност; у Новом заве-
ту: Јевреји прогнани из Јудеје и расејани no
другим земљама; у братствима: чланови који
станују одвојено; бош. назив за сваки део би-
љке који се од ње природно одваја и даље сам
размножава.
днјастаза (грч. dižstasis раздвојеност) «*. ензим
(енцим) или фермент нађен у животињама и
биљкама који дејствује на угљене хидрате и
• чини да се скроб претвара у шећер, те знатно
доприноси метаболизму.
днјастазис (грч. dišstasis) разилажење, растаја-
ње. раздвајање, цепање; зоол. противприрод-
? но раздвајање костију или рскавице; бош.
одрођавање, дегенерисање биљака.
дијасталтичан (грч. diastello раздвајам, раста-
вљам) који се раставља, раздваја; који се ра-
стеже, развлачи, шири.
дијастатичан (грч. dižstasis) хем који претвара
скроб у шећер.
дијастема (грч. dišstSma) размак, одстојање,
међупростор; муз. интервал.
дијастематичан (грч. dišstema) муз. са међупро-
сторима, са интервалима.
дијастил (грч. dia\ stylos стуб) арх. велика двор-
ница са много стубова; код старих Грка: двор-
•
' • ница у којој су стубови били далеко један од
другог за три дебљине стуба.
дијастимометар (грч. dišstema размак, mćtron
218 днјафан
мера) апарат за мерење удаљености, одсто-
јања.
дијастола (грч. diastćllo раздвајам, растављам)
поеш. растезање, продуживање, нарочито слога
који je иначе, сам no себи, кратак; фшиол.
ширење срца при раду срчаног мишића; рит-
мички се смењује са скупљањем (систолом);
у грч. граматици: знак за растављање.
дијастолни крвии притисак минимални (доњи)
крвни притисак.
дијасхиза (грч. diaschizein цепати) мед. цепање,
одвајање, растављање.
дијасхизма (грч. diaschizein) мед. в. дијасхиза.
дијатеза (грч. diathesis, dižtithemi) распоређива-
ње. уређај, устројство, састав; мед. склоност
некој болести; лингв. глаголско стање, глагол-
ски род, однос између субјекта и радње, од-
носно објекта на коме се она врши; основна
разлика je између радног (актив) и трпног
стања (пасив), док у грчком имамо и средње
стање.
дијатезе (грч. dižthesis) мед. тзв. „основне боле-
сти" или подобности за болести.
дијатека (грч. diatithemi) 1. савез, уговор; Стари
и Нови завет.
дијатека (грч.) 2. место за одлагање и чување
дијафилмова; збирка дијафилмова.
дијатермазија (грч. dia\ thermasia топлота) физ.
особина тела да пропуштају топлотне зраке.
дијатерман (грч. dia, thermai'no грејем) физ. ко-
ји пропушта топлотне зраке; супр.: атерман,
адијатерман.
дијатерманзија (грч. diathermaino прогрејем)
физ. својство тела да пропуштају топлотне
зраке.
дијатесарон (грч. diž, oi или ai tćssares, ta tćssara
четири) муз. чиста кварта; назив за преводе
четири еванђеља. тзв. евангелијске хармоније.
дијатомав (грч. diatomos подељен) мш. који се
може само у једном правцу лако делити; физиол.
једноћеличан.
дијатомеје (грч. dižtomos раздељен, растављен)
ai. бош. силикатна алга која стоји између живо-
тињског и биљног царства (од њихових љуш-
турица и нитроглицерина прави се динамит).
дијатоника (грч. diatonikćs) муз. тонски систем
од ступњева у оквиру октаве, поређаних један
за другим у размацима од целих степена и по-
лустепена, који морају бити на одређеним
местима.
дијатонска скала (грч. diateino истежем, лат. sca-
la лествица) муз. скала у којој тонови стоје у
истом односу према своме основном тону у
којем стоје одговарајући тонови друге скале
према основном тону, који je октава за ос-
новни тон прве скале; дакле, интервали у ди-
јатонској скали нису једнаки.
дијатрнба (грч. diatribe) занимање, забава, раз-
говор, обука; критички полемички спис; љут-
ња, претерано оштра критика, памфлет;
пасквила; фил. омиљени метод киничара и
стојика no коме су излагали своја учен>а: час
озбиљно, час шаљиво, веома сатирично и са
грубим пикантеријама.
дијафан (грч. diaphai'nč просијавам, просвет-
дијафанитет 219
лим) провидан, прозиран; дијафане слике
провидне слике на стаклу, нарочито за укра-
шавање прозора; дијафано посуђе стаклено
посуђе, обложено или ишарано златним ли-
стићима, na постакљено; дијафано радирање
фотографско копирање бакрореза итд. на
нарочитој дијафаној, тј. провидној хар-
тији.
дијафанитет (грч. diaphaino) провидност, про-
зирност.
дијафанометар (грч. diaphaino, metron) фт.
справа за мерење и одређивање провидности
атмосферског ваздуха.
дијафанорама (грч. diaphaino, orđo гледам, ви-
дим) провидна слика.
дијафаноскоп (грч. diaphaino, skopeo гледам)
мед. апарат за осветљавање мехура (бешике)
помоћу електричне светлости.
дијафиза (грч. diaphyein прорасти, изнићи) бош.
пупљење, окце, место са кога у биљке избија
грана; зоол. део дуге_кости између две јабучи-
це; геол. међуслој.
дијафилм слике које се односе на једну тему,
снимљене редом на филмску траку ради пове-
заног приказивања.
дијафонија (грч. diaphčnćo не слажем се, у рас-
кладу сам, diaphonia) првобитно, код Грка:
неслагање у гласу, несклад, дисхармонија, ди-
сонанца; фш. слабљење електричне енергије
која се преноси жичаним кабловима; фт. не-
слагање, неједнакост; у новој музици, под ди-
јафонијом се, погрешно, разумева композици-
ја за два гласа.
дијафоника (грч. diaphonćo) в. диакусШика.
дијафора (грч. diapheio) разлика, различност;
неједнакост, неслога, спор; реш. понављање
једне исте речи различитог значења у једној
реченици.
дијафореза (грч. diaphoresis) знојење; жд. испа-
равање коже, презнојавање.
дијафоретикум (грч. diaphoreo разносим) мед.
средство које помаже испаравање коже, през-
нојавање.
дијафрагма (грч. diaphragma) анаш. мишична
пречага која одваја грудну од трбушне дупље;
бот. препона у семеној чаури; <тш. покретни
лимени прозорчић (бленда) за отклањање
ивичних зракова код оптичких инструмената.
дијафрагмалгија (грч. dišphragma, algos бол)
мед. болест дијафрагме.
дијафрагмитис (грч. dižphragma) мед. запаљење
дијафрагме.
дијафтороскоп (грч. diaphteiro кварим, skopeo
посматрам) апарат за испитивање загађености
ваздуха.
дијахореза (грч. diachoreo имам пролив) мед. сто-
лица, испражњавање црева.
дијахоретичан (грч. diachoreo) мед. који помаже
уредну столицу.
дијахронија (грч. dia, chronos време) разновре-
меност, догађања у различито време; лите.
историјско приказивање развоја неког јези-
ка кроз разне временске периоде; супр. синхро-
нија.
дијурна
дијахроничка лингвистика правац у науци о je-
зику чији су методи испитивања усмерени на
историју језика, тј. на испитивање узастоп-
них језичких појава.
дијеза (грч. di-iemi, фр. diese) муз. разлика изме-
ђу великога и малог полутона, четвртина то-
на; свака мала промена у тону; „крстић" као
знак да се једна нота повишава за пола тона.
дијенцефалон (лат. diencephalon) анаш. међумо-
зак, унутрашњи део великог мозга у коме се
налазе центри за регулисање телесне темпера-
туре, сна, рада унутрашњих органа и жлезда са
унутрашњим лучењем.
дијета (грч. diaitžo лечим, diaita, лат. diaeta на-
чин живота) 1. мед. уредан начин живота (с об-
зиром на храну, пиће, спавање и одмарање);
неговање здравља, нарочито: храна коју у ту
сврху пропише лекар, болесничка храиа; др-
жаши дијету живети једноставно и умерено.
дијета (лат. dies дан) 2. дневница члана парла-
мента у неким земљама; сабор; време заседа-
ња народних представника (нпр. дијета у Ре-
генсбургу).
дијетар (нлат. dietarius) в. дијетист.
дијетарски (лат. dies дан) који прима дневницу,
дневничарски; прил. дневно, на дан.
дијете (лат. dies дан, нлат. dieta) ПЛ. наднице,
дневнице које прима службеник, народни по-
сланик итд. место сталне плате на име ванред-
них послова; седнице народних посланика.
дијететика (грч. diaitetike se. tehne) наука о на-
чину живота корисном no одржавање здравља.
дијететичар (грч. diaitač лечим) онај који учи
како треба чувати здравље, пријатељ уредног
и умереног начина живота.
дијететски (грч. diaitao) умерено, корисно no
здравље; дијететски прописи прописи којих
се ваља придржавати да би се очувало здравље;
дијететска средства средства корисна no
здравље.
дијетист(а) (лат. dies дан) слуга или службеник
који ради само за дневницу, дневничар; у ка-
толичкој цркви: свештеник који служи ју-
трење.
дијецан (грч. di-, oTkos кућа, дом) са два дома,
дводом.
дијецеза (грч. dioikesis газдинство, кућење) го-
сподарство, управа, уређење; од Диоклеција-
на назив за 14 главних делова римског цар-
ства; данас се употребљава само у црквеној
управи (код православних: владичанство; код
католика: бискупија; код протестаната: паро-
хија која стоји под једним суперинтендан-
том); дијецез/ал/но право званично право, над-
лежно право владике, бискупа.
дијецезан (грч. di-oikeo газдујем, кућим, упра-
вљам) владика или бискуп као управник дије-
цезе; припадник (или: члан) дијецезе.
дијеције (grč. di-, oikos) бош. дводоме биљке, тј.
оне код којих једна стабла носе само мушке,
a друга само женске цветове, нпр. топола, врба
и др.
дијурна (лат. dies дан, diurna) дневна плата или
награда, дневница.
 дијурнист(а)
днјурнист(а) (лат. diurnus) дневничар.
дик (фр, due, лат. dux) 1. војвода, херцог; у
Француској: степен племства између принца и
маркиза; 2. луксузна лака кола за даме, без
седишта за кочијаша, a са седиштем за слугу
позади.
дике (грч. dike) право, правда, правичност; мит.
Дике грчка богиња правде и праведне од-
мазде.
дикеархија (грч. dike, arho владам) владавина
права. правна држава; супр. деспотија.
дикеократија (грч. dike, krateo владам) в. дике-
архија.
днкеологија (грч. dike, logia) право, наука о
праву.
дикеополитика (грч. dike, politike) правично
учење о држави, државна мудрост.
днкливије (грч. di-, kline, легало, постеља) бош.
биљке код којих се прашници и тучкови не
налазе у једном цвету, него су подељени на
разне цветове, једносполне биљке које имају
или само мушке или само женске сполне ор-
гане.
дикокичан (грч. di-, kokkos језгро) бош. који
има два језгра, двојезгрени.
диколбн (грч. di-, kolon део, одељак) аоет. песма
која се састоји из две врсте стихова, диколич-
ка песма.
днкотиледове (грч. di-, kotyledon удубљење, пи-
јавчица) вот. биљке код којих се, при клија-
њу, јављају два клицина листића.
днкси (лат. dicere рећи, казати, dixi) рекао сам,
рекох, завршио сам што сам хтео рећи, готов
сам; дикси ет анимам меам салвави (лат. dixi
• et animam meam salvavi) рекох и спасох душу
своју, тј. сад ми je савест мирна.
диксиленд (no Dixielandu, држави САД) стил у
џезу, настао од регтајма, блуза и маршевске
музике.
диктандо (лат. dictando) казивањем у перо; зада-
так рађен no казивању у перо.
днктат (лат. dictatum) 1. казиван>е у перо, зада-
- так рађен no казивању у перо; диктандо, дик-
Гпе; 2. наређење, заповест; оно што налаже,
сугерира (неке поступке и сл.)-
диктатор (лат. dictator) 1. у староримској држа-
..- ви: највиши службеник са неограниченом вла-
шћу, која je могла трајати највише шест
месеци, a кога су бирали у изузетно тешким
i приликама no државу; 2. онај који неограни-
»; чено влада, који заповеда, који тражи по-
• слушност без поговора.
диктатура (лат. dictatura) звање и власт дикта-
тора; режим који заводи диктатор; неограни-
чена власт.
диктатура пролетаријата државни облик власти
радничке класе (пролетаријата) који она
успоставља да би обезбедила укидање капита-
листичке експлоатације и капитализма и
остварење комунистичког друштва.
диктафов (лат. dictare, грч. phoneo звучим) апа-
рат који, слично фонографу, прима оно што
се говори и понавља кад треба да се запише
,;; (служи место стенограма).
220 дилетантизам
диктиван (лат. dicere говорити, dictus) грам. изја-
ван. исказан, изречан.
диктиитис (грч. diktyon мрежа) мед. запаљење
мрежњаче.
диктирати (лат. dictare) казивати у перо, говори-
ти некоме с тим да онај коме се говори то
записује; говорити некоме шта треба да ради,
саветовати, заповедати; прописивати, пропи-
сати, нпр. казну.
диктовати в. диктираШи.
диктум (лат. dictum) изрека, пословица, место
из неког дела.
диктум де омни ет нуло (лат. dictum de omni et
nullo) .»i. ocHOBHo правило закључивања: што
важи за све. важи и за неке и поједине; што не
важи за неке и поједине, не важи ни за све.
диктум фактум (лат. dictum factum) речено -
учињено, како je речено онако се и десило.
диктус (лат. dicere рећи, казивати, dictus) име-
новани, поменути, напред поменути.
днкција (лат. dictio) језик или стил једног пис-
ца; начин изговора, изражавање.
днкционер (нлат. dictionarium) речник који не
садржи само поједине речи него и фразеологи-
ју једног језика.
дилатабилан (нлат. dilatabilis) протегљив, расте-
гљив, проширљив.
дилататор (нлат. dilatator) мед. отварач, справа за
проширивање, нпр. ране; мишић који проу-
зрокује дилатацију.
дилататоран (нлат. dilatatorius) који проширу-
је, растеже, развлачи.
дилатација (лат. dilatatio) растезање, ширење,
проширивање; мед. проширење срца.
дилатометар (лат. dilatare, грч. metron) физ. апа-
рат за мерење запреминског ширења поједи-
них течности.
дилаторав (лат. dilatorius) који развлачи, одуго-
влачи. отеже, одлаже.
дилаториј(ум) (лат. dilatorium) арав. пропис
(или: наредба) о одгађању рока.
дилација (лат. differe одгодити, dilatio) одуго-
влачење, одгађање; продужење рока.
дилбер (тур. dilber, перс. dil срце, ber од burden
носити) драган, лепотан, миљеник, онај који
привлачи и осваја срца.
дилекција (лат. diligere, волети, dileetio) љубав,
еклоност, оданост.
дилема (грч. dilemma) положај у којем се човек
налази кад треба или мора да бира између две
поцједнако важне ствари; лог. закључак у ко-
јем je прва премиса хипотетичан суд, a друга
дисјунктиван (полилела).
дилер (енг. dealer трговац) трг. самостални трго-
вац који купује и продаје хартије од вредно-
сти у своје име и за свој рачун.
дилетант (итал. dilettante) пријатељ (или: љуби-
тељ) уметности, онај који се бави неком
уметношћу или вештином само из љубави
према њој или ради прекраћивања времена
(за разлику од уметника као зналца, стручња-
ка); фш. онај који je у некој струци површан,
недоучен, без стручне спреме.
дилетантизам (итал. dilettare) љубав према умет-
дилетантско позориште 221
ностима или вештинама, бављење нечим из
љубави a не no позиву, професионално; фиг.
нестручност, површност.
дилетантско позориште позориште у којем
играју они којима глума није струка.
дилигенција (лат. diligentia) брижљивост, пажљи-
вост; ревност, марљивост; прав. брижљиво избе-
гавање нехатности у пословима; кон дилиђен-
ца (итал. con diligenza) «.в. брижљивост, па-
жљиво.
дилижанс(а) (фр. diligence) брзина, хитрина;
установа за превоз путника, тзв. брза пошта;
поштанска кола.
дилогија (грч. dilogi'a) двојако значење, двосми-
слица.
дилогичан (грч. dilogos) који се може двојако
разумети, двосмислен.
дилувијалан (лат. diluvialis) потопски; поплав-
љен; дилувијално Шле тле поплављеног зем-
љишта; дилувијални минерали они који су по-
стали услед последњих великих промена у Зе-
мљиној кори које су дошле као последица
поплаве; дилувијални човек преисторијски
човек, прачовек.
дилувиј(ум) (лат. diluvium спирање земље) по-
плава, потоп; поплављена земља; геол. доба у
развитку Земљине коре када су ледници иоче-
ли да се топе, a које je непосредно претходи-
ло данашњем добу.
дилудиј(ум) (лат. diludium) одмор при гладија-
торским борбама; ТМ. време између чинова.
дилуендо (итал. diluendo) муз. гасећи се, са по-
степеним ослабљивањем јачине тона док се
потпуно не изгуби.
дилуенције (нлат. diluentia) мед. средства за раз-
блаживање.
дилуирати (лат. diluere) разблажити, нпр. вино
водом; растворити, растоиити, опрати, збри-
сати, разбити (нпр. сумњу, подозрење).
дилуцида интервала (лат. dilucida intervalla) пл.
мед. светли тренуци, тј. тренуци свести и при-
себности код болесника, нарочито умно обо-
лелог; обичније: луцида интервала.
дилуцидација (нлат. dilucidatio) арт. објашње-
ње, тумачење.
дилуција (нлат. dilutio) разблажавање, раствара-
ње, умањивање јачине.
димензија (лат. di-metiri измерити, dimensio)
мерење, пространство, пружање; замишљене
праве линије помоћу којих се пространство
неког тела и његових граница (површине, ли-
није), или неког дела простора који предста-
вљамо као празан, могу одређивати и мерити.
Да бисмо то могли одредити, потребне су нам
три димензије, три праве које се секу под
правим углом: дужина, ширина и висина (или
дубина). Тело има три димензије, оно je тро-
димензијално, површина две, a линија једну
димензију. По Шеорији релативитеШа че-
тврта димензија je „време"; уп. координатни
сисшем.
димензионирати (лат. dimensio) одмерити, изме-
рити пресек, нпр. добро димензионирани зи-
дови зидови чија je јачина добро прорачуна-
дин
та; димензиоиирано дрво дрво за грађу,
грађа.
димеран (грч. di-, meros део) који се састоји од
два дела, два члана, двочлан.
диметар (грч. di-, metron) мешр. стих који се са-
стоји од две стопе или два стиховна такта,
нпр. један јампски стих од четири стопе, ква-
тернаријус.
димије (тур. dimie, грч. di'mitos) женске широке
чакшире које се носе уместо сукње.
диминуендо (итал. diminuendo) .«w. постепено
тише, све слабије (тј. смањивати јачину то-
нова); декрешендо.
диминуирати (лат. diminuere) смањити, смањи-
вати, умањити, сузити, скратити, попустити
(нпр. у снази, јачини).
диминутив (лат. diminutivum) грам. в. деми-
нуШив.
диминуто (шп. diminuto) у шпанској инквизици-
ји: оптужени за јерес који није, no нахођењу
инквизитора, све признао, нарочито онај ко-
ји je издао премало сукриваца (после теме-
љног мучења, овакви су кривци спаљивани на
ломачи као непоправљиви грешници).
диминутор (нлат. diminutor) маш. умалилац, ума-
литељ, одузимак; суптрахепд.
диминуција (итал. diminuere смањити, снизити)
му.1. понављање теме најчешће у двоструко
краћим нотним вредностима; супр. аугменша-
ција.
димисија (лат. dimissio) смењивање с положаја,
отпуштање; оставка, захваљивање на служби;
уп. демисија.
димискија (apan. Dimišq-iyy, тур. dimiski) сабља
кована у Дамаску. у средњем веку.
димисориј(ум) (нлат. dimissorium) акт о отпуш-
тању, смењивању.
димитирати (лат. dimittere) в. демисионирати.
диморфан (грч. di-, morphe облик) који има два
облика, двообличан; диморфне биљке биљке
чији се цветови јављају у два облика; в. ди-
морфизам.
диморфизам (грч. di-, morphe) двообличност; би-
џл. јављање јединки исте врсте у два различи-
та облика (у биљном и животињском свету);
мин. својство неких тела да се могу, и поред
истоветног састава, појављивати у битно ра-
зличитим кристалним облицима; диморфија.
диморфија в. диморфизам.
дин (грч. dynamis сила) 1. физ. јединица силе у
апсолутном систему мера: сила која јединици
масе (граму) у јединици времена (секунди) са-
општи брзински прираштај од једног центи-
метра у секунди, или сила која масу од једног
грама у једној секунди помери из мира за
један центиметар; no Међународном систему
јединица данас се за силу као јединица упо-
требљава њуШн.
дин (скр. од Deutsche Industrie-Normen) 2. не-
мачке индустријске норме, служе као основа
за индустријске норме и у многим другим зе-
мљама (нпр. у фототехници и штампарству).
дин (перс, тур. din) 3. вера (обично муслиман-
ска), ислам.
дина
дина (нем. Dtine, фр. dune, према келт. din) геол.
пешчани брежуљак, дуг no неколико стотина a
висок no неколико метара, сипина, пешчани
пруд.
диваметар (грч. dynamis сила, mćtron) овт ин-
струменат за мерење моћи увеличавања iue-
лескопа.
динамизам (грч. dynamis) в. преанимизам.
динамика (грч. dynamike) фш>. 1. наука о силама
и о кретањима која те силе производе (део
механике); 2. силе које делују (или сила,
енергија која делује), производе дејство и
управљају њиме у ма каквом облику; муз. мера
којом се означује јачина извођења.
динамис (грч. dynamis) сила, снага, способност;
(у Аристотеловој филозофији насупрот енер-
гији, стварности) могућност; потенција,
динамнстнка (грч. dynamis) учење које матери-
ју и појаве у природи изводи из сила природе.
динамит (грч. dynamis) разорна материја, меша-
вина 75 делова нитроглицерина са 25 делова
неког другог, еластичног, порозног, али не-
експлозивног тела, обично са инфузоријском
или дијатомејском земљом; ако се. место са
инфузоријском земљом, помеша са прахом
слабо печеног дрвеног угља, мешавина се тада
зове целулозни динамит (проналазач швед-
ски хемичар Алфред Нобел, 1833-1896).
дннамичан (грч. dynamis) који се оснива на ди-
намици; способан, који има јако дејство, ко-
ји има своју снагу, који слободно дејствује,
који делује сопственом унутарњом и живом
силом, који je стално у покрету; супр. ста-
тичан.
дннамичар (грч. dynamis) присталица динами-
стике.
динамичка геологија в. геодинамика.
дивамо (грч. dynamis) машина за произвођен>е
електричне струје механичким радом обрта-
н>ем проводника кроз магнетно поље.
динамоген (грч. dynamis, gćnos порекло) фш. ко-
ји рађа, који производи силу.
динамограф (грч. dynamis, grapho пишем) пока-
зивач силе, направа за аутоматско бележење
употребљене силе.
дииамоелектричва машина в. динамо.
динамозоизам (грч. dynamis, zoon живо биће)
фил. учење о снази обдареној свешћу и
вољом.
днвамологија (грч. dynamis, logia) наука о поје-
диним природним силама.
динамомашина в. динамо.
дивамометаморфоза ( ф ч . dynamis, metamorpho-
sis преображај) иш. преображавање руда у ве-
ликим дубинама камене коре под утицајем ве-
ликог притиска, високе температуре и воде у
нове руде.
двнамометар (грч. dynamis, mćtron мера) физ. на-
права (обично са опругом) за мерење сила,
силомер.
днвамометрвја (грч. dynamis, metria) физ. мере-
ње сила; up. динамометријски.
днвар (лат. denarius) новчана јединица у СФРЈ,
Алжиру, Бахреину, Ираку, НДР Јемену, Јор-
222 дионизије
дану, Кувајту, Либији и Тунису, a у Ирану
стоти део ријала.
династ (грч. dynamai могу, dynsstgs) владар, го-
сподар; у средњем веку: поседник витешког
имања, властелин, бољар.
диваствзам (грч. dynastes владалац) оданост вла-
дару, односно владајућем дому, приврженост
династији.
династија (грч. dynasteia власт, моћ) владалач-
ка лоза, низ владара исте лозе.
дивас-цигле према ватри веома отпорно камење
од чистог кварца, са малом примесом креча,
гвозденог оксида и иловаче; служи за унутарње
облагање пећи са високим температурама.
дин-душман (перс, тур. dindlisman) верски не-
пријатељ, заклети непријатељ, заклети про-
тивник.
диве (фр. diner ручак; данашње значење вечера)
главни оброк, у подне или око 5-6 сати no
подне;свечан ручак, гозба.
диввка (грч. dTnos вртоглавица) &i. мед. средства
против вртоглавице; тачније: антидиника.
дннкс (енг. double-incom no kids два дохотка, a
без деце) израз за истополни пар који живи
заједно.
дввосаур(ус) (грч. deinćs ужасан, страшан, јак,
sauros гуштер) зоол, горостасан препотопски
гмизавац, до 30 m дуг, чији костур показује
знаке птице и сисара.
двнотервј(ум) (грч. deinos, therion звер) изумр-
ла врста препотопског горостасног сурлаша.
двнофоввтет (грч. deinćs, phone глас) лингв. ја-
чина гласа.
динстати (нем. diinsten) пржити неко јело у по-
клопљеном суду; пирјанити.
дво (итал. Dio, лат. deus) бог; пер Дио! (итал.
per Dio) забога, побогу!
Диоген (грч. Diogenes „онај који води порекло
од Зевса") филозоф из Синопе у М. Азији
(404-323. пре н. е.), назван „пас". Сократов
појам аутаркије подигао je до аскезе која,
одбацујући сваку животну удобност. тражи
крајње одрицање жеља; није признавао посто-
jehe законе и био прототип киничног фило-
зофа. О њему се прича: да je становао у јед-
ном бурету, да je Александра Великог, кад га
je овај посетио и рекао му да каже једну жељу,
замолио да му се склони са сунца, да je у
подне no Атини свећом тражио „људе" итд.;
фш. онај који презире свет, мизантроп.
двода (грч. di's двапут, -odos суфикс од hodos
пут, начин) електронска цев са две електроде:
катодом и анодом; данас се у електроници та-
ко назива сваки уређај, нпр. полупроводник,
кроз који електрична струја може да се креће
само у једном правцу.
двоктаедар (грч. di-, okto осам, hedra седиште,
основа) геол. полиедар са двапут no осам, тј.
шеснаест, површина; ПР. диоктаедарски.
дволев врста синтетичке тканине.
диолефнвв хем. в. диени.
двовизвје (грч. Dionysia) ш. светковине у славу
бога Дионизаса код старих Грка, које су се
поглавито састојале у оргијању и пијанчењу;
уп. баханалије.
дионизијска epa 223
дионизијска epa рачунање времена од Христо-
вог рођења, које je увео Дионизије Мали (Di-
onisius exiguus), научник из VI века; no њему,
Христос се родио 754. год. од оснивања Рима.
дионизијски (грч. Dionysos) фил. израз којим
Ниче назива елеменат пун снаге и страствено-
сти у животу и вољи; супр. аполинијски.
Дионизос (грч. Dionysos) миш. пријатељ муза,
бога вина и виноградарства код старих Грка;
Бахус.
диоптер (грч. dia кроз, orao гледам, видим, to
dfoptron, е dioptra) ОПШ. справа помоћу које се
једна визирна линија управља на одређену
тачку, нарочито на апаратима за мерење; са-
стоји се од два дела, од којих je један окре-
нут оку онога који визира, a други предмету
који треба визирати.
диоптрија (грч. dfoptron) оаш. јединица за мере-
ње јачине сочива (јачина сочива једнака je
реципрочној вредности жижне даљине изра-
жене у метрима), јачина сочива чија je жижна
даљина један метар. Сочиво јако 5 диоптрија
има жижну даљину 0,20m.
диоптрика (грч. dia, orao гледам) nam. наука о
преламању светлосних зракова кроз воду, ета-
кло и др.; анакластика.
диорама (грч. di-orao гледам кроз) провидна сли-
ка, округла слика на провидној материји ко-
ја, помоћу вештачког осветљавања, показује
промењљиве светлосне тонове (дневне и ве-
черње пејсаже) или тонове боја (зима, алпин-
ско бујно зеленило), понекад са фигурама у
покрету; пронашао Дагер 1822.
диорексин (грч. diorysso иоткопавам) експлозив-
ни прах, мешавина пикринске киселине, дрве-
ног угља, струготине, шалитре и сумпора; хе-
раклин.
диоризам (грч. diorismos ограничавање, одред-
ба) фил. одређивање појма.
диористички (грч. diorizo) ограничавам, одељу-
јем, разликујем) који објашњава, тумачи,
одређује.
диортоза (грч. diorthosis уређивање) поправља-
ње, побољшавање; мед. намештање, исправља-
ње уганутих или искривљених удова.
диортотичан (грч. diorthoo исправљам) који
исправља, који служи за исправљање (или: на-
мештање, дотеривање).
Диоскури (грч. Dios-kuroi синови Зевсови) мит.
грчки полубогови Кастор и Полидеук (По-
лукс), близанци; фиг. нераздвојни пријатељи;
астр. III зодијачки знак (Близанци) и сазвежђе
на северној небеској хемисфери.
диосмоза (грч. di-, dia-, osmos гурање, тискање)
ФЧЈ. в. осмоза.
диостоза (грч. di-, osteon кост) мед. померање
костију.
диотелети (грч. dyo, thelo xohy) ил. шеол. приста-
лице учења о две природе и две воље у Исусу
Христу; уп. монотелети.
диофизити (грч. dyo, physis природа) пл. приста-
лице хришћанске секте која je сматрала да
су у Христу биле две природе, божанска и чове-
чанска; суир.: монофизиШи.
дипломатичар
дипеталан (грч. di-, petalon лист) бот. са два ли-
ста, са два цветна листића.
дипигус (грч. di-, pyge задњица) двојна наказа
која има једну главу и један грудни кош, али
се тело испод пупка удваја, тако да наказа има
две задњице и два пара ногу, дводупац.
дипирихијус (грч. di-, pyrriche) мешр. двоструки
пирихијус, стиховна стопа од четири кратка
слога:
диплазија (грч. diplasios двострук) муз. двостру-
ки пијанофорте, са две клавијатуре које сто-
је једна према другој.
диплазијазам (грч. diplasios двострук) удвостру-
чење, подвостручење.
дипле (грч. diple) 1. критички знак облика поло-
женог великог слова ипсилона за означавање
погрешног начина читања, као и сумњивих
места у песничким делима, нарочито у драми,
да би се глумац упозорио, да не погреши у
интерпретирању.
дипле (грч. diploos двострук) 2. двојнице, врста
фруле.
диплексер (грч. di- два-, дво-, лат. plexus плетен)
уређај за раздвајање два апарата (радио-. ра-
дара или радио- и радара) који користе исту
антену.
диплоидност (грч. dis двапут, двоструко, eidos
лик, облик) биол. биљна или животињска ћели-
ја која у једру има парну гарнитуру хромо-
зома.
диплоја (грч. diplon) шшш. међуплочје, ћелиј-
ски слој између две танке коштане плоче. на-
рочито код костију лубање; бош. унутарња
ћелична маса лишћа и оплоднице.
диплома (грч. diploč, diploma) повеља, нарочито
она којом се дају достојанства, слободе, по-
властице, права итд.; повеља о именовашу, по-
стављењу, ослобођењу или помиловању: по-
веља којом се указује почаст, одликовање;
сведоџба о положеном испиту, нарочито на ви-
соким школама.
дипломат(а) (грч. diploo, diploma) лице које у
међународним односима представља једну су-
верену државу, државник; фт. опрезан и предо-
строжан човек.
дипломатариј(ум) (грч. diploma) збирка повеља.
дипломатизовати (грч. diploma) одржавати везу
са страним дворовима; водити преговоре, пре-
говарати са страним дворовима и владама; фиг.
на углађен начин крити своје мишљење и на-
мере, понашати се опрезно, мудро и углађено.
дипломатија (грч. diploma) формално посредо-
вање у међусобном општењу између држава,
начела и правила која у томе погледу важе;
званични органи који се тим послом баве;
умешност у јавном и тајном вођењу прегово-
ра између појединих влада.
дипломатика (грч. diploma) помоћна историј-
ска наука, наука о повељама, тј. вештина чи-
тања и правилног тумачења старих повеља,
утврђивања њихове изворности, оригинално-
сти, времена кад су издане итд.; понекад =
дипломаШија.
диплиматичар (грч. diploma) познавалац и веш-
так у читању и тумачењу старих повеља.
дипломатично издање 224
дипломатично издање штампан и објављен ру-
копис, текст и сл. без накнадних исправки;
изворно, веродостојно издање.
дипломатски (грч. diploma) повељно, докумен-
тирано. што се оснива или доказује на основу
повеља; што се тиче преговора и веза између
држава, што спада у послове једног посланика
на страни; државнички, посланички, амбаса-
дорски; фиг. мудро, опрезно. учтиво, углађено,
са пуно такта; дипломатски кор (фр. corps
diplomatique) сви представници страних држава
акредитовани на једном двору, код неке вла-
де, дипломатско тело.
дипломација в. дипломатија.
диплопија (грч. diploos двострук, ops, čpos око)
мед. поремећај вида при коме се један пред-
мет види двоструко; диплосија, дитопсија.
диплоснја (грч. diplćos двострук, ops, 6pos око)
в. диплопија.
диплосомнја (грч. diploos, s6ma тело) рађање
двоструких наказа (нпр. сијамски близанци).
диподнја (грч. di-, pus, podos стопа) метр. дво-
струка стопа, спајање двеју метричких стопа
у основни метар или такт једног стиха; сизи-
гија.
днпросопус (грч. di-, prosčpon лице) наказа са
две сљубљене главе, али тако да се на њој
разликују два лица.
дипсакус (грч. dipsa жеђ, dipsakos) мед. болест
жеђи.
дипсетичан (грч. dipsdo жедним) који жедни, који
воли да пије; који изазива жеђ.
дипсодичан (грч, dipsžo) в. дипсетичан.
дипсоманија (грч. dipsa, mania помама) мед. пе-
риодична неконтролисана страст за пићем;
пијаничко лудило.
диптера (грч. di-, pterćn крило) ал. зоол. двокрил-
ци, инсекти са два необрасла крила (муве, оба-
ди, комарци и др.).
диптералнн храм арх. в. диптерос.
диптерологија (грч. di-, pteron, logia) зоол. наука
о двокрилцима.
диптерои арх. в. диптерос.
диптерос (грч. di-, pteron) арх. храм ограђен са
два реда стубова; диптерални храм, дип-
терон.
диптнх(он) (грч. dfptychon двоструко пресавије-
но) двострука табла на склапање; код старих
народа: двострука табла за писање; код старих
хришћана: списак рођених, крштених, умрлих
итд.; ум. слика у два дела, на две табле или два
платна, која се може склапати.
диптотон (грч. di-, pipto падам) грам. реч која
има само два падежа.
дипфриз (енг. deep дубок, freeze) апарат, уређај
за дубоко хлађење, замрзивач.
директ (лат. directus прав) cs. у боксу: ударац
испруженом руком тако да рука пође најкра-
ћим путем у правцу противника.
днректан (лат. directus) прав, који je у правој
линији, без посредника, непосредан; који ра-
ди без околишавања; пер директум (лат. per
directum) правим путем; директни порези не-
посредни порези нпр. порез на приход; инди-
Дис
рекшни иорези посредни порези. нпр. на
животне намирнице итд.; директна Шргови-
на куповање робе из прве руке од произво-
ђача.
директнва {нлат. directive) упутство. пропис,
правило о држању у некој ствари, правац рада,
смерница: правац деловања. тока, развоја,
линија no којој се неко креће или нешто
развија: вођство. руковођење; вој. упутство за
рад (у облику наредбе).
директоар (фр. directoire) управни савет, дирек-
торијум; у Француској револуцији: највиша
управна власт, основана 26. X 1795. a оборена
9. XI 1799; цео период док je та власт трајала;
мода и начин у одевању, намештају и др. која
се тада појавила и имала класицистичко-ан-
тички карактер.
директор (нлат. director) управитељ, управник,
руководилац; в. диригенШ.
директорат (нлат. directoratus) управништво,
управитељство, звање и надлежност једног
управитеља; стан и канцеларија управитеља.
директориј(ум) (нлат. directorium) врховна уп-
рава, врховни управни и надзорни савет неког
предузећа, завода, установе и др.; в. дирек-
тоар.
директрнса (фр. directrice) управница, управите-
љица, директорка, руководиља; мат. линија
водиља.
дирекција (лат. directio) управа, врховно управ-
но или надзорно тело у неком предузећу, пар-
тији, друштву и сл.; руководство неке устано-
ве или предузећа; зграда или просторија у
којој се налази управа предузећа.
днрекциона линија вој. линија правца, нпр. пута-
ња једног зрна.
дирнгент (лат. dirigens) управљач, управник, ру-
ководилац, руковалац; m онај који управља
извођењем музичког дела; у поморском праву:
пословођа паробродског друштва.
дириговатв (лат. dirigere) управљати, руководи-
ти, упућивати; муз. управљати извођењем му-
зичког дела.
дирижабл (фр. dirigeable) ваздушна лађа: аеро-
стат са мотором за кретање и апаратима за
управљање.
днрижер (фр. dirigeur) руководилац игара.
диримевције (лат. dirimentia) прав. разлози за
развод брака, препреке за брак.
диримирати (лат. dirimere) раставити, развести,
укинути, поништити.
дирннџитн (тур. der renc, перс. der у, reng мука,
тегоба) мучити се, радити тежак посао без од-
мора.
дирита (итал. diritta) муз. тонска скала; ала дири-
та (итал. alia diritta) no тонској скали, тј.
постепено од једног тона до другог.
дирупција (лат. diruptio) пробијање, пробој,
проламање.
дирхам (грч. drachme) новчана јединица Уједи-
њених Арапских Емирата и Марока,
дис (dis) муз. полутон који лежи између тонова d и
е.
Дис староиталски бог подземног света.
ДИС- 225
дис- (грч. dis) 1. прил. у многим сложеницама: два-
пут, двоструко.
дис- (лат. dis-) 2. предметак који одговара на-
шем раз- и изражава разилажење, раздвајање,
супротност уопште.
дис- (грч. dis-) 3. предметак којим се исказује
рђаво стање, сметња, непријатност или теш-
коћа (у многим, нарочито медицинским, изра-
зима), одговара нашем не-.
дисажија (итал. disagio) разлика no којој je курс
неке валуте нижи од њене номиналне вредно-
сти; ажија.
дисакордирати (итал. disaccordare) не слагати
се, не саглашавати се; не звучати складно.
дисартрија в. анарШија.
дисборзо (итал. disborso) шрг. предујам, издатак,
трошак.
дисгеника (грч. dys-, gćnos род, порекло) рађање
душевно и телесно заостале деце: суир.. еуге-
ника.
дисгрегација (нлат. disgregatio) рашчињавање,
распадање, распад на састојке.
дисгресија в. дигресија.
дисдијаклаза (грч. dia-, diaklšo преламам) ОПШ.
двоструко преламање зракова.
дисдијапазон (лат. dis, грч. dia, pas сав) мул. је-
дан интервал од две октаве.
дисектација (лат. dissecare) в. дисекција.
дисектор (нлат. dissector) онај који врши дисек-
цију.
дисекција (нлат. dissectio) расецање неког тела;
рашчлањавање (или: отварање) леша.
дисемија (грч. dys-, naima крв) мед. болестан са-
став крви, распадање крви.
дисеминација (лат. disseminatio) сејање, расе-
јавање семена живих бића no ваздуху; фт. ра-
спростирање (или: разношење, ширење) не-
ког гласа, вести.
дисентер (енг. dissenter) „онај који друкчије
мисли", одступник, јеретик (овако се назива-
ју у Енглеској присталице свих протестант-
ских цркава који су се, не толико no учењу
колико no устројству и обредима, одвојили
од државне, епископалне цркве, као презбите-
ријанци, индепенденти, мешодисти, бапШи-
сти, квекери, нонконформисти и др.).
дисенција (лат. dissentio) разлика (или: разила-
жење) у мишљењу; неспоразум, раздор, не-
слога.
дисерирати (лат. disserere) в. дисершираши.
дисертант (лат. dissertare расправљати) в. giicep-
ШаШор.
дисертатор (нлат. dissertator) писац научне ра-
справе; подносилац дисертације универзи-
тету.
дисертација (нлат. dissertatio) научна расправа,
теза, нарочито она која се подноси универзи-
тету ради хабилиШације или добијања док-
торске титуле (инаугурална дисерШација).
дисестеза (грч. dys-, asthesis осет, ocehaj) Т-ШГ.
неосетљивост, тупоглавост.
дисецирати (лат. dissecare) расецати, разуђива-
ти, рашчлањавати сечењем.
дисидент (лат. dissident од dissidere седети одво-
дисЈункција
јено, no страни) отпадник; онај који je одба-
цио своју веру или напустио своју политичку
странку; противник друштвено-политичког
система своје земље.
дисиденција (лат. dissidentia) расцеп, цепање,
поцепаност; раздор, неслога; различност у ми-
шљењу, нарочито религиозном.
дисидиј(ум) (лат. dissidium) раздор, расцеп, не-
слога, различност у мишљењу.
дисилабум (грч. di-, syllabe слог) грам. реч од два
слога, двосложница.
дисимиларитет (нлат. dissimilaritas) несличност,
различност, разнородност.
дисимилација (нлат. dissirailatio) гра-«. разједна-
чавање, тј. претварање једног од два једнака
сугласника у неки други сугласник, нарочито
сугласник с дахом (аспираШ) у одговарајући
Шепуис, нпр. Бакхус место Бах-хус, Сапхо ме-
сто Саф-фо; бот. растварање органске хране у
листу; биол. разарање метаболизма, катаболи-
зам, разарање промена твари у организму, ра-
спадање живе супстанције; v«- асимилација.
дисимиловати (лат. dissimilis) не бити сличан,
разликовати се; грш. разједначавати.
дисимулатор (лат. dissimulator) онај који нешто
таји или крије, прикривалац, тајилац, при-
творица, лицемер.
дисимулација (лат. dissimulatio) затајивање;
претварање, претворство, прикривање; дво-
личност, лицемерство.
дисинволто (итал. disinvolto) «и неусиљено,
природно.
дисипатор (нлат. dissipator) распикућа, расип-
ник; димњак са више постраних отвора на гор-
њем делу ради равномерне ноделе гасова.
дисипација (лат. dissipatio) расипање, разбаци-
вање; расејаност, непажња: растурање, нпр.
магле, дима; расипање енергије и њено пре-
тварање у облике који се више не могу поно-
во искористити за рад, нпр. топлота из парне
машине која загреје ваздух.
дисјектан (лат. disjicere, disjectus) разбацан, ра-
стурен, растеран, разасут.
дисјунктиван (лат. disjunctivus) раздвојан, одво-
јан, искључан, раставан, који раздваја, одва-
ја, искључује; противан, супротан; грам. дис-
јунктивне или расШавне реченице независне
реченице које казују радње од којих се једна
може догодити, a друга не. нпр.: „Или дођи,
или пиши"; дисјункШивна свеза и л и . . . или...;
лт. дисјункШивни појмови они који су no свом
обиму одвојени један од другог, али оба при-
падају, као родни, неком вишем, општијем
појму, нпр.: човек - жена, пас - мачка; дис-
јунктивни судови судови са дисјунктивним
појмовима, тј. са појмовима који се међу-
собно искључују (нпр. S je или Pi или Р 2 );
дисјункШивни силоги.тм (или закључак) за-
кључак у којем je прва премиса дисјунктивни
суд, a друга потврђује или одриче једну од
алшернатива постављених у првој премиси.
дисјункција (лат. disiunctio) раздвајање, искљу-
чење; противносг, супротност; логично раз-
двајање.
диск
диск в. дискос; рач. уређај за складиштење ин-
формација и програма, помоћу магнетног за-
писа, тако да они буду доступни рачунару; мо-
же бити или несавитљива плоча (hard disk) или
танка плоча од савитљиве пластике (floppy
disk).
Дискаверер (енг. discoverer проналазач, изуми-
тељ) најчешће име америчких вештачких са-
телита.
дискант (нлат. discantus) највиши глас (код деце
и жена), сопран; регистар оргуље, који обухва-
та горњу половину клавијатуре.
днскантни кључ муз. она ознака тонских скала,
лествица, која назначује да с (це) пада на
прву линију.
дискатапозија (грч. dys-, katapinein прогутати,
kataposis прогутање) мед, тешкоћа (или: смет-
ња) при гутању хране или пића.
дисквалификација (лат. dis-, qualis какав, facere
• учинити) онеспособљавање, чињење неспо-
- собним (или: неподесним) за вршење какве
службе, неког рада; онеспособљеност за врше-
ње нарочитог рада. недостатак способности,
немање важности; искључивање; искључење.
дисквалификовати (лат. dis-, qualis, facere) оне-
способити, учинити (или: начинити) неспособ-
ним (или: неподесним) за вршење какве служ-
бе; прогласити неспособним или неважећим;
СП. некога искључити из такмичења зато што
не одговара прописаним условима такмичења;
обележити некога као недостојног, непо-
добног.
дискета (енг. diskette) рач. танка плоча од пласти-
ке с магнетним записом података за рачунар;
исто што и флопи диск; в. диск.
дискинезија (грч. dis не, kinesis кретање) мед.
отежано пражњење, нарочито код шупљих ор-
гана: најчешће се подразумева отежано и не-
правилно пражњење жучне кесице.
днскламација (нлат. dis-clamatio) одрицање, не-
признавање; upao. лажно порицање својих оба-
веза.
дискоболија (грч. di'skos, колут bole хитац) ба-
цање дискоса.
дискоболос (грч. diskos, bole) бацач дискоса.
дискографија (грч. diskos, gržpho пишем) попис
грамофонских плоча.
дискоидан (грч. diskos, eidos вид, облик) сличан
дискосу, сличан тањиру, тањираст, плочаст.
диско-клуб (грч.-енг.) обично затворено место у
коме се скупља омладина да би слушала мо-
дерну музику са плоча и играла.
дисколија (грч. dyskolia) незадовољство, нерас-
положење, туробност. сета: склоност извесних
људи да све ствари и појаве тумаче и гледају у
црној боји; супр. еуколија.
днсколоран (лат, discolor) различите боје, раз-
нобојан, шарен.
дисколорација (лат. discoloratio) обезбојење,
губљење боје. блеђење.
дисконвенијенција (нлат. disconvenientia) не-
приличност, непристојност, неприкладност,
нескладност.
дисконт 1. (итал. disconto) трг. в. дисконто.
226 дискофил
дисконт 2. (енг. discount умањење цене) прода-
вање и куповање no цени нижој од утврђене
продајне цене; продавница у којој се таква
роба продаје.
дисконтавт (итал. disconto) трг. лице које даје
меницу у есконт.
дисконтар (итал. disconto) шрг. лице које прима
меницу у дисконт, које je дисконтује.
дисконтинуиран (лат. dis-, continuere) прекинут,
код кога je престала веза, без веза; прекидан,
непродужан, који није у вези са законом кон-
тинуитета.
дисконтинуитет (лат. dis-, continuitas продуж-
ност, непрекидност) прекид, престанак, пре-
кидност, непродужност.
дисконтни посао банк. куповање краткорочних
тражбина, нарочито меница, чији рок пла-
ћања још није доспео; ><а. есконтни посао.
дисконтни рачун трг. израчунавање садашње
вредности, у готовом, извесне суме (тражбине)
чије плаћање тек, доцније, доспева.
дисковто (итал. disconto, фр. decompte, escomp-
te) шрг. одрачунавање, одбијање процената
при исплаћивању меница којима још није
доспео рок плаћања; накнада; >о. дисконт 2.
дисковтовати (итал. disconto) трг. одбити, одра-
чунати; нарочито: менице пре истека рока, no
одбитку извесних процената, за готов новац
купити или продати; дисконШабилна меница
она која се издаје поузданим трговачким
фирмама, у које се не сумња да he их тачно и
на време регулисати.
диско-пират (грч. diskos круг, peirates гусар) не-
службени издавач грамофонских плоча који не
плаћа порез на зараду.
дискордантност (лат. discordare не слагати се,
фр. discordance) несклад, нескладност; несло-
га. несагласност; геол. нескладно (или: непара-
лелно) лежање једног система млађих слојева
на неком старијем слоју или поред неког ста-
ријег слоја.
дискорданција (лат. discordia неслога) неслага-
ње. неподударање.
дискордија (лат. discordia) неслога. раздор, не-
сагласност; муз. одступање од правилног тона,
неслагање, несклад.
дискос (грч. diskeuo, diskos) ™. округла или
обла. у средини одебела плоча од камена. же-
леза или дрвета за бацање, игра код старих
Грка већ у Хомерово доба веома позната и
омиљена: у савременој лакој атлетици баца-
ње дискоса поново je оживело: модерни ди-
скос, обично од дрвета или железа има 22 cm у
пречнику, a тежак je 2 kg; у православној црк-
ви: тањир на којем стоји путир (део цркве-
них утвари); бош. унутарњи круг сложених цве-
това, нпр. сунцокрета; диск.
днскотека (грч. diskos круг, theke ормар, сандук)
збирка грамофонских плоча; популаран назив
за диско-клуб, локал за игру.
дискофил (грч. diskos, philos пријатељ) љубитељ
и познавалац квалитета грамофонских плоча;
пасионирани скупљач интересантних примера-
ка старих и савремених грамофонских плоча.
дискразнја
дискразија (грч. dys-, krasiš мешавина) мед. рђа-
во мешање сокова у телу.
дискредитовање (фр. discrediter) лишавање по-
верења или угледа, озлоглашење, изношење
на рђав глас, наношење штете нечијем до-
бром гласу.
дискрепантан (лат. discrepans) који одступа,
одудара, који се разликује од некога или не-
чега, који није у складу.
дискрепанција (лат. discrepantia) несагласност,
неслагање, нескладност, несразмерност, раз-
лика; разлика у мишљењу, противречност.
дискретан (лат. discernere раздвојити, одвоји-
ти, discretus раздвојен, одвојен; различит) 1.
ПО себи раЗЛИЧИТ ИЛИ ОДВОЈен; маШ., фил, хем.
дискретна величина величина код које део
претходи целини, величина чији део служи као
мера (стотина као цело састоји се од 100 једи-
ница); супр. континуирана величина, тј. вели-
чина код које целина претходи деловима, ве-
личина која нема мере у себи (јединица се не
састоји из разломака); 2. који уме разборито
да прави разлику међу стварима и сл., уздрж-
љив, пажљив, смотрен, ћутљив, који уме да
чува тајну, поуздан, поверљив, обазрив, му-
дар, опрезан; 3. дискрето, кон дискреционе
(итал. discreto, con discrezione) му*. опрезно,
водећи рачуна о главном гласу и о намери
композитора.
дискреција (нл. discretio, фр. discretion) смотре-
ност и обазривост у говору и понашању, паж-
љивост, уздржљивост; вођење рачуна о осет-
љивости другога; непроливеност, ћутљивост;
нахођење, великодушност или увиђавност (по-
бедиоца); предаШи се на дискрецију предати
се на милост и немилост; a дискресјон (фр. a
discretion) према нахођењу, на милост и неми-
лост; дискреционе године године зрелости, го-
дине пунолетности; дискреционо доба доба у
којем неко има право да се одлучи којој ће
вероисповести приступити; дискрециони дани
шрг. време које се може још чекати од дана
када меници дође рок na до њеног слања на
протест; дискреционо право право руководи-
оца да no сопственом нахођењу, али у оквиру
закона, донесе нека решења и одлуке.
дискреционаран (фр. discretionnaire) остављен
увиђавности и личном нахођењу; дискреци-
онарна власт слободно, неограничено право
и власт суда, нарочито председавајућег, да у
току претреса no сопственом нахођењу бира
средства која му се чине целисходна; дискре-
циони.
дискримен (лат. discernere, discrimen) нешто
што одваја, међа, граница, међупростор; раз-
лика, размак, различност; одсудан или крити-
чан тренутак, највећа опасност, криза.
дискриминанта (лат. discriminare) мат. код одре-
ђивања корена (х ( , х 2 ) квадратне једначине:
израз који се налази под кореном.
дискриминација (лат. discriminare одвајати,
правити разлику, нлат. discriminatio) у међуна-
роним односима: давање мањих права припад-
ницима једне државе него што се дају припад-
227 дисолвирати
ницима других држава; расна дискриминација
социјалноправни однос у неким државама који
припадницима других pača (нпр. Црнцима и
Јеврејима) и националним мањинама оспора-
ва она права и грађанске слободе што их ужи-
вају припадници владајућег народа; обе-
справљење колонијалних. полуколонијалних
народа или народних мањина од стране влада-
јућег народа.
дискулпација (нлат. disculpatio) оправдавање,
доказивање невиности.
дискурзиван (лат. discursivus) који почива на ра-
зуму, појмован, логички, мисаон; суир. иншу-
итиван.
дискурс (лат. discursus, фр. discours) разговара-
ње, разговор; говор, беседа, предавање, изла-
гање.
дискус (лат. discus, грч. diskos) в. дискос.
дискусија (лат. discussio) претресање, расправ-
љање, истраживање разговором, објашњава-
ње путем измене мисли и разних гледишта.
дискутабилан (лат. discutere расправљати) рас-
прављив, претрешљив, који даје повода да се
о њему расправља; несигуран, неутврђен,
споран.
диск џокеј (енг. disk грамофонска плоча енгл.
jockey џокеј) водитељ радио програма саста-
вљеног од музичких нумера, необавезних раз-
говора с гостима или слушаоцима, реклама и
сл.; водитељ сличног програма у дискотеци.
дислалија (грч. dys-, lalein тепати, говорити) мед.
поремећај у изговарању речи услед обољења
или каквог недостатка на спољним органима
за произвођење говора (на језику, уснама, зу-
бима или фкљану).
дислексија (грч. dys-, lcxis говорење) м?д, неспо-
собност читања услед поремећаја схватања
онога што je прочитано.
дислогија (грч. dys-, logos) ваа. поремећаји у
говору услед недостатка интелигенције.
дислокација (лат. dislocatio) премештање, раз-
мештање; подела, раздеоба; аој. размештај
трупа no извесној области; гсол. пуцање Зем-
љине коре и поремећаји који су с тим у вези;
мед. ишчашење, угануће; дислокациона Kap-
ula мапа из које се види како су трупе раз-
мештене у некој области.
дисмембрација (лат. dismembratio) распарчава-
ње, раскомадавање, рашчланавање; нарочи-
то: подела једног комплекса земљишта на ма-
ње делове (парцеле): издвајање црквене опш-
тине из њене досадање парохије.
дисменореа (грч. dys-, men месец, rćo течем) мед.
менструација праћена боловима (као после-
дица недовољне развијености или неправил-
ног положаја материце; код жена и као после-
дица неког обољења унутрашњих сполних ор-
гана или из психичких разлога).
дисмнезија (грч. dis-, mnesis сећање) слабост
памћења.
дисолвенција (лат. dissolventia) a.?, средства за
растварање (или: разблаживање, омекшавање,
растављање).
дисолвирати (лат. dissolvere) растворити, ра-
стварати, растопити; распустити, раставити.
 днсолубилан 228
дисолубилан (лат. dissolubilis) растворљив. ра-
стопљив, растављив.
дисолутан (лат. dissolutus) растворен; необуз-
дан, лакомислен, разуздан.
дисолутиваи (нлат. dissolutivus) растваран, који
раствара, раставан, који раставља, растопан,
који растапа; растворни, растопни. који je
природе раствора (или: растава, растопа), ко-
ји припада раствору (или: раставу. растопу).
дисолуција (лат. dissolutio) растварање, распа-
дан>е једног тела; распад (нпр. друштва, држа-
ве, брака); необузданост, распуштеност, раз-
вратност; дисолуциони контракт шрг. уговор
о разортачењу.
дисонантнн интервал муз. онај чије једковреме-
но звучање тонова не задовољава наш слух.
дисонанца (нлат. dissonantia) несклад, неслога,
несагласност, неслагање, раздор; муз. однос
двају или више тонова чије звучање не може
да задовољи, него тражи већу консонанцију (у
секунди, септими, нони и др.) тј. пријатнији
утисак на уво.
дисопија (грч. dys-, opsis виђење) мед. слабовид-
ност, слабост вида; дисопсија.
дисопсија (грч. dys-, opsis) мед. в. дисопија.
дисоцијабилан (лат. dissociabilis) неспојив, нез-
дружив.
дисоцвјација (лат. dissociatio) раздвајање, ра-
стајање, растурање (неког друштва); хем. раз-
лагање хемијског једињења у његове састав-
не делове нарочито дејством топлоте; елек-
Шролитична дисоцијација фш. распадање мо-
лекула раствора у простије састојке (јоне);
исих. прекид постојеће везе између појединих
делова личности, који тада делују самостал-
но; може да обухвати и читаве делове, као код
двоструких и вишеструких личности (нпр. по-
борник морала, a лаже и краде).
дисоцнрати (лат. dissociare) раставити, раздружи-
ти, растурити, раздвојити.
диспанзер (фр. dispensaire) медицинска установа
за лечење и малу хирургију у којој боравак
не премашује један дан.
диспарагиј(ум) (нлат. dis-paragium) неприличан
брак (са особом из нижег сталежа, нарочито
чланова владарске куће); в. мезалијанс.
диспаратан (лат. disparatus) из основа различан,
неједнак, нескладан; диспаратни појмови мг.
они који не припадају заједничком родном
појму те немају никаквих заједничких озна-
ка, нпр. разум и биљка, јабука и врлина.
диспареунија (грч. dys-, pareunos супруг, супру-
га) мед. слабо, недовољно расположење жене за
сполно општење; болни сношај.
диспаритет (лат. dis-par) неједнакост, различи-
тост, нескладност.
диспашнрати (фр. dispacher) мор. штету претрп-
љену на лађи проценити или накнадити.
диспензариј(ум) (лат. dispendere) завод за бес-
платно давање лекова сиротињи, сиротињска
апотека.
диспевзатор (лат. dispensator) раздавалац, дели-
лац, приложник; управник, настојник (нарочи-
то у манастирима). , _ _ ....
i
диспозитив
диспензаториј(ум) (нлат. dispensatorium) апоте-
карска књига са прописима за справљање ле-
кова коју издаје санитетски савет; апотекар-
ски зборник.
диспензација (лат. dispensatio) раздвајање,
дељење; разрешавање од неке обавезе или
сметње у појединачном случају, нарочито
код препрека за брак; ослобођење, опроштај:
диспензациони трошкови, новац који треба
платити за једно овакво разрешавање или
опроштај.
днспензирати (лат. dis-pensare) поделити, разде-
лити. раздати; фарм. лекове правити и издава-
ти; ослободити од обавезе, казне или невоље;
опростити.
диспепснја (грч. dys-, pepsis варење, пробава)
мед. поремећаји у органима за варење (желуцу
и цревима), нарочито: слабо варење желуца
услед поремећаја у лучењу сокова за варење.
диспептичан (грч. dys-, pepsis) који тешко вари,
тешко прекувава.
диспептичар (грч. dys-, pćpsis) онај који пати од
слабог варења.
дисперзиван (нлат. dispersivus) расипан, рас-
туран.
дисперзија (лат. dispergere расути) физ. дроб-
љење материје на веома ситне делиће; хеи.
смеша једне или више материја распршених у
другој материји у облику веома ситних чести-
ца; ОЧТ. разлагање белог зрака у спектар при
пролазу кроз призму.
дисперматичан (грч. di-, spćrma семе) физиол. дво-
семен, са два семена.
диспесцирати (лат, dis-pescere) раставити, раз-
двојити; спорне суме, нарочито у вези са ште-
том на мору, поделити међу заинтересоване
(в. диспаширати); тешке рачуне регулисати.
диспечер (енг. dispatch хитно обавити) 1. службе-
ник који регулише кретање возова на једном
делу пруге; 2. службеник који врши раздеобу
електричне енергије на више електричних
станицамеђусобноповезаних; 3. службеникко-
ји управља целим TOKOM производње неког
механизованог предузећа из једног средишта
снабдевеног потребном сигналном апарату-
ром и средствима везе.
дисплазија (грч. dis-, plasis уобличавање, обра-
зовање) бш>л. развој и раст који одступају од
нормалног типа.
дисплантација (лат. dis-plantatio) пресађивање,
расађивање; премештање.
дисплеј (енг. display изложити) рач. основна пери-
феријска јединица рачунара,
дисплиценција (лат. displicentia) недопадање,
несвиђање: дисплиценције пактум (лат. dis-
plicentiae pactum) прае. уговор о раскидању за-
кљученог трговачког посла, уговор о пишман-
луку.
диспноја (грч. dys-, pneč дишем, pnoe дисање)
мед. заптив, заптивање, тешко дисање (код те-
жих обољења органа за дисање, срца, извесних
живчаних поремећаја, грознице, механичких
сметњи и др.).
диспозитнв (нлат. dispositiva) ирав. одлука, реше-
ње, формула пресуде.
диспозитиван
диспозитиван (нлат. dispositivus) који се тиче
располагања нечим или уређења нечега; који
наређује, прописује, одлучује.
диспозиција (лат. dispositio) распоред, размеш-
тај; сређивање, уређивање, припремање;
план (нпр. за битку); скица, нацрт (расправе,
чланка, предавања); располагање, руковање
новцем, имањем; мед. настројеност за извесне
болести, склоност извесним болестима; ду-
шевно расположење, добра воља; настроје-
ност, нарочита способност за нешто (нпр. му-
зику, науку. злочин, крађу).
диспозициона способност к/«м. способност распо-
лагања нечим, способност за правне радње
или послове, способност за самостално обав-
љање послова.
диспозициони фонд новац стављен некоме на ра-
сполагање у извесне сврхе, и о којем се не
мора полагати рачун.
диспозиционо добро трг. роба коју поручилац
неће, због рђаве каквоћс или задоцњења, да
прими, него je ставља продавцу на распола-
гање.
диспозиционо ограничење арав. ограничење сло-
боде примања обавеза, задуживања или оту-
ђивања имовине.
диспозиционо право прав. законске одредбе које
се примењују ако странке нису уговором дру-
гачије уговориле међусобни однос.
диспондсј (грч. di-, spondeTos) метр. двоструки
спондеј, стиховна стопа од четири дуга слога:
диспоненда (лат. disponenda) ил. оно што je ста-
вљено на располагање, нарочито у књижар-
ству; књиге које je књижар примио ради рас-
продаје, али их није продао те их враћа изда-
вачу.
диспонент (лат. disponens) управник, пословођа,
лице које je овлашћено да управља послови-
ма једне трговачке куће.
диспонибилитет (нлат. disponibilitas) стање не-
чега што je на располагању, расположљивост;
еој. време између активне службе и пензије
(док се прима аконгпација пензије).
диспониран (лат. disponens) расположен, ведар,
добре воље.
диспонирати (лат. disponere) разместити, раз-
мештати, распоређивати, тамо амо поставити,
разредити; средити, уредити, приредити, уде-
сити, спремити (чланак, предавање); распола-
гати, руковати (новцем, имањем); склонити,
расположити, побудити некога на нешто, наго-
ворити.
диспосесија (нлат. dispossessio) арав. лишавање
поседа, лишење поседа.
диспраксија (грч. dispraxia) жих. мала апраксија,
тј. мала неспособност вршења извесних фи-
них кретњи, тачног појимања и разумевања
значења ствари, недостатак разумевања за
практичну употребу појединих предмета.
диспрозијум хем. елеменат из групе ретких зема-
ља, редни број 66, атомска маса 162,5, знак
Dy.
диспропорција (нлат. dis-proportio) несразмер-
ност, неједнакост.
229 дистендирати
диспропорционалан (нлат. dis-proportionalis) не-
сразмеран, неједнак; претеран.
диспут (лат. disputare) препирка, спор, распра-
вљање, надметање речима.
диспутабилан (лат. disputabilis) споран, коме je
потребно објашњење.
диспутант (лат. disputans) в. диспутатор.
диспутатор (лат. disputator) расправљач, претре-
сач, учесник у диспутовању.
диспутација (лат. disputatio) надметање (или:
борба) речима, нарочито: јавна научна ра-
спра у којој једна страна (опоненш) гледа да
побије оно што je друга (респонденш или
дефендепШ) тврдила; данас се још врши ради
добијања академских почасти (инаугурална
диспутација, хабилитациона диспутација,
промоциона диспутација, лат. disputatio pro
gradu).
дисрекомандација (лат. dis-, фр. recommanda-
tion) рђава прспорука, куђење.
дисрсноме (лат. dis-, renommee) ружан глас, из-
виканост, озлоглашеност; дисрепутација.
дисрепутација (лат. dis-, фр. reputation) в. дис-
реноме.
дисреформа (лат. dis-, фр. reforme) рђав (или:
неуспео) преображај или преокрет.
дисруптивно пражњење (лат. disrumpere) фиа. на-
гло пражњење електрицитета, краткотрајно
електрично пражњење (за разлику од елек-
Шричне струје, код које се електричнс масе
крећу равномерно и трајно утврђеном пу-
тањом).
дисталан (лат. distare стајати одвојено) удаљен
од неке одређене тачке, обично од средишта;
дисталне дражи физол. дражи које из удаљено-
сти делују на чулне органе (нпр. светлост,
звук).
дистаназија (грч. dys-thanatos) тешко умирање,
борба с душом; супр.: еушапазија.
дистанца (лат. distantia) одстојаше, раздаљина,
размак; држати дисШанцу вој. при маршева-
њу: држати прописно растојање; јахање na ди-
сшанцу дуго јахање (кад се коњ не замењу-
је); дисШантна меница меница на друго ме-
сто, код које су, дакле, место издавања и ме-
сто плаћања различити.
дистанцираи (лат. distans) на одстојању; СП.
израз за коња који још није стигао ни до
дштантног стуба (који стоји на 200 метара
испред мете) када je победник већ прешао
мету.
дистанцирати се (лат. distantia размак, разлика)
јавно утврдити разлику од нечијег већ изне-
тог става.
дистанцометар (лат. distantia одстојање, грч.
metron мера) инструменат за одређивање од-
стојања.
дистелеологија (грч. dys-, teleios савршен, пот-
пун, logia) фил. учење које пориче целисход-
ност и савршенство света: односи у природи и
култури су нецелисходни и no живот штетни,
те, као такви, апсолутно противрече Шеле-
олошком схватању живота и природе.
дистендирати (лат. dis-tendere) мгд. силом истег-
нути, растегнути.
днстензија 230
днстензија (лат. dis-tendere) затегнутост, на-
прегнутост; обим, опсег; дистенција.
днстенцнја (лат. distentio) в. дистензија.
днстингвиран (лат. di-stinguere) који се разлику-
је од других. одличан, отмен, угледан, иста-
кнут.
дистинг(в)ирати (лат. di-stinguere) одвајати,
разликовати нешто од нечега; указивати неко-
ме нарочиту пажњу, одликовати; дистингви-
рати се одликовати се, истицати се.
дистинктан (лат. distinctus) одвојен, засебан,
различит: јасан, разговетан, разумљив.
дистинктнван (нлат. distinctivus) означан, који
одваја, разликује; који одликује; који служи
да обележи разлику у значењу.
днстивкција (лат. distinctio) разликовање, раз-
лика; .mi. тачно разликовање појмова; одли-
ковање, отменост, положај; особа од дис-
тинкције, особа од положаја или угледа.
дистих (грч. distichon) метр.в. дистих(он).
дистихија (грч. di-, stichos ред) 1. мед. двоструки
ред, нарочито трепавица.
дистихија (грч. distychi'a) 2. несрећа, недаћа,
зла коб, несрећан случај.
дистихијаза (грч. di-, stichos) мед. стварање дво-
струког реда трепавица (као болест).
дистнхичан (грч. di-, stichos) дворед, са два реда,
дворедан.
дистих(он) (грч. distichon) мешр. двостих, два сти-
ха заједно, тј. хексаметар и пентамеШар
(који долазе један за другим).
дистокија (грч. dis-, tikto родим) мед. рађање
двојака. близанаца.
дастоматоза (грч. di-, stćma уста) мед. труљење
јетре које долази од црва у јетри (Distomum
hepaticum). метиљавост.
дистоннја (лат. dis-, tonus) несагласје, одступа-
н>е од правог тона; дистонија неуровегета-
тива мед. поремећај у нормалној напетости
мишића, нерава и крвних судова.
дистонирати (итал. distonare) муз. изићи из првог
тона, одвише високо или одвише ниско (пева-
ти, свирати).
днстопија (грч. dis не, topos непостојеће место)
најгори од свих светова; противно утопији;
негативна утопија.
дисторзија (лат. distortio) мед. искривљавање,
ишчашење, угануће неког уда, превртаље
(очију), кривљење.
дистракција (лат. distractio) расејаност, непаж-
ња; разонода, разонођење, забављање, заба-
ва; мед. одвајање сломљених или оштећених
удова; прав. отуђивање, продаја.
днстрахирати (лат. distrahere) расејати, разву-
ћи, одвући; збунити, скренути пажњу са нече-
га; разонодити, забављати, забавити, разгали-
ти; мед. одвојити, одвајати поломљене или
оштећене удове.
дистрибуент (лат. distribuens) раздавач, раздели-
лац, раздељивач; дародавац.
дистрибуисатн (лат. distribuere) разделити, раз-
дел>ивати, раздати, раздавати, поделити; раз-
вести, разводити; распоредити, разместити.
дистрибутиван (лат. distributivus) разделан, рас-
дисфазија
поредан, размештан, КОЈИ дели, раздељује,
распоређује, размешта; разделни, раздеобни,
распоредни, размештајни; дистрибутиван
појам лог. појам који се односи на сваки члан
неке скупине или класе (супр.: колективан
појам); дистрибутивно решење прав. судско
решење о подели стечајне масе мећу повери-
оце; дистрибутивни број број који казује
колико на свакога долази (no један, no два
итд.); адвербија дистрибутива (лат. adverbia
distributive) грам. деони прилози, нпр. делом -
делом, час - час итд.
дистрибуција (лат. distributio) подела, раздеоба,
распоред; лит. кад се једна општа слика или
један појам не представља једном речи. него
се разлаже на своје састојке, нпр. „Te он тур-
ску силу разгледује, прегледује какви су ча-
дори, прегледује коње и јунаке".
дистрибуционализам (енг.) општа теорија јези-
ка америчког лингвисте JI. Блумфилда, наста-
ла под утицајем бихејвиористичке психоло-
гије; њу су, под овим називом. развили и
систематизовали Блумфилдови ученици
(З.С.Харис, В.П.Леимен, Р.С.Велс); веома
утицајна у америчкој лингвистици све до по-
ловине XX века.
дистрнкт (нлат. districtus) судски срез; срез,
округ, област; одељење; надлежност, дело-
круг.
дистрннгас (лат. distringere, distringas) прав. на-
редба о позивању пред суд; пуномоћ за попи-
сивање ствари,
дистрихијаза (грч. dys-, trix, trichos длака, влас)
мед. в. дистихијаза.
дистрофија ( ф ч . dys-, trophe храна) мед. проме-
не у ћелијама и ткивима које су последица
неправилне исхране или поремећаја у проме-
ту материја; прогресивна дистрофија ретко
наследно обољење, постепено пропадају ми-
шићи леђа и ногу, a касније захвата и остале;
слабост мишића.
дистрофичар (грч.) мед. особа оболела од про-
гресивне парализе.
дистрофон (грч. di-, strophe) поеш. песма која се
састоји од две строфе.
днсулфирам в. антабус.
дисунија (итал. disunire) разједињење, отце-
пљење; раздор, неслога.
дисунионисти (итал. disunire) ПЛ. присталице
странке којој je циљ разједињење Северо-
америчке Уније.
дисурнја (грч. dys, uron мокраћа) мед. тешкоћа
мокрења; болестан састав мокраће; дисурија
психика (нлат. disuria psychica) немогућност
пуштања мокраће у присуству других, због
стидљивости.
дисутилитет (енг. disutility) y грађанској еконо-
мији назив за психички напор и душевни бол
који појединац трпи због ванредног напора и
продуженог радног времена.
дисфагија (грч. dys-, phageln јести) мед. тешко
гутање хране, тешкоће и јаки болови при
гутању.
дисфазија (грч. dys-, ph&sis изрека, phemi кажем)
дисфигурација 231
псих. сметња у говору услед неспособности да
се за представе нађу одговарајуће речи.
дисфнгурација (лат. dis-, figuratio) унакажавање,
унакажење, нагрђивање, нагрђење, кварење
облика, наказа.
дисхармонија (лат. dis-, грч. harmonia) муз. не-
слагање тонова, несклад, погрешан тон (дисо-
паиција, какофонија); несагласност, неслага-
ње, раздор, расцеп.
дисхармоничан (лат. dis-, грч. harmonia склад)
нескладан, погрешан у тону; који ремети са-
гласност.
дисхемија шд. в. дисемија.
дисхидрозис (лат. dis-, грч. hydor вода) мед. кожно
обољење на прстима руку и ногу; јавља се у
облику мехурића (ситних пликова), напуње-
них бистром течношћу и праћених сврабом.
дисхимија (грч. dys-, chymos сок) мед. рђав (или:
неповољан) састав сокова у телу (поглавито
услед рђаве хране).
дисхроматопсија (грч. dys-, chroma боја, opsis
вид, виђење) мед. слепило за боје, неспособ-
ност чула вида да у подједнакој мери опажа
све боје спектрума.
дисцептатор (лат. disceptator) пресудилац, суди-
ја у спору.
дисцептација (лат. disceptatio) расправа, распра-
вљање о питању које још није изведено на-
чисто, претрес, дебата.
дисцернирати (лат. discernere) одвајати, разли-
ковати, распознавати, увиђати, сазнавати.
дисцесија (лат. discessio) одлазак, одвајање;
развод брака.
дисцидиј(ум) (лат. discidium) раскидање, раз-
двајање; развод брака.
дисциплина (лат. disciplina) стега, ред, поредак,
запт (школски, војни, црквени); код калу-
ђера: бич, бичевање; наука, грана науке, уче-
ње, научна струка; научни предмет, настава,
наставни метод; дисциплина аркана (лат. dis-
ciplina arcana) тајна наука; шеол. уредба о тај-
нама.
дисциплинабилан (нлат. disciplinabilis) способан
да се обучи или доведе у ред, који се може
нечем научити.
дисциплиновати (лат. disciplina) навикнути (или:
навикавати) на стегу, на ред, на запт; држати у
стези, у реду,у запту, у строгости.
дисциплински (лат. disciplina) који се тиче сте-
ге, реда, запта, заптни; дисциплински посту-
пак истрага претпостављене власти против
службеника због несавесног вршења дуж-
ности и одређивање дисциплинске казне.
дита (итал. ditta) шрг. потпис на писму; менице
трговца које има у радњи; име под којим се
радња води, фирма.
дитеизам (грч. di-, theos бог) веровање у два
бога, двобоштво.
дитеист(а) (грч. di-, theos бог) онај који верује
у два бога, двобожац.
дитетраедар (грч. di-, tetra четири, hedra повр-
шина, основа) геом. полиедар са двапут no че-
тири површине, ектаедар.
дитирамб (грч. dithyrambos) надимак бога Баха,
диференцијална тарифа
због његовог тобожњег двоструког порекла од
Семеле и Зевса; иоеш. првобитно: бурна и оду-
шевљена песма у славу бога Диониса, Баха,
бога вина и уживања; данас: лирска песма у
којој неограничено влада машта и доводи
песника као у неко бунило, те у највећем
заносу опева и слави земаљску срећу и ужива-
ња (нпр. нека места у Ђачком растанку Бран-
ка Радичевића); фиг. хвалоспев.
дито (итал. ditto) в. дето.
дитомија ( ф ч . di-, tćmnč сечем) раздвајање,
растављање на два дела.
дитонус (грч. ditonos) муз. интервал који се са-
стоји из два цела тона, велика терца.
дитопсија (грч. dittos двострук, orao гледам) в.
диплопија.
дитрохеј (грч. di-, trochalos) мешр. двоструки
трохеј, стиховна стопа од четири слога:
диурезис (грч. di-, firon мокраћа) мед. издвајање
(или: лучење) мокраће.
диуретикум (грч. di-, пгоп) мед. средство које
гони на мокрење; пр. диуретичан.
дифалко (итал. difalco) шрг. одбитак од целокуп-
ног износа.
дифаматор (лат. diffamator) опадач, клеветник,
пањкало.
дифамација (нлат. diffamatio) ширење ружних
гласова, клеветање, оиадање, оговарање; ди-
фамацио цивилис (лат. diffamatio civilis) праа.
када се неко хвали и размећс како има на
нешто веће право но неко други.
дифамија (лат. diffamare) клеветање, потвара-
ње, опадање, оговарање.
дифамирати (лат. diffamare) изнети (или: изно-
сити) на рђав глас, озлогласити, озлоглашава-
ти; разгласити, разглашавати.
диферентизам (лат. differre разликовати се) в.
деШермш шзам.
диференција (лат. differentia) разлика, раз-
личност; нетачан износ; маш. разлика, део за
који je нека величина већа или мања од дру-
ге; вишак, мањак, дефицит; несугласица; не-
слагање.
дифереицијал (лат. differe разликовати се) маш.
бескрајно мала (инфинитезимална) разлика
између узастопних вредности непрекидно про-
менљиве величине; шех. код моторних возила:
спона (веза) између мотора - мењачке кутије
(разводника брзинс) - и точкова.
диференцијална бремза ш«. кочница са двостру-
ким дејством.
диференцијална психологија наука која се бави
разликама у душевним способпостима поједи-
наца, нпр, психологијом разлика у сполу, у
способностима, психологијом типова, разли-
кама у узрасту итд.; психологија индивидуал-
них разлика, индивидуалних варијација ду-
шевног живота и њихове узрочне зависности.
дифсрснцијална тарифа систем у обрачунавању
наплате подвоза на железницама, no којем,
код превоза у масама (жита, дрва, угља и сл.),
што je веће одстојање подвозни ставови би-
вају сразмерно све мањи; изузетан подвозни
став.
днференцијалне царине 232
диференцијалне царине шрг. царине које се за
робу исте врсте различито. тј. no неједнаком
царинском ставу, обрачунавају; циљ им je по-
магање домаће трговине (смањивање царин-
ског става за домаће трговце), или олакшава-
ње односно отежавање увоза из извесних држа-
ва; изузетна (или: повлашћена) царина.
днференцијални испит допунски испит који сту-
дент полаже из предмета које није учио у
претходној фази, да би наставио школовање
под новим условима.
диференцијални количннк маш. однос промене
функције и њеног аргумента (независно про-
менљиве).
днференцијални посао шрг. берзански посао
(или: трговање вредносним хартијама) при
чему се хартије стварно не издају, него се
само прима или надокнађује разлика, уколико
су скочиле или пале у вредности.
диференцијални рачун маш. део више анализе
који учи како се изналази вредност диферен-
цијала.
диференцијалнн тов фш. трећи тон који се чује
када истовремено звуче подједнако јако два
тона различите висине и чија je висина једна-
ка са разликом броја трептаја она два тона.
диференцијални царински систем шрг. систем no
којем се царински ставови за увозне и извозне
артикле за поједине земље, у које се ти арти-
кли увозе или из којих се извозе, различито
регулишу и обрачунавају.
диференцијално плаћање исплата разлике пале
вредности државних хартија или акција.
диференција специфика (лат. differentia specifi-
са) лог. в. под дефиниција.
диференцијација (лат. differentia разлика) ут-
врђивање разлике (обично код оних који су се
дотле водили као јединствени).
диференцирање (лат. differre) фи-i. стварање раз-
лика и различности из истоврснога, одвајање.
рашчлањавање нечега истоврсног у разноврс-
не делове; маш. изналажење вредности колич-
ника двеју бескрајно малих величина или ди-
ференцијала.
диференциратн (лат. differre разликовати се)
разликовати, правити разлику; мат. изналази-
ти диференцијал.
дифесија (нлат. diffessio) непризнавање; судско
непризнавање важности или оригиналности
једног документа.
дифесиона заклетва (лат. diffessio jurata) арав.
непризнавање и одрицање заклетвом неког
<' дела, нарочито оригиналности рукописа или
потписа.
дифиденција (лат, diffidentia) неповерење, по-
дозревање, неверовање.
дифизер (фр. diffuseur) апарат за извлачење ре-
пиног сока (у фабрикацији шећера).
дифилан (грч. di-, phyllon лист) са два листа,
дволист.
дифиндирати (лат. diffindere) цепати, расцепи-
ти; ирав. прекинути парницу и одложити je за
други дан.
дифиеија (лат. diffissio) цепање, расцепљивање;
, upas, одлагање претреса. • • •
I
дихогамија
дифицилав (лат. difficilis) тежак, мучан, незго-
дан, који прави тешкоће, кога je тешко задо-
вољити, нпр. дифицилан човек; строг, упоран,
јогунаст, тврдоглав.
дифлуевтан (лат. diffluens) који се разлива, рас-
пада, раствара.
дифлуенција (лат. diffluere) разливање. распа-
дање, растварање.
дифозген (грч. di, fos светло, gćnesis постанак)
етар хлорне мравље киселине; бојни отров
који изазива гушење.
дифониј(ум) (грч. di-, phone глас) «.в. компози-
ција са два гласа.
диформав (фр. difforme) нагрдан, наказан, ру-
жан; нескладан.
диформитет (фр. difformite') наказност. накарад-
ност; несразмерност, несклад.
дифракција (нлат. diffractio) ломљење, прела-
мање, савијање; физ. спајање светлости услед
проласка кроз узан процеп, отвор или поред
уског непровидног тела и настајање појава
које почивају на интерференцији.
двфтервја (грч. diphtćria одрана и учињена ко-
жа) мед. акутна и веома заразна болест која се
одликује запаљењем слузокоже душника,
ждрела.
дифтеритис мед. в. дифтерија.
дифтонг (грч. di-. phthongos глас) грам. двоглас-
ник, тј. два разна самогласника који су споје-
ни у један слог (нпр. ао, ео. ио. итд.)-
дифтовгирање (грч. di-, phthongos) грам. претва-
рање простог гласа у двогласник.
дифузав (лат. diffusus) расут; опширан, разву-
чен; дифузна свеШлост расута светлост, у
свима правцима одбијена (рефлектована)
светлост.
дифузија (лат. diffusio) разливање, ширење, ра-
спростирање: претерана опширност и разву-
ченост у говорењу и писању: физ. међусобно
мешање разних гасова и течности.
дифузиометар (лат. diffusio, грч. mćtron мера)
апарат за мерење брзине мешања разних вр-
ста гасова.
дифузиовнзам (лат. diffundere) раширити, ра-
спростирати) учење које порекло културних
појава у неком подручју тумачи њиховим
преношењем и примањем са стране.
днфузиони поступак начин добијања сока путем
осмозе из веома ситних режњића репе (уведен
1865. у фабрикацију шећера).
дифузор (лат.) конусно проширен канал који
служи да успорава брзину струјања течности
или гасова, да појачава статички притисак.
днфувдврати (лат. diffundere) излити, разлити,
растурити, раширити; мешати се дифузијом;
проћердати, спискати (новац, имање).
дихексаедар (грч. di-, hćx шест, hedra површина)
геом. полиедар са двапут no шест, тј. дванаест,
површина; пр. дихексаедарски са двапут no
шест површина; дихексагонална пирамида в.
дидодекаедар.
днхогамија (грч. dicha двоструко, gamos брак)
бош. двоструки брак. начин оплођавања код
биљака при којем се сполни органи развијају
дихордијум 233
Једни за другима, дакле, не у исто време: код
протерандрије пре сазревају мушки, a код
прошерогиније женски сполни органи.
дихордијум (грч. di-, chorde жица) ™. инструме-
нат са две жице.
дихотоман (грч. dicha двоструко, temnč сечем)
подељен на двоје, рачваст.
дихотомија (грч. dichotomia, dicha на два, tćm-
nč) подела на два дела, подела која садржи два
члана, подела рода на две врсте; месечева ме-
на (фаза) када се види половина његовог осве-
тљеног колута; псих. подела човечјег бића на
душу и тело; лог. подела на две врсте, пози-
тивну и негативну; бот. рачвање.
дихроизам (грч. dichroos, ди-, chrčs боја коже,
маст) двобојност, двоструко мењање боја.
дихроматичан (гр. di-, chroma боја) у две боје,
двобојан.
дихромија (грч. di-, chroma) Стол. различита обо-
јеност истих органа.
дихроскоп (грч. dichroos, skopeo гледам) инстру-
менат за посматрање и утврђивање дихрои.ша
кристала итд.
дихтунг (нем. dicht густ, збијен) чеп, заптивач.
дицефалан (грч. di-, kephale глава) двоглав.
дицефалиј(ум) (грч. di-kephalos) мед. наказа ро-
ђена са две главе.
ДИЦИЈан хем. В. цијан.
дицис грација (лат. dicis gratia) в. дицис кауза.
дицис кауза (лат. dicis kauza) ради форме, за
љубав форме, колико да се каже, само изгледа
ради; дицис грација.
диџеј (скр. dj од енг. disc-jockey) в. диск-џокеј.
дјус (енг. deuce двојка) ситуација у тенису,
пинг-понгу, одбојци и сл. када су поени изјсд-
начени, a једној страни су потребна два уза-
стопна да би победила.
дјути фри шоп (енг. duty-free бесцарински, shop
радња) трговина ослобођена царинског по-
реза.
до (лат. dare давати, дати, do дајем) go ут дес
(лат. do ut des) прав. дајем, да би и ти дао; go
ут фацијас (лат. do ut facias) ja дајем, a ти да
радиш.
доајен (фр. doyen) старешина, најстарији no
реду примања у неком друштву, некој устано-
ви, најстарији no годинама; декан, старешина
факултета; доајен дипломашско? кора страни
посланик који je најдуже акредитован на не-
ком двору или при врховној управи неке држа-
ве; најстарији no служби.
доалиј(ум) (нлат. doalium) арав. имање које
остаје, после мужевљеве смрти жени на ужива-
ње. удовички део; доаријум.
доариј(ум) (нлат. doarium) ирчв. в. доалијум.
доберман племенита pača паса, укрштање не-
мачког овчарског пса и великог пинчера, од-
личан полицијски пас (назван no одгајивачу
A. A. Доберману).
дова (тур. dua, арап. du'a) молитва; благослов.
дога (енг. dog) род великих и снажних паса; енгле-
ска, немачка дога, булдок и др.
догана (итал. dogana) царинарница.
догер (хол. dogger) холандски рибарски чамац.
додекаедар
догма (грч. dokeo мислим, dćgma мишљење)
правило, поука; у класичној књижевности Гр-
ка: филозофско правило; у Новом завету:
царска наредба, законска одредба, закључак
црквеног сабора (концила); хришћанске догме
формулисана хришћанска начела која садрже
сазнања о богу, свету и о божанским одредбама
које су у вези са спасењем човека.
догматизам (грч. dogma) фил. слепо прихватање
неког учења као истине коју не треба или
није дозвољено проверавати. У политичкој
теорији и пракси под овом се речју подразу-
мева такав начин мишљења и деловања који
тежи да своја схватања и погледе на свет пре-
твори у непроменљиве истине, a своју праксу
приказује једино исправном и једино могу-
ћом, a све то у циљу заустављања прогресив-
них и револуционарних кретања.
догматизовати (грч. dogmatizo доносим одлуку,
одређујем) постављати научна тврђења: пре-
давати о догмама; говорити одлучним, одсеч-
ним и убедљивим тоном; говорити о нечему с
висине.
догматика (грч. dogma мишљење) целина или
систем учења једне филочофске или религи-
ознс школе; нарочито: систематско научно
излагање хришћанских учења о богу или ве-
ри, искључујући учења о дужностима и мора-
лу (део систематске теологије).
догматицизам фил. в. догмашизам.
догматичан основан на догми, који се тиче дог-
ме, учења о вери; неиспитан. некритичан, без
доказа; који ирима или тврди нешто једно-
ставно, без образложења и доказа.
догматичар (грч. dogma) онај који учи правили-
ма вере; фил. првобитно: онај филозоф који
je, за разлику од скепшичира који су у све
сумњали, уопште постављао позитивна твр-
ђења и учења; no Канту, догматичари су они
који постављају позитивна мегпафизичка
тврђења не питајући да ли човечји разум
уопште има права на таква тврђења; </««. онај
који поставља тврђење без довољног оправда-
ња и који сс, упркос противразлога, упорно
придржава тих тврђења.
догматолатрија (грч. dogma, latreia обожавање)
слепа и некритична приврженост неком те-
олошком или филозофском учењу или ме-
тоду.
додариј(ум) (нлат. dodarium) в. дотаријум.
додека- (грч. dodeka) предметак у сложеницама
са значењем: дванаест.
додекагинија (грч. dodeka, gyne жена) вл. Оиш. ред
Линеовог система биљака које имају једана-
ест или дванаест тучкова.
додекагон (грч. dodeka, gonfa угао) гим. дванае-
стоугаоник.
додекадакгилон (грч. dodeka, daktylos прст)
mam. дванаестопалачно црево, дванаесник; уп.
дуоденум.
додекадика (грч. dodeka) маш. систем рачуиања
дванаестицама, a не десетицама као у декад-
ном или децималном систему.
додекаедар (грч. dodeka, hedra површина, осно-
додекандрија
ва) геом. тело ограничено са дванаест правил-
них петоуглова (пентагонални додекаедар).
додекавдрија (грч. dodeka, andn'a мушкост) бош.
XI класа у Линеовом систему биљака: цветови
са 12 до 19 прашникових кончића у једном
хермафродитном цвету.
додекапеталан (грч. dodeka, petalon лист) 6<m.
који има дванаест цветних листића.
додекарх (грч. dodek-archos) члан владе дванае-
сторице.
додекархија (грч. dodeka, areno владам) влада-
вина дванаесторице.
додекафонија (грч. dodeka дванаест, fone глас)
метод компоновања у модерној музици који
се, према Арнолду Шенбергу, састоји у стал-
ној примени низа од дванаест различитих то-
нова.
доза (шв. dosa, дан. daase, арап. tassah) 1. кутија
за чување сувих твари, супстанца (шећера.
дувана и др.)-
доза (грч. didomi дајем, dćsis давање) 2. давање.
нарочито: давање лека: количина материје
(твари) која улази у састав неког лека; коли-
чина лека коју треба дати болеснику; дозис.
дозер (енг. dozer булдожер) машина настала од
трактора (гусеничара или точкаша), опрем-
љена специјалним ножем; служи за површинско
откопавање и гурање земље на краће одсто-
јање; vfl. булдожер.
дозиологнја (грч. dosis давање, logia) мед. наука
о давању лекова с обзиром на количину.
дозирање (грч. dosis) мед. одређивање количине
твари, материје која треба да уђе у састав
једног лека: одређивање количине лека који
треба дати болеснику.
дозирати (грч. dosis) мед. одредити количину ма-
терије која треба да уђе у састав једног лека:
одредити количину лека коју треба давати бо-
леснику.
дозис (грч. didomi, dćsis) в. доза 2.
док (енг. dock) најунутарњији део пристаниш-
та, водени базен снабдевен бранама и устава-
ма како би могао стално имати дубоку воду
ради пријема натоварених бродова; суви док,
радионица за грађење и оправку бродова, ози-
дан базен, толико дубок да може примити
брод. Када брод уђе у такав док, вода се из
њега исцрпе, a брод се спусти и задржи на наро-
читом постољу. Пошто ra оправе, вода се по-
ново пусти у базен и брод опет исплови. Пли-
вајући док подиже се тамо где не може бити
суви. Такав док се помоћу воде потопи и брод
на н>ега наседне; затим се вода исцрпе и он,
заједно са бродом, изиђе на површину; хидра-
улички док сличан поступак, само помоћу
ваздуха.
докер (енг. docker) лучки радник који ради на
утовару и истовару бродова.
докет (енг. docket) шрг. писмо са списком посла-
не робе; списак, листа робе.
докетизам (грч. dokeln чинити се, dokema при-
вид) учење да je Христос имао само привидно
тело, и да су цело његово земаљско постојање
и nama били само привид.
234 докумен(а)т
докимазија (грч. dokimasia) испитивање, истра-
живање; у старој Атини: нарочити испит кан-
дидата за неки положај у државној служби с
обзиром на њихове грађанске способности и
спрему; хем. вештина испитивања (докимази-
ологија; докимастикај.
докимазиологнја (грч. dokimđzo, испитујем, lo-
gia) хем. в. доки.иазија.
докимастика (грч. dokimžzo) хем. в. докимазија.
докјард (енг. dockyard) поморски магазин у при-
станишту или у бродоградилишту.
докса (грч. doxa) слава, глас, углед, част. мисао.
доксат (тур. doksat) отворен или затворен трем
на старим варошким кућама, обично изграђен
као истурени део на спрату.
доксограф (грч. doxa мишљење. слава, gržf6 пи-
шем) антички писац сакупљач и тумач мудрих
изрека.
доксозофнја (грч. d6xa, sophia мудрост) умиш-
љена мудрост. мудрост наоко.
доксологија (грч. d6xa слава, глас, углед, мне-
ње, logia) слављење и величање бога, завршна
формула свих источноправославних пропове-
ди и евангеличког оченаша.
доксоманија (грч. doxa mania помама, лудило)
претерано частољубље.
доктор (лат. doctor) учен човек, научник; титула
највишег академског достојанства (у теоло-
гији, правним наукама, филозофији, нарочи-
то у медицини); у обичном животу: лекар; док-
торска диплома сведоџба о добијеној док-
торској титули.
докторанд (лат. doctorandus) онај који се спре-
ма да полаже докторски испит; кандидат за
доктора.
докторат (нлат doctoratum) докторски испит,
докторска титула.
докториратн (лат. doctor) положити докторски
испит. тј. с успехом одбранити докторску ди-
сертацију, бити проглашен за доктора једног
факултета.
доктрина (лат. doctrina) ученост; наука, учење о
нечему изложено као систем; научно тврђење
које не води рачуна о стварности или се не
осврће на њу; у црквеном смислу: поучавање
у хришћанској религији, каШибизам.
доктривар (лат. doctrina) човек који своја схва-
тања и своје назоре заснива на већ усвојеним
принципима (начелима), који за њега, a да их
поново и не испитује. важе као сигурни и не-
сумњиви; онај који тежи да конзеквенце сво-
јих схватања оствари, привеце у дело без об-
зира да ли je стварност за то већ дозрела, или
без обзира што je уопште и очевидно немогу-
he да се ти принципи остваре.
доктринаран (лат. doctrina) учен; који има више
поверења у своје мишљење него у оно чему ra
уче искуство и живот; претерано тачан. пе-
данШан.
докумев(а)т (лат. docere поучавати, показивати.
documentum) писмен доказ, исправа, HOBI. t>a.
документум приватум (лат. documentum рп-
vatum) приватна исправа, тј. она коју није
издала власт; документум публикум (лат. do-
документалист
cumentum publicum) јавна исправа, тј. она ко-
ју je издала власт.
документалист (лат. docere поучавати, покази-
вати) особа која професионално истражује,
бира, класира, користи и даје на увид доку-
мента и податке.
документаран (нлат. documentarius) исправни,
повељни, који се оснива на исправама, пове-
љама; чињенички доказан, који може доказати
(или који доказује) на основу чињеница.
документарист (нлат. documentarius) 1. онај чи-
ји радови имају документарни карактер; 2.
режисер документарних филмова.
документарни филм врста филма у коме се без
игране радње и глумаца приказују појаве и
догађаји из живота.
документовати (нлат. documentare) писмено по-
сведочити, поднети доказ, поткрепити докази-
ма; открити.
долама (тур. dolama) врста старинске мушке и
женске ношње од чохе са дугим рукавима који
су затворени или разрезани.
долан врста хемијског (синтетичког) влакна.
долап, долаф (перс. dulab, тур. dolap) 1. ормар
са полицама, узидан или причвршћен уза зид;
2. уређај за наводњавање - точак који покре-
ће коњ; 3. сандук, ковчег.
долар (енг. dollar) новчана јединица САД =
100центи; употребљава се и у: Аустралији,
Канади, Либерији, Новом Зеланду, Родезији
и Тринидаду и Тобагу.
долентементе (итал. dolentemente) муз. в. до-
леншо.
доленто (итал. dolento) муз. са болом, болно, туж-
но, жалосно.
долихокефалија (грч. dolichos дугачак, kephale
глава) својство лубања којих je ширина Ma-
lta од четири петине дужине; долихокефали
људи који имају такву лубању.
долихоцефалија в. долихокефалија.
долмен (бретонски dol сто, men камен) миш. улаз
у доњи свет у облику женског полног органа;
архсол. келтски надгробни споменик од два
усправна камена и трећег као кров.
долозан (лат. dolosus) преваран, злонамеран, ко-
ји намерно наноси штету.
доломит мин. безбојан кристаласт кречњак, али
га има и бела, жута, сива, смеђа и црна; има
редовно примеса железа и мангана, a у неким и
кобалта; Доломиши доломитске планине, на-
рочито у јужној Тиролској.
долор (лат. dolor) бол; долорес (лат. dolores) ш.
болови, патње.
долорозо (итал. doloroso) муз. в. доленшо.
долус (лат. dolus) превара, лукавство; злонамер-
на превара, пакост, злоба.
долче (итал. dolce) муз. слатко, умилно.
долче вита (итал. dolce-vita) сладак живот, забав-
љање, уживање.
долче кон утиле (итал. dolce con utile) угодно с
корисним, спојити лепо и корисно.
долче фар нијенте (итал. dolce far niente) сладак
нерад, блажена беспослица.
дом (лат. doraus, нлат. doma, фр. dome, итал.
235 доминиканац
duomo) 1. саборна црква, столна (или: главна)
црква (надбискупа, бискупа или каптола);
главна црква у граду, нарочито она чији je
кров израђен у кубетима; у ширем смислу: сва-
ки кров израђен у кубетима и свака грађевина
са таквим кровом; тех. скупљач суве nape.
дом (порт. dom) 2. в. дон.
дома (нлат. doma) кров у облику кубета.
доманијалан (лат. dominium, нлат. domanium)
који се тиче крунских, владарских или држав-
них добара.
доманијализовати (нлат. domanium) претворити
у владарско, крунско или државно добро.
домен(а) (лат. dominium, фр. domaine) владар-
ско, крунско добро; ПЛ. крунска имања, зем-
љишта и поседи који су одређени за издржава-
ње владаоца, његовог двора и за подмиривање
његових специјалних издатака; државна до-
бра; круг делања, делокруг. поље рада,
област, подручје, струка.
доместикација (нлат. domesticatio) припитом-
љавање, укроћаваље, навикавање на послуш-
ност.
доместикс (енг. domestics) врста грубе и јаке
памучне материје.
доместикус (лат. domesticus) домаћи, кућни,
кућевни, породични; завичајни. унутарњи,
нпр. рат.
домина (лат. domina) госпођа: домаћица; вла-
дарка; настојница васпитног завода, опатки-
ња, игуманија.
доминанта (итал. dominante) муз. пети тон у дија-
тонској скали тонова, тј. главни тон; фил.
главна компоненти неког збивања која му
одређује правац.
доминантан (лат. dominans) који влада, господа-
ри, надмоћан, главни, претежан.
доминат (лат. dominatus) власт, владање, госпо-
дарство; облик владавине што га je импера-
тор Диоклецијан био завео у старом Риму.
доминатор (лат. dominator) владар, господар.
доминатрикс (лат. dominatrix) владарка, госпо-
дарица.
доминација (лат. dominatio) власт, влада, влада-
ње, господарство; надмоћност.
домине (итал. domino) ПЛ. камене или коштане
плочице којима се игра позната друштвена
игра домино; в. домино 5.
доминиј(ум) (лат. dominium) право владања; по-
сед, својина, право својине; слободан посед,
ритерско имање.
доминика (лат. dominica se. dies) дан господњи,
недеља; бискупски двори, резиденција.
доминикалан (нлат. dominicalis) господарски,
властеоски; господњи, господов; доминикал-
ни порез порез који плаћају на своје прихо-
де поседници и свештеници, и који je, обич-
но, мањи од пореза осталих пореских обвезни-
ка (у неким државама Запада).
доминикалије (нлат. dominicalia) одсеци из
еванђеља или посланица који се, о недељним и
празничним данима, читају и тумаче; перико-
пе, доминикалне лекције.
доминиканац католички калуђер из реда До-
домииикат 236
миникуса де Гуцмана (ред основан у Тулузи
1215).
домнникат (нлат. dominicatum) господарски
двор, властелински двор.
домнникум (нлат. dominicum) црквено имање,
драгоцености које су својина цркве; раније:
сама црква; миса.
доминион (енг. dominion) суверенство. власт: зе-
мља или област којом се управља; званичан
назив за бивше британске колоније које има-
ју своју самоуправу.
доминирати (лат. dominari) владати, господари-
ти. заповедати: узвисивати се над ким или над
- чим, правити ее господин; бити на челу, бити
на првом месту. истицати се, владати над ким
или над чим, надвишивати.
домино (итал. domino) 1. господин, нарочито
.'• свештеник: 2. зимска одећа свештеникова ко-
ја покрива главу и лице; 3. свилени огртач за
маске, одело за балове под маскама, образи-
нама, крабуљама; 4. лице обучено у домино
(на балу под образинама): 5. игра у којој се
28, 36 или 45 плочица, обележених двоструким
бројевима од 1-12, дели међу играче, који их
слажу наизменично, једну до друге тако да сву-
да два иста броја стоје један поред другог (ко
најпре изда све своје плочице - домине, тај
je домино, тј. господар игре).
домино-теорија son. израз за међузависност су-
седних држава које попут домина падају једна
за другом под утицај противничког политич-
ког система; често je изговор за војне интер-
венције оба блока.
доминус (лат. dominus) господар, домаћин, по-
седник, власник; владар; господин.
домицелар (нлат. domicellus) млад католички
свештеник који још нема права да присуству-
је седницама каптола.
домицил (лат. domus кућа, дом, domicilium) за-
вичај, стално место становања, пребивалиш-
те, стан; Шрг. место у коме треба да се плати
једна меница.
домицилат (лат. domicilium) Шрг. означени пла-
тилац једне домицилиране менице.
домнцилијант (лат. domicilium) шрг. лице на ко-
је се трасира једна домицшгирана меница.
домицнлиран (лат. domicilium) који станује. на-
стањен; домицилирана меница или домицилна
трата (фр. effet a domicile, енг. domiciliated
bill) меница која се не исплаћује у месту где
je издата, него у неком другом.
домицилирати (лат. domicilium) становати, бити
настањен, боравити, пребивати; одредити не-
ком место становања, настанити некога; шрг.
означити место плаћања менице.
дон (шп. don) господин, почасно име угледних
људи у Шпанији и Португалији, као и титула
кнежева, кнежевских синова и свештеника у
Риму и Напуљу (увек испред крштеног имена,
нпр. дон Карло, дон Хуан итд.).
дона (лат. dona) 1. su. од донум (поклон, дар).
дона (итал. donna) 2. госпођа: господарица, вла-
дарка.
донариј(ум) (лат. donarium) жртвеник.
доплгенгер
доватар (нлат. donatarius) онај који прима по-
клон. прималац, обдарени.
донатор (лат. donator) давалац, дародавац, онај
који нешто поклања или завештава (црквама.
установама итд.); донатор водоника » дава-
лац, предавалац водоника другим молеку-
лима.
донација (лат. donatio) поклањање. нарочито
судским путем; акт о давању поклона.
донг новчана јединица Социјалистичке Репуб-
лике Вијетнам. дели се на 100 суа.
донжон (фр. donjon) главна, најјача кула у не-
ком замку или тврђави.
Дон Жуан (шп. Don Juan) погрешан, no францу-
ском, изговор. место правилног шпанског Дон
Хуан, имена легендарног дрског заводника же-
на, какав je, no старој шпанској традицији,
био племић Дон Хуан Тенорио (из XIV в.);
мотив je коришћен у литератури (Тирсо де
Молина, Молијер, Бајрон, Хофман, Мисе,
Пушкин, Толстој и др.) и музици (Глук, Мо-
царт. Р. Штраус).
Дон Кихот (шп. Don Quijote de la Mancha) име
витеза луталице у чувеном истоименом сати-
ричном роману шпанског писца Мигела Сер-
вантеса (1547-1616); тип авантуристе-занесе-
њака. пустолова.
донкихотерије (шп. Don Quijote) ал. пустолов-
ски (авантуристички) луди подвизи, пустолов-
ска предузећа, пустоловине; донкихотијаде.
довкихотизам (шп. Don Quijote) склоност пусто-
ловинама, авантурама, пустоловство.
донкихотијаде ti. в. донкихотерије.
донор (лат. donare даривати) бш>.*. организам ко-
ји даје наследни материјал; јединка од које
се узима ткиво да би се пренело на другу је-
динку.
дон-премија (фр. dont, лат. praemium) берз. нак-
нада штете која се полаже на дан када би тре-
бало извршити плаћање, код послова закљу-
чених на ограничен рок (ако роба није могла
бити испоручена или примљена).
Донтов систем изборни систем код сразмерног
представништва. no којем се не дели укупан
број гласача сваке листе укупним бројем no-
сланика, него се дели број гласова сваке кан-
дидатске листе прво са 1, затим са 2. na са 3, те
се тако добијени резултати сређују a за из-
борне количнике узима онолико највећих ре-
зултата колико има да се изабере посланика.
Творац овога система je Белгијанац Д'Онт
(D'Hondt).
Дон Хуан (шп. Don Juan) в. Дон Жуан. ^
допинг (енг. dope машинско уље; наркотик) каж-
њиво узимање неког хемијског средства које
доприноси надвладавању осећања умора и по-
већању издржљивости.
допио (итал. doppio) муз. двоструко.
допионе (итал. doppione) велика чаура са две
свилене бубе.
допио узо (итал. doppio uso) шрг. двоструки рок
плаћања.
доплгенгер (нем. Doppelganger) човек који пот-
пуно личи на некога другог човека; човек ко-
Доплеров ефекат
ји се привиђа сам себи, или му се неко други
привиђа двојако, и као жив и као мртав;
двојник, истоветник, себевид, созија, дво-
јак, истоветњак, подобњак.
Доплеров ефекат (no аустријском физичару
Х.Доплеру, 1803-1853) фш. промена у талас-
ној дужини светлости или звука када се извор
таласних кретања приближава (мања таласна
дужина) или удаљава (већа таласна дужина) у
односу на посматрача.
Доплер-ултрасонографија мед. техника помоћу
које се региструје одбијени ултразвук и мери
проток крви кроз артерије и вене.
допл-игл (нем. doppel, енг. eagle) „двоструки
opao", северноамерички златник од калифор-
нијског злата, 20 долара.
Дорадо (шп. el Dorado) в. Елдорадо.
доража (фр. dorage) позлаћивање, позлата; у фа-
брикацији шешира: превлачење пусти (фил-
ца) фином длаком.
дорат (тур. doru at) коњ мрке боје, мрков.
дорзалан (нлат. dorsalis) шшш. леђни.
дорзетин (енг. dorsetteen) врста вунене тканине
са свиленим умецима.
дорзивентралан (лат. dorsum леђа, venter трбух)
imam. леђнотрбушни, који иде од кичме у прав-
цу трбуха.
дорзуалан (нлат. dorsualis) в. дорзалан.
дорзум (лат. dorsum) леђа, кичма, хрбат; п-о/р.
гребен, планински превој; задња, обратна
страна; ин дорзо (лат. in dorso) или ин гперго
(лат. in tergo) с друге стране, с обратне стране
(нпр. једне менице).
доризам (грч. Don's) снажно, тврдо, и грубо на-
речје (дорски дијалекат) и карактер Дора-
на, једног старогрчког племена; супр.: аши-
цизам ијонизам.
дорирати (лат. de-aurare, фр. dorer) позлатити,
позлаћивати; пуст (филц) за шешире преву-
ћи фином длаком.
дормеза (фр. dormeuse) спаваћа или ноћна Ka-
na; путничка кола у којима се може и спавати;
канабе за спавање.
дормиол (лат. dormire, oleum) хем. амилински
хлорал, зејтињава и као вода бистра течност,
служи као средство за успављивање.
дормитив (нлат. dormitivum) мед. средство за
успављивање.
дормиториј(ум) (лат. dormitorium) спаваћа со-
ба, дворана за спавање (нарочито у манасти-
рима); гробље.
доронга (мађ. dorong мотка) 1. дуже дрво, греда,
или дебела мотка; висока незграпна особа; 2.
уже, коноп.
дорски (грч. doriakos) својствен Доранима; gop-
ски сшубови no племену Дорана названи нај-
старији и најједноставнији старогрчки сту-
бови са обичним капителима и у фризу са
Шриглифима и метопима.
Дорћол (тур. dort yol раскршће, место где се
састају четири пута) назив једног дела Бео-
града.
дос (лат. dos, dotis) у староримском праву: ми-
раз, прћија; у праву неких средњовековних
237 драгонада
држава: удовички део (који муж оставља
жени).
досије (фр. dossier) наслон; завој, корице од
аката; свежањ аката; сви списи и сва акта који
се тичу једног предмета; прилог уз акта.
дослук (перс.-тур. dostluk) пријатељство.
дост (перс. dost, dust, тур. dost) пријатељ.
доталан (лат. dotalis) миразни, прћијски, који
се тиче мираза (или: прћије), који спада у
мираз (или: прћију); доШалиа пакта (лат.
dotalia pacta) склапање брака, уговори о ми-
разу.
дотали (лат. dotales) ПЛ. лица обавезна да пла-
ћају порез цркви или свештенику.
доталиј(ум) (нлат. dotaiium) ирш. в. дотаријум.
доталициј(ум) (нлат. dotalitium) прав. в. дота-
ријум.
дотариј(ум) (нлат. dotarium) прав. део имања ко-
ји припада жени после мужевљеве смрти, удо-
вички део имања.
дотација (лат. dotatio) мираз, прћија; поклон у
•земљишту заслужним државницима, војсково-
ђама, почасии поклон, народни дар; дар цркви
или добротворној установи; принос; давање
из буџетских средстава појединим друштве-
ним, културним, просветним и сличним орга-
низацијама ради унапређења њихове друш-
твене делатиости.
дотирати (лат. dotare) опремити, дати мираз, да-
вати прћију; даровати, обдарити (цркву,
школу, добротворну установу).
дофсн (фр. dauphin) титула француских престо-
лонаследника (1349-1830).
дохмијус (грч. dochmios) метр. стиховна стопа
састављена од пет слогова, једног јамба и
кретикуса: ^ — - - .
доцент (лат. docens) учитељ. нарочито на висо-
ким школама (један од ступњева универзи-
тетских наставника).
доцентура (лат. docens) доцентски степен; до-
центско зваше.
доцилност (лат. docilis) поучљивост, лакоћа у
учењу и схватању; послушност.
доцимологија (грч. dokimaza испитујем) наука
о испитима и начину испитивања; докимоло-
гија.
доцирати (лат. docere) поучавати, учити друго-
га. упупив*ати; наметати своје мишљење.
доцендо дисцимус (лат. docendo discimus) учећи
другога сами учимо.
дравидски језици (сскр. dravida) језици којима
су говорили пресанскртски прастановници
Индије, који и данас представљају главни део
становништва полуострва Декана; декански
језици.
драгер (фр. dragueur) мор. помоћни бојни брод
за чишћење мора од мина.
драгоман (apan. terdžuman) тумач, преводилац,
нарочито при страним посланствима у Тур-
ској.
драгонада (фр. dragon) присилно превођење
протестаната у католичку веру под Лујем
XIV, 1681, помоћу драгонера; присилно на-
плаћивање пореза помоћу драгонера. вој-
драгонери
ске; војничка власт; свака одлука владе која
се извршава помоћу војне силе.
драговери (фр. dragon) лаки коњаници који се,
no потреби, боре и као пешаци; првобитно,
код Француза: пешаци који су се служили ко-
њима само кад je требало да се брзо крећу;
драгони, драгуни.
драгстор (енг. drug-store) y САД назив за специ-
јализоване продавнице лекова; у европским
земљама, продавнице у којима се у свако доба
дана или ноћи може куповати.
дражеја (фр. dragee) шећерно воће, ушећерени
бадем; сачма, гмиза; лек у таблетама које су
обложене шећером.
драј (енг. dry) сув; драј докс (енг. dry docks) мор.
суви док; екстра драј (енг. extra dry) „нарочи-
то сув", врста шампањца опора укуса.
драјв нн (енг. drive in возите унутра) у Сједиње-
ним Државама ознака на улазу у отворени био-
скоп у којем се филм гледа из аутомобила.
драјф (енг. drift ношено ветром, олуја) у сто-
ном тенису снажан, неодбрањив ударац.
Дракон (грч. Dr&kon) атински законодавац из VII
века пре н.е., чији се закони, због претеране
строгости („крвљу писани") нису могли одржа-
ти; отуда: драконски претерано строг, неумо-
љив, свиреп.
драконски в. Дракон.
драм (грч. drachme, тур. dirhem) 1. англосаксон-
скамера затежину, 1,77 g (1/16 унце); 2. апоте-
карска мерна јединица за тежину, 3,89 g (1/8
унце); 3. турска мера за тежину, 3,207g (1/400
оке); фш. мала количина нечега, трун, трунка,
мрвица.
драма (грч. dršč чиним, радим, drama радња)
радња; поеш. песничка врста која приказује
догађаје из људског живота као да се у садаш-
њости и пред нашим очима збивају: лица која
учествују, говоре и раде, свако према свом
карактеру; при том увек мора да постоји бор-
ба двеју супротности - конфликт, сукоб. a
нарочито јединство драмске идеје. Пошто се,
у експозицији, прикажу разлози конфликта и
чвор запетља, развитак радње достиже, у пери-
петији, свој врхунац, после чега, у ката-
строфи, долази решење конфликта. Драма
je подељена на чинове (1,3 или 5). a чинови на
појаве или сцене. Врсте: жалосна игра или
Шрагедија, комедија (са шалом и позом) и по-
зоришна игра, тј. драма у ужем смислу; фиг.
догађај или доживљај који je no својој узбуд-
љивости сличан драми.
драмамин (грч.) фарм. препарат који ублажава
мучнине приликом путовања авионом и
бродом.
драматизација (грч. drama) прављење драме, да-
вање драмског облика (причи, догађају, ми-
сли), удешавање за приказивање на позор-
ници.
драматизовати (грч. drSma) правити драму, је-
дан предмет, догађај, или једну мисао обра-
дити као драму, дати драмски облик, удесити
за приказивање на позорници.
драматика (грч. drama) узбудљивост, театрал-
ност, патетичност.
238 дреднот
драматис персоне (лат. dramatis personae сукоб-
љена лица) попис ликова који he се појавити
у драмском тексту, обично no важности, поне-
кад no реду изласка на сцену.
драматнчан (грч. dramatikos) који изазива напе-
тост и узбуђење, нарочито због неизвесног ис-
хода или изгледа да има рђаве последице; теа-
тралан, лажно емоционалан, глумљено узбу-
ђен, нпр. драматичан глас; драматичан гест.
драматичар (грч. dramatikos) драмски песник,
писац драме.
драматоманија (грч. drama, mama помама, лу-
дило) претерана љубав према драми, страст за
позориштем.
драматопеја (грч. drama, poieo правим) писање
и приказивање позоришних комада.
драматург (грч. drama, ergon дело, dramaturgos)
онај који познаје драмску поезију и критич-
ки пише о њој и о приказивању драма на
позорници; стручни саветник управе позориш-
та који чита драмска дела, предлаже њихово
приказивање и удешава их за позорницу.
драматургија (грч. dramaturgia) наука о бићу и
суштини драмског песништва, теорија драме;
наука о устројству и уређењу позорнице.
драмлија (грч.-тур. dirhemli) крупна сачма за
патроне ловачких пушака.
драмолет (грч. drama) драма мањег обима.
дранг нах остен (нем. Drang nach Osten) продор
на исток; лозинка немачке експанзивне поли-
тике и тенденције ка освајању источних, по-
главито словенских, територија.
драп (итал. drappo, фр. drap) чоха, сукно; драп
боја прљавожута, отвореномрка боја.
драпа (норд. drapa, Т. drapur) у старој нордиј-
ској поезији: песма, нарочито похвална, с
припевом.
драперија (фр. draperie) фабрика чохе, творни-
ца сукна; чохарство, сукнарство; трговина чо-
хом: чохана роба; завесе, застори.
зрапнрати (фр. draper) с.шк.. вај. израдити на фи-
гурама одело, приказати одело; дворану укра-
сити завесама; наместити завесе.
драстика (грч. držo делујем. делам, радим) ш.
мед. јака средства за чишћење.
драстичан (грч. drastikos) који има јако, снажно
дејство: груб, неотесан, строг; непосредан,
опипљив, очевидан.
драфт (енг. draft) шрг. меница, трата; правац,
програм, нацрт.
драхма (фч. drachme) стари сребрни новац Грка
и Јевреја веома различите вредности: данаш-
ња грчка новчана јединица садржи 100 лепти;
стара атинска мера за тежину, од VI до II века
пре н.е. = 4,32g.
дребанк (нем. Drehbank) стругарска тезга, то-
карска тезга, струг.
дребина (нем. drehen окретан, Buhne позорни-
ца) окретна позорница помоћу које се може
брзо мењати сцена; док je један део окренут
публици. дотле се други приређује за наредну
сцену.
дреднот (енг. dreadnought) „небојша". „смели",
врста горостасних и веома јако оклопљених
дреер
ратних бродова, преко 20 хиљада t, са тешким
далекометним топовима.
дреер (нем. Dreher) металостругар.
дрек (нем. Dreck) поган, балега, прљавштина,
блато; упљувак, мухосерина; шатр. говнар, ку-
кавица, стрина, прљава душа.
дрекслер (нем. Drechsler) стругар, токар, „трак-
слер".
дрексловати (нем. dreshseln) стругати, на стру-
гарској тезги, дребанку; израђивати од дрве-
та, pora, костију, слоноваче и др. разне пред-
мете.
дрем (енг. dram) јединица за мерење тежине у
Енглеској и САД = 1,7718 g.
дрен (фр. drain) исушивање помоћу одводних
цеви; подземне цеви од иловаче за исушивање
влажних и баровитих земљишта да би се напра-
вила плодним; мед. одводна цевчица.
дренажа (фр. drainage) исушивање влажног или
баровитог земљишта помоћу подземних цеви
за одвођење; мед. чишћење гноја путем одво-
ђења; исш. претпоставка британског психија-
тра В.Мек Дугала (1871-1938) да нервни им-
пулси скрећу из области већег отпора у
област мањег отпора.
дреиер (фр. draineur) онај који поставља цеви
за исушивање подводног земљишта.
дренирати (енг. to drain) одвести (или: одводити)
сувишну воду помоћу подземних цеви.
дрес (енг. dress) одело, униформа; одело неке
организације, нарочито спортског друштва;
фул дрес (енг. full dress) друштвеио одело,
балско одело, гала-одело.
дресер (фр. dresser) особа која кроти и увежбава
дивље и домаће животиње да обављају извесне
послове или игре.
дресина (фр. draisine) машина за самовожњу по-
моћу ногу, са два точка који стоје један за
другим, претходница данашњегточка, велоси-
педа (пронашао je, 1816, К.Дрес из Виртем-
берга, no коме je и добила име); данас: мала и
лака кола, на четири точка, која људи сами
терају no железничком колосеку, употребљава
се за превоз железничког особља које прегле-
да и оправља пругу; моторна gpecuna она ко-
ју тера мотор.
дресинг-рум (енг. dressing-room) соба за облачс-
ње, соба за улепшавање (или: дотеривање).
дресирати (фр. dresser) обучити, обучавати
(нпр. пса вештинама, коња јахању, птицу да
пева кад joj се нареди итд.); увежбавати, увеж-
бати; дотерати, подшишати, нпр. косу.
дресир-машина (фр. dresser, грч. mechane) преса
за шешире.
дресура (фр. dresser, нем. Dressur) обучавање,
увежбавање (паса, коња, птица и др.).
дреш (нем. dreschen млатити) део вршалице где
се зрневље одваја од сламе и плеве; gpeui-
-машина.
дрибловати (енг. dribble) варакати; у фудбалу,
ногомету: варакати противничког играча и др-
жати га у неизвесности у којем he правцу лоп-
та бити протерана поред њега; фт. замајава-
ти, вући за нос.
239 дропс
дријада (грч. Dryas) миш. шумска нимфа која je
живела и умирала заједно са дрветом, у којем
je становала, горска вила, вила нагоркиња.
дрикер (нем. Driicker) притискач; квака; обара-
ча на пушци; ситно метално (из мушког и жен-
ског дела) дугме на женској хаљини; си. на-
вијач.
дрил (лат. trilix трожичан, нем. Drill) 1, в.
дрилих.
дрил (нем. Drill) 2. вежбање, дресура; пруски ме-
тод обуке војника којим се утувљује слепа
послушност макар и без икаквог разумевања.
дрилих (нем. Drillich, лат. trilix трожичан) платно
од три жице, тројник (јака ланена, кудељна
или памучна тканина); служи за постељне ства-
ри, радничка одела и рубље; дрил, цвилих.
дрил-култура (енг. drill, лат. cultura) сејање или
сађење no браздама у циљу повољнијег и бо-
љег приноса.
дрил-машина (енг. drill, грч. mechane) машина
за ссјање или сађење no браздама, сејалица.
дриловати (снг. drill) сејати (или: садити) no
браздама: вој. обучавати регруте; мар. превести
лаћу преко плитких места.
дримифагија (грч. drimys љут, опор, fageo је-
дем) мед. једење љутих, горких или киселих
јела.
дрога (фр. drogue) првобитно: лек, лекарија,
нспрерађен лек: у свакодневном животу најче-
шће препарати према којима се лако ствара
зависност (нпр. морфин, марихуана. опијум и
др.); опојне дроге.
дрогер (фр.) онај који се дрогира, уживалац
опојних дрога.
дрогерија (фр. droguerie) фарм. животињске, биљ-
не и минералне сировине од којих апотекари
справљају прописане лекове; апотекарска ро-
ба; радња која продаје готове лекове; шрг.
продавница сапуна и козметике.
дрогерист(а) (фр. drogue) трговац лекаријама и
козметиком.
дрозометар (грч. drosos роса, влага, matron ме-
ра) инструмент за мерење количине poče која
падне.
дрозометрија (грч. drosos, mćtron) мерење ко-
личине poče која падне.
дрозофила (Drosophila) род ситних инсеката
двокрилаца, винска мушица; врста Drosophila
melanogaster погодна je за генетичка истражи-
ван.а.
дромбуља (мађ. doromblya, нем. Trommel) муз.
мали метални инструменат у облику поткови-
це у дну које je уграђена еластична челична
опруга која вибрира и ствара звук.
дромедар (грч. dromđs, нлат. dromedarius) обич-
на једногрба камила; врста брзе једрилице.
дромоманија (грч. dromos пут, путања, manfa
помама, лудило) птх. болестан нагон за путо-
вањем и променом места.
дромос (грч. dromos) трка, на колима или пеш-
ке, коју су стари Грци држали о гимнастичким
играма; стаза коју je на таквој трци требало
претрчати.
дропс (енг. drops) врста ситних воћних бомбона;
СП. удубљење на тркачкој стази.
дроснрати 240
дросирати (фр. drosser) в. друсирагии.
дрошка (рус. дрожки) лака, откривена руска ко-
ла са три седишта и ниским точковима.
друд (хол. druf) вештац, волшебник, зао дух,
виловњак.
друда (хол. druf) вештица, волшебница, чароб-
ница.
друза (нем. Druse) мала шупљина у стени испу-
њена кристалима.
Друзи ал. ратнички народ у Сирији, говори јед-
ним арабљанским наречјем, a религија му je
нека мешавина паганства, мухамеданства и
1
хришћанства.
друид (лат., келт. druides) свештеник светог хра-
ста код старих Келта (у Галији, Британији
итд.), старокелтски свештеник.
друковати (нем. drucken) штампати; л. навијати
(за играча, коња и др.); притискати учестано
(кочницу аутомобила и сл.); друкати.
друсирати (фр. drousse) у предењу. вуну намаза-
ти зејтином.
дуал (лат. duo два, dualis двојан) грам. двојина.
особина неких језика (нпр. санскртског. грч-
ког, готског, српскохрватског) који имају,
поред једнине и множине. још један број за
граматичко мењање именица и глагола, a ко-
ји означава двојство ствари или радњу уд-
воје.
дуалнзам (лат. duo, dualis) фил. учење о двојству,
дељење на двоје, учење о постојању двају
различитих. потпуно супротних стања. прин-
ципа, начина мишљења, погледа на свет, пра-
ваца воље итд., нпр.: бог и ђаво (добар и зао
принцип), бог и свет, дух и материја, природа
и дух, душа и тело, анорганска и органска
природа, субјекат и објекат, чулно сазнање и
разум, овај и онај свет, итд.; политичка поце-
паност једног народа на два дела који делују
један против другог.
дуалист(а) (лат. dualis) присталица дуализма;
присталица дељења управне власти на два са-
мостална дела.
дуалитет (лат. dualis) двојство, двојина; .««. за-
кон логичког рашчлањивања мисаоне садржи-
не на два дела (субјекат - предикат).
дубијум (лат. dubium) сумња; ин дубио (лат. in
dubio) у сумњи, у сумњивом случају, у случа-
ју неизвесности.
дубиоза (лат. dubiosa) нешто што je сумњиво,
неизвесно; нарочито: сумњиво потраживање,
неизвесна и несигурна наплата неког дуга.
дубиозан (лат. dubiosus) сумњив, неизвестан, ко-
ји je у питању.
дубитативан (лат. dubitare сумњати, фр. dubita-
tif) сумњичав, подозрив, склон сумњању, који
сумња; који шжазује (или: изражава) сумњу.
дубитација (лат. dubitatio) сумњање, двоум-
љење, двоумица, неизвесност; двоумљење, ко-
лебање, оклевање, неодлучност.
дубл (фр. double) двострук. двогуб; на филму:
сваки кадар у поновном снимању исте слике;
СП. пар, двоје.
дублажа (фр. doublage) удвајање, удвостручава-
ње; мор. друго облагање брода даскама: тип.
дудук
погрешно двоструко слагаље једне речи или
целог реда; упредање свиле.
дубле (фр. double) 1. у билијару: ударац лопте с
леђа, тако да се одбије од једне ивице и удари
у другу; 2. златни или сребрни предмети који
се састоје од два метала и код којих je само
спољна превлака златна или сребрна, док
главну масу сачињава метал знатно мање
вредности, метална ствар позлаћена или по-
сребрена; 3. (фр. doublet) исти број поена,
бодова при коцкању.
дублеза (фр. doubleuse) машина за упредање (у
ткачкој индустрији); дублер.
дублер (фр. doubleur) 1. лице које у позоришту
a нарочито на филму замењује главног јуна-
ка у извођењу опасних сцена (каскадер); 2. в.
дублеза.
дублет (фр. doublet) 1. два примерка исте ствари
у збирци; 2. лажан драги камен, двоструки ка-
мен од кристала између чијих пола лежи једна
фолија; 3. врста каранфила чија je главна
боја превучена дугим пругама друге боје; 4.
грам. речи истог корена. истоветне no значењу
a врло мало различне no гласовном склопу,
нпр.: чулити - ћулити (уши), муха - мува,
довозити - доважати итд.; 5. муз. оргуљски реги-
стар. за октаву виши од принципала; 6. .we.
направити дублет из двоцевке две зверке
оборити непосредно једну за другом.
дублир в. дуплир.
дублирати (фр. doubleur) удвојити, удвајати,
удвостручити, удвостручавати; умножити; по-
ставити (хаљину), метнути поставу (отуда:
дубл-штоф, материјал за поставу): билијар:
ударити лопту тако да се од једне ивице одби-
је и дође до друге; мор. опловити, обићи (нпр.
гребен); вој. угурати у борбену линију; шек.
прерађивати више конаца или трака у једну
целину на дублир-машини; у јувелирству: спа-
јати два камена у једну целину; замењивати
главног глумца на филму у опасним ситуаци-
јама.
дубл-скул (енг. double-scull) СП. врста уског тр-
качког чамца, скулера који возе два веслача
са no два весла.
дувак (тур. duvak) покривач којим се покрива
невеста кад je воде младожењиној кући.
дуван, духан (арап. duhan, тур. duhan дим, пара)
биљка из породице помоћница: осушени ли-
стови служе за пушење.
дувар (перс. diwar, тур. duvar) зид.
дугме (перс. tukme, тур. dugme) пуце на одевном
предмету; типка за звонце. типка на каквом
апарату.
дугонг (малај. duyong) зоол. морска крава, сисар
у Индијском океану из породице китова (се-
tacea).
дугунг (јап. duyung) зоол. в. дугонг.
дуд (тур. dut, перс. tut) дрво из фам. Moraceae,
мурва; бели и црни дуд.
Дудев познати немачки правописни речник (наз-
ван no свом писцу, филологу Конраду Дудену.
1829-1911).
дудук (тур. duduk) 1. чобанска свирала, фрула;
 241
2. фиг. ограничен човек, глупак, блесан; тром,
лењ човек, ленштина.
дуе (итал. due, лат. duo) два; му,>. дуе волШе
(итал. due volte) двапут; a дуе или a дуе воћи
(итал. a due voci) за два гласа, двогласно; a дуе
корде (итал. a due corde) на две, са две жице.
дуел (лат. duellum, фр. duel) двобој, мегдан.
дуелант (лат. duellans) онај који води двобој,
мегданџија.
дует (итал. duetto) муз. певање у два гласа; свира-
ње удвоје.
дуеченто (итал. duecento) у италијанској исто-
рији уметности назив за XIII в.
дужд (итал. doge, лат. dux, ducis вођа) војвода;
титула некадашњег поглавара Млетачке и
Ђеновске Републике; дуждевсШво, звање и
достојанство дужда.
дузина (итал. dozzina) дванаест комада, туце.
дука (итал. duca, лат. dux) војвода, херцог.
дукат (грч. Dukas, итал. ducato) no имену визан-
тијских царева (dukas) назван златни и сребр-
ни новац разне вредности, нарочито у Итали-
ји, бившој Аустро-Угарској и Француској.
дукс (лат. dux) вођа, заповедник једног одреда
војске, војвода.
дуктилан (лат. ducere вући, извлачити duo tilis)
извлачљив у врло танке конце, тегљив (нпр.
платина).
дуктилитет (нлат. ductilitas) извлачљивост у вр-
ло танке конце, тегљивост.
дуктилност в. дукшилишеШ.
дуктор (лат. ductor) доносач, довођач (код неке
машине).
дуктус (лат. ductus) вођење, управљање; пут,
TOK; потез пера, рукопис; анаш. цев меких зидо-
ва, за разлику од канала (canalis) који означа-
ва коштану цев; нпр. ductus choledochus жучна
цев, ductus lactiferi изводна цев млечне жлезде
и др.
дуктус артериозус (лат. ductus, грч. arteria) мед.
урођена срчана мана код које су плућна арте-
рија и аорта спојене крвним судом; успешно
се лечи операцијом.
дукција (лат. ductio) вођење, управљање.
дулек (тур. dolek) тиква, бундева.
дулум, в. дунум.
дулцин (лат. dulcis) хем. безбојан прашак, 200
пута слађи од шећера.
дулцификација (нлат. dulcificatio) слађење, за-
слађивање.
Дулчинеја (шп. Dulcinea) име љубазнице Дон
Кихотове; отуда, у подругљивом смислу:
љубазница,драгана; незграпна и здепаста сео-
ска девојка.
дум (енг. doom) суд, пресуда, осуда.
дума (рус. дума) у царској Русији народна
скупштина, сабор, парламент; скупштина ста-
лежа; «в. врста малоруских народних песама,
које се певају уз пратњу бандуре, инструмен-
та сличног мандолини.
думдум-метак пушчано зрно веома страшног
дејства због тога што му je врх пљоснат и
шири се у предмету у који удари (назван no
индијском граду Дум-Дум, близу Калкуте, где
се најпре израђивао).
дуплекс
думенџија (тур. dumenci) кормилар, крманош.
дуна в. дина. 2.
дуналма (тур. donanma) турски народни празник
који се славио седам дана и седам ноћи (после
велике победе, кад би се родио принц, султа-
нов први улазак у град, итд.).
дундар (тур. diimdar, мађ. dandar) заштитница (у
војсци); командант заштитнице; резерва.
дунђер, дунђерин (перс.) старински столар и rpa-
дитељ (дрводеља, тесар и зидар истовремено).
дунум (тур. dčniim) комад земље од 1000 m ,
дулум.
дунст (нем. Dunst) компот, укувано воће; фиг.
немати дунсШа немати појма, биши дун-
стер; дунст папир импрегниран папир за за-
тварање судова са зимницом.
дуо (лат. duo) два; ш комад зе певање или сви-
рање удвоје; в. дует.
дуобус литигантибус терцијус гаудет (лат. du-
obus litigantibus tertius gaudet) док ce двоје
свађају трећи ce користи.
дуоденалан (нлат. duodenalis) тшш. дванаеснич-
ни, који припада дванаестопалачном цреву;
који ce тиче дванаестопалачног црева.
дуоденитис (лат. duodenum дванаесник, дванае-
стопалачно црево) мец. запаљење дванаестопа-
лачног црева.
дуоденостомија (лат. duodenum, грч. stoma) мед.
расецање, отварање дванаестопалачног црева
у извесним обољењима, нарочито у случају
сужавања.
дуоденотомија (лат. duodenum, грч. tome сече-
ње) мед. расецање (или: операција) дванаесто-
палачног црева.
дуоденум (лат. duodeni, нлат. duodenum) имат.
дванаестопалачно црево, дванаесник.
дуодец (лат. in duodecimo) дванаестина, облик
дванаестине, нарочито: формат књиге код ко-
је je један штампан табак подељен на двана-
ест листова; нешто што je нарочито мало,
нпр. дуодецимално мерење мерење дванаести-
нама; дуодецимални сисшем в. додекадика.
дуодецима (лат. duodecim дванаест) муз. дванае-
сти тон, почевши од основног тона.
дуодецимола (итал. duodecimola) Л>Ј. фигура од
12 нота која ce има сматрати као фигура од
само осам нота.
дуодрама (лат. duo два. грч. drama радња) иоет.
мелодрама у којој играју два лица.
дуоле (лат. duo) муз. две ноте које ce изводе за
исто време за које би ce извеле три такве
ноте.
дуологија (лат. duo два, грч. logos реч, говор,
прича) две драме, два спева, два романа јсд-
ног писца који сваки за себе представљају
целину, a оба заједно, такође, чине целину.
дуопол (лат. duo два, грч. poleo продајем) екон.
најједноставнији тип олигопола код кога по-
стаје само два продавца (који један другоме
конкуришу) пред великим бројем купаца.
дуопсон (лат. duo два, грч. opson тржиште) екан.
стање на тржишту кад постоји велики број
конкурентних продаваца пред само два купца.
дуплекс (лат. duplex двострук) 1. стан на два
дуплерица 242 душман, душчанин

нивоа са спаваћим собама обично горе на
спрату; 2. телевизијска или радио-емисија ко-
ја се емитује уживо, истовремено из два цен-
тра; 3. в. хомо дуплекс.
дуплерица (фр. double двострук) средња дво-
струка страна неког часописа или новине,
увек са фотографијама занимљивим широкој
публици.
дуплика (лат. duplere удвојити, удвостручити)
право оптуженика да одговори на реплику ту-
жилаца или њихових бранилаца; писмени одго-
вор оптуженог на реплику.
дЈпликат (лат. duplicatum) препис неког списа у
два истоветна примерка.
дупликатор (нлат. duplicator) 1. физ. скупљач
електрицитета; 2. апарат за умножавање,
прављење копија, писмених састава.
дупликатура (нлат. duplicatura) в. дутикација.
дупликација (лат. duplicatio) удвајање, удво-
стручавање; удвојење, удвојеност, удвостру-
чење, удвострученост; дупликатура.
дуплир (лат. duplum двоструко, двострука коли-
чина, двогубо) велика и дебела воштаница,
славска свећа; дублир.
дуплирати (лат. duplare) удвојити, удвајати, уд-
востручити, удвостручавати, подвостручити.
дуплициратн (лат. duplicare) удвојити, удвостру-
чити; превити на двоје; прав. писати или дати
други одговор (одговор на одговор); ад дупли-
кандум (лат. ad duplicandum) у циљу одговора
на реплику тужиоца, или ради давања послед-
н>е речи оптуженога пре изрицања пресуде.
дуплицнтет (лат. duplicitas) удвојеност, двостру-
кост, двогубост; фиг. дволичност, неискреност,
лицемерство, превртљивост.
дупло (лат. duplum) прил. в. дуплум.
дуплум (лат. duplum) у два примерка, двоструко,
двогубо, дупло.
дур (лат. durus тврд, јак) m један од два главна
тонска рода, лествица од осам дијатонских
степена (супр. мол).
дурабнлан (лат. durabilis) трајан, истрајан, по-
стојан. издржљив.
дурак (рус. дур^к) лудак, шаљивчина, лакрди-
јаш; као псовка: будала.
дура лекс, сед лекс (лат. dura lex, sed lex) суров
закон, али je закон; каже се кад je неки закон-
ски пропис сувише строг, али му се морамо
покоравати. „,,,.,.
дуралуминијум (лат. durus тврд, aluminium) ла-
ка, врло чврста и постојана легура алумини-
јума, садржи око 4% бакра, око 0,5% манга-
на, око 0,5% магнезијума и до 0,7% силици-
јума; употребљава се за грађење авиона, ауто-
мобила и железничких вагона.
дура матер (лат. dura mater) ашш. тврда мождана
опна, мождани омотач.
дурација (нлат. duratio) мед. стврдњавање,
отврдњавање.
дурбнн (перс. durbin, тур. durbiin) оптички ин-
струмент за осматрање удаљених предмета;
може бити за једно око (монокуларан) или за
оба ока (бинокуларан).
дурина (фр. dourine) сполна зараза коња, про-
узрокована протозоом Trypanosoma equ-
iperdum.
дуритет (лат. duritas) тврдоћа; строгост, окоре-
лост, суровост, нечовечност.
дурус (лат. durus) тврд; атт. дура матер в. ма-
тер; прав. ин дуријус (лат. in durius) или ин
пејус (лат. in pejus) оптужити, некоме опту-
женом, на наредном претресу, ставити на терет
крупније отежавајуће околности но што су му
стављене на претходном.
дустабан (тур. dltetaban) раван табан, равно сто-
пало; онај који има равно стопало, дуста-
банлија.
дућан (тур. duklan) трговачка радња.
дуумвир (лат. duumvir) члан владе двојице; члан
комисије од два члана.
дуумвират (лат. duumviratus) звање и достојан-
ство дуумвира.
дуче (итал. duce) вођа.
душ (фр. douche, лат. ducitare) купање полива-
њем. прскањем; испирање; цеви за отицање
воде из резервоара; туш.
душегупка (рус.) возило или затворена просто-
рија за усмрћивање помоћу raca; фиг. загуш-
љива просторија.
душек (тур. dosek) вунена постеља (мадрац) ко-
ја се, у време док још кревети нису ушли у
употребу, стављала на под и на н>ој се спа-
вало.
душирати (фр. doucher) купати поливањем, пр-
скањем; туширати.
душман, душманин (перс. dušmen, тур. diisman)
непријатељ, противник; дин-душман верски
непријатељ, заклети непријатељ.

ti.r • • : ; - • i / i 11

.'••••• • -•'•. • "-VA;4'i::"-"ij

..- a . . . ; • : :'M •• •• -. I.*:I|.

•«•••.•'-•-.- • • . • • . • . • : . - : / • / . > .
 Ђ
Ђ, ђ шесто слово наше ћирилице, осмо наше
латинице (Đ, đ).
ђаво (грч. diabolos) зао дух, сатана, враг, неча-
стиви.
ђаинизам религиозна секта у Индији, чије при-
сталице не признају ауторитет Bega и светих
списа брахманских.
ђакон (грч. diakonos слуга) управник општин-
ских добара и старалац сиротиње и болесника
у најраније хришћанско доба; доцније: црк-
вени слуга и помоћник при богослужењу; нај-
нижи, почетни свештенички чин у православ-
ној цркви (не може сам обављати богослужење,
већ само помаже свештенику), помоћни свеш-
теник.
ђаконат (грч. diakonos) чин, звање, достојан-
ство и стан помоћног свештеника, ђакопа.
ђаконија (грч. dižkonos) делокруг једног ђако-
на; помоћ, потпора; послужење (јелом и пи-
ћем), посластица.
ђаконик (грч. diakonikos) у православној цркви:
сасудохранилница, удубљење у зиду или засеб-
на соба на десној страни светог престола, у
олтару, где се чувају свети сасуди.
ђаконикон (грч. diakonos, нлат. diaconicum) у
православној цркви: кратка молитва коју чи-
та или пева ђакон.
ђакониса (грч. diakonos) служитељица цркве; у
најстаријој хришћанској цркви, све до VI
века: старија жена која се старала о сироти-
н>и, неговала болеснике и водила надзор над
женским члановима црквене општине; данас, у
евангелистичкој цркви: болничарка, нарочи-
то образована за тај позив; у манастирима:
сестра која служи око олтара.
ђакон-фластер мед. в. дијахилон.
ђало (итал. giallo) жута боја, жуто; ђало антико
(итал. giallo antico) жућкасти мрамор који се
налази само на споменицима старе архитек-
туре. _ ђерз (перс. giirbiiz одважан, окретан, јуначан)
ђалорино (итал. giallorino) наиуљско жушило,
лепа и веома жута земља око Напуља, но већи-
ном вештачки справљена (употребљава се за
сликање уљаним и масним бојама).
ђаур (тур. gaur, gavur) неверник, кривоверник,
јеретик (погрдно име којим Турци називају
хришћане); ђаурин.
ђаурин (тур.) в. ђаур.
ђебра (тур. gebre) кожна кеса која се навуче на
руку, na се онда тимаре и чисте коњи.
ђеваир (тур. cevahir, арап. gawahir) накит, драго
камење, драгуљи.
ђевђир (тур. kevgir, перс. kef пена, giriften ухва-
тити, узети) метална или земљана посуда за
цеђење, цедиљка.
ђеврек (тур. gevrek) врста пецива у облику колу-
тића.
ђеисвја (тур. giysi од giymek обући) одело, ко-
шуља, преобука.
ђел (тур. gel од gelmek доћи) дођи, ходи, приђи!
ђем (тур, gem) жвале, узда, гвожђе на узди што га
коњ држи у устима.
ђемија (тур. gemi) лађа, брод.
ђеназа (арап.) молитва за умрлог код муслима-
на; џеназа.
ђене (тур. yine) опет, и опет; ђене-ђене прилично,
тако-тако.
ђенерал (лат. generalis, фр. general) еој. в. ге-
нерал.
ђенерозо (итал. generoso) муз. племенито, у пле-
менитом заносу.
ђењушка (рус. демошка од денћга) руски бакар-
ни новац од пола копејке.
ђерам (грч. geranos ждрал, тур. germek) направа,
полуга за извлачење воде из бунара, такође
бунар са оваквом направом; полуга код вели-
ких дизалица, вага; рампа.
ђердан (тур. gerdan врат) грло. гуша, предњи
део врата; накит што га жене носе о врату.
Ђердап (перс. girdab, тур. gtrdap вртлог, брзица)
позната пробојница, клисура на Дунаву, нај-
већа у Европи (дуга око 150km).
ђердек (тур. gerdek) соба у којој младенци про-
веду прву брачну ноћ; ложница; прва брачна
ноћ.
ђерђеф (тур. gergef од germek растегнути, потег-
нути) дрвена направа, оквир округлог или че-
твртастог облика на који се разапне платно
по коме се везе.
соко, млад јастреб; код нас: момак, нарочито
момак за женидбу.
ђериз (тур. gerriz, перс. karlz) водовод.
ђерчек (тур. gercek) додуше, заправо, уистину,
збиља.
ђечерма (тур. ge?irme) грудњак без рукава, прс-
лук, јелек.
ђеџелук (тур. gecelik) спаваћа капа; врста муш-
ке пиџаме; дуга мушка кућна хаљина, ноћна
хаљина.
ђидија, ђидо
ђидија, ђидо (тур. gidi) обешењак, живахан мла-
дић,јунак.
ђилас (арап. dilaz) 1. борба, сукоб, битка; 2. тр-
кач, скакач; 3. распусник, развратник.
ђилкош (мађ. gyilkos убица) ветропир, кицош,
дангуба, нерадник, кавгаџија.
ђин (арап.) у исламској митологији: нижи демон
способан да се појављује у људском или живо-
тињском обличју и утиче на људе, у добром
или рђавом смислу.
ђинђува (тур.) минђуша.
ђирандола (итал. girandola, фр. girandole) в. жи-
рандола.
ђирант (итал. girare) шрг. в. жирант.
ђнрат (итал.) шрг. в. жират.
ђиро (итал. giro) шрг. в. жиро.
Ђиро д'Италија (итал. Giro d'Italia) бицикли-
стичка трка око Италије, одржава се сваке
године.
Ђовинеца (итал. Giovinezza) „Младост", химна
фашистичке странке у Италији.
ђогат (тур. gok плав, отворене боје, бистар, at
коњ) кон. беле боје, белац; фм. незналица.
глупак.
ђогатаст (тур.) беле боје. беле длаке, бео.
ђогин (тур.) в. ђогат.
tjoja (тур. guya, перс. guya) кобајаги, тобоже.
ђојозето (итал. giojosetto) муз. в. ђокозо.
ђојозо (итал. giojoso) ЛУЈ. в. ђокозо.
ђокозаменте (итал. giocosamente) муз. в. ђокозо.
јјокозо (итал. giocoso) муз. шаљиво, весело. не-
сташно; ђојозо, ђојозето.
Ђоконда (итал. Gioconda) с.шк. чувени портрет
Монализе, жене фирентинског племића Фран-
ческа Делђокондо, рад Jleompga ga Винчија
(1911. украдена из Лувра, 1913. пронађена у
Фиренци и враћена Француској).
ђокондаченте (итал. giocondamente) муз. пријат-
но љупко, умилно; ђокондеволе, ђокондозо.
ђокондеволе (итал. giocondevole)муз. в. ђоконда-
менте.
ђокондозо (итал. giocondoso) муз. в. ђоконда-
менте.
ђомон (јар. чвор конопца) рана култура Јапана,
2000-300. год. пре н. е., оличена у грнчарији и
оруђима, no чему се цени да су Јапанци у
најстарија времена били на сразмерно висо-
ком ступњу развоја.
ђор (тур. gčrmece) трампа; гл. ђорати се.
ђорда (перс.) в. hopga.
ђорнале (итал. giornale) дневни лист, новине.
ђорно ди пагаменто (итал. giorno di pagamento)
шрг. дан плаћања.
ђорнут (тур. kormek) мртав пијан, трештен пи-
јан, при пићу.
244 ђутуре
ђор ћутук (тур. kor kotek) мртав пијан, пијан
као тресак.
ђубре (тур. giibre) гној, смеће, стајно гнојиво.
ђувегија (тур. giiveyi) младожеша, муж.
ђувеглија (тур.) в. ђувегија.
ђувез (тур. giivez) румен, ружичаст, црвено-љуби-
част.
ђувендија (тур. giivende) раскалашна жена, блуд-
ница.
ђувеч (тур. giivef) 1. врста јела: месо помешано
са пиринчом, луком и др. које се пече у зем-
љаном суду; конзервирано месо помешано са
разним поврћем; 2. земљани суд у коме се
пече ђувеч и слична јела.
ђугум (тур.) велик бакрени суд за воду. •.-
ђуз (арап.) тридесети део Курана.
ђузел (тур. giizel леп) леп, елегантан, китњаст,
диван, господски; лепотица, драгана.
ђул (перс. gul, тур. gttl) ружа, ружица.
ђулабија (перс. gul ружица, ab вода) врста слатке
црвене јабуке која je веома сочна; врста
слатких колача.
ђул-баклава (перс. giil baklava) врста колача ко-
ји има облик руже.
ђулганџе (перс.) ружин пупољак.
ђуле (тур. giille, gurle) топовско тане, зрно,
метак.
ђулистав (перс. gulistan, тур. giilistan) ружичњак,
градина са ружама, леја од ружа.
ђулић (тур. giil) млада ружа, ружин пупољак; уп.
ђул.
ђулнар (арап.) шипак, шипков цвет, трешња.
ђулса (перс.-тур. giilsuyu) ружина вода.
ђумбир (мађ. gyomber) зељаста биљка чији се
корен употребљава за зачин и као лек, Zingi-
ber officinale.
ђумишлн (тур. gumiijlu) од сребра, сребрн.
ђумрук (тур. giimruk царина) трошарина, цари-
на: такса за пролаз.
ђумрукана (тур. gumriikhane) трошаринска ста-
ница, царинарница.
ђумрукчија (тур. gumrukfii) трошаринац, ца-
риник.
ђунија (тур. giiniye) спољашњи изглед, облик;
средство. начин.
ђунта (итал. giunta) удружење саветника које по-
стоји поред државног савета у Италији.
ђуоко пијаво (итал. giuoco piano), „тиха игра",
тзв. „талијанска партија" у шаху.
ђус (енг. juice) воћни сок; течност.
ђусто (итал. giusto) одмерено, сразмерно, подес-
но, згодно.
ђутуре (тур. goturii) све укупно, све заједно, у
целини, једно на друго.
:.:. f.{'>;v с. tHjto.i (attb?
 E
E, e седмо слово наше ћирилице, девето наше
латинице; као скраћеница: Е на компасу =
исток (енг. East, фр. est); Ed. = едицио (лат.
editio) издање; ed. = едидит (лат. edidit); e.g.
= егземпли грација (лат. exempli gratia) на
пример; е.о. = екс официо (лат. ex officio) no
дужности; муз. трећи тон С-дур лествице; фш.
ознака за енергију, електромоторну силу и
др.; асшр. нумеричка ознака за хелиоцентрич-
ну путању; маш. основа природних логаритама,
= 2, 7182..., Неперов број; хсм. Er = ербијум,
Es = ајнштајнијум, Eu = еуропијум.
е латински предлог = из; екс.
ебанистерија (итал. ebano абонос, ebanisteria)
фина столарија, уметнички израђени предме-
ти од дрвета, нарочито од абоноса.
ебановина в. ебеиос.
ебенист(а) (фр. ebeniste) столар који ради са
абоносом, који ради фине столарске послове.
ебенос (хебр. eben, грч. ćbenos, лат. ebenus) бот.
ебен, абонос, абоновина, црно, веома чврсто и
тешко дрво источноиндијског и афричког др-
вета Diospyros ebenum; ебановина.
ебионизам (хебр. ebyon сиромах) јеврејско-хри-
шћанска секта II—IV в. (већином у Азији)
која je признавала Мојсијев закон али je,
супротно званичној цркви, Христа сматрала
пророком a не сином Божјим.
ебн (арап.) син (пред неким другим именом, нпр.
ебн МусШафа = Мустафин син, између два
имена пише се бен, нпр. Али бен Мухамед =
Али син Мухамедов).
ебонит (енг. ebony) чврста пластична маса, твр-
да гума; добија се вулканизацијом каучука са
23-35% сумпора, на температури од 150°С;
употребљава се као изолациони материјал и
за израду разних предмета (телефона, чеш-
љева, дугмади, јефтиних украса и др.)-
ебош (фр. ebauche) први нацрт, прва скица (сли-
ке, цртежа, научног рада).
ебриљада (фр. ebrillade) јах. трзање уздом ако
кон> неће да се окрене.
ебриозитет (лат. ebriositas) склоност пићу,
страст за пићем.
ебриометар (лат. ebrius припит) справа за утвр-
ђивање степена пијанства, нарочито код воза-
ча аутомобила; алко-тест.
ЕБУ (скр. од енгл. European Broadcasting Uni-
on) Европска радио-унија.
ебулиоскоп (лат. ebullire избијати кључајући.
грч. skopeo гледам) 1. хем. инструмент за мере-
н>е тачке кључања ради одређивања садржине
алкохола у спиритуозним течностима посма-
трањем њихове тачке кључања; 2. апарат за
брзо одређивање количине алкохола у вину;
уп. малиган.
ебулиоскопија (лат.-грч.) хем. поступак одре-
ђивања релативне молекулске масе неке суп-
станце (температура кључања раствора те
супстанце у односу на температуру кључања
растварача).
ебулиција (нлат. ebullitio) кључање, врење, уза-
вирање течности (услед топлоте); *кд. избија-
ње ситних бубуљица no телу услед ватре.
ебур (лат. ebur, сскр. ibha) слонова кост, слоно-
вача.
ебурин (лат. ebur слоновача) смеса коштаног
праха и беланчевине начињене под прити-
ском.
ев- (грч. ev) в. под еу-.
Ева (грч. Eva, хебр. Chawwah „мајка живота")
прва жена no Библији; фиг. жена уопште, наро-
чито: радознала и чулна жена.
свадирати (лат. evadere) изићи, измаћи, утећи,
избећи,ускочити.
евазиван (лат. evadere, нлат. evasivus) увијен,
заобилазан, околишан, који изврдава, нпр. да
^аде категоричан одговор, категоричну изја-
•ву и сл.
евазија (лат. evadere нлат. evasio) бежање, бек-
ство, избеглиштво; избегавање; вађење, дво-
смислица, измигољавање.
евакуанција (лат. evacuantia) ПЛ. мед. средства за
чишћење, за испражњавање.
евакуативан (лат. evacuare) мед. који чисти, који
помаже чишћење.
евакуација (лат. evacuatio) вој. напуштање, на-
рочито када неку оперативну зону, за време
рата, напусте: становништво, болнице, разна
војна и друга слагалишта којима би се непри-
јатељ, у случају успеха, могао користити
итд.; мед. чишћење, испражњавање измета, из-
бацивање шкодљивих твари из тела.
евакуисати (лат. evacuare) soj. испразнити, изи-
ћи из, напустити (касарну, варош, заузети
крај итд.); мед. чистити, ишчистити, испразни-
ти, избацити из тела нечистоћу.
евалвација (нлат. evalvatio) одређивање (или:
процењивање) унутарње вредности неке ства-
ри; уп. евалуација.
евалвирати
евалвирати (нлат. evalvere) оцењивати, проце-
њивати вредност; уп. евалуирати.
евалуација (фр. Evaluation) одређивање вредно-
сти, вредност новца.
евалуирати (фр. € valuer) ценити, оцењивати,
одређивати вредност.
евангел... в. под еванђел...
еванђелизација (грч. euangćlisomai) в. еванђели-
зирање.
еванђелизнрање (грч. euangćlisomai добру вест
доносим) ширење еванђеличке цркве и учења;
еванђелизација.
еванђелист(а) (грч. euangelistes, нлат. evangeli-
sta) објављивач спасења; описивач живота, ра-
да и страдања Исуса Христа; четири еванђели-
ста: Матеј, Марко, Лука и Јован. писци тзв.
канонских еванђеља, тј. оних које црква приз-
наје као аутентичне и верне (за разлику од
великог броја апокрифних, тј. оних које
• црква не признаје као аутентичне).
еванђелистар (лат. evangeliarium изборно еван-
ђеље) књига која садржи еванђеље.
еванђелички (грч. euangelizomai) в. еванђелски;
који признаје еванђеље као једини прави из-
вор вере, нпр. еванђелички хришћани, еван-
i ђеличка црква и др.
еванђелскн (грч. euangelizomai) који одговара
учењу Христовом. хришћански; ув. еван-
ђелички.
еванђеље (грч. euangelion радосна вест, добра
вест, нлат. evangelium) 1. добар глас, радостан
глас или добра вест, радосна вест која у хри-
шћанском учењу приказује Исуса као обе-
ћаног месију и спасиоца људског рода; 2. Но-
ви завет или објављивање спасења; 3. еван-
ђеља ал. описи живота, рада и страдања Исуса
Христа.
еванесцирати (лат. evanescere) ишчезнути, иш-
чезавати, изгубити се, нестати.
еванс-гамбит почињање игре у шаху које je
увео енглески морнарски капетан Еванс 1829,
које се састоји у томе што се жртвује пион да
би се напад могао брже и лакше извести; >e.
га.нбигп.
еванџеликел френдс (енг. evangelical friends)
пријатељи еванђеља или хришћанско друш-
тво пријатеља (религиозна секта у Сев. Аме-
рици која сама себе овако назива, док je оста-
ли обично зову именом квекери).
евапоратор (нлат. evaporator) испаривач, справа
помоћу које се врши испаравање слане воде у
соланама.
евапорација (лат. evaporatio) испаравање, пре-
тварање у пару.
евапорирати (лат. vapor пара, evaporare) испара-
вати, испарити, претворити (или: претварати)
у пару.
евекција (лат. evehere извести; узвести, уздићи,
evectio) уздизање, пењање, узлажење; асшр. не-
једнакост коју показује путања Месечева у
кретању око Земље услед ремећења од стра-
не Сунца за време које не одступа много од
времена оптицаја Месеца око Земље.
евенка (перс. awenk, тур. hevenk) грожђе обеше-
но ради сушења и чувања за зиму.
246 евивцент
евентилација (лат. eventilatio) ветрење, прове-
травање.
евентрација (лат. eventratio) мед. велика просу-
тост код пупка, при којој се проспе велик део
утробе.
евентуалан (нлат. eventualis) случајан, могу-
ћан: услован, повремен, споредан.
евентуалија (нлат, eventualia) ил. споредне (или:
непредвиђене) ствари, споредна (или: непред-
виђена) питања, ствари које се још могу по-
јавити (обично последња тачка дневног реда
на скупштинама у којој се расправљају пита-
ња која нису била на дневном реду).
евеитуално (нлат. eventuale) upu,i. no могућно-
сти, у случају потребе, no потреби, у случају
да, ако се деси, случајно.
евентуалност (нлат. eventualitas) наступање мо-
гућег случаја, могућан случај, могућност,
случајност; евентуалност.
еверглас (енг. ever увек, glass стакло) врста тка-
нине од пластичне масе.
евергрнн (енг. evergreen) увек зелен, зимзелен; у
забавној и џез музици: трајне, непролазне ме-
лодије.
еверзнван (нлат. eversivus) превратнички. руши-
лачки, разоран.
еверзија (лат. eversio) обарање, разорење, пре-
врат, уништење.
еверластинг (енг. everlasting вечит) врста веома
јаке вунене тканине са попречним пругама;
уп. етернал.
евза (тур. ecza, арап. egza) 1. капсла, чахура,
упаљач; 2. хемијско једињење, лек; евзаџана
= апотека.
евзон (грч. eiizonos окретан, вешт, спреман за
битку) грчки војник из рода лаке пешадије.
евива! (итал. ewiva, лат. vivat) живео!
евнгилнрати (лат. evigilare) пробдети; израдити
нешто брижљиво и савесно.
евидентан (лат. evidens, videre видети) очигле-
дан, очевидан, очит; no себи јасан и разум-
љив; лог. непосредно мишљењем или опажајем
увиђан као истинит.
евидентирати (лат. evidens очевидан, јасан) упи-
сати, уписивати, забележити у књигу евиденци-
је; имати, правити преглед нечега.
евидентичар (лат. evidentia очевидност, очи-
тост) онај који се стара о прегледу онога што
се збило. што je урађено.
евиденција (лат. evidentia) очигледност, очевид-
ност; лог. својство неких судова који су no
непосредном опажању и мисаоној нужности
истинити; преглед из кога се види да je нешто
постојало, да се нешто збило, да je нешто
урађено; држати у евиденцији имати у виду,
водити о чему рачуна док се не укаже могућ-
ност да се изврши.
евнкција (лат. evictio) прав, јемство, давање
јемства, обезбеда, кауција; евикциона туж-
ба тужба којом се тражи отуђење нечијег
имања.
евннцент (лат. evincens) ирав. онај који, у току
једног правног спора, другој странци нешто
оспорава.
евинцибилан 247
евинцибилан (нлат. evincibilis) који има да се
докаже, који je за доказивање.
евинцирати (лат. evincere) доказати, убедити,
изложити, приказати; испољити; ирив. јемчити,
бити јемац; право лишити добра, одузети не-
коме имање судским путем.
евирација (лат. eviratio, vir човек, мушкарац)
одузимање мушкости, ушкопљавање; прерано
губљење мушкости.
евисцерисати (лат. eviscerare) мед. извадити утро-
бу, нпр. из леша.
евлад (арап. awlad, тур. evlad) деца, пород.
евлек (тур. evlek) мера за површину, 1/4 дунума.
евлија (арап. walliyy, тур. evliya) светац, свети-
тељ, божји угодник.
евнух (грч. eune легало, постеља, echo имам,
држим, eunuchos) „чувар кревета", онај који
je лишен својстава мушкости, ушкопљеник,
нарочито: надзорник жена у харемима, чувар
жена.
евнухоид (грч. eunuchos, eidos вид, облик) особа
са урођеним или услед обољења недовољно
развијеним функцијама сполних жлезда, те
због тога слична ушкопљеном човеку (ев-
нуху).
евокабилан (нлат. evocabilis) који се може дозва-
ти, призвати.
евокативан (лат. evocare изазвати, позвати) иза-
зован, узбудљив.
евокаториј(ум) (нлат. evocatorium) прав. писме-
ни позив, акт о позивању на суд.
евокација (лат. evocare дозвати, evocatio) дози-
вање (или: призивање) духова; подсећање и
оживљавање успомена на некога или нешто;
преношење парнице на виши суд; позивање
пред неки спољни суд, нарочито у средњем
веку, папино право да позове некога у Рим на
суђење.
еволвента (лат. evolvere развијати, evolvens) ге-
ом. еволвенту једне криве, кривуље (основне
криве) описује тачка дирке (тангенте) ос-
новне криве када се прва котрља no послед-
њој без клижења.
еволвирати (лат. evolvere) развити, развијати,
одвити; разложити, објаснити, описати.
еволуирати (лат. evolvere, ф р . evoluer) развија-
ти се (од нижега вишему, од простога сложеном
итд.); фиг. напредовати.
еволута (лат. evolvere, evolutasc. linea) геом. неке
криве, кривуље (основне криве) зове се енве-
лопа њених нормала, истовремено место ње-
них кривинских средишта.
еволуција (лат. evolutio) развијање, развитак,
развој, развиће вишега, савршенијег и ком-
пликованијег из нижега, несавршенијег и јед-
ноставнијег; вој. заобилажење, мењање прав-
ца; муз. пребацивање (или: премештање) гла-
сова у двоструком контрапункту; супр. инво-
луција.
еволуциона ескадра вој. флота која честим ме-
њањем положаја тежи да се приближи и угрози
непријатеља.
еволуциона теорија фил. идеја о развојном ка-
рактеру свих појава (код Канта, X. Спенсера
евроцентризам
и д р ) , идеја која се протеже на све феномене
na и на саму основу феномена; у науци: приме-
њује се у објашњењу настанка галаксије,
звезда, Сунчевог система и сл., у објашњењу
историјских и социјалних феномена, као и у
објашњењу духовних, културних феномена и
сл.; биол. наука о развоју органског света, од
простијих облика ка сложенијим, који наста-
ју путем дуготрајног мењања под дејством
фактора спољне средине и природног одабира-
ња организама (Чарлс Дарвин: Постанак вр-
ста пушем ириродног одабирања, 1859); vfi.
дарвинизам.
еволуционизам (лат. evolutio) 1. поглед на свет
који се заснива на еволуцији; в. еволуциона
Шеорија; 2. подвргавање законима развитка,
напредност.
евомирати (лат. evomere) мед. повратити, повра-
ћати, бљувати, избљувати.
еворзија (лат. evertere оборити, избацити, evor-
sio) геол. ерозија воде која се креће у ковитлац
и тако ствара тзв. „џиновске лонце".
евоцирати (лат. evocare, voćare) призивати. до-
зивати, нпр. духове; прав. жалити се вишем су-
ду; призвати, оживети успомену на кога или на
што.
Евразија в. Еуразија.
Евроазија в. Еуразија.
Европа (семит. ereb запад) иогр. назив континен-
та; миш. (грч. Europe) кћи феничанског краља
Агенора и сестра Кадмова. Зевс, претворив-
ши се у бика, украде je и на својим леђима
однесе на Крету (Крит) где му постане женом и
роди Миноса, Сарпедона и Радамантиса; no
њој je и наш континент добио име.
Евроатом европска заједница за атомску енер-
гију коју чине чланице Заједничког тржишта.
Евровизија техничко-програмска западноевроп-
ска организација, орган Европске уније за
радио-дифузију, осн. 1953; седиште у Женеви,
a режијски центар у Бриселу.
евродевизе скпн. посебно новчано тржиште са до-
ларским депозитима преко којег се врши
уједначенија дистрибуција краткорочних
фондова између националних економија, што
побољшава ликвидност и финансирање међу-
народне трговине; ту спадају и еврофунта,
еврофранак, евромарка, евројен, мсђутим,
евродолар je најзначајнија евровалута.
еврокомунизам израз створен седамдесетих го-
дина у западној Европи који означава пут у
социјализам сваке комунистичке партије по-
себно у складу са економским, политичким и
традиционалистичким приликама у свакој по-
јединачној земљи.
европеизација примање или придавање некоме
или нечему обележја европске културе; култи-
висање, цивилизовање.
европијум в. еуроиијум.
евроракета вој. атомска ракета средњег домета
инсталирана у земљама Источне и Западне
Европе.
евроцентризам ПОЛ. веровање да je Европа за-
четник и центар политике и културе целог
света.
евулзија 248
евулзија (лат. evulsio, evellere чупати) чупање,
ишчупавање.
евх- в. еух-.
егав (тур. egri) крив, искривљен, кривоног.
егагропнла (грч. aigagros, лат. pila) в. безоар.
егал, егалан (фр. ćgal) једнак, једнообразан;
раван, водораван.
егализатор (фр. ćgaliser) изједначитељ.
егализација (фр. egaliser) изједначавање, из-
равнавање.
егализациони фонд у буџетским установама но-
вац који виша установа додељује нижој да би
ова надокнадила своје губитке; начин израв-
навања губитака у спољној трговини због ра-
злике у ценама.
егализирбанк (фр. ćgaliser, нем. Bank) стругар-
ска тезга за фине радове.
егалнтаризам (фр. egalite једнакост) тежња за
друштвеним изједначавањем.
егалите (фр. ćgalite) једнакост; уп. фратерни-
Ше, либерте.
егалитет ( ф р ) једнакост, једноликост, равно-
мерност.
егбета (арап. 'ayba', тур. heybe) s.i. бисаге.
Егеј (грч. Aigeos) у грчкој митологији атински
краљ, отац Тезејев. Када се његов син Тезеј,
убивши Минотаура на Криту, враћао кући,
заборавио je да на лађи замени црна једра
белима, како су се договорили, Егеј je од
туге за сином скочио у море и удавио се. По
н>ему je названо Егејско море.
егендија (тур. egindi) прах или струготина од
метала.
Егернја (лат. Egeria) староиталска изворска
нимфа, пророчица no чијим je саветима и
упутствима издавао своје законе Нума Пом-
пилије, други римски краљ; после његове смр-
ти била претворена у извор; фиг. поверљива
саветница једног владаоца; астр. један асте-
роид, откривен 1850. године.
егестија (лат. egestio) мед. испражњавање, чиш-
ћење црева уредном столицом.
егзагерација (лат. exaggeratio) претеривање,
преувеличавање, прецењивање.
егзагитација (нлат. exagitatio) дрмање, узнеми-
равање, дражење, подраживање.
егзаиматоза (грч. ех из, haima крв) мед. стварање
крви; крварење; егзематоза.
егзаимија (грч.) мед. оскудица у крви, малокрв-
ност; губљење крви; изнемоглост услед губ-
љења крви.
егзаимозан (грч.) малокрван; изнемогао услед
губитка крви.
егзанмон (грч.) мед. пунокрван човек. -<•''•' "'
егзаиреза (грч. egzairo вадим) мед. вађење, нпр.
утробе; егзереза.
егзактан (лат. exigere изискивати, exactus тачан)
тачан, брижљив, савестан, потпун, бројно
одређен; егзактне науке науке које теже за
тачно одређеним сазнањима, која би се могла
математичким и експерименталним путем
изложити и доказати, нпр. математика, физи-
ка, хемија, астрономија и др.
егзактност (лат. exactus) тачност, исправност,
правилност, одређеност.
егзарх
егзактор (лат. exactor) трг. потраживалац; соп-
ственик менице, онај код кога се меница нала-
зи; фиг. уцењивач, изнуђивач.
егзакција (лат. exactio) наплаћивање, нпр. по-
реза, намета и сл.; глобљење, изнуђивање,
отимање.
егзалза (грч. exalsis искакање, ex-allomai иско-
чим) мед. искакање, испадање; егзалма.
егзалма (грч. ex-allomai) мед, в. егзалза.
егзалтација (лат. exaltatio) уздизање, узноше-
ње, величање, слављење; усхићавање. оду-
шевљавање, занос, духовни полет; раздрага-
ност, раздраженост. усхићеност.
егзалтнрав (лат. exaltus врло висок) занесен, ус-
хићен, одушевљен, узбуђен; у егзалтираном
стању у великом душевном узбуђењу.
егзамблоза (грч. exsmblosis побачај, examblco
побацим) мед. побацивање, побачај.
егзамблома (грч. exzmbloma) мед. побачај.
егзамен (лат. exigere, exagimen, exaraen) испит,
испитивање; истраживање, саслушавање; егза-
мен ригорозум (лат. examen rigorosum) строг
испит на високим школама.
егзанастомоза (грч. ćx из, anž на, stoma уста) мед.
упадање једног крвног суда у други.
егзанија (лат. ех из, anus чмар) мед. спуштање
(или: спуштеност) задњег црева.
егзанимација (лат. exanimatio) падање духом,
застрашеност, духовна клонулост; мед. дубока
несвестица.
егзанимирати (лат. anima дух, душа, exanimare)
одузети душу (или: живот); обесхрабрити,
обесхрабривати, уплашити, застрашити.
егзантеза (грч. exanthein процветати) мед. изби-
јање оспи на кожи, осипање. осип.
егзантем (грч. exanthema) мед. оспа, која може
различито изгледати и захватити само један
део коже или целу кожу.
егзантематичан (грч. exanthema) мед. осипан,
оспичав, бубуљичав; егзантематичне боле-
сти осипне болести, нпр. шарлах, пегави ти-
фус итд.; егзантематична грозница грозница
праћена осипањем коже.
егзантематологвја (грч. exanthema оспа, logia)
Mig. наука о осипним болестима.
егзантлација (лат. exantlare) исцрпљивање, цр-
пење.
егзантропија (грч. ех из, đnthropos човек) зазн-
рање од људи, страх од људи.
егзапотеоза (грч. ex, apotheosis обожавање) ли-
шавање божанствености, лишавање величан-
ствености (или: божанског угледа).
егзартикулација (нлат. exarticulatio) мед. ишча-
шење, угануће; хируршко одвајање једног
уда у зглобу отварањем зглоба и расецањем
зглобних веза.
егзартрема (грч. ех, žrthron зглоб) мед. в. егзар-
тикулација.
егзартроза (грч.) мед. в. егзартикулација.
егзартрома (грч. ех из, arthros зглоб) мед. в. ег-
зартикулација.
егзарх (грч. exarchos коловођа; предводник, ста-
решина) раније: намесник византијских царе-
ва у Горњој Италији; у православној цркви:
егзархат 249
епископ као заступник патриЈарха, коЈем je
овај уступио један део својих права.
егзархат (грч. ех-агсћб предводим, нлат. ехаг-
chatus) звање, достојанство и област једног
егзарха, нарочито егзархат равенски који je,
после пропасти државе Источних Гота (555),
обухватао целу Италију; у православној црк-
ви: достојанство и делокруг патријарховог
намесника у некој покрајини.
егзархвја (грч. exarchos) самостална национал-
на црква (нпр. бугарска) на чијем челу стоји
егзарх.
егзасперација (лат. exasperatio) огорчење, раз-
дражење; заоштравање, погоршавање једног
злог стања.
егзаугурација (лат. exauguratio) одузимање
(или: укидање) светости нечега; супр. инаугу-
рација.
егзацербација (нлат. exacerbatio) огорчавање,
огорчење, раздраживање, раздражење; огор-
чење, огорченост, раздражење, раздраже-
ност; погоршавање, погоршање, погорша-
ност; заоштрење, заоштреност; супр. ремисија.
егзеат (лат. ex-ire изићи, exeat) „нека изиђе,
нека одступи, нека иде!", дозвола за излазак
или одсуство; у католичкој цркви: акт којим
бискуп дозвољава свештенику прелазак у дру-
гу парохију.
егзегеза (грч. egzegesis) излагање, објашњеље,
тумачење (неког списа); нарочито, у теолош-
ком смислу: излагање и тумачење Библије.
ereeret (грч. exegetes поучавалац) онај који
стручно тумачи, објашњава, излаже (неки
спис, нарочито Библију).
егзегетика (грч. exegesis тумачење, објашњава-
ње) вештина излагања и тумачења, нарочито
Библије.
егзедеза (грч. ex-oidco отекнем, натекнем) .«<•<;.
OTOK, отицање; егзојдеза.
егзеденција (лат. ex-edere извести, изгристи,
exedentia) an. мед. хемијска средства за униш-
тавање органског ткива, нпр. арсеник; субли-
мат, киселине, усијано гвожђе, галванокаусти-
ка и др.
егзедра (грч. ех, hedra) покривен или непокри-
вен ходник за седење, нарочито: полуокругла
дворана, као продужење ходника, на стубови-
ма, за разговор или предавања у отменим рим-
ским кућама; соба за разговор; у католичкој
цркви: место за бискупа.
егзекватур (лат. exequatur) ирае. нека изврши,
нека се изврши!
егзекватура (лат. exequatura) наредба за извр-
шење пресуде; дозвола којом једна влада да-
је одобрење конзулу стране државе, који je
код н>е акредитован, да може вршити своје
функције; владарска потврда папских була.
егзеквација (лат. aequus једнак, exaequatio) из-
једначење, изједначавање.
егзеквент (лат. exequi) в. егзекуШор.
егзеквије (лат. exsequiae, exsequi испратити) ал.
погреб, мртвачки спровод, пратња, погребне
свечаности; у католичкој цркви: мисе за по-
кој душе, обично 1, 3, 7, 30. дана и о годиш-
њици смрти покојника; ексеквије.
егземплификација
егзеквирати (лат. exequi, exsequi) извести, извр-
шити наплату дугова путем егзекуције, попи-
сати или запленити ствари за дуг; ексекви-
рати.
егзекрација (лат. exsecratio) свечано проклиња-
ње, проклетство; оскврњење, гнусоба; ексе-
крација.
егзекутант (лат. exsequi) в. егзекутор.
егзекутива (нлат. executive) извршна државна
власт (за разлику од легислативе, тј. законо-
давне и судске власти).
егзекутиван (нлат. executivus) извршни, који из-
вршује; егзекутивна команда вој. одред вој-
ника који се упућује ради извршења неке
казне или пресуде; егзекутивни процес upas.
кратак правни поступак у циљу извршења до-
несене законске пресуде.
егзекутирати (фр. executer) извршити, изврша-
вати, извести, изводити, обавити, обављати,
урадити; изводити музички комад; извршити
заповест, наредбу, пресуду; извршити наплату
дуга присилним путем no судској одлуци, из-
вршити попис нечијих ствари ради наплате
дуга; извршити над ким смртну пресуду, погу-
бити.
егзекутор (лат. exsecutor) изводилац, извршилац
судске пресуде, онај који извршује пресуду
присилним путем; извршилац смртне казне,
џелат, крвник; егзекутор тестаменши (ex-
secutor testamenti) прав. извршилац последње
воље, тестамента.
егзекуторијале (нлат. executoriale) прав. писмена
наредба о извршењу неке судске одлуке.
егзекуција (лат. ex-sequi извршити, спровести,
exsecutio) извршавање путем законског приси-
љавања, нарочито: присилно извршење судске
пресуде (у грађанској или кривичној парни-
ци), присилна наплата дуга на основу законске
одлуке, пописивање ствари због дуга; изврше-
ње пресуде, нарочито телесне или смртне каз-
не, погубљење осуђеног на смрт; почеши неш-
то аб егзекуционе (лат. ab exsccutione) прав-
ни поступак почети отпозади, наиме, присил-
ним извршењем и без претходног правног са-
слушавања; вој. поседање неке земље војном
силом да би се присилно извршили постављени
захтеви.
егзем(а) (грч.) в. екцем.
егзематоза (грч. ех из, haima крв) мед. в. егзаима-
тоза.
егземија (грч.) мед. в. егзаимија.
егземпл (лат. exemplum, ПА. exempla) пример;
примерак, узорак, узор, углед, пропис; егзем-
пла доцент (лат. exempla docent) васл. приме-
ри су поучни, примери објашњавају.
егземплар (лат. exemplar) примерак, узорак, по-
јединачан отисак (књига, бакрореза); један
једини примерак у збирци.
егземпларан (лат. exemplaris) примеран, узоран,
узорит; који треба да послужи као пример,
примера ради, застрашујући; егземпларна
казна казна која треба да послужи као застра-
шујући пример другима.
егземплификација (нлат. exemplificatio) објаш-
егземплум
њавање или доказивање помоћу примера
(или: на примерима); егземплификацио доку-
менгпи (нлат. exemplificatio documenti) овера-
вање преписа сведочанства или исправе.
егземплум (лат. exemplum) в. егземпл.
егземтан (лат. exemptus изузет) в. егзимиран.
егземти (лат. exemptus, exempti) a.i. они који
имају право да буду ослобођени од неке, ина-
че опште, обавезе.
егземција (лат. exemptio) разрешавање, изузи-
мање, ослобођавање од неке, иначе опште,
дужности или обавезе; егземциона претензија
полагање права на ослобођење од неке оба-
везе.
егзентерација (лат. exenteratio) вађење утробе.
унутрашњих делова; мед. вађење (егзентери-
за, егзентеризам).
егзентериза (грч. exenterizo вадим утробу, уну-
трашње делове) мед. в. егзентерација.
егзентеризам (грч. exentheritho, лат. exenterare)
мед. в. егзентерација.
егзенцефалија (грч. ех, egkephalos) мед. дечја
болест код које, на горњем и задњем делу
лубање и кичменог стуба, постоји урођени
недостатак костију, услед чега се мозак нала-
зи ван лубање; таква деца су, иначе, веома
кратка века, праве наказе.
егзергазија (грч. exergazomai израђујем, обра-
ђујем, exergasia) израђивање, обрађивање,
обрада.
егзереза (грч. exairo) мед. в. егзаиреза.
егзерсис (фр. exercice) вежба; муз. комад за веж-
бан>е.
егзерцир (лат. ехегсеге вежбати, нем. Exerzier)
скупно извођење војних вежби.
егзерцитор (лат. exercitor) учитељ у вежбању,
увежбавач.
егзерцициј(ум) (лат. exercitium) вежба, вежбање;
школско вежбање, језичко вежбање, телесно
вежбање; егзерцицијумрелигионис (лат. exerci-
tium religionis) слободно вршење верских дуж-
ности; егзерцицијум Саламандри (лат. exerciti-
um Salamandri) на студентским комерсима:
наздравити некоме тиме што се чаше, no ко-
манди председавајућег на комерсу, крену у
кругу no столу, затим се испију, после тога се
њима задобоша no столу, na се онда наједном
ударе о сто и оставе.
егзеунт (лат. ex-ire изићи, exeunt) ал. одлазе, иду
(израз који, у позоришним комадима, казује
да глумци одлазе са позорнице); егзеунт ом-
нес одлазе сви. . ,...,.
егзнбиција в. ексхибиција. *•- *.-.•;•:
егзигент (лат. exigens) захтевалац, потражива-
лац, изискивалац.
егзигибилитет (нлат. exigibilitas) потражљивост,
захтевљивост, могућност захтевања или по-
траживања, наплатљивост, могућност на-
плате.
егзижантан (фр. exigeant) који много тражи или
захтева, који полаже велико право на, који
много изискује.
егзил (лат. exilium) изгнанство. прогонство; ме-
сто борављења у прогонству; у ужем значењу:
250 Егзодус
вавилонско робовање Јевреја, отуда: ио-
стегзилно доба доба јеврејске историје no-
ćne вавилонског робовања.
егзимиран (лат. eximere ослободити) ослобођен,
решен, слободан од службе, ослобођен пореза,
разрешен обавеза; нарочито: ослобођен од
иначе надлежног суда; егзимирани e.i. в. ег-
земти.
егзннаниција (лат. exinanitio) испражњавање;
мгд. празноћа крвних судова; прекомерно и
стално испражњавање; шеол. омаловажавање
божанствености или божанских особина Исуса
Христа.
егзистенција (лат. existentia) постојање, бив-
ствовање, битисање, живљење, живот; сушта-
сгвовање. стварност; издржавање, начин живо-
та; егзистенцијални суд лог. синтетичан суд,
суд који исказује неко постојање, нпр. живот
постоји.
егзистенцијализам (лат. existentia постојање)
фи.%. учење данског филозофа Кјеркегора
(Kierkegaard, 1813-1855), које „егзистенцију"
сматра основом тзв. „егзистенцијалне фило-
зофије"; „Има нешто што се не може замисли-
ти, a то je егзистенција". Циљ филозофије
није сазнање стварнога у области апстракт-
них појмова, него питање о постојању онога
који пита. „Одржање егзистенције je осовина
филозофирања." Главни представници овог
учења су К. Јасперс, М. Хајдегер, Ж. П.
Сартр, Г. Марсел и др.
егзистенцнјалист(а) (лат. existentia) приетали-
ца, присташа егзистенцијализма.
егзистирати (лат. existere) бити, постојати, жи-
вети, налазити се, трајати; издржавати се.
егзитус (лат. exitus) излазак, одлазак; исход,
свршетак, крај, успех; егзитус леталис (лат.
exitus letalis) смрт.
егзо- (грч. ехб) предметак у сложеницама са зна-
чењем: изван, споља, напољу.
егзобиологија (грч. ćxo изван, bios живот, logos
реч) наука о постојању живих бића на небе-
ским телима изван Земље.
егзогамија (грч. ćxo. gameo женим се) в. ексога-
мија.
егзоген (грч. ехб споља, напољу, gćnos род) који
je споља израстао, који споља расте, егзоге-
ничан; супр. ендоген, ендогеничан.
егзогеничан (грч.) в. егзоген.
егзодерм (грч. ćho, dćrma кожа) зоол. спољашњи
лист у заметка.
егзодинамика (грч. 6x6 из, dynamis сила) геол. део
геологије који обухвата геолошке појаве и
промене што их на Земљиној кори врши ат-
мосфера својом топлотом, састојцима, no-
кретима, и промене на кори и у н>ој које
врши текућа, стајаћа, залеђена, надземна и
подземна вода.
Егзодус (грч. exodos, лат. Exodus) 1. излазак,
исход; назив друге књиге Мојсијеве (код нас
Исход), no томе што се у љој поглавито опи-
сује излазак Израиљаца из Египта; 2. егзодус
исељавање Ираца у масама; део трагедије иза
последњег хора (код старих Грка); лакрдија
(код Римљана); Ексодус.
егзодус мозгова
егзодус мозгова .израз КОЈИ ОД шездесетих годи-
на овог века означава миграцију високоструч-
не радне снаге у високоразвијене земље
(САД, Аустралију и Канаду); в. брејн-дрејн.
егзојдеза (грч. ex-oideo) мед. в. егзедеза.
егзоканибализам (грч. ехб, шп. canibal људо-
ждер) етн. обичај неких људождерских племена
да једу месо само људи ван свога племена;
супр.: ендоканибализам.
егзокрини (грч. ех из, krmo лучим) пр. који лучи
напоље; егзокрине жлезде фшиол. жлезде које
луче и избацују своје производе у нарочите
канале, који их одводе или на површину тела
или у дупље осталих органа (има их простих и
сложених); уи. ендокрини.
егзометер (грч. ćxč напољу, meter материца) мед.
испадање материце.
егзомфалус (грч. ех из, omphalos пупак) мед. OTOK
на пупку, отицање пупка.
егзоогнозија (грч. ek из, zoon животиња, gnosis
познавање) део зоотехнике који се бави спољ-
ним изгледом животиња како би се оцениле
могућности искоришћења појединих њихо-
вих карактеристика.
егзорабилан (лат. exorabilis) умољив, измољив,
који се може измолити.
егзорбитантан (лат. exorbitans) прекомеран,
претеран; ванредан, огроман.
егзордиј(ум) (лат. exordium) почетак говора;
увод.
егзорцизам (грч. exorkizo заклињем) истерива-
ње злих духова из човека или из куће (у ст.
веку обичај код Јевреја, незнабожаца и ста-
рих хришћана).
егзорцист(а) (грч.) онај који истерује зле духо-
ве; један од нижих свештеничких редова у ка-
толичкој цркви.
егзосмоза (грч. ехб напоље, osmos гурање) фш.
стање при појави осмозе (при проласку двеју
различних течности кроз опну) када се наста-
лом струјом смањује запремина течности;
суир. ендосмоза.
егзостоза (грч. ех из, ostćon кост) мед. неприро-
дан израштај који се ствара на површини ко-
стију, чворуга.
егзосфера (грч. ехб изван, sphaira лопта) једно
од подручја изван земаљске сфере.
егзотерик (грч. exoterikos спољашњи) онај који
није упућен у највиша тајна учења неког
друштва.
егзотеричан (грч.) спољњи, спољашњи; народ-
ски, схватљив, јавни, општи, одређен за оне
који нису посвећени, тј. за нестручњаке, за
лаике: супр. езотеричан.
егзотерман в. егзоШермичан; супр. ендотерман.
егзотермичан (грч. ехб напоље, thermos топао)
фш., хем. који даје топлоту околини; суар. ендо-
термичан.
егзотероманија (грч. exoteros више напоље, ma-
nia помама, страст) љубав према иностран-
ству, страст за иностранством; нарочита скло-
ност ономе што je инострано и туђе; егзоти-
команија.
егзотизам в. егзотика.
251 ero идеал
егзотика (грч. exoticoscrpaH, туђ) карактеристи-
ке својствене најудаљенијим, првенствено
жарким земљама, необичне и чудне људима
других земаља.
егзотикоманија (грч. exotikos, mania) в. егзоте-
романија.
егзотикосимфиза (грч. exotikos туђ, syn са, phy-
sis природа) мед. сраслост једног органа са не-
ким страним телом.
егзотичан (грч. exotikos) инострани, туђи, који
припада другим, нарочито топлијим деловима
света, нпр. егзотичне биљке.
егзотоксин (грч. ехо споља, toxikon отров) бшл.
отров који неки организам производи и от-
пушта у спољну средину.
егзофенотип (грч. ехб споља, phainomenon поја-
ва, typos лик, облик) биол. видљиве морфолош-
ке одлике неког живог система; видљиви фе-
нотип.
егзофталмус (грч. ех из, ophthalmćs око) мед. бу-
љоокост, буљавост, испадање очне јабучице
услед запаљења, накупљања гноја, отока или
прекомерног развијања масти у очној дупљи.
егзоцентричан (грч. ехо спољни лат. centrum
средиште од грч. ke"ntr(on) + ikos спољни, не-
центричан) лингв. који има различиту синтак-
сичку службу (функцију) од својих саставних
делова; нпр. у башШи je ексоцентрична кон-
сгпрукција јер се њена функција у реченици
не може свести ни на у ни на башти; уп. ендо-
центричан.
егзуберантност (лат. exuberantia) претрпаност,
бомбастичност, обиље, прекомерност. пре-
бујност.
егзултација (лат. exsultatio) ликовање, клица-
н>е, раздраганост, превелика радост, скакање
од радости и усхићења.
егида (гр ч - aigis) бронзани штит Зевсов који je
оковао Хефест и који мраком, громом и му-
њом задаје страх; надимак богиње Атене и
симбол заштите богова; заштита, окриље,
бранич; бигпи под чијом егидом бити под чи-
јом заштитом, окриљем.
егије (тур. egi) ребра лађе; костур брода.
егијет (фр. aiguillette) на вој. униформи: врпца
као украс на рамену; уп. егиљета.
егилопс (грч. aigilčps) мед. чир у углу ока.
егиљета (фр. aiguillette) вој. каиш за закопчава-
ње; врпца с окованим крајевима; врпца као
украс на рамену.
египтологија (грч. наука која се бави истражи-
вањем и проучавањем старог Египта, нарочи-
то његове културе, уметности, језика и др.
егландирати (лат. glans, жир, glandulaжлeздa)л^•J.
исећи (или: извадити) жлезду.
еглен (тур. eglen) разговор ради забаве, забава.
ero (лат. ero) 1. ja; појединац који се разликује
од других, центар у коме се преламају све
одлике личности; 2. асих. један од основних
појмова психологије, представља свесни део
личности који одржава везу са целокупном
унутрашњом и спољном стварношћу.
ero идеал (лат. ego, нлат. idealis узор, савршен-
ство) исих. део era који садржи идеалну слику о
себи.
егонзам 252
егоизам (лат. ego ja. фр. ćgoisme) себичност.
свесебица, саможивост, самољубље; фил. схва-
тање које се, у практично-етичком погледу.
управља само осећањем свога ja и има корен у
пранагону сопственог самоодржања; наивни
егоизам самољубље које опажамо код животи-
ња, примитивних људи и деце; суџ.: алтру-
изам.
егоист(а) (лат. ego, фр. ćgoiste) себичњак, свесе-
бица, својко, саможивац; фш. присталица его-
изма.
егоистичан (фр. ćgoiste) себичан, саможив, свесе-
бан, који се у животу и раду руководи само
сопственом коришћу. . i ;i
егоитет (лат. ego ja) в. егоизам. ' •/".'
ero катексис (лат. ego, грч. kathexis задржавање)
псих. усмеравање нагона на начин који обезбе-
ђује усклађеност личности са спољним све-
том, као и међусобну усклађеност свих слоје-
ва личности (ида, ега и суперега).
еголатрија (лат. ego ja, грч. latreia служба, обо-
жавање) култ према себи; претерана љубав
према самом себи, самољубље.
еготеизам (лат. ego, грч. theos бог) обожавање
самога себе, самообожавање.
еготизам (лат. ego) грубо самољубље, егоизам у
најружнијем облику.
еготист(а) (лат. ego ja) претерано самољубив
човек.
егофовија (грч. aix, aigćs коза, phone глас) мед.
козји глас, кад неко, због болести говорног
органа, говори као да вречи.
егоцентричаи (лат. ego ja, centrum средиште)
који у свом мишљењу и делању, свесно или
несвесно, у средиште свега ставља своје соп-
ствено ja и само своје користи, који себе
сматра средиштем свега.
егренеза (фр. ćgraineuse) машина за круњење
кукуруза, круњача, круњачица.
егрес (лат. egredi изићи, egressus) излазак, исту-
пање, одлазак; излаз; узети егрес отићи,
иступити из чега.
егреснја (лат. egression) лингв. обликовање и
испуштање ваздушне струје при изговарању
гласова; супр. ингресија.
егрета (итал. egretta, фр. aigrette) украс за главу
од перја (за шешир и сл.).
ед (фр. aide, нлат. adiutare) помоћ. помагање; у
висту: саиграч, партнер; eg мемоар (фр. aide-
memoire) спис који треба да послужи као под-
сетник.
Еда (Edda) лиш. наслов двају дела старе исланд-
ске књижевности; Млађа или Снора-еда (изме-
ђу 1220. и 1230. год. je уџбеник за младе скал-
де, садржи излагање нордијске митологије.
описивања и песничке изразе, као и једну пе-
сму посвећену двојици кнежева; Старија еда
(између 1240. и 1250.) je збирка са тридесет
песама из IX-XII века, садржи нордијску мито-
логију и приче о старим јунацима и херо-
јима.
едамер (no холандском граду Edam) врста пуно-
масног сира с црвеном кором; правилно ај-
дамер.
Едип
едафон (грч. ćdafos тло, земља) животна заједни-
ца тла: бактерије. алге, гљиве, црви, инсекти,
пужеви, гмизавци и др.; растварајући орган-
ске материје побољшавају физичка и хемиј-
ска својства земљишта.
едацитет (лат. edacitas) јешност, претераност у
јелу, прождрљивост.
едеитис (грч. aidos зазор, срамљење, стид) мед.
запаљење стидних делова.
едем (грч. oidžo отичем, натичем, oidema) мед.
OTOK који постаје прелажењем течности из
крви у поткожно ткиво.
едематија (грч. oidema) мед. отицање коже.
едематичан (грч. oidao) мед. отечен, који има
OTOK, са OTOKOM.
едематозан (грч. oidžo) мед. в. едематичан.
еден (хебр.) рај, врт сласти; фиг. уживање, сласт,
наслада.
едевтата (лат. edentata) ПЛ. зоол. безупци, сисари
без предњих зуба, нпр. лењивци, љускари и
др-
едеобленореја (грч. aidos стид. blćnna слуз, rćo
течем) мед. женско бело пран>е.
едеолатрија (грч. aidos зазор, стид, latrefa обожа-
вање) обожавање стидних делова, (сполних ор-
гана) као симбола плодности, нпр. код Инди-
јанаца.
едеотомија (грч. aidos стид, tćmn6 сечем, режем)
мед. оперативно лечење сполних органа.
едикт (лат. edicere, edictum) код старих Римља-
на: јавна објава претора у којој саопштава
план свог рада у идућој години, тзв. „претор-
ски едикт" (један од најважнијих извора рим-
ског права); службена објава, обзнана, службе-
но наређење; НанШски едикт повеља којом
je француски краљ ХенрикГУ дозволио 13.
априла 1598. хугенотима слободу вероиспо-
вести.
еднктале (лат. edictale) арав. званичан или судски
јавни позив, едиктална цитација, едикШал-
ни позив; a.i. едикталиа (edictalia); пер едик-
талес (лат. per edictales) прав. путем јавног
позива.
едикталитер (лат. edictaliter) прав. путем јавног
позива, путем позива преко јавности; едик-
ШалиШер циШирати позвати службено, пугем
јавности.
едиктална цитација прав. в. едиктале.
едикула (лат. aedes кућа) мало светилшпте у
античким храмовима; арх. декоративни мотив у
облику мале капеле.
едил (лат. aedilis) виши чиновник у старом Риму
који се старао о грађевинама, храмовима, о
реду и безбедности на трговима и улицама,
народним весељима; било их je две врсте: пле-
бејских, који су се старали о јавним играма
(ludi romani), и курилских, тј. патрицијских;
едилима се и данас у неким градовима назива-
ју општински одборници који се старају и
воде надзор над грађевинама.
Едип (грч. Oidipus) миш. син тебанског краља Ла-
ја и Јокасте, разрешио загонетку Сфинге и
тиме ослободио Тебу од тога чудовишта, у
незнању убио оца и оженио се рођеном мате-
Едипов комплекс
ром, са којом je имао децу: Етеокла, Полини-
ка, Исмену и Антигону. Када им je проро-
чиште открило овај грех, Јокаста се убила, a
Едип у очајању сам себе ослепио и, у пратњи
одане кћери Антигоне, дошао на антички
брег Колон и ту се упокојио; предмет многих
уметничких и песничких дела (трагедије од
Софокла, Есхила, Волтера, Корнеја и др.)-
Едипов комплекс (no миту о Едипу) ш-их. потис-
нута жеља сина за родоскврном везом с мај-
ком, као и непријатељство према оцу; едипал-
на ситуација; уа. Електра комплекс.
едитор (лат. edere издати, editor) издавач;
књижар-издавач.
едификација (лат. aedificatio) зидање, подизање
грађевине, грађење; подизање, подржавање.
едиција (лат. editio) издавање; издањс (књиге);
ирав. судски извештај и саопштење; едицио
принцепс (лат. editio princeps) прво издање,
најстарије (или прво) штампано издањс не-
ког старог писца после проналаска штампар-
ства; главно издање, најбоље издање.
ед-мемоар (фр. aide-memoire) в. eg.
едукатор (лат. educator) васпитач; одгајивач,
хранитељ.
едукација (лат. educatio) васпитање, одгој, од-
гајивање, подизање.
едукт (лат. educere извести, извадити, eductum)
извод, извадак, оно што je издвојено из нече-
га; хем. твар која je издвојена из неког тела и
која je у њему, као састојак, већ постојала,
a не произведена тек у току хемијског проце-
са; супр.: продукШ.
едукција (лат. eductio) хем. издвајање лужењем.
едулкорација (лат. dulcis сладак, нлат. edulcora-
tio) фарм. додавање леку какве слатке твари да
би му се поправио укус, заслађивање, ублажа-
вање горчине или опорости; извлачење сока.
едулкорисати (лат. dulcis сладак, нлат. edulcare)
хем. талог, додавањем и поновним одстрањива-
њем извесне течности, ослободити од састоја-
ка који су се у њему растворили; засладити,
разблажити, извући сок.
езан (арап. adan, тур. ezan) позив на молитву,
који мујезин упућује с минарета.
еземпио (итал. esempio, лат. exemplum) пример,
позоришни комад који се веома изразито од-
носи на стварни живот.
езито (итал. esito, лат. exitus) шрг. извоз; езито-
-роба роба за извоз; езито-царина извозна ца-
рина.
Езоп (грч. Aisopos, лат. Aesopus) духовити, за-
једљиви и грбави роб из Фригије, у VI веку
пре н.е, који се сматра као творац басне у
прози.
езопски (грч. aisopeios) духовит, шаљив; зајед-
љив, загрижљив; ружан, гадан.
езотерик в. езотеричар.
езотеричан (грч. eso унутра, esoterikos унутар-
њи) унутарњи, тајни, неразумљив за свакога,
намењен само посвећенима; строго научан,
учен, стручан; суир. егзотеричан.
езотеричар (грч. esčteros који je више унутра,
унутарњи) онај који je упућен у тајне неког
253 еисоптрофобија
друштва; онај који je посвећен у битност и
суштину неког учења или науке.
езофаг (грч. aisophagos) анаш. в. езофагус.
езофагектомија (грч. oisophagos једњак, ekto-
me исецање) мед. вађење целог или само јед-
ног дела једњака.
езофагизам (грч. oisophšgos) мед. в. езофаго-
спазмус.
езофагитис (грч. oisophagus) мед. запаљење јед-
њака.
езофагодинија (грч. oisophagos, odyne бол) мед.
осећање бола у једњаку.
езофагомалација (грч. oisophžgos, malakos мек)
меу. омекшање једњака.
езофагопатија (грч. oisophagos, pathos патња)
мед. обољењс једњака.
езофагорагија (грч. oisophagos, regnymi прснем)
мед. крварење из једњака.
езофагореа (грч. oisophagos, rheč цурим) мед. лу-
чење сокова из јсдњака.
езофагоскопија (грч. oisophagos, skopeo) мед.
прегледање једњака, нарочито помоћу езо-
фагоскопа.
езофагоспасмус (грч. oisophšgos, spasmos грч)
мед. грч једњака; езофагизам-
езофаготомија (грч. oisophagos, tome сечење,
резање) ме.д. прорезивање једњака, оператив-
но отварање једњака.
езофагоцела (грч. oisophagos, kele просутост,
кила) мед. просутоет једњака, једњакова
кила.
езофагус (грч. oisophagos) анаш. једњак.
еид- (грч. eidos) вид, изглед, облик; слика, лик.
еидетизам (грч. eidos вид, облик, слика) способ-
ност поновног доживљавања утиска и дуже вре-
мена после опажања.
еидетика (грч. eidos вид, облик, слика) о««-. део
психологије који испитује свет опажања и по-
четни степен образовања представа у раном
детињству и код примитивних народа.
еидетски (грч. eidos лик изглед) који се тиче
лика и изгледа.
еидограф (грч. eidos слика, grapho пишем), ма-
шина за копирање слика.
еидографија (грч.) поступак при израђивању
слика на металним плочама за штамлање.
еидологија (грч. eidos, logia наука) асих. наука о
сликовитом представљању ствари у човечјој
представи.
еидос (грч. eidos) вид, слика, лик, облик: биће,
идеја.
ЕИДС (скр. од енг. Acquired immunodeficiency
syndrome) в. СИДА.
еикр в. акр.
еипатија (грч. aie увек, pathos патња, бол, aei-
patheia) мед. стална болест, непрестано побо-
левање.
еирометар (грч. eidos вуна, metron) инструмент
за мерење дебљине вунених длака према сте-
пену коврчавости вуне.
еисантема (грч. eis, anthema оспа) мед. в.
енанШем.
еисоптрофобија (грч. eisoptron огледало, fobeo-
mai бојим се) болестан страх од огледала.
ејакулација
ејакулација (нлат. eiaculatio) избацивање; физи-
и.1. избацивање мушког семена; кратка усрдна
молитва.
ејакулација прекокс (нлат. eiaculatio, лат. prae-
сох прерано зрео) прерано избацивање се-
мена.
ејалет (тур. eijalet) област у бившој Турској,
којој je стајао на челу један чиновник (ва-
лија, мутесариф) са титулом паша, због чега
се звала и пашалук; делила се у више санџака;
после 1865. више елајета сачињавало je је-
дан вилајет.
ејвала (тур. eyvallah) реч која се употребљава
као поздрав при растанку: збогом, уздрављу;
као захваљивање: хвала, Бог ти платио!
ејд- в. еид-.
ејектор (лат. ejicere избацити) справа за црпење
и усисавање nape, raca или течности.
ејекција (лат. ejectio) арав. избацивање; истери-
вање, протеривање са поседа.
ејнцирати (лат. jacere, ejicere) избацити; исте-
рати, изгурати, отерати (са поседа), протера-
ти, изагнати.
ејси, диси, АЦ/ДЦ (енг. alternative currency, di-
rect currency, наизменична и једносмерна
струја), апарат који користи и једносмерну и
наизменичну струју; фт. „и на струју и на
батерије", бисексуална личност.
ејурирати (лат. ejurare) одрећи се нечега под
заклетвом.
ек- (грч. ek-) грчки предлог са значењем: из, од
(долази у сложеницама).
ека-алуминиј(ум) хем. стари назив за елемент га-
лијум.
ека-бор хем стари назив за елемент скандијум.
екај (фр. ćcaille, итал, scaglia) љуштурасто боје-
ње на порцулану и тапетама; корњачевина;
корњачина кора за држање накита и др.
екар (фр. ćcart) у игри карата: одбачене и уме-
сто њих купљене друге карте; берз. разлика из-
међу дневног курса и курса испоруке.
екарлат (фр. ćcarlate, сскр. surakta) скрлетно цр-
венило, скрлетна боја.
екартирати (фр. ćcarter, итал. scartare) у карта-
н>у: неке карте одбацити да би се друге узеле
или купиле; уклонити, уклањати, удаљити, од-
војити. метнути у страну.
ека-силицнјум хем. стари назив за елемент герма-
нијум. - i-
екбер (арап.) највећи, најстарији.
екблефарон (грч. ek-, blćpharon очни капак) мед.
вештачко око.
екболе (грч. ek-ballo избацим, ekbole угануће;
побачај) мед. угануће, потпуно ишчашење;
побачај.
екболна (грч. ekbole) ол. мед. средства којима се
врше побачаји; абортива.
екболика (грч.) мед. в. екболиа.
еквалан (лат. aequalis) исти, једнак, раван, рав-
номеран.
еквалитет (лат. aequalitas) једнакост; равномер-
ност;једнака старост.
екванимитет (лат. aequus, animus, eaquanimitas)
равнодушност.
254 еквидистанција
екватор (лат. aequare изједначити, aequator) ге-
огр. полутар, линија Земљине лопте која je од
оба Земљина пола подједнако удаљена и која
дели Земљу на северну и јужну полулопту.
екватореал (лат. aequare изједначити) астро-
номски доглед за одређивање деклинације и
ректасцензије једне звезде.
еквацнја (лат. aequatio) изједначавање, изјед-
начење; маш. једначина, једнаџба.
еквес (лат. eques) Т. еквитес коњаници, јахачи,
витезови; у римској држави: род војске у ко-
јем су служили најимућнији племићи као ко-
њаници; доцније се од ових створио засебан,
веома утицајан и моћан сталеж који je стајао
између сената и народа; у доба царства, екви-
Шес су били само још као официри парадних
трупа и царски управни чиновници.
еквестрика (лат. equester коњички) вештина ја-
хања, јахачка вештина, нарочито у цирку-
сима.
екви- (лат. aequus) предметак у сложеницама са
значењем: једнак, исти.
еквнвален(а)т (нлат. aequi-valens подједнако
вредећи, једнаковредан) исто значење; јед-
нака вредност, иста вредност; ствар исте вред-
ности, замена за вредност, одштета, накнада;
у механичком смислу: сила који производи
исти рад као и нека друга сила; електрохемиј-
ски еквивалент: количина некога елемента
издвојеног из раствора проласком количине
електрицитета једног кулона, нпр. струја од
1 ампера, тј. кулона у 1 секунди, издвоји на
катоди 0,001118 g сребра из сребра нитрата, те
електрохемијски еквивалент сребра je
I,ii8mg- механички еквивалент топлоте:
количина рада, 427 килограмометара, која je
једнака количини топлоте потребне да се 1 kg
воде (килограм-калорија) загреје за 1°С; хе-
мијски еквшалент неког елемента je колич-
ник из атомске тежине и валенце тога еле-
мента.
еквивалентан (нлат.) једнаковредан, једнаке
вредности; еквивалентна Шежина неког еле-
мента јесте количник из аШомске Шежине и
вредности тога елемента; који има једнако
дејство; који има исто значење.
еквиваленција (нлат. aequi-valere) једнакост
вредности, једнака вредност; једнака (или
иста) вредност, одговарајућа вредност.
еквивока (лат. aequivoca) Т речи које имају
више разних значења; двосмислености, сум-
н>е, подозрења; в. и генерацио еквивока.
еквивокан (лат. aequivocus, фр. equivoque) дво-
смислен, са два значења: који даје маха нез-
годном тумачењу и разумевању, подозрив,
сумњив.
еквнвокација (нлат. aequivocatio) двосмисле-
ност, двосмислица.
еквидистанта (лат. aequus једнак, исти, distare
одстојати) маш. права која у свим својим тач-
кама има једнако одстојање од друге праве.
еквнднстантан (лат. aequi-distans) једнако уда-
љен. на једнаком одстојању.
еквидистанција (лат. aequus једнак, distantio
еквилатералан
растојање) подједиака удаљеност од нечега
или некога.
еквилатералан (лат. aequus једнак, исти, latera-
lis бочни) са једнаким странама, истостран,
равностран.
еквилибризам (лат. aequus једнак, исти libra Ba-
ra) наука о равнотежи; у етичком погледу: уче-
н>е no којем човек у својим поступцима и
делима може само онда имати праву слободу
када постигне потпуну равнотежу побуда, мо-
тива.
еквилибриј(ум) (лат.) равнотежа.
еквилибријум индиференције (лат. aequi-libri-
um indifferentia) фил. равнотежа двају супрот-
них мотива, двеју супротних побуда; уа. Бури-
данов магарац.
еквилибрист(а) (лат.) вештак који уме да одржа-
ва равнотежу у ваздуху (играч на конопцу и
други скакачи у ваздуху).
еквилибристика (лат.) вештина одржавања рав-
нотеже у ваадуху; up. еквилибристички.
еквиноцијалан (лат. aequus једнак, исти, пох
ноћ) који пада у време када су дан и ноћ
једнако дуги; еквиноцијалне буре буре које
настају за време пролетње и јесење равно-
дневице (21. марта и 23. септембра); еквино-
цијална зона жарки појас, тропске области.
еквиноциј(ум) (лат.) равнодневица, два дана у
години када су дан и ноћ једнако дуги (no 12
часова), 21. марта и 23. септембра, зато што
Сунце тада пресеца небески полутар (или: ек-
ватор): пролећна и јесења равнодневица.
еквиноцио (лат.) в. еквиноцијум.
еквипарирати (лат. aequiparere изједначити) из-
једначити, изједначавати, испоредити, упо-
редити, упоређивати.
еквиполентан (лат. aequipollens) једнаке важно-
сти; једнаког значења; једнаке вредности; ек-
виполенгпни појмови лог. једнаки појмови са-
мо са различитим именима, нпр. „равнострани
паралелограм" и „ромб", „Аристотел" и „ос-
нивач научне логике"; еквиполентни судови
лог. судови који на различите начине и у ра-
зличитом облику казују исто, нпр. „Аристо-
тел je био васпитач Александра Великог" и
„Александар Велики je био васпитаник Ари-
стотелов".
еквиполенција (нлат. aequipollentia) једнака
важност; једнако значење; једнака вредност;
лог. једнако значење појмова или судова.
еквипотенцијалан (лат. aequus, нлат. potentialis
моћан да изврши рад) који има исти потенци-
јал; еквипотенцијална површина или ниво-
ска површина je геометријско место свих та-
чака које имају једнак потенцијал, нпр.
електросШатична еквипотенцијална повр-
шина површина чије тачке имају исти елек-
трични потенцијал; магнетна еквипотенци-
јална површина површина чије тачке имају
исти магнетни потенцијал.
еквитас (лат. aequitas) ирав. осећање правично-
сти којим судија има право да се руководи кад
га закон директно упућује на то, или при
тумачењу закона и отклањању законских
празнина.
255 еклезиЈа
еквитација (лат. equus коњ, equitatio) вештина
јахања, јахање.
еквитес (лат. equites) ил. в. еквес.
еквитет (лат. aequitas) једнакост, равноправ-
ност; праведност, правичност.
еквус (лат. aequus) једнак, раван, прав; праве-
дан; екво анимо (лат. aequo animo) равнодуш-
но, мирно, спокојно; екс екво (лат. ex aequo) с
једнаким правом, на равне части (награде).
екдемиоманија (грч. ekdemeo идем ван земље,
ван земље сам, mania лудило, страст) страст за
сељакањем, љубав према путовању.
екзибиција (лат. exhibitio) погрешно, треба екс-
хибиција.
ЕКИ в. ЕКУ.
екиклема (грч. ekkyklema) y старогрчком позо-
ришту направа која je служила отирилике као
данашња покретна позорница.
екипа (фр. cquipe) СП. чланови једног спортског
клуба који учествују на некој утакмици; гру-
па радника на неком послу; поворка лађа по-
везаних једна за другу.
екипажа (фр. equipage) прибор који je потребан
за путовање; коњи, кола и послуга; нарочито:
коњи и кола; све оно што један официр мора
да има; мп,,. целокупно људство у служби на
броду. посада једног брода.
екипирање (фр. equipement) опремање, спрема-
ње; нарочито: снабдевање брода људством и
свима потребним стварима.
екипирати (фр. cquiper) опремити, опремати,
снабдети; снабдети прибором за путовање и
свим што je потребно; снабдети људством и
потребним стварима, нпр. брод.
ек-катарза (грч. ek-, kžtharsis чишћење) меу. иш-
чишћавање, чишћење, уредна столица.
ек-катартика (грч. ek-, kathartikos који служи за
чишћење) ПЛ. мед. средства за чишћење која
дејствују кроз кожу.
ек-клизис (грч. ek-, kh'sis савијање, нагињање)
мед. разилажење костију, ишчашење; размица-
ње крајева код прелома костију.
ек-копроза (грч. ek-, kopros измет)*«^ избацива-
ње измета.
ек-копротикум (грч. ek-, kopros измет) лед лек
који помаже чишћењу, који избацује, изба-
цивање измета.
ек-кризиологија (грч. ek-, krino лучим, издва-
јам, logi'a) мед. наука о лучењима човечјег
тела.
ек-кризис (грч. ek-, krino пучтСјмед. излучивање
болесних материја кроз зној, мокраћу итд.
еклампсија (грч. eklampsis) грчевито трзање те-
ла, слично падавици, које се јавља код труд-
ница које пате од албуминурије.
еклатантан (фр. edatant) сјајан, одличан, из-
ванредан, славан; очигледан, очит, јасан; ја-
ван; звонак,звучан.
еклезија (грч. ekklesi'a народна скупштина, лат.
ecclesia) раније: народна скупштина; после:
црква; еклезија метрополитана (лат. ecclesia
metropolitana) саборна, надбискупска црква;
еклезија милитанс (лат. ecclesia militans) ра-
тоборна црква.
 еклезијарх
еклезијарх (грч. ekklesia предводим. руково-
дим) старешина, настојник цркве, надзорник
цркава, онај који се стара о реду богослужења
у грчкој православној цркви.
еклезијархија (грч. ekklesfa, archo) црквена
власт; надзор цркава.
еклезијаст (грч. ekklSsiastes) свештеник, цркве-
ни слуга; еклезијастик.
еклезијастика (грч. ekklesia) 1. црквено учење,
учење цркве; 2. еклезијастика (лат. ecclesia-
stica) u.1. црквене ствари, црквени послови.
еклектизам в. еклектицизам.
еклектицизам (грч. eklćgo одабирам, eklektikos
одабирам, који одабира) фи.1. начин мишљења
када неко не ствара свој сопствени систем,
•
•-• него бира из других система оно што му изгле-
-: да тачно и згодно, na онда од тога гради цели-
ну и систем; у обичном говору: површност.
еклектичар (грч. eklćgo, eklektikos) фил. „одаби-
рач", онај који не ствара свој филозофски
систем, нити приступа само једном филозоф-
ском систему, него од разних система узима
оно што му изгледа као тачно и добро, na онда
све то спаја у целину; сваки онај који од
свега што га опкољава и што се око њега зби-
ва присваја себи оно што одговара његовој
природи.
еклектвчкн (грч. eklektikos) бирајући, одабира-
јући, који одабира и узима од других оно што
му изгледа тачно и добро; нестваралачки, не-
оригиналан.
еклер (фр. eclaire мун>а) назив за најхитнији
телеграм.
еклеража (фр. eclairage) осветљење, осветљава-
ње; улог у игри.
еклерер (фр. ćclaireurs) ПЛ. вој. трупе претходни-
це, чаркаши, четници; нарочито: лако наору-
жани коњаници за извиђање; бродови за изви-
ђање.
еклизис (грч. eklysis слабљење, слабост, ek-lyo
ослабим) мед. слабост, немоћ. несвестица.
еклипса (грч. ekleipsis) астр. помрачење неког
небеског тела услед тога што се између њега и
Сунца појавило друго небеско тело; помраче-
ње, мрак, тама; мед. пролазна несвестица,
немоћ.
еклвптнка (грч. ekleipsis изостајање, помраче-
н>е) астр. Сунчева путања, највећи круг на
небеском своду који Сунце у години дана при-
видно пређе (назван због тога што се у близи-
ни тога круга догађају помрачења Сунца и
Месеца); косина еклиптике угао од 2У/г сте-
пена под којим Сунчева путања на двема тач-
кама. еквиноцијама (у Овну и Теразијама),
пресеца небески полутар.
еклога (грч. eklćgo одабирам, eklog6) поет. иза-
брана песма; обично: пастирска песма, песма
из природе, идилична песма (no томе што Вер-
гилијеве идиле носе наслов „Еклоге").
еклогнт (грч. ekloge бирање. избор) мин. мета-
морфна стена састављена од граната и пирок-
сена или амфибола.
екмечија в. екмеџија.
екмеџија (тур. ekmekp) пекар, хлебар.
256 економичав
еко (итал. ессо) гле, ево га, ево, овде je!
екобиоморфа (фрч. oikos кућа, bios живот,
morphe облик) живи организам који je обли-
ком прилагођен условима спољашње средине;
в. биоморфа.
екографија (грч. oikos кућа, graphs описујем)
описивање куће.
еколог (грч. oikos кућа, logia) стручњак за еко-
логију.
екологвја (грч. oikos, logia) биологија и физио-
логија у ужем смислу, наука о односима живо-
тиња и биљки према својој мртвој и живој
околини, као и једних према другима. У еко-
логију спада. на пример, исхрањивање, стано-
ван>е, место становања, распрострањеност,
породични и друштвени живот, неговање мла-
дунаца, оплођавање биљки, симбиотични од-
носи итд.
економ (грч. oikdnomos домаћин, газда, при-
вредник) привредник, домаћин који еконо-
мично организује обраду свога имања или по-
словање свога предузећа: привредни струч-
њак, организатор привредног пословања пре-
дузећа; службеник који се бави набавком и
чувањем свих материјалних добара у неком
предузећу, установи, вој. јединици.
економат (грч.) одељење у предузећима и уста-
новама које набавља, чува и распоређује no-
трошни материјал; вођење кућних послова,
домаћинство.
економетрија (грч. oikonomia управљање ку-
ћом, metron мера) научна дисциплина која
испитује економске и друштвене појаве при-
меном статистичко-математичке анализе.
економизам (грч. oikonomia) опортунистичка
струја у међународном социјалдемократском
покрету према којој радници треба да воде
само економску борбу против капитализма, a
не и политичку.
економизер (грч.) маш. грејач воде у уређају
парног котла.
ековомија (грч. oikonomia, oikos кућа, nomos
закон) управљање кућом, домаћинство, це-
лисходно уређење; газдинство, имање, добро;
штедња, штедљивост, разумно искоришћава-
ње добара и снаге; привреда, пољопривреда;
наука о привреди, о организацији производ-
н>е, no начелу: што већи успех што мањим
средствима, тј. постизавање циља што мањом
употребом снаге.
економика (грч. oikonomike) 1. економија, че-
шће практична, примењена, праћење и про-
учавање привредних појава; 2. привреда, при-
вредни систем; 3. економисање, штедња, уш-
теда, рационална употреба.
ековомисатв (грч. oikonomeo управљам кућом,
руководим, владам, наређујем) водити дома-
ћинство, бавити се рационалном привредом
или пољопривредом; живети разумно и штед-
љиво.
економист (грч. oikonomia, oikonomikćs) струч-
н>ак, познавалац привредних појава и про-
блема.
ековомичан (грч. oikonomos домаћин, газда.
економичност 257
привредник) који не изискује велике трошко-
ве, који доноси уштеду, целисходан, рациона-
лан.
економичност (грч. oikonomia) пословање које
уз најмање трошкове постиже највећи при-
вредни учинак, рационалност.
економски систем привредно уређење; схватање
фшиократа no којем je земља једини извор
богатства и благостања једног народа и др-
жаве.
екопа (грч. ekkope исек) мед. повреда кости, на-
рочито лубање.
екосаедар в. икозаедар.
екосистем (грч. olkos кућа, systema састав, су-
став, целина) бчол. јединствена функционална
целина живих бића и неживе природе на одре-
ђеном простору.
екоскопија (грч. oTkos кућа, skopćo гледам)
прорицање no случајним појавама у кући
или на кући.
екофенотип (грч. oikos кућа, phainomenon по-
јава, typos лик, облик) оиол. видљиве промене
које настају као одговор на услове спољне
средине.
екпијезис (грч. ek-, руоп гној) 1. мед. излучива-
и>е гноја, потпуно загнојавање.
екпијезис (грч. ek-piezo истискам) 2. истискива-
ње, цеђење сокова из биљака; мед. згњечавање
лубање.
екпијезма (грч.) сок исцеђен из биљке, биљни
сок; мед. разбијеност лубање.
екпироза (грч. ek-pyroo изгорим, сагорим) спа-
љење, сагорење; фил. no учењу Хераклита и
стоичара: пропаст света од пожара, после чега
ће се опет обновити, да би периодично про-
живљавао исти процес.
екплексија (грч. ekplexis) згранутост, запање-
ност, запрепашћеност.
екразантан (фр. есгаБегздробити, смрвити, сатр-
ти) разоран, експлозиван, снажан; веома над-
моћан.
екразе (фр. ćcrasć) дуг корак у плесу; сјајна
кожа, лак.
екразер (фр. ecraseur) хируршки инструмент за
уништавање оболелих делова силом.
екразирати (фр. ecraser) згазити, згњечити, смр-
вити, здробити, уништити.
екразит (фр.) разорни материјал којим се пуне
бомбе, пикринска киселина.
екран (фр. ecran) 1. платно на које се пројекту-
ју слике с филмске траке; 2. део телевизора
на коме се појављује слика, предњи део ка-
тодне цеви; 3. помичан зид, заклон, преграда.
екранизација (фр. ecranisation) снимање, пре-
тварање у филм.
екранизовати (фр. ecran платно на коме се при-
казују филмови) роман, епопеју, позоришно
дело и др. обрадити као сценарио према коме
he се снимати филм.
екраноплан (фр. ecran застор, екран, лат. pla-
num површина, раван простор) пловило за
кретање изнад површине воде или копна с
ослоном на сопствени јастук.
екрем (арап. akram, тур. ekrem) највећи, нај-
племенитији, најмилостивији.
екситовати
екритир (фр. čcritures) вл. списи; шрг. рачуни,
писма.
екс (лат. ех) 1. прил. наискап, до дна, надушак; (у
именичкој служби) чаша која се тако испија;
2. први део сложеница у значењу: бивши, нека-
дашњи, ранији: ексмшшстар, екскраљ; ина-
че значи: из, од.
екса- в. под егза- (no правопису нашег књижевног
језика, грчко и латинско х кс, кад стоји међу
самогласницима, пише се и чита као гз).
екс абрупто (лат. ех abrupto) изненада, најед-
ном; без припреме.
екс-адикт (лат. ех бивши, addict предат, доде-
љен) бивши наркоман, излечени зависник од
дроге.
ексангвинација (лат. ех, sanguis крв) крварење
до смрти.
ексаркома (грч. ex, sarx, sarkos месо) мед. изра-
шћивање дивљег меса.
ексартикулација (лат. exarticulatio) одсецање,
ампутирање удова или њихових делова у
•зглобу.
екс-архијатер (грч. ех, archo управљам, предво-
дим, iatros лекар) помоћник главног лекара,
помоћник личног лекара; бивши лични
лекар.
екс вото (лат. ех voto) на основу завета, no заве-
ту, no завештању.
ексе- в. под егзе- (в. напомену под екса...).
ексекција (лат. ex-sectio) исецање, одсецање;
шкопљење, штројење.
екселенција (лат. excellentia) одличност, изврс-
ност; као титула министара: узвишеност, пре-
узвишеност; пар екселанс (фр. par excellence)
ирш. нарочито, особито, изванредно, no пре-
васходству; у правом смислу речи, прави; екс-
целенција.
ексер (тур. ekser) гвоздени клин, чавао.
ексецирати (лат. ex-secare) исећи, исецати, од-
сећи; ушкопити, уштројити.
екси- в. под егзи- (в. напомену под екса-).
ексик (тур. eksik) непотпун, мањкав, фаличан.
неисправан; јексик.
ексиканције (лат. exsiccantia) ил. фарм. средства
за исушивање (или: сушење).
ексикативан (нлат. exsiccativus) који суши, који
исушује.
ексикатор (нлат. exsiccator) исушивач, лабора-
торијска справа за чување хемикалија, снаб-
девена тварима које јако упијају воду, - као
што je хлор-калцијум, сумпорна киселина и
др. - у циљу сушења; процес исушивања убр-
зава се исцрпљивањем ваздуха из ексикатора
(вакуум-ексикатор).
ексикаториј(ум) (нлат. exsiccatorium) фарм. суш-
ница.
ексикација (нлат. exsiccatio) фарм. сушење, ису-
шивање.
екс импровизо (лат. ех improviso) нехотице, m-
ненада, неочекивано, непредвиђено, неслу-
ћено.
екситовати (лат. excitare) подстаћи, подстица-
ти, побудити, побуђивати, узбудити, узбуђива-
ти, надражи(ва)ти.
ексицирати 258
екснцирати (лат. ex-siccare) исушити, осушити.
екс јуре (лат. ех jure) прав. с правне стране, no
праву, с правног гледишта; де јуре.
екск. (лат. ехс. = excudit) скраћеница на бакро-
резима која стоји иза имена уметниковог =
исковао je, израдио.
екскаватор (нлат. excavator) багер јаружар, ма-
шина за копање и вађење земље; мед. зубарска
бургија за одстрањивање натруле зубне
кости.
екскавација (лат. excavatio) дубење, ископа-
вање.
екскапитулант (нлат. ex-capitulans) онај који je
ислужио свој рок, који тражи разрешење од
службе.
екскапитулација (нлат. excapitulatio) ислужење,
дослужење; тражење разрешења од службе.
екскарнација (лат. ех, саго месо, carnis) скида-
ње меса, дерање; мучење.
екс катедра (лат. ex cathedra) са катедре; тј. са
меродавног, надлежног места; учено; екс ка-
Шедра ПеШри (лат. ex cathedra Petri) реч са
Петрове. тј. папинске столице, која je, no
догми објављеној 1870, непогрешива.
ексквизиција (лат. exquisitio) избор; истражива-
ње, испитивање.
ексклава (лат. ех, clavis кључ) 1. део државног
подручја који je као посед друге државе ис-
кључен из матице земље; 2. бош. појављивање
извесних биљака или животиља на местима или
подручјима у којима их иначе нормално
нема.
ексклавација (лат. excavare издубити) начин ва-
ђења руда или земље уз помоћ екскаватора
или минирањем.
екскламативан (лат. exclamare узвикивати) грам.
узвичан (нпр. реченица).
екскламација (лат. exclamatio) узвик, усклик.
узвикивање.
ексклудирати (лат. excludere) искључити, искљу-
чивати, изузети, изузимати, издвојити, одво-
јити,
ексклузиван (лат. exclusivus) искључан, који
искључује, који je искључив, који не пушта
(супр. инклузиван); ексклузивне реченице грам.
оне независне реченице од којих се друга ја-
вља као изузимање од претходне, нпр.: Дошао
je, само није донео књигу; ексклузивно друш-
Шво друштво у које није слободан приступ
онима који нису једнаки no положају или no
роћењу са осталим члановима; ексклузоран.
ексклузиве (нлат. exclusive) apwi. искључиво,
искључно, искључујуће.
ексклузивност (нлат. exclusivitas) искључивост,
искључност; повученост, затвореност; ексклу-
зивизам, ексклузивитет.
ексклузнја (лат. exclusio) искључење, искључи-
вање, изузимање, издвајање.
екскомуникација (нлат. excommunicatio) искљу-
чење, истеривање из неког друштва или за-
једнице; нарочито: искључење из цркве, ана-
тема.
екскомуницирати (нлат. excommunicare) искљу-
чити из црквене заједнице, бацити анатему,
анатемисати.
екс нихило нихил
екс концесис (лат. ех concessis) ирав. према одо-
брењу, на основу признатог и стеченог права.
екскоријацнја (лат. excoriatio) мед. површинска
повреца (огреботина) на кожи или слузници.
екскорпорација (лат. ex, corpus тело) издваја-
ње, изузеће; излучивање из нечег; суир. инкор-
порација.
екскраљ бивши краљ, свргнути монарх.
екскреација (лат. excreare, excreatio) мед. иска-
шљавање, искашљај.
екскремент (лат. ехсегпеге издвојити, излучити,
excrementum измет) изметина.
екскресценца (лат. excrescere) мед. израштај, гр-
ба, брадавица и др.
екскресциратв (лат.) израсти.
екскрети (лат. excernere излучити, excreta) вл.
зоол. излучци, излучевине, тј. хемијски са-
стојци неупотребљивих материја које, деј-
ством (екскрецијом) нарочитих жлезда, лучи и
избацује животињско тело.
екскреторан (нлат. excretorius) излучан, који
излучује, који лучи, који помаже и изазива
лучење.
екскреција (нлат. excretio) излучивање, луче-
ње, одвајање, избацивање; излучење, излуче-
вина. ... . ;
екскудит (лат. excudit) в. екск.
екскурз в. екскурс.
екскурзвзан (лат. excurrere истрчати) одступан,
који одступа, који се удаљује, који се тиче
екскурса.
екскурзија (лат. excursio) излет, кратак пут, пу-
товање ради проводње или обавештавања и
образовања; група на путовању; вој. упад, пре-
пад; фиг. мало удаљавање од главног предмета.
екскурс (лат. excurs) одступање; засебно објаш-
њење неког предмета који je са главном те-
мом научног или уметничког дела у ма каквој
вези; додатак књизи који садржи исцрпније
излагање само једног предмета.
екскуснја (нлат. excussio) прав. подношење тужбе
ради наплате дуга: испитивање да ли je дужник
још у стању да одговара обавезама.
екслекс (лат. ex lex) изван закона, неподвргнут
закону, лишен свих закона, без заштите за-
кона.
екс либрис (лат. ех libris) „из књига", знак на
књигама ради означавања сопственика, обич-
но се налази на засебном листу у почетку кн>и-
ге, са именом власника и са графичким црте-
жима и украсима, алегоријама итд.
ексматрикулација (нлат. exmatriculatio) бриса-
ње, исписивање из списка или из уписнице
(матрикуле), одлазак са универзитета.
ексматрвкулирати (лат. ex, matrix списак, matri-
cula) брисати из списка, нарочито из списка
грађана, студената и др., исгшсати кога из
уписнице.
ексмисија (лат. exmissio, exmittere избацити) из-
бацивање, истеривање (са поседа, из куће,
стана) од стране власти, присилно исељавање,
испражњавање просторија.
екс нихило нихил (лат. ех nihilo nihil) ни из чега
ништа (не може настати), све има свој узрок.
 259
ексо- в. под егзо- (в. напомену под екса-).
ексогамија (грч. ехб, gameo оженим се) брак из-
међу припадника разних племена; суир. ендога-
мија.
ексоген в. егзоген.
ексоним (грч. ехо, onoma име) друкчија употре-
ба назива неког географског појма код нас у
односу на употребу у дотичној земљи (нпр.
Беч према немачком Wien).
екс официо (лат. ex officio) no дужности, no служ-
беној дужности, службено.
експандер (лат. expandere раширити, разапети)
os. гимнастичка справа са растегљивим врпца-
ма, која служи за јачање ручних мишића.
експандирати (лат. expansio ширење, освајање)
проширивати, надирати, освајати, бујати.
експанзер в. експандер.
експанзибилитет (нлат. expansibilitas) ширљи-
вост, раширљивост, распространљивост.
експанзиван (лат. expansivus) који се шири,
ширљив, раширан, раширљив; експаизивна си-
ла сила којом се нешто шири, нарочито: сила
којом гасовита тела теже да се шире; напонска
сила; мед. психопатско стање у којем постоји
увећаност самоосећања, нпр. код мегалома-
није, големаштва.
експанзивност (лат. expansivus) особина онога
што je експанзивно, склоност ширењу; осва-
јачке тежње, освајачки карактер.
експанзија (нлат. expansio) ширење, раширива-
ње, раширење, проширење; раширеност;
напон.
експанзиоии (нлат.) напонски.
експанзионизам (нлат.) склоност експанзији,
ширењу; експанзивна политика.
екс парте (лат. ех parte) делом, делимично, де-
лимице; од стране, нпр. те и те власти, тога и
тога човека.
експатријација (нлат. expatriatio) изгнање из
отаџбине; напуштање отаџбине, иступање из
поданства.
експедитаи (лат. expeditus) в. експедитиван.
експедитиван (нлат. expeditivus) хитар, брз,
окретан у свршавању послова.
експедитор (лат. expeditor) отпремилац, онај
који отправља пошиљке, пошиљалац, отправ-
љач; царински посредник; шпедитер.
експедиција (лат. expeditio) слање, одашиљање,
отправљање, отпремање; поход више лица са
извесним циљем, нпр. научним; војно преду-
зеће, поход; место у пошти где се пошиљке
припремају за одашиљање и одакле се шаљу;
одељење у администрацији неког листа ода-
кле се лист шаље на пошту и где се издаје
продавцима; шрг. в. шпедиција.
експедовати (лат. expedire одрешити) слати, по-
слати, отпремати, отпремити, отправити, от-
прављати, упутити.
експектан (лат. expectans) ишчекивалац неког
места (или: положаја), онај који се нада не-
ком месту или који чека неко место, кандидат
за неки положај или звање.
експекторанс (лат. expectorans) мед. лек за чи-
шћење груди, лек који помаже избацивање
слузи из груди.
експланација
експекторација (нлат. expectoratio) мед. избаци-
вање из груди, искашљавање; испљувак из гру-
ди, искашљај; фиг. изливање срца, олакшава-
ње душе.
експекторанције (лат. ех, pectus прса, груди) мед.
средства која олакшавају искашљавање
(обично у облику сирупа или чајева).
експензариј(ум) (нлат. expensarium) списак
трошкова, рачун о учињеним трошковима,
трошковник.
експензе (лат. expense se. pecuniae) ПЛ. трошко-
ви, издаци, нарочито: судски трошкови.
експензиван (лат. expendere платити, нлат. ех-
pensivus) скуп, скупоцен.
експензија (нлат. expensio) исплата, исплаћива-
ње, издатак.
експензилација (лат. expensi latio) уношење не-
ког издатка у књигу рачуна; привидан, фикти-
ван издатак; уп. акцеиШилација.
експеријенција (лат. experiri покушати, ехре-
rientia) искуство.
експеримен(а)т (лат. experimentum) оглед, опит,
покус: покушај, проба.
експерименталан (лат.) искуствен, огледни,
опитни, покусни, основан на искуству, потвр-
ђен опитима; експериментална физика физи-
ка са огледима; експеримептална хемија хе-
мија на основу опита.
експериментална психологија део психологије
у којем се користи експериментална метода;
развија се од сред. ХГХвека (Фехнер, Хелм-
холц, Вунт), после наглог развоја природних
наука.
експсриментатор (лат.) онај који врши огледе
или опите, онај који „природи поставља пита-
ње и приморава je да му се открије" (Кивијеј.
експериментисати (лат. eksperiri покушати,
огледати, experimentum) вршити огледе или
опите, учити из искуства, учити на основу
огледа.
експерт (лат. expertus) стручњак, зналац, веш-
так у чему, нарочито: онај који врши вешта-
чење чега.
експертан (лат.) искусан, вешт, вичан, стручан.
експертиза (фр. expertise) процена, вештачење;
стручна процена уметничког дела; ирав. упо-
треба вештака у изиалажењу материјалне и
објективне истине у приватноправним и јав-
ноправним односима, вештачење; исказ веш-
така, записник о извршеном вештачењу.
експијација (лат. expiatio) окајавање погреш-
ке, преступа и сл., испаштање.
експилатор (лат. expilator) крадљивац туђег на-
следства; друмски разбојник.
експилација (лат. expilatio) пљачкање, крађа,
нарочито туђег наследства.
експираторан (лат. expirare) 1. који се односи на
издисање, на фазу дисања којом се одстрању-
ју из организма непотребни гасови; 2. фон. ко-
ји се одликује снагом фонационе струје.
експирација (лат. expiratio) издисање, умирање,
гашење, смрт; прав. истицање извесног време-
на или рока, дан плаћања.
експлаиација (лат. explanare) објашњавање,
разјашњавање, излагање.
експлантацнја 260
експлантација (нлат. explantatio ишчупавање из
земље) фшиол. особина живих органских ткива
да могу, у подесним хранљивим растворима,
расти и напредовати и изван тела.
експлемент (лат. explementum) средство за испу-
њавање (или: попуњавање); додатак (у го-
вору).
експлентивум (лат. explentivum) грам. уметнута
реч; ал. експлетива.
експлетиван (лат. explere) који допуњује, упот-
пуњује.
експликабнлан (нлат. explicabilis) објашњив,
који се може објаснити.
експликатнван (нлат. explicativus) објашњаван,
који служи за објашњење, који објашњава,
објашшавајући.
експликацнја (лат. explicare, explicatio) објаш-
њавање, разјашњавање, објашњење, разја-
шњење, тумачење, приказивање, излагање.
експлнцит (фр. explicit) завршни део текста у
коме се износи закључак, сажети садржај онога
што je напред речено.
експлнцитан (нлат. explicitus) изречан, отворен;
супр. имплицитан.
експлиците (нлат. explicite) изречно, јасно, ра-
зумљиво; супр. имплиците.
експлоататор (фр. exploiter искоришћавати)
искоришћавалац туђе радне снаге.
експлоатација (фр. exploitation) искоришћава-
н>е; искоришћавање туђе радне снаге; вађе-
н>е, копање (руде).
експлоатисати (фр. exploiter) искоришћавати,
користити се; употребљавати; израђивати.
обављати, обделавати; вадити, копати (руду).
експлоднрати (лат. explodere) распрснути се уз
пуцањ, распрскавати се, распући се, прас-
нути.
експлозив (лат. explosivus) општи назив за све
твари које имају својство распрскавања уз
ггуцањ (барут, динамит, екразит итд.); грам.
праскавац (глас).
експлозиван (лат.) распрсан, који се распрска-
ва, који има својство распрскавања, праскав;
фш. нагао, срдит, жесток, напрасит; експлозив-
на зрна зрна са разорним пуњењем.
експлознја (лат. explosio) прасак, ггуцањ, распр-
скавање уз пуцањ; фиг. нагао и јак излив, нпр.
гнева, срдитости и др.
експлоратер (фр. explorateur) вој. извидник, из-
виђач, ухода; истраживач.
експлорација (лат. exploratio) истраживање,
испитивање, извиђање; мед. вештачко прегле-
дање болесника помоћу физичке експлора-
тивне методе (гледањем, куцањем, слуша-
њем, пипањем, термометричким, хемијским,
микроскопским прегледањем).
експозе (фр. expose) извештај, излагање, при-
казивање неког стања, нпр. извештај који
министар подноси скупштини о неком важни-
јем питању или стању у свом подручју. ре-
сору.
експозиметар (лат. expositio, грч. metron мера)
фош. справа за одређивање експозиције по-
требне за снимаше.
експортни
експозитура (нлат. expositura) испостава, оде-
љак неке установе, нпр. суда; у католичкој
цркви: од неке парохије одвојена црква, која
je углавном самостална и има свог свештени-
ка (експозиШуса).
експозитус (нлат. expositus) в. експозитура.
експозиција (лат. expositio) излагање, изложба
уметничких ствари и др.; положај према вазду-
ху и сунцу, излагање светлости; причање,
излагање, разлагаше, приказивање, развија-
ње једног појма, објашњење, тумачење; у
драми: први од три главна дела драме, у којем
се уттознајемо са поводом драмске радње и са
лицима која се у драми појављују.
експознција (лат. expositio излагање) муз. први
део фуге или класичног сонатног става, у ко-
јем се излаже тематска грађа.
експолирати (лат. expolire) угладити, углачати,
китити, улепшати.
експолитура (нлат. expolitura) глађење, дотери-
вање, улепшавање, нпр. неког израза китња-
стим фразама.
експилицнја (лат. expolitio) в. експолитура.
експонат (лат. exponere) предмет који се прика-
зује на изложби, у музеју и сл., изложени
предмет.
експонент (лат. exponens) човек који ради за
рачун неког другог, нарочито у политичком
животу, поверљива личност. повереник; маш.
изложилац, изложитељ (степенов a3,3 je експо-
нент).
експоненцијалан (лат. exponentialis) мат. који
се тиче изложитеља, изложитељни; експонен-
цијална једначина једначина у којој je непоз-
ната у изложиоцу, експоненту.
експонибнлав (нлат. exponibilis) изложљив, об-
јашњив, који се може објаснити.
експоннратн (лат. exponere) изложити, излагати,
приказати, објаснити; изложити чему, нпр. не-
кој опасности; експонираШи се изложити се,
представити се; фош. плочу у фотографском
апарату изложити за кратко време утицају
светлости откривањем сочива на апарату;
изложити светлости.
екс Понто (лат. ех Ponto са Понта) део наслова
збирке песама Epistulae ex Ponto (Писма са
Понта) римског песника Овидија (43. г. пре
н.е. - 18); доцније у песништву коришћен
као посланице из прогонства (у нашој књижев-
ности Иво Андрић).
скспорт (енг. export) трг. извоз, извожење робе
(у иностранство); извезена роба (експортаци-
ја); експорт-пиво пиво које се справља само
за извоз супр. импорт.
експортабилан (нлат. exportabilis) трг. извожљив,
који се може извозити, који je за извоз.
експортација (лат. exportatio) трг. в. експорт.
експортер (лат. exportare) онај који се бави из-
ВОЗОМ, ИЗВОЗНИК.
експортовати (лат. ex-portare) шрг. извозити (ро-
бу у иностранство, на страно тржиште); супр.
импоргповати.
експортни (енг. export) шрг. извозни, у вези са
извозом; експортна бонификација царинске,
експрес 261
подвозне и др. повластице за извожење робе у
иностранство, које се дају у циљу помагања
извоза домаће робе; експортна кућа извоз-
ничка кућа, тј. трговачка кућа која се по-
главито бави извожењем домаће робе (у ино-
странство).
експрес (лат. expressus) 1. хитно, врло брзо, што
je брже могуће (писмо, телеграм); 2. брзи воз;
пароброд.
експресаи (лат.) изречан, јасан, тачан; нарочит,
намеран, хотимичан, навлашан; хитар, брз;
хитан; брзовозни; експресно писмо = хитно
писмо; експресна пошиљка = хитна пошиљка.
експресиван (нлат. expressivus) изразит, изража-
јан, пун израза, силан изразом.
експресивност (лат. expressus истинит; јасан,
очит) особина оног што je експресивно, изра-
зитост, изражајност, упечатљивост.
експресија (лат. expressio) израз, изражавање,
изразитост, изражајност, приказивање; слш.
појачавањс боја, избор боја.
експресионизам (лат. exprimere изразити, изра-
жавати, expressus) уметнички и књижевни пра-
вац од почетка XX века (1912) којем je глав-
но исходиште и главни циљ да прикаже и изра-
зи оно што je изнутра, уметниковом визијом
доживљено, дакле - изражавање субјективних
расположења и осећања, без обзира на „об-
јективне" или конвенционалне вредности, су-
дове и истине; према томе, експресионизам
сматра да подражавање и репродуковање при-
роде не само да није задатак уметности него
директно одриче сваку везу између уметности
и природе, које немају ничега заједничког и
које су потпуно супротне; суир. импресио-
низам.
ексоресионист(а) (лат. exprimere, expressus) ум.
присталица експресионизма.
експрес-ресторан ресторан са самопослужи-
вањем.
експримирати (лат. exprimere) изразити, изража-
вати, описати, приказивати нешто (бојама
или речима).
експромисија (нлат. expromissio) трг. примање
тућег дуга на себе тако да потпуно престаје
обавеза плаћања стварног дужника.
експромисор (нлат. expromissor) шрг. лице које
прима на себе туђи дуг.
експромптно (лат. expromptus готов, при руци)
без припреме, изненада, одједном.
експропријатор (лат. ех, proprius) онај који вр-
ши експропријацију.
експропријација (нлат. expropriatio) пра«. при-
силно одузимање имовине од приватних лица,
у општем интересу, нарочито земљишта, фа-
брика и свих других средстава производње;
закон о експропријацији закон no којем се
врши присилно одузимање имања у општем
интересу; право експропријације право одузи-
мања од приватних лица имања у општем ин-
тересу.
екс пропријис (лат. ех propriis) из сопствених
средстава; no свом сопственом нахођењу, из
сопствених побуда.
екстензија
експроприсати (нлат. expropriare) ирав. одузети
(или: одузимати) посед или имовину, нарочи-
то земљиште које he се употребити за опште
циљеве, извршити експропријацију.
екс професо (лат. ех professo) темељно, зналач-
ки, стручно, са стручним познавањем ствари.
експулзива (нлат. expulsiva) ПЛ. мед. средства за
протеривање (или: чишћење).
експулзиван (нлат. expulsivus) који истерује ко-
ји протерује, који чисти.
експулзија (нлат. expulsio) истеривање, изгна-
ње, искључење.
експургација (лат. expurgatio) чишћење, про-
чишћавање; оправдавање, оправдање, изви-
њење, исправљање (нпр. рукописа).
ексрекс (лат. ех, гех краљ) бивши (или: некадаш-
њи, свргнути) краљ; уи. екскраљ.
ексротулација (нлат. exrotulatio) прав. судски no-
ступак, када се отварају враћена акта која су
била разаслата ради доношења пресуде.
екс специјали мандато (лат. ех speciali mandato)
no нарочитом налогу.
екстабулација (нлат. extabulatio скидање. бри-
сање са табле) прав. брисање хипотекарног ме-
ничног дуга, скидање иншабулације.
екстаза (грч. ek-stasis померање) занос, усхи-
ћење, одушевљен>е, осећање бескрајне ра-
дости; највиши степен усхићености, близак
лудилу, у којем се постојање човека стапа у
једно једино осећање када се душа сједињу-
је са богом; у томе стању, no Плотину, човек
постаје чисто духовно биће које je дошло у
непосредан додир са божанством, са апсо-
лутним.
екстатичан (грч.) заносан, који заноси, усхитан,
који усхићава; заношљив, усхитљив.
екстемпорале (лат. extemporale) превод израђен
одмах, без припреме, пробни рад (или: пробни
задатак) који се ради без припреме; иоз. гово-
рити ексшемпорале говорити на сцени оно
што се не налази у тексту улоге, импровизо-
вати.
екстемпорација (лат, ех, tempus) извођење не-
чега што није било предвиђено, припремљено
(нарочито у глумачким улогама); импровиза-
ција.
екс темпоре (лат. ех tempore) сместа, одмах. без
припреме.
екстемпорисати (нлат. extemporare) радити без
припреме (нпр. држати говор, писати о чему,
певати и сл.); уи. импровизовати.
екстензибилан (нлат. extensibilis) истегљив, који
се може растезати, растегљив, раширљив, про-
ширљив.
екстензиван (нлат. extensivus) истезан, који
истеже, растезан, који растеже. проширен, ко-
ји проширује; распрострт; ексШензивна вели-
чина просторна величина, величина у просто-
ру; обиман, опширан, гтросторан; суир. интен-
зиван.
екстензија (лат. extensio) истезање, растезање,
пружање; ширење, проширивање; прошире-
ност; распростирање, распростртост; обим,
опсег; мед. код прелома кости: одржавање окра-
екстензитет 262
јака преломљене кости у наЈПОвољнијем по-
ложају за зарашћивање помоћу истезања;
лингв. обим појма; опште значење речи које се
протеже на различите предмете или ситуације:
нпр., волети се могу родитељи, одређена врста
хране, особе другог пола, пријатељи итд.
екстензитет (лат. extendere испружити) ширина,
обимност.
екстензор (лат. extendere, нлат. extensor) анат.
мишић опружач.
екстензум (лат. extendere, extensum) шрг. исцрп-
но и заметно набрајање узрока због којих je
немогуће извршити плаћање, са давањем по-
датака о својим дужницима и потраживањима;
ин екстензо (лат. in extenso) веома исцрпно, у
потпуности, надугачко и нашироко, посве оп-
ширно.
екстенуанције (лат. extenuantia) ол. фарм. сред-
ства за разблажавање.
екстеран (лат. extemus) спољњи, спољашњи;
туђ, стран; супр. интеран.
екстеријер (фр. extcrieur) 1. спољашњи изглед,
спољашњост; 2. филмска сцена снимљена из-
ван студија; 3. слика са мотивом из спољаш-
њег, отвореног простора.
екстериторијалан (лат. ех из, terra земља, terri-
torium земљиште, област) који се налази ван
земље или државе, иностран, спољњи.
екстериторијалитет (лат. ех, territorium) про-
гнаност из отаџбине; право дипломатског
представника у страној држави да он и подруч-
но му особље живе и управљају се no законима
своје земље и да буду ослобођени од свих на-
мета и пореза; право ратних бродова да у вре-
ме мира остану под судском надлежношћу сво-
је државе; слобода од плаћања државних наме-
та и пореза коју ужива папа у Италији.
екстериторијалност в. екстериторијалитет.
екстерминација (нлат. exterminatio) протерива-
ње, изгнање; истребљивање, истребљење, ута-
мањивање, утамањење, искорењивање, иско-
рењење, уништавање, уништење; истреб-
л>ен>е, истребљеност, утамањење, утамање-
ност, уништење, уништеност.
екстерминнсати (лат. exterminare) протерати
преко границе; истребити, истребљивати,
искорењивати, искоренити, утаманити, ута-
мањивати, уништити, уништавати.
екстерналије (лат. extemus спољашњи) непред-
виђене последице, позитивне или негативне.
нечије активности за другу активност или за
друго лице.
екстернат (лат. extemus спољашњи) школа у ко-
ју ђаци само долазе на предавање, a не стану-
ју у њој; супр. интернат.
екстернн (лат.) ал. спољњи, спољашњи; нарочи-
то: помоћни лекари у Француској који не
станују у болници; питомци који не станују у
школи, него само долазе на предавања.
екстернист(а) (лат.) мед. болесник који има
спољну озледу; болесник који није примљен
да лежи у болници, али долази да се лечи и
прима лекове; ђак који не станује у интер-
нагпу. • х •'•"• • ",•" vi ц>*
екстраЈудициЈалан
екстннктиван (нлат. exstinctivus) угасан, који га-
си, уништаван, који уништава; екстинктив-
на застарелост прав. застарелост која по-
ништава неку тужбу.
екстннктор (нлат. exstinctor) гасилац, онај који
гаси, ватрогасац; справа за гашење ватре.
екстинкцнја (лат. exstinctio) гашење, уништава-
ње; фш. губљење светлосних трептаја, наро-
чито услед њихове хемијске делатности.
екстирпатор (лат. exstirpator) искорењивач, ута-
мањивач; пољопривредна справа за чишћење
корова и за риљање земље, нарочита врста
плуга.
екстнрпација (лат. exstirpatio) искорењивање,
искорењеше, чупање из корена, истребљива-
ње, истребљење; уништавање у клици; иско-
рењење, искорењеност, истребљење, истре-
бљеност; мед. искорењивање, вађење путем
операције разних болесних творевина на чо-
вечјем и животињском телу (нпр. гука, нара-
слица и др.).
екстра (лат. extra) споља, изван, ван; нарочит,
особит, изванредан, одличан; оно што се учи-
ни више и боље но што je одређено и што се
тражи; арил. изванредно, особито, нарочито.
екстраблат (лат. extra, нем. Blatt лист) ванредан
лист, ванредан прилог неким новинама.
екстравагантан (лат. extra, vagans лутајући) ко-
ји одступа од уобичајеног. који застрањује,
настран, претеран; чудан, чудноват; луд, буда-
ласт.
екстравагантност (нлат. extravagantio) одступа-
ње од уобичајеног, застрањивање, настра-
ност, претераност; будалаштина, лудост.
екстраваганција в. екстраваганШносШ.
екстравазат (лат. extra изван, ван, vas, суд) мед.
изливена крв, излив крви или других течности
у телу.
екстравазација (лат.) мед. изливање (крви или
других течности); излив.
екстраверзија (лат. extra, vertere окретати) при-
лагођавање.
екстравертан (лат. extra, vertere окретати)
управљен, окренут напоље; екстравертне
личности псих. no Јунгу, то су активне и прак-
тичне личности, оне које воле да се мешају са
светом, које воле и траже друштво и стварност
(супр. интровертне личности).
екетравертиран в. екстравертан.
екстрадирати (нлат. ex-tradere) издати, издава-
ти, предати, предавати; прае. издати кривца не-
кој другој држави; шрг. испоручити, испоручи-
вати.
екстраднцнја (нлат. extraditio) издавање; преда-
ја; прае. издавање криваца, које се састоји у
томе што власти једне државе предају власти-
ма друге државе извесно лице ради вођења кри-
вичног поступка против њега или ради извр-
шења казне над њим.
екстрадобит в. екстрапрофит.
ектраесенцијалан лат. extra изван, essentialis би-
тан, суштински) небитан, несуштински, нева-
жан, непотребан.
екстрајудицијалан (нлат. extrajudicialis) вансуд-
ски, нпр. трошкови, претрес. — *.-,^.,.„т«™--,
екстракт 263
екстракт (лат. extractum) 1. извадак, оно што je
извађено, извучено; фармацеутски препарати
који се справљају тако што се разне дроге
(биљке, месо и др.) помешају са водом, алко-
холом или етром да би се из њих извукли њи-
хови фармаколошки активни састојци; 2.
(нлат. extractus) извод, извадак (из књиге или
списа); 3. срж, језгро чега, оно што je најбоље
или најлепше у некој ствари.
екстрактиван (нлат. extractivus) извлачан, који
извлачи, који вади; ексшракшивна маШерија
састојци органских тела који се, помоћу воде
и алкохола, могу издвајати и вадити из њих.
екстрактор (лат. extrahere извлачити, extractor)
в. вентилатор; извлачилац, вадилац; јару-
жар, багер.
екстракција (лат. extractio) вађење, извлачење;
маш. извлачење корена; мсд. вађење неког
предмета чије би даље присуство у телу могло
бити штетно (нпр. пушчаног зрна, поквареног
зуба итд.); извлачење руком детета из поро-
ђајног канала да би се што пре довршио поро-
ђај; фиг. порекло, род, нарочито: добро поре-
кло; човек од екстракције човек из добре по-
родице, лепо васпитан, углађен и образован,
угледан човек.
екстралибералан (лат. extra, liberalis дарежљив)
веома дарежљив, веома издашан, врло подат-
љив.
екстраменталан (лат. extra, mens разум, памет,
свест) фил. који се налази ван свести, вансве-
стан.
екстраординаран (лат. extraordinarily) изузетан,
необичан; нередован, ванредан.
екстраординариј(ум) (нлат. extraordinarium)
ванредни приходи и расходи једне државе.
екстраординаријус (лат. extraordinarius) ванред-
ни професор (на високој школи, универзите-
ту); супр.ординаријус.
екстрапарохијалан (лат. extra, грч. paroiki'a)
ванпарохијски.
екстраполација (лат. extra, нлат. interpolare
уврстити) примена оних законитости које су
утврђене у једном подручју на ширу, још не-
испитану област; мат. одређивање вредности
неке функције изван интервала у којем je
дефинисана или позната; астр. одређивање по-
мрачења Сунца или Месеца за стотине година
унапред.
екстрасенс (лат. exstra преко, sensus чуло) асих.
особа са натприродним, парапсихолошким
способностима.
екстрапрофит (лат. extra изван, ван, фр. profit)
екон. вишак изнад просечног профита, посебна
зарада остварена на основу разлике између по-
стигнуте и нормалне, реалне цене производа.
екстрасистола (лат. extra, systole, стезање) мед.
поремећај у правилности срчаног рада.
екстраутерински (лат.) мед. ванматерични (нпр.
екстраутеринска трудноћа).
екстрафајн (лат. extra, нем. fein) нарочито фин,
изванредно фин.
екстрахент (лат. extrahens) онај који прави из-
вод из чега; прав. онај који нешто тражи или
ексхалација
моли, односно који даје повода да се нешто
изради.
екстрахирати (лат. ex-trahere) вадити, извадити,
извући, извлачити; правити извод из чега;
s/ме. издејствовати (позив, наредбу).
екстрацуг (лат. extra, нем. Zug воз) ванредни
воз, специјални воз, нарочита железничка
композиција.
екстрем (лат. extremum) крајност, крај, крај-
ња тачка; оно што je највише, врхунац, нај-
виши степен; претераност; ПЛ. екстреми су-
протности; претераности; ад екстрема (лат.
ad extrema) до крајности, до крајњих гра-
ница.
екстремизам (лат.) претераност, непопустљи-
вост, непомирљивост ( у држању, у неком гле-
дишту и сл.).
екстремист (лат.) присталица екстремних мера,
следбеник екстремизма (в.)-
скстремитет (лат. extremitas) крајност, крајња
тачка; последњи тренутак, последњи час; пре-
тераност, нспомирљивост, непопустљивост (у
гледишту на неко питање), ексШремизам;
крајња збуњеност, крајња невоља; последње
уточиште; ПЛ. екстремитети крајњи делови
тела (нарочито руке и ноге); крајња средства,
насилна средства.
екстремност (лат. extremus крајњи) в. ексшре-
мизам.
екстрофија (грч. ех из, trophe исхрана, храна)
мед. извраћеност мокраћног мехура (бешике),
услед чега болесник није у стању да задржи
мокраћу.
екстуберанција (нлат. extuberantia) мед. в. екс-
туберација.
екстуберација (лат. extuberatio) шд. OTOK, гука,
мицина, израштај; ексшуберанција.
екстумесценција (нлат. extumescentia) мед. OTOK.
нажуљеност, нарочито кости.
ексудат (лат. exudatum) ,«ед. излив, течност која
се скупља у дупљама тела кад се појави неки
запаљиви процес на марамицама које их обла-
жу (зависи од врсте и јачине запаљења, a може
да буде серозна, гнојава или крвава).
ексудација (нлат. exsudatio) мед. изливање егзу-
дата у дупље тела; уи. егзудат.
ексукција (нлат. exsuctio) извлачење сокова,
исисавање.
ексулцерација (лат. ex-ulceratio) мед. запаљење
са загнојавањем, добијање чира, чир.
ексундација (лат. exundatio) изливање реке из
корита.
ексуцирати (лат. exsuccare) исисати, исисавати,
одузимати сокове.
ексфолијатив (лат. ex, folium лист) мед. лек про-
тив љуспања костију или коже.
ексфолијација (нлат. exfoliatio) мед. љуспање,
одвајање у облику листића извесних делова
костију, жила и др. које су у запаљењу; љуш-
ћење коже.
ексфолирати (лат. ex, folium лиет) мед. љуспати
се, љускати се, цепати се.
ексхалација (лат. exhalatio) издисање, одисање,
испаравање; пара.
ексхалирати 264
ексхалирати (лат. halare, exhalare) одисати, из-
дисати, испаравати.
ексхаустија (лат. exhaustio) исцрпљивање, из-
влачење, исисавање (нарочито ваздуха).
ексхаусгор (нлат. exhaustor) машина за исцрпљи-
вање (или: исисивање) ваздуха или raca; шмрк
за исисивање нужничких јама.
ексхередат (лат. exheredatus) онај који je
искључен из наслеђа.
ексхередација (лат. exheredatio) искључење из
наслеђа, лишаван>е наслеђа.
ексхибент (лат. exhibens) прав. предавалац, под-
носилац (списа, исправе итд.).
ексхибирати (лат. exhibere) издати, издавати,
испоручити, пре дати, пре давати, изложити, по-
казати, нпр. меницу; ексхибирати се покази-
вати се, показати се, истаћи се.
ексхибит (лат. exhibitum) предат спис, предана
исправа и сл.; писмена представка.
ексхнбиција (лат. exhibitio) СП. јавно показива-
н>е, пропагандно такмичење; приказивање.
излагање, подношење (исправа и сл.); ексхи-
бициона Шужба прав. тужба због издавања неке
ствари или показивања неке исправе.
ексхибиционизам (лат.) мед. нагон код душевно
оболелих да показују и разголићују јавно
иначе покривене делове тела (гениталије и
ДР-)-
ексхибицнонист(а) (лат. exhibitio) мед. болесник
који пати од ексхибиционизма.
ексхорта (лат. exhortari подстицати) кратак го-
вор за бодрење, поука; школска проповед.
ексхортативав (лат. exhortari ободравати, под-
стицати) ободраван, који ободрава, који под-
стиче, који служи за подстрек.
ексхортација (лат. exhortatio) ободравање, под-
стицање, храбрење.
ексхумација (лат. ех, humus земља) ископавање
леша из гроба извесно време после сахране,
било ради преношења на друго место, било
пак, на захтев судских власти, ради накнадног
утврђивања правог узрока смрти.
ексхумирати (нлат. exhumare) ископати из гроба
леш; фиг. отргнути од заборава.
ексцедент (лат. excedens) онај који прави изгре-
де, изгредник, преступник, иступник, разуздан
човек.
ексцедирати (лат. excedere) прекорачити, напра-
вити испад, прелазити границу допуштеног,
разуздано живети.
ексцеленција (лат. excellentia) в. екселенција.
ексцелзиор (лат. excelsus узвишен, excelsior) ви-
ши, узвишенији.
ексцелзитет (лат. excelsitas) узвишеност.
ексцентар (лат. ex centrum средиште) фш. код
парне машине: ексцентрична плоча, тј. глав-
ни део, поред разводника, справе која пушта у
стублину пару час с једне час с друге стране
клипа и испушта je; ексцентрикум, ексцен-
трика.
ексцентрикум фш. в. ексцентар.
ексцентрицитет (лат. ex, centrum средиште) од-
стојање (или: удаљеност, одступање) од сре-
дишта; одступање (криве, кривуље) од круж-
ексцитативан
ног облика; нумерички (бројни) ексценшри-
цитет (купиног пресека): однос између жижне
даљине и одстојања од линије водиље (дирек-
трикс); фиг. настраност, занесењаштво, фан-
тастичност.
ексцентричан (лат. ex, centrum, фр, excentrique)
вансредишни: (круг) који нема исто средиште
са другим кругом; који има своју тачку
ослонца итд. ван средишта; који не пролази
кроз средиште; који није кружни, који одсту-
па од кружног облика; фиг. настран, једно-
стран, претеран; ексцентрична глава усијана
глава; ексцентричан ударац ударац чији пра-
вац не пролази кроз тежиште тела.
ексцентричност (лат. ex, centrum) неуравнотеже-
ност. несређеност, настраност.
ексцептиван (нлат. exceptivus) изузетан, изни-
ман, који садржи изузетак, искључујући,
услован.
ексцептиве (лат. exceptive) прил. искључујући,
изузимајући, условно.
ексцепто (лат. excepto) изузев, изузевши, изузи-
мајући, осим.
ексцепција (лат. exceptio) изузимање, изузеће;
прав. приговор, изузеће у техничком смислу,
одбрана оптуженог у којој тврди неко своје
право које стоји насупрот no себи основаном
праву тужиочевом, и којом, истичући га као
своје право, хоће посве или делимично да
искључи важност и дејство тужиочевог права.
ексцепционалан (нлат. exceptional) изузетан,
изниман, изванредан.
ексцерпирати (лат. carpere брати, ехсегреге) ва-
дити из, извлачити, правити изводе из чега,
нпр. из неке књиге.
ексцерпт (лат. excerptum) извадак, извод (из
књиге, уџбеника).
ексцес (лат. excessus) прекомерност, претера-
ност; испад, изгред, преступ, иступ; насиље,
свирепост; ексцесус ин модо (лат. excessus in
modo) прае. грешка у начину извођења или у
облику неке радње.
ексцесивав (нлат. excessivus) прекомеран, прете-
ран, необуздан, разуздан.
ексцнденција (нлат. excidentia) мед. испадање
зглоба.
ексцидирати (лат. excidere) испадати; мед. сече-
њем вадити; извадити, исећи.
ексцнзија (лат. excisio) мед. вађење сечењем,
исецање, одстрањивање чега.
ексцизура (нлат. excisura) мед. исечак, изрезак.
ексципирати (лат. excipere) изузети, изузимати,
искључити; прав. приметити, приговорити, од-
говорити на тужбу.
ексцитабилан (нлат. excitabilis) надражљив, раз-
дражљив. узбудљив.
ексцитабилнтет (нлат. excitabilitas) раздражљи-
вост.
ексцитанције (лат. excitantia) ПЛ. мед. средства за
раздраживање.
ексцнтат (лат. excitatus) прае. дужник који je пао
под стечај.
ексцитативан (нлат. excitativus) надражан, ко-
ји надражује, надражујући; подбодљив, под-
ексцитација 265
стрекљив, који подбада, који подстрекава,
који подстиче.
ексцитација (лат. excitatio) надраживање, раз-
драживање, надражен>е,раздражење; надраже-
ност, раздраженост; подстицање, подстрекава-
ње, подбадање; подстицај, подстрек; узбуђи-
вање, узбуђење, изазивање.
ексченџ (енг. exchange) шрг. размена, мењање,
трампљење; лондонска берза; бил ов ексченџ
(енг. bill of exchange) менично писмо, меница.
ектаза (грч. ektasis истезање, протезање, ex-tei-
пб истежем, протежем) протезање, продужава-
ње, нпр. слогова.
ектеза (грч. ek-tithemi) излагање, објашњава-
ње, тумачење.
ектетотрофеум (грч. ek-tithemi напустим, оста-
вим, trophelon хранарина, издржавање) завод
за находчад.
ектилотика (грч. ek-, tylos жуљ) ПЛ. фарм. средства
против жуљева, курјих очију.
ектима (грч. ek-thyč избијам) мед. гнојноразјед-
но запаљење коже које изазива гнојна стреп-
токока (обично на бутинама и, код деце, на
дебелом месу).
ектимоза (грч.) мед. навала крви.
ектипи (грч. ek-, typos утисак; лик) ш. отисци
брушеног камења; фини, уметнички радови
од дрвета, камена, мрамора итд.
ектипографија (грч. ek-, typos, graphs) фино
гравирање у металу на јакој ватри; штампа
за слепе, која се чита помоћу пипања нарочи-
то испупчених слова, рељефна штампа.
ектлипса (грч. ek-thlfbo истиснем) истискивање;
грам. избацивање једног слова или више слова
да би се избегао хијаШус.
ектобласт (грч. ektos напољу, изван, blatsos кли-
ца) физиол. в. ектодерм.
ектодерм (грч. ektos напољу, изван, derma кожа)
фишол. спољашњи од три клицина листића на
животињском заметку, ембрију; ектобласт,
епибласт.
ектопаразит (грч. ektos, parasitos) спољашњи,
готован, готован који узима храну са коже;
супр. ендопаразиш.
ектопаразитизам (грч. ektos parasiteo) биол. пара-
зитски однос у коме паразит живи на површини
тела домаћина.
ектопизам (грч. ek-, topos место) мед. ишчаше-
ње; промена положаја једног органа када тај
орган лежи ван дупље за њега одређене, обич-
но на површини тела; екпмопија.
ектопија мед. в. ектопизам.
ектоолазма (грч. ektos изван plasma) биол. спо-
љашњи слој цитоплазме, ћелијске прото-
плазме; врсин. нарочита супстанција која, под
одрећеним условима, тобоже излази из тела
спиритистичког медија.
ектрима (грч. ek-tribo истрем) мед. ожиљак (или:
рана) на кожи услед трљања или притиски-
вања.
ектроза (грч. ek-, titrčsko озледим) мед. рађање
пре времена, побацивање, пометање.
ектрома (грч.) мед. побацивање, рађање пре вре-
мена, аборшус.
елаборација
ектропија (грч. ek-trepo одвраћам; претварам)
пресувраћеност, посувраћеност.
ектропиј(ум) (грч.) мед. посувраћеност, нарочи-
то очних капака.
ектротика (грч. ek-, titrosko озледим) &L мед.
средства која изазивају и помажу побацивање.
ектротичан (грч.) мсд. побачајни, пометни, који
се тиче побацивања (или: пометања).
ЕКУ (скр. од енг. European Currency Unit, ECU)
валутна јединица националних валута девет
западноевропских земаља; установљена 1974.
год. као обрачунска јединица између чланица
Европског монетарног система; еки.
екумена (грч. oikumene) насељени део Земље;
цео свет, васељена.
екуменизам (грч.) покрет за зближење свих хри-
шћанских цркава.
екуменски (грч. oikumenikos) који се тиче целе
настањене Земље, који припада целој наста-
њеној Земљи, општи, ваеељенски, општечо-
вечански, свечовечански; нпр. екуменски са-
бор или концил општи васељснски црквени
сабор; екуменски патријарх титула цариград-
ског православног патријарха.
екут (фр- ecoute) вој. ослушкивалиште, место за
ослушкивање, за осматрање.
екфизис (грч. ckphysis израштај) мед. в. екфима.
екфима (грч. ekphyma) мед. израштај, грба; ек-
физис.
екфонеза (грч. ekphonesis) peta. узвик, усклик,
поклич.
екфрактика (грч. ekphrasso отчепим, отворим)
ПЛ. мед. средства за отварање, растварање, раз-
ређивање.
скфронија (грч. ekphron избезумљен, ван себе)
безумље, лудост, лудило.
екхилома (грч. ek-, chylos сок) исцеђени сок би-
љака, биљни екстракт.
екхимоза (грч. ek-cheo излијем) мед. излив крви
у ћелично ткиво.
екхимома (грч. ek-chymos течност) мед. крвави
OTOK, крвави младеж.
екцезма мед. в. екцем.
екцем (грч. ekzein прокључати, проврети) мед.
кожно обољење које се састоји у појави црве-
нила, отока и малих мехурића (пликова), из
којих излази сукрваста течност a прати га
љушћење покожице.
екце хомо (лат. ессе homo) „ево човека!" речи
којима je Пилат представио Христа Јевреји-
ма (JOB., 19, 5).
екцехомо (лат. eccehomo) ум. слика Христа са
трновим венцем на глави у тренутку када га
Пилат, речима ессе homo! представља Јевре-
јима.
екшн пејнтинг (енг. action painting) слободно
набацивање боје, покрет у ликовној уметно-
сти настао развојем апстрактног сликарства.
елаборат (лат. elaboratum) нешто израђено,
обрађено, рад, нарочито писмени, писмена
израда.
елаборација (лат. elaboratio) израђивање, изра-
да, обрађивање, обрада; елаборациона књига
фирм. књига која садржи упутства о справљању
лекова.
елаии
еланн (грч. elaion маслиново уље) хем. уљана ма-
терија коју садрже врсте животињског уља и
лоја, као и ул>а и масти биљака у свежем ста-
њу; елеин, олеин.
елан (фр. ćlan) полет, замах, усхићење, занос,
одушевљење.
елапсо термино (лат. elapso termino) no истеку
рока.
еларжирати (фр. ćlargir) раширити, проширити,
развући, растегнути.
еластикс (грч. elauno удаљавам, нлат. elasticus)
растегљиво ткиво од гуме и вуне, која je
претходно претворена у неку врсту вате, и из
које се затим преде конац за прављење чоја-
стих тканина; сучр. камгарн, који се прави од
фине чешљане вуне.
еластнн (грч., нлат. elasticus) главни састојак
еластичног ткива у животињском организму,
материја слична беланчевини.
еластицитет (грч. elauno, фр. ćlasticitć) својство
неких тела да под утицајем спољње силе могу
мењати свој облик, деформисати се, али чим
та сила престане деловати, опет се враћају у
свој првобитни облик; пружљивост, гипкост,
растегљивост; окретност, спретност, лакоћа
при раду и кретању; коефицијенгп еластици-
тета разломак за колико се истегне жица по-
пречнога пресека једног квадратног милиме-
тра при истезном оптерећењу од тежине јед-
ног килограма; еластичност.
еластичан (грч. elauno, нлат. elasticus) пружљив,
гибак, растегљив; окретан, спретан, лак при
раду и кретању; еластична граница граница
до које тела могу, кад престане дејство спољ-
ње силе на њих, да поново приме свој прво-
битни облик, a када се та граница пређе, онда
заувек остају no облику промењена; ела-
стични модус реципрочна вредност коефици-
јента еластицитета.
еластичност, в. еластицитет.
еластомер (грч. elauno, mćros део) хем. природни
и вештачки полимерни материјали који се
одликују високом еластичношћу (способност
за повратно издужење, без трајне деформаци-
је); назив за каучук и гуму.
еластомеханика (грч. elauno, mehanšo вештачки
радим) физ. наука која испитује оне механич-
ке појаве тврдих тела које зависе од њихове
еластичности.
елатериј(ум) (грч. elater терач, гонилац) мед.
згуснути сок дивљег краставца (Ecballium),
лек за чишћење веома јаког дејства.
елатерин (грч.) хем. горка твар која садржи ела-
териј.
елатерит (грч.) мин. еластичан асфалт, природни
угљоводоник, лепљива и попут каучука ела-
стична земљана смола.
елатерометар (грч. elauno покрећем, терам, ela-
ter онај који тера, оно што тера, mćtion) апа-
рат за мерење nape.
елатив (лат. elativus узвишен, висок) грам. облик
којим се у неким језицима исказује висок,
појачан степен неке особине без поређења са
266 елегија
другим појмовима, апсолутни суперлатив,
нпр. латински maximus - врло велик, итали-
јански benissimo - врло добро итд.; у угро-
-финским језицима падеж којим се означава
кретање из унутрашњости према спољашњо-
сти нечега.
елација (лат. elatio) уздизање, гордост, надуве-
ност, охолост.
елгерсбуршки полупорцулан (нем. Elgerburg)
трг. в. емилијан.
Елдорадо (шп. el Dorado) овако су у Европи
називали, на основу причања Пизаровог са-
путника Франциска Орењана, тобожњу златом
богату област око неког језера Париме, у та-
дашњој шпанској Гвајани (Јужна Америка),
која у ствари није ни постојала a коју су,
нарочито у XVI и XVII веку, многи пустолови
ишли да траже, у жељи да се обогате; фш. земља
у којој тече мед и млеко, земља срећног жи-
вљења у највећем изобиљу, земаљски рај.
елеати (no грчкој колонији Елеји у јужној Ита-
лији) присталице елејске школе (540-460 пре
н.е.), чији je оснивач рапсод Ксенофан, a
најзначајнији представници Парменид и Зе-
нон; основна им je теза: Биће je једно, неде-
љиво, вечито и непроменљиво.
елеатизам (no грч. граду Елеји у јужној Итали-
ји) учење елејаца (елеата).
елеватор (нлат. elevator) анат. мишић подизач;
дизалица за лакше саобраћање између поје-
диних спратова у високим грађевинама,
лифт; дизалица за преношење великих те-
рета.
елевација (нлат. elevatio) дизање, уздизање; по-
дизање; астр. висина звезде над хоризонтом,
нарочито висина пола; уздизање хосгпије у ка-
толичкој цркви; вој. елевација Шопа, елеваци-
они угао нагибни угао, онај који правац баца-
ња зрна заклапа са водоравном, хоризонтал-
ном равни; арх. нацрт, план (грађевина); ш>з.
полет, лакоћа: фш. узвишеност, величина,
племенитост.
елегант (лат. eligere изабрати. elegans) отмен го-
сподин, кицош, помодар у одевању и опхо-
ђењу.
елегантан (лат. elegans) за људе: отмен, господ-
ски, леп, фин, са пуно укуса; о стварима: лепа,
укусна, отмена, китњаста; елегантан свет
образовано, фино, отмено друштво.
елегаите (итал. elegante) м. китњасто, господ-
ствено, отмено; елегантементе.
елегантементе (итал. elegantemente) муз. в. еле-
ганте.
елеганцнја (лат. elegantia) одабран и укусан спо-
љашњи изглед, отменост, господственост, до-
стојанственост, углађеност, финоћа, фин
укус; кон елеганца (итал. con eleganza) муз. в.
елеганте; елеганШност.
елегија (грч. elegei'a) поеш. код старих Грка и
Римљана: свака лирско-епска песма написана
у дистисима; доцније: уметничка песма у ко-
јој песник износи своја осећања, нарочито
тиху тугу и бол због тога што je у свету све
нестално и пролазно; жалобна песма, тугован-
 267
ка, жалопојка; представници код нас: Ј. Ст.
Поповић, Ђ. Јакшић, Ј. Ј. Змај, В.Илић.
елегичан (грч. elegos) тужан, сетан, жалостан, бо-
лан, жалобан; склон размишљању, осетљив;
елегичан стих онај који се састоји од дисти-
ха, тј. који je написан у хексаметру и пен-
тамешру (који долазе један за другим); еле-
гична песма свака песма у дистисима.
елегичар (грч. elegeion) онај који пева елегије,
писац елегија.
елеин (грч. elaion маслиново уље) хем. в. елаин.
елејци в. елеагпи.
електа (лат. electa) врста најодабраније и нај-
финије вуне.
елективан (нлат. electivus) изборни, извршен пу-
тем избора.
електор (лат. elector) бирач; изборни кнез у
Пољској и Немачкој, курфирст.
Електра (грч. Elektra) миш. кћи Агамемнона и
Клитемнестре, сестра Ифигеније и Ореста,
после очевог убиства спасла Ореста бекством
у Фокиду, помогла му да изврши освету над
Егистом и Клитемнестром и после се удала за
Орестовог пријатеља Пилада; мотив обради-
ли Софокле и Еурипид у истоименим трагеди-
јама, Есхил у драми „Хоефоре" (Choephoroi),
a Рихард Штраус у опери.
Електра комплекс (no миту о Електри) ПСШ. ПСИ-
хоаналитички термин за потиснуту жељу hep-
ке да успостави родоскрвне односе са оцем
(Фројд); уп. Едипов комплекс.
електрана (грч. elektron ћилибар) фабрика која
производи електричну енергију, „муњара".
електризација (грч.) пуњење електричном
струјом, електризирање; мед. в. електроте-
рапија.
електризирати (грч.) изазивати електрицитет;
мед. продирати електричном струјом у тело
човечје, лечити електрицитетом; у саобра-
ћају: са парног погона прећи на електрични;
фиг. одушевити, занети, распалити, усхитити,
учинити да неко живахне.
електрика в. електрицитет.
електрификација (грч. elektron, лат. facere ра-
дити) увођење електрике за осветљење и по-
гон, поелектрисавање.
електрификовати (грч. elektron, лат. facere) уво-
дити, увести електрику ради осветљавања и
погона, поелектрисати, поелектрисавати.
електрицитет (грч. elektron, нлат. electricitas)
врста силе у природи, она особена сила која
се појављује у разним телима (ћилибару, ста-
клу, смоли, сумпору итд.) и на разне начине
(трљањем, додиром, загревањем итд.), чије
се дејство показује у привлачењу и одбија-
њу, светљењу, светлуцању и разним облици-
ма; израз електрицишет увео je енглески
лекар Гилберт (1600. r.) no томе што je ова
чудна сила најпре примећена на ћилибару
(грч. „електрон").
електрицитет атмосферски електрицитет који
се налази у ваздуху, ваздушни електрици-
тет.
електрицитет галвански струјни електрицитет
електроген
који се изазива хемијским процесом у Волти-
ним елементима.
електрицитет животињски електромоторне силе
које се развијају између мишића и живаца,
или између различитих делова појединих ми-
шића и појединих живаца, и тиме производе
галванску струју.
електрицитет негативни звани „смолни електри-
цитет", онај који се изазива на ебониту, и
смолама када их таремо крзном; минус елек-
ШрициШет (— Е).
електрицитет позитивни звани „стаклени елек-
трицитет", онај који се изазива на стаклу ка-
да се оно трља свилом; плус електрицитет
(+ Е).
електрична инфлуенца в. инфлуенца.
електрична централа фабрика која производи
електричну струју (енергију) за јавну упо-
требу.
слектрични елементарни квантум фш. за једно-
вредни (моновалентни) јон везана количина
електрицитста (звана и елеменШарно оптере-
ћење или елементарни набој) која износи
1,6 X I O " 1 9 кулона.
електрично коло систем електричних извора и
потрошача повезан електричним проводници-
ма у затворен круг.
електрично поље физ. простор у околини наелек-
тризованог тела у којем се испољава привлач-
но или одбојно дејство тога тела према дру-
гим наелектризованим телима; уа. инфлуенца.
електро- (грч. elektron ћилибар) предметак у
сложеницама са значењем: електрика, путем
електрицитета.
електроакустика (грч. elektron, акуб чујем) гра-
на примењене акусШике која се бави испити-
вањем звучних појава и промена изазваних
електричним путем.
електроакустичка музика метод и технолошки
поступак компоновања у којем звучни мате-
ријал бива макар у једној фази рада подврг-
нут електронској обради.
електроанализа (грч. elektron, analysis разлага-
ње) хемијска анализа путем електролизе.
електробиологија (грч. elektron, bios живот, lo-
gia наука) наука о електричним процесима у
животињском организму (нпр. код јегуља, у
мишићним живцима итд.).
електробус (грч. elektron, лат. omnis сав, omni-
bus свима) аутобус са електричним погоном.
електровегетометар (грч. elektron, лат. vegeta-
re, расти, грч. metron) инструмент за испити-
вање утицаја електрицитета na растење би-
љака.
електрогимнастика (грч. elektron, gymnazo веж-
бам) мед. лечење таласима истосмислене или
наизменичне струје на тај начин што узети и
ослабљени мишић струја одржава у одређеном
ритму; проналазак француског рендгенолога
Ж Бергонијеа (Jean Bergonie, 1856-1925); оту-
да и: бергонизација.
електрогвожђе гвожђе које се производи у елек-
тричним високим пећима.
електроген (грч. elektron, genos род, gignesthai
 електрогенератор
родити се, настати) фш. узрок који изазива
електричне појаве и електрична дејства.
електрогеиератор (грч. elektron, лат. generator)
в. динамо-машина.
електрогравура (грч. elektron, фр. gravure) пра-
вљење челичних печата помоћу електрици-
тета.
електрографија (грч. elektron, grapho пишем)
мед. в. електро-кардиографија.
електрографит (грч.) синтетички, вештачки
графит; добива се од основне масе праха пе-
трол-кокса.
. електроде (грч. elektron, odos пут) a-i. фш. „путе-
ви електрицитета", полне плоче кроз које
струја улази и излази, и то: позитивна елек-
трода - анода („пут навише"), и негативна
електрода - каШода („пут наниже").
електродијагностика (грч. elektron, diagnostikos
вичан разликовању) мед. употреба једносми-
слене (галванске) и наизменичне (фарадичне)
електричне струје ради распознавања и утвр-
ђивања болести.
електродинамика (грч. elektron, dynamis сила)
физ. наука о законима електрицитета у стању
кретања, или о дејству електричних струја
једних на друге.
електродинамичан (грч.) који производи елек-
тричну струју.
електро-динамометар (грч. elektron, dynamis,
matron) врста галванометра који мери јачи-
ну електричне струје електродинамичких ма-
шина.
електродистрибуција (грч. elektron, лат. distri-
butio) организација и систем расподеле елек-
тричне енергије потрошачима (привреда, до-
маћинства и сл.).
електроенергија скр. за електричну енергију
као облик комерцијалне енергије.
електроенцефалограм (грч. elektron, enkćphalos
мозак, gramma писмо) мед. снимак, графички
приказ тока струје у мозгу и његових про-
мена.
електроенцефалограф (грч. elektron, enkepha-
los, grapho пишем) апарат за графичко прика-
зивање електричног струјања у мозгу.
електроенцефалографија (грч.) мед. метода за
проучавање извесних обољења мозга: графич-
ко проучавање осцилација електричног по-
тенцијала које се стално догађају у кори моз-
га, пошто се сви психички надражаји и пореме-
ћаји у можданој функцији испољавају у про-
менама тих осцилација.
електроиндукција (грч. електро-, лат. inductio
увођење) изазивање електричне струје или
њених промена под утицајем друге електрич-
не струје.
електроиндустрија (грч. elektron, лат. industria)
индустријска фана која производи опрему за
производњу, пренос и потрошњу електричне
енергије, као што су: турбине, генератори,
електромотори, трансформатори итд.
електрокардиограм (грч. elektron, kardia срце,
gramma линија, црта) мед. крива линија која
приказује електричне промене што се дога-
268 електромедицина
ђају у срцу за време разних периода његовог
рада; ова линија се добива при прегледу срца
електрокардиографом.
електрокардиограф (грч. elektron, kardia, grš-
pho пишем) мед. врста галванометра који
спроводи и бележи електричне струје што по-
стају при раду срца, преносе се кроз тело и
избијају на површину.
електрокардиографија (грч.) мед. метод испити-
вања срчаног рада којим се лекар служи да би
добио тачну представу о раду човечјег срца, a
који се састоји у бележењу срчаних електрич-
них струја што их производи, својим скупља-
њем, срчани мишић; ова испитивања се врше
помоћу електрокардиографа.
електрокаустика (грч. elektron, kausis паљење)
мед. паљење ткива жицом усијаном помоћу
електричне струје.
електро-кинетнчан (грч. elektron, kineo кре-
ћем) произведен електрицитетом у кретању.
електро-култура (грч. elektron, лат. cultura гаје-
ње) увећавање жетвеног приноса пољопри-
вредних производа помоћу дејства електрич-
не струје, било да се пушта у само тле или
изнад плодова; такође: неговање биљака при
електричној светлости, за време ноћи, која
замењује дневну светлост.
електрокуција (од електро и егзекуција) извр-
шење смртне казне помоћу електричне сто-
лице.
електролиза (грч. elektron, tysis разлагање) х<м.
разлагање неке течности на њене састојке по-
моћу електричне струје.
електролвт (грч. elektron, lyo разлажем) хем. сва-
ка твар, супстанца, способна да се разложи
електролизом.
електрологија (грч. elektron, logi'a наука) наука
о електрицитету, којој je поглавито циљ да
унапређује развој научних истраживања у
области електрицитета.
електролуминисценција (грч. elektron, лат. lu-
miniscentia) појава светљења неких материја
под утицајем електричног избијања (нпр. ка-
да се налазе у пољу наизменичне струје).
електромагнет (грч. elektron, magnetis) фш. уре-
ђај помоћу којег се могу добити јака магнет-
на поља.
електромагнетизам (грч. elektron, magnetis, li-
thos) физ. веза између електричних магнетних
појава и наука о узајамном утицају електри-
цитета и магнетизма.
електромагнетна теорија светлости гледиште
које je, 1865. године, први изнео Џемс Кларк
Максвел, no којем се светлост састоји од
електромагнетних таласа.
електромагнетни таласи таласи који се као је-
дан део енергије врло брзих електричних
трептаја простиру, изручују у околну среди-
ну; радио-таласи, инфрацрвена светлост,
обична видљива светлост, ултравиолетна свет-
лост, рендгенски зраци, гама-зраци.
електромедицина (грч. elektron, лат. medicina)
примена електрицитета у лекарству (обухва-
та: електротерапију, електродијагностику,
електрометалургија
рендгенотерапију, електрофотографију, елек-
троендоскопију, затим употребу електричне
струје као силе која креће апарате за маси-
рање, машине за бушење зуба итд.).
електрометалургија (грч. elektron, metallon ко-
вина) добијање метала елекШролизом.
електрометар (грч. elektron, metron) фш. инстру-
мент за мерење разлика електростатичког по-
тенцијала; уп. елекШроскоп.
електрометеори (грч. elektron, meteoron оно
што je на висини) појаве у атмосфери које су
електричног порекла или које прати развија-
ње електрицитета, као: бура, елмска ватра,
поларна светлост и др.
електромеханика (грч. elektron, mechanike) yno-
треба електричне енергије у механици.
електромобил (грч. elektron, лат. raobilis покре-
тан) моторна кола са електричним погоном.
електромотор (грч. elektron, лат. movere крета-
ти) машина која претвара електричну енерги-
ју у механички рад.
електромоторна сила фш. сила која одржава или
тежи да одржи електричну етрују кроз провод-
ник и која врши рад само кад се електрицитет
креће, која, дакле, тежи да покреће извесну
количину електрицитета у колу.
електрон (грч. elektron) ова реч je код старих
Грка имала више значења (ћилибар, нека ме-
шавина злата и сребра, понекад сјајан драги
камен уопште); име једнога новог сјајног ме-
тала, неке легуре магнезијума сребрно-беле
боје, лакше од алуминијума, која се нарочи-
то употребљава за прављење делова машина;
физ. главно значеше у модерној физици; види
под електрони.
електрон-волт јединица за енергију (и рад) око
билион пута мања од ерга (в.); употребљава се
у атомској и нуклеарној физици.
електронегативан (грч. elektron, лат. negativus)
негативно електричан (— Е).
електрони (грч.) ал. физ. делови атома негативно
наелектрисани; назив je 1891. год. дао Џон-
стон Стоне.
електроника (грч.) област науке и технике; за-
снива се на пролажењу електрицитета кроз ва-
куум, гасове, течности, тврда тела и плазму;
основа je савремене аутоматике, телемехани-
ке, радиотехнике, кибернетике и др.
електроничар (грч.) стручњак за електронику.
електронка (грч.) електронска цев, радио-цев.
електрон-метал (грч. elektron, metalon) легура
магнезијума, цинка и бакра; употребљава се у
авионској индустрији, машиноградњи и др.
електронска музика музика од звукова и шумова
добивених електроакустичким путем; сним-
љена на магнетофонску врпцу, репродукује се
преко звучника; јавља се око средине овог
века.
електронски зраци фш. зраци који се састоје од
електрона.
електронски микроскоп ОПШ. инструмент у којем
се сноп електрона сједињује у жижу помоћу
околног електричног или магнетног поља
269 електротехника
(електронског сочива) те се произведе уве-
ћан лик сићушног предмета на флуорес-
центном заклону или фотографској плочи
слично стварању лика у сложеном микро-
скопу.
електрооптика (грч. elektron, optike наука о ви-
ђењу, о светлости) наука о појавама помоћу
којих се може доказати блиска веза између
електрицитета и светлости, наиме да су свет-
лост и електрицитет у суштини исто; наука о
дејству електричног поља на оптичка свој-
ства тела.
електроосмоза (грч. elektron, čsmos гурање, ти-
скање) протицање течности кроз порозне ди-
јафрагме због деловања електричног поља;
примењује се за чишћење воде.
електропирексија (грч. elektron, pyrexis грозни-
ца) мед. изазивање вештачке грознице путем
електрицитета, поглавито путем ултра-крат-
ких таласа.
електропозитиван (грч. elektron, лат. positivus)
позитивно електричан (+ Е).
електропорцулан (грч. elektron ћилибар, итал.
porccllana) врста порцулана од којег се произ-
воде електрични изолатори.
електропривреда грана привреде која се бави
претварањем енергије природних извора у
електричну и њеним преносом до потрошача.
електропунктура (грч. elektron, нлат. punetura
бодење, убод, бод) мед. врста акупунктуре, ко-
ја се састоји у томе што се игле, забодене у
оболело место, споје са једним малим Волти-
ним стубом.
електрорафинација (грч. elektron, фр. raffiner)
чишћење метала електролизом.
електроскоп (грч. elektron, skopeo гледам, по-
сматрам) фт. осетљива справа помоћу које се
може веома лако познати не само да ли je неко
тело наелектрисано, него и којом je врстом
електрицитета наелектрисано (уи. елекшроме-
Шар); медицински апарат за осветљавање
електричном сијалицом као извором свет-
лости.
електростатика (грч. elektron, statikos који про-
узрокује стајање) наука о законима електри-
цитета у стању мировања.
електростатичка јединица количине електрици-
тета фш. количина електрицитета која поста-
вљена на одстојање од једног центиметра (у
ваздуху) од истоврсне и једнаке количине од-
бија je силом једнога дина.
електротерапеут (грч. elektron ћилибар, thera-
peia опслуживање, дворење, неговање; лече-
ње) мед. стручњак за електротерапију.
електротерапија (грч.) м<-д. употреба разних
облика, електричне струје - галванске, фара-
дичне и високофреквентне - за лечење бо-
лести.
електротермија (грч. therme топлота) део тех-
нике који се бави питањима претварања елек-
тричне енергије у топлотну енергију у раз-
ним отпорницима.
електротехника (грч. elektron, technike) научна
истраживања и практичне примене у области
електротипија
науке о електрицитету уколико се они односе
на произвођење и свестрано искоришћавање
електричне силе.
електротипија (грч. elektron, typos утисак, траг;
слово) галванопластичка израда слова, стере-
отипских плоча, дрвореза итд.
електротонус (грч. elektron, tonus затезање, сна-
га) мед. мењање стања једног живца на тај на-
чин што се кроз тај живац пусти електрична
струја; уп. анелектротонус и кателектро-
тонус.
електротропнзам (грч. elektron, trepč обрћем,
окрећем) мед. својство протоплазме да je
електрицитет може одбијати или привлачити.
електрофизиологија (грч. elektron, physis, при-
рода, logia наука) део физиологије који про-
учава електричне процесе и појаве у живом
организму (биљака и животиња).
електрофилтер (грч. elektron, лат. filtrum) апа-
рат који пропушта одређене фреквенције на-
изменичне струје a све друге задржава.
електрофони инструменти инструменти на који-
ма се звук производи електронским путем и
шири искључиво преко звучника.
електрофор (грч. elektron, phoreo носим) фш.
најпростија машина помоћу које се инфлу-
енцом или електростатичком индукцијом мо-
же добити радом неограничен број електрич-
них набоја из једног набоја ишибавши прет-
ходно, ради добијања тог једног набоја, пло-
чу од смоле или тврде гуме вуненом крпом или
крзном.
електрофореза (грч. elektron, foreus носач) по-
јава кретања честица према катоди или пре-
ма аноди која се јавља кад се пропусти једно-
смерна електрична струја кроз неки сол или
кроз неку суспензију или емулзију. Појава
кретања честица према катоди зове се ката-
фореза, a појава кретања честица према ано-
ди анафореза.
електрохемизам (грч. elektron, chemeia) схвата-
н>е оснивача модерне хемије Ј. Ј. Берцелијуса
(1779-1848), да хемијско сродство долази од
електрицитета који се ствара додиром мате-
рија.
електрохемија (грч.) наука о утицају електрич-
не струје на хемијска једињења.
електрохемијски еквивалевт количина неког JO-
HO издвојена дејством јединице јачине стру-
је (1 ампер) у јединици времена (1. s).
електро-хеми-типија (грч. elektron, chemeia, ty-
pos) нагризање цинка помоћу галванске стру-
је и раствора сулфата бакра.
електрохирургија (грч. elektro..., cheir рука, er-
gon дело, посао, рад) мед. примена високо-
фреквентне електричне струје у хируршким
операцијама.
електрочелик челик добијен електричним пу-
тем (у електричној пећи).
електрошок (грч. elektron, фр. choc) мед. шок
изазван електричним путем (при лечењу не-
ких психоза).
елекција (лат. eligere изабрати, electio избор)
бирање, избор.
270 елефантијазис
елемен(а)т (лат. elementum) грам. основни гласо-
ви језика, слова, азбука, алфабета; обично у
пл.: основе, начела, почела, битни делови јед-
не науке или уметности; физ. в. галвански еле-
менШ; хем. свако оно просто тело које се ни-
каквим средствима не може разложити на какве
састојке, пратвар, основна материја, основни
састојци тела (стари су, на основу непосред-
ног опажања, сматрали да постоје четири ква-
литативна елемента: ватра, вода, ваздух и зе-
мља, док данашња хемија познаје, досад,
105); елемент електрицитета je елекшрични
елементарни квантум; паи. садржина свести;
фиг. оно што je главно, услов живота, нпр. „Шо
je његов елеменат", тј. он без тога не може да
живи; „он je у своме елементу", тј. он je у
средини која најбоље одговара његовој при-
роди и склоностима.
елементаран (лат. elementarius) који спада у
елементе, почетни,прапочетни,основни, бит-
ни, главни; елеменШарна ватра праватра,
главни извор топлоте; елементаран догађај
онај који изазивају природне силе, нпр. про-
вала облака; елементарна књига основна
књига, почетница, буквар; елементарне
функције исих. основне делатности душе; еле-
ментарна знања основна (или: почетна, бит-
на) знања; елементарне силе природне силе.
елементарна анализа хемијско разлагање јед-
ног тела у његове битне, основне састојке,
нарочито неког органског тела у кисеоник,
водоник, азот и угљеник.
елементарни набој физ. в. електрични елемен-
Шарни квантум.
елемснтарно оптерећење физ. в. електрични
елементарни квантум.
еленктика (грч. elencho побијам, посрамљујем)
део мајеуШике који се састоји у пропитивању
на начин који води до погрешних одговора и
закључивања; супр. протрептика.
еленхос (грч.) садржај, преглед садржине, реги-
стар; лог. игнорацио еленхи (лат. ignoratio
elenchi) погрешка у доказивању која се састо-
ји у томе што се оно што треба доказати или
побити пренебрегава, игнорише, a доказује се
или побија нешто друго.
елеографија (грч. elaion маслиново уље, grapho
пишем, сликам) сликање масним бојама.
елеометар (грч. elaion, mćtron) апарат за мере-
ње специфичне тежине масних уља.
ел-ес-де (LSD, скр. од енг. lysergic acid diethyla-
mide) диетиламид лизергинске киселине, нар-
котик добијен полусинтетским путем из при-
родних алкалоида ражне главнице, узрокује
халуцинације; не користи се као лек.
елеутериомавија (грч. eleutheria слобода, mania
помама, лудило) занос за слободом, претера-
но одушевљавање слободом.
елефант (грч. elephas, лат. elephantus) слон.
елефантијазис (грч. elćphas слон) мед. знатно
увећање запремине једног уда или једног де-
ла тела изазвано тврдим и хроничним едемом
коже, највиши степен краставости, болест код
које су ноге превучене неком корицом слич-
НОМ СЛОНОВОЈ К О Ж И . •••.•КХ! IVI:•; ј . •ч.-|-.-.«с
елефантофаг 271
елефантофаг (грч. elephas, phagos ждерач) онај
који једе слонове, слонождер.
елзевир назив за издања античких класика, Би-
блије, и др. у XVI и XVII в. (према чувеној
холандској породици издавача и штампара
Елзевир).
елигибилан (нлат. eligere бирати, eligibilis избир-
љив) који се може бирати, који има право на
избор.
елигибилитет (лат. eligibilitas) избирљивост,
право на бирање, право no којем неко може да
буде биран.
елидирати (лат. elidere) изоставити, изостав-
љати, избацити, избацивати; нарочито једно
слово ради благогласности; уи. елизија.
Елизеј в. Елизијум.
елизиван (нлат. elisivus) изоставан, који изоста-
вља, избациван, који избацује; елизивни ар-
тикли прав. ставови противдоказа у којима се
излаже баш супротно ономе што противничка
страна хоће да докаже.
елизија (лат. elisio) избацивање, изостављање,
ради благогласности, непотребних самоглас-
ника, нарочито где настаје зев (хијат), који
треба укинути не само кад je у једној речи
него, често, и кад je међу двема, тј.када сс
једна реч свршава, a друга непосредно за њом
почиње самогласником, нпр.: Да ј' у мене
што ј' у цара блага!
елизијски (грч. Elysion) диван, бајан, чаробан,
рајски; уп. Елизијум.
Елизијум (грч. Elysion) миш. no најстаријим
песницима, нарочито Хомеру, благословени
крај у који одлични јунаци одлазе a не уми-
ру; доцније: боравиште блажених у подземном
свету, тј. у Аду; фт. дивно боравиште. пре-
красан крај, бајна земља; име места за произ-
водњу, нарочито у природи; елизијска поља;
супр. Тартар.
еликвација (лат. eliquatio) топљење, растопља-
вање; бистрење, разбистравање.
еликсација (лат. elixare, elixatio) барење, иску-
вавање на лакој ватри; размекшавање ку-
вањем.
еликсивација (нлат. elixivatio) излужење, луже-
ње, парење цеђем.
еликсир (арап. el-iksir) најфинији екстракт неке
материје; камен мудрости; раније: напитак
састављен од већег броја једноставних леко-
ва и прокуван, лековит напитак; данас: лек у
нешто гушћем облику који се даје у ка-
пљама.
елиминација (нлат. eliminatio) избацивање, ис-
теривање; избаченост, истераност; удаљи-
вање, одстрањивање, удаљење, одстрањење,
удаљеност, одстрањеност; маш. избациваше,
уклањање; мед. одстрањивање изумрлих дело-
ва организма; брисање, нарочито из неког
списка нпр. умрлих, пресељених итд.
елиминисати (лат. limen праг, eliminare с оне
стране прага ставити, истерати из куће)
искључити, искључивати, избацивати, избаци-
ти; истерати, удаљити; изоставити, изоста-
вљати, брисати, избрисати.
елмска ватра
елинт (скр. од енг. electronic intelligence) шпију-
нирање помоћу електронских апарата (рада-
ра, детектора, прислушних уређаја и др.).
елипса (грч. elleipsis изостављање, лат. ellipsis)
1. гшил. изостављање мање важних речи, делова
реченице, na и целих реченица које се из оста-
ле садржине могу разумети. да би се што јаче
истакло оно што je главно нпр.: Испод мире
девет вире; 2. геом. јајаста крива линија, ге-
ометријско место свих тачака чији je збир
одстојања од две дане тачке (жиже) стална ве-
личина и једнак великој оси те криве.
елипсограф (грч. elleipsis елипса, gržphč пишем)
инструмент за цртање, описивање елипсе са
датим осама.
елипсоид (грч. elleipsis елипса, eidos облик, вид)
геом. тело чији сви равни пресеци кроз једну
од oca јесу елипсе, a сви други пресеци елипсе
или кругови; ротациони елипсоид тело које
постаје када се елипса обрће око једне од
својих oca.
елиптицитет (грч. elleiptikos елиптичан) облик
елипсе; ступањ одступања (неке путање итд.)
од кружног облика, или сфероида од лоптног
облика; геол. сиљоштеност Земље (1/298, 257).
елиптичан (грч. elleiptikos изостављен, скраћен)
који има облик елипсе; о стилу: који тежи
двосмислености, који je нејасан; крајње са-
жет, ослобођен неважног, небитног.
елиптичност в. елиптицишеШ.
елиса (фр. helice, грч. elix завојица, завојница)
вијак (бродски завртањ за покретање бродо-
ва; ваздушни завртањ за покретање аеропла-
на и ваздушних бродова); пропелер.
Елисејска палата в. Јелисејска палата.
Елисејска поља (грч. Elysion pedion) в. Јелисеј-
ска ПОЛЈП.
елита (лат. eligere изабрати, фр. ćlite) оно што
je најбоље, најодабраније, кита, цвет нече-
га, нарочито друштва; војн. најодабранија
војска, језгро војске; биол. најбоља категори-
ја биљног семена.
слитан (фр. elite) биран, одабран, отмен.
елитизам (лат. eligere изабрати, фр. ćlite) систем
потпомагања најбољих чинилаца једне групе
на рачун маса.
елитритис (грч. elytron материца) мед. запаљење
материце.
елитронкус ( ф ч . clytron, onkos маса, величина
тешког тела) мед. OTOK на материци, отицање
материце.
елитроптоза (грч. elytron, pthosis пад) мсд. поре-
мећај у материци.
елитрорагија (грч. elytron, regnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из материце.
елитротомија (грч. Elytron, tome сечење) мед.
сечење (или: просецање) материце.
елитроцела (грч. elytron, kele просутост) мед.
просутост (или: кила) материце.
елмска ватра прамени светлости који се при ја-
кој непогоди у ваздуху и снежним вејавицама
показују на шиљцима громобрана, катарки,
торњева, на врховима дрвета и уопште висо-
ких предмета, a који потичу од електрицитета
Елоах
што излази из тих шиљака (назив no томе
што су сицилијански морнари звали у по-
Moh светог Елма); у нас: светлост светог
Илије.
Елоах (хебр. Eloah) јеврејско име бога; уп. Је-
хова.
елогиј(ум) (грч. lćgos реч, лат. elogium) изрека,
исказ; натпис, надгробни натпис; одредба у
тестаменту; уп. елож.
елож (фр. eloge) хвала, похвала, похвалница,
похвална беседа.
елокација (нлат. elocatio) изнајмљивање, из-
најмљење, даваше под најам, под закуп; дево-
јачка спрема.
елоквенција (лат. eloquentia) речитост, красно-
речивост.
елокуција (лат. elocutio) говорничко изражава-
ње, говорнички стил, извођење и развијање
мисли при говору.
елонгација (нлат. elongatio) продужавање, расте-
зање, развлачење; продужење, продуженост;
удаљавање, удаљење; асшр. угловно одстојање
планете од Сунца, или пратиоца, сателита, од
свога средишног, централног тела; физ. одсто-
јање између положаја стабилне равнотеже и
почетног положаја трептавог, осцилујућег
система.
елрон (фр. aileron) врх крила; перо на воденич-
ном точку; вој. ПЛ. мала спољашња постројења
код утврђења; елерон.
елувиј(ум) (лат. eluere опрати, нлат. eluvium)
геол. производи непогода који су се задржали на
свом месту постанка на Земљиној површини
(иловача, блато и др.); супр алувијум.
елудирати (лат. eludere) вешто одбити, на фин
начин избећи; мимоићи (или: обићи) закон;
осујетити, не дати да дође до чега; изиграти,
израдити, подвалити, обманути.
елузија (лат. eludere, нлат. elusio) избегавање,
обилажење, мимоилажење, осујећивање; изи-
гравање, израђивање, подваљивање.
елуксација (лат. luxare, нлат. eluxatio) мед. ишча-
шење, угануће (кости).
елукубрирати (лат. elucubrare) радити при свет-
лости, ноћу; марљиво, ревносно проучавати
(или: обрађивати).
елутријација (нлат. elutriatio) хем. испирање, чи-
шћење земљаних делова испирањем.
елуција (лат. eluere, испирати, очистити, elutio)
хем. в. елутријација; елуциони поступак на-
чин добијања шећера путем залуживања по-
розним кречом замењене меласе помоћу ал-
кохола.
елф (енг., швед. elf, стнорд. alfr, дан. elv, нем.
Alp) миш. П.1. елфи духови код германских наро-
да, оличења природних сила, мали и несташни
духови који, као добра и лепа бића, живе на
небесима, али, као опака и ружна, као ноћни
духови, бораве под земљом.
елфер (нем. Elfer) св. казнени ударац са 11 мета-
ра у фудбалу, једанаестерац.
елчнја (тур. elci) дипломатски представник, по-
сланик, изасланик, амбасадор; писмоноша,
поштар.
272 еманципационист(а)
ељен (мађ. eljen) живео, да живи, ура!
емајл (фр. email, итал. smalto, нем. Schmelz)
цаклина, глеђ, глеђа, цакло, сават; стакласта
маса (фелдспат, кварц, боракс и др.) којом се
превлаче метални предмети, нарочито кухињ-
ско посуђе, ради бољег одржавања или због
украшавања; врста белила за жене; емајл-боје
стакласте боје за бојадисање метала, стакла,
порцулана и др.; емајл-лак мастан лак, бео
или у боји, за давање сјаја већ обојеним
предметима; емајл-стакло непрозирно стакло
за украшавање ствари од стакла, иловаче и
метала.
емал. (фр. email) в. емајл.
еманатизам (лат. emanare истицати, произилази-
ти) шеол. учење о проистицању свега из једног
највишег прабића (no индијском, персијс-
ком и египатском религијском систему).
еманатор мед. апарат за прављење и произвођење
радиогенских препарата различите јачине; уп.
еманациона терапија.
еманаторија (лат.) мед. в. еманациона Шерапија.
еманација (лат. emanatio) излажење, одавање
(од себе), извирање истицање, испаравање,
испарење, нпр. веома финих и од тела одвоје-
них делића (мириса и др.); фш. гасовита твар,
супстанца која струјањем излази из радиоак-
тивних материја и која je и сама радиоактив-
на; прае. објављивање неке наредбе и сл.; фил.
no учењу новоплатоничара и гностичара, свет
je еманација божанства, тј. излазак једног
мање савршеног бића из неког вишег и савр-
шенијег принципа, a да се при том овај виши
принцип није изменио.
еманациона теорнја фш. теорија коју je, 1678,
изнео Њутн, но која je доцније (у XIX столе-
ћу) напуштена, no којој светлост, као бес-
крајно фина материја, излази путем струја-
ња из светлог тела; корпускуларна теорија,
емисиона Шеорија; у новије доба дошла до
изражаја у таласној механици и измирена са
Хојгенсовом ундулационом Шеоријом.
еманациона терапија мед. лечење болесника ема-
нацијом радија у облику радиогенских препа-
рата (воде за пиће и купање, блата за паре-
н>е), или удисањем у затвореним просторија-
ма (еманаШоријама), у којима се развија ема-
нација.
еманациони систем шеол. в. еманатизам.
еманирати (лат. emanare) истицати, проистица-
ти, излазити, потицати; одавати, зрачити; из-
вирати, испаравати се; изражавати, духовно
зрачити.
еманципатор (лат. emancipare) ослободилац,
спасилац.
еманципација (лат. emancipatio) код Римљана:
ослобођење једног члана породице од власти
старешине породице; у данашњем праву:
ослобођење деце од очинске или старатељске
власти, постајање пунолетним; фиг. ослобо-
ђење стања зависности и ограничења слободе,
нпр. робова, Јевреја, жена, школе од цркве,
цркве од државе итд.
еманципациовист(а) (лат. emancipare ослободи-
«манциповати
ти) противник робовања црнаца; присталица и
поборник сваке еманципације уопште.
еманциповати (лат.) ослободити ропства или за-
висности од некога, ослободити дете очеве и
стараочеве власти и надзора оца или стараоца,
прогласити пунолетним, огласити за само-
сталног; изједначити у правима; ослободити
некога од грађанских или црквених ограниче-
ња; еманциповати се ослободити се од огра-
ничења слободе, постати једнак у правима;
постати претеран у слободи.
емаскулатор (лат. е = ех, masculus муж, мужјак)
справа за шкопљење мужјака код животиња.
емацерација (лат. emaceratio) мед. мршављење,
слабљење, сушење, испијеност.
емацијација (лат. emaciatio) мед. в. емацерација.
ембалофразија (грч. embžllo убацујем, фраза,
в.) убацивање тзв. паразитских речи (овај,
онај, дакле, ето и др.) у говору муцавих и
неких других логопата.
ембарго (шп. embargar) узапћење бродова са
робом који се налазе у једној луци, стављање
забране на један брод или више бродова у
луци; затварање луке, забрана бродовима да
улазе у пристаниште; узапћење на броду; mm.
забрана објављивања једне вести до рока ко-
ји je одредио онај који вест саопштава.
емблем (грч. emblema украсни уметак) уметнут
рад; символ, знамење, знак, обележје; уп. ам-
блем.
ембол (грч. embolos утурак, угурак, клин) мед.
тврдо тело које се преноси крвотоком и за-
твара зјап крвног суда, односно срчану дупљу,
зачеп, зачепак; кундак на штрцаљкама и ваз-
душним пумпама.
емболизам (грч. emballo убацим) 1. уметање; уп.
интеркалација; 2. мед. зачепљење крвног суда
емболом.
емболија (грч.) мед. продирање страних, тврдих
предмета крвотоком и затварање, зачепљава-
ње зјапова крвних судова тим тврдим телима.
емболиформан (грч. embolos клин, чеп, лат. for-
ma, облик) уп. емболичан.
емболичан (грч.) у облику чепа, запушача, кли-
на, чепаст, клинаст.
ембрегма (грч. embrecho) мед. лагано сипање
течности на оболели део тела, лечење мокрим
облозима; трљање течним леком; емброха,
емброкација.
ембрио (грч. bryo ничем, терам, embryon заме-
так) биол. животињско и биљно оплођено jaje,
заметак, зачетак; уи. фетус.
ембриогенија (грч. embryon, gćnos рођење) биол.
постанак заметка, фешуса.
ембриографија (грч. embryon, graphs описујем)
биол. в. ембриологија.
ембриоктонија (гр. embryon, kteino убијам)
убијање, уништавање заметка, плода (у утро-
би).
ембриологија (гр. embryon, logia) биол. наука о
развитку заметка (ембрија) у материној утро-
би почевши од јајне ћелије до напуштања
јајних овоја или до порода; уп. ембриогра-
фија.
273 еметикум
ембрионалан (грч. cmbryon) заметни, зачетни,
који се односи на ембрио, који има изглед
ембрија, клицаст, семенаст; фиг. који се нала-
зи тек у зачетку, још неизрађен.
ембриотлазис (грч. embryon, thlao згњечим,
здрузгам) мед. згњечење или смрвљавање пло-
да у случајевима тешког порођаја.
ембриотласт (грч. embryon, thlao згњечим,
здрузгам) хир. инструменат за згњечење и раз-
дробљавање главе мртвог детета у утроби.
ембриотомија (грч. embryon, tome сечење) меу.
распарчавање (или: сечење) детета у матери-
ци, у веома тешким случајевима порађања, да
би се лакше извукло из матере.
емброкација (грч. embroche) в. ембрегма.
емброха (грч. embroche) мед. в. ембрегма.
емезија (грч. emesia) мед. склоност повраћању
(бљувању).
емезиз (грч. emesis повраћање, emeo повра-
ћам) мед. повраћање, бљување.
емезма (грч. emćo повраћам, emesma) мед. оно
што се повраћа, избљувак.
еменагога (грч. e"m-menos месечни, ta emmeni'a
месечно прање жена, đgogos одводан, који од-
води) ПЛ. мед. в. емениагога.
еменда (нлат. emenda) накнада штете, новчана
казна због противправне радње или против-
правног поступка, која се плаћа да би се ич-
бегла већа штета.
еменданда (лат. emendanda) ал. оно што у јед-
ном спису треба поправити (или: исправити),
поправке, исправке.
емендатор (лат. emendator) онај који поправља
грешке, исправљач, поправљач.
емендација (лат. emendatio) поправљање, ис-
прављање; поправка, исправка.
емениагога (грч. ta emmenia месечно прање же-
на, agogos одводан, који одводи) пл. мед.
средства која помажу месечно чишћење жена,
која изазивају менструацију: еменагога.
ементалер (нем. Emmental no долини реке
Емен) шрг. чувени швајцарски сир у великим
колутовима.
емергенција (лат. emergere појавити се, изро-
нити) 1. фил. спонтано појављивање новог
ступња у развоју; 2. бош. израслина на биљним
органима (нпр. трн).
емерзија (лат. emersio) избијање на површину,
излазак на јавност, помаљање; асшр. изроње-
ње, излазак једног небеског тела из сенке
другог небеског тела, услед чега постаје ви-
дљивим.
емери (енг. emery) рапава хартија за чишћење
метала, шмиргл.
емерит (лат. emeritus) онај који je ислужио, ко-
ји je напунио године службе, који je у пен-
зији.
емеритура (лат. emerere одслужити, стећи право
н а . . . ) пензија, мировина.
еметатрофија (грч. emeo повраћам, trophe ис-
храна) мед. слабљење (или: ослабелост) услед
честог повраћања.
еметикум (грч. emćč) мед. средство које гони на
повраћање; ПЛ. еметика.
еметин
еметнн (грч.) фарм. материја у биљци ииекакуан-
ха, због које ова има својство да изазива по-
враћање.
еметокатарза (грч. emetos повраћен, kathairo
чистим) мед. чишћење с обе стране у исто вре-
ме, тј. и повраћањем и столицом.
еметокатартичан (грч.) мед. својство лека који
истовремено гони на повраћаше и на пражње-
н>е црева природним путем.
еметофобија ( ф ч . emeo, phćbos) претерано за-
зирање и страх од лекова за повраћање.
емигрант (лат. emigrans) онај који се исељава,
исељеник; онај који побегне из отаџбине, на-
рочито из политичких или верских разлога,
избеглица.
емиграција (лат. emigratio) исељавање (или:
исељење) из земље; све избеглице из неке др-
жаве.
емигрирати (лат. emigrare) иселити се, исељава-
ти се; избећи, побећи из државе (из политич-
ких или др. разлога).
емнлијан шрг. бело, жућкасто или плавичасто зе-
мљано посуђе, слично полупорцулану (фајан-
су), које долази из села Елгерсбурга у Немач-
кој, због чега се зове и елгерсбуршки полу-
порцулан (служи за хемијске посуде).
емнн (арап. amln, тур. emin сигуран, веран, поуз-
дан) високи чиновник у некадашњој Турској;
заклетва (емин или јемин учинити заклети
се).
еминентан (лат. eminens) истакнут, одличан,
ванредан, особит, веома велик.
еминенција (лат. eminentia) истакнутост, одлуч-
ност, узвишеност; као титула: преузвишеност;
мед. стрчање, испупчење, испупченост, нпр.
неке кости; сива еминенција утицајан човек
без званичних титула, који ради у сенци, иза
кулиса; no франц. калуђеру Пјеру Жозефу ко-
ји je радио у Таљерановом кабинету и увек
носио сиву одећу (умро 1638).
емнр (арап. amfr, тур. emir) арабљански поглави-
ца, владалац, кнез; заповедник и гувернер
освојене покрајине.
емир-ал-муменин (арап.) владалац верних, титу-
ла калифа коју je први имао калиф Омар.
емнр-ал-омара (арап.) заповедник, титула првог
министра код калифа и индијских могула; ти-
тула појединих управника покрајина у Тур-
ској.
емир-ал-умара (apan.) в. емир-ал-омара.
емират (apan. emir) област под влашћу емира.
емнсар (лат. emissarius) 1. изасланик, поверљива
личност коју неки човек, група људи или
странка шаље у некој поверљивој ствари; 2.
(лат. emissarium) у хидротехници: одводни,
махом подземни, канал за одвођење воде или
за исушење неког језера.
емисија (лат. emissio) слање, изашиљање, ода-
шиљање, одавање, избацивање, испуштање;
пуштање, истицање течности; издавање нових
хартија од вредности: новчаница (банкнота),
деоница (акција) итд.; фш. одашиљање,
испуштање у околни простор (топлоте); зра-
чење, пуштање радио-таласа, пуштање преко
274 емпијезнс
радиЈа и телевизиЈе говора, музике, слике и
др.
емисиона теорија физ. в. еманациона шеорија.
емисиони (лат. emissio) који се тиче емисије
или je у вези са емисијом; емисиона банка фш.
банка која издаје хартије од вредности, на-
рочито која има повластицу и право да издаје
папирни новац; емисиони курс вредност коју
су хартије од вредности имале кад су се поја-
виле у оптицају, тј. номинална вредност; еми-
сиона способност физ. способност једног тела
да зрачењем пусти из себе извесну количину
топлоте; емисиона станица предајна радио-
-станица; емисиони центар одашиљач телеви-
зијског програма; емисиони спектар спектар
усијаних тела.
емиснони систем шеол. в. еманатизам.
емитент (лат. emittens) онај који шаље изасла-
ника; онај који издаје или пушта у оптицај
хартије од вредности, нарочито папирни но-
вац.
емитер (енг. emitter) 1. одашиљач; 2. електрода
неких полуводоничких направа.
емитоватн (лат. emittere) послати, изаслати,
изашиљати, одашиљати, одаслати; издати
(или: издавати) хартије од вредности, пустити
(или: пуштати) у оптицај хартије од вредно-
сти, нарочито папирни новац (банкноте).
емнтор в. емитенШ.
емовврати (лат. emovere) изазвати емоцију, уз-
будити.
емолиенс (лат. emolliens) мед. средство за умек-
шавање; пл. емолиенциа.
емотнван (лат. emovere. emotum) склон емоција-
ма, осећајан, осетљив; yu. емоционалан.
емотивност (лат. emovere узбудити, нлат. emoti-
vitas) особина и стање онога ко je емотиван,
онога што je емотивно; склоност узбуђивању
и узрујавању, осећајност, узбудљивост; уп.
емоционалност.
емоцнја (нлат. emotio) узбуђење, узбуђеност,
узрујаност, узаврелост; асих. чувство, душевни
покрет, афекат; буна, побуна.
емоционалан (нлат.) чувствен, осећајан; узбу-
дан, који лако узбуђује: узбудљив, дирљив,
потресан, ганутљив; емоционална етика фи.%.
етички правац који побуде (мотиве) етичког
хтења и делања гледа и тражи у осећањима,
склоностима и афектима.
емоционализам (нлат.) фил. правац који сматра
да целокупан душевни живот човека почива-на
емоционалним основима.
емоцноналност (нлат.) особина и стање онога
што je емоционално, осећајност; уп. емотив-
ност.
емпазма (грч. empšssč усипам, посипам) мед.
прах (или: пудер) за посипање.
емпаистика (грч. empaio утиснем, утискујем)
вештина прављења металних предмета са
испупченим фигурама и украсима (тј. ре-
љефа).
емпајабл (фр. impayable ненаплатив, неиспла-
тив) драгоцен, ненаплатив, прекрасан.
емпијезис (грч. empyesis чир, плућни чир) мед.
стварање гнојног чира. ,,.. .-._*..,.
емпијема 275
емпијема (грч. empyema) мед. унутарње загноја-
вање, нарочито: чир у грудима, загнојавање
плућа.
емпијетичан (грч. empyetikos) мед. који пати од
унутарњег загнојавања, нарочито од чирева у
плућима; емпијичан.
емпијичан мед. в. емпијешичан.
емпиреј (грч. empyros огњен) најузвишенији
део неба, испуњен светлошћу и ватром, бора-
виште богова (no грчком) или светитеља (no
хришћанском веровању); фиг. врхунац, ви-
сина.
емпиризам (грч. empeiria искуство) филозофија
искуства, гносеолошки правац који целокуп-
но сазнање изводи из искуства; у методолош-
ком погледу: принцип да све науке треба да се
оснивају на искуству (оснивач гносеолошког
емпиризма je Џон Лок, a методолошког
Франсис Бекон); суир. рационализам.
емпирија (грч.) искуство, поучавање путем по-
сматрања чињеница, наука о искуству.
емпиријски (грч. empeirikos искуствен) фил. в.
емпиричап; емпиријски појмови лог. искуствс-
ни појмови, они појмови који потичу из иску-
ства (суир. априории); емпиријска психологија
она која полази од чињеница душевног жи-
вота.
емпириокритицизам (грч. empeiria искуство, kri-
no судим, пресуђујем, одлучујем) „филозо-
фија критичког (или: чистог) искуства", суб-
јективноидеалистички правац који се поја-
вио у другој половини XIX в. у Немачкој и
Аустрији, a оснивачи су му Рихард Авенари-
јус (1843-1896) и Ернст Max (1838-1916), no
коме се зове и махизам. Ово учење одриче
реалност свега што није непосредно дато у
искуству, за једину реалност сматра субјек-
тивне ocehaje, a за праву стварност само оно
што je непосредно дато у опажају.
емпириокритичар (грч. empeiria, kritikos) при-
сталица емпириокритицизма.
емпириомонизам (грч. empeiria, monos сам, је-
дан) правац у филозофији, подврста емпирио-
критицизма, који je основао A. Богданов, a у
коме je појам индивидуалне свести замењен
појмом колективне.
емпириосимболизам (грч. empeiria, symbolon)
правац у филозофији, подврста емпириокри-
тицизма, чији je представник био П. Јушкје-
вич, a према коме су наше форме сазнања
симболи наших ocehaja, a не слике спољњег
света.
емпирист(а) (грч. empeiria) фи.1. присталица ем-
пиризма, тј. онај који долази до сазнања на
основу чулног опажања и искуства, дакле апо-
стериорно; уи. емпиричар.
емпиричан (грч. empeirikos) фил. искуствен, на
основу искуства, дат искуством, који се одно-
си на искуство (супр. рационалан, априоран,
трансценденталан); уп. емпиријски.
емпиричар (грч. empeiria) онај који се у раду и
мишљењу ослања на искуство, који долази до
знања путем искуства и огледа, не управљају-
ћи се спекулативним мишљењем; фиг. вештак
емфатичан
у коришћењу искуством, нпр. лекар; супр. ше-
орегпичар.
емпирозис (грч. empyros y ватри) мед. ватра, за-
паљење, опекотина.
емпластикум (грч. emplasso запушим, затворим)
мед. средство за затварање; ПЛ. емпласШика.
емпластичан (грч.) мед. који затвара, стеже,
скупља.
емшшстрација (лат. emplastratio) калемљење
биљке.
емпластрирати (лат. emplastrare) калемити биљ-
ку, окулирати.
емпластрум (лат. emplastrum, грч. emplastron)
мед. мелем за ране, фластер.
емпнеуматоза (грч. empneumatčsis надимање)
мед. в. емфизем.
емпора (грч. emporion) бочна галерија, балкон
у цркви.
емпориј(ум) (лат. emporium, грч. emporion) трг,
тржиште, поморско трговиште.
емпресмоманија (грч. empresmćs паљевина, ma-
nia помама,- лудило) злочиначка склоност
паљевини (као патолошки нагон).
емпростотонија (грч. emprosthen испред, temo
издужим, прострем) мед. повијеност тела на-
пред при обољењу од тетануса; емпросто-
тонус.
емпростотонус (грч.) мед. в. емпростотонија.
емпсихоза (грч. empsychos обдарен душом, жив)
одуховљавање, тобожње путовање душа, ула-
жење душа у тело ембрија.
емптор (лат. emptor) прав. купац.
емпцио (лат. emptio) прав. куповање, куповина;
куповина, купљена ствар.
ему (енг. emu) зоол. крупна птица, врста ноја
(Dromaeus novae hollandiae), живи у Аустра-
лији.
емулгатор хем. течност која потпомаже стварање
емулзије.
емулзиван (лат. emulsio) природе емулзије, мле-
част, млечан, који je као млеко, уљасто течан
a сличан са млеком no боји и густини.
емулзија (лат. emulgere измусти, emulsio) уља-
ста течност која има боју и густину млека,
млеко од семена, млеко добијено од стуцаних
бадема у води итд.; фарм. лек справљен да личи
на такву течност.
емулзин (лат. emulsio) хем. беланчевинаста суп-
станца коју садрже слатки и горки бадеми и
која изазива врење; в. амигдалин.
емунданције (лат. emundantia) ПЛ. мед. средства
за чишћење споља, нпр. рана и чирева.
емунданција (лат. emundantio) мед. чишћење
споља (рана и чирева).
емункторија (нлат. emunctorium) ПЛ. мед. судови
за одвајање или одвођење, органи за чишће-
ње, нпр. ноздрве.
емфаза (грч. ćmphasis приказивање, показива-
ње; снага израза, наглашење) очигледно изла-
гање и приказивање; претеривање у тону или
у изразима, извештачена свечаност у говору,
високопарност.
емфатичан (грч.) јак у тону и изразима, који
јако наглашава изразе желећи им тиме пове-
ћати важност, високопаран; уп. емфаза.
емфизем
емфизем (грч. emphysema, emphysao удувам, на-
дувам) мед. нагомилавање ваздуха у ткивима,
нарочито испод коже (као последица повреде
плућа и душника); емфизем плућа претерано
проширење плућних мехурића, праћено гу-
битком њихове еластичности, омета измену
ваздуха у плућима, услед чега долази до крат-
ког и отежаног дисања, до сипње.
емфизематезан (грч. emphysema) в. емфизема-
Шичан.
емфизематичан (грч.) надувен, поносан, горд;
мед. тесногруд, сипљив. са тешким дисањем.
емфитеуза (грч. emphyteuo усађујем, уводим) у
римском праву: врста наследног закупа no ко-
јем неко има право потпуног уживања закуп-
љеног земљишта, na чак и право да га отуђи и
остави другом у наслеђе, с тим да се сопстве-
нику плаћа годишња закупнина no емфите-
утском уговору.
емфитеут (грч.) наследни закупац.
емфраксис (грч. emphrasso учепим, зачепим) за-
твореност (или: зачепљеност) крвних судова и
црева.
емфрактикум (грч.) мед. средство за затварање;
up. емфрактинан.
EHA (ENA, Ethiopia News Agency) етиопска но-
винска агенција.
еналага (грч. en-allžsso заменим, enallage) pern.
замена, замењивање једне речи другом, наро-
чито: замењивање говорних делова једне вр-
сте с обзиром на њихово порекло или њихов
облик, нпр. замењивање апстрактне именице
конкретном, једнине множином. садашњег
времена прошлим временом.
енантем (грч. en- y, anthćo ничем, избијам) мед.
осип на слузокожи, најчешће код осипних за-
разних болести, обично пре но што оспа изби-
је на кожи, унутарњи осип.
енантиодромија (грч. enantio против, dromos
трка, ток, ићи у сусрет) no К. Г. Јунгу „Хера-
клитово откриће најдивнијег психолошког
закона" - регулишућа функција супротности:
све се једном сустиче у супротност.
енантиозис (грч. enantiosis) фил. супротност, про-
тивречност (у којој je, no Питагори, основни
закон живота).
енантиологнја (грч. enantiologia) противљење,
противречност.
енантиоморфан (грч. enantios супротан, morphe
облик) супротна облика, са супротним обли-
ком; супр. ортоморфан.
енантиопатија (грч. enantios, pathos бол) мед.
преношење болести с једног дела тела на дру-
ги; алопатијпу алеопатија.
енантиофанија (грч. enantfos, phaino показу-
јем, објавим) привидно неслагање, тобожња
противречност.
енаргнт (грч. enarges светао, јасан; савршен)
минерал сулфоарсенијат бакра; кристали
обично приткастог облика сиве или гвожђано-
-црне боје.
енартроза (грч. en- y, arthron зглавак, зглоб) мед.
намештање (или: уметање) зглавка у његову
шупљину. 'ji ;ri--.J
276 ендермичан
енартрон (грч.) мед. неко страно тело у зглобу,
чланку.
енвајронмент (енг. environment) средина; скуп
објеката и околности у којима настаје и раз-
вија се нека појава или биће.
енвајронментализам (енг. environment) стано-
виште да у развоју појединца битан утицај
има средина a не генетско наслеђе.
ЕНГ (скр. од енг. Electronic News Gathering,
ENG) електронско прикупљање вести; техно-
логија заснована на коришћењу професи-
оналних портабл електронских камера и ка-
сетних магнетоскопа за снимање дневних до-
гађаја намењених телевизијским информа-
тивним емисијама; замена за раније
коришћену филмску технику.
енгареб (apan.) источњачка постеља за одмара-
н>е (софа) која се састоји од чврстог дрвеног
оквира, у коме je разапета еластична мрежа од
кожних каиша no којој je разастрт ћилим.
енгастрилог (грч. en-, gaster трбух, желудац, lo-
gos говор) онај који говори из желуца; енга-
стримит, вентрилоквисШ.
енгастримит (грч. en-, gaster трбух, желудац, my-
theiio казујем, причам) в. енгастрилог.
Евгил (тур.) назив Новог завета у Корану.
енгиметар (грч. engys близак, metron мера) ин-
струменат за мерење малих одстојања.
енгископ (грч. engys, skopeo гледам, посматрам)
увеличавајуће стакло.
енглизирати (енг. english) в. англизирагпи.
енговаде (грч. en- y, gony колено) вл. египатске
фигуре представљене у клечећем ставу.
енграм (од грч. префикса en за, у, између и су-
фикса gram слово) урезани траг, претпостав-
љена последица учења у централном нервном
систему.
ендек в. јендек.
ендем (грч. en, demos народ) биљка или животи-
ња која живи само у једној географској
области.
ендемизам (грч.) биол. појава ограниченог рас-
прострањења биљака и животиња на једној
одређеној, обично малој територији.
ендемнја (грч.) мед. домаћа, локална (или: мес-
на) болест, тј. она која нарочито влада у не-
ком месту или у некој области и која обично
долази од ваздуха, начина исхране и животних
прилика уопште (нпр. повратна грозница у
мочварним крајевима, гушавост у брдским
пределима, азијска колера у Индији итд.);
супр. епидемија.
ендемичан (грч.) месни, домаћи, завичајни; мед.
који сналази један народ или једну област (за
болести).
ендерматизам (грч. en-, derma кожа) мед. лечење
огољене поткожице, поткожногткива, тј. тки-
ва са којег je скинута покожица.
ендерматика пл. мед. в. под ендермаШичан.
ендерматичан (грч. en- y, derma кожа) мед. који
лежи у кожи; који се употребљава за кожу,
нарочито за поткожицу, нпр. ендерматинна
средства = ендерматика.
е н д е р м и ч а н u?,? в. ендерматичан. -«^:v. ;•• •••
ендијада
ендијада (грч. en dia dyoin једно помоћу двога)
поеш. говорна фигура у којој се један појам
исказује двема речима скопчаним једном све-
зом, нпр. двема именицама са свезом и, уместо
једног придева и једне именице, нпр. сила и
ордија место силна ордија, кита и сваШови
место кићени свашови.
ендловати (нем. enden) опшивати, правити, иви-
це на женским радовима, ивичити, нарочито
помоћу машине ендловаче.
ендловача (нем. Ende) в. под ендловаШи.
ендо- (грч. endon) предметак у сложеницама са
значењем: унутра, код куће.
ендогамија (грч. endon, gamćo женим се, удајем
се) брак између припадника исте друштвене,
религиозне, етничке и сродничке групе; суир.
ексогамија.
еидобласт (грч. endon, blastos клица) физиол. в.
ендодерм.
ендоген (грч. endon, genos, gignesthai родити се,
настати) физиал. унутарњи, који расте изнутра,
који je постао из унутарњих подобности или
узрока; супр. егзоген.
ендогене појаве геол. појаве којима je средиште
у главној маси Земље, у њеној унутрашњо-
сти, и које потичу посредно или непосредно
од топлоте те масе и од њеног хлађења.
ендогеничан (грч.) в. ендоген.
ендодерм (грч. endon, derma кожа) биол. спољни
лист гаструле, тј. једног стадијума у ембри-
оналном развићу.
ендодинамика (грч. endon, dynamis сила) део
геологије који обухвата све појаве у којима
се обелодашује и троши унутарња топлота
Земљина.
евдозис (грч. endosis попуштање, endidomi по-
пуштам) мед. попуштање, слабљење неке бо-
лести.
ендоканибализам (грч. endon, шп. canibal људо-
ждер) ешн. обичај неких људождерских пле-
мена да једу месо својих саплеменика; супр.
егзоканибализам.
ендокардијум (грч. endon, kardia срце) мед. уну-
трашња површина срца.
ендокардитис (грч.) мед. запаљење унутарње по-
вршине срца.
ендокарп в. ендокарпијум.
ендокарпијум (грч. žndon, karpos плод) бош. уну-
тарња кожица плода.
ендокрин (грч. endon, krino лучим, издвајам)
који лучи унутра; ендокрине жлезде физиол.
жлезде са унутрашњим лучењем.
ендокринологија (грч. endon, krino, logi'a наука)
део медицине који проучава особине и рад
жлезда са унутарњим лучењем (ендокриних
жлезда).
ендоксин (грч. endon унутра, toxikon отров)
отров који се ствара у ћелији.
евдолимфа (грч. endon, лат. lympha) анаш. теч-
ност у лавиринту унутрашњег уха, унутрашња
слушна водица.
еидометритис (грч. endon, metra материца) *<•</.
унутарње запаљење материце.
ендомитоза (грч. endon, mitos нит, влакно) де-
277 ендотермски
оба ћелије при којој се деле само хромо-
зоми a ћелијско језгро остаје неподе-
љено.
ендоморфозе (грч. ćndon, morphosis уобличење,
облик) геол. промене које се дешавају у још
неконсолидованој еруптивној маси, при доди-
ру са другим стенама, у структури и у мине-
ралним састојцима.
ендопаразит зоол. животиња која живи и налази
храну у унутрашњим органима друге животи-
ње; уп. паразит.
ендопаразитизам биал. паразитски однос у коме
паразит живи у унутрашњости тела домаћина,
нпр. у цревима, крвотоку итд.
ендоперикардитис (грч. endon, peri око, kardia
срце) мед. запаљење унутарње и спољне повр-
шине срца.
ендоплазма (грч. endon, plžsma творевина) бжл.
унутрашњи део ћелије.
ендоплеура (грч. endon, pleura бок, ребро) бош.
унутарња семенчина кожица код биљака.
ендоризон (грч. endon, riza корен) вош. биљка
или семе који ничу из клице корена.
ендорцизам (грч. ćndon унутра, код куће) a.
магијски поступак повратка душе или духа
које je из човека или из куће истерала црна
магија, страх или болест; супр. егзорцизам.
ендоскоп (грч. endon, skopćo гледам) iup. инстру-
мент са направом за осветљавање помоћу ко-
га се врши преглед узаних канала у шуп-
љинама.
ендосмоза (грч. ćndon, osmos гурање) физ. две
различите течности одвојене једна од друге
порозном опном (мембраном) мешају се (ди-
фундују) кроз ову, али једна течност пролази
више него друга, тако да настаје повећавање
грађе (супстанце) на једној страни, a смање-
ње на другој страни. Струја која je тако
управљена да повећава запремину зове се ен-
досмоза; супр. егзосмоза.
ендосмометар (грч. endon, osmos, metron) фш.
апарат за мерење и испитивање ендосмозе.
ендосперм (грч. endon, spćrma семе) бош. семен-
ска причува.
ендотел (грч. endon, thele брадавица на дојци)
зоол. фина и нежна кожа на унутарњој површи-
ни крвних судова и шупљина на телу, епител
састављен од једног реда љуспастих ћелија.
ендотелиом (грч.) мед. тумор грађен од ћелија
крвних или лимфних судова, обично бенигни.
ендотерман (грч. endon, therme топлота) фш.,
хем. ендотермна реакција када се при образо-
вању једињења прима топлота од околине,
тј. споља, нпр. при образовању јодоводони-
ка; суир. егзошерман.
ендотермија (грч. endon, thermćs топао) мед. ме-
тод лечења при којем се оболели делови тела,
помоћу електричне струје, загревају колико
je потребно, услед чега се мења притисак кр-
ви, лечи реуматизам, исхијас (или: ишијас) и
ДР-
ендотермски (грч.) који зависи од топлоте, који
делује топлотом, који се лечи топлотом; ен-
дошермички.
ендофеиотнп
еидофенотип (грч. endon unutra, phainomenon
појава, typos лик, облик) биол. скуп особина
неког организма које се могу утврдити кори-
шћењем посебних техника.
ендоцентричан (грч. ćndon унутар лат. centrum
средиште од грч. kćntr(on) ikos унутрашњи,
центриран) ,шш. који има исту синтаксичку
службу (функцију) као бар један од његових
саставних делова (конституената); нпр. зелени
лист je ендоцентрична консШрукција, јер у
реченици има исту функцију коју би имао
лист; уп. егзоцентричан.
ендсперт (нем. Ende, крај, енг. spurt) СП. КОД
коњских трка: неочекиван и изненадан јак на-
пор коња и јахача при крају трке.
енђа (тур. yenge) жена која води младу у младо-
жењину кућу, старија јетрва; јенђа.
енеагон (грч. ennea девет, gonfa угао) геом. деве-
тоугаоник, полигон који има девет углова.
енеандриа (грч. ennea, aner, andros човек, муж)
ПЛ. бот. девета класа у Линеовом биљном си-
стему: биљке чији хермафродитни цветови
имају девет слободних прашника.
енеапеталан (грч. ennća, petalon лист) бош. са
девет цветних листова.
Енеја (лат. Aeneas, грч. Aineias) миш. чувени
тројански јунак, син Анхиса и Афродите, ко-
ји се, са малим бројем Тројанаца, спасао no-
ćne пропасти Троје и, након многих пустолов-
них доживљаја, дошао у Италију и основао
државу; праотац римског народа.
Бнејида (лат. Aeneas) лит. спев римског песника
Публија Вергилија Марона у 12 књига, у ко-
јем се опевају доживљаји Енејини (од пропа-
сти Троје до доласка у Италију); в. Енеја.
енемов (грч. henaimon тј. pharmakon који зау-
ставља крв, тј. лек) мед. лек против крварења.
енеолитик (лат. aeneus, грч. lithos камен) прва,
спорадична употреба бакра, при крају каме-
ног доба.
енервавтав (фр. enervant) који енервира, узбу-
ђује, раздражљив; који се односи на енерваци-
ју, живчану растројеност.
енервацнја (лат. enervatio) растројавање, ра-
стројење; растројеност; изнуравање, измож-
давање, слабљење; измождење, изможденост.
енервирати (лат. enervare) учинити нервозним,
истрошити; растројити; измождити, изможда-
вати, изнуравати, изнурити, ослабити.
енергава назив настао код нас за погонско оде-
љење у индустрији и комуналној привреди
које производи енергију.
евергетизам (грч. enćrgeia делатност, радиност)
идеалистичко учење према коме се све мате-
ријалне и духовне појаве своде на испољава-
н>е енергије.
евергетнка (грч.) физ. наука о енергији, део ме-
ханике који проучава преношење и претвара-
н>е енергије, тј. економско искоришћавање
сила које нам стоје на располагању; фш. по-
глед на свет који све што постоји и све што се
збива своди на енергију, чак и материју и дух,
који у ствари нису ништа друго до облици у
којима се енергија појављује.
278 енкаустика
евергида (грч. en-ergeia) фшиол. језгро и тело
ћелије или поједина језгра у синцитијуму
заједно са протоплазмом; ћелија као физио-
лошка јединица.
евергизам (грч. energeia) фил. етичко схватање
које највише добро не гледа у субјективним
покретима и узбуђењима, него у објективној
садржиниживота.уизвеснојафирмацијиживо-
та, у пуном развитку и потпуној делатности
свих врлина и свих стварних вредности.
енергвја (грч. en- y, ergon дело, рад, enćrgeia) 1.
делатност, радиност: 2. физ. способност за вр-
шење рада; кинетичка или актуелна енергија
енергија кретања, тј. способност масе да из-
врши рад услед своје покренутости; потенци-
јална енергија способност за вршење рада ко-
ју има маса на основу свога положаја, кад je
дигнута изнад тла и способна да пада. Облици
енергије су: топлотна, магнетна, елек-
Шрична енергија. Принцип (или: закон) одр-
жања енергије: „...Природа као целина има
залиху енергије која се никако не може ни
повећати ни смањити, дакле, количина енер-
гије у неорганској природи... je вечна и не-
променљива" (Хелмхолц); 3. фил. Аристотел
разликује energeia (лат. actus) што значи:
стварност, облик, суштина, и dynamis (лат. ]
potentia) што значи: могућност, материја. i
енергичан (грч. energon дело, рад, energćs дела- ј
тан, делотворан) који показује или има енер- *
гију; радан, делатан, делотворан, крепак, од-
лучан, јак, силан.
евехем (грч. en- y, echo звук, јека, enechema)
мед. зујање у ушима.
ензим в. енцими.
ензвформан (лат. ensis мач, нлат. ensiformis)
бош. у облику мача, мачолик.
евзоотија (грч. en-, zoon животиња) веш. домаћа
сточна зараза. она која се понајчешће јавља
на стоци некога краја; up. ензоотичан; ™. ен-
демија, ендемичан.
евигма (грч. ainigma) загонетка, загонетан го-
вор, замршен случај.
евигматика (грч.) вештина у састављању и реша-
вању загонетака.
енигматичав (грч. ai'nigmćs) загонетан, таман,
мрачан, нејасан.
евигматнчар (грч. ainigma загонетка) онај који
се бави састављањем и решавањем загоне-
така.
еввстров (грч. enystron) зоол. четврти одељак
желуца код преживара, сириште (у коме се
довршава варење).
енкантис (грч. en-, kanthos очни кут, око) мед.
отицање сузних жлезда.
евкатизма (грч. en-, kathisma седиште, kathizo
посадим) купање у седећем ставу, купање до
пола; парење у седећем ставу.
енкаума (грч. en-, kai'6 палим, сагорим, kauma
сагоревање, сажизање) мед. отицање рожњаче.
евкаустика (грч. en-, kaio) техника сликања ста-
рих Грка, која се састојала у томе да се вош-
тане боје, путем загревања, преносе на осно-
ву слике, обично на дрво. „.-, , .
евкаустирати 279
енкаустирати (грч.) нагоревањем утиснути бо-
је; воском или сШеарином импрегнирати
(прожети), нарочито гипсане отиске, услед че-
га ови отисци добијају жућкасто глатку повр-
шину.
евклава (грч. en, лат. clavis кључ) мање подруч-
је неке државе укључено у територију друге
државе; етничка или нека друга заједница од-
војена од своје матице; имање окружено ту-
ћим имањем; држава која нема излаз на море.
енклизис (трч. en-klino нагињем, enklisis наги-
њање) грам. наслањање једне речи на претход-
ну реч, на коју баца и свој нагласак; уп. ен-
клиШика.
енклитика (грч. en-, klmo) грам. реч која баца
свој нагласак, акценат на претходну реч и ко-
ја се изговара с речју испред себе као једна
реч (нпр. сам, си, je, смо, сте, су; бих, би, би,
бисмо, бисте, бише; ћу, ћеш, he, ћемо,
ћете, he; ме, ми, те, ти, се, си, га, je, ју, joj,
нас, нам, вас, вам, их, им), наслоњеница, на-
глашена реч; уа. енклизис.
енклитичан (грч.) грам. ненаглашен; уп. енкли-
тика.
енклитички в. енклитичан.
енколпија (грч. en-, kolpos груди) нешто што
стоји у грудима или на грудима; отуда: кути-
јица са реликвијама (обично крстић, меда-
љон, Христов монограм и др.) која се носи о
врату, амајлија; крст на грудима владика и
бискупа.
енкомијастика (грч. enkomiastikos славилачки)
вештина заслужне људе хвалити и славити у
говору (енкомиону) или у песми (енкомији-
сшикону).
енкомијастикон (грч. en-kčmiazo величам, сла-
вим) песма у славу заслужног човека.
енкомион (грч. enkomion) похвална беседа, го-
вор у славу заслужног човека.
енкопа (грч. enkope) мед. рана од ударца, нарочи-
то на лубањи.
енкратија (грч. en-kratei'a) уздржљивост, умере-
ност, савлађивање самога себе.
енографвја (грч. oinos вино, graphč описујем)
описивање вина.
еноидан (грч. oinos, eldos вид, облик, слика) по-
пут вина, који je као вино, сличан вину.
енолог (грч. oinos, logos) познавалац вина, онај
који уме стручно обрађивати и неговати вино.
енологија (грч. oinos, logia наука) познавање
вина; наука о култивисању, тј. цеђењу, преви-
рању вина и поступању са винима.
еноманија (грч. oinos, mania лудило) винско
беснило, винско лудило; пијанично лудило.
еномантија (грч. oinos, manteia) прорицање из
вина, нарочито жртвеног.
енометар (грч. olnos, metron) инструмент за
одрећивање времена када се шира налази у
највећем превирању.
енополиј(ум) (грч. oinos, poleo дајем) винара,
крчма у којој се точи вино; право точења
вина.
еноптромантија (грч. en-optron огледало, man-
teia прорицање) прорицање из огледала.
ентерадевографија
енорман (лат. enormis) огроман, грдно велик,
прекомеран, нечувен, несразмерно велик.
енормвтет (лат. enormitas) огромност, преко-
мерност, грдна (или: ванредна, нечувена) ве-
личина.
еностоза (грч. en-, osteon кост) мед. унутарњи
израштај у костима.
снофил (грч. oinos вино, philos који воли) љуби-
тељ вина, пријатељ вина, винџија.
еноцијанин (грч. oinos, kysnos модар) хем. боја
извучена из грожђане покожице.
енпримир (фр. imprimure) а ш . премазивање
платна (на којем ће се радити слика) основ-
ном бојом; грундирање.
енритмичан (грч. en-, rythmos) поеш. који je у
ритму, написан (или: састављен) у ритму,
складан, складно удешен.
енс (лат. ens, sum јесам, esse бити) ствар, биће.
ентаза (грч. entefno запињем, затежем, entazis
запињање, затезање) арх. у античкој архитек-
тури: високи дорски стубови су у средини неш-
то шири него при дну и при врху, a ступњеви
широких грчких степеница су у средини мало
уздигнутији него на оба краја. Антички архи-
текти су приметили да стубови исте ширине и
водоравни ступњеви степеница изгледају,
због једне оптичке варке, у средини улегнути,
те су, овим проширивањем (ентазом), тај
естетски недостатак отклањали.
енталпија (грч. en-, thžlpos топлота, јара) физ.
„топлотна садржина", како je назвао Р. Моли-
јер величину: збир унутрашње енергије (U) и
спољашњег реда pv (производа из притиска и
промене запремине). Гибс назива ову величи-
ну „топлотна функција при сталном прити-
ску".
ентвиклер (нем. Entwickler развијач) хем. ра-
створ помоћу кога се изазива слика на фото-
графској плочи.
ентега (грч. entheke улог) у поморском праву:
уговор о подели добити између бродовласни-
ка, посаде и трговца чију робу превозе; јавља
се у старом Дубровнику.
ентеизам (грч. en у, theos бог) фил. учење no
коме je све у богу, тј. да изван бога ништа не
постоји.
ентелехија (грч. entelćcheia) фил. непрекидна ра-
диност или делатност, нарочито духа; ствар-
ност, реалност; код Аристошела: активни
принцип који оно што je могуће ствара, за-
тим усавршава и, најзад, од тога прави циљ
свог живота; виша енергија која сама себи
одређује правац, или виша делатност која
свој циљ има у себи (за разлику од материје
која носи у себи само могућноет постојања).
ентелогенеза (грч. entćllomai наручим, genesis
постанак, рођење) вештачко оплоћење; инсе-
минација.
ентеоманија (грч. entheos одушевљен богом,
mania помама. лудило) верско лудило, верска
заслепљеност.
ентер- в. ентеро-.
ентераденографија (грч. enteron црева, aden
жлезда, gršpho описујем) описивање цревних
и желудачних жлезда.
ентераденологија 280
евтераденологија (грч. ćnteron, aden, logia) на-
ука о цревним и желудачним жлездама.
ентералгија (грч. enteron, algos бол) мед. бол у
цревима, бол у утроби, колик.
ентерални (грч. enterikos утробни, цревни)
утробни, који долази од желуца и црева, који
се тиче утробе,
еитеријер (фр. interieur, лат. interior унутраш-
н>и) унутрашњост неке просторије; ум. прика-
зивање унутрашњости неке собе или грађеви-
не; суир. екстеријер.
ентеријерист (фр. interieur унутрашњи) сликар
који слика ентеријере; стручњак за лепо
обликовање приватних и јавних просторија.
ентеритис (грч. ćnteron утроба, црева) мед. запа-
љен>е црева, цревни катар.
ентеро- (грч. ćnteron) предметак у сложеницама
са значењем: црев,а, утроба.
ентерозоа (грч. ćnteron утроба, црева, zoon жи-
вотиња) ПЛ. глисте које живе у цревима.
евтероклнза (грч. ćnteron, klyzein спирати) мед.
испирање црева.
ентероколитис (грч. ćnteron) мед. запаљење, упа-
ла танког и дебелог црева.
ентерологија (грч. ćnteron, logia) наука о цреви-
ма и о утроби уопште.
ентероптоза (грч. ćnteron, ptosis пад, паднутост)
мед. спадање утробе услед слабљења веза, пан-
тљика (лигамената) нарочито после трудно-
he, јаког мршављења итд.
ентерорагија (грч. ćnteron, regnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из црева (код цревног ти-
фуса, израштаја на цревима или другим тр-
бушним органима, код обољења крвних судо-
ва, хроничног запаљења бубрега, разних тро-
вања итд.)-
ентероскопнја (грч.) мед. прегледање и испити-
вање црева, помоћу ентероскопа.
ентеростеноза (грч. ćnteron, stćnosis сужење) мед.
сужавање црева.
ентеротоиија (грч. ćnteron, tome сечење) мед.
расецање црева, расецање желуца.
евтвмем (грч. enthi'mema) лог. скраћен закључак
у којем се једна премиса изоставља и не иска-
зује, али се у мислима (en thymo) може да
допуни, нпр.: Сваки човек je смртан; дакле: и
Душан je смртан (изостављена премиса je:
Душан je човек).
ентитет (лат. ens биће, sum јесам, esse бити)
фил. биће, битност, суштина; важност.
евтлаза (грч. enthlač угн>ечим, улубим) мед. на-
гњеченост, улубљеност, нарочито лубање.
ентодерм в. ендодерм.
ентозоа (грч. entćs унутра, zoon животиња) ai. в.
ентерозоа.
евтоксизам (грч. en-, toxikcn отров) мед. трова-
ње; ентоксицизам.
евтоксицизам мед. в. ентоксизам.
евтомогамија (грч. ćntomos усечен, урезан. ga-
mos брак) бош. опрашивање биљака посред-
ством инсеката.
евтомографнја (грч. ćntomos, grapho) зоол. опи-
сивање инсеката.
ентомолити (грч. entomos, lithos камен) геол. ока-
мењени остаци инсеката.
енумерација
ентомологија (грч. entomos, logia наука) зоол.
наука о инсектима; пр. ентомолошки.
ентомов (грч. en-tćmno усечем, урежем, entomos
усечен, урезан) ЗООА. инсект; ПЛ. ентома.
евтомофаг (грч. ćntomos, phageln јести) зоол.
сисар који се храни инсектима (нпр. јеж, крти-
ца, слепи миш итд.).
ентомофвл (грч. žntomos, phflos љубитељ) онај
који воли инсекте (за биљке које инсекти
опрашивањем оплођавају).
ентомофилија (грч. entomos, phileo волети) зоол.
опрашивање биљака посредством инсеката.
евтонија (грч. en-teino затегнем) мед. напреза-
ње, напетост, затегнутост.
ентопичан (грч. en-tćpos место, entopios дома-
ћи) домаћи, завичајни.
евтоптичан (грч. entćs унутра, ops, opos око)
који лежи (или: постоји) у самом оку; ентоп-
тичне боје обичне боје (за разлику од диоп-
тричних боја).
евтостоза (грч. entos, ostćon кост) мед. унутарње
отицање кости.
ентотичви шумови (грч. entos, ous, otćs, otikos
ушни) мед. субјективни шумови (у уху) које
чује само сопственик оболелог уха.
ентофнтон (грч. entćs, phytcn биљка) бош. биљка
готованка, паразитна биљка.
евтрата (итал. entrata) предигра, увод, интро-
дукција; улазна цена, улазница.
евтрвпсологија (грч. ćntripsis утрљавање, logia
наука) мед. наука о уношењу лекова у тело
трљањем.
ентропија (грч. en-, trope претварање, entropfa
садржина претварања) 1. физ. у термодинами-
ци, количина енергије која се не може искори-
стити за одвијање неког природног процеса,
изражена као функција температуре, притиска
и густине система; ознака S; 2. мера учестано-
сти јављања неког догађаја у неком систему;
мера вероватноће у затвореном, изолованом
систему; 3. једнообразност, хомогеност, недо-
статак различитости или диференцијације.
евтузијазам (грч. en- у, theos бог, žntheos оду-
шевљен богом. enthusiasmos божанско одуше-
вљење, усхићење) првобитно (у паганским
култовима): стање неког човека који je „пун
бога": доцније: занос, одушевљење, усхиће-
ње, раздраганост; нарочито: страсна загреја-
ност за неку идеју, неки идеал.
евтузијаст (грч. enthusiasmos) занесењак, оду-
шевљен човек, страстан обожавалац или пош-
товалац кога или чега.
евудација (лат. enudatio) разголићавање. раз-
голићење, откривање.
енуклеацнја (нлат. enucleatio) вађење језгра;
развијање, објашњавање, разјашњавање,
приказивање; мед. одстрањивање неког чланка
из зглоба.
енуклеврати (лат. nucleus језгро, једро, enucle-
аге) извадити језгро чега; брижљиво обрадити,
развити, објаснити, разјаснити, приказати.
енула (грч. en- у, ulon десни) mg. унутарња стра-
на зубног меса (десни).
енумерацмја (лат. enumeratio) бројење, набра-
јање, пребрајање; ређање. W..-..Ј.-.,,.^,, ....
енумерисати 281
енумерисати (лат. enumerare) набројити; побро-
јити; срачунати, израчунати.
енунцијативан (лат. enuntiare исказати) иска-
зан, који садржи неки исказ; исказни, који
исказу припада; прав. супротно од диспози-
тиван.
енунцијатум (лат. enuntiatum) исказ, изрека;
став, суд, пресуда.
енунцијација (лат. enuntiatio) исказ, суд, изре-
ка; објава, обзнана, саопштење.
енуреза (грч. en- у, пгоп мокраћа) мсд. неспособ-
ност задржавања мокраће услед ослабелости
мокраћног мехура; исих. несвесно пражњење
мокраћног мехура код деце, најчешће ноћу;
узроци су углавном психогене природе.
енформел (фр. informel апстрактан) стил у мо-
дерном сликарству који тражи искључиву
изражајност у боји, игноришући ликовно
приказивање предмета.
енхармонија (грч. en, harmoni'a) у античкој му-
зици: један од три тонска система (дијатони-
ка, хроматика, енхармонија); енхармонијски
тонови - тонови који се различито зову и
бележе, a звуче исто.
енхармоника в. енхармонија.
енхармоничан (грч. enarmonikos) муз. који je у
хармонији и који зависи од ње; згодан, поде-
сан; складан; енхармонични шонови тонови
који играју двоструку улогу, према томе да
ли припадају једном или другом низу тонова,
услед чега се, њиховом складношћу или бо-
јом, мења у исто време и њихово име, као cis
или dis, gis или as; енхармонични гласови они
којима исти тон припада под разним именима,
као dis-moll или es-moll.
енхеиридион (грч. encheiridion) ручна књига,
приручник, преглед, кратак уџбеник неке
науке.
енхимозис (грч. enchymosis) мед. изливање соко-
ва у делове тела.
енхиридион в. енхеиридион.
енхондрома (грч. enchondros рскавичав) фимтл.
рскавица која се ствара на рачун коштане ср-
жи, a понекад и једрог коштаног ткива, орска-
вичавање, орскавичење, хондрома.
енхоријско писмо (грч. enchorios домаћи, домо-
родни) народно писмо старих Египћана; демо-
Шично писмо.
енцелиалгија (грч. enkoilia утроба, црева, algos
бол) мед. болест желуца или утробе.
енцелиитис (грч. enkoilia) мед. запаљење црева.
енцефал- (грч. enkćphalos мозак) предметак у
сложеницама са значењем: мозак, који се тиче
мозга.
енцефалалгија (грч. enkephalos, algos бол) мед.
обољење мозга, бол у мозгу.
енцефалитис (грч. enkephalos) мед. запаљење
мозга.
енцефалограф (грч. enkephalos, graphs пишем)
мед. апарат који аутоматски бележи (регистру-
је) рад мозга.
енцефалографија (грч.) мед. специјални метод
снимања мозга помоћу рендгенских зракова.
енцефалологија (грч. enkephalos, logia наука)
еозинофилија
наука која се бави проучавањем мозга, наука
о мозгу.
енцефаломалација (грч. enkephalos, malakfa
размекшавање) мед. размекшање мозга; наста-
је услед зачепљења артерије.
енцефалоскопија (грч. enkephalos, skopeo гле-
дам, посматрам) испитивање (или: прегледа-
ње, проучавање) мозга; уп. краниоскопија.
енцефалотомија (грч. enkephalos, temno сечем,
режем) мед. сечење (или: расецање) мозга.
енциклиј(ум) (грч.) в. енциклика.
енциклика (грч. eg-kykl66 у кругу окрећем) ен-
циклично писмо, посланица; посланица папи-
на свим надбискупима и бискупима.
енцикличан (грч. eg-kyklios) кружни, округао,
који обилази у кругу, који иде редом, општи.
енциклопедизам (грч. eg-kyklios кружни; општи,
обичан, paidefa образовање) филозофска
схваташа, нарочито слободњачка a донекле и
религиозна мишљења француских енциклопе-
диста; енциклопедијски начин излагања
науке.
енциклопедија (грч.) првобитно: круг припрем-
них и оиштих научних предмета с којима се
треба упознати пре почетка стручног образо-
вања за позив у животу; круг научног образо-
вања уопште; прегледно излагање наука и
уметности у целости или делимично, обрађено
у органској вези (сисШематска енциклопеди-
јај или no азбучном реду (азбучна —, алфабет-
ска -, реална енциклопедија, стварни или ре-
ални речник).
енциклопеднјски (грч.) прегледан (или: обавеш-
тајан) у научном погледу; израђен у облику
енциклопедије, тј. са свим општепотребним и
корисним знањима и обавештењима.
енциклопедисти (грч.) фш. издавачи и сарадници
велике француске енциклопедије („Encyclo-
pedie ou Dictionnaire raisonne des sciences, des
arts et des metiers") коју су, од 1751-1772, из-
давали француски филозофи просвећености
Даламбер и Дидро, уз сарадњу Монтескјеа,
Волтера, Русоа, Грима, Холбаха, Мармонтела
и др. (садржи целокупно стварно знање тога
доба); све присталице филозофских, религи-
озних и државних схватања која су нашла
израза у тој Енциклоиедији.
енцими (грч. en-y, zyme квасац) вл. лсл. неоргани-
зовани ферменти, органски азотни спојеви
који су, no својој грађи, сличи беланчевина-
ма, нпр. дијастаза, пепсин, пшијалин, ли-
паза.
енцимологија (грч. en, zyme, logos реч, говор)
наука о енцимима (ферментима).
енцимохемија (грч. en, zyme, chemei'a) грана хе-
мије која се бави проучавањем деловања ен-
цима.
еобиогенеза (грч. eos зора, bios живот, gćnesis
постанак) Гшал. први случај настанка живе из
неживе материје.
еозин (грч. e"6s јутарња румен, зора) бледоцрве-
на флуоресцентна боја која служи, измећу
осталога, бојешу микроскопских предмета.
еозинофилија (грч. eos зора, philćo волим) no-
еозоик 282
већан број еозинофилних белих крвних
ћелија.
еозоик (грч. ćos зора, освит, zoon живо биће)
раздобље у развоју Земље када се јављају
први трагови живих бића.
еојски (грч. ćos зора) који потиче са Истока,
источни, који je дошао или доспео са Истока
(тј. у Грчку).
ео ипсо (лат. ео ipso) самим тим, само собом,
само собом разумљиво.
Еол (грч. Aiolos) миш. бог и господар ветрова
код старих Грка.
еолити (грч. eos зора, lithos камен) ПЛ. камење
које неки научници сматрају за оруђа и посу-
де преисторијских људи из Шерцијарне пе-
риоде.
Еолова харфа цев са жицама од црева која се,
попут справе што показује правац цувања ве-
тра, на ветру окреће, при чему жице, под ути-
цајем ветра, звуче обично у акордима: vs.
Еол.
еолски (грч. aićlos) ветровит, буран, нагао, брз.
еолски дијалекат најстарије од три главна грч-
ка наречја; уп. Еолци.
еолски талози геол. талози који се стварају када
ветар доноси са површине стена ситан камени
и минерални прах, na га разноси као прашину
у велике даљине. a када снага ветра малакше,
онда та прашина пада на земљу и ствара та-
логе.
Еолци (грч. AioleTs) једно од четири главна пле-
мена старих Грка у Тесалији и зап. Грчкој, no
митологији пореклом од Еола, сина Хеле-
новог.
еои (грч. aićn) дуг период времена, неизмерно
дуго време, непроменљиво трајање, вечност;
период света.
еоније (грч.) a.i. прославе стогодишњица, јуби-
ларне прославе.
еономантија (грч. eičnos птица, manteia прори-
цање, гатање) прорицање no лету и гласу
птица.
Еос (грч. Heos, Eos) миш. богиња зоре код ста-
рих Грка. ,. .. „
еосин в. еозин. :i > . .• ..7
еоцен (грч. eos зора, kainćs нов) геол. старија
терцијарна формација, названа зато што у
њеним окаменотинама има веома мало оних
које би се могле довести у везу са данас живим
врстама, те се појављује као зора (ćos) новог
стварања; после ове долазе: олигоцен, миоцен
и плиоцен.
en (грч. epem казивати, рећи, ćpos) јуначка пе-
сма, херојска песма uoem. уа. епопеја.
епагога (грч. epagoge доказивање навођењем
сличних примера и случајева) .wz. в. индукци-
ја; пр. епагошки.
епагомени (грч. ep-žgo додајем, умећем) у ка-
лендару народа који имају дванаест месеци
no тридесет дана: пет дана који се, на крају,
додају овим месецима да би се навршило 365
дана.
епакма (грч. epakmos зашиљен, заоштрен, epi'
на, за, akme врх, врхунац) мед. погоршавање
болести. *t*-.!!«H i-.fn •
епакмастичан (грч. epakmastikos који расте у
сили) који расте, који се појачава, који се
заоштрава.
епакти (грч. ep-ago уметнем, додам, epaktos уве-
ден, уметнут) Т. број дана за колико Сунчана
година премашује Месечеву годину од двана-
ест месеци; број дана Месечеве старости пр-
вога дана године (данас првог јануара, некада
првог или двадесет другог марта).
епанадиплоза (грч. ep-anadfplosis удвостручење)
аоеш. удвостручавање, када се једна реченица
завршава истом речи којом je и почела; мед.
чешће враћање напада грознице; прелажење
једне просте болести у комшшковану.
епаналепса (грч. epanalepsis понављање) аоеш.
када се једна реч или више њих, после дуже
уметнуте реченице, понови на крају, често са
јачим нагласком; када истом речи којом се
нека реченица или неки стих завршава друга
реченица или други стих почиље.
епанастрофа (грч. epanastrophe) uoem. измена
места речи, премештање речи, нпр.: сумње
нема, место: нема сумње; фигура у којој се
крајњом речи једне реченице почиње следе-
ha реченица; мед. извртање материце или мо-
краћног мехура (бешике); уп. анастрофа.
епанафора (грч. epi-, anš-, phćro носим) поеш. в.
анафора.
епанодос (грч. epanodos повратак) рет. враћање
главном предмету после малог удаљавања од
њега; понављање речи обрнутим редом, нпр.:
„Ko не може оно што жели, нека жели оно што
може" (Леонардо да Винчи).
епанортоза (грч. epanorthćo поправљам, ера-
nšrthosis поправка) поправљање, враћање у
раније стање или ранији положај; peta. попра-
вљање самога себе у говору, поправљање или
допуњавање реченога каквим изразом који
јасније и тачније исказује неку мисао; опо-
мињање, саветовање.
епарма (грч. eparma OTOK, гука) мед. OTOK, отица-
ње, осипање.
епарх (грч. ep-archos) поглавар, заповедник,
управник покрајине у византијском царству.
епархија (грч. eparchi'a) област и делокруг јед-
ног епарха; у православној цркви: област ко-
ја стоји под управом једног епископа или
архиепископа.
епафереза (грч. epaphairesis) мед. поновно одузи-
мање, нарочито крви.
епегзегеза (грч. ep-exegesis) грам. додато објаш-
њење, даље допунско објашњење, додатак
који треба да објасни; уп. апозиција.
епенгл (фр. epingles чиоде) ПЛ. бакшиш, напој-
ница; a катр епенгл (фр. a quatre epingles)
дотеран, као из кутије.
епендима (грч. epcndyma горња одећа) анаш. фи-
на танка кожица којом су превучене мождане
шупљине.
епентеза (грч. epćnthesis) грш. уметање једног
слова или слога у неку реч (у грчком, немач-
ком и др. језицима).
епи- (грч. epi) предметак у сложеницамаса значе-
њем: на, над, no.
епибласт
епибласт (грч. epf, blastos клица) физиол. в. екгио-
дерм.
епигамија (грч. epigamos спреман за брак) зоол.
појава да неке животиње пред парење добија-
ју живље боје, „свадбено кићење".
епигастриј(ум) (грч. epigastrion, gaster трбух)
атш. горњи део трбуха, део абдомена који се
налази непосредно изнад желуца.
епигенеза (грч. epigfgnomai родим се после, на-
стајем после) биол. схватање no коме се развој
органског света оснива на образовању орган-
ске клице као новог производа; УП. преформа-
ција.
епигенема (грч. epigćnnema после рођено, после
створено) нешто што je накнадно пришло,
накнадно створено или рођено; мед. болест ко-
ја се придружила некој ранијој болести.
епигенетика (грч. epi на, над, gignomai рађам се,
родим се) биол. област генетике која проучава
механизме преко којих гени доводе до ствара-
ња одговарајућих особина.
епигенија (грч. epi-gfgnomai после настајем,
придолазим) геол. речна долина клисурастог
облика која je усечена у узвишење изнад ни-
жег земљишта.
епигиничан (грч. epf, gyne жена) биш. цвет којега
чашица, круница и прашникови судови стоје
изнад плодника, тј. који се сам оплођава
(нпр. цвет у јабуке и ружичастих биљака
уопште).
епиглотис (грч. epiglottis) анаш. гркљани покло-
пац (који затвара гркљан).
епиглотитис (грч. epf, glotta језик) мсд. запа-
љење гркљаног поклопца.
епигони (грч. epi-gćnoi) миш. потомци, нарочито
синови седморице грчких јунака погинулих у
првом рату против Тебе, који су, десет година
после њихове погибије, осветили смрт својих
очева и разорили Тебу; исш. синови наследни-
ка Александра Великог (дијадоха); деца из
другог брака; потомство уопште, нарочито
потомци једне велике епохе; лиш. поколење
писаца који, у недостатку сопствене ствара-
лачке снаге, раде у духу идеја и облика својих
великих претходника; фиг. подражаваоци, Шра-
банши.
епиграм (грч. epigrapho, epfgramma) поеш. прво-
битно, код старих Грка: натпис на уметничким
делима, надгробним споменицима итд., обич-
но написан у дистисима; доцније: кратка
лирска песма која нам, збијено и јасно, казу-
је неку истину, која нас изненађује, али коју
одмах осетимо као тачну и умесну, пецкалица.
Епиграм треба да има ове половине: очекива-
ње и објашњење; у објашењењу се налази тзв.
жаока (поента), пошто je данас сваки епиграм
заједљив. Код нас су се, у овој врсти, најви-
ше истакли: Ј. Ст. Поповић, Бр. Радичевић,
Љ. Ненадовић, П. Прерадовић, Ђ. Јакшић,
Ј. Ј. Змај и др.
епиграматист(а) (грч. epi'gramma) в. ептра-
мист.
епиграматологија (грч. epfgramma, logfa) збир-
ка натписа; збирка епиграма; наука о епигра-
му као песничком роду.
283 епидром
епиграмист(а) (грч. epfgramma) иоеш. писац епи-
грама, епиграмски песник.
епиграмски (грч.) у облику епиграма; фиг. заје-
дљиво, сатирично; кратко и јасно, као у епи-
граму.
епиграф (грч. epigraphs) натпис на некој кући,
надгробном или другом споменику; наслов на
књизи; гесло, мото.
епиграфика (грч. epf-grapho) познавање натпи-
са, део науке о старинама који тумачи и реша-
ва античке натписе урезане у камен, метал
или други трајан материјал, што je од велике
и сигурне важности за познавање државног и
приватног живота старих народа.
епиграфички (грч.) који je у вези са епиграфи-
ком или се тиче епиграфике; који има натпис,
нпр. епиграфичка страна динара, страна ua
којој je натпис (за разлику од стране на KO-
JOJ je лик).
епидеиктичан (грч. epideiktikos показан) који се
показује, који се истиче, сјајан; епидеикти-
чан говор сјајан, узоран, уметнички говор.
епидемија (грч. demos народ, epidemfa рашире-
ње болести) мед. болест која влада неким кра-
јем, заразна болест, зараза, редња, народна
болест; у ужем смислу: болест која je дошла
споља и неко време владала у неком крају, но
болест од које тај крај иначе не пати; стр.
ендемија.
епидемиологија (грч. epidemfa, logfa) мед. наука
о постанку, ширењу и сузбијању заразних бо-
лести; пр. епидемиолошки.
епидемичан (грч. epidemeln бити раширен у на-
роду) мед. који влада у неком крају. заразан.
епидендрон (грч. epi на, dćndron дрво) бош. би-
љка готованка (паразитна биљка) која расте
no дрвећу.
епидерм(а) (грч. epf, derma кожа) мол. покожица,
најгорњи слој човечје и животињске коже;
бош. код виших биљака: најгорњи слој ћели-
ја (покорица), који првобитно затвара са cno-
љне стране све делове биљке, a доцније се
често замењује секундарним ткивом.
епидермоид (грч. epi, derma кожа, eTdos вид,
облик) биол. покожично ткиво, покорично
ткиво.
епидидимис (грч. epididymis) заол. пасемник, ор-
ган на горњем и задњем делу семника (testisa).
епидидимитис (грч.) мед. запаљење пасемника.
епидијаскоп (грч. epi, dia кроз, skopeo гледам)
ОПШ. апарат који и прозирне и непрозирне об-
јекте довољно јасно пројицира.
епидиктичан (грч. epideiktikos) в. епидеик-
тичан.
епидоза (грч. epfdosis) додатак; мсд. необично
увећавање једног дела тела; напредовање
(или: заоштравање) неке болести.
епидозит (грч.) стена из групе кристаластих
шкриљаца, састављена претсжно од епидота и
кремена.
епидот (грч.) мин. минерал, силикат алуминију-
ма, гвожђа и калцијума, чији се провидни при-
мерци прерађују у драго камење.
епидром (грч. epidrome) мед. навала сокова, на-
рочито крви; уп. конгестија.
епизеуксис
епизеуксис (грч. epizeuxis) pern, понављање једне
речи, са нагласком, у говору, нпр. „Давно,
давно je то било."
епизиотомнја (грч. episeion стидник, tome сече-
ње, резање) мед. расецање завршног прстена
порођајног канала да би се проширио срам-
нични процеп, како би се пре извршио поро-
ђај и спречио расцеп међице.
епизода (грч. ep-eis-6dion уметак, додатак) дија-
лошки део између хорских песама у старогрч-
кој трагедији; шаљиви умеци у комедији; са-
мостални, тј. без јаче везе са главном рад-
њом, делови у роману, епској песми, драми
или говору; фш. споредна радња, узгредан до-
гађај, нешто уметнуто што je у слабој или ни
у каквој вези са главним предметом; споредна
улога.
епнзона (грч. epi на, zone појас) највиша зона
преображаја стена у Земљиној кори са ниском
температуром у којој делују стално бочни
потисци; испод ње лежи мезозона, a још дубље
катазона.
епизоон (грч. epi-, zoon животиња) зоол. готован
који живи на спољној површини коже; ПЛ. епи-
зоа; ентозоон.
елизооносологнја (грч. epi-, zoon, nćsos болест,
logi'a) наука о сточној зарази.
епизоотија (грч. epi-, zoon) животињска, нарочи-
то сточна зараза већих размера, помор стоке.
епизоотиологнја (грч. epi-, zoon животиња, logi'a
наука) наука о паразитима и заразним боле-
стима домаћих животиња.
епик (грч. ćpos јуначка песма) писац епских пе-
сама, епски песник; уи. епски.
епнка (грч. ćpos, фр. epique) поеш. епско песнши-
Гпво песништво које лагано и опширно прича
оно што се десило или што се могло десити
некада у животу не истичући при том и осе-
ћања која ти догађаји у нама изазивају, као
што je то случај код друге две главне песнич-
ке врсте (лирског и драмског песништва).
епикант (нлат. epicanthus) кожни набор који се
пружа од капка преко унутрашњег очног угла,
својствен Монголима; назива се и монгол-
ским набором,
епнкарпиј(ум) (грч. epi-, karpos плод) мед. фла-
стер за пулс; завој око шачног корена; бош.
покорица оплоднице, спољна кожа плода; супр.
ендокарпиј(ум).
епнкаума (грч. epi-kaio палим на површини) мед.
мехур од опекотине; OTOK зенице или OTOK на
рожњачи.
епикерастнка (грч. epi-kerastikd) ti. ублажавна
средства, средства за ублажавање, за разбла-
жавање.
епикранијум (грч. epi-, kranion лубања) зоол.
горњи део лубање.
епнкриза (грч. epikrisis процена. одлука од epi,
krinein судити, процењивати, вредновати)
критичка студија или процена; поновно вред-
новање или критичко преоцењивање; оно
што долази после кризе, секундарна криза;
мед. научно објашњење и утврђивање једног
случаја обољења с обзиром на његов поста-
нак, ток и исход. ••-. =,,г...п ., ..„..^ .„„.^v,-
284
епикуреизам (грч. Epikuros) филозофска школа
старогрчког филозофа Епикура (341-270. пре
н.е.): светови се без божанског управљања раз-
вијају тиме што се атоми, сем којих не по-
стоји ништа до празан простор, скупљају и
поново растварају; исто тако постају и неста-
ју жива бића и душа, која се састоји од нај-
финијих атома: вредност сазнавања природе
састоји се у томе што ослобађа човека од ужа-
са празноверице, религије и страха од смрти;
ово ослобођење je потребно ради стицања
блаженства, које није у чулном уживању, него
у томе што се тело ослобађа од болова a душа
од неспокојства (у нетачном и погрешном
смислу, које су проширили противници, епи-
куреизам je жеља за уживањем и чулном насла-
дом); епикурејство.
епикурејац (грч. Epikuros) присталица Епику-
рове филозофије, која у осећању духовног
блаженства, што долази као последица ослобо-
ђења душе од неспокојства a тела од бола,
гледа највише добро; но како су Епикурови
ученици и противници његова начела изопа-
чили одајући се више чулним уживањима и
насладама, епикурејцем се обично сматра чо-
век одан чулним насладама, дакле: разврат-
ник, сладострасник и сл.; up. епикурејски.
епилатор (фр. epilatoire) средство за скидање,
чупање длака; депилатор.
епнлација (фр. ćpiler, epilation) чупање, ва-
ђење, скидање длака нарочитим препаратима
или помоћу електричне струје ради лечења
или улепшавања; депилација.
епилема (грч. epi, lemma добитак) реш. питање
или напомена коју говорник сам себи поста-
ви, na одмах на њу одговори.
епилепсија (грч. epi-lembarič, epilepsia) мед. па-
дајућа болест, падавица, гбра, велика боља,
горска болест.
епилептнка (грч. epileptikš падавица) ал. мед. ле-
кови против падавице.
епилептичар (грч. epileptikos) мед. онај који па-
ти од падавице, падавичар.
епилнон (грч. epyllion) поеш. мали enoc, мала пе-
сма, песмица.
епилог (грч. epi-logos) завршна реч, поговор; за-
вршни говор на крају неког позоришног ко-
мада којим се глумац обраћа гледаоцима; фиг.
завршетак или непосредна последица неког
догађаја или радње; супр. пролог.
епилогизам (грч.) лОг на основу познатих чиње-
ница и околности закључивање о чињеницама
и околностима које још нису познате.
епнмелети (грч. epimeletes) ал. у старој Грчкој,
нарочито у Атини: управници и старешине
разних управних звања.
епименија (грч. epimenios месечни) жртва која
се приносила сваког месеца код старих Грка;
фшиол. менструација.
епимитиј(ум) (грч. epimythion) поет. завршетак
песме. приче или басне који садржи моралну
поуку која се из тога може извести, „нараво-
ученије".
епимона (грч. epimone задржавање, epimćnč за-
епинефрин 285
државам) реш. задржавање на једном предме-
ту да би се што исцрпније изложио и об-
јаснио.
епинефрин (грч. epi, nephros бубрег) мед. в. адре-
налин.
епиникион (грч. epi-, nike победа, epinikion) про-
слава победе, свечаност у славу победе; побед-
ничка песма у част победника у народним и
олимпијским утакмицама (код старих Грка).
епиномис (грч. epi-, nćmos закон) додатак зако-
ну; додатак уопште.
епипедометрија (грч. epi'pedon раван) геом. в.
планиметрија.
епипеталан (грч. epi-, pćtalon лист) бош. са нат-
цветним тучком.
епиплазма (грч. epi-plasso) мед. облог, мелем за
лечење рана.
епиплексија (грч. epiplexi'a) мед. узетост једне
стране услед удара капље; up. епиплекшичап.
епиплектичар (грч.) мсд. онај коме прети опас-
ност од капље.
епиплероза (грч. epiplerosis препуњсње) мед. бо-
лесна пунокрвност, прекомерно пуњење арте-
рија крвљу.
епиратер (фр. epurateur) пречишћавач, машина
за пречишћавање памука.
епиренон (грч. epi, лат. ren бубрег) мед. в. адре-
налин.
еписемазија (грч. episemasi'a показивање, поја-
вљивање болести) мсд. предзнаци болести.
еписемема (енг. episememe) лшив. најситнија
синтаксичка јединица.
еписилогизам (грч. epi-, sillogismos посредни за-
кључак) Aoi. силогизам који садржи као једну
иремису закључени суд, конклузију, другог си-
логизма; закључак који долази као последица
неког другог закључка.
епископ (грч. episkopos посматрач) 1. ОПШ. апа-
рат који може да пројицира и непрозирне об-
јекте помоћу јаке светлости; оптички ин-
струмент помоћу кога се може посматрати
околина из унутрашњости борних кола.
епископ (грч. episkopos надзорник, episkopeo
надгледам) 2. владика, бискуп.
епископали (грч. episkopos) ил. чланови еписко-
палне или бискупске (англиканске) цркве у
Енглеској.
епископалист(а) (грч. episkopos) католик који
не признаје папу као врховног представника
цркве, него бискупе окупљене у једном опш-
тем концилу.
епископални (грч. episkopeo надгледам) влади-
чански, бискупски; еиископални сисшем схва-
тање no којем највиша црквена власт треба
да je у рукама свих бискупа и њиховог општег
концила, за разлику од папалног или куријал-
ног сисгпема, који данас влада у католичкој
цркви и no којем сву власт има папа (у право-
славној цркви важи и данас епископални си-
сшем); епископална црква енглеска англикан-
ска црква.
епископат (грч. episkopos) владичанство, би-
скупство; звање и достојанство владике или
бискупа; све владике или сви бискупи, као
целина.
епископија (грч.) звање и област која стоји под
управом једног епископа.
епископска пројекција <™ш. приказивање слика
или предмета помоћу одбијања светлости.
еписпадија (грч. epi-, spao вучем) жд. урођена
анормалност која се састоји у испуштању мо-
краће кроз полеђину мушког сполног органа;
горњи процеп уда.
еписпазмус (грч. epispač привлачим) вештачко
извлачење обрезане горње коже на мушком
сполном органу да би се тиме доказало неје-
врејско порекло (што су, у доба римских ца-
рева, често радили одрођени Јевреји); такав
Јеврејин звао се еписпаст.
еписпаст (грч.) в. под еписпалмус.
еписпастикум (грч.) мед. средство, фластер за из-
влачење.
еписпастичан (грч.) мед. општи назив за супетан-
це које производе пликовс на кожи, нпр. за
слачицу, кантарион и др.
епистаксис (грч. epistazein наново капати) мед.
цурење крви из носа.
епистемологија (грч. episteme знање, сазнање,
наука, logi'a) фил. теорија сазнања; наука о
аксиомима филозофије.
епистемоничан (грч. epistemonikos) који спада у
науку, научни.
епистил (грч. cpistylfs, epistylon, epfstylos стуб)
арх. греда која стоји поврх стубова и спаја их,
архитрав; глава или венац на стубу.
епистола (грч. epistole, лат. epistola) писмо, по-
сланица, нисмена порука; у Новом завету:
апостолско писмо, посланица; фш. грдња пре-
ко писма, вакела; поетска епистола писмо у
облику песме, посланица у стиховима.
епистолар (нлат. epistolarius) у католичкој црк-
ви: свештеник који на богослужењу чита апо-
столске посланице.
епистоларан (грч. epistole) писмени, у облику
писма; епистолски.
епистолариј(ум) (нлат. epistolarium) књига у ко-
јој су побележене библијске посланице, збир-
ка библијских посланица.
епистолиј(ум) (лат. epistolium) мало писмо, пи-
самце.
епистолографија (грч. epistole, graphia) вешти-
на састављања писама (или: посланица).
епистомиј(ум) (грч. epi-stomizo запушим уста)
мец. жвале на устима.
епистроф (грч. epi'-strtjphč окрећем) » u . други
вратни пршљен, који помаже окретање главе.
епистрофа (грч. epistrophe окрет) мед. враћање
болести. случај када се болест, која je била
већ при крају, поврати.
епистула в. епистола.
еписцениј(ум) (грч. epi-, skene, лат. scena) ТМ.
горњи део позорнице.
епитаза (грч. epftasis, појачање. пораст, epi-te-
ino) мед. појачање, погоршање у стању неке
болести, пораст ватре; ТМ. заплет у позориш-
ном комаду.
епиталам (грч. epi-, thalamos ложница) свадбена
епитаф
песма код старих Грка и Римљана која се,
обично у хору, певала пред ложницом (thala-
mos) младенаца. сватовац.
епитаф (грч. tđphos, epitžphion) надгробни нат-
пис (на споменику); надгробни споменик, спо-
меник уопште.
епитафнјус (грч. epitžphios) посмртни говор, на-
рочито говор у славу бораца погинулих за
отаџбину.
епитафист(а) (грч. epitžphion) писац надгробних
натписа, писац епитафа.
епитеза (грч. epithesis додатак) 1. грам. прира-
стак, тј. додавање на крају речи једног слова
или слога ради јачег артикулисања те речи,
нпр. -ка (у менекв), -на (овденл), -р (тадар)
итд.
епнтеза (грч. epf, thćsis постављање) 2. лингв. по-
станак гласа.
епител (грч. epf, thelS брадавица, дојка) фшиол.
нежно површинско ткиво на слузокожи, нпр.
на уснама, сисама итд.; ПЛ. епители делићи
коже.
епителиом (грч.) мед. епителијални рак.
епнтем(а) (грч. epfthema) мед. облог, нарочито
облог за желудац; епитема.
епитет (грч. epi'thetos) ПОШ. придев или прилог
који долази уз главну реч као помоћ да би
представа била што живља, потпунија и леп-
ша, нпр. бели двори, руса коса, царско грло;
епитегпон орнанс (лат. epitheton ornans)
украсни придев, украсни прилог.
епитимија (грч. epithymfa) мед. жудња, пожуда,
жеља, јак прохтев за јелима што га oceha жена
за време трудноће.
епнтимија (грч. epitimia) казна којом више црк-
вене власти кажњавају неко свештено лице за
учињену кривицу; послати на епитимију no-
ćna™ свештеника у манастир да издржи казну
на коју je осуђен.
ешггогиј(ум) (грч. epi-, лат. toga) горњи огртач;
мед. завој за раме.
епитома (грч. epitome) кратак извод из неког
већег дела, преглед садржине.
епитрахиљ (грч. epi-, tržchelos врат) део одежде
православних свештеника који се носи о вра-
ту и стоји испод главне горње одежде (сти-
хара).
епитрит (грч. epi'tritos) метр. стиховна стопа од
четири слога коју сачињавају један спондеј и
један јамб или спондеј и трохеј, тако да оба
пара слогова стоје у ритмичком односу три
према четири: (први), - - - - (други),
— -- (трећи), (четврти епитрит).
епитропа (грч. epitrope) реш. привремено уступа-
ње, допуштање.
епитрохазам (грч. epi-trochžzo овлаш додирнем)
површно додиривање; pem. нагомилавање ве-
her броја мисли у једном периоду говора.
епифанија (грч. epi-phafnamai, epiphšneia) поја-
вљивање, нарочито: појављивање неког бога
и празновање у име тога; у хришћанској црк-
ви: долазак Спаситеља међу људе; у католич-
кој цркви: прослава доласка трију краљева
новорођеном Исусу; у православној цркви:
Богојављење.
286 еподичан
епифеномев (грч. epiphafno појављујем се по-
сле) фил. појава која иде као пратиља важни-
јих процеса, збивања, нпр. свест, психичке
појаве; мед. узгредна (или: споредна) појава
код неке болести.
епифиза (грч. epiphysis прираштај, продужак,
epi-phyomai растем на, ухватим се за), атт.
коштана јабучица, окрајци дугих костију;
мала ендокрина жлезда која се налази на зад-
њем делу средње коморе мозга, важна за раз-
витак телесних и сполнихособина човека, на-
рочито no томе што регулише и кочи прерано
развијање сполних обележја.
епифилосперма (грч. epi, phyllon лист, spćrma
семе) п.1. бош. биљке чији се цветови налазе на
листовима.
епифити (грч. epi-phyomai растем на) ПЛ. бош. го-
тованске биљке које расту на другим биљка-
ма, али не одузимају од н>их храну као што je
случај код осталих готована (паразита).
епифонема (грч. epiphonema) узвик, поклик;
pem. крепка завршна мисао у говору.
епифора (грч. epiphorž) закључак, завршетак;
ргт. понављање једне речи или више речи на
крају реченице; мед. сужење (очију).
епихеирема (грч. epichei'rema) лог. закључивање,
доказивање; pem. нагомилавање закључака
или доказа на крају говора, завршетак говора
у којем сваки став има и свој доказ; епихе-
рема.
епихерема (грч. epicheirema) в. епихеирема.
епихоричан (грч. epichorios) домаћи, обичајан,
домородан; уп. еноемичан.
епихроза (грч. epi'chrosis пребојење) мед. осип no
кожи у боји.
епнцевтар (грч. epi-. kćntron, лат. centrum cpe-
диште) површинско средиште; геол. оно место
на површини камене Земљине коре које се
налази вертикално изнад хипоцентра, тј. ме-
ста у каменој Земљиној кори у којем je из-
вор земљотреса.
епицеиум (грч. epikoinos, лат. epicoenum) грам.
реч која вреди за оба рода, и мушки и женски.
епицикл (грч. epi-, kyklos круг) асшр. мали круг
чије се средиште креће обимом некога друго-
га круга (у Птоломејеву геоцентричном си-
стему тај други круг je већи, звани дефе-
рент); геоцентрична путања планете; ар. епи-
цикличан.
епициклоида (грч. epf-, kyklos, eldos облик) кри-
ва линија коју описује једна тачка на обиму
круга који се котрља са спољне стране једног
непомичног круга.
епод (грч. epodćs) чаробњак, гаталац, онај који
помоћу чаролијских песама, изрека, гатали-
ца и натприродних средстава помаже и лечи; уп.
магнетизер.
епода (грч. epi на, ode певање) лирска строфа од
два неједнака стиха; у трагичким хоровима
лирски део који се певао одмах после строфе
и антистрофе; име Хорацијевих сатиричних
песама.
еподичан (грч. epodćs) noem. који се припева,
уметнут; са рефреном, припевом.
 287
еполета (фр. epaulette) вој. нараменица на којој
стоји знак официрског чина; добити еполе-
те добити официрски чин, постати официр;
изгубити еполете престати бити официр, би-
ти лишен официрског чина.
епоним (грч. eponymos) онај no којем je нешто
названо, који даје некој ствари име (као што
je нпр. у Атини био први архонт, no коме je
текућа година добијала име, у Спарти први
ефор, у Теби први беотарх).
епонимичан (грч.) назван, прозван, истоимени;
када смисао и значење имена одговара карак-
теру или судбини онога који носи то име.
епопеја (грч. eipetn казивати, рећи, epopoii'a)
јуначки спев, јединствено песничко прикази-
вање извесног низа знатних догађаја окупље-
них око једног средишта, тј. око главног ју-
нака; епопеја може бити народна, која je
углавном састављена од народних песама и
прича („Косово" од Ст. Новаковића, ,Ј1аза-
рица" од Ср. Стојковића, „Илијада", „Одисе-
ја" и др.) и уметничка коју je написао само
један песник; ова последња има четири врсте:
историјска епопеја, која опева знатне исто-
ријске догађаје, романшична епопеја, која
опева јуначке и љубавне пустоловине чувених
витезова, побожна епопеја, са садржином из
Светог писма, и комична епоиеја, у којој
машта долази у сукоб са разумом или осећа-
њем; еп, епос, епска песма.
епос (грч. eipein, epos) аоеш. в. епопеја.
епоха (грч. ep-echo, epoche) доба, време некога
знатног догађаја од кога се почиње бројати
известан низ година, одсек или период време-
на; чиниши епоху стварати једно ново и зна-
чајно доба, учинити себе или доба у којем се
живи значајним, изазвати велик углед, бити
значајан; асшр. произвољно утврђен датум за
који су унети у таблице елементи нужни за
израчунавање места неког небеског тела.
епохалан (грч. epoche) знатан, веома значајан,
велик, који чини епоху, који својом вредно-
шћу и значајем надмашава све што се у том
времену догодило и даје му своје обележје
(нпр. епохалан проналазак, успех и сл.).
е профундис (лат. е profundis) из дубине, нпр.
певати.
епрувета (фр. eprouvette) заднивена стаклена
цев за вршење хемијских опита, огледа.
епсилон (грч. е, psilos го, наг) име петог слова
грчке алфабете, = кратко е; уа. ета.
епсилонтика (грч. epsilon) маш. међу математича-
рима уобичајен назив за ригорозно излагање
математичке анализе; израз je потекао отуд
што се у многим доказима чисте анализе упо-
требљава грчко слово Е (епсилон) као ознака
за произвољно малу позитивну величину.
епсилонтичар (грч.) математичар који сматра
да се математика мора увек излагати у потпу-
но строгој форми, чак и за нематематичаре;
фиг. претерано строг математичар.
епски (грч. epos) који се тиче епске поезије; фт.
јуначки, опширан; епска песма в. епопеја; еп-
ска пласшичносгп причање које у епу мора
ерата кориге
бити тако живо и очигледно као да се догађа
пред нашим очима; епска поезија в. епика;
епски песник = епик; епска ширина или оп-
ширпост лагано причање многих догађаја у
којима учествује, поред главног јунака, ве-
ћи број јунака, описивање свега надуго и
нашироко; епски сших стих којим се понајче-
шће пишу епске песме (десетерац и хекса-
метар).
епсомит (no енг. граду Епсому) горка со, мине-
рал, магнезијумов сулфат с кристалном во-
дом MgSO4 • 7Н2О.
епулис (грч. epuli's) мед. мекани израштај на дес-
нима.
епулоза (грч. epiilosis) мед. зарашћивање, зара-
шћење, замлађивање, замлађење, нпр. рана.
епулотикон (грч. epulčtikos који помаже замла-
ђењу, зарашћивању) мед. лек за скупљање и
сушење рана.
епулотикум мед. в. епулотикон.
епуративан (нлат. epurativus) који чисти (или:
треби, пречишћава).
епурација (нлат. epuratio) чишћење, пре-
чишћавање, требљење.
епур си муове (итал. Eppur si muove) „Па ипак
се креће'' (тј. Земља), речи које je узвикнуо
Галилеј пред инквизиционим судом кад су га
приморали да се одрекне Коперниковог уче-
ња.
Епштајн-Баров вирус мед. вирус сличан херпес-
ном вирусу, проузрокује мононуклеозу и раз-
не облике рака.
epa (нлат. aera) рачунање врсмена, начин рачу-
нања времена од неког знатног догађаја; хри-
шћанска epa, наша epa рачунање времена од
почетка хришћанства, од рођења Христова;
код муслимана од Хиџрета, Мухамедовог
бекства из Меке (622. год. н'. е.); код старих
Римљана од оснивања Рима (753. год. пре
н.е.).
ерадијација (нлат. eradiatio) израчивање, изра-
чење, зрачење, пуштање зракова светлости и
топлоте.
ерантан (лат. errare лутати, errans) који лута,
који je у заблуди, који греши; скиталачки.
ерар (лат. aerarium) државна благајна старог Ри-
ма у Сатурновом храму на Капитолу; државна
имовина (за разлику од фискуса или приватне
имовине царева); отуда, данас: државна имови-
на, државна (или: земаљска, градска) благајна.
ераре хуманум ест (лат. errare humanum est) у
људској природи je да грсши.
ераријални (нлат. aerarialis) в. ерарни.
ерариј(ум) (лат. aerarium) в. ерар.
ерарни (лат. aerarius) који се тиче државне касе;
ерарни приходи u расходи, приходи и расходи
државне благајне.
ерата (лат. errare грешити, erratum, errata) ил.
штампарске грешке; списак штампарских гре-
шака који, обично, долази на крају књиге; уп.
ерагпум.
ерата кориге (лат. errata corrige) исправи штам-
парске грешке (обично се ставља на крају
књиге, као наслов списка штампарских гре-
шака).
ератичан 288
ератичан (лат. erraticus) који лута, који се пре-
мешта; непостојан, неправилан, нередован,
наступни; ератичне стене геол. путујуће сте-
не, лутајуће стене, тј. оне које се налазе на
површини Земље далеко од места на којем су
постале; ератинне болесгпи мед. неправилне,
нередовне, наступне, атипичне болести, нпр.
грозница.
Ерато (грч. Erato) миш. једна од девет муза, заш-
титница поезије, нарочито лирске (љубавне),
и еротичне музике; у уметности обично прика-
зивана са лиром; уп. муза.
Ератостеново сито (no александријском астро-
ному Ератостену, 276-194. год. пре н.е.) маш.
поступак изналажења простих бројева прецр-
тавањем у природном низу бројева свих бро-
јева дељивих са један, самим собом и још
макар једним бројем.
ератум (лат. erratum) грешка, заблуда, омашка;
нарочито: штампарска грешка; a.i. ерагпа.
ербиј(ум) (лат. erbium) «•.«. елемент, ред. бр. 68,
атомска маса 167,26 метал из групе ретких
земаља (лантанида).
ерг 1. (грч. ćrgon рад, дело) фш. јединица за рад
и енергију у CGS систему; у Међународном
систему јединица користи се џул (1 ерг = IO"7
џула).
ерг (арап. ерг, Т. арег) 2. геогр. назив за извесне
области у Сахари покривене пешчаним дина-
ма, насупрот стеновитим заравнима или „ха-
мадама".
ергааика (грч, erg&zomai радим, делам) учење о
раду и радиности.
ергатив (грч. ergon рад, дело) лшив. падежни
облик у неким језицима (баскијском нпр.) ко-
ји показује од кога потиче стање у коме се
налази субјекат.
ергела (перс. hargele, тур. hergele) 1. одгајалиш-
те коња, сточарска установа за унапређење
коњарства; 2. чопор, крдо, мноштво (најче-
шће коња).
ерго (лат. ergo) дакле, стога, према томе.
ергограф (грч. ergon рад, gržpho бележим) апа-
рат за бележење рада што га могу извршити
мишићи прстију.
ергометар (грч. ergon, metron) мед. справа за ме-
рење рада што га изврши један мишић или
група мишића.
ергометрин хем, један од алкалоида ражане глав-
нице (Secale cornutum); као и ерготамин, упо-
требљава се за заустављање крвављења из ма-
терице после порођаја.
ергономија (грч. ćrgon, nomos обичај, ред, за-
кон) наука која проучава однос између човека
и средстава за производњу и која покушава да
изнађе најпогодније услове у психичком и
физичком погледу односа човек-машина.
ергостат (грч. ergon рад, istemi ставим, станем)
мед. апарат за терапеутичко искоришћавање
рада мишића. код кога болесник, обрћући
једну ручицу, може да изврши тачно одређену
количину рада.
ергостерин в. ергостерол.
ергостерол хем. провитамин витамина D2, који
еристика
настаје зрачењем ергостерола ултраљубича-
стим зрацима; ергостерин.
ерготамин (фр. ergotine) хем. један од алкалоида
ражане главнице (Secale cornutum); употре-
бљава се, углавном, за заустављање крва-
вљења из материце; >а. ергометрин.
ерготизам (фр. ergot главница) мед. тровање ра-
жевом главницом, нарочито после покушаја
насилног побачаја.
ерготив (фр. ergotine) мед. важан састојак ражеве
главнице или изродице, који изазива скуп-
љање крвних судова и неких мишићних снопи-
ћа, нарочито код материце; ерготинин.
ерготинин (фр. ergotine) в. ерготин.
Ереб (грч. Erebos) .mm. божанство мрака; код Хо-
мера: царство мртвих, подземни свет, пакао;
код Хесиода: митско биће, син Хаосов, отац
Етера (небеског простора) и Хемера (дана).
ерекција (лат. erectio) подизање, усправљање,
уздизање; физиол. дизање, набрекнуће, кру-
ћење мушког сполног органа као последица
сполне раздражености; оснивање. установља-
вање, подизање, извођење, грађење.
еремит (грч. eremites, лат. eremita) пустињак,
усамљеник, испосник, анахорета.
еремитаж в. ермитажа.
еремитизам (грч. eremos пуст, усамљен) пусти-
њаштво, усамљеништво, испосништво; пусти-
њачки (или: усамљенички, испоснички) живот.
ерепсив (грч. erei'po обарам, раскидам) физиол.
фермент слузокоже танкога црева који раст-
вара беланчевине.
еретизам (грч. erethitho) мед. в. ереШизија.
еретизија (грч. erethitho надражим, раздражим)
мед. узнемиреност, раздраженост, нпр. мозга;
болесно увећана узбудљивост; еретизам.
еретичан (грч. erethitho надражим) узбуђен,
узнемирен, раздражен.
ереуксис (грч. ereiigomai подригнем, ригам) мед.
ригање. подригивање; ерукШација.
ерзак (арап. arzaq, тур. erzak) храна, јело.
Ерида (грч. Eris) миш. богиња свађе и раздора
код старих Грка. Ha свадби Ахилових родите-
ља Пелеја и Тетиде бацила међу госте златну
јабуку, на којој je писало: Најлепшој (te kal-
liste), и тиме изазвала међу учесницима свађу и
мржњу, што je, посредно, довело до Тројан-
ског рата.
Ериднна јабука јабука раздора, семе раздора;
уп. Ерида.
еризипел (грч. erysipelas, erythros црвен, pella
кожа) мед. заразна болест: врбанац, врболац,
пламеник, брнка, црвени ветар, јарболац,
пламац, пожарица, гроници.
ерина (грч. en-, ris, rinćs HOC) ПЛ. мед. средства
против кијавице.
Ернније у хеленској митологији три женска де-
мона освете, кћери Ноћи; код Римљана Фу-
рије.
ериометар (грч. ćrion вуна, metron) в. еиро-
метар.
ерир (тур. harir) свилено гшатно.
ернстика (грч. eris свађа, препирка, раздор, eri-
stike) вештина препирања (или: расправљања,
полемисања, диспутовања). ^-илл«« ••<.,
еристичан
еристичан (грч. eristikos) склон свађању и препи-
рању; споран, који се може оспоравати, који
je за оспоравање.
еристичари (грч. eristike вештина препирања,
расправљања) tu. они који воле да се препиру,
да расправљају; фил. присталице старогрчке
мегарске филозофске школе (због склоности
препирању и расправљању).
еритема (грч. erythema) мед. црвеница, општи на-
зив за појаву црвенила на кожи, на већем или
мањем делу коже, као реакција коже на штетно
дејство спољног чиниоца; ериШрема.
еритразма (грч. erythros црвен) жд. заразно обо-
љење коже око плећа и препона.
еритрема (грч. erythros) мед. в. ериШема.
еритремија (грч. erythros црвен, haima крв) мед.
в. еритроза.
еритризам (грч. erythros) појава да се у народу
који иначе има црну косу раћају и лица са
црвеном косом (ова појава нарочито je честа
код европских Јевреја, док je код црнаца
уопште нема).
еритријаза (грч.) мед. црвенило код новорођен-
чади.
еритрин (грч.) хем. црвена руда која настаје ат-
мосферским трошењем (оксидацијом) ко-
балтних арсенида и арсеносулфида, кобалтов
цвет.
еритро- (грч.) предметак у сложеницама са значе-
њем: црвен, који je црвене боје.
еритробласте (грч. erythros, blastos клица) фи.т-
ол. ћелије које стварају црвена крвна зрнца.
еритробластемија (грч.) мед. повећање броја
еритробласта у крви, обично код анемичних
особа.
еритробластома (грч.) мед. израслина од еритро-
бласта, слична тумору.
еритродермија (грч. erythrcs, derma кожа) мед.
јако и пространо црвенило коже, праћено ја-
чим или слабијим љуштењем.
еритроза (грч. erythros) мед. 1. црвенило коже и
слузнице; 2. бујање ткива које ствара црвена
крвна зрнца.
еритрозии (грч.) хем. органска бојена материја
која се добија из флуоресцеина и којом се
бојадишу свила и вуна жутоцрвено и модроцр-
вено.
еритромелалгија (грч. erythros, melos уд, algos
бол) мед. црвене и доста јако натечене белеге,
праћене болом, које се повремено јављају
no рукама и, ређе, no ногама, na се изгубе;
порекло им je у обољењу живаца.
еритропоеза (грч. erythros, poieo чиним, ства-
рам) зоол. стварање црвених крвних зрнаца.
еритропсија (гр. erythros, opsis гледање) мед. ста-
ње чула вида при коме се све види као кроз
црвено стакло.
еритрофил (грч. erythros, phyllon лист) бош. лис-
но црвенило.
еритрофитоскоп (грч. erythros, phyton биљка,
skopeo посматрам, гледам) црвене наочари,
апарат кроз који се лишће у биљака види у
пурпурној црвеној боји.
еритрофобија (грч. erythros, phobos страх) мед.
289 ероико
болестан страх стидљивих особа да he y
одређеној ситуацији поцрвенети и на тај на-
чин одати своје душевно стање.
еритрохлоропија (грч. erythros, chloros отворе-
нозелен, жућкаст, opsis виђење) мед. неспособ-
ност да се види модрожута боја.
еритроцијавоза (грч. erythros, kyanos модарј
мед. обољење које доводи до модрица и мести-
мичних црвенкастих тачкица на кожи.
еритроцити (грч. erythros, kytos шупље тело, бо-
каст суд) ПЛ. тол. црвена крвна зрнца.
еритроцитоза (грч. erythros, kytos ћелија) мед.
повећан број црвених крвних зрнаца, због
различитих узрока.
еритроцитометар (грч. erythros, kytos, metron
мера) инструмент за мерење еритроцита у
крви.
еркер (нем. Erker) истурен део зграде са прозо-
рима, затворен балкон.
еркондишн (енг. air ваздух, condition стање) уре-
ђај којим се у просторијама одржава жељена
температура.
ерл (енг. earl) гроф, трећи степен племства у
Енглеској, између маркиза и вајкаунта.
ep лифт (енг. air ваздух, lift дизање) ваздушни
мост успостављен до места неприступачног
другим саобраћајним средствима или специ-
јална путовања преко агенција до одређеног
места и натраг.
ерлкениг (дан. ellerkonge, нем. Erlkonig) мит. ви-
лински краљ, баук.
ерменевтика (грч. ermeneutike тумачење) в. хер-
менеуШика.
ермитажа (фр. ermitage) пустињаково обитава-
лиште, испосничка ћелија; усамљена кући-
ца; име чувене галерије слика у Лењинграду;
врста финог бургундског вина.
ерн (енг. earn зарадити) јединствени мсђународ-
ни систем за унапређење слободне трговине
помоћу компјутерске и скенерске обраде
бар-кода; в. бар-код.
ерогатор (лат. erogator) пра«. издавалац, изврши-
лац последње воље.
ерогација (лат. erogatio) ирав. издавање,
исплаћивање; дељење, подела.
ероген (грч. erčs љубав, genes, gfgnesthai родити
се) који изазива сполни надражај, сполну
страст; ерогене зоне делови тела чије дражење
изазива сполно узбуђење.
еродирати (лат. erodere) разјести, разједати,
нагризати, наједати; геол. односити, скидати.
ерозиван (лат. erodere, erosivus) разједан, на-
гризан, наједан, који разједа, нагриза, наје-
да.
ерозија (лат. erosio) разједање, наједање, на-
гризање; разједеност, нагризеност, наједено-
ст; геол. одношење, скидање; разједено место;
мед. површински, најчешће пругасти и видно
ограничени недостаци у слузокожи појединих
органа, нпр. желуца, материчног грлића, рож-
њаче и др.
ероикаменте (итал. eroicamente) муз. в. ероико.
ероико (итал. eroico) муз. херојски, јуначки, тј.
појачаном силином.
epop 290
epop (лат. error) заблуда, грешка, омашка; epop
факШи (лат. error facti) стварна заблуда; epop
ин факто (лат. error in facto) чрав. заблуда
односно чињеничног стања, тј. заблуда о по-
стојалу кривичног дела; epop ин јудикандо
(лат. error in judicando) прае. када правни лек
тврди да je нападнута одлука материјално не-
тачна због рђаве примене кривичног закона;
epop ин процедендо (лат. error in procedendo)
прав. када правни лек тврди да поступак на ос-
нову кога je одлука донесена не одговара за-
кону.
Epoc (грч. Er6s) миш. бог љубави код старих Грка
(код Римљана: Амор, Купидон); фш. љубав;
фил. љубав према идејама, нагон за сазнањем
(код Платона); асшр. планетоид који се некад
приближи Земљи више него икада Mape, зато
што његова путања лежи између путања Зе-
мље и Марса.
еротематика (грч. erotSo питам) вештина згод-
ног постављања питања.
еротематички, еротематски (грч. erotematikćs у
виду питања, erotema питано, питање) зове се
наставни метод у коме један пита a други од-
говара, како je нпр. радио Сократ; супр. акро-
аматски.
еротизација (грч. eros сполна љубав) довођење у
еротично стање, повећање еротичног нагона;
фшио.г. специфично сполни утицај материја
које сполне жлезде луче у крв (сексуалних хор-
мона) на централни нервни систем, средишни
живчани прибор.
еротик (грч. erotikćs) писац љубавних песама.
љубавни песник.
еротика (грч. ćros сполна љубав) вештина во-
ђења љубави, наука о љубави; љубавно песни-
штво.
еротичан (грч. erotikos) љубавни; склон љубави,
заљубљив, заљубљен; еротинна поезија
љубавно песништво.
еротоманија (грч. eros сполна љубав, mania по-
мама, лудило) љубавно лудило; мед. душевни
поремећај код некога који je обузет сталним
љубавним заносом: све своди на сполну радњу
и страст, свуда види само сполне појаве, одаје
се прекомерно сполном уживању, само о томе
мисли и говори; такође: када болесник уобра-
зи да je неко у њега или он у некога заљубљен
(еротоманија код жена = нимфоманија, код
мушкараца = сатиријаза).
еротопатија (грч. ćros љубав, пожуда, pžthos зло,
несрећа) општи назив за све абнормалности у
вези с полним нагоном.
ерпетологија (грч. erpeton гмизавац, logia) зоол.
в. херпетологија.
ерстед (no данском физичару X. К. Ерстеду.
1777-1851) фш. јединица за мерење јачине
магнетског поља у CGS систему ознака Ое
(oersted); y Међународном систему јединица
користи се ампер no метру, ознака A/m -
1,26 Ое.
ерћек (тур. erkek) мушко; мужјак код птица.
ерћелије (тур. ersekli) a,i. токе.
еругинирати (нлат. aeruginare) ставити бакар у
есеицијалије
рђу; бакар или бронзу превући на изглед ста-
рим слојем бакарне рђе (патине).
еруго (лат. aerugo) рђа на бакру, бакарни оксид.
еруднт (лат. eruditus) учењак, научно образован
човек, зналац.
ерудитан (лат.) образован, начитан, учен, на-
учни.
еруднција (лат. eruditio) начитаност, ученост,
образованост, научност.
еруктација (лат. eruetatio) мед. в. ереуксис.
еруктнрати (лат. eruetare) мед. ригати, изригати,
изригивати, подригивати.
еруптиван (лат. erumpere избијати, избити,
eruptivus) који je постао избијањем из уну-
трашњости Земље; ерупгпивно стење стење
које je постало од магме или лаве; еруптив-
на грозница грозница са оспама, копривна
грозница.
ерупција (лат. eruptio) избијање, излив (гнева,
љубави); геол. избацивање, нпр. неког вулкана;
насилно избацивање; изненадно и обилно про-
извођење нечега; мед. ненадан излив крви, гно-
ја или воде; осипање, избијање оспица.
ер-форм (нем. Er-Form облик трећег лица) при-
поведање у трећем лицу, најчешћи облик
епског приповедања; дозвољава приповедачу
улогу свезнајућег.
ерц. в. херц.
ерцег (мађ.) в. херцег.
есап (арап. hisab, тур. hesap) рачун; број; про-
цена.
есапнти (тур. hesap) 1. рачунати, бројати, убра-
јати; 2. мислити, сматрати, претпостављати.
есаул (рус. есаул од туркменског нсаул) реч која
je у староруским козачким јединицама озна-
чавала чин капетана.
есе (лат. esse) бити, постојати; као именица:
биће, постојање.
есеј (енг. essay, фр. essai, итал. saggio, лат. еха-
gium) .ii/т. после појаве Монтењевих „Essais"
(1580) назив за краћу расправу о неком науч-
ном, уметничком, књижевном или јавном пи-
тан>у, која je писана течно, лако разумљиво,
строго књижевно и нимало површно; оглед,
покушај.
есејист(а) (енг. essayist) писац краћих расправа,
огледа, есеја; публицист.
есен (хебр. haššain они који ћуте) припадник
старојеврејске секте у 1в. н.е.; одбацивали су
приватну својину, новац и породицу.
есенција (лат. esse бити, essentia) битност, суш-
тина, бит, главно, главна ствар; хем. главни
течан састојак што се добије из нечега дести-
лисањем; алкохолни и битни састојак плодо-
ва, биљки итд.; мирис; мирисаво уље.
есенцијалан (лат. esse, essentialis) битан, сушта-
ствен, суштински, прави, главни, основни, не-
опходан.
есенцијализам (лат. essentialia) правац у савре-
меној филозофији у Америци који тежи да
одржи достигнућа западњачке културе.
есенцијализација (лат.) остварење, реализаци-
ја онога што je суштинско.
есенцијалије (лат). ПЛ. битности, битне ствари,
есенцијалитет
главне ствари, битни састојци; есенцијалиа
консШитутива (лат. essentialia constitutiva)
ПЛ. главни састојци.
есенцијалитет (лат. essentia) битност, сушта-
ственост, суштина.
есенцијелан (фр. essentiel) в. есенцијалан.
есери (од скр. CP = социјални револуционари)
припадници ситнобуржоаске партије у Русији
на почетку XX в. која je проповедала да je
сељаштво револуционарнија класа од проле-
таријата, заступала теорију „сељачког соци-
јализма" и огорчено се борила против бољше-
вика.
есесовац (према транскрибованом изговору
скраћенице SS, од почетних слова немачке
речи Schutzstaffel заштитни одред) припадник
злогласне полицијско-војне организације у
фашистичкој Немачкој.
ескаблон (фр. escabelon, лат. scabellum) постоље
на којем стоји биета.
ескадра (фр. escadre, шп. escuadra, лат. ex-qua-
dra) вој. одељење убојних бродова под истим
заповедником.
ескадрила (фр. escadrille) вој. мало одељење
убојних бродова под истим заповедником, ма-
ла ескадра; група војних авиона.
ескадрон (фр. escadron, итал. squadrone, шп. es-
cuadron) еој. тактичка јединица коњице од
120-150 коњаника у ратном стању, под коман-
дом командира ескадрона; швадрон.
ескалада (фр. escalade, лат. scala) еој. пењање на
зидове и бедеме утврђења помоћу јуришних
лестава.
ескалатор (фр. escalader) аутоматске покретне
степенице у великим трговинским кућама,
метроу и сл.
ескалаторна клаузула (фр. escalade) клаузула
која у краткотрајном уговору даје могућ-
ност да се, под одређеним условима, одступи
од уговорених цена и да се оне, због насталих
промена, поново утврде.
ескалација (фр. escalader пењати се, попети се)
1. пењање, степеновање; јуриш на кулу уз
помоћ лестава; 2. назив за један елемент аме-
ричке ратне доктрине, тзв. еластичног одго-
вора; подразумева постепено нарастање вр-
сте, обима и интензитета борбених дејстава.
ескалирати (фр. escaler) мор. упловити у приста-
ниште у које не треба; појачати извесну рад-
њу и понашање.
ескалоп (фр. escalope) »ye. танак режањ пржена
меса, бечка шницла.
ескамотажа (фр. escamotage) извођење мађиони-
чарских трикова, опсењивање, опсена; брзо и
вешто скривање нечега, вешто изведена кра-
ђа.
ескамотер (фр. escamoteur) мађионичар, оп-
сенар.
ескампирати (фр. escamper) вој. умакнути, побе-
ћи, ухватити маглу.
ескапада (фр. escapade) jax. погрешан скок устра-
ну школског коња; фш. непромишљен и неста-
шан подвиг, несташлук.
ескапаторна клаузула (енг. escape clause клаузу-
291 еспадрон
ла изузећа) одредба у уговору о трговинској
размени којом се даје могућност сауговора-
чима да у току реализације посла не изврше
делимично или у целини неку од предвифених
тачака.
ескапизам (енг. escape побећи) бекство из
стварности, од живота; избегавање одговор-
ности.
ескарпа (фр. escarpe, шп. escarpa) «у. унутарњи
бедем, најдоњи грудобран једног рова,
опкоп.
есквајр (енг. esquire) штитоноша, паж; титула
нижег племства код Енглеза; данас: титула KO-
JOM се ословљава сваки угледнији човек (од-
говара нашем „поштовани" „благородни").
ескиважа (фр. esquiver избећи) <П избегавање
противникових удараца у боксу.
ескивирати (фр.) у спорту, нарочито боксу: веш-
то избећи противников напад, искрасти се,
неприметно се извући из тешког положаја.
ескиза (фр. esquisse) скица; површан нацрт.
есконт (фр. escompte) шрг. в. дисконто.
есконтирати (фр. escompter, нлат. escomputare)
трг. в. дисконШирагпи,
Ескоријал (шп. Escorial) име краљевског дворца
код Мадрида; ескоријал-вуна фина шпанска
вуна.
ескорта (фр. escorte, итал. scorta) оружана прат-
ња, свита; фш. поворка.
ескортери (фр. escorteurs) ПЛ. вој. тип ратних бро-
дова („пратиоци") који служе као заштита
оклопњачама и крстарицама.
ескортовати (фр. escorter) пратити, спроводити
под оружаном пратњом.
ескудо (порт. escudo) в. ешкудо.
Ескулап (лат. Aesculapius) миш. бог вештине ле-
чења, син Аполонов и Коронидин; фш. лекар.
ескулентан (лат. esca јело, esculenrus) који je за
јело, који се може јссти.
ескулин (лат. aesculus горун, лужник, храст) твар
која се налази у кори дивљег кестена (C 2 i Н 2 4
О13).
еслингер (назив no немачком индустријском
граду Eslingenu) чврста и густа дрвена завеса
на прозорима, ролетна.
Есмархова повеска (no нем. хирургу Ф. Есмарху,
1823-1908) мед. кратко гумено црево или плат-
нена трака за привремено заустављање крва-
рења.
есмералда (шп.) окретна игра у 3/4 такта, слична
брзој полки.
еснаф (арап. asnaf, тур. esnaf) некадашња ста-
лешка организација занатлија исте струке;
члан еснафа, занатлија.
еспада (шп. espada) мач; мачем наоружан борац,
нарочито у борби с биковима.
еспадиља (шп. espadilla, espada, итал. spada, грч.
spathe широк мач) мали мач.
еспадон (шп. espadon) велики широк мач за обе
руке и са два реза.
еспадрила (фр. espadrille) лака, од канапа плете-
на ципела са кожним или дрвеним ђоном.
еспадрон (шп. espada) СП. мач који служи за уче-
ње мачевања.
еспањол 292
еспањол (фр. espagnol) шпански дуван за шмр-
кање, шпански бурмут.
еспањола (фр. espagnole) шпанска игра, плес.
еспањолет (фр. espagnolette) фина вунена тка-
нина; гвоздена запињача на прозорима и др.;
обичније: спањолеШ.
еспап (арап. asbab, тур. еспап, есбаб) роба, про-
извод за тржиште, предмет трговине; одећа.
еспарагоса (шп. esparagossa) вуна од шпанских
оваца.
еспарзета (фр. esparcette) бош. врста детелине,
грахорка Onobrychis viciaefolia из фам. Papili-
onaceae, која се гаји за исхрану стоке.
еспарто (шп. esparto) кончасти листови једне
траве (нлат. štipa tenacissima) која долази из
Шпаније и Алжира, a служи за прављење асура,
за увијање цигара, у фабрикацији хартије и
др.
есперантидо (лат. sperare надати се) вештачки
језик, упрошћен облик есперанта.
есперантист(а) (фр. esperance нада) онај који
верује и нада се да he есперанШо постати,
једног дана, општи језик; присталица еспе-
ранта; онај који учи есперанто.
есперанто (фр. esperer надати се, espćrance нада)
„језик за који се може надати да he постати
језик будућности", језик који je руски ле-
кар др Заменхоф вештачки саставио од најра-
спрострањенијих, претежно романских, свет-
ских језика; једноставан, правилан и лак за
учење, и који би, једног дана, требало да
постане општи светски језик.
есперто (итал. esperto, лат. expertus вешт) веш-
так, зналац, стручњак, онај који има иску-
ства у нечему; онај који je посвећен у тајне
некога политичког удружења.
еспес (фр. espece, лат. species) врста, род; врста
новца, звечећи новац; ан еспес (фр. en espe-
ces) ПЛ. у готову, у звечећем новцу.
еспион (фр. espion) ухода, шпијун, вребало;
огледало које се стави ван прозора na се по-
моћу њега, неопажено, посматра кретање на
улици.
еспионажа (фр. espionage) ухоћење, вребање,
шпијунисање.
еспирандо (итал. espirando) муз. замирући, уми-
рући, издишући.
еспланада (фр. esplanade, шп. esplanada, лат.
planus раван) слободно и равно место, празан
простор пред великим граћевинама и утврће-
њима; вежбалиште, егзерцириште, градско по-
ље; вој. кров на грудобрану.
еспресиво (итал. espressivo) муз. са пуно изражај-
ности, изражајно.
еспресо (итал. espresso) 1. мали експресни ресто-
ран; 2. врста црне кафе.
еспри (фр. esprit, лат. spiritus) дух, ум, разум;
оштроумље, досетљивост, духовитост; смисао
нечега, садржина неког дела; најфинији течан
састојак неке материје који се добије путем
дестилације, есенција; нарав, карактер; бел
еспри (фр. bel-esprit) леп дух, човек који се
бави уметношћу и науком, онај који полаже
право на духовитост; еспри д кор (фр. esprit de
естетика
corps) другарство, другарска солидарност;
еспри де лоа (фр. esprit des lois) дух закона.
ест (фр. est) исток.
естаблишмент (енг. establishment) установљење;
назив за установе које имају државни карак-
тер (нпр. државна црква). Данас најчешћи на-
зив, нарочито у друштвеним наукама, за цело-
купни друштвени систем у његовој организа-
ционој, институционализованој форми. На-
зив се одомаћио нарочито у америчкој социо-
логији.
еставела (фр. estavelle) геол. отвор или понор у
карсту у који у време суше вода понире, a у
кишно доба из њега избија.
естакада (шп. estacada, итал. steccata, нем. Sta-
ken проштац, мотка) пободени стубови, побо-
дено коље, брана; дрвени мост, скела.
естаменто (шп. estamento, нлат. stamentum, лат.
stare стајати) сталеж; народна или сталешка
скупштина у Шпанији; ПЛ. естаментос (csta-
mentos), оба тела шпанског народног пред-
ставништва.
естампа (фр- estampe, итал. štampa, нем. stamp-
fen, Stempel жиг) слика као отисак плоче, сни-
мак, утиснут лик, бакрорез; изрезана гвоздена
плоча; печат, жиг.
естанција (шп. estancia) у Јуж. Америци: поседи
на којима се негује стока; мање сеоско има-
ње; стан, боравиште.
естанцијеро (шп. estanciero) поседник (или: соп-
ственик) естанције.
естар в. есшери.
естафета (фр. estafette) улак, скоротеча, глас-
ник на коњу; уп. штафета.
естезиологија (грч. aisthesis ocehaj, осет, logia)
наука о чулима, наука о чулним органима.
естезиометар (грч. aisthesis ocehaj, осет, mć-
tron) жих. инструмент за испитивање осетљи-
вости коже за ocehaj простора путем одређи-
вања најмањег одстојања на којем се два
месно одвојена чулна надражаја могу осетити
управо као одвојени; инструмент за мерење
заморености.
естезиометрија (грч. afsthćsis, metron мера) мед.
метод којим се испитује чуло додира.
естезис (грч. aisthesis) ocehaj, осет, чулно опа-
жање; осећање.
Естера (перс. stareh звезда) лепа Јеврејка, жена
персијског владара Ксеркса која je спасла
јеврејски народ од персијског покоља. У ње-
ну част Јевреји славе празник Пурим.
естери (грч. aither чист, горњи слој ваздуха) ПЛ.
хем. „сложени етери", једињења киселина са
алкохолима (назив дао немачни хемичар Гме-
лин, можда да подсећа на звук Essigather, у оно
доба најобичнији представник групе).
естерификација (грч.) добијање естера из ал-
кохола и киселина.
естеровање в. естерификација.
естета (грч. aisthetikos опажајни) в. естетичар;
онај који посматра живот и свет једнострано,
само са естетског гледишта; човек истанчаног
укуса.
естетизам в. естешицизам.
естетика (грч.) наука о чулном опажању; у ужем
естетицизам 293
смислу: наука о лепом, нарочито о уметности
као најпотпунијем изражају онога што je ле-
по, наука о смислу за уметност и о уметнич-
ком укусу.
естетицизам (грч. aisthesis ocehaj, осет, aistheti-
ke) естетско схватање живота, схватање no ко-
јем у естетском уживању и стварању лежи нај-
виша вредност, и no којем je лепо претежни
чинилац при сваком расуђивању и делању
(овога схватања највише су се држали ромап-
Шичари); супр. интелектуализам и мора-
лизам.
естетичан (грч. aisthetikos опажајни) опажајни,
који спада у област чула и чулног опажања;
који се тиче доброг укуса; веома укусан, леп,
који одговара законима лепог; естетично
осећање смисао за оно што je лепо, смисао за
уметност, осећање и укус за лепо; есшетски.
естетичар (грч. aisthetike) филозоф уметности,
познавалац уметности, судија у питањима
укуса; човек који о свему суди само са гле-
дишта лепог; човек који воли лепо, ужива у
лепом.
естетски (грч. aisthetikos) в. есшешичан.
естивација (нлат. aestivatio) бош. доба пупљења,
положај цветних листића пре расцветавања.
естиматор (лат. aestimator) онај који одређује
чему вредност, проценитељ.
естиматоран (лат. aestimatorius) проценски, ко-
ји се тиче процењивања; естиматориа за-
клеШва (лат. juraraentum aestimatorium) прт.
када се неко заклиње да ће савесно извршити
процену неке ствари чија je вредност спорна;
естимашорија акцио (лат. aestimatoria actio)
прав. тужба против процене вредности неке
ствари.
естимација (лат. aestimatio) процена, процењи-
вање, оцењивање; цењење, уважавање, пош-
товање.
ест модус ин ребус (лат. est modus in rebus) no-
стоји извесна мера у стварима, тј. све има
своју меру и циљ (почетак једног Хорације-
вог стиха).
естокада (фр. estocade) бод мачем, удар мачем
бодимице; фш. наметљива и дрска молба за
зајам, отмено просјачење; варање, превара.
естомихи (лат. esto mihi) последња недеља пред
велики пост код католика, названа no лат. по-
четку псалма 71,3: Esto mihi in Deum protecto-
rem (Нека ми Бог буде заштитником).
естомпа (фр. estompe) у сликарству: растрљи-
вач, трљалица од коже или хартије за равно-
мерну поделу и осенчавање боја у цртежима
кредом и пастелом; цртеж растрљивањем; a
лесшомп (фр. a l'estompe) рађен растрљива-
чем, тј. цртеж.
естрада (фр. estrade, лат. via strata плочник, по-
плочан пут) првобитно: пут, друм; узвишење.
подијум, узвишено место на поду (код прозо-
ра, престола, амвона, у цркви, катафалка
итд.); мала концертна или позоришна приред-
ба; уметност забаве и разбибриге, понекад и
уз учешће чувених глумаца и музичара.
естрамадура (шп. estramadura) првобитно:
шпанска вуница, конац од вуне; данас: шесто-
струк коиац.
естрапада (фр. estrapade, шп. estrapada) врста
мучења: вешала за сецање, ишчашавање руку
и ногу, ченгеле, точак; нарочит скок вештака
у скакању; јих. када се коњ пропне na истовре-
мено појури.
естрогени (грч. oistros страст, gennao рађам) Т.
назив за женске полне хормоне.
естроманија (грч. oistros страст, љубавни бес,
mania помама, лудило) сполно беснило, неза-
ситљивост у задовољавању сполног нагона.
естрои (грч.) један од хормона јајника.
естропирати (фр. estropier, лат. turpis ружан, ех-
turpiare) осакатити, обогаљити, начинити бо-
гаљем, наружити; код сликара и вајара: исква-
рити, наружити, покварити, унаказити.
еструс (грч. oistros обад, жаока) физиолошко ста-
ње жене и женки у моменту изласка зреле јајне
ћелије из јајника.
естуариј(ум) (лат. aestuarium) морска бара, ла-
гуна; ушће великих река слично морском за-
тону (суир. делШа); мед. знојница, соба за зно-
јење.
естуација (лат. aestuatio) таласање мора, пену-
шање мора; фш. узбурканост страсти, плахо-
витост.
естуозан (лат. aestuosis) страстан, страшћу уста-
ласан, плаховит, жустар.
есхатологија (грч. eschatos крајњи, последњи,
logia) у црквеној догматици: учење о тзв. по-
следњим стварима, тј. о ономе што, после
смрти, чека поједиице, човечанство и цео
свет, дакле: учење о смрти, бесмртности ду-
ше, страшном суду, смаку света, вечном бла-
женству и паклу.
есцајг (нем. Essen, Zeug) прибор за јело.
ета (фр. etat, лат. status стање) стање, положај,
својство; сталеж, позив; државно газдинство,
предрачун о приходима и расходима у држав-
ном газдинству; домаћинство, газдовање; вој.
прописано бројно стање трупа; држава; легпа
се моа (фр- l'etat, c'est moi) „држава. то сам
ja!", чувена изјава француског краља Луја
XIV пред парламентом 1655, која изражава вр-
хунац апсолутистичке свести једног владаоца;
ешатна година рачунска, буџетска година.
ета (грч. Е) ССДМО СЛОВО грчке азбуке, дуго е.
етаблирати (фр. etablir, лат. stabilire) утврдити,
основати,установити,завести, отворити,нпр.
трговину, фабрику и сл.; ешаблираши се
отворити себи радњу, радионицу, фабрику;
сместити се, одомаћити се, населити се,
окућити се, оженити се.
етаблисман (фр. etablissement) постављење, на-
мештење, намештање; установљавање. поди-
зање, оснивање, отварање (радње, радиони-
це, фабрике, пословнице итд.); установа, рад-
ња, радионица; већа елегантна гостионица,
место за провод.
етаж (фр. ćtage, итал. staggio, лат. stare стајати)
спрат, кат, бој куће (заправо само горњи
спратови једне куће, без приземља); еШажна
својина својина само једног стана или само
ета женеро 294
једног спрата у ЈедноЈ вишеспратној згради;
етажни спратни, у вези са спратом; етажно
грејање грејање no спратовима у модерним
грађевинама (када се једном пећи загрева цео
спрат).
ета женеро (фр. etats generaux) главни сталежи,
скупштина трију сталежа: племства. духов-
ништва и грађанства, која се састајала у
Француској од 1302. до 1614; после несастаја-
ња од 175 година, Луј XVI поново je сазвао
5. маја 1789, чиме je отворена велика францу-
ска револуција.
етажер (фр. etagere) полица, раф, стаклени ор-
мар са више преграда за оставу стакленог по-
суђа, књига итд.
етажни (фр- etage) в. под. етаж.
еталон (фр. ćtalon) 1. основни или полазни узо-
рак за мере према којем се израђују друге
мере; прамера.
еталон (нем. stali штала) 2. пастув, ждребац.
еталонирати (фр. etalonner) баждарити, жигоса-
ти меру или тег и довести у склад са законским
одредбама; сравњивати мерења код инструме-
ната.
ета-мажор (фр. ćtat-major) еој. штаб.
етамин (фр. etamine) танка и ретка памучна тка-
нина, гази слична, која се ставља у поставу
одела; платно за сита и цедиљке; прозирна
тканина од камгарна за женске хаљине;
есгпамин.
етан (грч. aitho горим) хем. засићени угљоводо-
ник из реда парафина (С2Н(,), безбојан гас,
без мириса; јавља се у гасовима нафтних изво-
ра; употребљава се у расхладним уређајима за
постизање ниских температура.
Етанин (арап.) астр. једна од две јасне звезде у
глави „Аждаје", које стоје у нашем зениту на
северном делу неба.
етапа (фр. ćtape, нем. Stapel) степен, ступањ,
степен развитка; вој. конак, даниште, постаја,
друмска станица, одмориште; дан марша; сла-
галиште, спремиште, складиште, магацин ро-
бе; дневни оброк.
етапје (фр. ćtapier) вој. управник интендантског
слагалишта, таинџија.
етар (грч. aither чист, горњи слој ваздуха) у
грчкој представи: пламени ваздух у коме звез-
де лебде и богови станују, дакле небески про-
стор и светлосна твар уједно, небески ваздух,
небо; у грчкој филозофији: најфинија пра-
твар (Анаксагора, Емпедокле, Платон), пети
елемент - квинтесенца - који испуњава небе-
ски простор изнад Месеца (Аристотел); хем.
фина, бистра, безбојна, лако покретљива теч-
ност карактеристична мириса, специфично
лакша од воде (C4HioI); физ. твар која, сем
материје у простору, no претпоставци посто-
ји као средина у којој се збивају извесне
појаве у природи; нпр. енергија коју Сунце
зрачи у простор преноси се попречним таласи-
ма кроз еластичну средину етар, која je
нетежљива, импондерабилна; етер.
етарска наркоза мед. в. етеризација.
етарска уља хем. лако испарљиви састојци многих
биљака који се добијају дестилацијом ових
биљака воденом паром; имају важну и много-
струку примену у медицини.
етарски (грч. aitherios) в. етеричан.
етас (лат. aetas) доба, човечји век, доба живота,
живот.
етатизам (фр- etat држава)јачање државне интер-
венције у привреди; у ширем значењу, тен-
денција да се све сфере друштва подреде држа-
ви, што води повећању улоге чиновничког
апарата (бирократије) који се осамостаљује
у руковођењу друштвеним, a нарочито еко-
номским активностима.
етатизовати (фр. etatiser) подржавити, подржав-
љивати, превести у државну својину или под
државну управу; утврдити ставове прихода и
расхода у државном буџету.
етацизам (грч.) изговарање грчког слова ета
(TI) као дугог е, a не као и (нпр. Атена - Ати-
на), које je увео Еразмо Ротердамски
(1467-1536); супр. ишацизам.
етезије (грч. etos година, etesios годишњи, etesi-
ai) ол. ветрови у области Средоземља који ду-
вају са северозапада око 40 дана годишње, и
то лети; етезијски ветрови.
етезијски ветрови в. ешезије.
етелизам (грч. ethelč хоћу) фил. в. волунта-
ризам.
етер (грч. aither чист, горњи слој ваздуха) в.
етар.
етеризам (грч.) в. етеризација.
етеризација (грч.) мед. удисање сумпорног етра
ради привременог опијања; уп еШеризовати.
етеризовати (грч. aitho запалим, сагорим, aither)
мед. дати да се удише пара чистог сумпорног
етра са примесом атмосферског ваздуха да би
се осетљивост чулних нерава за неко време
ослабила и на тај начин нерви учинили неосе-
тљивим према боловима.
етеричан (грч. aitherios) небески чист, одухов-
љен, нежан, духовни; хем. сличан етру, који има
својства етра; етерична уља в. етарска уља.
етернал (лат. aeternalis вечит) танка, ваљана и
пругаста веома фина тканина од чешљане
вуне.
етерналан (нлат. aeternalis) вечан, вечит, непро-
лазан, трајан.
етернизовати (фр. eterniser) овековечити; про-
дужити у вечност.
етернирати (лат. aeternare) овековечити, обе-
смртити.
етернит (лат. aeternus вечит) грађ. смеса од це-
мента и азбеста која се употребљава за покри-
вање кровова.
етероманија (грч.) болесна страст за пијењем
или удисањем етра.
етехијату (арап.) код муслимана: молитва оба-
везна при клањању у седећем ставу.
етиважа (фр. etuver сушити) сушионица, сушара,
нпр. меса, шљива итд.
етида (фр. etude, лат. studium) муз. студија, ко-
мад за техничко вежбање, нарочито за увежба-
вање прстију; слик. цртеж као студија, оглед.
етика (грч. ethos обичај, ethike) фш. део фило-
 295
зофије који проучава и процењује морал-
не вредности (шта je добро или шта je
рђаво, шта треба да буде или шта не треба
да буде), порекло и начела моралности
(још се зове: морална филозофија, прак-
Шична филозофија, наука о моралу); хри-
шћанска етика наука о моралу основана на
хришћанским догмама; сензуална егпика
схватање no којем je „добро" оно што се
чулном опажају покаже као такво: радост
тренутка.
етикета (фр. etiquette) 1. цедуља (или: листић)
са натписом, натпис на роби на којем je озна-
чена количина, каквоћа, цена и др.; 2. цедуља
на лековима са упутством о времену и начину
употребе тога лека; 3. дворски обичаји, двор-
ски прописи; укрућеност и усиљеност друш-
твених форми, правила друштвеног опхо-
ђења; формалности у титулисању при писању
молби; 4. фиг. сгпавити ешикеШу увредљиво
означити некога.
етикетирати (фр. etiqueter) ставити етикету; фш.
оптуживати некога за „недозвољено" понаша-
н>е и мишљење, приписати му негативне осо-
бине.
етикеција (фр. etiquette) углађено друштвено
опхођење; правила о лепом понашању; укоче-
но држање у друштву, на јавном месту и сл.,
церемонијалност.
етикотеологија (грч. ethike, theologi'a наука о
богу) фил. покушај да се постојање и особине
бога изведу и докажу на основу постојања мо-
рала и моралног поретка у свету, учење о богу
засновано на учењу о моралу; морална теоло-
гија.
етил (фч. aitho горим) једновалентни радикал,
налази се у многим органским једињењима.
Важна једињења: етил-алкохол (С2Н4О2) и
етил-хлорид (С2Н5С1 - монохлоретан).
етилев хем. гас без боје, мириса и укуса, СгН4;
саставни део raca за осветљење; употребљава
се за израду иперита.
етимологија (грч. etimologia) наука која истра-
жује порекло, корен и основна значења речи;
наука о творби речи.
етимологикон (грч. etymon право значење неке
речи према њеном пореклу, logos) дело које
испитује порекло и корен речи; речник са на-
значењем порекла речи.
етимологикум (грч.) в. етимологикон.
етимолошки (грч.) коренски, који спада у
област етимологије.
етимон (грч. etymon) корен, порекло и основно
(или: право) значење речи.
етиолација в. етиолизација.
етиолизација (фр. etioler испијати) биол. губ-
љење зеленила и свежине лишћа услед недо-
статка светлости; бледоћа; етиолација.
етиолман (фр. etiolement) вош. назив за промене
које настају код биљака кад се ове узгајају у
потпуној тами.
етиологија (грч. aitia узрок, aitiologia) фш. наука
о узроцима и последицама ствари; наука о ло-
гичном образложавању и доказивању, нпр. у
етнограф
хрији; мед. део медицине КОЈИ истражуЈе и
проучава узроке болести.
етиологијски (грч. aitia, logikos) узрочан, кау-
залан.
етиолошки (грч. aitia logos реч, говор) који се
односи на етиологију, који се заснива на
етиологији, узрочан.
етиопизам (грч. Aitiops) религиозно-политички
покрет међу црнцима хришћанима у Јужној
Африци којем je циљ добијање црквене са-
мосталности.
етичар (грч. ethike) учитељ (или: проповедник)
морала; онај који се бави етиком или прак-
тичном филозофијом; онај који живи у скла-
ду са моралним законима и прописима,-
етички (фч. ethikos) који спада у етику, који се
тиче етике или je у вези са етиком, моралан,
морално чист; етичан.
етички датив (лат. dativus ethicus) грам. осећајни
датив, тј. датив којим се казује да лице које
говори има интересовања за онога с ким гово-
ри или за оно о чему говори, или извесну на-
клоност према ономе с ким говори или о чему
говори, нпр. Јеси ли ми здраво и весело? -
Лепа ти je у Алаге љуба, - Чудна гпи ми
годиница дође, - Спавај чедо, ceo joj мајци, -
Јадна ти сам и чемерна.
етмоидалан (грч. ethmoeides ситаст, ethmos це-
дило, сито, eTdos облик) в. етмоидан; етмо-
идална кост в. етмоидеум.
етмоидаи (грч. ethmos цедило, сито, eidos
облик) који je у облику сита, ситаст; етмо-
идалан.
етмоидеум (грч.) анаш. ситаста кост (једна од
лубањских костију).
етмолит (грч. ethmos решетка, цедиљка) очвр-
сла магма у унутрашњости Земљине коре.
етнархија (грч. ćthnos, archo владам) кнежевина,
покрајина, намесништво. Етнарх намесник
покрајине.
етиици (грч. ćthnea) ПЛ. незнабошци; уп. ет-
нички.
етницизам (грч.) незнабоштво, многобоштво,
вера у постојање више божанских бића која
су међусобно једнака или једна другим подре-
ђена.
етнички (грч. ethnikćs) првобитно: незнабожачки
(зато што су хришћански писци средњег века
све нехришћане и нејевреје називали ethnea,
лат. gentes = народи); данас: народни, народ-
носни, својствен народу, пореклом из народа,
у вези с народом; етнички сасшав састав ста-
новништва no националној припадности.
етнобиологија (грч. ethnos народ, bi'os живот, lo-
gos реч, говор) наука која проучава биолошка
својства једног народа.
етногенеза (грч. ethnos, genesis постанак) про-
цес стварања и постајања народа (проучава се
на основу археолошких, лингвистичких и
историјских података).
етногонија (грч. ethnos, gone рођење, постанак)
грана палеонтологије која настоји да рекон-
струише формирање преисторијских pača.
етнограф (грч. ethnos, graphos) онај који се ба-
етнографија
ви проучавањем начина живота и обичаја јед-
ног народа; етнолог.
етнографија (грч. ethnographia) наука о животу,
веровањима и обичајима једног народа; ет-
нологија.
етнографски (грч. ćthnos, gržpho) који je у вези
са обичајима народа; етнографски музеј
збирка уметничких производа, оруђа, одела,
домова у минијатури и др. једног народа, из
чега се може донекле добити слика и јаснија
представа о животу и обичајима тога народа;
етнолошки.
етнолиза (грч1. ethnos, analyo разрешавам) про-
учавање издвајања појединих људских група
и култура из ширих људских заједница и кул-
тура у појединим временским раздобљима.
етнолингвистика (грч. ethnos, лингвистика) део
лингвистике који проучава однос између је-
зика и народа, као и узајамно дејство лингви-
стичких и етничких фактора у функциониса-
њу и развитку језика.
етнологија (грч. ethnologia) в. етнографија.
етномузикологија (грч.) део музикологије који
се бави проучавањем народног фолклора.
етноним (грч. ethnos народ) име народа.
етнопсихологија (грч. ethnos народ, psyche fly-
ma, logia наука) наука која проучава душевне
особине (тзв. „народну душу") већих заједни-
ца и појединих народа. Код нас се највише и
најуспешније њом бавио Јован Цвијић.
етнос (грч. ethnos) племе, народ.
етноцентризам (грч. ćthnos народ, lat. centrum)
соц. уздизање националне или друге етничке
заједнице којој се припада над другим наци-
оналним или етничким групама.
етогнозија (грч. ethos обичај, gnosis познавање,
знање) наука о обичајима, навикама.
етографија (грч. ethos, graphia) в. под етоло-
гији.
етократија (грч. ethos, kratia владавина) влада-
вина морала или врлине, идеално државно
устројство у којем би моралност била једини
законодавац и владалац.
етологија (грч. ethos, logia) приказивање (или:
цртање) карактера једног човека или морал-
них схватања и обичаја једног народа, карак-
терологија (израз Џ.Ст. Мила); еШографија
тол. наука о животним навикама животиња.
етопеја (грч. ćthos, poiein чинити, правити) цр-
тање (или: приказивање) карактера.
етос (грч. ethos) обичај, ћуд, нарав; збир стал-
них особина што их један човек поседује, ка-
рактер (за разлику од патоса, тј. тренутног и
променљивог стања душе).
етриоскоп (грч. aithn'a ведрина, ведро небо, sko-
реб гледам) апарат помоћу кога се одређује
колико je небо чисто од облака (параболично
издубено огледало у чијој се жижи налази црно
бојадисана лопта осетљивог термометра).
етрурска уметност архитектура, вајарство и
сликарство Етрураца (народа који су у данаш-
њу Тоскану дошли из Мале Азије у VIII веку
пре н.е.); извршила велики утицај на римску
цивилизацију.
296 еуемија
етуи (фр. etui) врста мале кутије или корица за
држање прибора, наочара и накита.
ет-хом (енг. at home) код куће, у кући, у завича-
ју; мала монодрама која сатирички приказу-
је домаћи живот; такође: дан примања.
ет цетера (лат. et cetera) и тако даље; као
скраћеница: etc. = итд.
еу (грч. eu) грчки прилог, појављује се као
предметак у многим сложеницама и означава
нешто добро, ваљано, право, лако, повољно;
супр. дис.
еуаналепса (грч. eu, analepsis) мед. лако, брзо
оздрављење (од болести).
еуантан (грч. euanthes) вр. бош. са лепим цветови-
ма, који лепо цвета.
еубиотика (грч. eu, bios живот) наука о добром
живљењу; уп. дијетешика.
еубулија (грч. eubuh'a) мудрост, разборитост,
увиђавност.
еугенетика (грч. eu, genea потомство) једна од
најважнијих грана социјалне политике: расна
хигијена, тј. наука о условима који воде
стварању телесно и друштвено здравог потом-
ства, односно који спречавају рађање нездра-
вог и за живот неспособног потомства; тежња
да се овакви услови створе.
еугенија (грч. eugeneia) в. еугенетика.
еугеника (грч. eu, gennđo рађам) в. еугенетика.
еугенол (грч. eugenes доброг порекла, лат. ole-
um уље) хем. безбојна и лепа мирисна течност,
саставни део каранфиловог уља, служи за
справљање вештачког ванилина и као лек про-
тив јектике.
еуглена (грч. eu, glene заједница) врста алге
(лат. euglena viridis).
еудемонизам (грч. eu-daimon срећан, блажен)
фил. етички правац који сматра срећу и бла-
женство као главни мотив, побуду и сврху свих
наших тежњи (пр. еудемонистички); еудемоно-
логија.
еудемонија (грч. eudaimoni'a) cpeha, блажен-
ство; као особна именица: богиња cpehe и
блаженства код старих Грка.
еудемонист(а) (грч. eudai'mon срећан, блажен)
фш. присталица еудемонизма: Демокрит, Со-
крат, Епикур, Спиноза, Лок, Лајбниц, JI. Фо-
јербах, Д. Ф. Штраус и др.; еудемонолог.
еудемонологија (грч. eudai'mon, logia) фил. в.
еудемонизам.
еудинамија (грч. eu, dynamis сила) мед. креп-
кост, снажност; уп. еукразија.
еудиобиотика (гр. eudios тих, миран, ведар, bios
живот) вештина. живети ведро и удобно; в.
еубиотика.
еудиометар (грч. eudios, metron) инструмент за
испитивање ваздуха, тј. за утврђивање садржи-
не кисеоника у ваздуху.
еудиометрија (грч.) испитивање (или: мерење)
каквоће ваздуха.
еуексија (грч. eu-echo, euexia) мед. здрав и леп
изглед, добро осећање у здравственом погле-
ду, здравље.
еуемија (грч. eu, haima крв) мед. добро (или:
повољно) стање крви, добар (или: повољан)
састав крви.
еуземија 297
еуземија (грч. eusemie, sema знак) мед. добар
предзнак, повољни симптоми у развоју неке
болести.
еузитија (грч. eu, sitos храна, јело) мед. располо-
жење за јело, воља за јелом.
еукалиптус бош. врло висока (до 150 m) дрвенаста
биљка Eucaliptus из фам. Mytraceae пореклом
из Аустралије и Тасманије, из чијих се маху-
на извлачи етарско уље које се употребљава
као антисептикум и за инхалацију, a дрво слу-
жи за железничке прагове и сл.
еукариоти (грч. eu ваљано, право, karyon opax,
једро) биол. организми чије ћелије имају
оформљено једро; суир.: прокариоШи.
еукинетика (грч. eu, kineo крећем се) наука о
лепом и правилном кретању; у балету: наука о
изразу у игри.
еуклидска геометрија геометрија заснована на
постулатима које je установио грчки матема-
тичар Еуклид (око 300. пре н. е.).
еуколија (грч. eukoh'a) фил. веселост, ведрина,
склоност да се све ствари и појаве у свету
гледају и примају повољно; код стоика: ка-
рактеристика њиховог мудраца: суир. диско-
лија.
еукразија (грч. eu, kerdnnymi мешам) мед. добро
(или: повољно) мешање сокова (супр. дискра-
зија); добро (или: пријатно) расположење,
срећан и ведар темпераменат.
еукратија (грч. eu, krateo владам) добра управа,
добра влада.
еулаксин (грч. eu, лат. laxare отварати, олакша-
ти) средство за регулисање варења и столице.
еулогизам (грч. eu, logos) делање (или: поступа-
ње) према разлозима вероватноће када су
гледишта и схватања неког питања разли-
чита.
еулогија (грч. eu, logos, eulogia) разборитост у
говору и делању; вероватноћа, слављење;
благослов, посвета; у православној цркви:
тајна вечера, причест; еулогије ал. освећени
хлебови, проскурице (у православној цркви).
Еумениде (грч. Eumeni'des) миш. друго, блаже и
лепше име старогрчких богиња освете Ерини-
ја или Фурија, чије право име - Ериније -
нико није волео да изговара.
еуметричан (грч. eumetros) добро одмерен; аоеш.
метрички добар.
еуморфија (грч. eumorphia) лепота, облина, леп
облик, лепота.
еумузија (грч. eumusfa) осећање за лепо, сми-
сао за уметност.
еуномија (грч. eunomfa) законитост, правич-
ност; Еуномија миш. богиња законитости код
старих Грка, једна од хора; уа. Темида.
еунух в. евнух.
еупатија (грч. eupžtheia) удобност, здравље; ве-
лика пријемљивост за спољне утиске; мсд. ве-
лика склоност поболевању; стрпљивост у болу
и патњи; пр. еупашичан.
еупатриди (грч.) у старој Атини, родовско
племство, аристократија.
еупатридизам (грч. eu, pater отац) претпостав-
еусебија
љање племства, давање преимућства племић-
ком сталежу.
еупепсија (грч. eupepsi'a) мед. добро, лако варе-
ње хране у желуцу, добра (или: лака) пробава.
еупластика (грч. eu, plassč уобличавам, градим)
вл. хранљива средства која roje и јачају тело.
еупнеја (грч. eupnoia, рпеб дишем) мед. добро и
лако дисање.
еупорија (грч. euporia) окретност, спретност,
лакоћа; здравље; пр. еупоричан.
еупраксија (грч. eupraxia, euprasso учиним, ура-
дим) добро рађење, успех у раду, добро и по-
вољно стање.
Еуразија заједнички назив за два континента:
Европу и Азију.
еуразијци мелези у Индији од оца Енглеза и
мајке Индијке.
еурека (грч. eureka) погодио сам! пронашао сам!
- узвикнуо je грчки математичар и физичар
Архимед кад je, седећи у купатилу, открио
закон да свако тело потопљено у течност губи
од своје тежине онолико колика je тежина њи-
ме истиснуте течности (или raca): каже се кад
неко најзад реши неки проблем.
Бурека (кованица од фр. Europe и грч. heureka)
међународни програм за научна истраживања;
обухвата земље Заједничког европског тр-
жишта.
Буридика (грч. Euridike) миш. жена легендарног
грчког певача Орфеја коју je овај. кад му je
умрла од змијиног уједа, покушао да врати из
подземног света.
еуритерман (грч. eurys широк, простран, ther-
mos топао) способан да издржи велике промене
температуре у средини у којој живи (за жива
бића); супр. отеноШерман.
еуритмија (грч. eu, rythmos ритам) правилно и
лепо држање у кретању, равномерност, склад-
ност (ннр. у плесању, музици, песништву
итд.); правилна и лепа сразмерност међу дело-
вима једне целине уопште; шед. правилност кр-
вотока или била.
еуритмика в. еуриШмија.
еуритоп (грч. eurys широк, простран, topos ме-
сто) биол. организам (биљка или животиња)
способан да се прилагоди животу у различитим
климатским условима.
еуритопан (грч.) који има широку распростра-
њеност, због тога што може да живи и успева и
под различитим климатским условима (наро-
чито о биљкама и животињама); супр. сШепо-
топин.
еурифаги (грч. eurys, phagos који једе) мол.
сваштоједи, тј. животиње које се хране раз-
новрсном храном биљног и животињског no-
pe кла.
Еуровизија в. Евровизија.
Еуропа в. Европа.
еуропиј(ум) (лат. Europium) хемијски елемент
из групе ретких земаља (лантанида), ред. број
63, атомска маса 151,96; сив метал.
еурос (грч. euros) мед. плесан, трулеж; труљење
костију.
еусебија (грч. eusebeia) страх божји. побожност.
смиреност.
еуспланхнија
еуспланхнија (грч. eu, splanchnon изнутрица,
утроба) мед. добро здравствено стање утробе.
еустазија (грч. еп, stasis стање) равномерно ди-
зање и спуштање морске површине.
Еустахијева труба (лат. tuba Eustachiana) зоал.
ушна труба, канал, полуопнаст a полурскави-
чав, спаја бубањ (средње уво) са носним де-
лом ждрела, названа no лекару и анатому Еу-
стахију (1524-1574); Еустахијева цев.
еутаназија (грч. euthanasia) лако и благо умира-
н>е, гашење живота без самртних болова.
еутаназист(а) (грч. eu, thanatos смрт) пристали-
ца схватања no коме лекар треба, из чисто
човечних обзира, да прекрати патње неизле-
чивих болесника задавањем брзе, лаке и лепе
смрти; супр. ангпиеутаназисШ.
Еутелсат европски конзорцијум за лансирање
и експлоатацију телекомуникационих сате-
лита.
еутермија (грч. еп, thermaino грејем) стање ор-
ганизма човека и топлокрвних животиња када
тело има нормалну температуру (код човека
36-37 °С).
Еутерпа (грч. Euterpe) миш. једна од девет муза,
муза заштитница свирања у фрулу и трагич-
них хорова, због чега у уметности увек прика-
зивана са фрулом (уи. муза); врста тропске
палме; асшр. астероид откривен 1851. год.
еутиметрија (грч. euthys прав, metria) мерење
праволинијских фигура.
еутимија (грч. euthymfa) душевно спокојство,
веселост, добра воља.
еутихија (грч. eutychi'a) cpeha, блаженство, спо-
којство.
еутокија (грч. eutoki'a) мед. лако порађање, лак
порођај.
еутонија (грч. eutom'a) мед. крепкост, снага; фил.
крепкост, напонска сила душе (код сШоика),
морални шургор.
еутоција в. еутокија.
еутрофија (грч. eu, trćpho храним) мед. добра
ухрањеност; здрава, обилна исхрана.
еутрофичан (грч.) који повољно утиче на исхра-
ну и развој.
еуфемизам (грч. euphemismos) теш. троп пес-
ничког стила који постаје када се место пра-
вог израза за нешто непријатно, страшно,
ружно или рђаво употреби блажа и лепша реч,
понекад и супротног значења, нпр. обилази-
Гпи истину уместо лагати, расШавити неког
с душом уместо убити.
еуфемија (грч. euphemia) ублажавање и улепша-
вање непријатног и ружног израза блажим и
лепшим изразом.
еуфемистички (грч. euphemeo говорим реч коју
je пријатно чути) који ублажава, који улеп-
шава (израз, реч).
еуфијизам (грч. euphyes стасит, наочит) лиш. в.
еуфујизам.
еуфонија (грч. euphonfa милозвучност, благо-
гласност) благогласност у речима, тј. потреба
доброг књижевног стила да се речи могу лако
изговарати и добро чути; супр. какофонија.
еуфонион (грч. euphonos милозвучан, благогла-
298 ефе
сан) муз. инструмет који се састоји од извес-
ног броја чаша од којих свака, различито пу-
њена, има свој тон; свира се превлачењем
гудала преко ивица чаша.
еуфонист(а) (грч. eu, phone глас, тон, звук) онај
који пише no законима фонетике, фонетски;
уп. фонетик.
еуфоничан (грч. euphonos) благогласан, мило-
звучан; еуфонично слово слово које се ставља
у неку реч само ради благогласности.
еуфорија (грч. euphoria лако подношење, стр-
пљење) осећање пријатности, стање у којем
се болесник oceha необично пријатно, задо-
вољан je сам собом, мисли и осећања пуни су
му спокојства и ведрине; овакво осећање се
јавља обично код разиих душевних и живчаних
обољења, затим код туберкулозних болесни-
ка, морфиниста, кокаиниста и алкохоличара;
no Флису (Fliesz) нарочито се јавља пред саму
смрт.
еуфрадија (грч. euphrždeia) речитост.
еуфразија (грч. euphrasia) веселост, добро рас-
положење (нарочито при гозби).
еуфросине (грч. euphrosyne) добра воља, радост,
веселост; миш. једна од три грације: она која
даје радост.
еуфујизам (грч. euphyes стасит, наочит, леп)
лит. бомбаст и претерано китњаст књижевни
стил у Енглеској, назван no роману Џ.Лили:
„Euphues" (1580); еуфијизам.
еухаристија (грч. eucharistfa) захваљивање, за-
хвалност; у старој хришћанској цркви: моли-
тва захвалница пре освећивања хлеба и вина
приликом причешћивања; тајна причешћа;
тајна вечера; освећени хлеб (нафора).
еухаристика (грч. eucharisteo захваљујем) учење
о прослави тајне вечере.
еухаристички (грч. eucharistos захвалан; добро-
творан) који се тиче свете тајне причешћа;
еухаристички конгрес међународни збор ка-
толичких свештеника и верних ради унапређи-
вања и ширења поштовања према тајни при-
чешћа.
еухемеризам фил. учење киренајичара Еухеме-
роса из Месене (око 300. г. пре н. е.) no којем
митолошки богови првобитно нису били ниш-
та друго него хероји и уопште знатни и иста-
кнути људи, које je народна машта, после
њихове смрти, прогласила боговима.
еухилија (грч. eu, chylos сок) мед. добар састав
млечног сока; хилус.
еухимија (грч. eu, chymeia мешавина) мед. добра
(или: повољна) мешавина сокова у телима.
еухолија (грч. еп, hole) мед. нормално стање
жучи.
еухологиј(ум) (грч. eucholćgion молитвеник,
euche молитва) молитвеник православне
цркве.
еухреја (грч. euchroia) мед. добра, здрава боја
коже, здрав изглед.
Еф-Би-Лј в. ФБИ.
ЕФЕ (Agenda EFE) шпанска новинска аген-
ција.
ефе (фр. effet) у билијару: дејство сваког удар-
ефеб 299
ца који није управљен у средину лопте, дакле:
дејство високог, ниског ударца у лопту и уда-
ра у лопту са стране.
ефеб (грч. ephebos) леп младић, узор телесне
складности и лепоте.
ефедрин хем. и мсд. главни алкалоид разних биља-
ка из фам. Ephedraceae; бели кристални пра-
шак топљив у алкохолу и етру; слано-кисела
со ephedrium hydrochloricum која се у медици-
ни употребљава као лек против астме, бронхи-
тиса и др.
ефек(а)т (лат. efficere, effectus) дејство, учинак,
успех; физ. рад у јединици времена (секунди),
рад који може да изврши радна способност
једног човека, машине, водопада итд. у једи-
ници времена, тј. у једној секунди; номинал-
ни ефекаШ добитак или рад no предрачуну;
тоШални ефекаШ укупно дејство, укупан
учинак.
ефекти (лат. effectus, фр. effets) ал. добра, има-
ње, покретно имање, пртљаг; шрг. менице, по-
кретнина, покретна имовина једног трговца
(у роби, меницама, заложницама и др.); држав-
ни ефекши државне хартије од вредности; Шр-
говина ефектима трговина државним хартија-
ма од вредности, коју обављају комисионари
и маклери (сензали, посредници), a чији je
инструмент курсни лист; у масовним медији-
ма: вештачки звуци и шумови који дочарава-
ју природне појаве.
ефектива (лат. effectus) 1. бројно стање једне
војне јединице, састав којим се располаже;
ефекшив; 2. готов новац.
ефективан (лат. effectivus) стваран, истински,
који je одиста извршен или постоји; ефек-
тивно сшање нпр. војске, војници који су
одиста на лицу места, тј. који се стварно на-
лазе под заставом; ефекШивни добитак ства-
ран добитак, чист добитак; ефективна роба
шрг. роба коју продавац може или треба да
испоручи одмах no закључењу куповине.
ефектни (лат. effectus) стварни, истински; који
je у вези са ефектима, који се тиче ефеката;
ефекШна берза место где трговци закључују
послове са хартијама од вредности и меничне
послове; ефектни посао или ефектна трго-
вина в. ефекШи.
ефелиди (грч. ephelus) ПЛ. мед. пеге на лицу од
сунца; пеге no телу.
ефемера (грч. eph-, emćra дан) мед. једнодневна
грозница; ефемера уШерина (нлат. ephemera
uterina) грозница код породиље, нарочито у
првој недељи, услед великог нагомилавања
млека у дојци.
ефемеран (грч. ephemeras, emćra) који траје
један дан, једнодневан; краткотрајан, при-
времен, пролазан.
ефемериди (грч. eph-, emera дан) дневници; но-
вине и периодични списи уопште; асшр. годиш-
њаци у којима су израчунате промене које ће
наступити у положају небеских тела.
ефемерон (грч. ephemeron тј. zoon једнодневна
животиња) мол. инсект који живи само неколи-
ко часова.
ефрактура
ефеминатор (лат. effeminare размекушити) веш.
хируршка справа за вађење сполних жлезда
(шкопљење) код женских грла.
ефеминација (лат. effeminatio) мед. појава жен-
ских особина код хомосексуалних мушкараца,
нарочито у понашању, начину хода, одевања
итд.; фиг. разнеженост, мекуштво.
ефенди (грч. authćntes неограничен господар,
вок. afthendi, afendi, тур. efendi) господин,
господар, титула коју Турци дају ученим
људима, нарочито свештеницима, правници-
ма, службеницима; реис-ефенди турски др-
жавни канцелар и министар спољних послова.
ефендија (тур. efendi) в. ефенди.
ефервесценције (лат. effervescentia) ПЛ. матери-
је које кипте, узавиру; средства која изазива-
ју узавирање, кипљење.
ефигијес (лат. effigies) слика, лик; некога ин
ефигије спалити, обесити нечију слику, уме-
сто њега самог, спалити или обесити.
ефидријаде (грч. eph-, hydor вода) ЈШШ. водене
нимфе, богиње извора и бунара код старих
Грка.
ефидроза (грч. epi-, idrdo знојим се) мед. преко-
мерно знојење.
Ефнјалт (грч. Ephialtes) Грк који je 480. пре
н. е. Персијанцима пред Термопилским клан-
цем показао пут и довео их иза леђа храбром
спартанском краљу Леониди и његовим Спар-
танцима; симбол одвратног и презреног издај-
ника отаџбине.
ефијалтес (грч. ephialtes) мед. мора, осећање
притиска при спавању, које улива страх и го-
тово дави болесника.
ефикасност (лат. efficacitas) дејственост, делат-
ност, радиност, успешност.
ефицијентан (лат. efficiens) дејствен, успешан,
делатан, извршан; кауза ефицијенс (лат. causa
efficiens) в. под кауза.
ефицијенција (лат. efficientia) дејственост; де-
латност, радиност.
ефлоресценција (нлат. efflorescentia) бот. про-
цветавање, доба цветања; мед. појављивање
бубуљица на кожи, оспичање; хем. избијање со-
них кристала на површини чврстих тела, нпр.
на зидовима који су подесни за стварање ша-
литрених соли.
ефлувиографија (лат. effluere изићи, обелода-
нити се, грч. grapho пишем) прављење фото-
графских слика у мраку.
ефлуксија (нлат. effluxio) истицање, отицање,
изливање.
ефор (грч. ephoros) надзорник, чувар, поглавар;
нарочито: чувар храмова; у Спарти: највиша
власт од пет лица коју je народ бирао сваке
године.
ефорија (грч. ephoros) делокруг једног ефора,
нарочито као надзорника цркава и храмова;
уи. ефор.
ефрактор (нлат. effractor) преступник; онај ко-
ји je извршио крађу обијањем, обијач, про-
валник.
сфрактура (нлат. effractura) мед. насилна повреда
лубање; ефракција.
ефракција
ефракција (лат. effringere провалити, разбити,
effractum) мед. в. ефрактура.
ЕФТА (енг. European Free Trade Association)
Европско удружење за слободну трговину.
ефта (тур. hafta) седмица, седам дана.
ефузивно камење геол. изливно камење, оно ко-
је се развило из вулканске лаве.
ефузија (лат. effusio) излив, изливање; фш.
излив, избијање страсти.
ефузиометар (лат. effusio излив, изливање, грч.
metron мера) апарат за одређивање густине
гасова на основу брзине ефузије.
ефузор (лат. effusor) левак за истицање.
ефулгурација (лат. fulgurare, нлат. effulguratio)
осветљавање, просветљавање; севање, севка-
ње, заблиставање.
ехинодермити (грч. echinos јеж, derma кожа) заол.
бодљокошци.
ехиноиди (грч. echinos, eldos облик) ПЛ. зпољ. мор-
ски јежеви, јабучасте морске животиње са бо-
дљикама и кречном љуштуром.
ехинококус (грч. echinos, kokkos зрно, бобица)
.won. јетрена тракуља, готован који живи по-
најчешће у јетри, a ређе у мозгу или бубре-
зима човечјим, прелази са пса (жедњак, ко-
мушка, мехурица, пасја глиста, клобучаста
глиста, комушасти црв).
ехинофталмија (грч. echinos, ophthalmos око)
мед. запаљење очију.
ехинус (грч. echinos) јеж; морски јеж; арх. украс
на јонским стубовима испод абакуса.
Ехо (грч. Echo) мит. нимфа која се, од жалости
због несрећне љубави према лепом Нарцису,
толико разболела и ослабела да je, напослет-
ку, могла да понавља само последњи глас ре-
чи; отуда: ехо.
ехо (грч. echo звук, тон, шум) 1. понављање зву-
ка одбијањем звучног таласа од неке површи-
не; тако настали звук; одјек; 2. сигнал одби-
јен од радарског циља, a који се приказује на
екрану радара као светлећа тачка; 3. тихо
поновљена музичка фраза; 4. двоструки сиг-
нал, одбијени сигнал који производи двостру-
ку слику на ТВ екрану.
ехограф (грч. echo, grapho) уређај за аутомат-
ско бележење дубине мора.
ехографија (грч. echo одјек, grapho пишем) мсд.
болестан нагон да се написане речи понове
више пута једне за другим.
ехоизам (грч. echo) ономаШопеја.
ехокинезија (грч. echo, kinesis кретање) мед. бо-
лесно стање у којем болесник мора више пута
да понови исте покрете; уп. ехомимија.
ехолалија (грч. echo, lalia говор) болесно стање
у којем особа аутоматски понавља речи које
чује у својој околини; vfl. ехофразија.
ехолокација (грч. echo, лат. locus место) избега-
вање препрека помоћу ултразвукова, код сле-
пих мишева; оријентисање помоћу радара.
ехолот (грч. echo, нем. Lot) справа за мерење
морских дубина звуком, звучни дубиномер.
ехоматизам (грч. echo, matos тражење, истражи-
вање) мед. болесни нагон за понављањем зву-
кова и речи.
300 ешикје
ехометар (грч. echo, metron) инструмент за ме-
рење трајања звукова и утврђивање њихових
интервала и односа.
ехометрија (грч. echo, metn'a) мерење звука, је-
ка, одјека, гласа.
ехомимија (грч. echo, mimos подражавање) мед.
болесно стање у којем болесник мора да по-
нови покрете који се изврше у његовом при-
суству; уп. ехокинезија.
ехопраксија (грч. echo, praxis радња, поступак)
мед. в. ехокинезија.
ехоскопа (грч. echo, skopeo посматрам) мед. vfi.
аускултација.
ехоскопиј(ум) (грч.) мед. слушалица, стетоскоп.
ехосондер (грч. echo одјек, фр. sonder испитати,
мерити, заронити) уређај који помоћу звука
открива предмете у мору; користи се и на ри-
барским бродовима за откривање јата риба.
ехофразија (грч. echo звук, тон, шум, phrasis
говорење, израз) мед. болесно стање у којем
особа бесмислено и ненотребно понавља поје-
дине речи или читаве реченице које чује у
својој околини; уи. ехолалија.
ешак (арап.) узбуђеност, екстаза.
ешалон в. ешелон.
ешампирати (фр. echampir) слик. светлошћу и
сенчењем појачати слику на њеној основи.
ешапада (фр. echappade) погрешан потез, погре-
шан зарез код бакрорезаца (када се резаљка
оклизне na оде устрану); фи?.. несталност, по-
вршност, брзоплетост.
ешарпа (фр. echarpe) вој. официрски опасач као
знак дежурства или какве друге, нарочито све-
чане, дужности; појас, тканица, опасач; коси
ударац; узани шал од флора или сличне мате-
рије; пуцати ан ешарп (фр. en echarpe) пуца-
ти косо (или: са стране, збока).
ешафо (фр. echafaud) скела, губилиште, гиљо-
тина; смртна казна.
ешафодажа (фр. echafaudage) подизање (или:
грађење, намештање) скеле; ш>ј. скела, скела
од коња.
ешво (фр. echeveau) в. еше.
еше (фр. echee) повесмо; француска мера за ко-
нац = 1000 m; ешво.
ешеанс (фр. echeance) трг. доспелост, рок
плаћања менице.
ешек (фр. echec) 1. шах; удар, пораз, неуспех,
штета, губитак; (echecs) Т. игра шаха, фигуре
за шах.
ешек (тур. esek) 2. магарац.
ешеклук (тур. eseklik) магарећи посао, магаре-
ћа посла, магарештина; несташлук.
ешел (фр. echelle) лествица, музичка скала; геогр.
мерило no коме се израђује неки цртеж, разме-
ра; ПЛ. главна трговачка места и стоваришта
на Истоку.
ешелон (фр. echelon) пречага на лествама; фиг.
ступањ, степен; ан ешелон (фр. en echelon) вој.
постепено, помало, тј. у мањим одредима, је-
дан за другим (маршовати или наступати).
ешелонирати (фр. echelonner) иој. распоредити
трупе no ешелонима.
ешикје (фр. echiquier) шаховска табла; вој. рас-
 301
поред трупа као на шаховској табли, где зад-
њи одреди заузимају празнине у предњим
одредима; ан ешикје (фр. en echiquier) вој. на-
ступати или повлачити се као на шаховској
табли.
ешкиле (арап.) ирил. радо, драге воље, сљубављу.
ешкудо (порт. escudo) новчана јединица Порту-
галије и Зеленортских Острва, = 100 сента-
воса.
ешофирати
ешкут (мађ. eskiidt клетвеник) сеоски судија,
поротник; заповедник.
ешофиран (фр. echauffer) загрејан, раздражен;
изведен из стрпљења.
ешофирати (фр. echauffer, лат. calefacere) за-
грејати, распалити, раздражити, наљутити,
извести из стрпљења, направити нестр-
 ж
Ж, ж осмо слово наше ћирилице, тридесето наше
латинице (Ž, ž).
жабо (фр. jabot, лат. gibba) мушки и женски ук-
рас од муслина или чипке који се носи преко
кошуље у виду иластрона.
жад (фр. jade) бубрежни камен, нефриш врста
минерала од којег се израђују украсни пред-
мети, полудрагуљ.
ж'адуб (фр. j'adoube) израз који се, no шахов-
ским правилима, употребљава када играч само
додирне али не покрене фигуру.
жакар (фр. jacquard) платнена тканина израђена
на Жакаровој маишни.
Жакарова машина механички разбој за израду
нарочито финих тканина, назван no пронала-
зачу, лионском ткачу, Жозе-Мари Жакару
(Ј.-М. Jacquard, 1752-1834).
жаке (фр. jacquet) в. жаконет.
жакерија (фр. jacquerie) сељачка буна у север-
ној Француској 1358. год., којој je био циљ
уништавање племства (названо no називу Jac-
ques bonhomme, тј. будалина Жак, како су пле-
мићи презриво звали сељаке); отуда: сељачка
буна, побуна сиромашних сталежа против бо-
гатих.
жакет (фр. jaque, jaquette) дугачак мушки црни
капут (за свечаније прилике); кратак женски
горњи капут; дечји капутић.
жаконет (фр. jaconat) врста источноиндијског,
већином глатког муслина; жаке.
жалон (фр. jalon, galon, gaulon) вој. колац за одме-
равање одстојања, тачка смера, правца; ко-
чић за премеравање, премерни кочић са бар-
јачићем.
жалузан (фр. jaloux, нлат. zelosus, грч. zelos)
љубоморан, ненавидан, завидљив, који гледа
попреко, нерасположен, суревњив.
жалузија (фр. jalousie) љубомора, суревњивост,
завидљивост; решетка на прозору (која се ста-
вљала из љубоморе да би спречила радознале
погледе), витак прозорски капак, завеса од
танких дашчица; жалузина.
жалузина (фр. jalousie) в. жалузија.
жалфија (лат. salvia) вош. зељаста биљка, мири-
шљавих листова и цветова, Salvia officinalis;
употребљава се у лекарству.
жанбажа (фр. jambe, jambage) грађ. темељни зид,
зид темељац; довратак.
жандарм (фр. gens d'armes, gendarm) првобитно,
у Француској: коњаник у тешком оклопу;
доцније: назив за поједине коњичке пукове; у
бившој Југославији: чувар јавног поретка и
безбедности, полицајац, редар, позорник,
пандур; жандар карташка игра, карта (пуб,
дечко, доњак).
жандармерија (фр. gendarmerie) y бившој Југо-
славији и данас у многим земљама - на вој-
ничкој основи организоване трупе за одржава-
ње јавног поретка и безбедности.
жанр (фр. genre) род, врста; начин писања, стил;
дерније жанр (фр. dernier genre) последња мо-
да; жанр-слика слика која приказује призор
или радњу из свакидашњег живота (за разлику
од историјске слике, чији je предмет неки
историјски догађај); жанр-умешност умет-
ност која приказује јединку као представни-
ка своје врсте у кругу делања које карактери-
ше ту врсту (била у моди у XIX в. у свим европ-
ским земљама).
жара (итал. giara) 1. посуда (од земље, камена или
метала) за држање и чување уља, вина, жита и
др., ћуп; врч; 2. кутија с малим отвором на
горњој страни за убацивање новаца, куглица
и сл., касица; 3. суд с пепелом покојника,
урна; 4. котарица, корпа, кошарица.
жаргон (фр. jargon, тал. igergone) 1. покварен
(или: неразумљив, погрешан) говор; нарочит
говор, посебан говор неког друштвеног реда;
особеност једног говора; 2. ситно, као чиоди-
на глава, хијацинту слично камење жуте и
љубичасте боје (употребљава се за украс).
жардиаијера (фр. jardiniere) вртарка, баштован-
ка; сталак, сточић за цвеће; вез на запонцима
и колиру.
жбир (итал. sbirro, шп. esbirro) раније у Италији,
нарочито у црквеној (папској) држави: војнич-
ки организовани стражари и пандури; код нас се
употребљава у значењу: ухода, шпијун.
ждаиовизам (према совјетском политичару A.
A. Жданову, 1896-1948) поступањеу јавномжи-
воту, особито у области уметности, науке и
културе, у духу крутих, догматских начела;
бездушни однос према слободи уметничког
стварања и самим ствараоцима.
же (фр. jeu) игра, играње, шала.
желатин (фр. gelatine, лат. gelare следити; следи-
ти се) чисто туткало, чисти лепак, без боје и
укуса, који се добија кад кувамо у води кости,
кожу, крвне судове и рскавице; пихтије, ладе-
тина.
желе 303
желе (фр. gelće, итал. gelata) воћни сок укуван са
шећером који се, зато што садржи пектинске
супстанце, при хлађењу стеже и спихтија,
сулц; сок од раскувана меса спихтијан, пихти-
је, ладетина.
женантан (фр. genant) досадан, тегобан, мучан,
неприличан, незгодан; који се устеже, стид-
љив, снебивљив.
Женевска конвенција међународни уговор, скло-
пљен 22. VIII1864. у Женеви, у циљу побољша-
н>а судбине рањених и болесних на бојном
пољу; овај уговор, обновљен и допуњен
6. VI1906, протеже се на неговање и заштиту
болесних заробљеника, a потписало raje мно-
годржава.ПослеИсветскограта, 12. VIII1949,
донете су четири нове Женевске конвенције: 1.
Конвенција за побољшање положаја рањени-
ка и болесника у оружаним снагама у рату, 2.
Конвенција за побољшање положаја рањени-
ка, болесника и бродоломника оружаних снага
на мору, 3. Конвенција о поступању са рат-
ним заробљеницима, 4. Конвенција о заштити
грађанских лица за време рата.
женерал (фр. general) вај. в. генерал; женерал ан
шеф (фр. general en chef) врховни командант,
главнокомандујући.
женералан (фр. general) в. генералан; анженерал
(фр. general) уопште.
жеверозан (фр. genereux, лат. generosus) в. гене-
розан.
женерозитет (фр. gćnćrosite) в. генерозитет.
женес (фр. jeunesse) младост, младићко доба;
омладина, младићи, млад свет; женес доре
(фр. jeunesse doree) „златна омладина" богата
ројалистичка омладина за време француске
револуције; отуда: лакомислена омладина из
отменог света.
жеиијалан (фр. gćnial) в. генијалан.
женирати (фр. gener) стешњавати, сметати, огра-
ничавати; женираШи се устезати се, уструча-
вати се, стидети се.
женшен (нлат. Рапах ginsen) в. гинсенг.
жерант (фр. gerant) шрг. пословођа, деловођа,
представник трговачке фирме; одговорни
уредник или представник уредништва (редак-
ције) неког листа.
жерве (фр. gervais) врста масног француског сира
названог no првом произвођачу Жервеу (Ger-
vais).
жерминал (фр. germinal, лат. germinare клијати)
месец клијања, седми или први пролећни ме-
сец у француском републиканском календару,
од 21 (22) марта до 18 (19) априла.
жерсеј (фр. jersey) врста плетене свилене мате-
рије за хаљине.
жетон (фр. jeton) тантуз за обрачун, за коцку;
шии. штампарски лењир за мерење текста.
жиг (фр. gigue, ital. gige) живахан француски плес
у 8/8 такта и музички комад као пратња за тај
плес; гиг.
жиголо (фр. gigolo) млад човек који углавном
живи од љубавних веза са старијим имућнијим
госпама; професионални играч који даје ча-
сове играња no кућама.
жиро
Жидов (лат. Judaeus Јудејац) у неким језицима
пофдно име за Јеврејина.
жиле (фр. gilet) прслук, прсник, јелек; хазардна
игра са картама.
жилет ножић за бријање (назван no имеиу прона-
лазача, Gillete, 1855-1932).
жип (фр. jupe, нлат. juppa, итал. giubba) кратак,
нарочито женски, део одела, прслуче, јелече,
стезник; доња сукња.
жип-килот (фр. jupe-culotte) шалвараста сукња,
шалваре.
жипон (фр. jupon) доња сукња.
жирадо в. жирарди-шешир.
жиранда (фр. girande, лат. gyrus) водоскок са
много цеви из којих водени млазови скачу
увис и, због ваздуха затвореног у цевима, пра-
ве велик шум; велики ватрени точак који сипа
искре из ракета; ватромет код кога у исти мах
суне увис много ракета у разним правцима.
жирандола (фр. girandole, итал. girandola) успра-
ван свећњак на кракове; ватрсни точак, ва-
трено сунце (у ватрометима); нарочито: чуве-
ни ватромет који се приређује о великим
празницима, у Риму, када no хиљаду ракета
наједном полети увис; обоци, минђуше од
драгог камена, дијаманта.
жирант (итал. girante) шрг. лице које меницу, на
себе вучену (трасирану), преноси на неког
другог, преносилац менице; индосант.
жирарди-шешир no бечком глумцу Александру
Жирардију (Girardi) назван пљоснати сламни
шешир; жирадо.
жирасол (фр. girasol) драги камен, један од нази-
ва за опал; сунцокрет.
жират (итал. giratario) шрг. лице на које се мени-
ца преноси; жиратар, индосатар; сушр.: жи-
рант.
жиратар (итал. giratario) шрг. в. жираш.
жиратор (итал. giratario) шРг. лице на које се пре-
носи меница.
жирафа (фр. girafe, арап. zarafa, ег. sor-aphe)зоол.
позната дуговрата афричка животиња; моу. вр-
ста женске фризуре; му.г. врста пијана, тзв. кла-
вир-харфа; фш. мотка, висока и сува жена, ви-
сок и сув мушкарац.
жире (фр. jure, лат. jurare заклети се) онај који
je заклет; upas, члан поротног суда, поротни
судија, поротник.
жирела (фр. girelle) тол. врста шарене морске
рибе топлих мора, Julis vulgaris.
жири (фр., енг. jury, лат. jurare заклети се) по-
ротни суд, порота; оцењивачки суд или одбор
за додељивање награда на уметничким, књи-
жевним, научним и сл. конкурсима, такмиче-
њима и фестивалима.
жирирати (итал. girare) ш/>г. меницу или неко по-
траживање на неког другог преносити или пре-
нети, преписати, дозначити (таква меница зо-
ве се жирирана меница); оцењивати као члан
комисије, жирија.
жиро (итал. giro, лат. gyrus, грч. gyros круг) шрг.
оптицај новца; преписивање (или: писмени
пренос) менице или банковног потраживања са
једног сопственика на другог; место где се
жироаутопилот
Трговци састаЈу ради закључивања послова,
берза; жиро обавеза обавеза жиранта да he
платити износ менице на којој стоји његово
име.
жироаутопилот (грч. gyrcs круг, autćs сам, фр.
pilote) уређај за аутоматско управљање ави-
оном помоћу жироскопа.
жиро-банка (итал. giro, фр. banque) шрг. банка у
којој се новац преноси са једнога на другог
простим дописивањем и отписивањем.
жироклинометар (грч. gyros круг, kh'no нагибам,
metron мера) авиј. апарат који аутоматски по-
казује сваку промену нагиба, односно тежњу
за нагињањем у току лета.
жироида (фр. gironde) умерена републиканска
странка за време велике француске револуци-
је (1791-1793), названа no томе што су вођи те
странке били из департмана Жиронда.
жирондисти (фр. girondins) вл. присталице жирон-
де (они су такође гласали за смрт краља Луја
XVI, али су гледали да га, апелом на народ,
спасу); 2. јуна 1793. оборили су их јакобинци,
a 31. октобра већ je 21 жирондист био гиљоти-
ниран.
жироплан (фр. gyroplane) am), моторни ваздухо-
плов код кога се, сем елисе на предњој стра-
ни, поставља елиса и изнад крила, са циљем да,
обрћући се око усправних осовина, омогући
стрмије узлетање и слетање.
жиро-послови активни краткорочни банкарски
послови у којима банка на захтев свог комин-
тента жирира његове менице.
жироптер (грч. gyros круг, pteron крило) ввиј. ваз-
духоплов тежи од ваздуха са крилима изнад
трупа која се обрћу око вертикалног, усправ-
ног стуба, има истовремено својства и авиона
и хеликоптера.
жиро-рачун (итал. giro) рачун на коме правна ли-
ца држе своја новчана средства код банке.
жироскоп в. гироскоп.
жискобутизам (фр. jusq-au bout до краја) поли-
тика која иде у спровођењу својих циљева до
крајњих граница, политика реванша и освет-
ничког рата, политика непомирљивости.
житије (стсл.) животопис светаца, хагиографија;
304 жур-фикс
опис нечијег живота уопште, биографија; до-
живљаји из нечијег живота.
жовијалан (фр. jovial, итал. gioviale, лат. Jovialis)
рођен под Јупитром, тј. под срећном плане-
том; отуда: ведар, радостан, весео, веселе на-
рави.
жовијалност (фр. jovial, лат. Jovialis који се тиче
Јупитера) веселост, раздраганост.
жонглер (фр. jongleur, лат. joculator шаљивчина)
у средњем веку: музичар или свирач који je
пратио трубадура; доцније: комедијаш, лакр-
дијаш, пајац; опсенар, вештак који баца увис
na дочекује лопте, ножеве, бакље и др.; вара-
лица, измотавало.
жонглерија (фр. jonglerie) комедијаштво, опсе-
нарство; превара, варање.
жонглирати (фр. jongler) показивати вештине,
опсенарити; бацати у исто време увис више
ствари na дочекивати их у руке; фш. измотава-
ти се.
жоржет (фр. georget) танка свилена тканина зрна-
сте површине; употребљава се за фине женске
хаљине; такође: креп-жоржет.
жрец (рус.) многобожачки, пагански свештеник;
фш. истакнути, утицајни представник култур-
ног или јавног живота.
жужу (фр. joujou, jouer) врста играчке.
жуисанс (фр. jouir, jouissance, лат. gaudere) ужи-
ваље, наслађивање; ираа. уживање, употреба;
безобразна песма.
жур (фр. jour, итал. giorno, нлат. jornus) дан;
послеподневна седељка и забава.
журнал (фр. journal, итал. giornale, нлат. jornale)
дневник, деловодник; дневник, дневни лист,
часопис, новине; модни лист; филмски пре-
глед; трг. дневни бележник, дневник, штраца.
журналист(а) (фр. journaliste) новинар, онај ко-
ји живи од новинарства; писар дневничар;
дневничар уопште.
журналистика (фр. journal) новинство, новинар-
ство.
журната (итал. giornata) надница, дневница.
жур-фикс (фр. jour fixe) у отменим кућама: утвр-
ђени дан примања у недељи када се може доћи
у посету и без позива, дан примања.
 3
3, з девето слово наше ћирилице, двадесет деве-
то наше латинице (Z, z); <кшр. Z = положај
зенита, z = зенитна даљина; маш. г = трећа
oca у просторном праволинијском координат-
ном систему, oca апликаШа.
забејизам в. сабејизам.
забијци ПЛ. в. сабејци.
завије (арап.) осама, самица, испосничка ћели-
ја, манастир; сиротињски дом код муслимана.
загар (тур. zagar, мађ. agar) ловачки пас, хрт,
огар.
заира (арап. dahira, тур. zahire) храна, резервна
храна.
зајим (арап. zaim вођа) в. зијамеШ.
зак (хол. Zak, нем. Sack) стара холандска мера
за жито = 83,4 1.; холандски назив за хекто-
литар.
залф (арап). в. зарф.
замбо (шп. zambos) мелез рођен од америчких
Црнаца и Индијанаца.
замет (тур. zahraet) труд, напор, терет, тегоба,
мука, напоран рад.
зампт (тур.) назив у неким нашим крајевима за
арапску гуму.
занана (перс. zananeh) одељење за жене у кући
обичних Персијанаца.
занат (арап. san'at, тур. sanat) мајсторија, веш-
тина; обрт.
зани (итал. zanni) лакрдијаш, пајац, опсенар (у
итал. комедији); в. буфон.
запатеадо (шп. zapateado) прилично слободан
шпански плес, при коме се такт удара ци-
пелом.
запт (арап. dopt, тур. zapt.) 1. стега, дисциплина;
2. заустављање даха у прсима код астматича-
ра; 3. арав. секвестрирање, заплењивање.
заптија в. запчија.
запчија (тур. zaptiye, apan. dabtiyya) управник,
гувернер; онај који одржава ред и дисциплину,
стражар, редар; заптија.
зар (apan. izar, тур. zar кожица, опна) 1. вео,
копрена коју у неким крајевима носе преко
лица муслиманске жене; завеса, застор; 2. коц-
ка у неким играма; срећа у игри.
Заратустра (стперс. Zarathustra) учитељ мудро-
сти код старих Персијанаца и оснивач једне
дуалистичке религије (660 - око 580. г. пре н.
е.); постоје два принципа, два духа: добри дух
(Ахримаразде) и зли дух (Ахриман). Ахрима-
раздеу помажу шест добрих духова: Истина,
Доброта, Мудрост, Власт, Здравље и Дуговеч-
ност, a Ахриману два: Лаж и Гнев. Његово
учење одржало се до данас код Гебара у Перси-
ји и Индији; Зороастер, ЗердушШ.
зарзуела (шп. zarzuela) старински позоришни
комад у коме се смењују говорне и музичке
тачке, врста опсрете.
зарф (apan. zarf, тур. zarf посуда) дух, вештина,
оштроумност; елеганција; корице, замотак;
украшена метална чашица у којој, при служе-
њу кафе, стоји филџан.
захмет (тур. zahmet, apan. zahma) труд, мука.
збаљо (итал. sbaglio) шрг. омашка, грешка; по-
грешка у рачуиању; поправка грешке дава-
н>ем одштете.
збићен (рус. збитеш,) руско народно пиће од
воде, меда и каранфилића, које се пије као
чај.
зборзо (итал. sborso) шрг. издатак, исплата, узи-
мање унапред, аконто.
звекир (тур. zekir) метални предмет за лупање у
врата, обично у облику прстена, алке, колута.
згвардио (итал. sgužrdio) највиши суд реда мал-
тешких витезова, коме je подложан и сам ве-
лики мајстор.
зграфито (итал. sgraffito) моловање гребењем
на голом кречу или гипсу.
згура (итал. scoria) шљака.
здењозо (итал. sdegnoso) муз. пркосно, срдито,
нерасположено; кон здењо.
здрућоландо (итал. sdrucciolando) муз. клизећи
преко дирки.
Зебаот (хебр. zebaoth) ПЛ. небеске чете, тј. сва
небеска тела, звезде, свет; отуда: Бог Зебаот
(код нас, no старословенском и новогрчком
изговору: Саваот).
зебра (шп., порт. zebra, итал. zebro) мол. животи-
ња из рода коња, са лепим пругама no телу,
живи у Африци, афрички магарац; зебра-дрво
палмово дрво са шарама; фш. белим пругама
обележен пешачки прелаз.
зебу источноиндијска и афричка врста домаћег
бивола; Индуси га поштују као свету живо-
тињу.
зевзек (тур. zevzek) блесавко, глупак.
Зевс (грч. Zeus) миш. најстарији и најпоштова-
нији бог код старих Грка, отац богова и људи,
бог неба, небеске ватре (муње) и светлости,
озбиљни, свемоћни и свезнајући господар
света, праизвор правде и поретка, заштитник
Зедекиљ
дома, града и гостопримства, спасилац и осло-
бодитељ од зла (код Римљана: Јупишерј.
Зедекиљ (хебр. Zedekiel) миш. анђео божанске
правде код Јевреја.
зеилитоид (грч. zeia жито, h'thos камен, eldos вид,
облик) житни камен, тврда материја која се
справља од жита и од које се, растварањем и
прекувавањем, добива пиво.
зеин (грч. zeia жито) хем. особен биљни састојак,
добива се од семена zea mays (кукуруза).
зејтин (арап. zaytun, тур. zeytin) маслина, уље.
зејтинлик (арап.-тур. zeytinlik) маслињак; крај
код Солуна са гробљем српских војника, умр-
лих и погинулих у борбама на солунском
фронту, 1915-1918.
зек (рус. заклкзченнми затвореник) шатр. роби-
јаш; израз из „Архипелага Гулаг" A. И. Сол-
жењицина (р. 1918), пренет и у српску књижев-
ност (Борислав Пекић, р. 1930).
зекат (арап. zaka(t)) в. зекијат.
зекијат (арап. zaka(t)) четрдесети део прихода у
новцу и сваки четрдесети комад ситне стоке
који, no прописима Kopana, треба давати на
помагање сиротиње, врста муслиманског вер-
ског пореза; зекат.
зеленкада (перс.-арап., тур. zerrin kadeh златна
чаша) бот. баштенска луковична биљка левка-
стих, миришљавих цветова, белих и жутих;
нарцис.
зелоза (грч. zelos, zelosis) ревност, усрдност,
марљивост, вредноћа, жар.
зелозо (итал. zeloso, грч. zelos) муз. усрдно, са
жаром, ватрено.
зелот (грч. zelotes такмац, подражавалац) члан
екстремне јеврејске народне странке која се,
између 66-70. н. е., побунила против Римљана;
фш. онај који с нетрпељивошћу прима су-
протно мишљење, нарочито у религијским и
другим питањима.
зелотизам (грч. zelotes) претерана ревност, не-
трпељивост (нарочито у верским и црквеним
стварима); уп. зелот.
зелотипија (грч. zelotypia) љубомора, завист;
страсна ревност, претерана ревност, нетрпе-
љивост.
земан (арап. zaman, тур. zeman) време; век, сто-
леће; смрт, умирање.
зембил, зембиљ (перс. zenbil, тур. zembil) торба
израђена од рогоза, трске, платна, коже и сл.,
која обично служи за ношење намирница.
Земзем (арап. Zamzam) свети бунар у Меки ко-
ји je, no прастарој арабљанској легенди, сам
Бог створио; муслимани сматрају воду са тога
бунара чудотворном.
земство (рус. земство) обласна или среска
скупштина у царској Русији, установљена ре-
формом од 1864. год.
зен в. зенизам.
зенана (перс. zenaneh) в. занана.
зен-будизам в. зенизам.
зенд (перс. zend) стари персијски језик, онај
којим je написана Зенд-Авеста, најстарији
ирански језик (спада у групу аријских језика).
Зенд-Авеста (перс. zend vasta) „жива реч", света
306 зефир
књига зендског народа, тј. старих Персијана-
ца и њихових потомака - Парза и Гебара, - у
којој je изложено религиозно-филозофско
учење ЗараШусшре.
зенђил (тур. zengin) имућан, богат.
зенђилук (тур. zenginlik) богатство, благостање.
зенизам (зен - јапански изговор кинеске идео-
грамске транскрипције санскртског термина
dhyana - на кинеском č'an - који означава
медитацију, самопонирање) филозофија јед-
не, у V веку у Кини основане, a у XIII преса-
ђене у Јапан, будистичке секте, која спаја у
себи таоистичке и будистичке идеје; одбаци-
вање књишког знања и, нарочито, наглашава-
ње размишљања; сваки човек носи божанство у
срцу.
зснит (арап. samt) највиша тачка на небу, она
која стоји вертикално над теменом посматра-
чевим; фт. највиша тачка, врхунац чега; супр.
надир.
зениталан (арап.) који се налази у зениту, тј.
тачно над теменом посматрача, нпр. зенитал-
на звезда.
зенитизам југословенски уметнички покрет на-
стао поч. двадесетих година; под утицајем ок-
тобарске револуције гајио дух интернациона-
лизма и револуционарности у борби за новог
човека посредством нове уметности (назив no
часопису Зенит, међународној ревији за но-
ву уметност, уредник Љ. Мицић, 1895-1971);
угасио се 1926. године.
зеолити (грч. zćo, кључам, h'thos камен) пл. мин.
група већином белих, сјајних и лиснатих ми-
нерала, углавном силикати са водом, натрију-
мом и калијумом; зеолитие плоче zpat,. незапа-
љиве плоче за покривање грађевина.
зеп (енг. zap, ономатопејски израз за мењање
ТВ-канала даљинским управљачем) пребаци-
вање телевизијског програма с једног на дру-
ги канал.
зера (тур. zerre, арап. darra, фр. zero) неки ве-
ома мали мрав; сићушни делић, трунчица;
код нас: нешто врло мало и ситно; нема ни
зере, нема ништа.
зердав (тур. zerdeva, перс. zerd) зоол. самур.
зердаст (перс. zerd) жут, плаве косе, блед, ша-
франасте боје.
зерденлија (тур. zerdah) врста ситне и слатке
кајсије са горком језгром.
Зердушт (перс.) в. Зарашустра.
зеро (фр. zero) нула, ништица.
зететика (грч. zeteč тражим, истражујем; питам)
вештина да се помоћу вештог постављања пи-
тања дође до истине (метод Сократов).
зеугма (грч. zeugma мост, ћуприја; јарам) рсш.
фигура при којој се један предикат (глагол),
који заправо припада само једном субјекту,
односи на више субјеката, или кад се субјекат
који припада само једном предикату односи
на два или више предиката, нпр.: „Moje очи
гледају на праведнике, a уши на њихове ва-
паје."
Зеус (грч. Zeus) миш. в. Зевс.
зефир (грч. zephyros) западни ветар, благ и про-
зехер
хладан ветрић, поветарац (весник пролећа);
миш. бог ветра код старих Грка, син Астреја
и богиње Еос (код Римљана: Фавонијус); трг.
фина муселинска тканина, нарочито за ко-
шуље.
зехер (перс. zehr, тур. zehir) отров.
Зигија (грч. Zygos) миш. богиња брака код ста-
рих Грка, надимак Јунонин.
зигоза (грч. zygosis) зоол. сљубљивање.
зигома (грч. zygoma) анаш. јабучна кост, јаго-
дична кост, јагодичњача.
зигоматичан (грч. zygoma) атт. јагодичњачни,
јагодњачни, који припада јабучној или јаго-
дичној кости.
зигоморфан (грч. zygos јарам, morphe облик)
анаш. овако се назива грађа неког организма
када се може само једном равни поделити на
симетричне половине, нпр. код змије, листа
љубичице и др.; зигоморфан цвет бош. симе-
тричан цвет.
зигостат (грч. zygostateo теразијама мерим)
онај који мери, који испитује тежину метал-
ног новца.
зигот (грч. zygon спој, веза) фимол. оплођено
jaje, које постаје спајањем јајне ћелице и
сперматозоида, односно спајањем мушког и
женског гамета.
зигурат (асирско-вавилонски zikkuratu врх, врху-
нац) врста степенасте пирамиде-храма грађене
у старом Вавилону; једна од таквих пирамида
позната je као Вавилонска кула.
зијамет (тур. ziamet, арап. zaa'ma) војнички фе-
уд са годишњим приходом од 2000 аспри нај-
мање; сопственик таквог феуда зове се зајим.
зијафет (тур. ziyfet, apan. diyafa) гостољуби-
вост, дочек госта, гозба, част; кад му видиш
кијафет дао би му зијафет, кад ra видиш
како je лепо одевен, примио би га у кућу као
госта (тј.: преварио би се човек када би неко-
га ценио само no спољашњем изгледу).
зикр (тур. zikir, apan. dikr) спомињање Бога код
муслимана; верски обреди дервиша.
зиле (перс. zil, тур. zil) 1. две округле плочице, у
облику тањирића, које звече ударањем једне
о другу; служе као саставни делови дефа и да-
ира, или као самостални музички инструмент;
чинеле, касШањете; 2. прапорац, звонце.
зима (грч. zyme) квасац, кисело тесто.
зимаза (грч. zyme) биол. скуп фермената који
изазивају анаеробни распад угљених хидрата
(при врењу и гликолизи).
зимичан (грч. zymoo мешам са квасцем, zyme
квасац) који je настао услед превирања, ки-
сео, ускисео.
зимоген (грч. zyme, -genes, gignesthai родити се,
настати) који ствара и изазива врење, који
производи врење.
зимоза (грч. zyme) хем. промењивање органских
тела под утицајем фермената, врење; фер-
ментација.
зимозе (грч. zymosis врење) ПЛ. хем. в. енцими.
зимозиометар (грч. zime, metron мера) инстру-
мент за мерење различитих степена врења
(ферментације).
307 зоетроп
зимологија (грч. zyme, logia) хем. наука о врењу,
тј. о растварању органских супстанција у јед-
ноставније спојеве под утицајем фермената
(микроскопски ситних гљивица које својим
развијањем проузрокују врење).
зимотехнија (грч. zyme, tehne) в. зимотехника.
зимотехника (грч. zyme, tehnike) вештина изази-
вања и искоришћавања врења, наука о при-
вредном искоришћавању врења или фермен-
тације, нпр. у производњи пива, шпиритуса,
сирћета и др.
зимотикум (грч. zyme) хем. средство за изазива-
ње врења, ферменат, енцим.
зимотичан (грч. zymotiicos) који изазива врење;
зимоШичне болесШи ранији чест назив за ин-
фекционе болести.
зимургија (грч. zyme, zymurgia) хемија врења,
наука о врењу.
зиндаи (тур. zindan, перс. zindan) тамница.
зиндикити (apan.) ал. слободоумници и атеисти
код мухамеданаца.
зип (енг. zip) в. рајсфершлус.
зиратити (apan. ziraa') обрађивати земљу, орати.
зиратии (apan.) земљораднички, орачки, за ора-
ње; зирашна земља, земља добра за орање,
ораница.
зитогала (грч. zythos јечмено пиво, gala млеко)
хем. пивска и сирћетна сурутка.
зитопеја (грч. zythos, polein правити) справља-
ње пива, кување пива.
зитос (грч. zythos) пиће справљено путем вре-
ња, пиво; сирће.
зитотехника (грч. zythos, technike вештина) веш-
тина кувања пива, кување пива.
зифт (тур. zift) црна гар од дувана на унутраш-
њој страни чибука, луле, муштикле и сл.
зихер (нем. sicher сигуран) поуздан, сигуран.
зихераш (нем. sicher) назив за неког који иде на-
сигурно, без ризика.
зихерица (нем. sicher сигуран) в. зихернадла.
зихернадла (нем. Sicherheitsnadel) спучаница,
спучаљка, спуча, скопчаница, игла осигурача,
осигурачица.
зицер (нем. Sitzer) положај у игри билијара из
којег се може постићи сигуран погодак.
зицфлајш (нем. Sitzfleisch) фиг. стрпљење, дуго
напорно учење или други рад.
злот (пољ. ztot) новчана јединица Пољске =
ШОгроша.
зоантропија (грч. zoon животиња, anthrčpos чо-
век) мед. врста лудила у којем човек уображава
да се претворио у нску животињу.
зограф (грч. zografos) сликар икона, иконо-
писац.
Зодијак (грч. zodion животињица; слика, лик)
астр. „Животињски круг"; овако се зову, још
од најстаријих времена, звезде које се налазе
на еклиптици и које су подељене на дванаест
јата у том кругу, назване већином животињ-
ским именима (Ован, Бик, Близанци, Рак,
Лав, Дева, Теразије, Шкорпија, Стрелац, Ко-
зорог, Водолија, Рибе).
зоетроп (грч. zoe живот, trope обрт) ОПШ. В. ЗОО-
троп.
зоидиофилија
зоидиофилија (грч. zoidfon животињица, phileo
волим) бош. преношење полена помоћу живо-
тиња (инсеката); зоидиофилне биљке оне чи-
ји полен преносе животиње, нарочито ин-
секти.
зоизам (грч. zoe живот) живот животиња, живот-
ни процес код животиња.
Зоилос (грч. Zoilos) грчки говорник из Амфипо-
ла, у Тракији, живеоу Швеку прен.е., познат
као пакостан критичар Хомерових песама,
због чега се и данас његовим именом обележа-
ва пакостан критичар и кудилац.
зоичан (грч. zoikos животињски) животињски,
који потиче од животин>а; животни, који одр-
жава живот, који храни.
зојатрија (грч. zoon, iatrefa лечење) марвено
лекарство, лечење животиња, ветеринарска
медицина.
зојатрика (грч. zoon, iatreia) в. зојашрија.
Зомби (из афричке митологије) 1. биће запо-
седнуто другом особом путем магије, тако да
Зомбијевим телом располаже чаробњак; 2.
личност из стрипа.
зона (грч. zone) „појас", сваки део лоптине по-
вршине који je затворен између два паралел-
на круга; нарочито: климатске зоне Земљине
површине које су затворене између упоредни-
ка (жарка, умерена, хладна, суптропска зо-
на)\ круг, област; друштвена класа; мед. поја-
вљивање ситних мехурића само на једној по-
ловини тела или дуж појединих нерава, праће-
но сврабом и неуралгичним болом.
зовар (грч. zone, zonarion) појас од црне коже
који су Јевреји и хришћани морали носити
око тела да би се могли разликовати од Ту-
рака.
зоничан (грч. zone) појасни, који се тиче Зем-
љина појаса, који je у вези са Земљиним по-
јасом; в. зона.
зоо- (грч. zoon животиња) 1. предметак у сложе-
ницама са значењем: животиња, животињски.
зоо (грч. zoon животиња) 2. скраћен назив за
зоолошки врш.
зоогеја (грч. zoon, ge земља) животињска земља,
као коначан производ (продукат) распадања и
труљења животињских тела.
зооген (грч. zoon, genes, gi'gnesthai родити се,
настати) пихтијаста маса (желатин) која се
добива из костију хемијским путем.
зоогенија (грч. zoon, gćnos, gi'gnesthai родити се,
настати, постајати) наука о постојању живих
бића; филогенија.
зоогениј(ум) (грч. zoon, genos) в. зооген.
зоогеографија (грч. zoon, geographia) грана гео-
графије или зоологије која проучава и опи-
сује распрострањеност животиња на Земљи.
зооглифит (грч. zoon, glypho дубем, издубем,
урежем) геол. камен у облику животиње, живо-
тињски отисак у камену; зооморфит.
зоогонија (грч. zoon, gignomai рађам се, наста-
јем) рађање живих младунаца.
зоограф (грч. zoon живо биће, graphč описујем)
сликар животиња; онај који описује живо-
тиње.
308 зоономија
зоографија (грч. zoon, grapho) описивање и сли-
кање животиња.
зоодинамија (грч. zoon, dynamis сила, снага,
Moh) животна способност и моћ организма.
зооемија (грч. zoon, halma крв) епидемија код
животиња; ендемија.
зооерастија (грч. zoon, егаб жудим, желим) в. со-
домија.
зооза (грч. zoosis) оживљавање; спасавање или
одржавање живота.
зоозофија (грч. zoon, sophia знање) в. зооло-
гија.
зооид (грч. zoon, eidos вид, облик) јединка у
животињским колонијама.
зоојазис (грч. zoon, iasis лечење) в. зојашрија.
зоојатрика (грч. zoon, iatreia) в. зојатрија.
зооксантела (грч. zoon, xantos жут) .тол. в. зоо-
хлорела.
зоокултура (грч. zoon, лат. cultura) гајење живо-
тиња.
зоолатрија (грч. zoon, Iatreia обожавање) рели-
гиозно поштовање извесних животиња (код ве-
ћине многобожачких народа), засновано на ве-
ровању да се у њима крију духови предака.
зоолит (грч. zoon, lithos камен) геол. окамењена
животиња, остатак фосилних животиња.
зоологија (грч. zoon, logia) наука о животињама
с обзиром на њихову спољну и унутрашњу гра-
ђу, на њихове међусобне односе и односе пре-
ма осталом свету; зоозофија.
зоолошки (грч. zoon, logos) зоологијски, који
се односи на науку о животињама; зоолошка
сШаница завод за испитивање и проучавање
животињског света, нарочито морских живо-
тиња; зоолошки врт врт у којем се подижу
и raje животиње, ради посматрања и проуча-
вања.
зоомагнетизам (грч. zoon, magnes магнет) живот-
ни магнетизам, тобожњи утицај живчаног,
нервног живота једног човека на живчани,
нервни живот неког другог човека у циљу лече-
ња; зове се и биомагнеШизам и магнетотера-
пија.
зооморфан (грч. zoon, morphe облик) који има
облик животиње.
зооморфи (грч. zoon, morphe облик) ил. твореви-
не (или: ствари) израђене у облику животиња.
зооморфизам (грч. zoon, morphe) замишљање и
представљање у облику животиња.
зооморфит (грч. zoon, morphe) в. зооглифит.
зооморфозе (грч. zoon, morphe облик) ПЛ. геол.
окамењене животиње из ранијих геолошких
периода.
зоон (грч. zoon) животиња.
зооним (грч. zoon, ćnoma име) лтга. име које
носи животињска врста.
зоонозе (грч. zoon, nosos болест) вл. мед. заразне
болести домаћих животиња које могу прећи и
на људе који долазе у додир с њима или са
њиховим изметинама (бедреница, беснило, са-
кагија и др.).
зоонозологија (грч. zoon, nosos, logia наука) на-
ука о животињским болестима.
зоономија (грч. zoon, nomos закон) наука о жи-
зоопалеонтологија
воту, о законима и начелима КОЈИХ се тре-
ба држати да би се очувала животна способ-
ност.
зоопалеонтологија (грч. zoon, palaios стар,
древни, on, ontos биће, logi'a) в. палеозооло-
гија.
зоопаразити (грч. zoon, parasitos готован) ПЛ. ЖИ-
вотињски паразити.
зоопарк (грч. zoon, eng. park) зоолошка башта,
зоолошки врт.
зоопатологија (грч. zoon, pathos бол, logi'a) в.
зоонозологија.
зоопланктони (грч. zoon, planktos који лута та-
мо-амо) животињски организми који плутају
no води ношени струјама.
зоопласт (грч. zoon, plasso уобличавам, израђу-
јем) онај који уме да израђује животињске
облике.
зоопластичан (грч. zoon, plasso) који се тиче
радова зоопласта, који садржи радове зоо-
пласша, нпр. зоопластични кабинет или му-
зеј збирка испуњених животиња.
зоопсија (грч. zoon, opsis виђење) мед. привиђа-
н>е животиња.
зоопсихологија (грч. zoon, psyche душа, logi'a)
наука о душевним појавама код животиња.
зоосперма (грч. zoon, sperma семе) физиол. живо-
тињско семе, семена ћелија.
зооспоре (грч. zoon, spdros семе, плод) бесполне
ћелије које врше размножавање; зооспоран-
гија орган у којем настају споре.
зоотеизам (грч. zoon, theos бог) в. зоолатрија.
зоотерапија (грч. zoon, therapefa лечење) наука
о лечењу животиња.
зоотехника (грч. zoon, tćchne вештина) наука о
гајењу домаћих животиња и њиховом прила-
гођавању одређеним потребама.
зоотиполити (грч. zoon, typos отисак, h'thos ка-
мен) ПЛ. камење са животињским отисцима.
зоотокија (грч. zoon, tikto рађам, tokos рађање)
рађање живих младунаца, нпр. код сисара итд.
зоотоксин (грч. zoon, toxikon отров за стреле)
отров који луче животиње вишег реда (змије,
пчеле, муве, шкорпиони и др.).
зоотомија (грч. zoon, tome сечење, резање) жи-
вотињска анатомија, анатомија животиња.
зоотроп (грч. zoon, trope обрт, поврат) ОПШ. живи
точак, апарат основан на начелу закашњава-
ња светлосних утисака: на унутрашњој повр-
шини једног добоша налази се низ слика које
представљају разне узастопне положаје јед-
ног тела које се креће (нпр. коња у трку).
Када се добош брзо окреће, na се гледа кроз
прорезе на тој површини у унутрашњост, из-
гледа као да се то тело заиста креће; стробо-
скоп.
зоотропејон (грч. zoon, trepho храним) место
где се подижу и raje животиње.
зоофагија (грч. zoon, phagein) храњење месом,
месождерство.
зоофармакологија (грч. zoon, pharmakon лек,
logia) наука о средствима за лечење болести
код животиња.
зоофеноменологија (грч. zoon, phainomenon по-
309 зуави
јава, logi'a) наука о животним појавама код
здравих и болесних животиња.
зоофизиологија (грч. zoon, physis, logia) наука о
животним појавама у животињском и човечјем
телу.
зоофилан (грч. zoon, phflos пријатељ) који се
радо храни крвљу животиња (нпр. комарци).
зоофилија (грч. zoon, phileo волим) сполна на-
клоност према животињама; случај кад мило-
вање животиња изазива сполни нагон.
зоофит (грч. zoon, phyton биљка) животиња са
телом сличним биљци, полип.
зоофитолити (грч. zoon, phyton, lithos камен) ПЛ.
геол. окамењени полипи.
зоофитологија (грч. zoon, phyton, logia) наука о
животињама сличним биљкама, наука о поли-
пима.
зоофобија (грч. zoon, phobeomai бојим се) мед.
болестан страх од животиња.
ЗООфор ( ф Ч . ZOOn, phorOS, p h e r č НОСИМ) арх. СТуб
или свод који држи на себи животињу.
зоохемија (грч. zoon, chemei'a) наука о хемиј-
ским материјама у животињском телу, тј. на-
ука која испитује хемијске процесе у живом
организму.
зоохигијена (грч. zoon, hygiainein бити здрав)
наука која проучава услове живота домаћих
животиња, њихову исхрану и коришћењс ради
боље здравствене заштите, одгајивања, рас-
плођавања и др.
зоохирургија (грч. zoon, cheirurgia) вештина ле-
чења животињских рана.
зоохлорела (грч. zoon, chlorćs отворенозелен,
зеленожут) Пмт. једноћелијска алга која живи
у симбиози са животињама; зооксантела.
зоохрезија (грч. zoon, chresis употреба) наука о
сточарству, сточарство.
зоопсихологија (грч.) упоредно проучавање по-
нашања животиња на различитим степенима
развитка; под утицајем бихејвиоризма наста-
ла je експериментална зоопсихологија чији
je циљ да открије универзална начела пона-
шања и учења.
зор (тур. zor, перс. zor, zur), сила, снага моћ;
насиље, бес.
зоран (перс, тур.) силан, снажан, моћан, напа-
стан, бесан.
зорба (тур. zorba, перс. zor сила, bahten играти)
буна, устанак; насиље.
зорли (тур.-перс.) јако, снажно, силно, силови-
то, жестоко.
Зороастер (грч. Zoroastres) грчко име за Зара-
тустру.
зорт (тур. zort, арап. dart) страх, плашљивост.
зотика (грч. zotike, se. dynamis) животна снага
животиња.
зотичан (грч. гбиковживотворан; жив; животињ-
ски) који живи, који унапређује живот, који се
тиче живота.
Зохар (хебр.) Књига Светлости, најважнија
књига Кабале. Исто се име односи на све езо-
теричне књиге које ову допуњују.
зуави (арап. ziaf, тур. zuaf, фр. zouave) ПЛ. ста-
новници округа Зуавије у покрајини Кон-
зубун
стантини КОЈИ су некада за новац ступали у
војну службу господара Алжира, Туниса и Три-
полиса; no њима својевремено названа фран-
цуска колонијална пешадија у Алжиру.
зубун (тур. zibin, арап. gubba) горња хаљина са
кратким рукавима или без рукава, састоји се
од три дела, разне величине и са украсима.
зулкаде (арап., тур. zilkade) име једанаестог ме-
сеца no муслиманском календару.
зулум (арап. zulm, тур. zuliim) насиље, угњетава-
ње; тирански поступак.
зулумћар (перс.-тур. zulumkar) насилник, тла-
чилац, угњетач.
зулуфи (тур. ziiliif, перс. zulf) ПЛ. кудрава коса
која виси низ уво, увојци, зулови.
зулхиџе (арап., тур. zilhicce) име дванаестог ме-
сеца no муслиманском календару.
зум (енг. zoom зујати) фош. приближавање или
удаљавање објекта помоћу сочива; авиј. брзо
уздизање авиона.
310 зухер
зумба (перс. sunbe, тур. zimba) справа за пониш-
тавање таксених марака бушењем.
зумбул (перс. sunbul, тур. sumbiil) вош. дивља и
баштенска луковична биљка, најчешће беле,
ружичасте или плавичасте боје, врло мириш-
љава цвета, Hyacinthus arientalis.
зурле (перс. surna, тур. žurna) муз. народни дрве-
ни дувачки музички инструмент са двоструким
језичком; обично уз пратњу шупана.
зурне в. зурле.
зухер (нем. suchen тражити, Sucher) 1. асшр. са
великим догледом за посматрање спојен и с
њим паралелан, мали доглед са великим вид-
ним пољем (служи за тражење нпр. једне звез-
де, која се, кад je овај мали пронађе, појави
у великом); 2. на фотографским апаратима:
огледалу слична направа која предмет снима-
ња јако умањује и помаже да апарат, при сни-
мању, буде у правилном положају.
И, и десето слово наше ћирилице, тринаесто
и са уским грлом и поклопцем, за воду, ракију и
наше латинице (I, i); као скраћеница: ib. или
ibid. = ибидем; id. = идем; i. е. = ид ест (лат.
id est) то јест, тј.; i. f. = ин фине (лат. in fine)
на крају; i. m. = ин медио (лат. in medio) у
средини, средином; i. m. = ин маргине (лат. in
margine) на ивици; имп. = импераШив; imp. =
имприматур; incl. или inclus. = инклузиве;
inv. = инвенит; инд. = индикатив; inf. =
инфузум; i. q. = ид квод или идем квод (лат.
id, idem quod) исто што; it. = ишем; маш. I. =
римски број 1, i = ознака за имагинарну вели-
чину; физ. = интензитет дејства; хем. In = инди-
јум, Ir = иридијум, Y = итријум, Yb = итер-
бијум.
Иберија (грч. Iberia, лат. Iberia) земља којом
тече Ибер (данас Ебро), дакле стара Хиспани-
ја, тј. цело Пиринејско полуострво (Шпани-
ја и Португалија); такође стари назив за
источну Грузију.
иберменш (нем. tiber над, Mensch човек) натчо-
век, појам из филозофије Фридриха Ничеа.
Овим су се појмом користили немачки раси-
сти под Хитлером означавајући њиме своју,
наводно вишу расу.
иберцигер (нем. Uberzieher) огртач, пролећни
или јесењи мантил.
ибидем (лат. ibidem) на истом месту, у истом
делу, на истој страни неке књиге; обично се
појављује, као скраћеница, у научним дели-
ма: ib. или ibid.
Ибик (грч. Ibykos) старогрчки лирски песник из
VI века пре. н.е.; једном, када je путовао
ради такмичења на истмијским играма, убили
су га разбојници, које су, после тога, прока-
зали ждралови (Ибикови ждралови, позната
балада Фридриха Шилера).
ибис (ег. hippen, грч. ibis, лат. ibis) египатска
барска птица, веома слична роди, коју су ста-
ри Египћани обожавали као симбол Тата или
Таута, бога мудрости и наука.
иблис (арап. iblis, тур. iblis) ђаво, сатана; старе-
шина ђавола; биће натприродне величине,
џин, див.
ибн (арап. ibn, тур. bin, ibin) патронимички до-
датак пред арапским личним именима; означа-
ва обично оца (ређе деда или неког ранијег
претка), нпр. Али ибн Хасан = Алија син
Хасанов; бин.
ибрик (перс. abriz, тур. ibrik) бокаст бакрен суд
кафу.
ибришим (перс. ebrišum, тур. ibrisim) свилени
конац.
ивнинг (енг. evening) вече; ивнинг-дрес (енг. eve-
ning-dress) вечерње одело, дугачко салонско
одело (герок) са два реда дугмета.
ивоар (фр. ivoire, лат. eboreus) слонова кост,
слоновача,
иворит (енг. ivory, фр. ivoire слоновача) у Аме-
рици пронађена, са хартијом спојена и изме-
шана бела маса на којој се пише оловком или
мастилом, a после се написано може лако из-
брисати влажном крпицом.
иврит (хебр.) модернизован хебрејски језик,
службени језик у Израелу; пише се арамеј-
ским писмом.
игало (грч. aigialos) морска обала.
игелит (трговачки назив) пластична маса од по-
ливинил хлорида; употрсбљава се за израду
кишних капута, цииела. торби, штитова лам-
пи, за изолацију жица и др.
игл (енг. eagle orao) северноамерички златан но-
вац у вредности од 10 долара који на себи има
лик орла.
иглу (енг. igloo) ескимска колиба начињена од
исечених комада снега и леда.
игнесцентан (лат. ignescens) запаљив, распаљив,
који се лако пали.
игни ет феро (лат. igni et ferro) огњем и мачем.
игникола (нлат. ignicola, фр. ignicole) поштова-
лац, обожавалац ватре.
игнипунктура (лат. ignis огањ, ватра, punctura
бодење, бод) мед. забадање усијаних игала у
оболеле делове тела (нпр. код лечења чире-
ва), изгоревање; шнипункција.
игнипункција мед. в. игнипунктура.
игнис (лат. ignis) ватра, огањ; игнис АнШонији
(лат. ignis Antonii) мед. црвени ветар (назван no
св. Антонију); игнис персикус (лат. ignis persi-
cus) мед. персијска ватра, врста опасног чира;
игнис фатуус (лат. ignis fatuus) варљива свет-
лост, светлост луталица.
игнис ет акве интердикцио (лат. ignis et aquae
interdictio) формула осуде на прогонство код
Римљана: забрана употребљавања ватре и
воде.
игниспициј(ум) (лат. ignis, spectio гледање, igni-
spicium) прорицање (или: врачање) no начину
горења ватре.
игнитрон 312
игнитрон (лат.) усмеривач струје код високог
напона.
игниферан (лат. ignifer) ватроносан, који прено-
си ватру, ватрен.
игниција (нлат. ignitio) сагоревање у креч и пе-
пео, претварање у креч; усијаност, усија-
вање.
игноминија (лат. ignominia) срам, стид, обешча-
шћење, бешчашће.
игнорамус ет игнорабимус (лат. ignoramus et ig-
norabimus) фил. чувена изрека нем. физиолога
Емила Ди Боа-Рејмона (1818-1896): „He зна-
мо, a нећемо никада ни знати", тј. никада
нећемо моћи прекорачити људском духу по-
стављене границе сазнања природе; овоме на-
супрот поставио je нем. природњак Ернст Хе-
кел лозинку: импавиди прогредијамур (лат.
impavidi progrediamur) „Пођимо без колебања
напред!"
игнорант (лат. ignorans) незналица; онај који се
прави да не зна, онај који прелази преко не-
кога или нечега као да и не постоји.
игнорантан (лат. ignorans) незналачки, неук, ко-
ји не зна, који све презире.
игноранција (лат. ignorantia) незнање, незна-
лаштво; игноранција јурис или легис (лат. ig-
norantia juris, legis) непознавање права или за-
кона; игноранција супина (лат. ignorantia supi-
na) хотимично незнање; игноранција факти
(лат. ignorantia facti) непознавање чињенице
или догађаја.
игнорацио еленхи (лат. ignoratio elenchi) лог. по-
грешка у доказивању која се састоји у томе
што се оно што треба доказати или побити
пренебрегава, игнорише, a доказује се или
побија нешто друго.
игнорисати (лат. ignorare) не знати, не хтети
знати за што, правити се да се не зна за кога
или за шта, прелазити преко чега као да и не
постоји; презирати.
шносцибилан (нлат. ignoscibilis) опростљив.
игносцирати (лат. ignoscere) не памтити више,
опростити, заборавити, сматрати као да се
што није ни догодило.
игноти нула купидо (лат. ignoti nulla cupido) иосл.
знано вољено, незнано невољено.
игнотум пер игнотус (лат. ignotum per ignotus)
објашњење које се мање разуме него оно
што се објашњава.
игуана (шп. iguana, лат. iguana tuberculata), зоол.
в. легуан.
игуман (грч. egćomai предводити, руководити,
egumenos) старешина (православног) мана-
стира, опат; игуманија настојница женског ма-
настира.
ид (лат. id оно) жих. целокупно психичко дато
рођењем, затамњени и недоступни део лично-
сти до кога делимично долазимо преко снова и
неуротских симптома; С.Фројд (1856-1939)
однос између ега и ида описао je као однос
између јахача и кон>а.
Ида (грч. Ide) велика планина код Троје, главно
место култа богиње Кибеле, место где je Па-
рис напасао стадо и одакле je Ганимед одне-
сен на небо.
идеацца
иде (лат. idus) ПЛ. у староримској месечевој го-
дини: дан пуног месеца; отуда у римском ка-
лендару: петнаести дан у марту, мају, јулу и
октобру, a тринаести у осталим месецима; ови
дани били су посвећени Јупитеру.
идеал (грч. idea појава, лик, својство, начин,
нлат. idealis) узор, савршенство, слика савр-
шенства, највиши циљ, жеља чије би остваре-
ње представљало врхунац среће за онога који
жели; оно што je у потпуном складу са идејом;
предмет нарочите жеље, љубави, дивљења или
обожавања.
идеалан (грч. idća, нлат. idealis) савршен, узо-
ран, који потпуно одговара идеалу, који je
жељен, узвишен, диван, обожаван; идеална
вредност уображена, нестварна вредност; иде-
ално право природно право; идеални свет
натчулни свет; супр. материјалан, реалан.
идеализам (грч. idea) фш. материјализму супро-
тан поглед на свет, no којем je спољни свет
само представа субјекта који опажа, чак и ма-
терија само облик у којем дух долази до изра-
жаја; апстракШни идеализам платонска пред-
става о самосталном и независном постојању
прапојмова, закона: сазнање стварности је-
сте сазнање закона ствари, те je закон ствар-
ност, a поједине ствари су пролазне; прак-
тични идеализам управљање воље према иде-
алном, тежња да се у животу оствари оно што се
сматра идеалним, савршеним; објективни или
конкреШни идеализам онај no коме појмови
разума постоје у самој стварности (Хегел);
субјективни идеализам учење no коме je спо-
љни свет само представа, a стварно постоји
само посматрач; уп. маШеријализам.
идеализовати (грч. idea, фр. idealiser) давати че-
му обележје идеала, нешто несавршено у ми-
слима ослобађати његових несавршенстава,
изједначивати нешто са идеалом, улепшати,
улепшавати, приказивати нешто узвишени-
јим и савршенијим но што je.
идеалисати (грч. idea) сањарити, маштати, жуде-
ти за чим као за крајњим циљем својих жеља,
жарко желети.
идеалист(а) (грч. idea) фил. присталица идеализ-
ма; сањалица, занесењак, човек који тежи за
савршеним, идеалним; уи. машеријалисш.
идеалитет (грч. idea, нлат. idealis) постојање
као идеја или представа (за разлику од реали-
тета, тј. постојања у стварности, у просто-
ру и у времену).
идеал-реализам фил. схватање no којем je оно
што je идеално у исто време и реално, идеали-
тет и реалитет су корелати, схватање да се
реално може извести из идеалних принципа;
учење да идеалном одговара нешто реално и
да се реално испољава у идеалном; схватање
no којем je реално носилац и орган идеалног.
идеација (грч. idća) фил. однос конкретног према
идеји, уздизање посебног, појединачног до
општег, трајног; образовање појмова и пред-
става, сазнавање онога што je битно и утврђи-
вање тога што je сазнано у једном одређеном
појму.
идеја 313
идеја (грч. eldos вид, облик, idea) мисао, појам,
представа, основна мисао, замисао, помисао;
назор, гледиште; слика коју дух себи ствара о
некој ствари; теоријски или практични циљ
који човеку лебди пред очима, мисао водиља;
досетка; праслика, слика, тип; основни нацрт,
план, скица; праузрок ствари (у Платоновој
филозофији), логичка претпоставка, хипо-
теза; сањарија, маштање, уображење; асоци-
јација идеја в. асоцијација; в. и фиксна идеја.
идејан (фч. idea) који постоји само као идеја,
мисаон, појмован, замишљен, који постоји
само у мислима; нереалан, нестваран.
идем (лат. idem) исти, исто; идем пер идем (лат.
idem per idem) лог. исто истим (доказивати,
дефинисати или појмовно одређивати), греш-
ка у доказивању или појмовној одредби, де-
финицији, кад се своди на нешто што садржи у
себи значење онога што има да се докаже,
одреди.
идемист(а) (лат. idem est исто je) онај који све
одобрава, који на све каже: да!, аминаш.
идем квод (лат. idem quod) в. ид квод.
идентиграфија (нлат. identitas истоветност, грч.
graphia) истоветност писма.
идентикит (фр. identique истоветан) могућни
лик, обично неког злочинца, направљен према
опису очевидаца; фошо-робот.
идентист(а) (нлат. identitas истоветност, једна-
кост) фил. присталица филозофије иденти-
шета.
идентитет (нлат. identitas) истоветност; закон
иденШитета (нлат. principium identitas) лог.
сваки појам; сваки предмет јесте оно што
јесте, значи оно што значи (А=А, чита се: A
je A); филозофија или систем идентишета
филозофски правац који сматра да материја
и дух, телесно и душевно, субјекат и објекат,
мишљење и биће нису две начелно различите
ствари, него идентичне, истоветне, само два
различита начина појављивања и схватања
једне јединствене супстанције (Спиноза, Ше-
линг, Фехнер и др.); псих. снажно осећање стал-
ности и истоветности упркос променљивим
условима (притисак на личност итд.); криза
иденгпишета тешкоће у развоју личности
(обично у пубертету и младићству одн. дево-
јаштву) услед промена у околини.
идентификација (нлат. identificatio) поисто-
већење; утврђивање истоветности некога или
нечега; octu. поистовећење са групом, идеал-
ном личношћу, јунаком уметничког дела (у
науци се различито тумачи).
идентификовање (нлат. identitas истоветност,
лат. facere учинити) в. идентификација.
идентификовати (нлат. identitas истоветност,
лат. facere) поистоветити, поистовећивати,
утврдити (или: утврђивати) истоветност; сма-
трати истим; одредити прецизно.
идентичан (фр. identique, итал. identico) истове-
тан, један и исти, потпуно исти, који има исто
значење.
идентичност в. идентитет.
идеограм (грч. idea представа, gramma знак, сло-
идио-
во) знак или слика која симболише представу
неке ствари без изражавања имена њеног, као
кинеска слова итд.; знак за бележење појма,
појамни знак.
идеограф (грч. idća, grapho пишем) в. идеограм.
идеографија (грч. idća, graphia) писмо код кога,
место обичних гласовних слова, слике пред-
стављају појам ствари, нпр. сликовито писмо
Кинеза и Индијанаца.
идеографика (грч. idea, grapho) вештина писања
знацима који представљају појмове, писање
идеографима; пасиграфија.
идеократизам (грч. idea, krateo јак сам, владам)
влада разума, тежња да се све ствари у свету
уреде no појмовима разума.
идеократија (грч. idća, krateo) владавина разум-
них појмова, влада идеја.
идеолог (грч. idea, 16gos) присталица идеологије
учења; мислилац, теоретичар; сањалица, за-
несењак, онај који се заноси идејама и вером
у њих.
идеологија (грч. tdća, logi'a) фил. наука о појмо-
вима, о идејама, о основама сазнања, мета-
физика; учење о психичким функцијама и
творевинама, о постанку и развитку мишље-
ња; мишљење, мисли које сачињавају једну
идејну целину, нпр. идеологија социјализма
све мисли које сачињавају социјализам и ко-
јима се руководи социјализам; no Марксу
скупина свести, идеја и одређивања вредности
неке друштвене групе, она je, „надградња" на
основи друштвених и привредних односа, од
којих зависи постанак и развој одређених ду-
ховних, културних облика.
идеомоторан (грч. idća, лат. motus кретање, по-
крет) шш. аутоматски мишићни покрети који
настају услед потпуне заузетости свести јед-
ном представом, и у вези са можданим средиш-
тима која контролишу такве покрете.
идеопластичан (грч. idea, pMsso уобличавам)
идеопласШична уметност она на коју врше
утицај идеје, која ствара под утицајем идеја
или приказује идеје (Ферворн); <>пр. физио-
пластичан.
ид ест (лат. id est, скр. i. е.) то јест.
идила (грч. eidyllion сличица) ш>ет. песничка вр-
ста која приказује и слика природан, задово-
љан и спокојан живот људи у природи, нарочи-
то пастира, сељака и рибара; нарочито била
омиљена код старих Грка (ТеокриШ) и Рим-
љана (Вергилије); код нас: дубровачки песни-
ци, Јован Хаџић (Милош Светић) и др.; бу-
колска песма.
идилизацнја (грч. eidyllion сличица) представ-
љање нечега или некога у најлепшем светлу,
истицање све самих лепота и т. сл.
идиличан (грч. eidyllion) пастирски, једноста-
ван, природан, безазлен и нежан, сеоски, који
има карактер задовољног и спокојног живота у
природи; улепшан.
идио- (грч. idios појединцу својствен, поједина-
чан) предметак у сложеницама са значењем:
само-, појединачно, што припада појединцу;
сопствен, лични, особен, одвојен, различит.
идиобиологија 314
идиобиологија (грч. idios, bios живот, logi'a на-
ука) део биологије који проучава поједина
жива бића.
идиобласт (грч. idios, blasle клица) бош. поједи-
начна, индивидуална биљна ћелија различите
природе или садржине од околнога ткива.
идиогамија (грч. idios свој, gameo женим се) мед.
израз за сполну способност неког мушкарца
само са једном женом или са малим бројем
жена, док за остале ту способност нема.
идиогинија (грч. idios, gyne жена) бош. сполна
одвојеност, разносполност.
идиоглосија (грч. idios, glossa говор) говор неке
особе неразумљив до те мере да оставља ути-
сак страног језика.
идиогномик (грч. idios, gnomon познавалац) чо-
век који има своје сопствене назоре и власти-
та гледишта на ствари.
идиограф (грч. idios, graphč пишем) сопствени
рукопис, својеручан потпис; идиохирон.
идиографски (грч. idios, gržpho) својеручан,
власторучан; који приказује или описује оно
што je индивидуално; оно што се само једном
деси у природи; супр. номотетички.
идиодијахронија (грч. idios, did, hronos време)
историјска граматика; дијахронија.
идиоелектричан (грч. idios, elektron ћилибар)
фш. који je трљањем, сам од себе постао елек-
тричан.
идиокраза (грч. idios, kerannymi мешам, krasiš)
особеност природе једног човечјег или живо-
тињског тела.
идиоктонија (грч. idios, kteino убијем) самоуби-
ство.
идиолатрија (грч. idios, latreia обожавање) пош-
товање (или: обожавање) самог себе.
идиолект (грч. idios властити, лични, особен, le-
go говорим) лингв. целокупност говорних осо-
бина појединаца, индивидуални говор, инди-
видуални језик.
идиом (грч. idioma) 1. нарочита особина, наро-
читост, особеност; 2. филол. особеност језика,
народни језик, наречје, дијалект, начин го-
вора, сваки особен и самосталан говор уопш-
те; непреводиви израз у једном језику (у срп.
хрв. „мачка у цаку", „показати зубе", „мед и
млеко" итд.).
идиоматика (грч. idioma, idiomatos особеност,
нарочита особина) тт?е. целокупност идиома
једног језика; део лингвистике који проучава
идиоме.
идиоматографија (грч. idioma, graphia) в. идио-
матологија.
идиоматологија (грч. idioma, logia) филол. наука
о особеностима језика, наука о наречјима;
идиоматографија.
идиоматски (грч. idioma) филол. који je свој-
ствен неком дијалекту или говору, који наро-
чито одликује неки дијалект или говор.
идиомутација (грч. idios, лат. mutatio промена)
биол. наследна промена код живих бића која се
јавља услед промене једног наследног чи-
ниоца.
идиопатија (грч. Idios, pathos бол) локално обо-
идиофони инструменти
љење једног дела тела, без икаквог утицаја
на остале делове.
идиопатичан (грч. idios, pathos) мед. који долази
непосредно као последица узрока болести;
фш. идиопаШична осећања осећања која се
односе на себе самог, на сопствено ja.
идиоплазма (грч. idios, plasma творевина) биол.
део основне супстанције животињских и би-
љних ћелија, тзв. плазме, из кога се ствара
извесно одређено живо биће (суир. стереоплаз-
ма, тј. општа стваралачка плазма).
идиоритам (грч. idios, rythmos склад, облик) ма-
настир у коме je допуштено да сваки калуђер
има своју личну имовину, да сам за себе живи,
храни се и одева. Први пут су се јавили у Св.
Гори, нарочито у XIV и XV веку, међу њима и
Хиландар; калуђер-самац = идиоритмик.
идиосинкразија (грч. idios, syn- са, krasiš меша-
вина, мешање телесних сокова) 1. мед. особина
извесних лица да на неке надражаје одговарају
јаче него што je нормално, урођена преосе-
тљивост према неким стварима, нарочито од-
вратност према неким стварима, неким јели-
ма (јагодама, раковима), лековима (аспири-
ну, јоду, кинину), мирисима и животињама,
или наклоност према одвратним мирисима (на
горе поменута јела и лекове организам реагу-
је поремећајима органа за варење, коприв-
њачом, оспама и др.); 2. темпераменат (или:
душевни склоп, начин мишљења) својствен
некој јединки; 3. начин изражавања својствен
некој јединки; 4. фт. нетрпељивост, ненакло-
ност, аншипатија.
идиосинхронија (грч. idios, syn ca, hronos време)
лингв. 1. исто што и синхронија; 2. описна гра-
матика.
идиосомнабулизам (грч. idios, лат. somnum сан,
ambulare шетати) сомнабулизам који je по-
стао без утицаја магнеШизера.
идиоспазмус (грч. idios, spasmos грч) мед. грч ко-
ји се појавио у само једном једином делу
тела.
идиот (грч. idiotes) у старој Грчкој: човек из
нижих слојева народа који није упућен у др-
жавне послове и који нема у њима учешћа;
фиг. глупак, блесавко, блесавац, будала, мало-
умник; мед. најтежи степен менталне заоста-
лости.
идиотизам (грч. idiotes) мед. блесавост, малоум-
ност; филол. особеност једног језика или гово-
ра, дијалекатски израз.
идиотија (грч. idiotes) мед. блесавост, малоум-
ност, слабоумност.
идиотикон (грч. idios) речник једног наречја,
дијалекатски речник; уи. идиом.
идиотип (грч. idios сопствен, лични, typos облик,
лик) биол. укупност наследних детерминаната
једног организма.
идиотичан (грч. idiotikos) блесав, слабоуман, ма-
лоуман, тупоглав, духовно ограничен.
идиотроф (грч. idios, trophos хранилац) особе-
њак у погледу хране и начина исхрањивања.
идиофони инструменти (грч. idios свој, власти-
ти, phone глас) «. инструменти у којима ти-
идиохирон 315
тра сама материја од које су направљени (ка-
стањете, чинеле и др.); yv- крустички ин-
струменти.
идиохирон (грч. idios, chei'r рука) в. идиограф.
идиохроматски (грч. idios, chroma боја) који
има своју сопствену боју; идиохроматске ру-
де *шн. руде код којих je боја битно својство
њихове твари и које не могу никада бити без-
бојне.
ид квод (лат. id quod, скр. i. q.) исто што; идем
квод.
идо (на есперантском језику ido потомак) веш-
тачки створен међународни језик, измењен и
упрошћен облик есперанта; саставили су га
(1907) дански лингвист Ото Јесперсен и др.
идол (грч. eidolon, лат. idolum слика) кумир,
предмет слепог обожавања и поштовања; опсе-
на, варка, натприродно биће; фил. човечја
предрасуда која смета правом сазнању истине
(Франсис Бекон).
идолатрија (грч. eidolon, latreia обожавање) обо-
жавање идола (или: кумира) идолопоклонство;
идололатрија.
идологија (грч. eidolon, logi'a) наука о сликама.
идололатрија (грч. eidolon, latreia) в. идола-
Шрија.
идолопеја (грч. eidolon, poieo правим) правље-
ње идола (или кумира).
Идоменеј (грч. Idomeneys) миш. син Деукали-
онов, унук Миносов, краљ Крита, један од
најхрабријих грчких јунака под Тројом. Ка-
да се, после тројанског рата, враћао кући, за
време једне буре заветује се богу Посејдону
да he му принети на жртву првог кога сретне;
првог je срео свог сина. Када je, после, изби-
ла куга, Крићани су га протерали (ову тему
обрадио je Моцарт као оперу, 1781).
иђирот (тур. egir otu) бош. дугогодишња барска
лековита биљка, Acorus calamus.
Изабела (ura. Isabela) женско име = чедна, неви-
на, нетакнута; изабела боја мрко-беличасто-
-жута боја; коњ мрко-беличасто-жуте боје, ку-
лаш; Изабелин орден шпански орден, посве-
ћен Изабели Католичкој (основао га краљ
ФердинандУП 1815).
изаметрале (грч. isos једнак, metron мера, мери-
ло) ол. линије које на метеоролошким карта-
ма везују она места која, с обзиром на топло-
ту, показују подједнако одступање од нор-
малне месечне просечне температуре.
Изанаги бог који je створио Јапан; он и жена му
Изанами били су први јапански богови у људ-
ском облику.
Изанами јапанска богиња, жена бога Изанаги.
изанемоне (грч. isos једнак, žnemos ветар) ол.
црте на карти које спајају места са подједна-
ком јачином ветра; изоанемоне.
изаномале (грч. isos, anćmalos неправилан) ПЛ.
црте на карти које спајају места на Земљи-
ној површини која за једнак број степени
одступају од крајева са нормалном темпера-
туром.
изаритмичан (грч. isos, arithmos број) који се
састоји од једнаких, истих бројева, истоци-
френи.
изатин (грч. isatis сињ, сињавица, син>евица,
сач) хем. органски спој, органско хемијско је-
дињење, састојак неких врста индига, раства-
ра се у топлој води и алкохолу.
изегорија (грч. isegoria, isos једнак, agoreiio
јавно говорим, на збору говорим) једнака
слобода. једнако право говорења и гласања о
државним и судским стварима (код старих Гр-
ка); једнакост у грађанским правима, грађан-
ска слобода, слобода уопште.
изегрим (нем. Isegrim „гвоздени шлем") име кур-
јака у немачким причама о животињама, вујо;
фиг. свиреп човек; мрзовољан, натмурен чо-
век, гунђало.
Изида миш. в. Изис.
Изнслиаг. египатска богиња, жена Озирисова, пр-
вобитно поштована као симбол стваралачке
снаге природе (слична грчкој Деметри) и као
проналазач многих вештина; доцније су je
сматрали као богињу месеца и замењивали са
грчком Ио; асшр. астероид пронађен 1856; Изи-
ga. Изидина табла табла у египатском музеју
у Турину на којој су у сликама представљене
Изидине тајне.
измет (арап .hidma, тур. hizmet) служба, служење,
послуга. послуживање.
измећар (арап.-перс, тур. hizmetkar) слуга, по-
служитељ; улизица.
изо- (грч. isos) предметак у сложеницама са зна-
чењем: исти, једнак, сличан.
изоанемонс (грч. isos, đnemos ветар) tu. геагр. в.
изанемоне.
изоаномале (грч. isos, anomalos нераван, нејед-
нак) мешепр. линије које на метеоролошкој
карти спајају места код којих су запажена
иста одступања у ваздушној температури.
изобаре (грч. isos, barys тежак) ПЛ. црте које на
карти спајају места са истим притиском ваз-
духа, тј. са просечно једнаким годишњим ба-
рометарским променама; изобарометарске
линије.
изобарометарске линије в. изобаре.
изобате (грч. isos, bathys дубок) ш. на географ-
ским картама: црте које представљају исте
дубине мора и језера.
изобронте (грч. isos, bronte грмљавина) ал. црте
које на картама спајају места у којима се, за
време непогоде, грмљавина најпре чује.
изогамија (грч. isos, gamos брак) биол. оплођење
настало спајањем морфолошки потпуно јед-
наких семених ћелија (гамета); супр. анизога-
мија.
изогеотерме (грч. isos, ge земља, therme топло-
та) црта или површина која спаја тачке у
унутрашњости Земље које имају исту темпе-
ратуру; геол. геоизотерме.
изоглосе (грч. isos једнак, glossa језик) линије
на лингвистичкој карти које спајају сва ме-
ста са истим језичким особинама.
изогон (грч. isos, gony угао) геом. многоугао (по-
лигон) са једнаким угловима.
изогона (грч. isos, gony) црта на карти која спа-
ја сва места на Земљиној површини на који-
ма се показује иста деклинација магнетне
игле; изогонична линија.
изогонизам
изогонизам (грч. isos, gonč потомак, младунче)
биол. произвођење сполних јединака истог
склопа (структуре) са разних стабала, које се
јавља у неких хидрозоа (медуза).
изогоничан (грч. isos, gony угао) једнаких угло-
ва, који има једнаке углове, равноугли; изо-
гонична линија в. изогона.
изографија (грч. isos, graphia) једнако писање,
прављење факсимила; верно прештампавање
старих списа, нпр. „Мирослављевог јеванђе-
ља".
изографска пројекција цртање једне карте при
којем се замишља као да се око налази за
један Земљин полупречник изнад Земље (хо-
малографска пројекција); >•«. пројекција.
изодиморфан (грч. isos, dimorphos двообличан)
мин. који се појављује у више различитих кри-
сталиних облика, нпр. чланови једнога изо-
морфног низа.
изодинаме (грч. isos, dynamis сила, јачина, сна-
га) ПЛ. црте које на физичким картама спајају
места на Земљиној површини на којима je
јачина магнетизма подједнако велика; изоди-
намичне линије.
изодинамија (грч. isos, dynamis) фш. подједнака
јачина, подједнако јако дејство, нарочито
магнетизам.
изодинамичне линије в. изодинаме.
изодозе (грч. isos, dosis давање) црте које спаја-
ју све тачке на некоме подручју истог интен-
зитета радиоактивног зрачења.
изоклине (грч. isos, klinč нагињем, нагнем) ол,
црте које на географској карти спајају ме-
ста на којима се појављује иста инклинација
магнетне игле; изоклиничке линије.
изоклиничке линије в. изоклине.
изоколон (грч. isos, kolon део периода) реш. јед-
накост делова у говору.
изокриме (грч. isos, krymos мраз) ПЛ. црте које
на географској карти спајају места која по-
казују исту температуру у току најхладнијих
дана, нпр. за време 30 најхладнијих узастоп-
них дана у години.
изола (итал. isola, лат. insula) острво, OTOK.
изолатор (итал. isolatore) физ. 1. тело које не
проводи или које рђаво проводи електрици-
тет, непроводник електрицитета, нпр. стакло,
порцелан, смола, црвени восак, ебонит, ћили-
бар (уп. диелектрикум); 2. свака ствар која не
доводи или која рђаво спроводи топлоту, звук
и др.
изолаториј(ум) (нлат. isolatorium) клупица на
коју треба да стане онај који хоће да се
електризира, a која je стакленим или порце-
ланским ногама изолована од земље.
изолација (нлат. isolatio) издвајање, одвајање;
издвојеност, одвојеност; усамљивање, укла-
њање; фш. обезбеђење од прелажења или про-
вођења електрицитета, топлоте; мед. издваја-
ње оних који болују од заразне болести како
се болест не би разносила; издвајање умобол-
них; изолирање.
изолациоиизам (лат. isolare издвојити, одвоји-
ти) политички правац који иде за издваја-
316 изометричан
њем; специјално амерички политички правац
за немешање Европе у америчке и Америке у
европске послове, познат под именом Монро-
ова доктрина.
изолационист(а) (итал. isolare издвојити, осами-
ти) присталица усамљивања, издвајања од не-
ког покрета; нарочито: Американац који je
био за то да Америка не ступа у први светски
рат.
изолексе (грч. isos исти, једнак, legein говорити)
линије које на лингвистичкој карти спајају
сва места у којима се употребљава иста реч
или више истих речи.
изолирајући језици једносложни језици код ко-
јих се међусобни однос речи изражава без про-
мене (флексије), једино местом на којем су
или помоћу предлога (у ове језике спадају:
кинески, тибетски и неки језици Индије).
изолирање (итал. isolare) в. изолација.
изолирбанд (итал. isolare одвојити, нем. Band
трака) импрегнирана текстилна трака, с једне
стране лепљива, за изолацију електричних
жица.
изолован (итал. isolato) слободан, сам, усамљен;
одвојен, издвојен, засебан; који живи сам за
себе, повучен од света; физ. који je направљен
непроводљивим, непроводником.
изоловати (итал. isolare) издвојити, издвајати,
одвојити, усамити; физ. одвојити помоћу не-
проводљивих твари да се спрече прелажења
или провођења електрицитета, топлоте, учи-
нити непроводљивим, непроводником.
изолуксе (грч. isos, исти, једнак, лат. lux свет-
лост) црте које спајају тачке једнаке осве-
тљености изражене у луксима.
изомеран (грч. isos, meros део) који има једнаке
делове, једнако подељен, састављен од слич-
них делова; изомеричан; изомерна тела хсм. в.
изомерија.
изомери (грч. isos, meros) хем. једињења која
имају исти хемијски састав, али различите
структурне формуле; разликују им се физич-
ке карактеристике, a делом и хемијска свој-
ства. У нуклеарној физици: атомска језгра у
пробуђеном стању, која такво стање релатив-
но дуго могу задржати.
изомерија (грч. isos, meros) једнак удео, једна-
ко право на нешто; маш. свођење разломака на
исте именитеље; хем. појава да тела истога
процентног састава имају различита хемијска
и физичка својства, и то не само у чврстом
агрегатном стању где различитост у својстви-
ма може бити условљена истим молекулима ко-
ји су различито распоређени (алотропија,
полиморфија или физичка изомерија), већ у
свима агрегатним стањима, тако да различи-
тост својстава почива на различитом распоре-
ду атома у молекулу.
изомеричан (грч. isos, meros) в. изомеран.
изометрија (грч. isos, metria) мерење на једнаке
делове.
изометричан (грч. isos, metron) једнак no мери,
који има исту меру; изометрични систем мин.
регуларни систем кристалисања (због три јед-
наке осе).
изоморфан
изоморфан (грч. isos, morphe облик) хем., мин.
једнакообличан, који има својство кристали-
сања у истом или блиском геометријском
облику; изоморфне руде мш. руде које, уз сли-
чан хемијски састав, имају и сличне кристал-
не облике.
изоморфе (грч. isos, morphe) линије које на
лингвистичкој карти спајају сва места где се
јављају исти граматички облици, исте мор-
фолошке особине.
изоморфизам (грч. isos, morphe) хем. својство из-
весних хемијских супстанца да, поред сличног
хемијског састава, имају и сличне кристалне
облике; изоморфија.
изоморфија (грч. isos, morphe) једнакооблич-
ност; хем. в. изоморфизам.
изонефе (грч. isos, nephoo наоблачим) Т. црте
на географским картама које спајају места
са подједнаком облачношћу.
изономија (грч. isonomfa) једнакост пред зако-
нима, једнакост у правима, равноправност,
политичка једнакост, грађанска слобода.
изономичан (грч. isonomikos) који важи за све
подједнако; који живе слободним грађанским
животом.
изопатија (грч. fsos, pathos патња, бол) мсд. rpa-
на медицине која, слично хомеопаШији, хоће
да лечи исто истим, no начелу: клин се клином
избија; изопаШика.
изопатика (грч. isos, pathos), мед. в. изопатија.
изопатичан (грч. isos, pathos) који лечи истим
оним чиме je и проузроковано обољење.
изопериметрија (грч. fsos, perimetros обим) јед-
накост обима.
изопериметричан (грч. fsos, peri-metrikos) који
je једнаког обима, који има једнак обим
(опсег).
изоплетан (грч. fsoplethes) једнак бројем; јед-
наке величине, подједнак.
изоплеурон (грч. fsos, pleura страна) равностра-
на фигура.
изо-површина физ. еквипотенцијална површина.
изополитија (грч. isopolithefa) једнакост у пра-
вима, грађанска равноправност.
изополитичан (грч. isopolftes) са једнаким грађ-
анским правима, равноправан.
изопсефичан (грч. isopsephos) који има једнако
право гласања; изопсефични сгпихови они чи-
ја слова, посматрана као бројеви, сачињава-
ју исти број.
изорахије (грч. fsos, rachfa плима) нл. црте на
поморским картама које спајају места на ко-
јима je у исто време плима и осека; хомопле-
роте.
изосеисте (грч. fsos, seismos потрес, трус) ПЛ. геол.
црте на геолошким картама које спајају ме-
ста, која, при једном земљотресу, осете под-
једнако јак потрес; изосисте.
изосинтагме (грч. fsos, syntagma сређивање) ли-
није које на лингвистичкој карти спајају сва
места са истим синтаксичким особинама.
изосисте (грч. fsos, seismos потрес, трус) вл. геол.
в. изосеисте.
изоскелан (грч. isos, skelos крак) маш. равнокрак;
дељив без остатка.
317
изоскоп (грч. fsos исти, једнак, skopćo гледам)
уређај за изоштравање и уједначавање слике
код догледа.
изосмотичан (грч. fsos, osmos гурање, тискање)
в. изошоничан.
изостазија (грч. fsos, stasis стајање) г«м. наука о
општем стању равнотеже маса у Земљиној
кори.
изостенија (грч. fsos, sthenos снага) једнака ја-
чина, иста снага.
изостера (грч fsos, stereos тврд, чврст, крут, уко-
чен, густ) црта на географским картама која
cnaja места на Земљиној површини која има-
ју исту густину ваздуха.
изоталанта (грч. fsos, talanton вага) црта која на
метеоролошкој карти cnaja сва места са
истом разликом у температури између нај-
хладнијег и најтоплијег месеца, или места са
истим годишњим температурним колебањем
(амплитудом).
изотахија (грч. fsos, tachys брз) црта на географ-
ским картама која cnaja тачке исте брзине
воде на попречном профилу неког воденог
тока.
изотера (грч. fsos, theros лето) црта на географ-
ским картама која cnaja места на Земљиној
површини која имају исту средњу летњу тем-
пературу.
изотерална линија в. изотера.
изотермалан (грч. isos, thermos топао) в. изо-
термичан; изотермалне линије в. изотерме.
изотерме (грч. isos, thermos) црте на географ-
ској карти које спајају сва места на Зем-
љиној површини исте средње температуре,
годишње или месечне, већином сведене на
морски ниво; изошермичне или изотермалне
линије.
изотермичан (грч. fsos, thermos) који има исту
средњу температуру. једнако топао; изотер-
мичне линије в. изошерме.
изотоне (грч. isos, tonos дизање гласа) црте које
на лингвистичкој карти спајају сва места са
истим акценатским особинама.
изотони (грч. isos, tonos напетост) <рш. атомска
језгра која садрже исти број неутрона, a ра-
зличити број протона.
изотонија (грч. fsos исти, једнак, tonos напе-
тост, напон) фи.г. једнакост напрегнутости
осмотског притиска различитих раствора; фи-
шол. изотоничан расШвор водени раствор из-
весних материја (соли, шећера и др.) које
осмпзом са једнако јаким осмозним прити-
ском упијају и привлаче још више воде (изо-
смошични расшвори). Ћелични сок морских
биљака изотоничан je са морском водом, ина-
че би у ћелијама морала наступити плазмо-
лиза и на те биљке штетно деловати; тзв. фи-
зиолошки раствор кухињске соли изотоничан
je са ћелијама црвених крвних зрнаца и, пре-
ма томе, нешкодљив.
изотопан хем. који има својство изотогш.
изотопи (грч. fsos, topos место) хем. разии видови
атома истог хемијског елемента; имају исти
атомски број (број протона у атомском јез-
изотрон
гру и број електрона у омотачу), али ра-
зличит број неутрона у језгру и различиту
масу атомских језгра, одн. атома; неки од
изотопа су радиоактивни.
изотрон (грч. isos, изотрон) електромагнетски
сепаратор за одвајање и сабираље јона.
изотропан (грч. isos, tropos начин) „који се вла-
да на исти начин"; изотропна Шела са једна-
ким физичким, нарочито оптичким, својстви-
ма у свима правцима, тј. код којих се свет-
лост, топлота и електрицитет распростиру на
све стране једнаком брзином. Овде спадају
аморфне супстанције и кристали регуларног,
тесералног система; суир: анизотропан.
изофона (грч. isos, phone глас) лингв. в. изоглосе.
изофоничан (грч. isos, phone) који има једнак
глас, са гласом једнаког обима.
изофота (грч. isos, phos светлост) крива која
спаја тачке или површине једнаке светлосне
јачине на снимку или слици.
изохазма (грч. fsos, chasma распуклина) црта ко-
ја на географским картама спаја она места са
којих се поларна светлост подједнако често
види.
изохалине (грч. isos, hals со) црте које на оке-
анофафским картама спајају све тачке на
мору са истим салинишетом.
изохејимална линија в. изохимена.
изохеле (грч. isos, helios сунце) црте које на
метеоролошкој карти спајају све тачке са
истом количином Сунчеве светлости.
изохијета (грч. isos, hyetos киша) црта која на
географским картама спаја места на Зем-
љиној површини у којима пада годишње под-
једнака количина кише; изохијетоза, изо-
хита.
изохијетоза (грч. isos, hyetos) в. изохијета.
изохимена (грч. isos, chelma зима) црта на гео-
графским картама која спаја сва места са
истом средњом зимском температуром; изохи-
јемална линија.
изохипса (грч. isos, hypsos висина) црта која на
географским картама спаја места на Зем-
љиној површини са истом надморском ви-
сином.
изохита (грч. isos, hyetcs) в. изохијета.
изохоре (грч. isos, choros простор) црте које на
дијаграмима приказују промену притиска и
температуре при сталној запремини raca.
изохроматичан (грч. isos, chroma боја) који je
једнаке боје, истобојан; изохроматична фо-
тографија фотографија која на слици пока-
зује боје предмета онакве какве су и у приро-
ди; изохромагпични фирнајс фирнајс који се
употребљава за премазивање слика рађених
масним бојама.
изохрон (грч. isos, chronos време) истовремен,
који траје подједнако дуго; изохроничан,
синхронистичан.
изохрона (грч. isos, chronos) линија која спаја
места на којима се истовремено јавља нека
појава, нпр. линија која спаја сва места на
којима се јавља истовремено земљотрес; ли-
нија која спаја тачке у које се из једне тачке
може за исто време стићи; >e. Шаутохрона.
318 ијатроматематичар
изохроннзам (грч. isos, chronos) истовременост,
једнаковременост, подједнака дужина траја-
ња; нарочито: једнако трајање осцилације,
трептаја клатна на једном истом месту
земље.
изохроничан (грч. isos, chronos) в. изохрон.
изохроност в. изохроиизам.
Израиљ (хебр. Jisrael „онај који се бори за бо-
га") 1. почасно име Јакова и његових потома-
ка; 2. царство Израиља и то: a) сви потомци
Аврамови; б) царство Израиља (за разлику од
царства Јудиног које се, после Соломона, от-
цепило од Израиља); Израел.
Израиљац (хебр. Jisrael) потомак Израиља, тј.
члана јеврејског народа, Јеврејин.
изурија (грч. isos, firon мокраћа) мед. избацива-
ње сваког дана подједнаке количине мо-
краће.
Ија (грч. Id) миш. кћи Инаха, краља у Аргосу,
коју je Зевс волео, али, да би своју љубазни-
цу сакрио од љубоморне Хере, претворио ју
je у белу краву. Хера измоли ту краву себи на
поклон и повери je Аргусу, чудовишту са сто
очију, на чување. По Зевсовој наредби Хер-
мес убије Аргуса, али Хера пусти на Ију јед-
ног обада који ју je гонио кроз цео свет, док
није у Египту добила пређашњи облик и наш-
ла спас; после су je у Египту поштовали као
богињу Изиду.
Ијакхо (грч. Iakhos) мистично име бога Баха у
Атини и Елеузини; свечано клицања и певање
у славу Баха, праћено оргијским плесовима и
другим баховским обредима шестог дана вели-
ких Елеузинија.
ијаматологија (грч. fama лек, logia) мед. наука о
средствима за лечење, наука о лековима.
ијатралипт (грч. iatraleiptes) лекар који лечи
мастима, тј. помазивањем споља.
ијатралиптика (грч. iatros лекар, aleipho мажем)
мед. вештина лечења мастима; наука о лечењу
болести мастима и другим спољним лековима.
ијатрархија (грч. iatros лекар, archč владам)
владавина лекара, лекарска сила.
ијатреуза (грч. iatreuo лекар сам, лечим) в. ија-
Шрија.
ијатреузиологија (грч. iatreiio, logia) мед. наука
о лечењу болести.
ијатрија (грч. iatreia лечење) наука о лечењу
болести.
ијатро- (грч. iatros) предметак у сложеницама са
значењем: лекар, лекарски.
ијатрогени (грч. iatros лекар) изазван делова-
њем лекара; оштећење које се јавља као по-
следица примене лекова или неке радње ле-
кара.
ијатрогномика (грч. iatros, gnome сазнање; оз-
нака, обележје) наука о распознавању и утвр-
ђивању врста болести; уп. дијагностика.
ијатрологија (грч. iatros, logia) наука о вештини
лечења.
ијатроматематика (грч. iatros, mathema) приме-
на математичко-механичких принципа у мсди-
цини; ијашромеханика.
ијатроматематичар (грч. iatros, mathematikos)
ИЈатромеханика 319
присталица лекарске школе коју je, у XVII
веку у Пизи, основао Борели, и која je хтела
да објашњава функције човечјег тела no ме-
ханичким законима, као функције какве
обичне машине; ијашромеханичар.
ијатромеханика (грч. iatros, mechane справа) в.
ијаШромаШематика.
ијатрософист(а) (грч. iatrćs, sophistes мудрац,
филозоф) лекар који воли да филозофира,
лекар-филозоф.
ијатротехника (грч. iatros, tćchne) вештина ле-
чења (нарочито рана).
ијатрофизика (грч. iatros, physis природа) наука
о природи са лекарског гледишта.
ијатрохемија (грч. iatros, chemei'a) лекарска хе-
мија, тј. делови хемије који су у најтешњој
вези са науком о лечењу болести.
ијермаркинг (енг. earmarking обележити знаком)
преношење злата са једног власника на дру-
гог без промене места и поседовања злата (са-
мо књиговодствено).
икамет (арап.) код муслимана: позив са минаре-
та на устајање и молитву (слично езану).
Икар (грч. Ikaros) миш. син Дедалов; спасао се са
оцем из ропства на Крети (Криту) помоћу
крила направљених од перја и воска, али,
пошто се у лету одвише приближио Сунцу,
крила му се отопила и он пао у море. По њему
југоист. део Егејског мора назван Икарско
море; сматра се као прва жртва ваздухоплов-
ства.
икарија (грч. Ikaros) у циркусу: акробатска про-
дукција у којој главни артист лежећи на ле-
ђима баца увис и опет дочекује у руке, као
лопте, децу и полуодрасле; икарске игре.
икарски комунисти в. икарци.
икарци (фч. Ikaros Икар) или икарски комуни-
сти удружење француских социјалиста који
су исповедали начела што их je фр. адвокат
Етјен Кабе (Etienne Cabet, 1788-1856) изло-
жио у свом делу „Voyage en Icarie" („Путовање
у Икарију"), и који их je навео да се, 1894,
иселе у Америку ради оснивања комунистичке
општине; икарцима су се назвали no Икару,
упоређујући висину своје замисли са смелим
летом Икара.
икебана (јап. живо цвеће) вештина аранжирања
цвећа, врло популарна у Јапану (од XIVB.).
икозаедар в. икосаедар.
икозандрија в. икосандрија.
икозитетраедар в. икосиШетраедар.
икона (грч. eikon слика, лат. icon) слика неког
божанства или светитеља; лог. знак који озна-
чава неки предмет на основу своје сличности
с њим или на основу аналогије; назива се још
иконичким знаком: нпр., језички иконички
знаци су ономатопеје.
иконизам (грч. eikon) верно приказивање на
слици, верна слика.
иконо- (грч. eikon) предметак у сложеницама са
значењем: слика, икона.
иконоборци (грч. eikon) секта у руској право-
славној цркви која je водила борбу против
икона и молила се богу под ведрим небом.
иконограф (грч. eikon, gršpho пишем) иконопи-
сац; справа за механичко преношење слика и
цртежа.
иконографија (грч. eikon, graphfa) иконопис;
описивање, познавање слика и кипова, наро-
чито оних из старог века.
иконодулија (грч. eikon, duh'a ропство) пошто-
вање икона, обожавање икона.
иконоклазма (грч. eikon, klasma одломак, пар-
че) в. иконокластија.
иконокластија (грч. eikon, klao) иконоборство,
противљење поштовању икона и слика у
цркви.
икоиолатрија (грч. eikon, latrei'a обожавање)
поштовање (или: обожавање слика и икона).
иконологија (грч. eikon, logi'a) познавање икона
као симбола, проучавање симболичних слика
и старих споменика.
икономанија (грч. eikon, manfa помама, лудило)
претерано и лудо поштовање слика са ликови-
ма светитеља.
икономахија (грч. eikon, machi'a борба) борба
против икона, борба против поштовања и
обожавања слика са ликовима светитеља, ико-
ноборство.
иконометар (грч. eikon, metron) фош. огледалу
слична направа код фот. апарата која пред-
мет снимаша показује у јако умањсном обли-
ку и помаже да апарат, при снимању, буде у
правилном положају; зухер.
иконоскоп (грч. eikon, skopeo гледам) шехн. нај-
старији тип катодне цеви у ТВ камери којом
се оптичка слика претвара у електричне им-
пулсе; конструисао ra В.К. Зворикин (1933);
ортикоп.
икоиостас (грч. eikon, istemi ставим, поставим)
преграда између олтара и осталог дела цркве,
украшена, no нарочитом и утврђсном реду и
распореду, иконама.
иконски (грч. eikonikos који даје верну слику)
насликан верно, насликан као што je у приро-
ди; иконске сташуе кипови израђени верно,
нарочито који су израђени у природној вели-
чини (суир. колосалне статуе кипови у нат-
природној величини).
икосаедар (грч. eikosi двадесет, hedra основа,
страна) геометријско тело ограничено с два-
десет равностраних троуглова.
икосаидриа (грч. eikosi двадесет, aner, andros чо-
век, муж) т. бош. биљке чији цветови имају 20
и више слободних прашника (XII класа у Лине-
овом систему биљака).
икоситетраедар (грч. efkosi двадесет, tetra чети-
ри, hedra основа) мин. тело затворено са 24
равне плосни; леуциШоедар.
икс 1. маш. назив за латинско слово х koje se često
upotrebqava kao oznaka nepoznate veličine u
matematičkim izrazima; 2. u običnom govoru:
oznaka za neodređenu ili nepoznatu ličnost,
predmet, pojam; neodređeno mnogo, neznano
koliko. Икс ипсилон (према х, у - непознате у
математици) ознака за неодређену или непоз-
нату особу, или за неки други појам.
 320
иксан (арап.) в. инсан.
иксеутика (грч. ixeiio хватам птице на лепак, izos
имела) хватање птица на лепак.
иксија (грч. ixi'a) мед. проширење вена.
иксографија фотографисање рендгеновим зра-
цима (х-зрацима, чита се: икс-зрацима); ренд-
генографија.
иктеричан (грч. l'kteros) мед. онај који болује од
жутице, жутичав.
иктерус (грч. l'kteros) мед. жутица.
иктус (лат. icere погодити; ictus) удар, убод, хи-
тац, откуцај, млаз; муз. такт; метр. јаче нагла-
шавање појединих слогова у стиху, арза, на-
гласак, дизање гласа; икшус артеријарум
(лат. ictus arteriarum) мед. куцање била, отку-
цај била.
ил- (лат. il-) предметак у лат. речима које почи-
њу са „1" = ин (in).
ила (грч. ile) одред, ескадрон коњице од 200
људи у старој македонској војсци, под коман-
дом једног иларха.
илакримација (лат. illacrimare, illacrimatio) мед.
излив суза, сужење.
иларх (грч. ile, archo владам) у старој македон-
ској војсци: командант једне иле.
илата (лат. inferre унети, illatum) ил. оно што je
унесено у кућу, прћија, мираз; ствари од
вредности које се уносе у посао, при оснива-
њу неког предузећа и сл., a које се не састоје
од готовог новца, нпр. машине, зграде, зем-
љиште, права итд.
илатив (лат. illativus) лингв. посебан падеж у не-
ким језицима yrpo-финске групе језика ко-
јим се означава нешто што je везано за уну-
трашњост предмета.
илативан (лат. illativus) закључни, закључан;
илативне реченице грам. последичне реченице.
илдирим (тур. jyldyrym) муња, гром, ратни гром;
надимак султана Бајазита I, зета царице Ми-
лице.
илегалан (нлат. illegalis) противзаконит, незако-
нит; подземан, тајни.
илегалност (фр. illegalitć) незаконитост, против-
законитост.
илегибилан (нлат. illegibilis) који се не може чи-
тати, нечитак, нечитљив.
илегитиман (лат. illegitimus) незаконит, рођен у
незаконитом браку, ванбрачан; неправедан,
недопуштен.
илегитимитет (нлат. illegitimitas) незаконитост,
неоснованост; порекло из незаконитог брака,
ванбрачност; илегитимитетна тужба прае.
тужба којом се оспорава законитост детета ро-
ђеног од супруге.
илејитис ( ф ч . efleln завијати се) мед. запаљење
усуканог црева, илеума.
илеум (грч. ile, лат. ileum) зоол. усукано црево,
доња половина танког црева; доњи део кар-
личњаче или карличне кости (нлат. os ilium,
os ilei).
илеус (грч. eilein сабити, стуткати eileos) мед. за-
плетена црева; в. мизерере.
илибералан (лат. illiberalis) недарежљив, непо-
датљив, неиздашан, шкрт; назадан, неслобо-
доуман.
илузија
илибералитет (лат. iliberalitas) неслободоумље;
недарежљивост, неподатљивост, неиздашност,
шкртост.
Илијада (грч. Ilias) велики херојски спев у 24
певања који се приписује Хомеру, опева јед-
ну епизоду из борби Грка под Тројом, гнев
Ахилов због увреде коју му je нанео Агамем-
нон, и његову освету над тројанским јунаком
Хектором, зато што му je овај убио најбољег
пријатеља Патрокла.
иликвидан (нлат. illiquidus) нејасан, мутан, не-
разумљив, сумњив, који још није изведен на
чистину, нпр. неки рачун; шрг. неспособан да
врши плаћања својих обавеза; неликвидан.
илимитиран (лат. limes, limitis, фр. illimite) нео-
граничен, безграничан.
илингус (грч. flingos) мед. вртоглавица, несве-
стица.
илинирати (лат. linere, illinere) мед. трљати уљем
или машћу.
Илион (грч. Ilion) в. Троја.
Илирци припадници илирског покрета, насталог
у Хрватској тридесетих година XIX в. под ути-
цајем панславистичких идеја Чеха Колара и
Шафарика, a забрањеног 1850; покрет je до-
принео националном буђењу Хрвата, a тежио
je културном и, потом, политичком уједиње-
њу свих Јужних Словена, за које се веровало
да су илирског порекла (отуд назив покрета).
илитерат (лат. illitteratus) необразован човек,
човек непосвећен у науку.
илитерата (лат. illitterata) ал. ТОНСКИ спојеви ко-
ји се не могу бележити словима, нпр. шумови,
уздаси итд.
Илитија (грч. Eileithyia) миш. богиња порођаја
код старих Грка, заштитница породиља, кћи
Зевсова и Херина (код Римљана Луцина).
илиција (нлат. illitio) мед. трљање уљем или ма-
шћу, помазивање.
илиците (лат. illicite) прав. недозвољено, недо-
пуштено; рес илицита (лат. res illicita) недо-
пуштена радња.
илиџа (тур. lhca) извор лековите вруће воде,
бања, топлице.
ил-каи (монг.) војсковођа у рату, владалац, го-
сподар.
илмихал (арап.) в. катехизмус.
илоза (грч. illčsis) мед. разрокост.
илос (грч. illos разрок) мед. човек који гледа ра-
зроко.
Илос (грч. Ilos) миш. син Тросов и Калиројин,
праунук Дарданов, отац Лаомедонов, брат Га-
нимедов; саградио je Илион (Троју).
ИЛС (скр. од енг. Instrument Landing System)
радионавигацијски електронски систем за до-
вођење авиона у положај за слетање при сложе-
ним метеоролошким условима.
илтизам (арап., тур. iltizam) закуп, аренда.
илудирати (лат. ludere, illudere) играти се с ким
или с чим, збијати шалу, титрати се с ким,
ругати се, исмевати, вући некога за нос; избе-
гавати, изигравати (нпр. законске прописе);
обмањивати, варати.
илузија (лат. illusio) чулна обмана, самообмана,
илузвонизам
варка, уображење, обмана при којој се запажа
неки предмет друкчије но што je у стварно-
сти; илузија има три врсте: услед непажње;
услед афекта, нарочито страха (кад нам се,
нпр. ноћу у шуми учини од пања да je човек);
без афекта, тј. оне које не морају нестати ии
при будној пажњи.
илузионизам (лат. illusio) филозофски правац
који сматра да су истина, лепота и моралност
само илузија, обмана и варка.
илузионист(а) (лат. illusio) мађионичар, вештак
у изазивању илузија код других, опсенар.
илузоран (нлат. illusorius) обмањљив, варљив,
преварљив, неостварљив, празан, који посто-
ји само у машти, опсенски; илузоран уговор
уговор који нема изгледа да he икада бити
остварен.
илум (арап. 'ilm, тур. ilim) знање, наука.
илуминат (лат. illuminatus) просвећен човек,
образован човек.
илуминатор (нлат. illuminator) просветитељ;
онај који бојадише слике, бакрорезе или
отиске у камену; у сред. веку = минијатор;
илуминисш.
илуминација (лат. illuminatio) свечано освет-
љавање; бојадисање неког цртежа, бакрореза
или отиска у камену; изненадно надахнуће,
светлост која озари душу, инспирација.
илуминиран (лат. illuminatus) свечано осветљен;
просвећен; израђен у живим бојама; фиг.
пијан.
илуминист(а) (лат. illuminare) в. илуминатор.
илустративан (нлат. illustrativus) објашњаван,
који објашњава, који служи као објашњење,
осветљаван, који осветљава.
илустратор (лат. illustrator) сликар слика у не-
ком тексту; објашњивач, тумач.
илустрација (лат. illustratio) објашњење, тума-
чење, текста; сјај, слава, прослављеност;
слика као допуна или као украс текста у листу
или књизи; илустровани лист, часопис са сли-
кама, лист са сликама.
илустрисимус (лат. illustrissimus) најсјајнији,
најузвишенији, најславнији; као ословљава-
ње: пресветли, преузвишени.
илустровати (лат. illustrare) објаснити, објаш-
њавати, показати (или: показивати) у правој
светлости, осветлити; допунити и украсити не-
ки текст сликама (листове, часописе, књиге).
илутација (лат. lutum, нлат. illutatio) мсд. лечење
припијањем неке смесе, каше или лековитог
блата на оболели део тела.
им- (лат. im-) предметак ин у речима које иочи-
њу усненим сугласником.
имагинабилан (нлат. imaginabilis) замишљив, ко-
ји се може замислити, могућ, вероватан.
имагинаран (лат. imaginarius) уображен, замиш-
љен, тобожњи, који постоји само у уобрази-
љи, нестваран; маш. имагинарна величина ве-
личина која није реална; имагинарна једини-
ца број V - 1 , обележава се са /.
имагинативан (нлат. imaginativus) маштав, који
има способност замишљања, уображавања;
321 иманенција
маштени, који потиче из маште (или: уобра-
зиље) који je у вези са маштом (или: уобрази-
љом); који je пун маште, који има јаку уо-
бразиљу.
имагинација (лат. imaginatio) 1. уобразиља,
машта, способност замишљања, односно ства-
рања менталних слика или појмова о оном
што није чулно опажено; стваралачка машта;
асих. моћ да се поново изазову слике сачуване
у памћењу (репродуктивна имагинација),
или моћ да се ранија искуства међусобно тако
повежу и надграде да настају нове слике или
духовна остварења усмерена ка остварењу не-
ког особеног циља - научног или уметничког
(креаШивна имагинација); 2. производи уобра-
зиље, без основе у стварности.
имаго (лат. imago лик, копија, сличност) биол.
потпуно развијен инсект; ПСШ. идеализована
представа вољене особе, која настаје у де-
тињству и остаје неизмешена у зрелости.
имажизам (лат. imago, фр. image слика) песнички
покрет у Енглеској и САД (1909-1917) и у
СССР (1917-1925); имажисШи су углавном не-
говали „слободан стих", нов ритам и исповеда-
ли потпуну слободу у избору тема.
имажинизам в. имажизам.
имакулатан (лат. immaculatus) непорочан, не-
окаљан, неумрљан; имакулата концепцио
(лат. immaculata conceptio) учење католичке
цркве о безгрешном зачећу Дсве Марије, тј.
да je била ослобођена наследног греха од пр-
вог тренутка живота у материној утроби.
имам (арап. imam тур. imam) господар, влада-
лац; нарочито: бивши господар и владалац
Јемена у Арабији, као и некадашњи влада-
лац Маската у Персијском заливу; дванаест
имами од Ирака, потомци Алије, чија je
власт у Медини постојала поред халифата;
турски свештеник и научењак, нарочито: поз-
навалац Корана, главни хоџа једне џамије;
имам-ефенди свештеник-хоџа у сарају.
имамат (арап., тур.) звање и надлежност старе-
шине џамија; држава једног имама.
иман (арап. Tman, тур. iman) вера, закон, веро-
вања.
иманентан (лат. immanens) унутрашњи, који
остаје унутра, битан, неодвојив; фил. има-
нентна метода метода која се одређује са-
мим предметом истраживања; иманентиа кри-
Шика критика која једну мисао или систем
мисли процењује са њихових сопствених
претпоставки; у теорији сазнања: који остаје
у границама могућег искуства (Кант) или у
границама свести (Фихте); no Спинози, бог je
иманентни узрок света, дакле сам свет (deus
sive natura бог или природа); супр.. Шрансеун-
Шан, трансцендепШан.
иманентност (нлат. immanentia) фил. в. иманен-
ција.
иманенција (нлат. immanentia) постојање у, на-
лажење у, остајање у, битно припадање нече-
му; филозофија иманенције правац у филозо-
фији који се ограничава на сазнања у грани-
цама искуства и свести, који држи, дакле, да не
 322
постоји нека стварност која би била независ-
на од свести.
иманитет (лат. immanitas) нечовечност, безосе-
ћајност, суровост.
имарет (арап. 'imara, тур. imaret) зграда, дом,
стан; нарочито: јавна грађевина; у ужем сми-
слу: врста гостионице у Турској, где се ђаци
хране и где се деле животне намирнице сироти-
н>и и путницима.
имаринирати (лат. in, marinus морски) в. мари-
нирати.
иматеријалан (нлат. immaterialis) нетелесан, бе-
стелесан, духовни: имашеријална добра про-
изводи духовног рада, духовна својина.
иматеријализам (нлат. immaterialis) фш. правац
који пориче стварност материје тврдећи да
je све што постоји дух (Платон); учење да je
душа бестелесна; спиритуализам; супр. мате-
ријализам.
иматеријалист(а) (нлат. immaterialis) фш\. при-
сталица иматеријализма; онај који сматра
или тврди да je душа бестелесна; супр. маше-
ријалист.
иматрикулација (нлат. immatriculatio) упис, упи-
сивање у матрикулу неке установе, нарочито
универзитета, ступање у ред студената-
имбецил (лат. imbecillus) онај који je, телесно
или душевно слаб, духовно заостао човек, ма-
лоумник, блесавко, глупак, тупоглавац.
имбецилитет (лат. imbecillitas) малоумност, ду-
ховна заосталост, блесавост.
имбибиција (нлат. imbibitio) усисавање, упија-
ње, квашење, натапање.
имборзирати (итал. imborsare) шрг. примити но-
вац, наплатити.
имброљо (итал. imbroglio) муз. заплет у акценти-
ма, када два различита гласа стоје у различи-
тим врстама такта; заплетен позоришни
комад.
имедијатан (нлат. immediatus) непосредан; тре-
нутан, који се одмах догађа или обавља; име-
дијатна молба, предсшавка арав. непосредна
молба или представка која обилази све ниже
власти и предаје се непосредној највишој
власти, владаоцу; имедијашни град град који
зависи само од највише власти, слободни
град.
имедијативан (нлат. immediativus) који ради без
посредовања, који непосредно означава или
казује што, нпр. глагол који, без додавања
именице, исцрпљује појам радње: борити се,
ићи итд.
имелман (no нем. авијатичару М. Имелману)
авиј. акробација авиона у хоризонталној
равни.
имеморабилан (лат. immemorabilis) који није
вредан да се помене, који није заслужио се-
ћање.
имеморијалан (лат. immemorialis) незапамћен,
који се не може замислити, нечувен.
имензан (лат. immensus) неизмеран, бескрајан,
безграничан, огроман.
имергети (лат. immergere загњурити, замомчи-
ти) ПЛ. присталице поновног крштења, тј.
имиџ-дизајнер
крштења одраслих; анабаишисши, мено-
нити.
имерзија (лат. immersio) потапање, замакање,
загњуривање; асшр. улазак једног небеског Te-
na у сенку другог небеског тела, заклањање
једног небеског тела другим небеским телом;
замрачивање једне звезде сунчаним зрацима;
ОПШ. када се, ради добијања што бољих ликова
под микроскопом, уместо ваздуха између до-
ње површине најдоњег сочива у објективу и
стакла које покрива предмет, при најјачим
увеличавањима употреби каква течност; хо-
могена имерзија када се течност и стакло за
покривање објекта изаберу тако да обоје
имају исти индекс преламања као и најдоње
сочиво објектива; имерзионо кршШење крш-
тење које се врши загњуривањем у воду; мед.
примена сталног, перманентног купатила.
имигрант (лат. immigrare доселити се, immi-
grans) досељеник, усељеник.
имиграција (лат. immigrare доселити се, нлат.
immigratio) усељавање, усељење, досељавање,
досељење; усељеност; усељеништво, сши yce-
љеници.
имигрирати (лат. immigrare) уселити се, усеља-
вати се, доселити се.
иминентан (лат. imminens) који тек што није
наступио (или: наишао), који непосредно
предстоји, загрозан, који загрожава, који
прети доласком.
иминенција (лат. imminentia) загрожавање, ско-
ро наступање, близак долазак.
имисија (лат. immissio) «/><">• упућивање на по-
сед, пуштање на посед; имисио бонорум (лат.
immissio bonorum) = имисија; пуштање уну-
тра, посвећивање; имисиони декреш судска
одлука о пуштању на посед; имисиони термин
рок за пуштање на посед.
имитабилан (лат. imitabilis) који се може подра-
жавати, који je за подражавање, за угледање.
имитативан (нлат. imitativus) који подражава,
који се угледа на неког, коме je циљ да подра-
жава.
имитатор (лат. imitator) подражавалац, онај ко-
ји ради no угледу на кога или што; вештак у
подражавању разних типова људи, животиња и
др.
имитација (лат. imitatio) подражавање; оно што
je израђено no угледу на нешто; муз. основни
композициони поступак полифоне музике зас-
нован на томе што се мотив или фраза донесе-
ни у једној деоници настављају у другој, док
први глас наставља са контрапунктирањем.
имитирати (лат. imitari) подражавати, угледати
се на, стварати no угледу на кога или на што;
мајмунисати.
имитовати (лат. immitere) послати у, метнути у,
пустити, усадити, углавити; ирав. судским пу-
тем одредити, наредити, издати налог.
имиџ (енг. image лик од лат. imago) особени из-
глед који у јавности изграђују певачи, глум-
ци, a и друге јавне личности.
имиџ-дизајнер (енг. image designer креатор ли-
ка) особа која се бави креирањем јавног из-
имобилан
гледа и понашања славних личности и
„звезда".
имобилан (лат. immobilis) непокретан; непоми-
чан, постојан, непоколебљив, чврст; вој. нео-
премљен, неспреман за рат; имобилан завој
мед. завој који чини да се неки део тела не
може кретати (од гипса, воденог стакла итд.).
имобилизација (лат. immobilis) довођење у ста-
ње непокретности, нпр. у хирургији, када се
повређени део тела учини непокретним помо-
ћу завоја.
имобилијаран (нлат. immobiliaris) некретнин-
ски, непокретносни, непокретан, састављен од
непокретних добара; имобилијарна егзекуција
егзекуција која се врши на непокретним до-
брима; имобилијарно имање некретнина, не-
покретност, непокретно имање; имобилијар-
ни кредиШ зајам на непокретно имање; имо-
билијарна маса маса која се састоји од непо-
кретног имања.
имобилије (лат. immobilia se. bona) tu. некретни-
не, непокретности, непокретна добра, непо-
кретна имања.
имобилисати (нлат. immobilisare) покретно до-
бро или имање претворити у непокретно, про-
гласити непокретним; направити нешто по-
стојаним; утврдити, учврстити.
имобилитет (лат. immobilitas) непокретност, не-
помичност; непроменљивост, сталност; мсд.
укоченост.
иморалан (нлат. immoralis) противан моралу, не-
моралан; развратан.
иморализам (нлат. immoralis) фил. становиште „с
оне стране добра и зла", то јест, узевши рела-
тивно: с оне стране онога што се сада сматра
као добро и зло или, узевши апсолутно: одри-
цање свих моралних вредности, апсолутна уз-
вишеност изнад онога што важи као добро и
зло.
иморалист(а) (нлат. immoralitas) фил. присталица
иморализма; противник морала, неморалан
човек, развратник.
иморталитет (лат. immortalitas) бесмртност, ве-
ковечност, неумрлост.
имортела (фр. immortelle) бош. смиље, биљка са
сјајним и сувим латицама које, због тога, не
вену.
Имотеп миш. бог лекарске вештине код Егип-
ћана.
импавиди прогредијамур (лат. impavidi progredi-
amur) изрека немачког природњака Ернста
Хекела (1834-1919) „Пођимо без колебања на-
пред!"; уп. игнорамус еш игнорабимус.
импагинирати (лат. in-, pagina страна) тип. пре-
ламати штампани слог (шифове) у стране и
табаке.
импако (итал. impaceo) шрг. паковање, смешта-
ње, спремање; пер импако (итал. per impaceo)
за робу: упакована, добро смештена, добро
спремљена.
импакт (енг. impact удар, утицај) утицај који
има једна појава или личност.
импанатори (нлат. impanatores) Т. присталице
учења о импанацији.
323 императиван
импанација (лат. panis хлеб, нлат. impanatio)
теол. спајање тела Христова са хлебом у хри-
шћанској тајни причести.
импарабилан (нлат. imparabilis) који се не може
упоређивати, неупоредив, несравшив, беспри-
меран.
импарисилабум (лат. imparisyllabum) грш. нејед-
накосложна реч, тј. реч која у другом падежу
има више слогова него у првом, нпр. време,
времена.
импаст (итал. impastare, impasto) слик. дебео ре-
љефан намаз боја (уља, темпере) на слици.
импастација (итал. impastare, impasto) утешће-
ње, претварање у тесто, у смесу, у лепак; сли-
кање дебелим слојем боја, набацивање боја;
у бакрорезу: изглађивање тачака и цртица и
дејство које се, услед тога, добива.
импастирати (итал. impastare) грађ. правити зи-
дарски лепак од малтера и ситно раздроб-
љеног камена; у бакрорезу: тачке и црте, на-
прављене резаљком или вајалицом, изгладати
и избрисати.
импатибилан (лат. impatibilis) несносан, несно-
шљив, неподношљив.
импацијенција (лат. impatientia) нестрпљење,
нестрпљивост, неподношљивост.
импеданса (лат. impedire уплести се, упасти у
замку, impedantia сметња, препрека) фш. при-
видна отпорност елемента електричног кола
при наизменичној струји одређене учеста-
лости.
импедимент (лат. impedimentum) сметња, пре-
прека; импедименти ПЛ. араа. препреке због
којих се неко ослобађа одговорности што ни-
је дошао на суд.
импекабилитет (нлат. impeceabilitas) безгреш-
ност, непогрешивост, невиност.
импенетрабилан (лат. impenetrabilis) непробо-
јан; који не пропушта воду, непромочив; не-
докучљив, неиспитљив, недосежан; непрола-
зан, непроходан.
импензе (лат. impensae) ПЛ. трошкови; оно што
je утрошено или уложено у што; импензе неце-
сарије (лат. impensae necessariae) нужни трош-
кови; импензе волупшарије (лат. impensae vo-
luptariae) трошкови на провођење, на раскош;
импензе утилес (лат. impensae utiles) трошко-
ви који доносе корист; импензе фунебрес
(лат. impensae funebres) погребни трошкови.
императив (лат. imperativus) грам. заповедни на-
чин; фил. заповест, заповед, наредба, пропис;
закон; Кантов категорички импераШив гла-
си: „Делај тако да начело твоје воље може у
свако доба постати општим законом"; кате-
горички императив заповест која наређује
да се нешто ради због саме те радње, без обзи-
ра на циљ, на материју радње; хипотетички
императив заповест која наређује нешто као
средство за постизавање циља и која важи са-
мо под извесним околностима; енергетички
императив гласи: „He троши узалуд енерги-
ју, него се њоме користи!" (Оствалд).
императиван (лат. imperativus) заповедни, запо-
ведан, заповеднички; императивни мандат
принудна наредба.
император
имрератор (лат. imperator) заповедник; влада-
лац, цар.
императорски (лат. imperatorius) војводски, за-
поведнички;владалачки, царски.
империја (лат. imperium) царевина, држава (нпр.
Римска Империја, Британска Империја).
империјал (лат. imperialis) 1. руски златан но-
вац од 10 рубаља; 2. хладно пиће од воде,
шећера, лимунове коре и винског камена
(стрешна); 3. шиа. врста слога са веома висо-
ким словима; 4. врста финог сира; 5. брадица
под доњом усном (назив no томе што je такву
брадицу носио француски цар Наполеон III);
6. шпанска мерино-овца; 7. царски плес; им-
перијал-дукаш руски златан новац од 3 рубље;
империјал папир хартија највећег формата;
царска хартија.
империјализам (лат. imperialis царски) 1. цар-
ска власт, приврженост царству; 2. неограни-
чено владање које се ослања на војну силу,
деспотска владавина; 3. тежња за насилним
ширењем државних граница; 4. највиши сту-
пањ развоја капитализма, у који je овај пре-
растао крајем XIX и почетком XX века. Ње-
гову битну карактеристику чини доминантна
улога - у економици и политици - приватно-
капиталистичког монопола који израста на
основи високог ступња развоја производних
снага и концентрације производње „...импе-
ријализам je монополистички ступањ капита-
лизма" (Лењин). Његове ближе карактеристи-
ке су: a) монопол капиталиста у индустрији и
трговини; б) монопол капитала у банкарству.
Индустријски и банковни монопол су произ-
вод високог ступња концентрације производ-
ње. Ови се монополи преплићу и стапају у
нови вид капитала - монопол финансијског
капитала, који господари читавим привред-
ним животом (и политиком) дате земље. Њима
располаже групица капиталиста - финансијска
олигархија; в) извоз капитала и борба за мо-
нопол у извозу капитала постаје битна еко-
номска операција финансијског капитала;
г) међународни монополи који економски де-
ле свет, јесу облик владања и борбе финан-
сијског капитала за монопол у експлоатацији
светског тржишта; д) монопол финансијског
капитала у експлоатацији колонијалних и за-
висних земаља на основу извршене територи-
јалне поделе света у борби за нову деобу све-
та која води светским ратовима. Империјали-
зам je „...светски систем колонијалног угње-
тавања и финансијског гушења огромне ве-
ћине становништва земаљске кугле од стране
шачице ,напредних' земаља" (Лењин), - тј.
финансијског капитала тих земаља.
империјалист(а) (лат. imperialis) присталица им-
перијализма; приврженик царев, царства; у
Француској бонапартист; освајач, пљач-
каш.
империјалистички (лат. imperialis) који je у ду-
ху империјализма, који се у политичком раду
руководи и одушевљава идејама империјализ-
ма, завојевачки, освајачки.
324 импетрација
империј(ум) (лат. imperium) највиша државна
власт која je, у старом Риму, преношена са
народа на највише чиновнике, нарочито вој-
на власт; највиша власт, влада; доцније: Рим-
ско Царство; империјум Манлијанум (лат. im-
perium Manlianum) строга врховна власт, наз-
вана no Луцију и Торквату Манлију, позна-
тим са своје строгости; империјум мерум (лат.
imperium merum) чиста државна власт у управ-
ним стварима и у рату; такође: непријатност
судског положаја, право суђења на живот и на
смрт; империјум микстум (лат. imperium mix-
tum) мешовита државна власт, тј. управна и
законодавна власт.
имперманентан (нлат. impermanens) непосто-
јан, несталан, променљив.
имперманенција (нлат. impermanentia) непосто-
јаност, несталност, превртљивост, промен-
љивост.
импермеабилан (нлат. impermeabilis) в. импене-
трабилан.
импермеабилитет (лат. in-, permeare пролазити)
физ. непропустљивост, супр.: пермеабилитет.
имперсоналан (нлат. impersonalis) безличан; им-
персонални глагол грам. безлични глагол.
имперсоналија (лат. impersonalia se. verba) Т.
грам. безлични глаголи.
имперсуазибилан (нлат. impersuasibilis) са којим
се не може говорити, кога je тешко убедити,
тврдоглав, задрт; имперсвазибилан.
импертинеитан (лат. impertinens) непристојан,
неучтив, неуљудан, безобразан, безобзиран,
дрзак.
импертиненција (нлат. impertinentia) непри-
стојност, неучтивост; дрскост, безобзирност,
безобразност.
импертурбација (лат. imperturbatio) душевно
спокојство које се не може ничим поремети-
ти; равнодушност.
имперфек(а)т (лат. imperfeetum) грам. пређашње
несвршено време, тј. глаголски облик којим
се истиче трајање глаголске радње у прошло-
сти; имперфекШум.
нмперфектан (лат. imperfeetus) недовршен, не-
потпун, несавршен.
имперфективан (нлат. imperfeetivus) несвршен;
имперфекШивни глагол грам. несвршени гла-
гол.
имперфорација (лат. imperforatio) мед. затворе-
ност или сраслост извесних делова тела који,
no природи, треба да су отворени, нарочито
задњице.
импетиго (лат. impetigo) мед. кожно обољење у
облику мехурића са бистром течности, које,
кад се мехурићи отворе и течност сасуши,
прелази у жуте красте.
импетигологија (лат. impetigo, грч. logfa) мед.
наука о обољењима коже, нарочито о постоја-
њу, развијању и лечењу краста.
импетрант (лат. impetrans) прав. тужилац, тужи-
тељ; up. имперШрантичан.
импетрат (лат. impetratus) прав. тужени, опту-
жени; ар. импетрашичан.
импетрација (лат. impetratio) прав. добивање, за-
добивање; нарочито: добивање права; тужба.
импетуозо
импетуозо (итал. impetuoso) муз. необуздано,
бурно, плаховито,силовито.
импетус (лат. impetus) жесток, напад, нпр. неке
болести; кум импету (лат. cum impetu) не-
обуздано, жучно, плаховито; кон импето
(итал. con impeto) муз. в. импетуозо.
импичмент (енг. impeachment) оптужба и судски
поступак, нарочито против државних чинов-
ника.
имплантација (нлат. implantatio) мед. примање и
одржавање трансплантаШа; усађивање, уко-
рењивање; калемљење, пелцовање.
имплаузибилан (нлат. implausibilis) неистинит,
неприхватљив, неуверљив, неодобрив, неверо-
ватан, неусвојив и сл.
имплемент (лат. implementum) мед. болесно roje-
н>е; попуњавање; помоћно средство, алатка;
имплементум конШрактус (лат. implemen-
tum contractus) прив. извршавање уговора.
имплементација (лат. implere извести) изврше-
н>е, спровођење (наредбе), примена.
импликатура (лат. implicatus уплетен, умешан)
лингв. садржај реченице који се изводи из кон-
текста, смисла и односа међу исказницима:
„Имаш нешто на лицу" значи „Скини т о . . . "
импликација (лат. implicatio) заплетање, упле-
тање у што; умешаност.
имплицирати (лат. implicare) уплести, умешати,
увући, увлачити; фш. садржавати, обухватати
собом.
имплицитан (лат. implicare) који je обухваћен,
садржан у нечему; који се подразумева: супр.
експлициШан.
имплиците (лат. implicite) прил. подразумевајући
се већ (у); обухваћено чим; прећутно; супр.
експлициШе.
имплозија (лат. in y, plodere ударити) нагло сма-
њење запремине неког тела под дејством
спољњег притиска; супр. експлозија; фон. прва
фаза у артикулисању оклузивних сугласника.
имплорант (лат. implorans) ирав. тужитељ, тужи-
лац; онај који тражи заштиту; up. импло-
рантски.
имплорат (лат. imploratus) upae. тужени, оптужени.
имплорација (лат. imploratio) призивање у по-
моћ, преклињање за нешто.
имплувиј(ум) (лат. pluvia киша, impluvium) не-
покривен и отворен простор у предворју
(ашријуму) староримских кућа, у којем се
обично налазио басен за скупљање кишнице;
кућна башта; предворје цркве, улаз у цркву;
мсд. купање у кишници.
импозантан (фр. imposant) који улива поштова-
ње (или: дивљење, послушност), који задоби-
ја и осваја људе, који прави утисак. који
привлачи на себе пажњу; надмоћан, угледан,
значајан, достојанствен, величанствен.
импозицнја (лат. impositio) полагање руку при
посвећивању за свештеника, рукополагање;
порез, намет, данак; ш«о. удешавање форме,
стране; импозиШо силенцио (лат. imposito si-
lentio) ирав. пошто je наређено ћутање.
импондерабилан (нлат. imponderabilis) нетеж-
љив, немерљив no тежини.
325 импотенција
импондерабилије (нлат. imponderabilia) ствари
које се не могу мерити no тежини, нетежљиве
ствари, нпр. етар; моралне вредности; осе-
ћања, расположења, мисли и др., неодредљиви
узроци, неодредљиви утицаји.
импоненте (итал. imponente) m величанствено,
достојанствено.
импоновати (лат. imponere) наметнути услове;
наредити (нпр. да се ћути и сл.); нарочито:
правити утисак; уливати или захтевати пошто-
вање (или: дивљење, страх, послушност); има-
ти утицаја на људе.
импорозитет (нлат. imporositas) непорозност,
нешупљикавост; непостојање међумолекул-
ских простора; мед. затвореност отвора на које
излази зној.
импорт (нлат. importare увозити, увести, енг. im-
port) шрг. увоз, увозна трговина; увезена роба;
суир. експорШ.
импортабилан (нлат. importabilis) који се може
увозити, који je одређен за увоз.
импортантан (лат. importans) важан, значајан,
знатан, утицајан, осетан, битан.
импортација (нлат. importatio) шрг. увожење (ро-
бе из иностранства), увоз; доношење са стра-
не (моде, обичаја, навика и сл.).
импортовати (лат. importare) шрг. увозити страну
робу на домаћа тржишта, бавити се увозном
трговином, тј. увожењем робе која није изра-
ђена или се не израђује у земљи; доносити са
стране, нпр. моду, навике, обичаје; суир. ек-
спортоваши.
импортунитет (лат. importunitas) наметљивост,
досађивање, наметање, досадно салетање мол-
бама.
импос (лат. potis, impos) немоћан, неспособан,
слаб; импос аними (лат. impos animi) слаб ду-
хом, малоуман.
импосибилан (лат. impossibilis, фр. impossible)
немогућ, немогућан.
импост (лат. imponere наметнути, ударити, нлат.
impostus, итал. imposto) посредан порез, порез
на робу; ipal). део између стуба и свода, тако да
свод тиме добива ширу подлогу.
импостација (итал. impostare наместити) у умет-
ничком певању нарочито намештање грлене и
усне шупљине ради што боље резонанције то-
на; „постављање гласа".
импостовати (итал. impostare) ударити (или: уда-
рати) порез на, оптеретити порезима, опоре-
зовати; јако импостована роба јако опорезо-
вана роба.
импостор (лат. imponere, нлат. impostor) вара-
лица, лажов, клеветник; импосторес докти
(лат. impostores docti) пл. учене варалице, на-
учењаци који су тенденциозне списе потурали
другима, или погрешно наводили цитате, или
бранили погрешна учења.
импотентан (лат. impotens) неспособан, немо-
ћан (нарочито у сполном погледу); сакат, бо-
гаљаст; духовно неспособан, духовно не-
моћан.
импотенција (лат. impotentia) сполна немоћ
мушкарца, неспособност оплођавања; неспо-
собност женке да прими семе мужјака; духовна
импрегнатор
немоћ, духовна неспособност; немоћ да се
нешто спроведе; импоШенција конјугалис
(лат. impotentia coniugalis) прав. брачна немоћ,
супружанска немоћ.
импрегнатор (нлат. impraegnator) прав. оплоди-
тељ, отац детета.
импрегнација (нлат. impraegnatio) оплођење,
затрудњење; хем. натапаше, натопљавање,
наквашење, прожимање неког ткива уљем или
машћу, дрвета тварима које га чувају од тру-
љења (нпр. железничких прагова), тканина не-
сагорљивим или непропустљивим тварима,
нпр. воденим стаклом, да би се обезбедиле од
ватре, итд.#
импресарио (итал. impresario) лице које се, у
име каквог позоришног или концертног друш-
тва, стара о приређивању представа и конце-
рата и о њиховом материјалном успеху; лице
које проналази и врбује добре и талентоване
чланове, нпр. за неку позоришну трупу.
импресибилан (нлат. impressibilis) способан за
примање утисака, пријемљив за утиске.
импресиван (лат. impressio утисак, дојам, фр.
impressif) упечатљив, који прави утисак, дој-
мљив.
импресија (лат. impressio) утисак, упечатак, до-
јам, дејство које једна ствар (нпр. прочита-
на књига, виђена слика, саслушан музички ко-
мад итд.) има на кога.
импресионизам (фр. impressionisme од лат. im-
pressio) слш. правац зачет седамдесетих година
XIX в. у Француској којем су својствени
кратки, брзи потези четкицом и светле, непо-
средно сучељене боје, занимање за светлосне
ефекте и сликање у природи; касније, назив
за начин сликања у којем се облици, боје и
тонови предмета овлаш и брзо назначују, им-
пресионистичком техником; еај. обрада повр-
шина и односи међу њима срачунати су на
постизање нарочитих светлосних ефеката;
књиж. теорија и пракса које бележењу непо-
средних утисака дају предност над детаљним
приказивањем и анализом; муз. правац с краја
XIX и из раних двадесетих година овог века
којем су својствене богате хармоније, тана-
ни ритам и колорит усмерен на изазивање
лирских расположења и утисака.
импресионисти (лат. impressio) ПЛ. присталице
импресионизма у сликарству, чији je вођ био
Клод Моне (1840-1926), који сматра да умет-
ност треба да репродукује само први, непо-
средан утисак.
импресионистички (лат. impressio) који потиче
из импресионизма или се на н>ега односи; по-
вршан, произвољан, заенован на утисцима a не
на знан>у и промишљању.
импресум (лат. impressum) штампана ствар, ти-
сканица; законски обавезно назначавање, на
књигама, новинама и листовима, имена изда-
вача и уредника, одговорних за садржину.
имприматур (лат. imprimatur) „нека се штампа,
може се штампати"; раније: формула којом
цензура допушта да се неко дело сме штампа-
ти; данас: одобрење којим писац, уредник,
326 импутнрати
одговорни коректор и сл. допушта да се нешто
може штампати; супр. дамнашур.
импробабилитет (нлат. improbabilitas) неверо-
ватност, невероватноћа.
импробација (лат. improbatio) неодобравање,
одбацивање.
импровиденција (нлат. improvidentia) необазри-
вост, неопрезност, несмотреност, непажљи-
вост.
импровизатор (нлат. improvisator, итал. improvi-
satore) онај који нешто чини без претходног
припремања, нпр. држи говор, саставља песму,
рецитује, глуми, свира, пева итд.
импровизација (нлат. improvisatio) чињење
(или: рађење) без припреме; држање говора,
писање песме, рецитовање, глумљење, пева-
ње итд. без припремања; импровизада.
импровизовати (итал. improvisare) учинити (или:
радити, чинити, урадити) без претходног при-
премања; саставити нешто на брзу руку (пе-
сму, говор, декламацију итд.).
импроперије (лат. improprius) ПЛ. делови литур-
гије на Велики петак у католичкој цркви:
жалбе Спаситеља због неверности његовог на-
рода.
импропорција (нлат. improportio) несразмера,
несразмерност.
импропријација (нлат. impropriatio) прав. при-
свајање, присвојење; давање црквених доба-
ра у лено.
импропријетет (лат. improprietas) неподесност,
погрешна употреба (израза).
импуберес (лат. impuberes) Т. ирав. нестасали за
женидбу, нестасале за удају, неодрасли, неса-
зрели за женидбу.
импубертет (нлат. impubertas) неодраслост, не-
стасалост, неспособност за женидбу (или:
УДају).
импугнација (лат. impugnatio) побијање, оспо-
равање, нападање разлозима; импугнациони
спис прае. спис којим се побијају докази про-
тивничке стране.
импуденција (лат. impudentia) бестидност, бе-
зобзирност, безочност; нечедност.
импулзивност (лат. impulsivus) псих. прека потре-
ба која се јавља код извесних особа да нагло,
често неразумно или брутално, реагују; може
бити спонтана (без спољнег подстицаја, када
изражава неку унутрашњу потребу или жељу) и
рефлексна (одговор, који je no брзини и же-
стини, несразмеран спољном подстицају).
импулзија (лат. impulsio) в. импулс.
импулзоријалес (нлат. impulsoriales se. litterae)
ол. писмене опомене којима виши суд подсти-
че нижи суд да приступи решавању неке
ствари.
импулс (лат. impulsus) подстицај, нагон, тежња;
покретна сила, покрет; мед. неодољив нагон;
импулс силе физ. производ из силе и времена,
трајања, њеног дејства.
импутација (нлат. imputatio) урачунавање, при-
писивање, беђење, набеђивање, окривљење,
подметање кривице.
импутирати (лат. imputare) урачунати, урачуна-
имрахор
вати, приписивати (у кривицу), набедити, на-
беђивати, кривити, окривљавати, подметати,
подметнути.
имрахор (арап.-перс, тур. mirahor) коњушар.
имун (лат. immunis) слободан од државних тере-
та, ослобођен порезе, војне службе; мед. не-
примљив за заразу, отров, болест, обезбеђен
калемљењем од болести.
имунизација (лат. immunis) мед. чињење неприм-
љивим за заразу, отров, болест, обезбеђење
од заразе, отрова, болести; обезбеђеност од
заразе, отрова, болести; калемљење против
болести.
имунитет (лат. immunites) ослобођење светов-
них и црквених поседа од власти јавних служ-
беника; ослобођење од терета, пореза и др.;
мед. непримљивост за заразу, отров, болест,
отпорност организма према заразним боле-
стима; може бити природан (после неке преле-
жане болести) и вештачки (после вакцинације);
прав. повластица изборних лица да се без дозво-
ле тела која су их изабрала не могу позивати
на одговорност или лишавати слободе (посла-
нички имуниШегп); повластица дипломата и
чланова њихове најуже породице да их не могу
узети на одговорност нити осудити судови др-
жаве у којој су акредитовани (дипломатски
имунитет).
имуногенеза (лат. immunis отпоран, грч. gćnesis
рођење) процес стварања отпорности орга-
низма.
имуноглобулини (лат. immunis отпоран, globulus
лопта) бши. беланчевине крвне плазме, најче-
шће гама-глобулини, којима припадају ан-
Шитела.
имунологија (лат. immunis, грч. logfa) мед. наука
о имуности организма.
имуност в. имунитет.
имуностимулација (лат. immunis отпоран, stimu-
latio дражење) мед. повећавање отпорности ле-
ковима који помажу организму у савлађивању
неке инфекције или болесног стања.
имуносупресија (лат. immunis отпоран, supressio
спречавање) мсд. смањење отпорности, кори-
шћењем појединих лекова, при пресађивању
органа или у лечењу појединих аутоимуних
болести.
имунотерапија (лат. immunis, грч. therapei'a ле-
чење) мед. подстицање организма да ствара Te-
na која га чине непримљивим за заразу,
отров, болест.
имутација (лат. immutatio) мењање, преинача-
вање, преображавање.
имутирати (лат. immutare) променити, измени-
ти, преиначити, преобразити.
ин- (лат. in) y сложеницама када долази испред л
пише се и чита ил, испред: 6, м, п = им, испред
р = ир; 1. нераздвојан одречни предметак у
латинском и романским језицима - не, исказу-
је престанак, супротност или одсуство и непо-
стојање онога што садржи у речи, пред којом
стоји, изражени појам; 2. латински и итали-
јански предлог, са значењем: за кретање и
правац - у, на, ка; за време - до; за рок - на; за
смер и сврху - на, за, ради, због.
327 инаџија
инабруптан (лат. inabruptus) преопширан, не-
прекидан, одвише развучен.
инадекватан (нлат. inadeaquatus) неједнак, не-
одговарајући, неподесан.
ииакуратан (нлат. inaccuratus) нетачан, нема-
ран, аљкав, неуредан.
инакцептабилитет (нлат. inacceptabilitas) непри-
мање, неприхватљивост, неусвајање.
инаморато (лат. amor, итал. inamorato) онај ко-
ји je заљубљен, драган.
инаниција (нлат. inanitia) испражњавање; праз-
ноћа желуца; немоћ (или: слабост) услед не-
достатака хране.
инапетенција (нлат. inappetentia) немање (или:
недостатак) прохтева за јелом, нерасположе-
н>е за јело, недостатак воље за јелом; гађење
од нечега.
инапликабилан (нлат. inapplicabilis) непримен-
љив, који се не може применити.
ин апсенција (лат. in absentia) у одсутности, у
одсуству.
инапстиненција (нлат. inabstinentia) неуздржљи-
вост, неуздржавање.
ин апстракто (лат. in abstracto) у општем, посма-
тран засебно, само у мислима (без обзира на
конкретне односе); супр. ин конкрето.
ин армис (лат. in armis) под оружјем, наоружан.
инартикулација (нлат. inarticulatio) нејасноћа у
изговарању, муцање, мумлање.
ин артикуло мортис (лат. in articulo mortis) y
часу умирања, на самртном одру.
инат (тур. inat, арап. 'inad) пркос, тврдоглавост,
упорност у противљсњу; инад.
инаугурални (лат. inauguro посвећујем, уводим)
који je у вези са инаугурацијом, који се тиче
инаугурације; инаугурални говор говор који
се држи приликом посвете и увођења у дужност,
звање или положај, приступни говор, приступ-
на беседа, приступно предавање; инаугурална
дисершација или диспутација научна распра-
ва коју, на универзитетима, мора да напише и
поднесе факултетском савету онај који жели
да добије звање доктора.
инаугуратор (лат.) оснивач, зачетник, иниција-
тор, подстрекач.
инаугурација (лат. inauguratio) посвета у неко
достојанство, свечано увођење у звање, поло-
жај, дужност; свечано отварање, свечано от-
кривање; започињање, означавање почетка.
инаугурисати (лат. inaugurare) свечано посвети-
ти кога у неко достојанство, свечано увести у
дужност или звање; свечано отворити, свечано
открити; започети, започињати.
инауратура (лат. aurum злато, нлат. inauratura)
в. инаурација.
инауратус (лат. inauratus) позлаћен; пилуле ина-
ураше (лат. pilulae inauratae) ПЛ. мед. позла-
ћене пилуле.
инаурација (лат. aurum злато, нлат. inauratio)
позлата, позлаћивање; мед. превлачење пилу-
ла златном пеном.
инафектација (нлат. inaffectatio) неусиљеност у
понашању, природност.
инаџија (арап.-тур. inalfi) тврдоглав, јогунаст
човек, прзница, свађалица.
ин Бахо ет Венере 328
ин Бахо ет Венере (лат. in Baccho et Venere) y
Баху и Венери, тј. у пићу и љубави.
ин бреви (лат. in brevi se. tempore) за кратко
време, ускоро.
инбридинг (енг. inbreeding) биол. гајење животи-
ња или биљака путем укрштања сродних је-
динки.
инв. (лат. inv., invenit) в. инвенит.
инвагинација (лат, vagina канија, корице, нлат.
invaginatio) увлачење у корице, навлаку, ка-
нал и сл.; мед. увлачење једног црева у друго.
инвадирати (лат. invadere) упасти у туђу земљу
са војском, напасти, навалити.
инвазиван (лат. invasivus) нападан, освајачки,
нападачки; инвазивна војска војска за непри-
јатељски упад у туђу земљу; инвазивни раш
нападачки рат који почиње изненадним упа-
дом у непријатељску земљу; инвазивне боле-
сти које изазивају животињски и биљни гото-
вани (паразити).
инвазија (лат. invasio) навала, најезда; упад с
војском у туђу земљу.
инваленција (лат. invalentia) немоћ, изнемо-
глост, слабост, болешљивост.
инвалид (лат. invalidus) онај који je неспособан
или онеспособљен за службу и зарађивање ради
издржавања себе и своје породице, нарочито
онај који je онеспособљен у рату, рашни ин-
валид.
инвалида (лат. invalida) врста социјалне помоћи
инвалидима и н,иховим породицама.
инвалидан (лат. invalidus) изнемогао, немоћан,
с маном, неспособан за службу, неупотребљив,
онеспособљен; расходован, шкарт; прае. нева-
жећи, који није основан на праву.
инвалидација (нлат. invalidatio) upao. проглаше-
ње неважећим, пресуда којом се нешто про-
глашава за неважеће, обеснажење; инвалиди-
рање.
инвалидитет (лат. invalidus, фр. invalidite) изне-
моглост, немоћност, неупотребљивост, не-
способност за вршење службе; нарочито: не-
способност неког лица да, услед болести или
рана задобивених у рату или јавној служби,
радом привреди ни трећину онога што би, да
je телесно односно душевно здраво, могло да
привреди; арав. неважење, неважност, ништа-
вост.
инвар (лат. varius различит, нлат. invariabilis не-
променљив) челик са око 36% никла, са врло
малим коефицијентом истезања, због чега je
подесан за израду разних врста мера и сл.
ииваријабилан (нлат. invariabilis) непроменљив,
неизменљив, постојан.
инваријабилитет (нлат. invariabilitas) непромен-
љивост, постојаност.
ииваријанта (лат. in-, фр. variant) маш. својство
или вредност која при датим трансформаци-
јама остаје непромењена.
инвекта (лат. invehere увести, invectus увезен,
invecta увезено, увезене ствари) в. инвекта
еШ илата.
инвекта ет илата (лат. invecta et illata) прав. „све
што je увезено и унесено", покретности које
инверзија
закупац доноси на земљу узету под закуп, ин-
векта.
инвектива (лат. invehi кидисати, насрнути, напа-
сти, invectivus насртљив, погрдан) насртање,
вређање, увреда, увредљиво задиркивање,
пецкање, грдња, грђење.
инвективан (лат. invectivus) насртљив, увредљив,
погрдан.
инвенит (лат. invenire пронаћи, invenit) прона-
шао je, пронашао (на бакрорезима, обично
скраћено inv., поред имена уметникова).
инвентар (лат. invenire пронаћи, нлат. inventari-
ura) списак ствари које се нађу приликом не-
ког прегледа, списак покретних ствари које
спадају у састав неког имања, или саме те
ствари; живи инвентар стока која припада
неком имању; мрШви инвентар пољопривред-
не справе, алати и сл.; књига која садржи та-
кав списак.
инвентарисање (нлат. inventarisatio) пописивање
(или: прављење списка) ствари које припада-
ју неком имању или оставштини, прављење
инвентара; инвенШаризација.
инвентиван (нлат. inventivus, фр. inventif) в. ин-
еенциозан.
инвентор (лат. inventor) проналазач, изумитељ,
творац.
инвентура (нлат. inventura) преглед и попис оно-
га што се затекне, нпр. у неком стоваришту;
шр/. пописивање робе која се нађе на стова-
ришту; стоваришна књига, складишна књига,
књига стоваришта, лагерска књига; стова-
ришно стање, складишно стање, стање ла-
гера.
инвенција (лат. inventio) проналажење, изумева-
ње; проналазак, изум; проналазачки дар, спо-
собност проналажења; духовитост, досетљи-
вост.
инвенциозан (лат. invenire пронаћи, нлат. inven-
tiosus) проналажљив, проналазачки, изнала-
зачки; духовит, досетљив; инвеншиван.
инвергенција (нлат. invergentia) нагиб, нагиба-
ње, нагињање.
инверзиван (нлат. inversivus) обрнут, извраћен,
преметнут.
инверзија (лат. inversio обртање) грам. премета-
ње, преметнут ред реченица (или синтагми),
кад зависна реченица дође пре главнс где хо-
he да се јаче истакне смисао зависне речени-
це, нпр.: Куд војска пређе, ту трава не расте;
реш. премет, обртање реда речи ради истицања
онога дела реченице који би, у обичном реду
речи, заузимао мање видно место, нпр.: За
јуначко питају се здравље (= хиербашон); вој.
образовање убојног реда на начин који од-
ступа од уобичајеног, постројавање обрну-
тим редом; мед. изврат, извраћеност, посувра-
ћење, посувраћеност (појединих шупљих ор-
гана), нпр. материце, црева, при чему унутар-
ња површина постане спољашњом, и обрнуто;
мешеор. случај кад се на некој висини нађе
топлији слој ваздуха него што je слој испод
њега док je нормално да температура на ве-
hoj висини буде нижа; у сексологији: сполни
инверзо ордине 329
живот особа које своје сполне прохтеве могу
задовољити само на особама спола коме и са-
ме припадају; хем; претварање хемијских сте-
реоизомера из једног облика у други, разлага-
н>е сложених шећера на оптички активне ком-
поненте; маш. супротна операција (нпр. саби-
рању je инверзно одузимање); исих. в. хомо-
сексуализам.
инверзо ордине (лат. inverso ordine) обрнутим
редом,у обрнутом поретку.
инверзор (нлат. inversor) физ. инструменат који
служи за преокретање галванске струје, прео-
кретач.
инверсиван в. инверзиван.
инвертебрата (нлат. invertebrata) ПЛ. .мол.бескич-
мењаци.
инвертенције (лат. invertentia) ил. мед. средства
за омотавање љутих лекова, нарочито кисе-
лина.
инвертована агресија ис.их. самоагресија, само-
кажњавање које може довести и до самоуби-
ства код особа оптерећених осећањем криви-
це и грижом савести.
инвестигабилан (лат. investigabilis) који се може
истражити или испитати.
инвестигатор (лат. investigator) истраживач,
испитивач.
инвестигација (лат. investigare) истраживање;
трагање; тражење.
инвестирати (лат. investire) поставити, постав-
љати, снабдети знацима достојанства; шрг.
уложити новац у неки уносан посао или преду-
зеће.
инвеститура (лат. investire поставити, нлат. inve-
stitura) свечано постављање на неки положај,
нпр. бискупски; увођење у посед неког добра
или права; давање бискупима прстена и штапа
као знака њиховог права поседа; одобрење
које парламент даје новој влади да започне
своје деловање.
инвестиција (лат. investitio) улагање капитала у
неки уносан посао или уносно предузеће; ин-
вестициона банка новчани завод који даје
кредит за улагање новца у уносно предузеће;
инвесШициони зајам зајам који се закључује
за привредно корисне циљеве (нпр. за изград-
њу железница, путева и др.); инвестициони
или мелиорациони кредит кредит који се
употребљава за поправљање каквоће зем-
љишта, за претварање земљишта неспособног
за обрађивање у способно (нпр. за исушивање
ритова и сп.).
ин виво (лат. in vivo) уживо; на живо.
инвизибилаи (лат. invisibilis) који се не може ви-
дети, невидљив.
инвизибилитет (лат. invisibilitas) невидљивост.
ин виво веритас (лат. in vino veritas) „у вину je
истина", тј. када je човек при пићу, говори
истину.
инвитатор (лат. invitator) позивач.
инвитација (лат. invitatio) позив, позивање.
ин витро (лат. in vitro) у стаклу (нпр. у епру-
веши).
инвокација (лат. invocatio) призивање, дозива-
ње, мољење да дође.
ингрес
инволвенциа (лат. involventia) ПЛ. мед. средства за
ублажавање и неутрализовање жестине неког
лека, нпр. уље.
инволвирати (лат. involvere) умотати, умотава-
ти, замотати, замотавати, обавити, обавија-
ти; имати у себи, садржавати, обухватати; по-
влачити за собом.
инволуирати в. инволвирати.
инволукрум (лат. involucrum) завој, омотач, по-
кривач, облог; вош. овојак.
инволуција (лат. involutio) увијање, замотава-
ње, обмотавање; заплет, замршај; мед. ороња-
вање тела (нпр. у климактеријуму), или поје-
диних органа (нпр. материце одмах после по-
рођаја); опадање, слабљење; суир. еволуција.
инвоцирати (лат. invocare) призвати, призивати,
дозивати, молити да дође.
инвулнерабилитет (нлат. invulnerabilis) неран-
љивост, неповредљивост.
иигвиналан (лат. inguinalis) анаш. препонски, ко-
ји сс тиче препона.
ингеминација (нлат. ingeminatio) удвајање, по-
нављање.
иигенерацнја (нлат. ingeneratio) усађивање, ра-
ђање с чим, урођеност.
ин генере (лат. in genere) уопште, опћенито, у
свему, укупно.
ингениј(ум) (лат. ingenium, ingignere усадити)
природна способност. даровитост, дух, разум,
геније; духовит и оштроуман човек; оштро-
уман проналазак; ингенијум акушум (лат. in-
genium acutum) оштроуман и фин дух; ингени-
јум капакс (лат. ingenium сарах) способан дух;
ингенијум сшупидум (лат. ingenium stupidum)
глупак; ингенијум шардум (лат. ingenium tar-
dum) тром дух, глава која споро мисли.
ингениозност (нлат. ingeniositas) ошроумност,
досетљивост, проницљивост, даровитост, про-
налазачка способност.
ингенуитет (лат. ingenuitas) некада право човека
који се родио као слободан (a не као роб);
простодушност, безазленост, искреност.
ингерент (лат. ingerens) ирт. споредни тужилац.
ингеренција (нлат. ingerentia) мешање у што,
утицање, вршење утицаја; надлежност.
ингерисати (лат. ingerere) унети, уносити; уноси-
ти у желудац храну; ингерисати се мешати се,
петљати се.
ингеста (лат. ingerere уносити, ингеста) tu. физи-
ол. твари, материје, које се уносе у тело (хра-
на, ваздух и др.).
ингестија (лаг. ingestio) уношење хране у тело
кроз уста.
Инглишмен (енг. Englishman) Енглез.
ивглувијес (лат. ingluvies) »ол. вољка, гуша.
ингот (енг. ingot) облици метала изливени у на-
рочитим калупима; блок ковине; калуп за ли-
вење ковине.
ингредијенција (лат. ingredior) саставни део не-
ког споја, смеше; састојак; додатак, примеса,
ингредијснс.
ингрес (лат. ingressus) улазак, приступ, ступање
у; одобравање; примање калуђерице у мана-
стир.
ингресив 330
ингресив (лат. ingredior) грам. глаголски вид или
облик којим се означава отпочињање глагол-
ске радње или стања.
ингресија (лат. ingressio) улажење, улазак, сту-
пање у, почетак; лингв. увлачење, усисавање
ваздуха при изговору појединих гласова.
ингросар (нлат. ingrossarius) поверилац који je
уписан у хипотекарну књигу.
внгросат (нл. ingrossatus) в. ингросар.
ингросатор (нлат. ingrossator) онај који води
хипотекарну књигу; ингросист.
ингросација (нлат. ingrossatio) уношење (или:
уписивање) у хипотекарну књигу; преписати
дословно.
ингросист(а) (нлат. ingrossare) в. ингросатор.
ин гросо (итал. in grosso) у свему, свеукупно; ш.рг.
навелико.
ингустабилан (лат. gustare, нлат. ingustabilis) бе-
зукусан, отужан, бљутав.
индантрен-боје (сложеница од индиго и антра-
цин) врста постојаних катранских боја.
индебите (лат. indebite) прав. без кривице, недуж-
но; без права, без овлашћења.
индебитум (лат. indebitum недуг) прав. радња из-
вршена из заблуде, која се није морала извр-
шити.
индеклинабилитет (лат. indeclinabilitas) грам. не-
променљивост именица, придева, беспадеж-
ност.
индекс (лат. index) показивач листа или стране у
књизи; списак, регистар; кратка садржина; по-
казивач, казаљка; студентска књижица са по-
дацима о похађању предавања и оценама; маш.
ознака десно у дну; знак; ставити некога или
нешто на индекс забранити, искључити, жиго-
сати као опасно; индекс либрорум прохиби-
торум (лат. index librorum prohibitorum) или
само индекс списак књига које je католичка
црква забрањивала због јеретичких учења
која садрже, и које се смеју читати само no
нарочитом одобрењу; индексна конгрегација
стални одбор кардинала и доминиканаца који
води надзор над књигама и одлучује: које од
њих треба одобрити; индекс цена показатељ
цена.
индексација (енг. indexation одређивање, огра-
ничење) екон. административно (уредбама и
другим законским мерама) усклађивање цена
са платама и пензијама; гл. индексирати.
индекс преламања светлости оиш. однос између
синуса упадног и синуса преломног угла, који
je увек исти за две одређене средине, и не
зависи од величине упадног угла, него само од
природе обеју средина (показује однос брзи-
на простирања светлости у обема срединама).
индемнитет (лат. damnura штета, indemnitas) на-
кнада штете, одштета.
индемнити (енг. indemnity) обезбеда од казне,
некажњивост; акт (или: бил) ов индемниши
(енг. act (or bill) of indemnity) законски пред-
лог или решење којим парламенат саопшта-
ва, у случају када je министарство, имајући
у виду интересе државе, у некој ствари радило
на своју руку, да поступак тога министарства
сматра оправданим и некажњивим.
индивидуализам
индент (енг. indent) арг. некада уговор о испору-
чивању робе европским трговачким кућама у
Источној Индији и Аустралији, или ових по-
следњих домаћим трговцима.
индепендентан (лат. independens) независан, са-
мосталан, слободан; склон независности или
самосталности.
индепенденти (лат. independens, indepedentis)
присталице једне протестантске струје у Ен-
глеској и Америци, који траже независност и
самосталност сваке црквене општине.
ин депозито (лат. in deposito) прав. у остави, на
чувању код суда.
индетерминација (нлат. indeterminatio) неодре-
ђеност, неопредељеност; нерешеност, нере-
шивост.
индетерминизам (лат. in determinatio одређење,
опредељење) фил. учење да je човечја воља
потпуно слободна у свом опредељивању и де-
лању, тј. да се може, под истим околностима и
условима, различито опредељивати; суир. де-
Шерминизам. -
индетерминисан (нлат. indeterminatus) неодре-
ђен, неопредељен; нерешен.
индетерминист(а) (лат. in, determinare одредити,
определити) фш. присталица учења да je чо-
вечја воља слободна; уи. индетерминизам.
индефензус (лат. indefensus) прт. небрањен, ко-
ме нема помоћи.
индефинитан (лат. indefinitus) неодређен, неја-
сан, неразумљив.
индефинитум (лат. indefinitum) грам. неодређена
заменица.
индецентан (лат. indecens) неприличан, непри-
стојан, безобразан.
индецизиван (нлат. indecisivus) који не решава,
који не одлучује, неодлучујући.
индивидуа (лат. individuum оно што je недељи-
во) в. индивидуум.
индивидуалан (лат. individualis) јединчани, који
припада јединци или појединцу, који се тиче
јединке или појединца, појединачни, особни,
понаособни, лични; особен, само једноме
својствен; индивидуални појам лог. појам ко-
ји обухвата само једну јединку или само је-
дан предмет, нпр. Краљевић Марко; индиви-
дуална психологија свака психологија која се
бави личношћу као јединственом и недељи-
вом целином.
индивидуализам (лат. individuum јединка) фил.
правац мишљен>а, осећања и хтења који je
управљен само на јединку као такву, систем
издвајања јединки у друштву; еШички инди-
видуализам посматра јединку као крајњи
циљ, a њено свестрано развиће и срећу као
оно што je прво и најглавније; историјски
индивидуализам сматра велику личност, херо-
ја, као главног чиниоца у историјском збива-
њу (Карлајл); политички индивидуализам
посматра друштво и државу само као средство
за постизање циљева јединке; привредни ин-
дивидуализам оставља уобличаваше привред-
ног живота слободној делатности појединаца;
педагошки индивидуализам тражи да се вас-
индивидуализација
питни рад подешава према особености и спо-
собностима васпитаника; социолошки индиви-
дуализам тврди да друштвене појаве настају
услед узајамног делања јединки.
индивидуализација (нлат. individualisatio) про-
цес којим једна личност постиже своју цело-
витост и недељивост.
индивидуализовати (лат. individuum, фр. indivi-
dualiser) упојединити, упоједињавати, издва-
јати кога или што да буде само за себе, na га
онда тако посматрати или према њему посту-
пати; одвајати према особености; суир. генера-
лизовати.
индивидуалист(а) (лат. individuum) фил. приста-
лица индивидуализма; нарочито: онај који
сматра да je личност, херој, главни чинилац
историјског збивања; супр. колективист.
индивидуалитет (нлат. individualitas) јединка,
личност; природа и особеност јединке, приро-
да појединца, скуп особина којима се јединка
разликује од свих осталих јединки из своје
врсте, особеност; индивидуалност.
индивидуалност (нлат. individualitas) в. индиви-
дуалитет.
индивидуација (лат. individuum јединка) упоје-
дињавање, упоједињење; збивање и процес
издвајања јединке из нечега општег; радња
којом нешто постаје јединком, или којом се
појачава нечија особеност (индивидуалитет);
посматрање некога или нечега према његовој
особености; ограничавање на јединку; прин-
ципијум индивидуационис (лат. principium in-
dividuationis) начело (или: чинилац) на којем
се оснива индивидуација.
индивидуитет (нлат. individuitas) појединачност,
особеност; ja.
индивидуум (лат. dividere делити, individuum не-
дељиво) оно што je недељиво, што се не може
делити, a да тиме не изгуби своју особеност и
своје постојање, које зависи само од његове
целовитости; јединка, појединац, појединач-
но биће; особа, личност, неко; индивидуа.
индивизибилије (лат. dividere делити, нлат. indi-
visibilia) недељива тела, тела која се не могу
делити.
индиген (лат. indigena, indu у, gignere, genui ро-
дити, створити) урођеник, староседелац, до-
маћи.
индигенат (лат. indigena) право завичајности,
право грађанства, држављанство; давање гра-
ђанских права и племићке титуле странцу; уи.
инколат.
индигенција (лат. indigentia) потребитост, не-
маштина, оскудност, убогост.
индигестан (лат. indigestus) непрокуван, несва-
рен; фш. непромишљен, неизрађен, недорађен,
несређен.
индигестибилан (нлат. indigestibilis) тешко свар-
љив, несварљив.
индигестија (лат. indigestio) мед. неварење, рђа-
во варење, мали катар желуца.
индигети (лат. indigetes) ПЛ. мит. код Римљана:
домаћи богови-заштитници, богови заштит-
ници земље, хероји које су, после смрти, про-
гласили за богове.
331 индикација
индигнација (лат. indignatio) негодовање, зло-
вољност, срдитост, љутња, огорченост због
незаслуженог поступања.
индигниран (лат. indignatus) расрђен, наљућен,
који се оправдано буни против кога или чега,
огорчен због незаслуженог поступања.
индигнитет (лат. indignitas) недостојност, не-
вредност, недостојно понашање или поступа-
ње, нискост, срамота, увреда.
индиго (шп. indigo, итал. indaco, фр. indigo, лат.
indicum = indicus color индијска боја) чивит,
најстарија и једна од најлепших природних
модрих боја, постојана према светлости и во-
ди, a и према утицају киселина и боја, добија
се од лишћа разних врста чивитњача (Indigo-
fera) у Индији; редуцирани индиго в. индиго-
Шин; индиго, индиго-харШија индигом модро
обојена хартија која служи истовременом пи-
сању копија.
индиготерија (шп. indigo, фр. indigoterie) сађе-
ње индиго-биљке; место где се прави индиго,
чивитарница.
индиготин (шп. indigo) хем. супстанца која кри-
сталише у тананим правим ромбичним приз-
мама плаве боје и металног сјаја; чист инди-
го који служи за бојење трајно модром (пла-
вом) бојом; редуцирани индиго.
индијанист(а) (лат. India, сскр. sindhu, перс. hin-
du, фр. indianiste) научник који се бави испи-
тивањем и проучавањем индијских језика и
књижевности, нарочито старијих (санскргпа и
др.)-
индиј(ум) (нлат. ind-ium, indigo no томе што
боји пламен плавом бојом) хем. елеменат,
атомска маса 114,82, редни број 49, знак In,
сребрнастобео метал, жилав као олово и лако
испарљив.
индикант (лат. rndicans) мед. знак, појава, симп-
том, no којем се може познати и утврдити нека
болест.
индикат (лат. indicatum) оно што се показује,
симптом, знак, појава.
индикатив (лат. indicativus) ?р<ш. показни (или:
изјавни) глаголски начин.
индикативан (лат. indicativus) који показује, по-
казни.
индикатор (нлат. indicator) показивач, путоказ;
хем. супстанце које променом обојења пока-
зују промену стања или хемијске природе не-
ког система, већином завршетак неке реакци-
је (неутрализације, оксидације или редукци-
је и таложења); у електротехници: сигнална
направа; у машинству: инструмент за бележе-
ње дијаграма о промени односа између прити-
ска и запремине, или притиска и времена у
стублини неке машине у току рада; мед. радио-
активне материје помоћу којих се могу пра-
тити процеси измене материја у човечјем ор-
ганизму; фш. материјали који под дејством
неког нуклеарног зрачења постају радиоак-
тивни.
индикација (лат. indicatio) показивање, означа-
вање, ознака, упутство; прае. основ подозре-
ња; мед. најбољи начин лечења или лек који,
индикта кауза 332
као најцелисходнији, треба применити у не-
кој болести.
индикта кауза (лат. indicta causa) прав. без саслу-
шања, без одбране, без дозвољене одбране.
индикум (лат. indicum) в. индиго.
индикција (лат. indictio) објава, објављивање;
расписивање, сазивање црквене скупштине;
црквени проглас; индикцио пасхалис (лат. in-
dictio paschalis) објављивање ускршњих праз-
ника (код католика).
индирект (лат. indirectus) у фудбалу: слободан
ударац који се не туче право у капију, него се
лопта дода неком другом играчу који пуца у
капију.
индиректан (лат. indirectus) посредан, обилазан,
заобилазан, околишан; индирекШан говор
грам. неуправни говор; индиректан доказ онај
којим се доказује истинитост закључка пока-
зивањем неистинитости његове коншрадик-
торне супротности или показивањем да
закључак не може бити претпостављен као
неистинит; индиректан тон одбијен тон, ре-
флексни тон; индиректни порези посредни
порези, тј. они који се не разрезују непосред-
но на пореске обвезнике, него на тај начин
што се ударају на извесне врсте робе.
индискретан (лат. indiscretus) сувише радознао,
слободан у односу према некоме; неразборит,
непромишљен, несмотрен, неопрезан; проли-
вен, који не уме да ћути, који не уме да чува
тајну, брбљив; наметљив, непристојан.
индискреција (нлат. indiscretio) необазривост,
непромишљеност; несмотреност, неопрез-
ност; проливеност, нечување тајне; сувишна
радозналост, слобода према коме; намет-
љивост.
индискриминација (нлат. indiscriminatio) неспо-
собност или немогућност разликовања, нераз-
ликовање.
индискутабилан (нлат. indiscutabilis) који се не
може претресати, о коме се не може расправ-
љати, неоспоран.
индиспеизабилитет (нлат. indispensabilitas) пре-
ка потреба, неопходност, неизбежност, неми-
новност.
вндиспозиција (нлат. indispositio) рђаво распо-
ложење, нерасположење, мрзовоља, зловоља;
нелагодно осећање, болешљивост, кењка-
вост.
индиспонибилан (лат. disponere располагати,
нлат. indisponibilis) нерасположив, којим се не
може располагати, који није на располагању,
неотуђив.
индиспониран (нлат. indisponere) нерасположен,
зловољан, мрзовољан; који се не oceha до-
бро, нелагодан, болешљив, кењкав.
индиспутабилан (нлат. indisputabilis) неоспоран,
несумњив, о коме не треба расправљати.
индистинкција (нлат. indistinctio) неодређеност,
нејасност, неразговетност.
индиферентан (нлат. indifferens) равнодушан,
који не мари, коме je свеједно; индиферен-
тан банковни посао посао у коме банка уче-
ствује само као посредник између купца и
индосамент
продавца; индиференшна средсшва безазлена
средства, она која немају никаква дејства;
индиферентна тачка физ. тачка на којој не-
ма дејства, тачка између два супротна пола
где се они узајамно потиру, нпр. магнетна
индиферентна шачка je тачка која лежи у
средини између северног и јужног пола једног
магнета; индиференШне Шерме топли извори
који не садрже никакве карактеристичне соли
(за разлику од минералних вода).
индиферентизам (нлат. indifferens неразличан,
који се не разликује, равнодушан) равнодуш-
ност, неучешће у нечему, нарочито у верским
стварима; фил. равнодушно понашање према
извесним теоријским или практичним (соци-
јалним) назорима; метафизички индиферен-
Гпизам схватање да се човечја воља не опреде-
љује ни спољним ни унутарњим побудама;
супр. фанашизам.
индиферентист (нлат. indifferens) равнодушан
човек, онај који не показује интересовање за
што (супр. фанатик); фил. присталица индифе-
рентизма.
индиферентност в. индиференција.
индиференција (лат. indifferentia) равнодуш-
ност, неосетљивост, хладнокрвност, незаинте-
ресованост.
индиције (нлат. indicia) ал. мед. знаци, предзнаци,
карактерне ознаке, симптоми (болести); прие.
основи подозрења, околности које изазивају
сумњу или подозрење; доказ индицијама до-
каз на основу извесних знакова, доказ за кри-
вицу оптуженога само no основама подозрења.
индициј(ум) (нлат. indicium) в. индиције.
индицирати (нлат. indicare) назначити, означи-
ти, показати, показивати, приказати; нагове-
стити, обећати; упутити, указати, назначити
посао.
Индогермани (лат. India, Germani) в. Индо-
европљани.
Индоевропљани (лат. India, Europa) заједничко
име за групе народа који живе у великом делу
Азије и готово целој Европи, a припадају
кавкаској (белој) раси: Хиндуси, Персијан-
ци, Јермени, Грци, Романи, Словени, Герма-
ни, балтички народи, Келти и Албанци; индо-
европски језици језици којима су говорили и
говоре индоевропски народи; уп. аријски је-
зици.
индоктринација (лат. doctrina наука, учење) на-
стојање неке организационе снаге да помоћу
расположивих средстава наметне одређена
схватања, веровања и начине понашања; в.
идеологизација.
индолентан (лат. dolere болети, жалостити се,
нлат. indolens) који не oceha бол; неосетљив,
равнодушан, нехатан, немаран, тром, лењ,
учмао.
индоленција (лат. indolentia) неосетљивост пре-
ма болу; равнодушност, неосетљивост, нехат-
ност, немарност, тромост, лењост, учмалост.
ин дорзо (лат. итал. in dorso) шрг. на полеђини,
нпр. менице.
индосамент (итал. in dorso, indosso на полећини)
индосант
шрг. преношење свих права са Једне менице на
друго лице тиме што се тај пренос забележи на
полеђини менице; жиро.
индосант (итал. indosso) шрг. онај који преноси
меницу на другог; жирант.
индосат (итал. indosso) трг. в. индосашар.
индосатар (итал. indosso на полеђини) шрг. онај
на кога се меница преноси; индосат, жи-
ратар.
индосирати (итал. indossare) шрг. преносити
(или: пренети) меницу на другога тиме што се
тај пренос забележи на полеђини; жирирахпи.
индоцилан (лат. indocilis) непоучљив, непослу-
шан, непокоран, којим се не може управљати.
Индра (сскр. ind, indh, инд. Indra) миш. бог вазду-
ха и ветра, носилац муња и громовник, најви-
ши бог код најстаријих становника Индије;
доцније: владар нижих богова, тј. свих сем
Брахме, Вишну и Шиве.
ин дубио про рео (лат. in dubio pro reo) upae.
једно од основних начела судског кривичног
поступка тзв. класичне школе, no којем осум-
њиченог, у недостатку доказа о кривици, тре-
ба ослободити кривичне одговорности (лат. in
dubilis reus est absolvendus у недоказаним слу-
чајевима окривљеног треба ослободити).
индуизам в. хиндуизам.
индукована струја или индуцирана струја фш.
електрична струја изазвана или произведена
индукцијом или магнешном индукцијом или
волтаиндукцијом; в. индукција 3.
индуковати (лат. inducere увести, уводити) лог.
закључивати (или: закључити) из појединач-
ног о општем (супр. дедуковати, дедуцира-
ти); физ. у затвореном проводнику изазвати
електричну струју креташем у близини магне-
та (магнетна индукција), или проводника
кроз који протиче струја (волтаиндукција)
или затварањем и отварањем кола струје.
индуктиван (нлат. inductivus) лог. који се закљу-
чује или je закључен путем индукције; индук-
шивни метод метод индукције (в. индукци-
ја); индуктивне науке науке које се, углав-
ном, оснивају на методу индукције; суир. де-
дукШиван.
индуктор (лат. inductor) фш. индукциони апараш
апарат који показује јаке напонске појаве;
варнични индуктор.
индукториј(ум) (нлат. inductorium) физ. апарат
за произвођење и изазивање електричне стру-
је; в. индукциони апараШ, индукциони калем.
индукција (лат. inductio) 1. увођење; 2. лог.
закључивање из појединачног о општем, ме-
тод мишљења којим се долази, на основу по-
сматрања, до истина о просторновременској
стварности, метод природних наука (индук-
тивнимеШод); супр. дедукција; 3. фт. Фарадеј
je открио 1831. год., да у затвореном провод-
нику без струје, када се у његовој близини
креће магнет или проводник кроз који проти-
че електрична струја, настају електричне
струје које само дотле трају док се магнет
или проводник креће. Ово збивање назвао je
Фарадеј индукцијом, и то у првом случају
333 индустрија
магнешном, a у другом волшаиндукцијом, a
струје тако произведене индукованим или ин-
дукционим струјама; 4. фиг. навођење на што,
завођење.
индукциона вага веома осетљива справа помоћу
које се испитује унутрашња садржина метала,
или се, помоћу електрицитета, проналазе у
металу скривене примесе (служи за откривање
лажног новца).
индукциона машина фш. машина за произвођење
индукованих електричних струја.
индукциони апарат фш. апарат за произвођење
индукованих струја високог напона на основу
волтаиндукције у споредном или секундар-
ном калему (са танком дугачком жицом) пре-
кидањем и успостављањем струје у главном
или примарном калему (са дебелом кратком
жицом).
индукциони калем физ. калем за изазивање инду-
коване електричне струје.
индукциони капацитет фш. количина пуњења
струјом, садржина пуњења; јачина изазивања
електричне струје путем индукције.
индукциони мотор физ. електрични мотор чији
се анкер покреће индукованом струјом.
индулгснтан (лат. indulgens) који прашта. благ,
попустљив, милостив.
индулгенција (лат. indulgentia) попустљивост,
благост, милостивност; опраштање, опрош-
тај; шеол. опраштање грехова; опраштање
грехова за новац, што je католичка црква чи-
нила у сред. веку, привикавајући тиме народ
на веровање да се могу греси, чак и будући,
новцем откупити (тргујући опраштањем гре-
хова за новац, папа Лав X je огромним прихо-
дима од те трговине саградио цркву св. Петра
у Риму); исш. било које ослобођење личности
од психолошких оптерећења.
индулин (лат. indulin) ™. фабричко име за инди-
гомодру бојену материју; служи за бојење By-
He, свиле и за справљање мастила.
индулт (нлат. indultum) повластица, дозвола;
рок који je некоме одобрен ради извршења
обавезе, одгађање, одлагање рока; изузетна
папска повластица, папско писмо којим даје
неку милост за опроштај.
ин дулци јубило (лат. in dulci jubilo) „у слатком
ликовању", тј. живети у весељу и изобиљу.
ин дупло (лат. in duplo) двоструко, у два пример-
ка, у дупликату.
индурација (нлат. induratio) отврднуће; фш. око-
рење, отупљивање; непокајање, непоправ-
љање; индурацио кордис (нлат. induratio сог-
dis) мед. отврднуће срца; индурацио лијенис
(нлат. induratio lienis) мед. отврднуће слезине;
индурацио хепаШис (нлат. induratio hepatis)
мед. отврднуће јетре.
ин дуријус (лат. in durius теже, оштрије) ирае.
осудити некога теже но што га je осудио нижи
суд; уп. ин пејус.
индурит (лат. in, durus) и«. врста барута, меша-
вина нитро-целулозе и ароматичних нитро-је-
дињења.
индустрија (лат. industria марљивост, умешност,
индустриЈалац
радиност) производна делатност; нарочито:
производња на велико, прерада сировина по-
моћу машина и поделе рада (док занатство
обично производи на мало); грана привреде.
индустријалац (лат. industria) онај који се бави
обртом на велико, сопственик индустријског
предузећа, фабрикант, творничар.
индустријализам (лат. industria) учење no којем
je индустрија главна сврха радиности човека
и друштва.
индустријализација (лат. industria) претварање
у индустрију, увођење индустрије, ширење
индустрије.
индустријалист(а) (лат. industria, фр. industriali-
ste) присталица индусШријализма.
индустријски (лат. industria) који се тиче инду-
стрије, који je у вези са индустријом, обрт-
нички, фабрички, творнички; индусШријска
железница фабричка железница, она која везу-
је индустријска предузећа са главном пру-
гом; индустријска берза место где се тргује
сировинама и фабричком робом; индусШриј-
ски систем систем политичке економије Ада-
ма Смита, no коме су марљивост, рад и штед-
љивост праизвори целокупне тековине једног
народа, na и последњи услов његовог благо-
стања и богатства, те je, према томе, с прав-
ног гледишта оправдано да буду три врсте по-
реза: порез на земљу, на обрт и на капитал.
индустријски меланизам биол. појава тамних
облика инсеката у индустријским рејонима
загађеним чађи из фабрика; тамна боја тела
je прилагођеност на промењену (тамну) сре-
дину.
иидуције (лат. induciae) tut. примирје; прав. рок
који се оставља случајним и ненамерним
кривцима.
иневидентан (нлат. inevidens) нејасан, неразго-
ветан, неразумљив.
инегалан (фр. inegal) неједнак, неравномеран;
променљив, несталан.
внегзактан (нлат. inexactus) нехатан, немаран,
небрижљив; погрешан. нетачан.
инегзигибилитет (нлат. inexigibilitas) немогућ-
ност потраживања, захтевања, непотражљи-
вост.
инегзистенција (нлат. inexistentia) непосто-
јање.
инедитум (лат. ineditum) још необјављен, или:
раније необјављени спис, анегдота; ш. ине-
дита.
инедификација (лат. ineadificatio) зидање на ту-
ђем земљишту.
инеквалан (лат. inaequalis) нераван, неједнак.
различит.
инекспертан (лат. inexpertus) неискусан, неви-
чан, неопробан.
инексплорабилан (нлат. inexplorabilis) неистра-
жив, неиспитљив, непроучив.
инекспресибилан (нлат. inexpressibilis) неиска-
зив, неизразив, који се не може описати; инекс-
примабилан.
инекстензибилан (нлат. inextensibilis) који се не
може растезати, нерастегљив.
334 инимикус
ин екстензо (лат. in extenso) веома опширно,
сасвим исцрпно, у потпуности, у својој обим-
ности.
ин екстремис (лат. ин exstremis) в. ексШрем.
инелигибилан (нлат. ineligibilis) који не може би-
ти изабран, небирљив.
инелигибилитет (нлат. ineligibilitas) немогућ-
ност да се буде изабран, небирљивост.
внепција (лат. ineptus, ineptiae) глупост, буда-
лаштина, лудост.
инервација (лат. nervus живац, нлат. innervatio)
физиол. 1. снабдевеност делова тела нервима; 2.
спровођење надржаја путем нерава из цен-
тралног нервног система у органе.
инертан (лат. iners, inertis) непокретан, мртав,
тром, учмао; лењив.
инертне супстанце (лат. iners, inertis) супстанце
које хемијски реагују веома тешко (нпр.
инертни гасови).
инерција (лат. inertia) непокретност, мртвило,
тромост, лењост, учмалост; неспособност,
слабост; физ. закон инерције први основни за-
кон динамике (Галилеј-Њутн): свако тело
остаје у својем стању мировања или једнако-
га праволинијског кретања све док га дејство
сила не принуди да то своје стање промени;
по инерцији несвесно, махинално.
инесив (енг. inessive) грам. врста локатива који
показује да се нешто налази у унутрашњости
нечега.
инефективан (нлат. ineffectivus) нестваран; који
je без дејства.
инжектор (фр. injecteur, лат. injectorубацивач) в.
инјекШор.
инжењер (фр. ingenieur, нлат. ingenium дух, дар,
оштроумље) израђивач ратних оруђа и маши-
на (у средњем веку); доцније: научно образо-
ван техничар који решава задатке подизања
мостова, путева, железница, грађевина, маши-
на, водених или електротехничких постро-
јења.
инжењеринг в. инжињеринг.
инжинир в. инжењер.
инжињер в. инжењер.
инжињерија (фр. ingenieur) noj. род војске за тех-
ничке послове у вези са војском и њеним опе-
рацијама.
инжињеринг (енг. engineering) стручна разрада
неког пројекта, подухвата и сл. коју обав-
љају специјалисти за технику и сл. струке;
предузеће које се бави таквом делатношћу.
инжињерска психологија део психологије који
се бави проучавањем односа човек-машина,
посебно устројством машине којим би се
остварио најбезбеднији и најлакши рад.
инзуланац (лат. insula острво) становник острва,
острвљанин, оточанин.
инзулин (лат. insula) мед. једини и најпоузданији
лек против шећерне болести, производ ендо-
криног дела гуштераче (панкреаса), у којој
се налази у виду острваца (no чему je добио
име: insula острво).
инимикус (лат. inimicus непријатељ) иил. приват-
ни непријатељ (јавни непријатељ je хостис).
ин инстанти
ин инстанти (лат. in instanti) у тренутку, у магно-
вењу, у трен ока, одмах.
иницијалан (лат. initialis) почетни, основни.
иницијали (лат. initialia) ПЛ. велика почетна сло-
ва; украшена почетна слова којима почињу
главе или одсеци у некој књизи; почетна сло-
ва имена и презимена.
иницијатива (лат. initium почетак, нлат. initiati-
va) самосталан подстицај, први подстрек на
нешто, започињање, прегалаштво; право от-
варања седнице и право прве речи при савето-
вањима; право подношења предлога у законо-
давном телу; човек од иницијагпиве човек ко-
ји први узима на себе да покрене неку ствар
или неко питање, који први даје подстрека за
нешто, предузимљив човек, прегалац.
иницијатор (нлат. initiator) подстрекач, зачет-
ник, виновник, прегалац, човек од иницијати-
ве; уи. шшцијатива.
иницијација (лат. initiatio увођење, упућивање,
посвећивање у што) обредно увођење девој-
ке или младића у заједницу одраслих; обреди
за такво увођење, који подразумевају упући-
вање у тајне и законе заједнице; в. езоте-
ричар.
инициј(ум) (лат. inire почети, initium почетак)
увод, приступ, почетак; аб иницио (лат. ab
initio) од почетка, испочетка; шшцијум ког-
носценди (лат. initium cognoscendi) фил. наче-
ло, принцип, почетак, основ сазнања.
иницирати (лат. initium почетак) дати, давати
иницијативу за нешто, започети, започињати,
покренути, покретати, изазвати, изазивати
нешто; увести, уводити, остварити, оствари-
вати нешто (као новину, no први пут), зачети,
зачињати.
инјектирати (лат. injicere) в. инјицирати.
инјектор (лат. injector убацивач) справа за уба-
цивање воде у парни казан, убацивач, уси-
савач.
инјекција (лат. injectio) мед. убризгавање неке
течности у тело помоћу бризгалице, уштрца-
вање, бризгање; уштрцана (или: убризгана)
течност.
инјицирати (лат. injicere) убацивати, убризгати,
уштрцати, уштрцавати; инјекШирати.
инјункт (лат. injunctum) прав. в. инјункција.
инјунктив (лат. injungere углавити, нлат. injunc-
tivum) линге. индоевропски претерит без ауг-
менгпа.
инјункција (лат. injunctio) прав. пропис, наредба
(судска), заповест.
инјурат (лат. injuratus) прав. онај који није по-
ложио заклетву, незаклети.
инјурија (лат. iniuria) прче. неправо, неправда,
повреда права; увреда, увреда части; инјурија
вербалис (лат. iniuria verbalis) увреда нанесена
речима, усмена увреда; инјурија реалис (лат.
iniuria realis) стварна неправда или увреда;
инјуријарум кауза (лат. iniuriarum causa) због
неправде или увреде части (тужити, оптужити);
в. јус.
инјуријаит (нлат. injurians) прав. наносилац не-
правде, увредилац части, клеветник, ого-
варач.
335 инкарцерирати
инјуријат (нлат. injuriatus) прав. онај коме je
нанесена неправда, увређени.
инјусте (лат. Justus, injuste) ирил. неправо, непра-
ведно, неправично.
инка титула старих перуанских краљева и прин-
чева из перуанске владалачке породице (пре
шпанског господства).
Инка (пер.) племе и држава у Јужној Америци на
територији Перуа, Еквадора, Боливије и Чи-
леа; ову су државу уништили шпански освајачи
под Писаром и Алмагром 1532-35. године.
ин казу (лат. in času) ирав. у случају.
ин казум (лат. casus случај, in casum) за случај,
у случају.
ин казум казус (лат. casus случај, in casum casus)
у случају случаја, тј. у случају ако се појаве
извесне предвиђене околности.
инкалесценција (лат. incalescentia) загревање,
зажаривањс.
инкалцандо (итал. incalzando) му.з. журно, нагло,
хитро, брзо.
инкантацаја (лат. incantatio) омађијавање, оп-
чињавање; формула којом мађионичари оп-
чињују.
инкапацитет (нлат. incapacitas) неспособност,
неподобност, недораслост.
инкардинација (нлат. incardinatio) преношење
управе неке цркве на страног свештеника
(нлат. clericus incardinatus) код католика; из-
бор за кардинала.
инкарнанције (лат. caro, carnis месо. нлат. incar-
nantia) ПЛ. мед. средства која помажу растење
меса.
инкарнат (лат. caro, carnis, нлат. incarnatum)
слик. боја меса, тон боје меса, угаситорумена
боја; дубока румен лица (од стида и сл.).
инкарнатан (лат. caro, carnis, нлат. incarnatus)
који има боју меса; код бојаџија: отворено-
црвене боје.
инкарнативан (лат. caro, carnis, нлат. incarnati-
vus) мед. који ствара месо, који помаже месо да
расте.
инкарватка бош. врста детелине која може нара-
сти и до 70 cm и има лепе, велике, црвене кру-
нице, Trifolium incarnatum.
инкарнација (нлат. incarnatio) утеловљавање,
утеловљење, оваплоћавање, овагшоћење,
отеловљавање, отеловљење, оличавање, оли-
чење, оличеност, слика и прилика, нарочито
неке идеје (у хришћанству je нпр. Исус ин-
карнација божанства, Сократ je инкарнација
мудрости, тј. сушта мудрост).
инкарнирати (лат. caro, carnis, нлат. incarnare)
оваплотити, оваплоћавати. утеловити. уте-
ловљавати, отеловљавати, отеловити, претво-
рити у крв и месо (тј. у тело), претворити у
човека; оличити, оличавати; инкарнисаШи.
инкарцерација (лат. career затвор, хапс, нлат.
incarceratio) стављање у затвор, хапшење; ин-
карцерацио херније (нлат. incarceratio herniae)
мед. затварање просутости, киле.
инкарцерирати (лат. career, нлат. incarcerare)
ставити у затвор, затворити, ухапсити; мед. за-
творити просутост, килу.
 336
инкасант (итал. incasso наплата у готовини) осо-
ба која убира и даје новац на основу разних
новчаних докумената, углавном ван установе.
инкасирати (итал. cassa, incassare) шрг. примити
готов новац за нешто, наплатити рачун у гото-
вом новцу.
инкасо (итал. incasso) шрг. наплаћивање, напла-
та у готовом; инкасо-мандат налог за напла-
ћивање новца за туђи рачун; инкасо-посао
банковни посао који се састоји у наплаћива-
њу меница, новчаних упутница, купона који-
ма je доспео рок и др. за туђи рачун.
инкастратура (лат. incastratura) мала кутија у
каменим олтарима за чување реликвија, утва-
ри и сл.
инквест (енг. inquest) прав. судски претрес, истра-
га, ислеђивање.
ннквизит (лат. inquisitus) шрав. онај против кога
се води истрага, оптужени.
инквизитор (лат. inquisitor) истражни судија,
иследник, судија, нарочито судија против је-
ретика у сред. веку (у време католичке инкви-
зиције); велики инквизитор врховни судија
против јеретика у Шпанији, међу којима je
нарочито познат са немилосрдне строгоће То-
мас дс Торкемада (1420-1498); фш. мучитељ.
инквизиторијални (нлат. inquisitorialis) мучи-
тељски, претерано строг; инквизиторијални
суд суд који кињи и мучи вршећи истрагу.
инквизиторски (нлат. inquisitorius) испитивачки,
испитивалачки; који je као код инквизито-
ра, мучитељски.
инквизиција (лат. inquisitio) истраживање, истра-
га, самовољна истрага; у римокатоличкој
цркви: духовни суд за проналажење и кажњава-
ње одступника од правог учења вере (јерети-
ка). Казне су се састојале у мучењу, одузима-
њу имања, јавном бичевању и спаљивању на
ломачи. Инквизиција je, као нарочита уста-
нова папина, владала у свима земљама Запад-
не Европе скоро кроз цео средњи век; нарочи-
то je no злу позната инквизиција у Шпанији,
где je ауШодафе прогутао хиљаде невиних жр-
тава; фт. мучење, злостављање, кињење.
инквијетаннја (лат. inquietatio) ирав. узнемира-
вање у поседу.
инквилинат (нлат inquilinus укућанин, inquilina-
tus) ирав. правни однос међу станарима, кирај-
џијама.
инквилииизам (лат. inquilinus укућанин, incoli-
nus од incolo станујем) зоол. стање када у те-
лесним шупљинама или местима борављења
извесних организама живе и други организми
као готовани (паразити).
ииквирент (лат. inquirere истраживати, inquirens)
прав. онај који води истрагу, истражни судија,
иследник.
инквирирати (лат. inquirere) истраживати, води-
ти истрагу, прибављати доказе о чему, саслу-
шавати.
инклавација (лат. clavus клинац, ексер, нлат.
inclavatio) забијање, ударање клинаца; мед.
усађивање, намештање зуба у вилице, гом-
фоза.
инкоместибилан
инклинаториј(ум) (нлат. inclinatorium) физ. спра-
ва за мерење магнетне инклинације; у кат.
цркви: столица за немоћне свештенике у хору
цркве.
инклинација (лат. inclinatio) наклоност, скло-
ност; нагиб, пад, нагнутост; инклинациони
угао нагибни угао; астр. нагибни угао равни
планетске путање према равни еклиптике;
маш. нагнутост двеју равни једне према дру-
гој или једне линије према једној равни;
магнешна инклинација физ. угао који прави
инклинациона игла са хоризонталном равни
кад се њена раван обртања поклапа са магнет-
ним меридијаном (инклинациона игла показу-
је тада нагиб линија силе земномагнетног по-
ља према хоризонту); мед. склоност организма
некој болести.
инклинирати (лат. inclinare, грч. keino нагињем)
имати склоност, бити склон чему; eo/. топ на-
местити тако да средишна душна oca шупљине
цеви буде нагнута напред испод хоризонтале;
мед. имати склоност некој болести; инкпино-
вати.
инклинограф (лат. inclinare нагнути, грч. grapho
пишем) фш. магнешограф који бележи магнет-
ну инклинацију.
инклинометар (лат. inclinare нагнути, грч. mć-
tron мера, мерило) инструмент за вршење ни-
велације.
инклудирати (лат. claudere затворити, закључа-
ти, includere) укључити, укључивати собом,
обухватати собом, садржавати у себи, подразу-
мевати.
инклузиван (нлат. inclusivus) укључан, који
укључује, који садржи у себи, који обухвата
собом, који се подразумева; закључан; ирил.
инклузиве укључно, укључујући.
инклузија (лат. inclusio) укључење, укључива-
ње, обухватање, садржавање у себи, урачуна-
вање у, подразумевање.
инклузум (лат. inclusum) оно што je приложено,
прикључено, прилог.
инкогнито (лат. incognitus непознат, incognito)
непознато, прикривено, под туђим именом; за-
тајивање правог имена или положаја.
инкоерцибилан (нлат. incoercibilis) неукротив,
несавладив, незадржив; којисе не може стисну-
ти или стегнути, незатворив.
инколат (лат. incolere становати, incolatus) зави-
чајно право, право грађанства, држављанство;
уп. индигенат.
инкомбустибилан (нлат. incombustibilis) хем. не-
сагорљив, неизгорљив.
инкомбустибилитет (лат. comburare сагорети,
спалити, нлат. incombustibilitas) хем. несагор-
љивост, неизгорљивост.
инкомензурабилан (нлат. incommensurabilis) не-
самерљив, који се не може мерити истом ме-
ром; маш. који нема заједничке мере.
инкомензурабилитет (нлат. incommensurabilitas)
несамерљивост.
инкоместибилан (лат. comedere јести, појести,
нлат. incomestibilis) који није за јело, који се
не једе.
инкомисцибилан 337
инкомисцибилан (нлат. incommiscibilis) који се
не може помешати, непомешљив, неизмешљив.
инкомодирати (лат. incommodare) досађивати,
сметати, доводити у незгоду, правити непри-
јатности.
инкомодитет (лат. incommoditas) незгода, не-
угодност, неподесност, непријатност.
инкомпарабилан (лат. incomparabilis) несрав-
њив, неупоредив, без премца, јединствен,
ванредан.
инкомпарабилиа (лат. incomparabilia) tu. грам.
придеви без поредбених степена.
инкомпатибилан (лат. in не, compatibilis подно-
шљив) несагласан, несагласив, неспојив, који
се не слаже или не иде с чим, несложан, несло-
жив, неподударан.
инкомпатибилитет в. инкомпашибилност.
инкомпатибилност (лат. incompatibilis) неудру-
живост, неподударност; неусагласивост; рач. не-
способност рачунара да користи програм на-
писан за неки други рачунар; немогућност ра-
чунара да ради с неким другим уређајима; не-
могућност неког програма да преузима подат-
ке из другог програма; хем. немогућност ме-
шања два различита тела a да се у њима не
појаве хемијске промене; мед. супротно деј-
ство два или више лекова датих заједно; не-
подношљивост одређених крвних група за при-
маоце који имају друге крвне групе.
инкомпензабилан (нлат. incompensabilis) нена-
кнадив, непоравњив, незаменљив.
инкомпетенција (нлат. incompetentia) ненадлеж-
ност, немеродавност, непозваност, бесправ-
ност за вршење нечега; неспособност, недора-
слост; инкомпешенцији дотис (нлат. incom-
petentia dotis) spa«, немање права на мираз или
на додатак; инкомпетенција шермини (нлат.
incompetentia termini) незгодност или непри-
кладност одређеног рока (нпр. ако тај рок
пада о верским или државним празницима).
инкомплексан (нлат. incomplexus) несложен, не-
састављен, прост, једноставан.
инкомпреснбилан (нлат. incompressibilis) нести-
шљив, који се не може стиснути.
инкомпресибилитет (нлат. incompressibilitas) не-
могућност стишњавања, нестишљивост.
инкомпрехензибилан (нлат. incomprehensibilis)
непојмљив, несхватљив, неразумљив, необ-
јашњив; чудан.
ииконвенијентан (лат. inconveniens) незгодан,
неподесан, непогодан, неприличан; непристо-
јан, непријатан.
инконвенијенција (нлат. inconvenientia) незго-
да, непогодност, неприлика; непристојност,
непријатност; тешкоћа, препрека, сметња.
инконвертибилан (нлат. inconvertibilis) који се
не може преобратити, непреобратљив; непре-
творљив, непроменљив, постојан.
инконгруенција (нлат. incongruentia) несаглас-
ност, неподударност, неподесност, неумес-
ност; неправилност, погрешка.
инкондензабилан (нлат. incondensabilis) незгуш-
њив, који се не може згуснути.
инконзеквенцнја (лат. inconsequentia) недослед-
инкорпориран
ност, неследственост; противречност са самим
собом; бесмисленост, непромишљеност.
ннконзистенција (нлат. inconsistentia) нестал-
ност, непостојаност; нескладност, противреч-
ност, несагласност.
инконзонанција (лат. inconsonantia) несклад, не-
складност.
инконклузиван (нлат. inconclusivus) који не може
да доведе до закључка, који не доказује, не-
доказив, неубедљив.
инконсеквенција в. инконзеквенција.
инконстантан (лат. inconstans) непостојан, не-
сталан.
инконституционалан (нлат. inconstitutionalis) не-
уставан, противуставан.
инконтестабилан (нлат. incontestabilis) неоспо-
ран, непоречан, поуздан.
инконтиненција (лат. incontinentia) неуздрж-
љивост, неумереност; ППТОЛ. неспособност да
се нешто задржи или контролише, нпр. неспо-
собност да се задржи измет или урин (inconti-
nentia alvi, incontinentia urine); неспособност
да се обузда или умери своја ћуд или сексуал-
ни прохтеви; инконтинентан говор необуз-
дана бујица речи.
ин континуо (лат. in continuo) непрекидно,
стално.
инконтрација (итал. incontratio) шрг. међусобно
обрачунавање више лица у циљу измирења ду-
гова; шкоптрација.
инконтрибуабилан (нлат. incontribuabillis) који
нијс обавезан да плаћа порез, неопорезив.
инконтро (итал. incontro) сусрет, стицај, дога-
ђај; шрг. повољан стицај прилика за продају
робе.
инконфиденти (нлат. inconfidentes) ПЛ. пра«. непо-
уздана лица, лица сумњива властима, сумњив-
ци; yu. конфиденти.
инконцесибилан (нлат. inconcessibilis) који се не
може допустити, недопустив, недопуштен.
инконцинитет (лат. inconcinnitas незграпност)
недостатак складности или лепоте стила;
стилска грешка настала незграпним повезива-
њем делова говора у целину.
инкоректност (лат. incorrectus) неправилност,
неисправност; нетачност, погрешност, неко-
ректност.
инкоригибилан (нлат. incorrigibilis) који се не
може поправити, непоправљив.
инкорпоративни језици лиигв. језици посебне
структуре, чија je главна особина да сс у
изражавању мисли и осећања језичка сред-
ства (разне врсте речи или целе реченице) ста-
пају у једну реч, једну морфолошку целину;
такви су, нпр., ескимски, палеоазијски, неки
кавкаски и многи домородачки језици Север-
не и Јужне Америке.
инкорпорација (нлат. incorporatio) укључење,
сједињење, спајање, припајање; сједиње-
ност, спојеност, припојеност; примање у
друштво; шеол. отеловљење.
ин корпоре (лат. in corpore) листом, сви заједно.
инкорпориран (лат. corpus тело, incorporatus)
сједињен, припојен, придружен, примљен у са-
став чега, нпр. инкорпориране земље.
инкорпорисан
иикорпорнсан в. инкориориран.
инкорупција (лат. incorruptio) непоквареност,
чистота; супр. корупција.
ннкотермс (скр. од енг. International Commercial
Terms) међунарони трговачки термини, пра-
вила за тумачење термина и клаузула у спољ-
нотрговинским уговорима.
инкохезија (нлат. incohaesio) в. инкохеренција.
инкохерентан (нлат. incohaerens) који нема ве-
зе, који није у вези, чији делови нису повеза-
ни, лабав; збуњен, сметен, недоследан.
инкрасанције (лат. incrassantia) ил. мед. средства
за згушњавање крви и других сокова у човечи-
јем телу.
инкредибилан (лат. incredibilis) неверодостојан,
невероватан.
инкремент (лат. incrementum) растење, пораст,
прираштај, напредовање; маш. прираштај.
инкрепација (лат. increpatio) грђење, карање,
прекоревање.
инкрети (лат. in crescere) &ш. производи жлезда с
унутрашњим лучењем, хормони.
инкриминација (нлат. incriminatio) пра«. окрив-
љавање, окривљење, оптужба.
инкриминисати (нлат. incriminari) арав. окриви-
ти, окривљавати, оптужити, оптуживати.
инкрустат (лат. incrustatum) тело из животињ-
ског или биљног царства које je превучено
каменастом или калцитном кором; камен ин-
крустат цементни камен, вештачки камен.
инкрустација (лат. incrustatio) хватање камена-
сте коре, камена кора; хватање калцитне
облоге на органским и анорганским телима
која се налазе у калцитним изворима; грађ.
облагање зидова разним врстама камена; уме-
тање тврђих предмета (коцки и орнаментских
парчића од иловаче, мрамора, метала и др.) у
мекану масу која he се после стврднути, нпр.
у кит, гипс, цемент итд.; облагање златним
или сребрним листићима; тм. уметање злата
или сребра у металну површину, нпр. на
оружју.
инкрустирати (лат. incrustare) обложити камена-
стом кором; усађивати у зид или у под плочице
од керамике; набацити на зид цементни мал-
тер; облагати (или: обложити) златним или
сребрним листићима.
инкубатор (лат. incubator) 1. апарат за насађива-
ње jaja и вештачко извођење пилића, веш-
тачка квочка; 2. апарат са одређеном темпера-
туром за неговање недоношчади и слабе ново-
рођенчади; 3. апарат за чување бактеријских
култура.
инкубација (лат. incubatio) лежање на чему, нпр.
одојчета на материним грудима; лежање ко-
кошке на јајима, лежење jaja; мед. време које
прође од продирања клица неке болести у ор-
ганизам до првих знакова обољења, време
потмулог развијања болести; псих. период са-
зревања мишљења, посебно у решавању про-
блема.
инкулпант (лат. culpa кривица, нлат. inculpare
учинити кривицу, inculpans) прав. онај који оп-
тужује, тужилац.
338 нн обскуро
инкулпат (лат. culpa, нлат. inculpatus) прт. онај
кога оптужују, оптуженик; инкулпаШа ШуШе-
ла (нлат. inculpata tutela) одбрана у нужди, нуж-
на одбрана.
инкулпација (лат. culpa, нлат. inculpatio) ирав.
окривљавање, окривљење, оптуживање, оп-
тужба.
инкултура (нлат. incultura) необрађеност, за-
пуштеност, напуштеност; недостатак образо-
вања, необразованост.
инкунабуле (лат. incunabula) ПЛ. најстарије
штампане књиге, оне које су се појавиле пре
1500 год. (тј. књиге из доба проналаска штам-
парске вештине na до почетка XVI века); фиг.
први почеци; аб инкунабулис (лат. ab incuna-
bulis) од колевке, од првих дана детињства, од
самог почетка.
инкурабилан (нлат. incurabilis) који се не може
излечити, неизлечив.
инкурат (лат. curare старати се, бринути се о
коме или чему, нлат. incuratus), жупник, свеш-
теник.
инкурвација (лат. incurvatio) савијање, кривље-
ње, угибање.
инкурзија (лат. incursio) непријатељски упад,
напад. препад.
инкурија (лат. incuria) нехат, немарност, небри-
жљивост, непажња; екс инкурија (лат. ех incu-
ria) из нехата, непажњом.
инкуриозитет (нлат. incuriositas) нерадозналост,
нељубопитљивост.
инлет (нем. Inlett) платнена или памучна ткани-
на у коју се меће перје за постељне ствари;
ангин.
ин локо (лат. in loco) у месту, на лицу места, на
истом месту.
ин мајорем деи глоријам (лат. in maiorem dei
gloriam) у што већу славу божју.
ин малам партем (лат. in malam partem) са ружне
стране, no ружној страни, no злу.
ин маргине (лат. in margine, скр. i.m.) на ивици,
са стране; на периферији.
ин медијас рес (лат. in medias res) цитат (навод)
из Хорација: у средину ствари, у срце ствари,
тј. одмах прећи (или: прелазити) на саму
ствар, у средину тока радње.
ин медио (лат. in medio, скр. i.m.) у средини,
средином.
ин меморијам (лат. in memoriam) за успомену, у
успомену, ради успомене.
ин натура (лат. in natura) у природи, у стварно-
сти, онако како јест, првобитно; у истом са-
ставу, прави, сушти.
ин иатуралибус (лат. in naturalibus) у природном '
стању, као од мајке рођен, го.
ин номине (лат. in nomine) у име, no наредби; ин
номине деи или домини (лат. in nomine dei,
domini) y име бога.
ин нуце (лат. in nuce) у љусци од ораха, тј. са-
свим збијено, сажето, укратко.
иноблигатан (лат. obligatus обавезан, нлат. in-
obligatus) необавезан.
ин обскуро (лат. in obscuro) у мраку, у тами;
потајно, скривено.
иновациЈа
иновација (лат. innovatio) новина, новачење,
новотарење, мењање.
иновирати (лат. innovare) уводити нешто ново,
уводити новотарије.
иногенеза (грч. is, inos жила, genesis постанак,
стварање) мед. стварање влакнастог ткива;
иноза.
иноза (грч. is, inos) мед. в. иногенеза.
инозит (грч. is, inos) хем. шећер што га садржи
месо, нарочито срце и мишићи, као и многе
биљке (боранија, грашак, сочиво и др),
С 6 Н 1 2 О 6 + 2Н 2 О.
инозурија (грч. is, inos, пгоп мокраћа) мсд. врста
шећерне болести код које се у мокраћи нала-
зи инозит.
инокореспонденција (нлат. correspondentia пи-
сање писама) преписка са муштеријама у ино-
странству, коју на једном или више светских
језика врши инокореспондент за потребе не-
ког предузећа или установе.
инокулатор (лат. inoculator) калемилац, цепи-
лац, онај који врши калемљење, цепљење
(пелцовање).
инокулација (лат. inoculatio) мед. калемљење,
цепљење, пелцовање; убризгавање изазивача
болести (вируса) у тело неке животиње у циљу
испитивања и проучавања дејства клица те
болести.
инокупација (нлат. inoccupatio) незаузетост, не-
запошљеност.
иноминатан (лат. innominatus) неименован, бе-
зимен; иноминатни контракт неименовани
уговор, тј. реални уговор.
иноперабилан (нлат. inoperabilis) мед. који се не
може оперисати, који није за операцију.
инопината (лат. inopinata) an. неочекивани дога-
ђаји, неочекивани случајеви.
инопортун (лат. inopportunus) незгодан, неуме-
стан, некористан, који пада у незгодно време.
инопсервација (лат. inobservatio) невршење, не-
одржавање (речи, обећања).
ин оптима форма (лат. in optima forma) у најбо-
љем облику, у савршеном облику (или: реду).
инормалан (нлат. innormalis) неправилан, непри-
родан, противприродан.
иноћентаменте (итал. innocentamente) муз. про-
стодушно, природно, неизвештачено.
инофициозан (лат. inofficiosus) незваничан, не-
службен.
иноцентан (лат. nocere шкодити, innocens) не-
шкодљив, невин, безазлен, простодушан.
иноценција (лат. innocentia) невиност, просто-
душност, безазленост.
инп- в. имп-.
ин парентези (лат. in perenthesi) узгред, узгред-
но, уз то; у загради.
ин паце (лат. in pace) у миру, мирно.
ин пејус (лат. in peius) прав. в. под пејус.
ин перпетуум (лат. in perpetuum) заувек, за веч-
на времена.
ин персона (лат. in persona) лично, особно.
ин пето (итал. in petto) у себи, у души, у срцу, у
приправности (имати).
инпланат (лат. in, plantare посадити) мед. преса-
339 инсанитет
ђено ткиво; чахура испуњена радиоактивном
супетанцом, нпр. радијумом, која се хирур-
шки усађује у ткиво ради лечења тумора, ра-
ка и сл.
ин плено (лат. in pleno) у целини, у целокупно-
сти; у пуној седници, у пуној скупштини.
ин пракси (лат. in praxi) у примени, у стварно-
сти, у раду, у пракси.
ин прима инстанција (лат. in prima instantia) в.
инстанција.
ин пристннум статум (лат. in pristinum statum) y
првобитно стање (вратити), довести нешто у
ранији положај, у стање у коме je раније
било.
ин промпту (лат. in promptu) у приправности, у
припремности, при руци.
ин пункто (лат. in puncto) односно, у погледу на,
с обзиром на.
ин пункто пункти (лат. in puncto puncti) с обзи-
ром на шесту божју заповест (тј. на чедност,
на моралну чистоту).
ннпут (енг. input улаз, унос) екон. утицај окруже-
ња на један елеменат неког система или на
цео систем; рач. информација која се споља
даје уређају за обраду података; процес пре-
давања података; опрема која обавља овај
процес.
ин пурис натуралибус (лат. in puris naturalibus) в.
ин натуралибус.
инрамо (лат. in ramo) шрг. сирови памук, нарочи-
то египатски.
ин резидуо (нлат. in residuo) у остатку, у прете-
ку, у сувишку.
ин рерум натура (лат. in rerum natura) у природи
ствари, у суштини или битности ствари, у це-
лом свету.
инротулација (нлат. inrotulatio) арав. сређивање
и увезивање аката ради упућивања од нижег
суда вишему; инротулациони термин дан
одређен за прегледање и пописивање аката.
инсајдер (енг. insider неко унутра) припадник
елите, клике, „врхушке", добро упућен, „бли-
зак двору", неко на кога се рачуна; супр. аут-
сајдер.
ин салво (лат. in salvo) у сигурности, на сигурном
месту.
ин салдо (итал. in saldo) шрг. још у дугу, још
дужан (остати).
инсаливација (лат. saliva пљувачка, нлат. insali-
vatio) мешање пљувачке са јелом помоћу жва-
кања; недостатак пљувачке.
инсалубритет (нлат. insalubritas) нездравост,
нпр. неког места с обзиром на ваздух, воду,
поднебље (климу) и др.
инсан (арап. insan, тур. insan) човек, особа, људ-
ски створ.
инсанабилан (нлат. insanabilis) неизлечив, неис-
цељив, непоправљив.
илсанија (лат. insania) лудило, душевна болест,
безумље.
иисанија ноктурна (лат. insania nocturna) жд.
ноћно лудило, лутање ноћу или за време спа-
вања.
инсанитет (лат. insanitas) мед. немање здравља.
болест; лудило, безумље.
ин сано сензу 340
ин сано сензу (лат. in sano sensu) у добром сми-
слу, у лепом смислу.
ин седецимо (лат. in sedecimo) шип. у шеснаестом
делу величине штампаног табака, у формату
шеснаестине.
инсект (лат. insecare усећи, урезати, insectum
кукац) tu. инсекти зоол. кукци (ваши, стенице,
бубе, комарци, муве, зоље, пчеле, стршљени
итд.)-
инсектариј(ум) (лат. insectum кукац) нарочито
удешен кавез у коме се кукци чувају, негују и
посматрају (врста тераријума).
инсективора (нлат. insectivora) ПЛ. зоол. бубожде-
ри, бубоједи, животиње које се хране кукцима
(јеж, кртица, ровка и др.); б<>ш. биљке које се
хране кукцима, бубоједе биљке.
инсектифуга (лат. insectum, fugare бежати) ПЛ.
разна природна и вештачка средства којима
се терају, одстрањују инсекти.
инсектицидан (лат. insectum, caedere убити) ко-
ји убија инсекте; инсектицидна средства
средства за утамањивање инсеката (нарочито
прашак од цветних главица бухача, ДДТ и
др.); инсекшициди.
инсектициди (лат. insectum, caedere) в. инсекши-
цидан, инсекшицидна средства.
инсектологија (лат. insectum, грч. logia) зоол. на-
ука о кукцима; ентомологија.
инсекторес (нлат. insectores) ПЛ. ЗООЛ. секутићи,
осам предњих зуба.
инсекција (лат. secare сећи, резати, нлат. insec-
tio) усек, урез, усецање.
инсеминација (лат. in, semen семе) оплођење,
осемешење; >s. ентелогенеза.
инсенесценција (нлат. insenescentia) нестарење,
старачка свежина; агеразија.
инсензибилан (нлат. insensibilis) неосетљив; не-
осетан, неприметан.
инсепаратан (лат. inseparatus) неодвојен, не-
раздвојен, незасебан.
инсерат (нлат. insertum) плаћени оглас у днев-
ним листовима; прав. прилог, уметак, подсет-
ник; уи. инсерт.
инсерендум (лат. inserendum) оглас, белешка
(или: вест) коју треба пустити у дневни лист.
инсерирати (лат. inserere) уметати, уметнути,
ставити у (нарочито у новине).
иисерт (лат. inserere ставити, метнути) исечак,
одломак, кратка белешка у новинама, инфор-
мација на радију и телевизији; филмски ин-
серт снимљен материјал уметнут у ТВ про-
грам, филм, предавање и сл.
инсерција (лат. insertio) уметање, уношење; мед.
намештање мишића на део тела који треба да
се креће; инсерциона контрола списак огла-
са за објављивање (у листу).
инсес (лат. insidere, нлат. insessus) мед. купање
(или: парење) у седећем ставу.
ивсесија (нлат. insessio) мед. седење у купатилу,
купање у седећем ставу.
инсигније (лат. insignia) ил. знаци, знамење, осо-
бени знаци неког звања или достојанства, по-
часни знаци, одличја.
инсидијација (нлат. insidiatio) прављење заседа,
плетење замки, рађење о глави.
инспекторат
инсимулација (лат. insimulatio) више или мање
неоснована оптужба.
инсимулирати (лат. insimulare) лажно оптужити,
окривити, набедити, потворити.
инсннуантан (лат. insinuans) улагљив, који уме
да се улагује, да се увуче под кожу; улагивач-
ки, умиљат, допадљив; подметачки; инсину-
ашиван.
инсинуативан (нлат. insinuativus) в. инсину-
антан.
инсинуација (лат. insinuatio) вешто навођење на
неку мисао, пуштање у уши, уливање у главу
на фин начин; подметање; улагивање, увлаче-
ње под кожу; прав. предавање неког акта путем
суда; инсинуациони термин рок за проглаша-
вање пресуде.
инсинуирати (лат. insinuare) некоме нешто на
фин начин доставити, пустити у уши, улити у
главу, вешто навести кога на неку мисао; под-
метати, подметнути; прав. доставити преко су-
да; инсинуирати се додворити се, улагивати
се, увући се коме под кожу. »
инсистирати (лат. insistere) упорно настојати (да
нешто буде), постојано тражити, не попушта-
ти у неком захтеву, наваљивати, не одустајати
од нечега, остајати при.
инскрибовати (лат. inscribere) уписати, уписива-
ти, записати, записивати;ставити натпис; пре-
писати, приписати; посветити коме што.
инскрипција (лат. scribere писати, inscriptio)
уписивање, упис; стављање наслова, наслов,
натпис.
инскулповати (лат. insculpere) урезати, усећи,
утиснути.
инсолација (лат. sol сунце, insolatio) сунчање,
изношење на сунце, излагање сунцу; мед. сун-
чани удар, сунчаница.
инсолвентан (нлат. insolvens) шрг. који не може
да врши плаћање, без средстава за плаћање;
прогласити про инсолвенше (лат. pro insol-
vente) прогласити неспособним за извршење
платних обавеза.
инсолвентност в. инсолвенција.
инсолвенција (нлат. insolventia) шрг. неспособ-
ност плаћања, обустављање плаћања оба-
веза.
инсолентан (лат. insolens) непристојан, нескро-
ман, обестан, дрзак, надувен, онакав какав не
треба бити.
инсоленција (лат. insolentia) непристојност, дрс-
кост, охолост, надувеност.
инсолидан (лат. insolidus) неодржив, без чврсти-
не, слаб; непоуздан, сумњив.
ин солутум (лат. in solutum) шрг. примити или
дати нешто на име плаћања или место пла-
ћања у готовом новцу.
инсомнија (лат. insomnia) мед. бесаница, неса-
ница.
ин спе (лат. in spe) у нади, у очекивању.
инспектор (лат. inspector) надзорник; контро-
лор; старешина, управник.
инспекторат (нлат. inspectoratum) надзорниш-
тво, звање, делокруг и стан надзорника (ин-
спектора).
инспектура
инспектура (нлат. inspectura) в. инсиекгиораш.
инспекција (лат. inspectio) прегледаше, пре-
глед; надзиравање, надзор; надзорништво; so/.
смотра; окуларна инспекција (лат. inspectio
ocularis) вршење прегледа на лицу места, ис-
црпан званичан преглед.
инсперзија (лат. inspersio) посипање, прскање,
шкропљење, пошкропљавање; усипање, упр-
скавање.
ин специје (лат. in specie) нарочито, особито; у
звечећем, у готовом новцу.
инспиратор (нлат. inspirator) подстрекач, наво-
дилац, онај који наговара на што; онај који
надахњује, надахњивач.
инспирација (лат. inspiratio) 1. биол. удисање,
увлачење ваздуха у плућа; 2. песничко надах-
нуће, надахњивање, одушевљавање, загрева-
ње за нешто; подстрекавање, подстицање, на-
говарање, навођење; шеол. божанско надахну-
ће, више надахнуће.
инспирирати (лат. inspirare) биол. удахнути, уву-
ћи ваздух у плућа; суир. експирирати.
инспирисати (лат. inspirare) пиет. надахнути, на-
дахњивати, одушсвити, одушевљавати, загре-
јати за; подстрекавати, подстицати, навести
на мисао, наговорити.
инсписација (лат. spissare згнуснути, нлат. in-
spissatio) мед. згушњавање.
инспицијент (лат. inspiciens) онај који врши
надзор, који управља статистима, даје знак
глумцима кад треба да изиђу на позорницу и
уопште обавља и врши све послове иза позор-
нице.
инспицирати (лат. inspicere) извидети, испитати,
прегледати; надгледати, надзиравати, водити
надзор.
инсталатер (фр. installateur) стручно образовано
техничко лице које врши све радове око уво-
ђења, уређења или оправке водовода, елек-
тричног осветљења, купатила и др.
инсталација (нлат. installatio) свечано увођење у
дужност, устоличење (нпр. новог патријарха);
постављање на звање, намештање; стручно
извођење водоводних, електротехничких и др.
постројења; постројење.
инсталирати (нлат. installere) увести у дужност,
устоличити; поставити на звање, у службу, на-
местити; увести, уводити (нпр. водовод, елек-
трично осветљење итд.).
инстаматик (енг. скр. instant тренутак, automatic
аутоматски) полуаутоматски фото-апарат.
инстант (енг.) час, тренутак; прехрамбени про-
изводи за чије je припремање потребно ве-
ома кратко време, само часак.
инстантан (нлат. instans) тренутан, изненадан,
нпр. инстантана дизања и спуштања земљиш-
та као последица земљотреса.
инстанца (лат. instare стајати на чему, настоја-
ти) в. инстанција.
инстанција (лат. instantia) наваљивање, упорна
молба, упорна жеља, нпр. адинсШапцијам кре-
диторум (лат. ad instantiam creditorum) на
упорно наваљивање (или: упорну молбу) пове-
рилаца; прае. надлежна власт, судска надлеж-
341 Институције
ност, нпр. ин ирима инсшанција (лат. in prima
instantia) у првој инстанцији, тј. код првосте-
пеног суда; добити или изгубити парницу код
свих инсшанција, тј. код првостепеног, и свих
вишестепених судова; рсш. приговор, против-
доказ; апсолвираши аб инстанција прав. због
недоказане кривице ослободити оптуженог
дужности да се и даље осврће на тужбу против
себе, обуставити, прекинути даље прогоњење
оптуженог; инсшанца.
ин стату кво (лат. in statu quo) у стању у којем
je нека ствар и дотле била, тј. непромењено.
ин стату кво анте (лат. in statu quo ante) y стању
y којем je ствар и раније била (тј. пре почет-
ка спора, рата и сл.).
инстауратор (нлат. instaurator) установљивач,
оснивач, заснивач; обнављач, обновитељ.
инстаурација (лат. instauratio) установљивање,
установљење, оснивање, заснивање; обнав-
љање, обновљеше.
инстигатор (лат. instigator) подбадач, подстре-
кач, подбуњивач; скупљач дажбина, напла-
ћивалац такса; фискал.
инстигација (лат. instigatio) подбадање, под-
стрекивање, подбуњивање, наговарање, наво-
ђење на.
инстилација (лат. instillatio) мед. сипање кап no
кап, укапавање (лека).
инстилисати (лат. instillare) мед. сипати кап no
кап, укапавати (лек).
инстимулисати (лат. instimulare) подбадати, дра-
жити на, подстицати, подстрекавати.
инстинкт (лат. instinguere подбости, подстакну-
ти, instinctus) нагон, наследни нагон код живо-
тиња и људи који их нагони да, бсз утицаја
воље и разума, дакле несвесно, врше извесне
радн>е којима je, у основи, циљ одржање је-
динке (индивидуе) и врсте.
инстинктиван (нлат. instinctivus) нагонски, no
нагону, нехотимичан, извршен под утицајем
природног нагона.
инститор (лат. institor) руководилацпослова, по-
словођа (факшор, дисионент, прокурист и
провизор су врсте инститора); ситничар, про-
давац на мало.
институисати (лат. instituere) установити, уста-
новљавати, уредити, удесити, увести, завести.
институт (лат. institutum) 1. установа, завод, на-
учни завод, школа; завод за унапређивање
стручног знања (нпр. географски, ботанички,
патолошки, гинеколошки итд. институт); 2.
уредба.
институтор (лат. institutor) оснивач, установљач;
учитељ, наставник.
институција (лат. institutio) установа, завод,
установа уређена за нарочити циљ, нарочито
научни; установа, установљено; оснивање,
установљавање, установљење, завођење; уре-
ђење.
Институције (лат. Institutiones) Т. упутства, део
зборника Корпус јурис, дело које садржи пре-
глед римског права и које je, за цара Јусти-
нијана, израђено 535. год. ради увођења у про-
институционализам
учавање римског права; предавања и уџбени-
ци који треба да послуже као увод у изучавање
римског права.
институционализам (лат. institutio) 1. правац у
америчкој вулгарној политичкој економији
који се ослања на филозофију прагматизма,
и истиче утицај друштвених институција, на-
вика, обичаја на економско понашање људи;
2. приврженост институцијама, регулисање
друштвеног живота и односа утврђеним инсти-
туцијама.
внституционализовати (лат. institution, instituere
ставити у, унети) начинити нешто установом,
институцијом; увести у друштвене установе,
подврћи друштвеним правилима и законима;
уредити подвођењем под друштвена правила,
установе.
инстрадиција (итал. instradare) одређивање
транспортног пута и транспортних средстава
за једну пошиљку.
инструеит (лат. instruens) истражни судија,
иследник; инструктор.
инструисати (лат. instruere) поучити, поучавати;
давати упутства, дати упутства, упутити, упу-
ћивати; обавестити, обавештавати, прописи-
вати.
инструктиваи (нлат. instructivus) поучан, оба-
вештајан, упутан, коме je циљ поучавање че-
му и упућивање у што.
инструктор (лат. instructor) наставник, учитељ,
нпр. јахања, смучања итд.; војни наставник,
нпр. у руковању бомбама, загушљивим гасо-
вима, новом врстом оружја; војни стручњак
који уређује и обучава нечију (страну) вој-
ску; преносилац и овлашћени тумач форума
политичке организације.
инструкција (лат. instructio) уређење; упутство,
упућивање, поучавање, настава; упутство пу-
номоћнику како има да се држи у некој ства-
ри, пропис, упутство о вршењу службе; при-
премање једне правне ствари за изрицање
пресуде no н>ој; пуномоћ, овлашћење; ин-
струкција аката прав. сређивање свих списа
који се тичу неке парнице; инструкциона ло-
жа ложа у слободном зидарству у којој мај-
стор држи слободна предавања о циљевима
покрета слободних зидара.
инструмен(а)т (лат. instrumentum) справа, на-
права, оруђе, алат, помоћно средство, оруђе
које служи техничким или научним сврхама;
механизам на којем се производе музички то-
нови; мед. лекарска, нарочито хируршка спра-
ва; прив. докуменат, акт; инсшрументум
аутентикум (лат. instrumentum authenticum)
права исправа, веродостојна исправа, право-
важна исправа; инсгпруменшум цесионис (лат.
instrumentum cessionis) акт о уступању чега.
инструментал (лат. instrumental se. sasus) грам.
оруђни падеж, шести (у зап. варијанти седми)
падеж у српскохрватском језику.
инструменталан (нлат. instrumental) оруђни,
средствени, који служи као средство или ору-
ђе; израђен оруђем или справама; инструмен-
тална аритметика рачунање помоћу меха-
342 инсценирати
ничких справа, нпр. машине за рачунање итд.;
инсШрументална музика музика која се изво-
ди инструментима (симфоније, увертире и
др.), за разлику од вокалне, коју изводе чо-
вечји гласови.
инструментализам (лат. instrumentum оруђе,
средство) фил. схватање филозофа Џона Дјуиа
(John Dewey), no којем je мишљење - тј.
логичке, етичке и др. форме - средство (ин-
струменат) за прилагођавање променљивим
условима; уи. прагмашизам.
инструменталист (лат. instrumentum) онај који
свира на неком музичком инструменту, музи-
кант; присталица инструментализма.
инструментариј(ум) (лат. instrumentarium)
збирка разних инструмената који служе истој
сврси; инструментаријум хирургикум (лат.
instrumentarium ehirurgicum) опис хируршких
инструмената; појмовни и методолошки апа-
рат примењен у неком истраживању, делу и сл.
инструментација (нлат. instrumentatio) муз. уде-
шавање музичког дела за извођење на ваћем
броју инструмената.
инструментирати (лат. instrumentum) муз. музич-
ки комад удесити за извођење на већем броју
музичких инструмената; приа. израдити неку
исправу.
инсубординација (нлат. insubordinatio) непо-
слушност, непокорност, противљење стари-
јем, одрицање послушности.
инсубординиран (нлат. insubordinatus) непослу-
шан, непокоран.
инсулин в. инзулин.
инсулт (нлат. insultus) увредљив напад, изнена-
дан напад, увреда, грдња, корен>е, ругање,
подругивање; мед. напад, пароксизам, спољна
повреда.
инсултант (лат. insultans) онај који наноси увре-
ду, вређалац, нападач.
инсултација (лат. insultatio) в. инсулт.
инсултор (лат. insultor) в. инсултант.
ин сума (лат. in summa) у свему, укратко, једном
речи.
инсургент (лат. insurgens) бунтовник, побуње-
ник, устаник.
инсурекција (лат. insurgere, insurrectio) буна,
побуна, устанак, дизање народа на оружје.
инсуфицијенција (нлат. insufficientia) недовољ-
ност, оскудност, неспособност; нарочито: не-
довољност чијег имања за покриће његових
обавеза; мед. недовољна снага, слабост (наро-
чито срца).
инсуфлација (лат. insufflare удувати, удахнути,
нлат. insufflatio) удувавање, упиривање, удах-
њивање.
инсценација в. инсценирање.
инсценирање (лат. in, scaena) иоз. удешавање не-
ког позоришног комада да се може приказива-
ти на позорници; фт. прављење или прире-
ђивање некоме сцене, догађаја.
инсценирати (лат. in, scaena) ТМ. удесити (или:
удешавати) позоришни комад за приказивање
на позорници; фиг. правити или приредити не-
коме сцену, тј. напасти некога отворено и на
интабулавдо 343
јавном месту, изазвати га на свађу, тучу и сл.;
инсценирати процес прав. удесити суђење са
лажним сведоцима и унапред донетом пре-
судом.
интабуландо (лат. intabulando) ирав. путем уно-
шења у баштинску књигу, путем инШабула-
ције.
интабулација (нлат. intabulatio) записивање на
таблу, уписивање; ирав. хипотекарно уписива-
ње меничног дуга, стављање прибелешке на
имање; грађ. највиши део гесимса.
интактан (лат. tangere такнути, дирати, intactus)
недирнут, нетакнут, неповређен, цео, читав,
поштен, невин; вај. трупа која још није увође-
на у борбу, која je још свежа и крепка.
интаљо (итал. intaglio) гема, драги камен са уду-
беним, урезаним украсима (лат. gemma in-
sculpta).
интарзија (итал. tarsia, intarsia) уметничко укра-
шавање предмета од дрвета уметањем парчи-
ћа дрвета и других ствари у разним бојама
(неговано у Италији у XV и XVI веку, са укра-
шавањем црквених столица, зидова и др.; од
XVIeeKa употребљавао се за уметање још и
седеф, слонова кост и метал за украшавање
намештаја, носиљки, послужавника и др.
Француски луксузни намештај у стилу Лу-
jaXV и JlyjaXVI такође има овакве украсе; у
уметности Азије ова техника се такође негу-
је); интарзијатура, интирзионо сликар-
ство.
интарзијатор (итал. intarsiatore) мајстор који
ради интарзију.
интарзијатура (итал. intarsiatura) в. иншарзија.
интегер (лат. integer) неповређен, читав, недир-
нут, потпун, нов; интегра рес (лат. integra res)
неповређена (или: неначета, непромењена)
ствар.
интеграл (нлат. integralis целински) маш. 1. инте-
грал једне функције je она величина чија je
дана функција диференцијал или диференци-
јални коефицијенат (зове се тако што се може
сматрати као цео збир низа узастопних вред-
ности које узима једна инфинишезималпа
функција, диференцијал, променљиве, док се
последња непрекидно мења од једне вредно-
сти до друге). Кад су такве границе промене
одређене, онда се зове „одређен интеграл"; 2.
интеграл једне диференцијалне једначине
или система диференцијалних једначина је-
сте једначина или систем једначина од којих
се дана једначина или дани систем једначина
могу извести диференцирањем.
интегралан (нлат. integralis) целински, који са-
чињава целину, потпун, целокупан, целовит;
који постоји сам за себе (нпр. интегралне
железнице); интегрални рачун или рачун ин-
теграла грана инфинитезималнога рачуна ко-
ја се бави изналажењем и својствима инте-
грала функције, такође служи за решавање ди-
ференцијалних једначина итд.; интегралне
формуле обрасци који се примењују при ре-
шавању задатака из интегралног рачуна.
интегралитет (лат. integer потпун, нлат. integra-
интелектуализам
litas) целинство, потпуност, целокупност, це-
ловитост.
интегрант (лат. integrans) нешто што спада у
једну целину, што je допуњује као битан са-
стојак.
интегратор (нлат. integrator који уједињује)
маш. механичка справа за добијање бројних
вредности неких величина, као што су непра-
вилне геометријске слике итд.
интеграф (лат. integer, грч. grapho) в. инте-
граШор.
интеграција (лат. integratio) обнављање, допу-
њавање чега оним што je битно; процес обје-
дињавања или стање обједињености; маш.
израчунавање интеграла; фил. прелазак из јед-
ног растројеног и расутог стања у усредсре-
ђено стање (супр. дезинтеграција).
интегрирајући (лат. integrare) up. који нужно
припада некој целини, битан.
интегрисано коло једно или више електронских
кола чији су саставни елементи и међусобне
везе израђени у заједничком процесу произ-
водње.
интегрисати (лат. integrare) обновити. допунити,
додати нешто целини као њен битни део; маш.
израчунати или наћи иншеграл; интегри-
рати.
интегритет (лат. integritas) неповређено, недир-
нуто стање, потпуност, целокунност: неповре-
дивост, читавост; чистота душе, часност, че-
ститост; невиност.
интегрум (лат. integrum) недирнута целина; неш-
то ресШишуисаШи ин интегрум вратити у
раније, првобитно стање или ранији, прво-
битни положај.
интегумент (лат. integumentum) покривач, за-
вој, омотач; зоол. кожа; бош. код фаиерогамне
биљке: једноставни или двоструки омотач се-
меног заметка који оставља један слободан и
узан отвор за улазак цветнопрашне цеви.
интелек(а)т (лат. inter између, legere скупљати,
бирати, читати, intelligere увиђати, схватати,
intellectus) разум, ум, збир оних духовних
функција које из опажаја праве сазнања; спо-
собност сазнавања.
интелектуалан (нлат. intellectualis) разумни, ум-
ни, појмовни, духовни, душевни, који припа-
да разуму или се њега тиче; фил. натчулан, до
кога се дошло путем мишљења; интелекту-
алко образовање образовање духа или разума;
иншелекшуално саучесништво у неком зло-
чину прав. посредно учествовање у злочину са-
ветом; интелектуални занетник духовни за-
четник, онај који заповешћу, наговарањем,
приморавањем или користећи се заблудом и
сл. даде повода да неко изврши какво кривич-
но дело.
интелектуалац (лат. intellectus) образован чо-
век, човек посвећен духовном раду; филозоф,
научник, књижевник.
интелектуализам (лат. intellectus) фил. 1. в. раци-
онализам; 2. цењење интелекта као највише
моћи духа: („ум и наука, човекова највиша
сила"); 3. филозофски правац који интелекту
даје првенство над свим осталим духовним
интелектуализовати 344
функцијама; 4. у области .етике: схватање
да се увиђањем и трезвеним размишљањем
може одређивати рад и делатност човечије
воље; иншелектуална филозофија.
интелектуализовати (лат. intellectuals) 1. тражи-
ти или разматрати рационални садржај или
облик нечега; 2. учинити што интелектуал-
ним; 3. занемарити емоционалне или психо-
лошке видове нечег (поступка, понашања,
уметничког дела) у корист штурог разумског
објашњења.
интелектуалист(а) (нлат. intellectus) фш. следбе-
ник (или: присталица) интелектуализма; пр.
интелектуалистички.
интелектуалитет (нлат. intellectualitas) својство
духовних бића, стање способности сазнава-
ња, оно што je у човеку духовно; интелекту-
алност.
интелектуална филозофија в. интелекту-
ализам.
интелектуалност (лат. intellectus) в. интелек-
ШуалиШеш.
интелигент (лат. inteligens) човек способан за
правилно схватање и разумевање ствари и по-
јава у животу и свету, интелигентан човек;
погрд. хамлетовски неодлучна петљавина, „ма-
лограђански интелектуалац" (из бољшевичког
речника).
интелигентан (лат. intelligens) способан за пра-
вилно разумевање ствари и појава у животу и
свету, разуман, уман, паметан, који има духа,
мудар, досетљив, бистар; вешт, вичан,
умешан.
интелигенција (лат. intelligentia) урођена спо-
собност правилног разумевања ствари и поја-
ва у животу и свету, разум, ум, способност
схватања и поимања; као збирна именица: сви
људи који имају ову особину; школовани
људи; половином XIX в. руски писац Д. И. Пи-
сарев (1840-1868) дао je овој речи значење
надкласне групе „критички настројених, ми-
слећих мозгова", отуда: савест епохе, савест
једне заједнице.
интелигибилан (лат. intelligibilis) разумљив, раз-
говетан, појмљив, схватљив; фил. натчулан,
појмован, који je дат само за разум a никако
чулима; интелигибилни свет натчулни свет;
суир. сензибилан.
интелиџенс сервис (енг. Intelligence service) бри-
танска обавештајна служба.
Интелсат скр. од енг. International Telecommuni-
cation Satellite Consortium - Међународни кон-
зорциј(ум) за телекомуникације путем веш-
тачких Земљиних сателита; први сателит лан-
сиран 6. IV 1965.
интендант (фр. intendant) надзорник, настојник,
управник, нпр. позоришта; eo/. официр који
води надзор и стара се о плаћању и снабдева-
њу трупа.
интендантура (нлат. intendantura) управа, над-
зор; седиште и делокруг једног надзорника,
управника; тј. установа која се стара о снаб-
девању војске.
интенданција (нлат. intendantia) врховни над-
зор; управа; област која стоји под једним
надзорником или управником.
интенционизам
иитендирати (лат. intendere гађати, предузети)
усмерити, усмеравати, управити; управљати;
лингв. нагласити, акцентовати; >s. тендирати.
интензиван (нлат. intensivus) јак, моћан, силан,
бујан; који означава појачану радњу, који
означава степен напрегнутости; интензивна
величина јачинска величина, величина која,
за разлику од просторне, екстензивне, има
ступњеве јачине (као: светлост, звук, елек-
трична струја и др.); интензивно газдинство
облик управљања добром у коме се на обрађи-
вање земљишта улаже много више труда и нов-
ца, али се долази и до знатно већег приноса и
прихода; интензиван термин литв. ограничен
елемент у језичкој категорији (нпр. жена -
док je човек, зато што значи и мушкарац и
људско биће, екстензиван термин); супр. екс-
Шензиван.
интензивирати (лат. intendere затегнути, напре-
зати) чинити, учинити јачим, појачати, поја-
чавати.
интензивност в. интензитет. v
интензивум (лат. intensivum, se. verbum) грам.
глагол који означава појачавање радње дру-
гог глагола од којега je изведен, нпр. „при-
слушкивати" од „слушати".
интензија (лат. intensio) напрезање, напрегну-
тост, појачавање снаге; унутарња снага, ја-
чина, жестина; садржина, унутарња вредност,
степен јачине.
интензиметар (нлат. intensivus, грч. metron) мед.
апарат за дозирање Рендгенових зрака.
интензитет (нлат. intensitas) јачина, силина, же-
стина; унутарња јачина делатности; делатна
снага, делотворност; величина снаге (супр. екс-
тензитет); напрегнутост, напетост, напре-
зање, сила, силина, степен напетости, степен
повећања учинка.
интензификатори (лат.) лингв. речи које означа-
вају или наглашавају снагу или високу меру
нечег; нпр., прилози страшно, веома и сл.
интензификација (лат. intensio напрегнутост,
facere чинити) чињење нечега јачим, појача-
вање, повећавање; књиж. појачавање књижев-
ног дејства било наглашеном употребом стил-
ских фигура било бирањем необичног припо-
ведачког или језичког становишта и сл.
интензо (итал. intenso)*y.j. снажно, крепко, пове-
ћано, појачано.
интенција (лат. intendere уперити, смерати, на-
меравати, intentio) намера, намеравање, на-
мисао, накана, тежња за чим, цил>, сврха; ин-
Шенцио акционис (лат. intentio actionis) прав.
крајњи циљ тужбе, побуда за тужбу; иншенцио
принципалис (лат. intentio principalis) главна
намера; инШенцио секундарија (лат. intentio
secundaria) споредна намера, узгредна намера.
интенционализам (лат. intentio) схватање no ко-
јем су оправдана сва средства само да би се
постигао циљ.
интенционалист(а) (лат. intentio) присталица
схватања да циљ оправдава средства.
интенционизам в. интенционализам.
интер
интер (лат. inter) предлог, појављује се као
предметак у сложеницама са значењем: међу,
између, за време.
интеракција (лат. inter, actio радња, дејство)
међудејство, међузависност; физ. дејство два
или више система, или појава, једног на дру-
re; фил. начело интеракције je један од основ-
них појмова филозофије дијалектике; дија-
лектички метод подразумева различите при-
родне и друштвене појаве као међусобно по-
везане и узајамно узроковане; нпр. у природи
живо биће je модификовано према средини у
којој живи, a са своје стране оно модификује
средину.
интерапт (енг. interrupt прекид) рач. прекид у то-
ку извршења програма код рачунара.
интер арма силент легес (лат. inter arma silent
leges) навод из Цицероновог говора За Мило-
на (Pro Milone, VI, 10): „Под оружјем ћуте
закони", тј. у рату не важе никакви закони сем
закона војне силе.
интер арма силент музе (лат. inter arma silent
musae) „Кад оружје говори, музе ћуте", тј.
где се води рат, ту не напредују уметност и
наука.
интерартикуларни (нлат. interarticularis) који се
налази међу зглобовима, међузглобни.
интервал (лат. inter, vallus бедем, простор изме-
ђу бедема, intervallum) међупростор, одстоја-
ње, раздаљина, размак, празнина између чега;
међувреме; нрав. међувреме, рок; муз. разлика,
висина између два тона; пер интервала (лат.
per intervalla) у прекидима, на прекиде, са пре-
кидима; дилуцида или обичније луцида ин-
тервала (лат. dilucida, lucida intervalla) &л.
светли тренуци присебности код болесника,
нарочито код болесника душевно оболелог.
интервалометар (лат. intervallum растојање, грч.
metron) еој. у артиљерији: справа за мерење
растојаша од циља до тачке удара зрна или
распрскавања у ваздуху.
интервенијент (лат. interveniens) ирав. онај који
се умеша у неки спор као трећи (лат. tertius
interveniens), посредник, судија, изборни су-
дија.
интервенисати (лат. intervenire) мешати се, уме-
шати се у нешто (нпр. у какав спор), појав-
љивати се као посредник, посредовати; шрг.
меницу коју je трасаШ одбио исплатити или
регулисати за рачун трасанша; радити (или:
утицати) на берзи да се одржи курс новца или
хартија од вредности; вој. умешати се војном
силом, притећи војском у помоћ; вршити
притисак, утицати на некога; заузети се за не-
кога или нешто; ступити у акцију ради неко-
га или нечега; интервенираШи, интервено-
вати.
интервентиван (нлат. interventivus) који се по-
јављује у улози посредника, посреднички.
интервентор (нлат. interventor) посредник, из-
борни судија.
интервенција (лат. interventio) мешање, посре-
довање, улазак трећег лица у неки спор у
улози судије или посредника; мешање једне
државе у послове друге државе; фин. посре-
345 интердикт
довање на берзи у сврху одржавања курса хар-
тија од вредности; шрг. примање туђе менице
на себе; еој. улажење у рат; мед. захват (најче-
шће хируршки) ради лечења.
интервенционизам (лат. interventio) 1. политич-
ка доктрина и пракса оружаног, политичког и
економског мешања у међудржавне или уну-
тардржавне односе, ради очувања или промене
постојећег стања; 2. екон. правац који захтева
уплитање државе у привредни живот, тј. да др-
жава регулише основни развој привреде.
интервенционисти (лат. interventio) tu. они који
раде на томе да се интервенише, тј. да нека
држава уђе у рат.
интервертебралан (нлат. intervertebralis) анат.
међупршљенски, који лежи међу пршљено-
вима.
интер вивос (лат. inter vivos) међу живима, за
живота; ирав. заживотни, нпр. посао: уговор,
тестамент итд.
Интервизија (лат. inter међу између, visio поја-
ва, виђење) удружење телевизијских станица
социјалистичких земаља Источне Европе;
Евровизија.
интервентан (лат. interventio мешање) који се
меша, који се уплиће, који посредује; ин-
тервентни закон представља непосредно ан-
гажовање државе у решавању текућих односа у
некој области друштвеног живота; интер-
вептним увозом држава посредује између про-
изводње и потрошње да би их усмерила у жеље-
ном правцу.
интсрвју (енг. interview) заказано виђење или
разговор са неком истакнутом личношћу о
њеним ставовима, делатностима и др. у циљу
објављивања садржаја тог разговора; тих. ме-
тод којим се помоћу разговора добијају no-
даци о испитанику.
интервјуисати (енг. interview) посетити кога у
циљу испитивања његовог мишљења; в. ин-
тервју.
интервјуист(а) (енг. interview) сарадник, репор-
тер неког листа који, у разговору с каквим
истакнутим државником, уметником, научни-
ком итд., гледа да постављањем питања дозна
његово мишљење о важним дневним питањима
да би га објавио у листу; интервјуер.
интервокални (лат. inter, vocalis гласан, звучан)
лиша. који се налази између два вокала.
ивтерглацијална доба (лат. inter, glacialis леден)
кол. доба која су била између појединих леде-
них периода на Земљи, нарочито у Европи.
интерденталан (лат. inter, dens зуб, dentalis зуб-
ни) који je између зуба; грам. међузубни
(глас).
ивтердикт (лат. interdictum) забрана; у католич-
ком црквеном праву: обустава обављања свих
црквених обреда (ссм крштења. кризмања,
исповедања и причешћивања болесних и са-
мртника), као црквена казна за област, држа-
ву, град или општину (коју су примењивале
раније папе да би присилиле владе на попуш-
тање).
интердиктор
интерднктор (нлат. interdictor) онај који забра-
њује, забранилац.
интердикција (лат. interdictio) забрана, ускра-
ћивање, ускраћење, укидање, лишавање, ли-
шење.
интердисциплинаран (лат. inter међу, узајамно
disciplina наук, старање) који обухвата или je
предмет проучавања више наука или научних
грана; нпр. интердисциплинаран пројект
остварује се сарадњом стручњака из различи-
тих области.
интердициран (лат. interdictus) прав. проглашен
неспособним за самостално управљање имо-
вином.
иитердицирати (лат. interdicere) забранити, ус-
кратити; забранити слободно располагање
својом имовином.
интерегнум (лат. interregnum) време од смрти
или силаска с престола једног владаоца na до
ступања на престо другог владаоца; међувла-
да, време за које држава нема владаоца, време
између две владавине.
интерес (лат. intersum, interesse учествовати,
узети удела), удео, учешће; однос, привлач-
ност, занимљивост; пажња, љубав, наклоност;
значај, важност, вредност; корист, добит, до-
битак; камата, приход од уложеног новца, но-
вац плаћен за употребу узајмљеног новца;
прост интерес новац плаћен на главницу
зајма; сложен интерес или интерес на инте-
рес интерес плаћен на главницу периодично
повећану додавањем неплаћеног интереса;
ирав. корист или штета коју неко има од радље
неког другог лица или од догађаја; пер инте-
peče (лат. per interesse) из користољубља; ин-
тересни рачун рачун којим се израчунавају
камате; политика интереса себична поли-
тика.
интересантан (фр. interessant) занимљив, при-
влачан, који побуђује радозналост, узбудљив,
забаван; важан, значајан; редак, особен.
интересантност (лат. interesse) занимљивост,
привлачност, значајност.
интересент (лат. interesse, фр. interesser) онај
кога се нешто тиче, онај који има удела у
чему, онај којему je стало до чега, учесник,
удеоник; онај који жели нешто, који полаже
право на нешто; купац, муштерија.
интересна сфера подручје утицаја; у међуна-
родној империјалистичкој политици значи
признато првенство утицаја некој империја-
листичкој сили на другу земљу; подручје ин-
тереса појединих држава.
интересовати се (лат. interesse) занимати се за,
имати удела у, суделовати, учествовати, узи-
мати учешћа у; имати према чему наклоност
или љубав, бити одан; заузимати се за кога;
имати саучешћа; интересује ме занима ме,
стало ми je, тиче ме се, привлачи ме, изазива
моје саучешће, моју радозналост, моју паж-
н>у; ту сам заинтересован према томе нисам
равнодушан, до тога ми je стало, то ме се
тиче, то je за мене важно, ту су у питању моји
рачуни.
346 интерлингва
интеријер (лат. interior) в. еншеријер.
интерим (лат. interim) међутим; међувреме; при-
времено; привремена уредба, привремена од-
лука о каквој спорној ствари; привремено
стање; провизоријум.
интеримистикум (нлат. interimisticum) прав. при-
времена одредба о некој спорној ствари, која
важи док се не донесе коначна одлука; прови-
зоријум.
интериоризација (лат.) процес усвајања појмо-
ва, моралних ставова, вредности и сл. из спо-
љашњег света којим они постају део човеко-
ве „унутрашње" природе, тј. личности.
интерјекција (лат. interjectio) грам. узвик, ус-
клик (ах, ох, jao, их, ух, фуј, ајс, иш! и др.);
прав. подношење жалбе (апелата) на пресуду
вишем суду.
интеркаларан (лат. intercalaris) уметнут, додат,
дометнут; инШеркаларис анус (лат. intercalaris
anus) преступна година; иншеркаларис диес
(лат. intercalaris dies) преступни дани (29. II
сваке четврте године); иптеркаларна камџта
додатна камата; мед. дани без грознице.
интеркалација (лат. intercalare) накнадно дода-
вање, уметање, додатак, уметак.
интер канем ет лупум (лат. inter canem et lupum)
„између пса и курјака" тј. у сумрак, заправо у
време између тренутка кад пастир дреши пса
са ланца да му чува стадо, и времена када се
курјак, користећи се почетком падања мра-
ка, прикрада у близину стада.
интерклавикуларан (нлат. interclavicularis) анат.
међукључњачни, који лежи између кључњача.
интерколумниј(ум) (лат. inter, columna стуб)
грађ. размак између два стуба; међупростор.
интеркомуникација (нлат. intercommunicatio)
заједница, општење, међусобна веза.
интерконјекција (лат. inter међу, између, conji-
cere стрпати) међусобно повезивање елек-
тричних централа далеководима.
интерконтиненталан (нлат. intercontinentalis)
који je између континената, међуконтинента-
лан; међукопнен.
интерконфесиоиалан (нлат. interconfessionalis)
који се тиче међусобних односа разних веро-
исповести; који не дели, не разликује, no вер-
ском припадништву.
Интеркосмос (лат. inter између, грч. kosmos све-
мир) космички програм неких социјалистич-
ких земаља (Бугарска, Куба, Мађарска, Мон-
голија, Немачка ДР, Пољска, Румунија,
CCCP и Чехословачка) за истраживање разних
појава у космосу почев од 1969. год..
интеркосталан (нлат. intercostalis) атт. међуре-
барни, који лежи међу ребрима.
интеркруралан (лат. inter, crus, cruris) ашш. ме-
ђубедрени, међубутни.
интеркурентан (лат. intercurrens) који се поја-
вљује за трајања неког стања, који избија;
мед. за било, пулс: неправилан.
интеркутан (нлат. intercutanus) анаш. који се на-
лази између коже и меса.
интерлингва (лат. inter, lingua језик) вештачки
језик направљен од главних језика западних
интерлингвистика
народа, са толико упрошћеном граматиком
да га сваки познавалац великих западних јези-
ка може разумети готово без икаквих теш-
коћа.
интерлингвистика (лат. inter, фр. linguistique)
лингвистичка дисциплина која се бави саста-
вљањем вештачких језика за међународно
споразумевање.
интерлинеаран (нлат. interlinearis) написан или
штампан између редова, међуредни, међуврс-
ни; инШерлинеарна верзија превод написан из-
међу два писана или штампана реда.
интерлокут (лат. interlocutum) праа. в. ингперло-
куција; претходно признање на парници.
интерлокуција (лат. interlocutio) разговор; прав.
претходна одлука, привремена пресуда која
се, раније, изрицала пре доношења коначне
пресуде; споредна осуда у парници због какве
споредне ствари.
интерлудиј(ум) (лат. interludere, нлат. interludi-
um) муз. међуигра.
интермаксиларан (нлат. intermaxillaris) анаш. ме-
ђувилични.
интермедијаран (нлат. intermediarius) који пред-
ставља спону или везу између две или више
ствари, који посредује, посредни.
интермедијер (фр. intermediate) међупродукт,
међупроизвод.
интермедиј(ум) (нлат. intermedium) време изме-
ђу два утврђена рока; фш., хем. материја која
помаже прелазак једне материје у другу, или
сједињавање других двеју материја у једну;
катализатор; шм. игра између два чина,
међуигра.
интермецо (итал. intermezzo, лат. intermedium)
међуигра; мали комични позоришни комад,
обично мала комична опера која се изводи
између чинова главне представе и која нема
никакве везе са главном представом; у инстру-
менталној музици: кратак, самосталан комад;
комична епизода уопште
ин терминис (лат. in terminis) у пристојним гра-
ницама, у припадајућим границама (оста-
вити).
интермисија (лат. intermissio) прекид за неко
време, пропуштан>е; изостајање за неко вре-
ме, привремени престанак; време између пре-
станка и поновног појављивања чега, нпр. ин-
термисија грознице мед. време без грознице
(тј. време између њеног престанка и поновног
појављивања).
интермитенс (лат. intermittens) мед. преступна
грозница, грозница која се јавља на махове, с
прекидима.
интермитентан (лат. intermittere обуставити,
прекинути) који има прекиде, који je с пре-
кидима, на махове; наступни.
интермитирати (лат. inter-mittere) прекинути за
неко време, пропустити, пропуштати; изоста-
јати, прекидати се, престајати за неко време;
иншермиШирајуће болесши болести са преки-
дима за време којих се болесник oceha рела-
тивно здравим (нпр. инШермитирајућа гроз-
ница); иншермитирајући извори извори који
347 интернационализовати
привремено пресушују na опет избијају; ин-
термитирајући пулс било (пулс) које нејед-
нако бије, с прекидима.
интермускуларан (нлат. intermuscularis) анаш. ме-
ђумишићни, који се налази између мишића.
интернат (нлат. internatom) васпитни завод, дом
у којем питомци, поред наставе имају стан и
храну (супр. екстернаш).
интернација (нлат. internatio) в. ингпернирати.
интернационала (лат. inter, natio народ) међу-
народно удружење; Прва интернационала
(1864-1876), удружење радника (организатори
Маркс и Енгелс); Друга интернационала
(1889-1914), организатор je Енгелс; Трећа ин-
тернационала, Коминтерна (1919-1943), ос-
новао ју je Лењин, a распустио Стаљин; Дру-
га u по иптернациопала (1921-23), реакција
на стварање Tpehe комунистичке интерна-
ционале; спајањем ове интернационале са ос-
тацима Друге интернационале настаје тзв.
СоцијалисШички радничка иншернационала
1923-40, која се после Псветског рата (1951)
обнавља у Социјалистичку интернационалу,
састављсну од социјалистичких и социјалде-
мократских партија. Такозвана Четврта ин-
тернационала (следбеници Л.Троцког) осно-
вана je 1938; 2. химна међународне социјалне
демократије, текст Ежена Потјеа (1871), a ме-
лодија Пјера Дегејтера; Комуиистичка ин-
тернационала, Коминтерна.
интернационалан (нлат. internationalis) међуна-
родии (нпр. интернационално право, интерна-
ционални односи, уговори, језик итд.).
интернационализам (лат. inter, natio народ) 1.
међународни покрет радника свих земаља за
класно јединство и солидарност у борби за
збацивање власти буржоазије, уништењс им-
перијализма и увођење социјалистичког, од-
носно комунистичког поретка; 2. осећање со-
лидарности и братства свих радника света,
зближавање свих народа и стварање једног ви-
шег, јединственог друштва уређеног no соци-
јалистичким начелима; због тога интернацио-
нализам води борбу против шовинизма, наци-
оналне искључивости, империјализма, мили-
таризма и рата.
интернационализација (лат. inter, natio) призна-
вање чега за заједничко, међународно; спора-
зум no коме све државе имају једнако право да
се нечим користе, нпр. неком територијом,
мореузом, реком итд.
интериационализми (лат.) речи које у већини
савремених језика постоје у сличном облику
a с истим значењем; no творби, обично су то
греко-латинизми (кованице изграђене од грч-
ких и латинских елемената), a no настанку
могу бити роминизми, амлизми итд., зависно
од тога у ком су језику првобитно настале;
нпр., радио, Шелевизија, лисер и сл.
интернационализовати (лат. inter, natio) чинити,
учинити нешто заједничким, међународним;
споразумом решити да све државе имају једна-
ко право да се нечим користе, нпр. неком те-
риторијом, реком, неким мореузом итд.
интернационалист(а) 348
интернационалист(а) (лат. inter, natio) приста-
лица или члан радничке интернационале; ко-
смоиолиШ.
интернационалне бригаде јединице страних до-
бровољаца које су се бориле на страни репу-
бликанске војске у Шпанском грађанском ра-
ту (1936-39.).
интерни (лат. internus) унутрашњи, унутарњи;
домаћи; интерна медицина део медицине ко-
ји се бави унутарњим болестима; интерна
шрговина унутарња трговина, домаћа трго-
вина (супр. екстерна); који je одређен за уну-
тарњу службу, који није за јавност (нпр. ин-
терне ствари, интерни спор).
интернирати (нлат. internare) сумњиве странце,
политичке или војне бегунце стране државе,
поданике непријатељске државе за време рата,
или домаће политички сумњиве и неисправне
људе осудити да живе под полицијским или
војним надзором у одређеном месту, у тзв.
конценшрационим логорима; затворити, држа-
ти у заточењу, ограничити слободу кретања;
као именица: инШернирање, интернација.
интернирац (лат. internus) онај који je интер-
ниран; в. иншернирати.
интернист(а) (лат. internus унутрашњи) ђак ко-
ји, поред наставе, има у заводу и стан и храну
(супр. екстернист); мед. лекар специјалиста за
унутарње болести; у Француској: лекарски
помоћник.
интернодиј(ум) (лат. internodium) бош. чланак,
простор између два колена (или: коленца) у
стабљике, растојање између колена (или: ко-
ленаца) чланака.
интериум (лат. internum) оно што je унутарње;
унутрашња ствар или посао.
интернунције (лат. internuncius) преговарач, по-
средник; изванредни папински посланик дру-
гог ранга.
интерогатив (лат. interrogativum) грам. упитна за-
меница: ко? што? који? чији?
интерогативан (нлат. interrogativus) упитни, ко-
ји има облик питања.
интерогаториј(ум) (нлат. interrogatorium) ирав.
саслушање, судско испитивање; записник о са-
слушању.
интерогација (лат. interrogatio) питање, испити-
вање, саслушавање, саслушање.
интерокеански (лат. inter, oceanus, грч. okeanos)
међуокеански, који лежи између океана, који
везује океане.
интерпарламентарни (лат. inter, нлат. parlamen-
tum) који везује све парламенте, међупарла-
ментарни; инШерпарламентарна унија удру-
жење парламентараца разних држава, основа-
но 1888, које ради на решавању међународних
спорова; нека врста светског парламента који
сваке године одржава своје конференције и
има свој сталан биро (1909-1914. у Брислу,
1914-1920. у Кристијанији, a од 1920. у Жене-
ви). Крајем 1985. имала je 74 земље-чланице.
интер партес (лат. inter partes међу странкама)
прив. ознака да неки правни посао ствара право
и обавезе само за странке које су у њему суде-
ловале.
интерпунктирати
интерпелант (лат. interpellans) подносилац ин-
терпелације у парламенту.
интерпелација (лат. interpellatio) упадица, пре-
кидање у говору, приговор; у парламентарном
смислу: питање којим посланик, у парламен-
ту, тражи од владе или неког министра писмено
или усмено изјашњење о извесној ствари из
области унутрашње или спољне политике;
ираа. спречавање, оспоравање поседа, приго-
вор; позивање пред суд.
интерпозиција (лат. interpositio) уметање, ста-
вљање између; залагање, посредовање; улага-
ње правног лека; посредовање власти; интер-
позицио апелационис (лат. interpositio appella-
tionis) ирав. улагање призива на виши суд.
Интерпол (скраћ. од енг. International police)
Међународна организација криминалистичке
полиције (са седиштем у Паризу) за помагање
држава чланица у откривању кривичних дела и
хватању злочинаца; СФРЈ je чланица од
1946. год.
интерполатор (лат. interpolator) фалсификатор
туђих дела, уметач у текст, потуривач, под-
метач.
интерполација (лат. interpolatio) уметање, ква-
рење првобитног текста неког списа доцни-
јим уметањем речи, реченица, строфа или
ставова; маш. уметање нових чланова између
чланова једног низа бројева.
интерполирати (лат. interpolare) гласањем дати
нечему нов или друкчији изглед, дотерати;
уметнути и тим уметањем покварити нешто;
инШерполирана места искварена или доцни-
је уметнута места у текст неког дела; миш.
вршити интерполацију.
интерпонент (лат. interponens) ирав. улагач прав-
ног лека против неке одлуке.
интерпонирати (лат. interponere) уметнути, уме-
тати, метнути између, метати између, ставља-
ти између, ставити између; посредовати, при-
мити се посредовања у чему; прав. уложити
(или: улагати) правни лек против неповољне
одлуке.
интерпрет (лат. interpres посредник) тумач, об-
јашњавалац; преводилац; приказивач, изво-
ђач, нпр. неке улоге;;мч. програм који прево-
ди друге програме с једног машинског језика
на други.
интерпретатор (нлат. interpretator) тумач, изла-
гач; објашњавалац, приказивач, представ-
љач; преводилац.
интерпретација (лат. interpretatio) тумачење,
објашњавање, излагање (списа, закона, уго-
вора и др.); представљање, приказивање (нпр.
неке улоге); превођење страног писца.
интерпретирати (лат. interpretari) тумачити, об-
јашњавати, излагати; приказивати, предста-
вљати; преводити.
интерпунгирати (лат. interpungere) в. интер-
пунктирагпи.
интерпунктација (нлат. interpunctatio) в. ин-
терпункција.
интерпунктиратв (нлат. interpunctare) грам. ста-
вити (или: стављати) реченичне знаке: тачку,
зарез, знак питања итд.; интерпунгирати.
интерпункција 349
интерпункција (лат. interpunctio) грам. реченич-
ни знаци; стављање реченичних знакова; ин-
шерпунктација.
интерсекс (лат. inter, sexus) бипл. организам код
кога су изражене и мушке и женске полне од-
лике.
интерсекција (лат. intersectio) пресецање, пре-
сек, изукрштавање; пресециште, тачка у ко-
јој се пресецају две линије.
интерсептум (лат. interseptum) преградни зид,
преграда; анаш. пречага, ветрила, дијафрагма.
интерсецирати (лат. intersecare) просецати, рас-
цепити, расећи.
интерскапилиј(ум) (нлат. interscapilium) зоол. в.
интерскапулум.
интерскапулум (нлат. interscapulum) шшш. про-
стор између лопатица.
Интерспутњик међународни конзорцијум за
лансирање и експлоатацију телекомуникаци-
оних сателита са седиштем у Москви.
интерстеларни (нлат. inter, stella) међузвездани,
који се налази мећу звездама.
интерстицијалан (лат. interstitialis) међупро-
сторни, који се тиче међупростора, који je у
вези са међупросторима; интерстицијално
Шкивозоол. потпорно ткиво у животињском па-
ренхиму (везивно, хрскавичаво и коштано).
иитерсубјективан (нлат. intersubjectivus) фил. ко-
ји важи за већи број субјеката.
интертекстуалност (лат. inter, textus ткање, пле-
тиво) значењска повезаност текста с другим
текстом или текстовима; својство текста да се
значењски употпуњује или мења у зависности
од другог текста или текстова.
интертигниј(ум) (лат. intertignium) грађ. простор
између две греде.
интертриго (лат. terere трти, tritum, intertrigo)
мед. оједина, запаљење коже између двеју кож-
них површина које се додирују.
интертритура (лат. intertritura) мед. добијање
столице помоћу трљања.
интертропски (лат. inter, грч. trope враћање,
обртање) гетр, међуповратнички, који се на-
лази између повратника; који расте или успе-
ва између повратника.
интерузуриј(ум) (лат. inter, uti употребљавати,
usus употреба, interusuriura) шрг. мећукамате,
тј. обрачунавање камата при плаћању неког
потраживања које још није доспело за време
од дана плаћања до рока у којем би требало
извршити плаћање.
интерупција (лат. interruptio) прекидање, npece-
цање; сметање, ометање; интерупцио пре-
скрипционис (лат. interruptio praescriptionis)
ирав. прекидање застарелости.
интерфејс (лат. inter мећу, између, енг. face ли-
це) елементи на граници између два система
који омогућују да се они повежу; у најједно-
ставнијем случају то може бити прикључак и
утичница, a у најсложенијем комплексни
облик неког електричног сигнала преко кога
та два система комуницирају.
интерференцвја (нлат. interferentia) физ. појава
која настаје када до исте тачке М (неке ела-
интимација
стичне средине) стигну два трептајна кретања
(таласа), или, другим речима, када кроз М
пролазе два зрака; узима се да су периоде оба
кретања једнаке. Каже се да два таква зрака
интерферишу у тачци М, и при томе узајам-
ном дејству или се појачавају, или се слабе,
или се поништавају.
интерферометар (нлат. interferre, грч. metron)
апарат за мерење дужине светлосних таласа
помоћу појава интерференције светлосних
зракова.
интерферон (лат. inter између, ferire ударити,
погодити) беланчевинасти лек који се кори-
сти код лечења највећег броја вирусних ин-
фекција, као и малигних обољења.
Интерфлора (лат. inter међу, Flora богиња цве-
ha) међународна фирма која на захтев купца
испоручује цвеће у другој земљи.
интсрфон (лат. inter, грч. phone глас) телефон-
ски уређај снабдевен звучником, који омогу-
ћава разговор више особа истовремено.
интерцсдент (лат. intercedere, intercedens) по-
средник, онај који се заузима за кога или
што; јемац.
интерцелуларви (лат. inter, cellula ћелија) фшиал.
мећућелијски, који се налази измећу ткивних
ћелија животињског тела, нпр. иитерцелу-
ларни просШори ваздухом испуњени простори
између ћелија; интерцелуларна супсшанција
твар која се налази измећу ћелија и која их
спаја.
интерцепција (лат. interceptio) одузимање туће-
га, присвајање, затајивање.
интерцесија (лат. intercessio) заузимање, зала-
ган>е, посредовање, мољење; јемчење, јем-
ство; пру. улагање приговора.
интерцизија (лат. intercisio) расецање, пресек;
прекид, одмор, станка, почивка, пауза; оде-
љак, одсек, пасус; грам. уметнута реченица.
интестабилан (лат. intestabilis) ирае. неспособан
да сведочи (пред судом), неспособан за прав-
љење тестамента.
интестатан (лат. intestatus) који није направио
распоред имовине пред смрт; херес интеста-
тус или херес аб интестато (лат. heres inte-
status, ab intestato) ирав. онај који прима на-
следство и без тестамснта, тј. природни, зако-
нити наследник.
интестиналан (нлат. intestinalis) утробни; инте-
стинални Шон мед. шум у цревима који се
може чути помоћу лекарске слушалице.
интестинум (лат. intestinum) анаш. црево; инте-
сшина утроба.
интима (лат. intimus) 1. унутрашњи, скривени
садржај душевног живота појединца; скривена
мисао, жеља; скривен, затворен начин жив-
љења; пријатна средина, топла атмосфера; 2.
анат. унутрашњи слој зида крвних и лимфних
судова.
интиман (лат. interior, intimus) унутарњи; прис-
ни, лични, срдачаи, пријатељски.
интимат ^пат. intimatum) висока наредба, наред-
ба са највишег места.
интимација (нлат. intimatio) објављивање.
интимност 350
интимност (лат. intimus) присност, присно при-
јатељство, тесна веза.
интимус (лат. intimus) присни пријатељ.
интифада (арап.) општи устанак.
интоксикација (лат. in у, грч. toxikon отров) мед.
тровање, болест изазвана дејством отрова на
организам; фиг. опијање, заношење, очарава-
ње; занесеност, очараност, опијеност.
интолерантан (лат. intolerans) нетрпељив.
интолеранција (лат. intolerantia) нетрпељивост,
нетрпљивост.
интонација (итал. intonatio) муз. давање тона;
произвођење тона; свирање, певање; у кат.
цркви: почетне речи молитве које изговори
свештеник за олтаром и на које верни одгова-
рају.
интонирати (лат. intonare) муз. дати тон, давати
тон; производити тонове; свирати, певати.
инторзија (лат. intorsio) увртање, завртање;
кривљење, искривљеност; инторзио утери
(лат. intorsio uteri) мед. искривљеност мате-
рице.
интра (лат. interus, intra) латински предлог, по-
јављује се у сложеницама, као предметак, са
значењем: у, унутра, изнутра; временски: за,
пре истека; о бројевима: испод; у обиму, у
границама.
интравенозан (нлат. intravenosus) мед. који се
убризгава (лек) право у вене, да би се убрзало
дејство.
интравертан в. интровертан.
интравилан (лат. intra, villa летњиковац) град-
ски, варошки (назив за изграђени и насељени
део градске или варошке општине); суир. ек-
стравилан.
интрада (итал. intrata, стфр. intrade) муз. увод,
предигра, кратак инструментални период као
увод у већи музички комад; ингпраде ПЛ. држав-
ни приходи (од пореза, намета и др.).
интракапсуларан (нлат. intracapsularis) мед. који
се налази у зглобној чашици, нпр. повреда
зглоба која je допрла у зглобну чашицу.
интракардијалан (лат. intra, грч. kardia срце)
мед. који се даје у срце (интеркардијална
ињекција).
интракранијалан (лат. intra, грч. kranion лоба-
ња) унутар лобање.
интраменталан (лат. interus, intra, mens, душа)
iil, psih. који припада свести појединца, по-
дручју личног, непосредног (субјективног)
доживљавања.
интра мурос (лат. intra muros) који je између
зидова; који није за јавност, тајни.
интрамускуларан (лат. intra, muscularis) мед. ко-
ји се убризгава у мишиће.
интранзигентан в. иншрансигентан.
интранзитиван (лат. intransitivus) непрелазан;
вербум инШранзитивум (лат. verbum intransi-
tivum) в. интранзитивум.
интранзитивум (лат. intransitivum) гР<ш. непре-
лазни глагол.
интрансигентан (лат. in- не, transigere нагодити
се) непопустљив, непомирљив; упоран, по-
стојан.
интроспекција
интрансигентност (лат. in-, transigere) непо-
пустљивост, непомирљивост.
интраокуларни (нлат. intraocularis) који се нала-
зи у оку, очни.
интраутерински (нлат. intrauterinus) мед. који je
у унутрашњбости материце.
интрацелуларан (лат. intra, cellula ћелија, нлат.
intracellularis) биол. који je у унутрашњости
ћелије, у ћелији.
интрига (гр. intrigue, итал. intrigo) сплетка,
смутња; у драми: заплет, тј. вештачко замр-
шавање конаца услед чега долази до укршта-
вања интереса и жеља личности које играју.
интригант (фр. intrigant) сплеткаш, сплеткар,
смутљивац; у драми: лице које својим сплет-
кама највише доприноси стварању драмског
заплета.
интригантски (фр. intrigant) сплеткарски, сму-
тљивачки, лукав, препреден, подмукао.
интригирати (итал. intrigare, фр. intriguer)
сплеткаЈшти, сплеткашити, правити сплетке
(или: смутње), ковати замке, радити коме иза
леђа; ПОЗ. заплести, правити заплет.
интроверзија (нлат. introversio) подавијеност,
окренутост унутарњој страни; инШроверзао
палпебрарум (нлат. introversio palpebrarum)
мед. подавијеност ивица очних капака.
интровертан (лат. intra, vertere окретати) окре-
нут унутра, управљен према ономе што je уну-
тра; интровертне личности ш-их. no Јунгу, то
су особе које воле да су саме са собом, које су
повучене у себе, мисаони људи (супр. екстра-
вершне личности).
интровертираност (лат. intra, vertere окретати)
псих. душевно стање у коме се појединац „за-
твара у себе", ограђује од додира с околином;
супр. екстравертираносш.
интрогресија (лат. introgredi, нлат. introgressio)
улазак, улажење, приступ.
интродукција (лат. introductio) увођење, увод;
увођење у дужност, у звање; увод (у књизи);
муз. увод у неки музички комад, обично лага-
ног и озбиљног карактера.
ннтроитус (лат. introire ући, улазити) приступ,
увод; уводна песма (обично у католичкој
миси).
интројекција (нлат. introjectio) убацивање,
уметање; фил. убацивање у свест представе о
спољашњем свету (увео Р. Авенаријус, 1843-
1896).
интромисија (нлат. intromissio) уношење, увла-
чење, убризгавање.
интронизација (грч. thronos престо, нлат. int-
hronisatio) подизање (или: ступање) на пре-
сто; свечано устоличавање новопосвећеног
патријарха, владике, бискупа или nane у глав-
ној (столној) цркви; ослобођавање покајни-
ка и поново примање у црквену општину; по-
новно освећање оскврњене цркве или осквр-
њена олтара.
интроспективан (нлат. introspectivus) самопо-
сматрачки који испитује (или: посматра) сво-
ју унутрашњост.
интроспекција (нлат. introspectio) гледање уну-
тра, загледање у себе, самопосматрање, по-
сматрање својих мисли, осећања итд.
интроспицирати 351
интроспицирати (лат. intro-spicere) гледати у,
посматрати своју унутрашњост, загледати у
своју унутрашњост, посматрати самога себе;
испитивати поблиско или подробно.
интрузиван (лат. intrusivus) који се увлачи (или:
намеће), наметљив; геол. који je утиснут, у
течном стању, у шупљине или пукотине другог
стења.
интрузија (нлат. intrusio) бесправно увлачење
или улажење у звање; наметање, наметљивост.
интубација (лат. in, tubus) мсд. увлачење нарочи-
те цевчице у грло да би се омогућио долазак
ваздуха у плућа, нарочито код дифтеричних
обољења.
интуитиван (лат. intueri сагледати, нлат. intuiti-
vus) фил. 1. који je предмет интуиције, који
се сазнаје интуицијом, који се непосредно
увиђа и опажа, без посредства размишљања
(инШуитивна истина); 2. који сачињава ин-
туицију и који прати интуиција, до кога се
долази непосредним схватањем суштине ства-
ри (интуигпивно сазнање); супр. дискурзиван;
3. који je обдарен интуицијом, који сазнаје
интуицијом, који може да непосредно увиђа и
опажа; иншуиШиван дух дух који непосредно
увиђа и опажа, који сагледа целински, a не
расуђује рашчлашавањем (анализом) и ап-
стракцијом.
интуитивизам в. ингпуиционизам.
интуиту (лат. intuitu) прав. с обзиром на, у по-
гледу.
интуитус (лат. intuitus) гледање, посматрање,
опажање, сагледање; опажај.
интуиција (лат. intueor сагледам, опазим, нл.
intuitio) 1. фил. непосредно опажање, непосред-
но увиђање, духовно гледање, непосредно сте-
чено сазнање, тј. оно до кога се није дошло
путем искуства или размишљања (рефлек-
сије), непосредно доживљавање стварности,
„откривење које се развија из човекове ду-
ше" (Гете); 2. наслућивање, предосећање,
слутња.
интуиционизам (нлат. intuitio) фил. учење о непо-
средној, интуитивној извесности етичких
појмова и закона; такође: учење о интуицији
као најглавнијем и најпоузданијем извору
сазнања.
интумесценција (лат. intumescentia) мед. отица-
ње, OTOK; набујавање.
интургесценција (нлат. inturgescentia) в. инту-
месценција.
интус (лат. intus) у унутрашњости, унутра.
интус-сусцепција (нлат. intus-susceptio) фи.шол.
примање у унутрашњост, у себе; нарочито:
унутарње присвајање, присаједињавање ма-
терија примљених у тело; растење примањем
у се хранљивих материја; интус-сусцепција
једног црева мед. увлачење горњег дела једног
црева у друго.
инћар (арап. inkar, тур. inkar) порицање, одри-
цање, одбијање, неодобравање.
инулин (лат. inula) хем., фарм. скробу сличан уг-
љени хидрат који се добива од корена биљке
оман (лат. inula).
инфанткиња
инумбрација (лат. umbra сенка, inumbratio) сен-
чење, осенчавање, замрачивање.
инумерабилан (лат. innumerabilis) који се не мо-
же избројати, неизбројив, безбројан.
инундација (лат. inundatio) плављење, поплава.
инункција (лат. inunctio) мсд. трљање, утрљава-
ње, помазивање трењем.
инутилис (лат. inutilis) некористан. неупотреб-
љив, штетан, шкодљив; инутиле пондус шере
(лат. inutile pondus terrae) бескористни терет
земље, тј. нерадин и некористан човек који
зна само за уживање.
ин факто (лат. in facto) у ствари, заправо.
ивфалибилизам (нлат. infallibilitas) учење о не-
погрешљивости, догма о непогрешности папе;
уп. инфалибилиШеш.
инфалибилист(а) (нлат. infallibilitas) присталица
и бранилац учења и догме о непогрешљивости
папе.
инфалибилитет (нлат. infallibilitas) непогреш-
ност, непогрешљивост; нарочито: непогреш-
љивост папе у питањима вере и хришћанске
етике; догма о непогрешљивости (инфалиби-
литету) папе примљена je тек на ватикан-
ском концилу, 1870 (у борби против доноше-
ња овакве догме нарочито се истакао ђаковач-
ки бискуп Јосип Јурај Штросмајер).
инфаман (лат. infamis) на злу гласу, озлоглашен,
извикан; бешчастан, сраман, гадан, гнусан,
одвратан, низак, прљав.
инфамантан (лат. infamans) који шкоди части,
који наноси срамоту.
инфамија (лат. infamia) ружан глас; нечасност,
бешчасност, бесрамност, нискост, гадост, сра-
мота, ругло.
инфант (лат. in, fari говорити, infans, шп. infan-
te) „онај који још не може да говори". тј.
дете; првобитно: наследник краљевског пре-
стола, престолонаследник; затим: краљев син,
краљевић, краљевски принц у Тпанији и
Португалији.
инфантадо (шп. infantado) земља која се уступа
на доживотно уживање инфанту или инфантки-
њи; отуда: инфанШадос (infantados) ал. чувене
шпанске мерино-овце, које су одгајане на тим
имањима.
инфантерија (итал. infanteria) вај. пешадија, пе-
шачке трупе.
инфантерист(а) (итал. infanteria) вој. пешак, вој-
ник, који служи у пешадији.
инфантилан (шп. infantil) детињи, дечији; дети-
њаст; малолетан.
инфантилизам (лат. infans дете) застој у развит-
ку једне особе у телесном и душевном погле-
ду, облик обољења у којем одрастао човек
задржава, и у телесном и у душевном погледу,
детињске црте и особине; недозрелост, наив-
ност.
инфантицнд (лат. infans, caedere убити, нлат. in-
fanticida) прав. убица детета, детеубица, чедо-
убица; за жену: инфантицида.
инфантицидиј(ум) (нлат. infanticidium) прап. де-
теубиство. чедоморство.
инфанткиња (шп. infanta) краљевска кћи, прин-
цеза (у Шпанији и Португалији); уи. инфант.
инфаркт 352
цнфаркт (лат. infarcire уметати, трпати у нешто,
нлат. infarctus) мед. затварање канала и крвних
судова у човечјем телу што доводи до изуми-
рања извесних делова ткива у које крвни су-
дови не могу довести крв (нарочито мозга,
бубрега, срца, плућа и др.); инфаркШ мио-
карда обољење срца проузроковано изумира-
њем ограничених делова срчаног мишића
услед зачепљења срчаних (коронарних) арте-
рија.
инфатигабилан (лат. infatigabilis) неуморан, ко-
ји не зна за умор.
инфатуација (лат. fatuus глупав, бенаст, нлат.
infatuatio) до смешности претерана љубав пре-
ма чему, залуђеност, заслепљеност, занесе-
ност.
инфект (лат. infectum) грам. глаголски облик ко-
ји обележава трајну несвршену радњу.
иифектан (лат. infectus)*^. заражен, кужан, зага-
ђен, отрован, затрован; смрдљив, гадан, гњио;
инфективан.
инфективан (нлат. infectivus) мед. заразан, кужан,
који има својство или моћ да пренесе болест
инфекцијом.
инфектирати (фр. infecter) мед. в. инфицирати.
инфектологија (лат. infectio) мед. наука о зараз-
ним болестима.
инфекција (лат. infectio) мед. заражавање, зараже-
ње, зараза, изазивање заразе, настајање ста-
ња заражености; продирање и размножавање
клица болести; преношење или добивање бо-
лести заразом.
иифекциозан (нлат. infectiosus) мед. в. инфек-
шиван.
инференција (лат. inferre наводити) процес ми-
шљења (интелектуални чин) када се прелази
од једне истине на другу истину која се сма-
тра истином због своје везе са првом.
инфери (лат. inferi) ил. миш. подземни богови ко-
ји бораве у доњем свету; умрли, покојници
који бораве у доњем свету; доњи свет, под-
земни свет (код старих Римљана).
инфериоран (лат. inferior) доњи, нижи; млађи,
слабији; потчињен, подређен; лошији no
вредности.
инфериоритет (лат. inferior доњи, нижи, нлат.
inferioritas) потчињеност, нижи положај, по-
дређеност; мања вредност, слабији квалитет;
супр. супериоритет.
инфериорност (лат. inferior доњи, нижи) в. инфе-
риориШет.
инферналан (лат. infernalis) који се тиче под-
земног света, који je у вези са подземним
светом, са паклом; паклени, ђаволски, неча-
стиви.
инферно (итал. inferno) подземни свет, пакао;
наслов првог дела Дантеове „Божанствене ко-
медије" (Инферно Пакао).
инфертилан (нлат. infertilis) неплодан, неродан,
неприносан.
инфестација (лат. infestatio) непријатељско на-
падање; напад, пустошење, узнемиравање.
инфеудација (нлат. infeudatio) давање у феуд,
давање у лено.
инфирмативан
инфибулација (лат. infibulatio) закопчавање
(или: зашивање) спољних делова женског спол-
ног органа или горње коже мушког сполног
уда у циљу спречавања превремене обљубе
или браколомства, или да би се спречило, као
шкодљиво no здравље, вршење онаније код
мушкараца. Ранији обичај на Истоку, који се
и данас још одржава код неких природних на-
рода.
инфиделитет (лат. infidelitas) неверство, веро-
ломство; неверовање, безверје.
инфикс (лат. infingere уметнути, infixus) грам.
уметак који чини део основе; нпр.-oe- у гра-
дови
инфилтрат (нлат. infiltrare) мед. појава која на-
стаје када у ткиво продру састојци који му
нису својствени (производи запаљења, гноја,
серума и др.)-
инфилтрација (нлат. infiltratio) продирање,
увлачење; мед. разливање производа болести
(гноја, серума, ћелија тумора) no супстанци-
ји органа; вој. напредовање коришћењем не-
правилности терена и зона ненападнутих не-
пријатељском ватром.
инфилтрирати (нлат. infiltrare) улазити цедећи
се у нешто; утајати, упијати се у, прожимати
капљући; инфилШрираШи се увући се, про-
дрети у другу средину (противничку), убацива-
ти се; инфилтроваши се.
инфиман (лат. infimus) најдоњи, најнижи; по-
следњи; крајњи.
ин фине (лат. in fine, скр. i. f.) на крају.
инфинитан (лат. infinitus) бескрајан, бескона-
чан, трајан, непрестан; општи; грам. нео-
дређен.
инфинитезимала (фр. infinitesime) маш. беско-
начно мала величина.
инфинитезималан (нл. infinitesimalis) 1. мат.
бескрајно мали, неограничено мали; инфини-
Шезимални рачун или анализа бесконачног на-
зив за диференцијални рачун и ипшегрални
рачун сматрани као један; 2. сувише мален да
би могао бити измирен или израчунат; крајње
сићушан, крајње безначајан.
иифинитет (лат. infinitas) бескрајност, беско-
начност; безбројност.
инфинитив (лат. infinitivum se. verbum) грам. не-
одређени глаголски облик, неодређени начин,
нпр. ићи, јести, живети, стајати.
инфиниторист(а) (лат. infinitus) присталица ево-
луционе Шеорије у учењу о органском ства-
рању.
инфинитум (лат. infinitum) оно што je бескрај-
но, бесконачно, безгранично; ад или ин инфи-
нитум (лат. ad, in infinitum) у бескрајност, у
бесконачност.
иифирмарија (нлат. infirmaria) болница, соба у
којој се негују болесници (no кат. манасти-
рима); место за болесне биљке у зимским баш-
тама.
инфирмаријус (нлат. infirmarius) чувар болесни-
ка, онај који негује болеснике (у кат. мана-
стирима).
инфирмативан (нлат. infirmativus) поништаван,
који поништава, који чини нешто неважећим.
инфирмисати 353
инфирмисати (лат. infirmare) прав. обеснажити,
поништити важност, нпр. неког тестамента.
инфирмитет (лат. infirmitas) нејакост, слабост,
болешљивост.
инфицијација (лат. infitiatio) прав. одрицање,
порицање пред судом.
инфицирати (лат. in, facere, inficere) мед. зарази-
ти, заражавати, окужити, затровати, унети
(или: уносити) у организам клице неке боле-
сти; инфектирати.
ин флагранти в. флагрантан.
инфламабилан (нлат. inflamraabilis) запаљив,
распаљив, упаљив.
инфламабилије (нлат. inflammabilia) ил. запа-
љиве материје, гориво.
инфламаторан (нлат. inflammatorius) запаљив,
распаљив; мед. који изазива запаљење, који je
у вези са запаљењем; инфламаторна грозни-
ца грозница као последица запаљења.
инфламација (лат. inflammatio) запаљивање, за-
паљење; запаљење, запаљеност; мед. запаље-
ње, упала.
инфлатилије (нлат. inflatilia se. instrumenta) ш
инструменти на које се свира дувањем, дувач-
ки инструменти.
инфлација (лат. inflare надувати, inflatio нади-
мање) фин. увећавање и пуштање у оптицај
средстава за плаћање у знатно већем обиму
но што je, с обзиром на економске прилике
земље, потребно, претерано штампање новча-
ница (суир. дефлација); мед. надимање тела
услед ветрова; надувеност.
инфлационисти (лат. inflatio) tu. присталице фи-
нансијске политике којој je циљ издавање и
пуштање у оптицај већег броја новчаница но
што je, према стварним економским прилика-
ма земље, потребно; уа. инфлација.
инфлексибилан (лат. inflexibilis) несавитљив, не-
витак; несаломљив, којим се не може управ-
љати, неумољив, тврдоглав; грам. непромен-
љив.
инфлексибилије (нлат. infllexibilia) грам. непро-
менљиве речи (свезе, прилози, предлози и
др.)-
ннфлексија (лат. inflexio савијање) ОПТ. скрета-
ње светлосних зракова са њиховог правог пу-
та; муз. мењање гласа, тона; грам. мењање,
облици.
инфлектовати (лат. infleetere) савијати, преги-
бати, мењати; грам. ставити над самогласник
акценат циркумфлекс.
инфлектор (нлат. infleetor) направа која се ме-
he на окна за вентилацију и кроз коју улази у
окно спољни ваздух.
инфликција (лат. inflictio, infligere нанети, зада-
ти; причинити) ирав. досуђивање казне, одре-
ђивање казне; извршење казне.
инфлоресценција (нлат. inflorescentia) бош. 1.
цват; инфлоресценција композита (лат. inflo-
rescentia composita) сложени цват; инфлорес-
ценција симплекс (лат. inflorescentia simplex)
прости цват; инфлоресценција рацемоза (лат.
inflorescentia racemosa) гроздасти цват; 2. про-
цветавање, цветање, расцветавање.
Информбиро
инфлоресцирати (нлат. inflorescere) процветава-
ти, процветати, расцветавати се.
инфлуентна машина физ. на начелу електричне
инфлуенце заснована машина за произвођење
електрицитета.
инфлуенца (нлат. influentia, итал. influenza) ути-
цај, уплив; физ. електрична инфлуенца или
електростатичка индукција појава када се
неко ненаелектрисано тело наелектрише уно-
шењем његовим у поље једног наелектриса-
ног тела, a чим се удаљи из тога поља, елек-
трицитет потпуно ишчезава; магнетна ин-
флуенца својство нпр. гвожђа које у пољу јед-
ног магнета постаје и само магнетично, али
губи магнетизам чим се магнет довољно удаљи
те се гвожђе не налази у његову пољу; мед. за-
разна и веома прилепљива болест са темпера-
туром, клонулошћу, боловима у мишићима и
зглобовима, кашљем, главобољом итд., грип,
врлед, врлесија, куњалица; рорина; вет. коњ-
ска болест слинавица.
инфлуксизам (лат. influxus утицај, уплив) фил.
схватање no којем душа и тело врше једно на
друго такав утицај да сваки део једнога изази-
ва у другом промене које одговарају проме-
нама на самом њему.
инфлуксија (лат. influxio) утицај, уплив; си-
сшем инфлуксије в. инфлуксизам.
инфлуксионист(а) (лат. influxus) фил. присталица
инфлуксизма.
инфлуксус (лат. influxus) фш. в. иифлуенца; ин-
флуксус физикус (лат. influxus physicus) фи-
зички утицај (тј. утицај тела на душу).
информан (лат. informis) безобличан, без одре-
ђеногоблика; ружан, накарадан; без реда, про-
тиван реду.
информант (лат. informans, informantis) лита.
термин којим се означава природни носилац
језика као основни извор.
информат (нлат. informativum) прае. правно ми-
шљење, суд о чему, у облику мишљења или
савета, који тражи неки судија од неког прав-
ника ради свог личног обавештавања; правно
упутство које je већ добијено.
информатив (нлат. informativum) прав. в. ин-
формаШ.
информативан (нлат. informativus) обавестан,
обавештаван, који служи за обавештење, оба-
вештајан, поучљив; информативни лист
лист који служи само за упознавање читалаца
са догађајима и чињеницама; информативна
служба обавештајна служба.
информатика (лат. informare) наука о искори-
шћавању информација за управљање и доно-
шење одлука у привреди, науци и техници.
информатор (нлат. informator) обавештач, оба-
вестилац, обавештавалац, известилац; дома-
ћи учитељ; за жену: информаторка.
информација (лат. informatio) поучавање, упу-
ћивање, упутство; обавештавање, обавеште-
н>е; распитивање; обавештеност; обавеште-
ње, обавест, извештај, извешће; судско изви-
ђање, истрага.
Информбиро назив за „Информациони биро"
информисати 354
који су 1947. године основале комунистичке и
радничке партије источноевропских и неких
западноевропских земаља и који се од 1948.
године до свога распуштања 1956. ангажовао
против независне политике Југославије и
К Ш ; Коминформ.
информисати (лат. informare) поучити, упутити;
обавестити, обавештавати, известити, извеш-
тавати; информисати се обавештавати се,
обавестити се, распитати се.
Инфортијатум (нлат. infortiatum) прав. други део
Дигеста, од 21-38. књиге, део зборника Кор-
пус јурис цивилис.
инфортуна (нлат. infortuna) асшрол. положај неке
планете који предсказује несрећу, нарочито
с обзиром на две злокобне и непријатељске
планете, Mape и Сатурн, од којих се Mape
зове инфоршуна минор (лат. infortuna minor)
= мања несрећа, a Сатурн инфортуна мајор
(лат. infortuna maior) = већа несрећа.
инфра (лат. infra) предл. под, испод, ниже; арил.
доле, ниже (супр. supra, super); инфра-свет свет
бескрајно малог, тј. свет атома (суир. супра-
свеШ свет бескрајно великог, тј. свет васион-
ских размера); инфра-црвени зраци зраци та-
ласне дужине изнад 8 десетохиљадитих мили-
метара који не изазивају ocehaj чула вида,
невидљиви зраци са топлотним дејством.
ннфразвук фш. назив за механичко треперење
чврстих, течних и гасовитих тела, чији je
број трептаја толико мали да га човечје ухо
не може осетити.
ннфрактор (нлат. infractor) прав. прекршилац
уговора; преступилац закона.
ннфракција (лат. infractio) нарушење, прекрше-
ње, преступ, повреда; прекид, нпр. споразума,
савеза; мед. прелом, нарочито делимичан пре-
лом кости.
инфрамикробиологија (лат. infra, микробиоло-
гија, в) в. вирусологија.
инфраструктура (лат. infra под, испод, ниже,
structure од struere слагати, склапати) темељ,
основа, подлога; основа за привредни и друш-
твени развој, коју чине: саобраћајна мрежа
(путеви, железничке пруге, канали и сл.), воде-
не инсталације, извори електричне и др. енер-
гије, објекти намењени јавним потребама
(осветљење, паркови, тргови, домови здра-
вља, болнице, диспанзери, школе итд.).
•нфрахумано (лат. infra, humanus људски) пона-
шање које не припада људском понашању,
које није достојно човека; нељудско, нечо-
вечно понашање.
инфузија (лат. infusio) уливање, наливање, по-
ливање; натапање, попаривање; мед. уношење
течности, обично тзв. физиолошког раствора
(кухињске соли) под кожу или у крвне судове
ради надокнађивања крви или телесних соко-
ва; фиг. божанско надахнуће.
инфузораи (нлат. infusorius) наливни, натопни,
који je постао присипањем неке течности или
потапањем у течност.
ннфузорије (лат. infusoria) ПЛ. ЗООЛ. трепљаре, на-
ливњаци (једноћеличне, микроскопски ситне
инхибитори
животињице сложеног унутарњег састава, жи-
ве у ваздуху, води и другим течностима).
инфузориј(ум) (нл. infusorium) справа за поли-
вање; зоол. трепљара, наливњак; уа. инфузо-
рије.
инфула (лат. infula) бела или црвена вунена ве-
зоглава коју су носили око чела, као украс,
свештеници и друга неприкосновена лица код
старих Римљана; код католика: бискупска или
опатска капа; бискупски шешир, трака на би-
скупском шеширу.
инфулирати (нлат. infulare) подарити бискупски
шешир, тј. произвести за бискупа; инфулира-
ни опаши опати којима je папа подарио пра-
во да могу носити знаке бискупсЉг достојан-
ства.
инфунде (лат. infunde) доспи, долиј; инфунде
акве фервиде квантум суфициш или суфици-
јентем квантишатем (лат. infunde aquae fer-
vidae quantum sufficit, sufficientem quantitatem)
фарм. успи вреле воде колико je потребно
(или: колико je довољно).
инфундибулум (лат. infundibulum левак) зпол.
левкасто удубљење, нпр. у трећој можданој
комори; левак у главоножаца; плућни ме-
хурић.
инхабилан (лат. inhabilis) невешт, невичан, не-
спретан; ирав. неспособан.
инхабилитет (нлат. inhabilitas) неспособност; ин-
хабилитас тесшијум (лат. inhabilitas testium)
прав. неспособност сведока.
инхалатор (нлат. inhalare, inhalator) мед. апарат
помоћу кога се врши удисање nape или гасова
(инхалација).
инхалација (нлат. inhalatio) мед. удисање nape
или гасова који се развијају из извесних теч-
ности, било природно или под утицајем загре-
вања и кључања; инхалациони апарат в. ин-
халатор; инхалационе болести болести које
настају услед удисања шкодљивих гасова; ин-
халационо лечење лечење вештачким удиса-
њем гасова, nape и др.
инхалирати (лат. inhalare) мед. удисати, усиса-
вати.
инхерентан (лат. inhaerens) природно и нераз-
двојно спојен или удружен са, битан, свој-
ствен, нераздвојан.
инхеренција (нлат. inhaerentia) природна и не-
раздвојна припадност, нераздвојност, битно
припадање чему, однос двеју ствари у којем
се једна може замислити само у другој, однос
својстава једне ствари према тој ствари, ак-
циденција према супстанцији, нпр. округло-
ha инхерира кругу; ирав. остајање при чему,
непопуштање.
инхеритор (нлат. inhaeritor) арав. наследник; за
жену: инхериторка.
инхибирати (лат. inhibere) задржавати, задржати,
спречити, спречавати, забранити, зауставити.
инхибиторан (нлат. inhibitorius) који забрању-
је, којим се забрањује, који задржава, који
спречава.
инхибитори (лат. inhibere задржавати, спречава-
ти) супстанце које својим присуством у ма-
инхибиторијале 355
лим концентрациЈама ycnopaeajy или сасвим
заустављају једну одређену реакцију или
процес.
инхибиторијале (нлат. inhibitoriale) прае. судска
наредба о забрани; иихибиториј(ум).
инхибиториј(ум) (нлат. inhibitorium) прае. в. ин-
хибиторијале.
инхибиција (лат. inhibitio) физиол. задржавање не-
ке органске радње, функције, вољом или не-
вољном физиолошком радњом; ших. спречава-
ње које се врши вољом, или нагонски и под-
свесно, на какав чувствени подстрек или друго
душевно стање; прав. забрана (вишега суда) да
се no некој ствари обустави поступак (у нижем
суду).
инхоатива (нлат. inchoativa) увођење, почиња-
ње; исто шшцијашива.
инхоативан (лат. inchoativus) почетни, уводни;
верба инхоатива (лат. verba inchoativa) ил.
грам. глаголи који показују почетак неке
радње.
ин хок казу (лат. in hoc času) арав. у овом случају,
у датом случају.
ин хок пасу (лат. in hoc passu) прав. у овоме случа-
ју, с обзиром на овај (или: на дати) случај.
ин хонорем (лат. in honorem) у част.
инхуманација (лат. homo човек, humanus чове-
чији, нлат. inhumanatio) шеол. очовечење, по-
човечење, оваплоћење Христово.
инхуманитет (лат. inhumanitas) нечовечност; не-
људскост; необразованост, неблагородност,
нељубазност.
инхумација (нлат. inhumatio) укоп, укопавање,
сахрањивање, сахрана.
инцентиван (лат. incentivus) који даје тон; под-
стицан, подстрекаван, подбадан, који узбу-
ђује, надражан, који надражује, узбудљив, на-
дражљив, раздражљив.
инцерација (нлат. inceratio) увоштавање, уво-
шћење, превлачење воском, преливање во-
ском, мешање са воском; мешање суве мате-
рије са каквом течношћу док се не згусне као
восак.
инцест (лат. in, castus чедан, incestus) прав. ро-
доскврњење, родоскврнављење, сполно оп-
штење са блиским сродницима са којима je
брак, због сродства, забрањен (нпр. између
оца и ћерке, мајке и сина, брата и сестре).
инцивилизован (лат. civis грађанин, incivilis) нео-
бразован, неуљуђен; груб, суров, прост.
инцидент (лат. incidens) догађај, случај, непри-
јатан случај; замерка, приговор, примедба,
упадица; споредан догађај, споредна радња;
мали сукоб.
инцидентан (лат. cadere, incidens) упадни; умет-
нут; узгредан, споредан, случајан; инцидент-
ни угао ОПШ. упадни угао (супр. рефлексиони
угао или рефракциони угао).
инциденција (нлат. incidentia) ОПШ. упадање,
упад.
инцизиван (нлат. incisivus) засецан, који засеца,
нагризан, који постепено нагриза; мед. који
раствара, који разблажује; фш. заједљив;
оштар.
ипснсима верба
инцизиви (нлат. incisivi se. dentes) ил. зоол. секути-
ћи, сечњаци (зуби); инцизорес.
инцизија (лат. incisio) расецање, зарез, просек;
отварање лешева.
инцизорес (нлат. incisores) ПЛ. ЗООЛ. В. инцизиви.
инцизориј(ум) (нлат. incisorium) мед. нож којим
се отварају лешеви; сто на којем се отварају
лешеви.
инцизум (лат. incisum) усек; грам. уметнута рече-
ница; уметак.
инцизура (лат. incisura) усек, разрез; мед. издуб-
љење на ивици кости или на хрскавичавим де-
ловима.
иицинерација (лат. in, cinis ген. cineris пепео)
претварање у пепео спаљивањем; погребни
обичај спаљивања мртваца; уи. кремација.
инципит (лат. incipere почети, предузети) прва
реч у многим средњовековним латинским тек-
стовима; инципиШ хисторија (лат. incipit hi-
storia) започиње историја, историјски до-
гађај.
ин цирка (нлат. in circa) отприлике.
инцитанцијс (лат. incitancia) ПЛ. мед. средства ко-
ја изазивају увећавање животне свежине и де-
латности.
инч (енг. inch, лат. uncia) мера за дужину у Енгле-
ској, = 1/12 енглеске стопе (foot) = 2,54cm.
инџијел в. инџил.
инџил (тур. incil, грч. eyaggclion) еванђеље; света
књига.
иншала (тур. insallah, арап. inša'allah) ако Бог
хоће, ако Бог да!
ипекакуана (порт. ipecacuanha) бош. биљка из по-
родице Rubiacea, јајастог лишћа, белог цве-
та и модрог плода, корен joj се употребљава
као средство за повраћање („бљуваћи ко-
рен"), презнојавање, чишћење и као лек
против кашља; расте у Бразилу.
иоерит хем. општи назив за групу опасних бојних
отрова пликаваца (ди-хлор-диетил-сулфид)
који уништавају кожу, стварају ране, изази-
вају грчеве, повраћање и др. (назив no бел-
гијском месту Ипру /Ypres), где je, 1917. год.,
први пут употребљен.
ипон (јап.) „туш" у рвачкој борби, оно што je
нокаут у боксу.
ипсација (лат. ipse сам, нлат. ipsatio) самозадо-
вољавање сполног нагона код мушкараца, же-
на и деце путем спољних и мисаоних надражаја
сполних органа; мастурбација, мануступра-
ција, онанија.
ипсе (лат. ipse) сам, лично, главом; ипсо јуре
(лат. ipso iure) самим правом, само собом, са-
мо no себи; ипсо факто (лат. ipso facto) ca-
мим делом, тим самим.
ипсизам (лат. ipse сам, нлат. ipsismus) себич-
ност, самољубље; егоизам.
ипсилоида (грч. ypsflon, eidos вид, облик) ашаа.
шав мождане коре, назван тако због сличности
са грчким словом ипсилон (Y).
ипсилон (грч. у psilćn „голо u") двадесето слово
грчког алфабета.
ипсисима верба (лат. ipsissima verba) Т. најсоп-
ственије речи, тј. право и тачно наведене ре-
чи (песника, мудраца и сл.).
ипсо факто 356
ипсо факто (лат. ipso facto) само no себи, no
природи ствари.
ипсофон (лат. ipse сам, грч. phone глас, звук)
апарат који аутоматски бележи (на траци или
челичној врпци) обавештења која касније
може да понови.
Ира миш. богиња срџбе код старих Римљана.
ирада (арап. irada, тур. irade заповест) у бившој
Турској: званичан спис, указ (у форми царске
наредбе) који се доставља великом везиру ра-
ди обајављивања.
ирадијација (нлат. iradiatio) озрачивање, озра-
чење, осветљавање, зрачење; зракасто шире-
ње; озраченост, обасјаност; фиг. озаривање,
озарење, озареност; aam. појава да светли (бе-
ли) предмети изгледају на тамној (црној) ос-
нови већи него исто толики тамни (црни)
предмети на светлој (белој); мед. ширење бо-
ла изван граница оболелог дела тела; литв.
ширење једне граматичке категорије с неког
одређеног подручја на друга.
ирадијирати (лат. irradiare) озрачити, озрачива-
ти, зрачити, осветљавати, објасјавати; зрака-
сто се ширити; фиг. зрачити (нпр. умом); оза-
рити, озаривати.
ирански језици породица индоевропских језика
која, са индијским, сачињава аријску групу
језика; најстарији je староперсијски и аве-
стијски језик на коме су написане свете књи-
ге присталица Заратустриних; у ову групу, по-
ред осталих, спада још новоперсијски, курд-
ски и афгански језик.
ирасцибнлан (нлат. irascibilis) склон гневу,
љутит, дурновит, плаховит; аб ирато (лат. ab
irato) у љутњи, у раздраженом стању издата,
нпр. каква наредба и сл.
нрационалан (лат. irrationalis) неразуман, који
није обдарен разумом; неразложан, непаме-
тан, који je „изнад разума", противан разуму,
који се разумом (умом) или појмовним ми-
шљењем не може схватити, који се не може
довести у склад са законима логичног миш-
љења; маш. нерационалан; несамерљив обич-
ним величинама као што су природни броје-
ви; неизразив обичним (крајњим) разломком,
правим или неправим; обично се каже за коре-
нове, нпр. ирационалан број У/27
ирационализам (лат. irrationalis), филозофско
учење према којем je разум секундарна моћ
спознаје, било стога што je стварност у бит-
ном несазнатљива (скептици, агностици, пози-
тивисти, субјективни идеалисти), било стога
што се стварност спознаје другим моћима,
пре свега интуицијом (Платон, мистици, об-
јективни идеалисти, Бергсон).
ирационалитет (нлат. irrationalis) неразумност,
необдареност разумом; несагласност са разу-
мом, несхватљивост појмовима, оно на што се
не могу применити закони логике; маш. нера-
ционалност, несамерљивост обичним величи-
нама, као што су природни бројеви; неизрази-
вост обичним (крајњим) разломком, правим
или неправим.
ирационалност (нлат.), неразумност, оно што je
ирелевантан
у супротности с разумом, оно што не подлеже
мерилима разума.
врвас (монг.) зоол. врста северног јелена, ниског
раста, Rangifer tarandus.
иреалан (лат. irrealis) који није стваран, нества-
ран; грам. незбиљски.
иреверзибилан (нлат. irreversibilis) неповратан;
иреверзибилни процеси они чији правац и ток
не могу да се врате натраг, нпр. животни про-
цеси (развитак од јајета до пуне зрелости ор-
ганизма), историјски догађаји и др.; фш. про-
цес који се ни на један једини начин не може
потпуно повратити (сви други процеси су ре-
верзибилни, тј. повратљиви). Другим речима:
иреверзибилни процес je онај после чијег
протека не може се чак употребом свих у при-
роди постојећих средстава (реагенција) ус-
поставити свуда тачно почетно стање, тј. не
може се целокупна природа повратити у стање
које je имала у почетку процеса.
иреволуционаран (нлат. irrevolutionarius) небун-
тован; противан револуцији и њеним начели-
ма, који није присталица револуционарних
начела и метода.
ирегуларан (нлат. irregularis) неправилан; нере-
дован, нетачан, неуредан; ирегуларна војска
део војске који нема везе са редовном вој-
ском, чак ни између себе није једнообразан с
обзиром на одело и опрему, нередовна војска;
ирегуларан пулс мед. неуредно куцање била.
ирегуларитет (нлат. irregularitas) неправилност;
нередовност, неуредност; у католичкој црк-
ви: немање једне од особина које се сматрају
неопходно потребним за добивање свеште-
ничког чина или звања.
ирегуларност в. ирегуларитет.
Иредента (итал. Italia irredenta) 1. „неослобо-
ђена Италија", политички савез у Италији,
од 1878, који je тежио за уједињењем свих
крајева у којима се говори италијански и у
којима има Италијана са тадашњом Краље-
вином Италијом; 2. у XX веку тежња реакци-
онарних и фашистичких кругова Италије за
проширењем граница своје земље, нарочито
на подручје Истре и далматинске обале; 3.
шовинистичка политика својатања туђих те-
риторија.
иредентизам политика или програм Иреденте и
иреденшиста.
иредентисти (итал. irredento) ПЛ. присталице
Иреденте; фиг. сви они који теже за присаједи-
њењем неке области, која je у туђој држави.
ирезистентан (лат. irresistibilis) неотпоран.
ирезистибилан (нлат. irresistibilis) коме се не мо-
же одолети, неодољив.
ирезолуто (итал. irresoluto) муз. колебљиво, ма-
ње одмерено, мање тачно.
ирезолуција (нлат. irresolutio) нерешљивост, не-
одлучност, колебљивост.
ирекузабилан (лат. irrecusabilis) који се не може
одбацити, одбити или одрећи.
ирелативитет (нлат. irrelativitas) немање односа,
несуодносност, осамљеност, невезаност са.
ирелевантан (нлат. irrelevans) незнатан, безна-
ирелевантност
чајан, сићушан, мали, који je без важности,
неважан, споредан.
ирелевантност (нлат. irrelevans) в. ирелеванција.
ирелеванција (нлат. irrelevantia) незнатност,
безначајност, сићушност; ирелевантносгп;
ил. безначајне, незнатне, сићушне ствари.
ирелигиозан (лат. irreligiosus) безверан, који не-
ма вере, непобожан, безбожан.
иремедијабилан (лат. irremediabilis) који се не
може излечити, неизлечив.
Ирена (грч. eirene мир) миш. једна хора, кћи
Зевса и Темиде, богиња мира и слоге; Еирена;
астр. астероид откривен 1851.
иренархија (грч. eirene мир, archia владавина)
мировни суд; владавина мира и реда.
иренеје (грч. eirene мир) ПЛ. песме о миру, миро-
љубиве песме.
иреника (грч. eirene мир) шеол. наука о миру,
учење о миру.
ирепарабилан (фр. irreparable) непоправљив, не-
надокнадив, неповратив.
иреспектуозан (нлат. irrespectuosus) који не ука-
зује, који не одаје поштовање.
иреспонзабилитет (нлат. irresponsabilitas) неод-
говорност.
иригатор (нлат. irrigator) стаклена, гумена или
лимена посуда са гуменим цревом за клистира-
ње, испирање женске усмине, других органа и
рана.
иригаторан (нлат. irrigatorius) који служи за на-
водњавање, за заливање.
иригација (нлат. irrigatio) наводњавање, залива-
ње; мед. испирање, уштрцавање, нарочито
испирање женске усмине помоћу иригатора.
иригоскопија (лат. irigare натапати, грч. skopeo
гледам) рендгенски преглед црева после уно-
шења контрастног средства кроз анални
отвор.
иридеза (грч. iris дужица, donćo тресем, потре-
сам) мед. оперативно проширивање зенице пу-
тем извлачења једног дела дужице.
иридектомија (грч. iris, ektome исецање) мед.
вештачко образовање зенице путем исецања
једног дела дужице у оку, када je зеница по-
кривена израштајима дужице или рожњаче.
ириденклеизис (грч. iris, enklei'o затворим,
закључам) мед. обољење ока које долази од
тога што дужица притискује рожњачу.
иридеремија (грч. iris, eremia недостатак) мед.
недостатак код дужице услед чега око не може
да поднеси светлост и оштрина вида уопште
опада (у томе случају морају се носити наоча-
ри у боји); аниридија.
иридесценција (лат. iridescens) преливање у ра-
зличитим бојама проузроковано интерфе-
ренцијом.
иридизација (грч. iris, нлат. iridium) в. ириза-
ција.
иридиј(ум) (нлат. iridium) хем. елеменат, атомска
маса 192,2, редни број 77, знак Ir, као сребро
бео метал, који се веома тешко (тек на 2450°)
топи; употребљава се за израду нормалних ме-
ра, прибора и пера за писање.
иридирати (лат. ridere, irridere) исмевати, ругати
се, изругавати се.
357 ирмологија
иридодеза (грч. iris, dćsis везивање, веза) хир.
операција у којој се очна дужица обезбеђује у
извесном положају везивањем.
иридодијализа (грч. iris, dialysis одвајање) мед.
вештачко одвајање очне дужице од зрачице.
иридодонеза (грч. iris, doneo тресем, дрмам)
вештачко одвајање очне дужице од зрачице.
иридологија (грч. iris, logi'a) мед. дијагностика
очију.
иридоптоза (грч. iris, ptosis пад) мед. спуштање
дужице.
иридотомија (грч. iris, tome сечење) мед. засеца-
ње очне дужице.
иридоцела (грч. iris, kele просутост) мед. просу-
тост очне дужице кроз рожњачу.
иризација (грч. iris дуга) појава дугиних боја
насталих интерференцијом светлости која се
одбила с лица и са полеђине веома танког сло-
ја нанетог ,на неку површину; иридизација.
Ирис (грч. iris) миш. кћи Таумуса и Електре,
богиња дуге, крилата весница и служитељица
богова (зато што су стари Грци замишљали
дугу као вест с неба); Ирида; асшр. име једне
од мањих планета, пронађена 1847. год.
ирис (грч. iris дуга) тшт. дужица у оку; бош. перу-
ника, богиша; ирис стакло провидно стакло
које се прелива у дугиним бојама; ирис каме-
ње кристали, нарочито разне врсте кварца,
који се преливају у дугиним бојама; ирис уље
етарско уље које се справља од корена перу-
нике или љубичице; ирис шпшмпа штампање
у шареном, код кога се разне боје истовреме-
но штампају са једне плоче тако да на својим
ивицама прелазе једна у другу.
ирисодијагностика (грч. iris, diagnostike) утвр-
ђивање врсте болести no променама на дужици
ока, ирису.
иритабилитет (лат. irritabilitas) раздражљивост,
надражљивост, способност живе супстанције
да одговара на спољне надражаје мењањем жи-
вотних процеса. Ова способност није свој-
ствена само живим системима, јер су и анор-
гански системи способни да на промене околи-
не и услова одговоре мењањем (тако се, нпр.,
брзина сваког хемијског претварања мења са
сваком променом температуре).
иританс (лат. irritans) мед. в. иританције.
нританције (лат. irritantia) мед. средства за на-
драживање, која систем судова и мишића по-
крећу на живљу делатност; једн. иританс.
иритативан (нлат. irritativus) надражан, надража-
ван, који дражи, који надражује, који изазива
живљу делатност, нпр. мишића и др.; раздра-
жан, раздражаван, који раздражује.
иритација (лат. irritatio) дражење, надраживање,
надражење; драженост, надражење, надраже-
ност; раздраживање, раздражење; раздраже-
ност; огорчење, гнев, срдитост.
иритис ( ф ч . iris дужица) мед. запаљење дужице
(ока).
ирмологија (грч. eirmćs, lćgos реч, говор) бого-
службена књига у којој су сабрани ирмоси,
збирка ирмоса; црквене песме, ирмоси; позна-
вање ирмоса, певање ирмоса.
ирмос
•рмос (грч. eirmos) почетна строфа православне
црквене песме, према чијој се мелодији пева-
ју остале песме; врста песме у православном
богослужењу.
ироборисати (лат. irroborare) прав. појачати,
поткрепити.
ирогација (лат. irrogatio) шрае. наметање казне,
досуђивање казне.
ирогирати (лат. irrogare) прав. наметнути, досуди-
ти, нарочито казну.
ироннја (грч. eironeia, лат. ironia) фина, при-
кривена поруга која се састоји у томе што се
њоме казује баш противно ономе што се, у
ствари мисли и хоће да каже, нпр. када се
плашљивцу каже да je храбар, гладном да je
сит, глупом да je паметан итд.; методом иро-
није нарочито се служио Сократ у разговору с
онима који су своје знање прецењивали.
иронисати (нлат. ironisare) на фин начин исмева-
ти, подсмевати се, подругивати се коме или
чему.
ироничан (грч. eironikos) подругљив, подсмеш-
љив, заједљив.
ирорација (лат. ros, roris rosa, нлат. irroratio)
орошавање, орошење; мед. прскање, шкро-
пљење.
ирош (мађ. iros писар) кицош, гизделин, женскар,
разметљивац.
исагога (грч. eisagoge) увод, увођење (у неку
науку).
исагогика (грч. eisagogike) вештина увођења у
неку науку, уводна наука; нарочито: наука ко-
ја служи као увод у проучавање Библије.
исагогичав (грч. eisago уводим) који служи као
увод у нешто, уводни.
Исаија (хебр. Jeschajahu) први од „великих П ро-
рока" Старог завета, радио око 740. до 700.
год. пре н.е.; умро као мученик.
Исак (хебр. Ishak) син Аврама и Cape, други
праотац Јевреја, на чудан начин спасен да не
буде принесен на жртву.
исихазам (грч. hesychia ћутање, спокој) вид
аскезе у Византији и словенским земљама
средњег века, који се састоји од самовања,
ћутања и духовне, „умне" делатности.
искариотизам подло издајство (no Јуди Искари-
оту, ученику Христовом, који га je издао за
30 сребрњака).
ислам (арап. islam) оданост, преданост богу;
овим je именом Мухамед назвао религију ко-
ју je основао и чији се најстарији документи
налазе у Корану и у Хадиту; основи ислама
састоје се у ових пет главних тачака: 1. вера у
Алаха као јединог бога и у његовог послани-
ка Мухамеда; 2. салат, мољење богу пет пута
дневно: молитва, рецитовање светих речи,
клањање и окретање лица Меки; 3. закат,
прилог за сиротињу; 4. пост у месецу рамаза-
ну; 5 хаџилук на ћабу у Меки; исламизам.
исламизам (арап. islam) в. ислам.
нспердашити (перс.) истегнути кожу, углачати;
фиг. истући, изударати.
Исполком (рус. Исполком - извршни одбор) 1.
Исполком Коминтерне Извршни одбор Ко-
358 Исус
мунистичке интернационале; 2. скр. назив за
ИсполнителБНБш комитет Совета рабочих,
крестанских и красноармејских депутатов
(Савета радничких, сељачких и црвеноармеј-
ских делегата).
истам геогр. уска копнена превлака између два
мора (назив према Коринтској превлаци Isth-
mos, која спаја Пелопонез са грчким
копном).
истамске игре в. под Истмос.
Истар миш. асирско име богиње АстарШе.
Истер и Истар античко име за Дунав.
истесо темпо (итал. istesso tempo) муз. исти
темпо.
истива (тур. istifa) бела земља од које се праве
луле.
истифаи (тур. istifan, нгрч. stćfanos) врста жен-
ског покривала за главу; невестин венац.
истманколор (no Џорџу Истману, 1854-1932),
једна од техника филма у боји.
истмијске игре в. под Истмос.
истмитис (грч. isthmos врат) мед. в. ангина.
истморагија (грч. isthmos врат, regnymi прскам,
пуцам) мед. крварење вратних судова.
Истмос (грч. Isthmos) земљоуз, превлака, наро-
чито Коринтска превлака која везује Пело-
понез са средњом Грчком; истмијске игре ви-
тешке утакмице које су сваке друге године
одржаване на Истмосу, у омориковом гају по-
свећеном богу Посејдону, и то свагда у првој
и трећој години олимпијаде; утакмице су би-
ле гимнастичке и музичке; истамске игре.
историзам (грч. historia) фил. склоност да се ду-
ховне и културне творевине (право, морал-
ност, религија и др.) посматрају као произ-
вод историјског развитка, или да се процењу-
ју као историјски условљене и променљиве.
историја (грч. historia) 1. повест, наука која
истражује и проучава прошлост; 2. повесница
(књига, уџбеник); 3. прича, догађај; хисто-
рија.
историјски (грч. historikos) који се тиче пове-
сти, повесни; који се памти, чувен; који je
стварно био, тачан.
историографија (грч. historia, grapho пишем)
писање историје.
историоматија (грч. historia, mathema познава-
ње, наука) изучавање историје.
историцизам (грч. historia) 1. социолошко и фи-
лозофско учење које посматра људе и дога-
ђаје не no њиховој унутарњој вредности, He-
ro у историјској средини, тј. у односу према
друштвеној средини из које су поникли; 2.
тежња да се уметничка дела објашњавају ме-
тодом чисте историчности, искључујући као
празно и опасно свако естетско посматрање;
3. схватање no коме je историја, остављена
сопственој моћи и без помоћи филозофије,
способна да утврди извесне моралне и рели-
гијске истине.
историчар (грч. historikos) писац историје, про-
учавалац историје, повесничар; хисторик.
Исус (грч. Jesus) грчки облик јеврејског имена
Јехосхуа, тј. онај чија je помоћ Јехвех (Је-
хова); уи. ХрисШос.
исусовци
исусовци в. Језуиши.
исхемија (грч. ischo задржавам, заустављам, ha-
Ima крв) мед. заустављање крволиптања; спре-
ченост притицања крви услед појаве грча у
неком крвном суду, нпр. у мозгу.
исхемон (грч. ischo, halma) мед. средство за зау-
стављање крви.
исхиагра (грч. ischion) карличњача, седњача,
agra лов) мед. в. исхијас.
исхиалгија (грч. ischion, algos бол) мед. в. ис-
хијас.
исхидроза (грч. ischo задржавам, заустављам, hu-
dor вода) мед. немогућност знојења, немогућ-
ност испаравања коже.
исхидротичан (грч. ischo, hud6r) мед. који спре-
чава знојење, који долази од спречености
(или: немогућности) знојења.
исхијадика (грч. ischion) мед. в. исхијас.
исхијадичан (грч. ischion) анаш. који припада
седњачи или који je у вези са седњачом (нпр.
исхијадични живац, исхијадична арШерија
итд.); исхијадична средсшва лекови против
болова у куковима.
исхијас (грч. ischion карличњача, седњача) мед.
неуралгично обољење исхијадичногживца, ко-
ји ce налази на задњој страни бута (састоји
ce у јаким боловима дуж тога живца, тј. од
крста na задњом страном све до стопала);
ишијас, исхијадика, исхиагра, исхиалгија.
исхион (грч. ishion) анаш. кукача, карличњача,
седњача, карлична кост; ос исхии (нлат. os
ischii) седњача.
исхнофов (грч. ischnos слаб, танак, phone глас)
човек танка, слаба гласа; тепавац, муцавац.
исхуретика (грч. ischo задржавам, пгоп мокраћа)
ил. мед. средства која задржавају мокраћу.
исхуретична средства в. исхуретика.
исхурија (грч. ischo задржавам, заустављам, пгоп
мокраћа) мед. престанак избацивања мокраће
зато што бубрези код запаљења бубрега или
колере, не издвајају мокраћу, или услед ме-
ханичких препрека у мокраћним каналима
нпр. камена, отока и др.; анурија.
Итал (грч. Italos) миш. праведни краљ Брутија;
no њему названа Италија.
Итала (лат. Itala) најстарији старолатински
превод Библије, из кога je доцније постала
Вулгаша.
Италија иредента (итал. Italia irredenta) в. Ире-
денШа.
италијанизам (фр. italianisme) својственост ита-
лијанског језика у неком другом језику.
италијанизација (фр. italianisation) поиталија-
њавање, поиталијањење, насилно претвара-
ње припадника других народности у итали-
јане.
италијанисими (итал. Italianissimi) ел. Италија-
ни који су, у тежњи и захтевима за слободом
Италије, били најупорнији, најжешћи, на-
јодлучнији и најнепомирљивији италијан-
ски родољупци; синг. италијанисимо.
италијанисимо (итал. Italianissimo) в. италија-
нисими.
италик (фр. italique) шип. коси слог, коса латин-
359 Ифигенија
ска штампарска слова, курзивна слова,
курзив.
Италиот (грч. Italiotes) прастановник Италије,
нарочито Велике Грчке.
италофил онај који je пријатељски расположен
према Италијанима и свему италијанском.
италофоб онај који je непријатељски располо-
жен према Италијанима и свему италијан-
ском.
итацизам новогрчки изговор старогрчког јези-
ка, no којем ce самогласници i, у, е, oi, ei не
изговарају различито, него сви као „и"; супр.
етацизам.
итацист(а) присталица итацизма.
итем (лат. item) врил. такође, исто тако; даље,
надаље.
итеративан (нлат. iterativus) понављен, понован,
који ce више пута догађа, учестан, учестао.
итеративност (лат. iterare поновити) лингв. особи-
на глагола да означава радњу која ce понав-
ља, која je учестала (поскакивати и сл.).
итеративум (лат. iterativum) грвм. учестали гла-
гол (који исказује радњу која ce понавља,
нпр. лупкати, скакутати).
итерација (лат. iteratio) понављање, обна-
вљање.
итербиј(ум) (назив no месту открића - швед-
ском селу Ytterby) хем. елеменат, знак Yb,
атомска маса 173,04, редни број 70; припада
групи ретких земаља (ланШаноида).
итинерариј(ум) (лат. itinerarium) опис пута, пут-
ни приручник (водич); списак станица и поста-
ја које ce налазе на друму између два велика
места, са назначењем одстојања једне од дру-
ге; молитва коју кат. свештеници треба да
читају када су на путу (лат. itinerarium clerico-
rum); итинерер.
итииерер в. итинераријум.
итифалик (грч. Tthyphallikos од TthyphaUos уздиг-
нути уд) сваки уметнички предмет, скулптура
или графички знак сличан симболу (уздигну-
том уду) ношеном на древним литијама у сла-
ву Бахуса; књиж. 1. првобитно, ода и игра изво-
ђене на Дионисовим свечаностима; касније,
свака кратка песма у особеном двостопом ме-
тру; 2. непристојна песма.
итриј(ум) (лат. yttrium) хем. елеменат знак Y,
атомска маса 88,905, редни број 39; припада
групи ретких земаља (ланшаноида).
ићиндија (тур. ikindi, ikinci друди) вечерњи час
који дели време на половине; трећа no реду
од пет дневних молитава код мухамеданаца,
која ce обавља увече, no заласку сунца.
Ифигенија (грч. Iphigeneia) миш. кћи краља
Агамемнона и Клитемнестре. Да би ce умило-
стивила богиња Артемида - која je, срдита на
Агамемнона, спречавала одлазак Хелена из
Аулиде у Троју - Агамемнон je хтео да je
принесе богињи на жртву, али je ова однесе на
Тауриду и учини својом свештеницом. Ту спа-
се свога брата Ореста и побегне с њим и ки-
пом Артемидиним у Атику, где je умрла као
свештеиица. У светској уметности и књижев-
ности предмет многих обрада: Есхил, Софо-
кло, Еврипид, Расин, Гете; опера од Глука.
ифтира
ифтира (тур. iftira, арап. iftira) клетва, обеђива-
ње, оговарање; среброљубље.
ифтихар (арап.) слава, част.
нхневмон (грч. ichneumon) зоол. фараонски па-
цов, мала и крволочна животиња из породице
цибетке (нлат. viveridae), живи у Јужној Евро-
пи и Египту; стари Египћани су га обожавали.
ихногномика (грч. fchnos траг, gnome сазнање,
увиђање) вештина улажења у траг, вештина
проналажења трага.
внхвографија (грч. l'chnos, gržpho пишем, опи-
сујем) описивање трага; нацрт, план гра-
ђевине.
ихор (грч. ihor) првобитно: крв богова, етарска,
крви слична течност што тече у жилама бого-
ва; мед. сукрвица, крвна сурутка (нлат. serum
sanguinis); гној.
ихрам (арап. ihram, тур. ihram) бели несашивени
огртач мухамеданских хаџија који иду у Меку
на хаџилук.
ихти- (грч. ichtys) предметак у сложеницама са
значењем: риба, рибљи.
ихтијар (арап. ihtiyar, тур. ihtiyar) стар човек,
старац.
ихтијелеум (грч. ichtys, лат. oleum уље) рибље
уље, рибљи зејтин.
ихтиографија (грч. ichtyos, graphia) описивање
риба.
ихтиодонти (грч. ichtyos, odfls, odontos зуб) ПЛ.
геол. окамењени рибљи зуби.
ихтиоза (грч. ichtios) мед. врста кожне болести:
краљуштица, тј. сушење и перутање коже.
ихтиоидан (грч. ichuo-eides) сличан риби, као
риба, у облику рибе.
ихтиокола (грч. ichthys, kolla лепак) рибљи ле-
пак, рибље туткало, морунин мехур од кога се
прави лепак, кит, енглески фластер и др.
ихтиол (грч. ichthys, лат. oleum уље) мед. мине-
рално уље које садржи фосилне остатке риба
(густа, бистра течност, непријатна мириса и
укуса, употребљава се поглавито за лечење
360 Иштар
женских сполних органа, црвеног ветра и раз-
них кожних обољења).
ихтиолит (грч. ichthys, Hthos камен) мин. рибљи
камен.
ихтиологија (грч. ichthys, logia) наука која се
бави проучавањем риба.
ихтиомантија (грч. ichthys, manteia прорицање)
прорицање no утроби риба.
ихтиоморф (грч. ichthys, morphe облик, вид)
слика рибе; отисак рибе; рибљи камен.
ихтиоморфан (грч. ichthys, morphe) рибаст, у
облику рибе, сличан риби, као риба, риболик.
ихтиоморфит (грч. ichthys, morphe) в. ихти-
оморф.
ихтиосаур (грч. ichthys, sauros гуштар) риба-
-гуштер, препотопска животињска врста из
јурског периода.
ихтиотеологија (грч. ichthys, thećs бог, logia)
доказ за постојање бога, на основу тога што
постоје рибе.
ихтиотиполити (грч. ichthys, ttipos отисак, Hthos
камен) an. рибљи отисци у камену.
ихтиотомија (грч. ichthys, temno сечем, режем)
анатомија риба.
ихтиофаги (грч. ichthys-phagoi) ш>. рибождери,
рибоједи; људи који се хране само рибом (као
нпр. нека дивља племена у Африци и на обала-
ма Арабије и Црвеног мора).
ихтиофагија (грч. ichthys-phagfa) храњење ри-
бом; уп. ихтиофаги.
ихтити (грч. ichthys-ites) шт. рибље окаменотине
их-форм (нем. Ich-Form облик првог лица) један
од најчешћих облика приповедања и у старо
и у наше време, причање у првом лицу.
ишијас (грч. ischion карличњача, карлична
кост) мед. реч неправилно образована, в. ис-
хијас.
ишпан (мађ. ispan) жупан.
иштали (тур. istahli) који има вољу за јелом, са
апетитом; жељан.
Иштар назив феничанске богиње Астарте код
старих Асираца.
 J
J, j једанаесто слово наше ћирилице, четрнае-
сто наше латинице; као скраћеница: Ј. С. или
Ј. Chr. = Језус Христус (лат. Jesus Christus)
Исус Христос; Ј. N. R. J. = Језус Назаренус
Рекс Јудеорум; Ј. u. D. = јурис ушријускве
доктор; jun. = јуниор; хем. J = jog.
јабана (тур. yabana пустиња, дивљина) туђина,
иностранство; јаловина, необрађивана земља.
јабанција (тур. yabanci) странац, туђин.
јабиру (браз. jabiru, jaburu) зоол. барска птица
Јужне Америке, слична чапљи, само знатно
већа.
јаваш (тур. yavaj) благо, споро; полако, лагано,
тихо; јаваш, јаваш! само полако! ш. слаб, мек
дуван.
јавашлук (тур. yava§ споро) немар, лењост, не-
уредност у послу.
јавка (рус лвка) 1. уговорена тајна реч, речени-
ца или какав знак за распознавање који се
употребљава у стражарској служби у војсци
или при сусрету илегалаца, лозинка; 2. лице
преко којег илегална организација одржава
везу са својим члановима или другом сличном
организацијом.
јаглук (тур. yaghk) рубац, марама, марамица.
јагма (тур. yagma) плен, пљачка, грабљење,
отимање, пљачкање.
Jaro (um., порт., Jago) лице у Шекспировој тра-
гедији „Отело", чије су сплетке и интриге
довеле до трагичне пропасти (катастрофе)
Отела и Дездемоне; фиг. сплеткар, смутљивац.
јагуар (браз. jagoara) зоол. крволочна животиња
из рода мачака, амерички тигар.
јазија (тур. yazi од yazmak писати) писмо, писа-
ње, натпис, лист писане хартије.
јазиџија (тур. yazici) писар.
јаија (тур. уауа) пешак; род војске у старој
Турској - пешадија.
јак (тибет.) 1. зоол. врста азијског говечета црне
боје, дебеле коже и дуге длаке, отпоран и сна-
жан, припитомљен служи као и наше домаће
говече; Poephagus grunniens.
јак (рус. нк) 2. совјетски тип авиона назван no
конструктору A. С. Јаковљеву.
јака (тур. jaka) оковратник, крагна; део женске
народне ношае који се носи преко рамена.
јакаранда (браз. jacaranda) врста јужноамерич-
ког дрвећа, слична акацијама, са великим
звонцастим или чахурастим цветовима (дрво
се нарочито употребљава за фине столарске
радове).
јакна (нем. Jacke) кратак женски или мушки гор-
њи капут.
јакобинизам (фр. jacobin) странка и политичко
схватање јакобинаца; чежња за слободом и
једнакошћу, радикалност у захтевима за сло-
бодом.
јакобинци (фр. jacobins) ПЛ. 1. no месту где су се
састајали, ранијем доминиканском манасти-
ру св.Јакоба у Паризу, названи чланови по-
литичког удружења за време Француске рево-
луције, који су у својим захтевима за слобо-
дом и једнакошћу ишли до крајњих граница
и били главни ослонац Робеспјера; отуда:
људи који се енергично залажу у захтевима за
слободом и једнакошћу, одушевљени борци
за слободу и једнакост у правима грађана; 2.
врста енглеског златног новца.
Јаков no Библији унук Аврамов и син Исаков.
Имао дванаест синова који се сматрају пра-
оцима израелских племена.
јакос мед. врста осипног обољења, нарочито одо-
маћена у Африци.
јакреп (тур. akrep) в. акреп.
јактанција (лат. jactantia) хвалисање, размета-
ње, разбацивање.
јакуза Цап.) „мафија" која се са Далеког исто-
ка, углавном из Јапана, преселила у САД 70-
-тих година XX века.
јакулатор (лат. jaculator) бацач, праћкаш, стре-
лац, џилиташ; код старих Римљана: војник на-
оружан копљем.
јакут 1. кожом обложена дрвена лађа у источном
Сибиру, названа no турско-татарском племену
Јакути.
јакут (грч. yakindos, тур. yakut) 2. рубин.
јакут-ага (тур.) старешина евнуха у султановом
двору.
јалија (тур. yah обала) пуст, празан простор уз
речну или морску обалу; обала; повеће праз-
но место на периферији града; поље, ледина.
јамавас источноиндијски тафт са златним и сви-
леним цветовима.
јамак (тур. yamak помоћник) помоћник у по-
слу, мајсторов помоћник, калфа; паракувар;
регрут у јаничарској војсци; барјактарев за-
меник.
јамб (грч. iambos) т>еш. стиховна стопа која се
састоји од једног кратког и једног дугог сло-
га: U -, био одомаћен у песмама у част Деме-
тре и Баха, одатле прешао у сатиричну поези-
јаипски триметар
ју Архилоха; најпознатији стих који се са-
стоји од јамба je јампски Шриметар или
сенар.
јампски триметар поеш. в. јамб.
јанг (кин. yang) позитивни принцип, начело до-
бра у кинеској филозофији; суир. јин (yin).
јанија (тур. yahni) врста јела: месо са више
врста зелени, које се дуго кува.
јаничар (тур. yenicpri нова војска, војник нове
војске) војник турске милиције коју je 1329.
установио Оркан од младих и здравих хриш-
ћана-заробљеника, насилно преведених у
ислам; 1360. султан Мурат je спровео органи-
зацију ове нове војске и дао joj извесне по-
властице, због чега су и многи Турци у њу
ступали. Ова војска, одлично опремљена,
представљала je језгро турске пешадије; доц-
није се јако осилила, тако да je и самом сул-
тану била опасна, због чега ју je Мухамед II
укинуо 1826; јењичар.
јаничарска музика војна музика у Турској, чи-
ји су неки инструменти уведени у војне музи-
ке и на Западу; отуда: свака потпуна војна
музика уопште.
јансенизам шеол. учење холандског теолога и би-
скупа Корнелијуса Јансена (1585-1638), који
je, у својој књизи „Аугустинус", учио, у духу
св. Августина, да je милост божија толика да
за н>у није потребно посредовање цркве и
уопште тежио за религиозноетичким продуб-
љивањем, чиме je навукао на себе и своје
присталице, јансенисте, гнев католичке црк-
ве, нарочито језуита.
јантар (рус. мнтарБ) мин. в. ћилибар; бош. глатки
бор.
јануар (лат. Janus, januarius) „Јанусов месец",
тј. месец којим година почиње, зимски ме-
сец, сечањ; има 31 дан.
Јанус (лат. Janus) миш. староиталско и римско
божанство, најпре бог сунца, доцније бог го-
дине, бог рата и мира, времена и сваког почи-
њања уопште. Представљан je са жезлом у дес-
ној a кључем у левој руци, и са два лица,
једним младићким којим гледа напред, тј. у
будућност, a другим старим којим гледа уна-
зад, тј. у прошлост. Његов храм био je у миру
затворен, a за време рата стално отворен. Ја-
нусова политика политика са два лица, поли-
тика врдања, нестална политика.
јапанска земља в. кашеху.
Јапет (грч. Iapetos) миш. један од тишана, син
Уранов и Гејин, брат Кронов, отац Промете-
јев, Епиметејев, Атласов и уопште целог
људског рода; симбол дубоке старости.
јапи (енг. yuppi, скр. од young urban professi-
onal) пословни човек из ере компјутера.
јапија (тур. yapi) дрвени грађевински матери-
јал; грађа; телесна грађа.
јапунџе (тур. yapunca, уаршса) огртач против
кише и снега, кишна кабаница.
јарак (тур. ark) ров, прокоп, канал.
јарамаз (тур. yaramaz) неваљалац, беспосличар;
непристојан, несташан; зликовац.
јаран (тур. уагап) друг, пријатељ, побратим,
љубимац, љубавник, драган; помоћник.
362 јација
јарбол (лат. arbor дрво, итал. albero) дрвени или
гвоздени стуб на броду на који се разапињу
једра, заставе, сигнални знаци и сл.; уа. ка-
тарка.
јард (енг. yard) енглеска мера за дужину од 3 енг.
стопе = 0,91439 m.
јарма (тур. yarma) крупно самлевено жито као
сточна храна, прекрупа.
јаровизација (рус.) агротехничка припрема се-
мена пољопривредних култура пре сетве ради
убрзања њихова развитка и повећања прино-
са; поступак je увео совјетски агробиолог
Т.Д.Лисенко (1898-1976).
јаруга (тур. yank) вододерина, бразготина, пу-
котина; јарак.
jac (енг. yaws) мед. врста кужне болести у Африци
и јужној Азији, хронична и заразна болест
коже; фрамбезија.
jaca (итал. yassa) татарски законик.
јасмин (тур. yasemin) бош. позната џбунаста биљ-
ка са белим цветовима, веома јака и пријатна
мириса.
јаспис (грч. faspis) мин. веома тврд, непрозиран
камец у разним бојама и шарама, и> групе
калцедона.
јаспра в. аспра.
јастог (грч. astakos) зоол. врста великог морског
рака врло укусног меса; Homarus vulgaris.
јатаган (тур. yatagan) кратак и крив мач, крива
сабља, пореклом из Индије, некад главно
оружје турских јаничара; ханџар.
јатак (тур. yatak) гнездо, легло дивљег звера;
место где се почива, постеља; скровиште ло-
пова или хајдука; онај који помаже или скри-
ва лопове, хајдуке и уопште одметнике од
власти и прекршитеље закона.
јати (инд. yati) четврти степен живота код брах-
манаца.
јатро- (грч. iatro-) в. под ијатро-.
јаузновати (нем. jausen) вара. ужинати.
Јафет (хебр. Jepheth) трећи син Нојев, кога су
сматрали праоцем народа расејаних источно и
западно од Палестине (јафетиШи) и грчким
Јапетом; отуда: јафетски народи u језици =
индоевропски народи и језици.
јафетити (хебр. Jepheth) ил. в. Јафет.
Јахве (хебр. Jahveh вечни, непроменљиви) име
Бога у Старом завету; Јехова.
јахта (хол. jaghte, jaght, енг. yacht) врста малих
и брзих луксузних једрилица, брод на једра
или на механички погон за забавно пловљење,
једрилица, спортски бродић.
Јахудија (тур. Yahudi) Хебреј, Јевреј, Жидов,
Израелац.
јацеа (нлат. јасеа) бош. дан и ноћ, сиротица;
јацее херба (нлат. јасеае herba) мед. суво ли-
шће сиротице које се употребљава као сред-
ство за уређивање столице, обично са чајем.
јацентан (лат. jacere лежати, jacens) ирав. који
лежи, остављен, напуштен, без господара или
без наследника, нпр. јацентно имање.
јација (тур. jassy, jatsy) време кад треба ићи на
спавање; пета и последња дневна молитва код
Јашмак 363
мухамеданаца, два часа no заласку сунца, око
10h увече.
јашмак (тур.) танка копрена којом муслиман-
ске жене покривају главу, лице до очију и
груди.
јашмачар (тур.) материја од које се прави
јашмак.
јеванђел... в. под еванђел...
јеванђелист в. евангелисШ.
јеге (тур. ege) еаре. турпија.
јегер (нем. Jager) ловац, стрелац; јагери род
војске у Аустро-Угарској.
јегерка (нем. Jagerhemd) кошуља од овчије By-
He која се носи преко доњег рубља и прслука
(названа no зоологу Густаву Јегеру, 1832—
1916).
јеглен (тур.) в. еглен.
једек (тур. yedek од yedmek водити) уже, коно-
пац; поводац од улара; коњ у поводу; лађа
вучена о ужету.
јединоначалије (стсл. само једна, једина власт,
наредба) беспоговорна директива, „линија" у
политичком животу.
Јеђупак један од старих назива за Рома који
значи Египћанин јер се некад мислило да они
потичу из Египта.
језан (арап. ezan) позив којим мујезин са мина-
рета пет пута дневно позива муслимане у џа-
мију на молитву.
Језекиљ (хебр. нека Бог учини јаким) рлг. један
од четири велика старозаветна пророка, пла-
мени и сликовити визионар, бодритељ Јевре-
ја у вавилонском ропсшву (586—536. год. пре
н.е.).
језуит (лат. Jesus Исус, Societas Jesu Друштво
Исусово) ПЛ. језуиши, чланови или присталице
„Друштва Исусовог", католичког реда који
je 1534. год. основао ИњасиоЛојола, за борбу
против реформаторства и за обнову снаге и
утицаја католичанства, папа Павле III (1540)
потврдио овај ред, папа Клемент XIV (1773)
га je укинуо, a Пије VII (1814) поново успо-
ставио. Деле се на четири класе: новици, схо-
ластици, коадјутори и професи. Ha челу ре-
да стоји генерал, са седиштем у Риму, кога
бира генерална конгрегација доживотно. Још
се зову: лојолити, no имену свог оснивача, и
исусовци; фт. дволичан човек, лицемер.
језуитизам (лат. Jesus Исус) учење Ињасија Ло-
јоле, оснивача језуитског реда; схватања и
начин рада језуита; фиг. дволичност, лицемер-
ство, притворност.
језуитски (лат.) који се тиче језуита, који je у
вези са језуитима, који je у духу језуитских
начела и језуитског рада; фш. дволичан, лице-
меран, притворан.
Језус (хебр. Jeschua, лат. Jesus) Исус; Језус На-
заренус Рекс Јудеорум (лат. Jesus Nazarenus
Rex Judeorum) Исус Назарећанин, краљ Је-
вреја (натпис који je Пилат наредио да се
стави на крст на којем je Исус био разапет).
јејун (лат. jejunus) слаб, мршав; сувопаран,
отрцан, безукусан, недуховит.
јејунум (лат.) мед. горњи део танког црева.
Јерихонска ружа
јекмеџиЈа в. екмеџи/а.
јектенија (грч. ekteneia истезање; услужност) у
православној цркви: кратка молитва коју
ђакон или свештеник изговара на литургији;
има их више врста.
јектика (грч. ektikos навикнут, обичан, суши-
чав) мед. сушица; в. туберкулоза.
јектикација (нлат. jecticatio) мед. бацакање, тр-
зање, овако неправилно кретање тела у неким
болестима; дрхтање била; врста падавице.
јелеј (грч. elaion) посвећено уље које се упо-
требљава у црквеном обреду (код право-
славних).
јелек (тур. yelek) прслук.
јелинизам в. хеленизам.
Јелисејска палата (фр. palais de l'Elysce) двор
у Паризу који je Луј XIV купио за госпођу
Помпадур; од 1871. у њој станују председни-
ци Француске Републике.
Јелисејска поља (грч. Elysion, pedion) 1. мит. no
веровању старих Грка и Римљана: земл>а у до-
њем свету где су, после смрти, живели у миљу и
обиљу љубимци богова, нарочито хероји; 2.
велики булевар у Паризу у коме станује пред-
седник Француске Републике; Елисејска
поља.
јелоу-метал (енг. yellowmetal) „жути метал", ле-
гура (слитина) од 60 делова бакра и 40 делова
цинка, веома слична месингу.
јеменије (тур. yemeni) врста лаке плитке обу-
ће; везене папуче.
јемин (арап. emin) управник, надзорник.
јен (јап. yen) од 1871. новчана јединица у Јапа-
ну = 100 сена.
јендек (тур. hendek) јарак; шанац, ров; ендек.
јенђа (тур. yenge) в. енђа.
Јенки (енг. Yankee) карактеристично име за
становнике Сев. Америке, нарочито САД.
Јенки-дудл (енг. Yankee-doodle) народна песма
Северних Американаца са веома живахном и
оригиналном мелодијом, некада химна Сје-
дињених Држава.
јењичар (тур. yeniceri) в. јаничар.
јерарх (грч. hiereus свештеник, archo владам)
владика. епископ, архијереј.
јереј (грч. hiereus) свештеник.
Јеремија (хебр. Jirmejah) један од тзв. великих
пророка Старог завета, који je прорекао и
оплакао разорење Јерусалима у својим туж-
балицама, јеремијадама.
јеремијада (хебр. Jirmejah) нарицаљка. туго-
ванка, жалопојка, тужбалица (названа no ста-
розаветном пророку Јеремији, који je у сво-
јим тужбалицама прорекао и оплакао разоре-
ње Јерусалима); отуда: јадиковање, тугова-
ње, нарицање.
јерес (грч. airesis избор, прихватање, давање
првенства) учење које се разликује и одступа
од правог учења, нарочито у питањима вере,
кривоверство, отпадништво; херезија.
јеретик (грч. airetikćs) онај који одступа од
правог учења (нарочито верског), кривове-
рац, отпадник.
јерихонска ружа (лат. Anastatica hierochuntica)
јерихонске трубе
бош. летња биљка која расте на источним оба-
лама Средоземног мора, стабло joj се шири
изнад саме земље у много огранака, под крај
живота постаје дрвенасто и, попут маховине,
поново оживи чим се стави у воду; отуда се зове
и ашстатика, тј. ускршњи цвет.
јерихонске трубе no библијској причи Јевреји
су, освајајући прастари град Јерихон у Па-
лестини, седам пута обилазили око његових
зидина трубећи, a кад су се седми пут трубе
огласиле, бедеми су пали и они су ушли у град.
јерлија (тур. yerli) мештанин, овдашњи; домо-
родац, урођеник; назив за Турчина који се од
давнина населио у неком нашем крају.
јероглифи (грч. hieros свет, glypho дубем) в.
хијероглифи.
јерођакон (грч. hierodiakonos) калуђер-ђакон.
јеромонах (грч. hiereus свештеник, monachos
калуђер) у православној цркви: калуђер који
може вршити све свештене радње које и тзв.
бели свештеник, свештеник-калуђер.
Jecaja в. Исаија.
јесиди Т1. религиозна секта у Месопотамији, ос-
нована после Мухамедове смрти, нарочито
међу Курдима (названа no свом оснивачу ше-
ику Јесиду); њихово веровање садржи остатке
старог паганства, са примесама хришћанског
и мухамеданског учења; обично их зову обожа-
ваоцима сатане; јециди.
јестаственица (рус. естество) природопис.
јети непалски назив за тзв. снежног човека у
високим пределима Хималаја.
Јехова (хебр. Jehveh, Jahovah вечни, непромен-
љиви) јеврејско име за бога; Јехова Забаот
господар светова, тј. свих бића која постоје
у васељени = Господ Саваот; Јахве.
јечерма в. ђечерма.
јешива (хебр. место где се седи) традиционална
јеврејска школа за верско и световно образо-
вање.
јидиш (нем. jiidisch јеврејски) језик којим се
служе Јевреји у неким земљама централне и
источне Европе; представља мешавину старо-
немачких, словенских и јеврејских језичких
елемената; пише се јеврејским алфабетом.
Позната je књижевност на јидиш језику.
Ји-кунг (кин. Yii-kung) канонска књига Кинеза,
најстарији извор кинеске историје.
јин (кин. yin) кинеска мера за дужину = 24,556m;
такође: мера за тежину = око 600g; фил. нега-
тивни принцип, начело зла, у старој кинеској
филозофији; гин.
јипи (енг. yippee ypa) 1. узвик за изражавање
радости, задовољства и узбуђења.
јипи (енг. yippie скр. Youth International Party и
(hip) pie) 2. побуњени хипик.
јовилабијум (лат. Jupiter, Jovis, нлат. jovilabi-
um) астр. инструмент за предочавање кретања
и положаја планете Јупитера и његових пра-
тилаца.
јога (инд. yoga) хиндуска филозофија, један од
шест индијских филозофских система чији je
тобожњи писац Патанџали; верује се у посто-
јање једног прадуха, тј. божанства, и тежи се
364 јодоводоник
за сједињењем са тим божаиством путем крај-
ње уздржљивости у свима врстама чулног ужи-
вања, укоченошћу тела, задржавањем дисања,
интелектуалним усредсређењем (концентра-
цијом) и моралном стегом; овим путем по-
стигнуто сједињење доводи до схватања Веч-
ног, прочишћавања и спасења душе; ова фи-
лозофија представља основицу будизма.
јоги (инд. yogi) присталица религиозно-фило-
зофског учења јога; аскет, испосник, човек
који, no народном веровању у Индији, јаким
усредсређењем (концентрацијом) воље може
да развије у себи натприродну снагу.
јогунаст (тур. yogun) тврдоглав, својеглав, са-
мовољан.
јогурт (тур. joghurt) врста киселог млека, веома
пријатна укуса и велике хранљивости; поста-
је врењем млечног шећера које изазива тзв.
бугарски бацил; садржи, када je у згуснутом
стању: беланчевине (7,1%), масти (7,2%),
млечн)зг шећера и млечне киселине (8,9%),
воде (73,7%) и све витамине, нарочито A и D.
јод (грч. ioeides попут загасите љубичице, ion
загасита љубичица, eidos вид, облик) хем. еле-
мент, атомска маса 126,9044, редни број 53,
знак Ј, пронађен 1811. у пепелу морских би-
љака; просто неметално тело црносиве боје,
непријатна мириса, у води се веома слабо ра-
ствара; употребљава се у медицини као јако
антисептично средство; јодин.
јодат (нлат. iodum) хем. јодно-кисела со.
јод-водоник хем. в. јодоводоник.
јодид (нлат. iodum) хем. једињење јода с другим
елементом, нарочито са металом (нпр. оло-
вом, гвожђем, сребром и др.); веома осетљив
на светлост, због чега се нарочито употребља-
ва у фотографији.
јодизам (нлат.) мед. тровање јодом услед узима-
ња јода и јодових препарата у већим количи-
нама.
јодин в. jog.
јодипин (нлат.) хем. једин.ен>а сезамовог уља са
јодом, јодни препарат који лако ресорбује,
употребљава се као лек против сипње (астме),
артериосклерозе, рахитиса, сифилиса и др.
јодирати (нлат.) хш. помешати с јодом; према-
зати јодом (нпр. посребрену бакарну плочу,
помоћу јодне nape, покрити танким слојем
јод-сребра при израђивању фотографија).
јодкалиј(ум) хем. препарат јода који се справља
од чистог јода; у медицини се употребљава
као експекторантно средство (олакшава иска-
шљавање), a нарочито много у фотографији.
јодлање (нем. jodeln) начин певања код станов-
ника планинских предела Швајцарске, Ау-
стрије и Словачке; састоји се у брзом прелазу
из природног гласа у високи фалсет; јодло-
вање.
јодна тинктура мед. раствор јода у алкохолу,
употребљава се у медицини као спољно анти-
септично средство.
јодни препарат мед. сваки лек који je направљен
помоћу јода.
јодоводоник хем. јсдињсњс јода и водоника.
јодометрија 365
јодометрија хем. метод квантитативне анализе у
хемији, који се заснива на редукцији елемен-
тарног јода у јодид-јон.
јодоформ (нлат. iodum, форма облик) хем. једи-
њење јода, СНЈ3, ствара жуте хексагоналне
кристале слатка укуса и шафранова мириса; у
медицини се употребљава као антисептично
средство; служи за посипање рана и сл.
јодоформисати в. јодоформовати.
јодоформовати мед. јодоформом лечити, јодо-
формом прожети.
јодоформизам (нлат. iodoform) мед. тровање
услед лечења јодоформом.
јозефинизам социјално-политичке и црквене
реформе које je аустријски цар ЈосифН
(1765-1790) желео да спроведе у својој држави,
a које су биле задојене и прожете духом тзв.
просвећеног апсолутизма.
јозефинист присталица јозефинизма, политич-
ког програма аустријског цара ЈосифаИ.
јок (тур. yok) не, није, нема.
Јокаста (грч. Iokaste) миш. жена тебанског краља
Лаја, мати и, после Лајове смрти, жена Едипо-
ва (код Хомера ЕпискасШа); Иокаста.
јокус (лат. jocus) шала, лакрдија; јоци кауза
(лат. joci causa) ради шале, у шали, из шале.
јола (енг. jolly-boat џолибот) <л. чамац преклоп-
не грађе, знатно шири од скулера; добро издр-
жава таласе, због чега га употребљавају на
мору и рекама за вежбање у веслању.
јолдаш (тур. yoldas) друг, другар; сапутник, пра-
тилац.
јолпаз (перс, тур. yolpaz) скитница, беспосли-
чар, битанга.
јомен (енг. yeoman) слободни сопственик земљ-
ипттп који није племић, сељак; дворски слу-
га; краљевски гардист-коњаник у Енглеској.
јоменри (енг. yeomanry) коњица народне војске
у Енглеској, састављена од слободних соп-
ственика земље (употребљава се поглавито за
угушивање унутарњих нереда); врста краљев-
ске телесне страже (око 250 људи).
јон (грч. ion оно што иде, оно што греде) пл.јони
физ. материјални делић, атом (или: скупина
материјалних делића, атома) са електричним
набојем који се креће у електричном пољу,
било у гасу било у течности, дакле спој елек-
тричних и материјалних атома, или атомских
група; уп. анјон, катјон.
Јона (хебр. Jonah) старозаветни пророк; према
Библији, зато што није послушао божије на-
ређење, бачен je у море где га je прогутала
велика риба; у утроби рибе, Јона се помоли и
умилостиви Бога, те га риба после три дана
избаци из утробе; затим je отишао у Ниниву
где je преобратио Асирце да служе Јехови.
ЈОНИ (грч. ion) 1. пл. физ. В. ЈОН.
јони (сскрт.) 2. миш. код Хиндуса женски, пасивни
принцип, симбол плодности природе, предста-
вљен најчешће латинским словом u или жен-
ским споловилом; суир. лингам.
јонизам (грч. Iones) збир духовних особина ста-
рих Јоњана; уи. јонски.
јохимбин
јонизатор (нлат. грч. ion) фш. в. јонизација.
јонизација (грч. ion) физ. у електролитима,
течностима које проводе електрицитет, јони
већ постоје који носе струју, a у гасовима
који проводе електрицитет они се морају тек
произвести. Образовање јона у гасовима зове
се јонизација или јонизовање, сам гас у стању
проводљивости јонизован, помоћна средства
која образују јоне зову се јонизатори; јони-
зација надљубичастом светлошћу, Рендгено-
вим зрацима, радиоактивним зрацима, усија-
ним металима, електронским ударом.
јонизовање (грч.) физ. в. јонизација.
јонизовати (нлат. грч. ion) довести у стањеуони-
зације.
јониј(ум) хем. радиоактивни изотоп хемијског
елемента торијума.
јоникус (грч. ionikos) у античкој метрици: че-
творосложна, јонска, стиховна стопа са два
кратка и два дуга слога, обично се јавља у
облику: U U — (лат. ionicus a minori), или:
— U U (лат. ionicus a maiori).
јоносфера (грч. ion, од ienai ићи, sphalra лопта,
кугла) слој атмосфере у дебљини од неколико
стотина километара, налази се на висини ве-
hoj од стотину километара од Земље и садржи
веома много јона.
јонски (грч. ičnikćs) који припада Јонцима,
једном старогрчком племену; јонски дијале-
кагп наречје Јоњана; јонски сШил, јонски
стубови арх. стубови чија je „глава" (ка-
пигил) имала завојите, спиралне украсе; јон-
ски стих в. јоникус; јанска школа фил. најста-
рија филозофија старих Грка, чији су пред-
ставници: Талес из Милета, Анаксимандер из
Милета, Аиаксименес из Милета, ХераклиШ
из Ефеза, Анаксагора из Клазомене и Диоге-
нес из Аполоније (no овим филозофима наче-
ла природе су: или вода, или бескрајно, или
ваздух, или ватра као логос, или дух итд.).
јонтофореза (грч. i6n, ićntos, phoresis ношење)
ме<). лечење путем јонизације, нарочито код
хроничних и акутних обољења зглобова.
јопац (нем. Affe) мајмун; јопица мајмуница;
фиг. подвала, сплетка.
јоргован (перс, тур. erguvan) украсни грм из
породице маслина са лепим гроздастим мирис-
ним цветовима плаве и беле боје; Syringa wul-
garis, фам. Олеацеае.
јоркшир (енг. yorkshire) no енглеској грофови-
ји Јорку названа pača досад најплеменитијих
свиња беле, ретке длаке и усправних ушију;
достиже тежину до 500 kg.
јота (грч. iota) име деветог слова грчке азбуке
(i); изговарало се као „и", али понекад, наро-
чито између сугласника, и као „ј"; фиг. нешто
мало, ситно, незнатно, безначајно.
јотацизам одвише често понављаше слова јота;
неспособност изговарања „јоте", једна врста
тепања.
јохимбин фарм. алкалоид из коре дрвета јохимбе
које расте у тропским крајевима Америке;
употребљава се као средство за „појачање
мушке снаге", нарочито за појачање ерек-
ције.
 366
јуаи (кин. yuan) новчана јединица у HP Кини.
јубилар (лат. jubilare) слављеник, онај који
прославља јубилеј нечега, нпр. живота, брака,
књижевног или уметничког рада, службовања
у некој струци, владања итд.
јубилате (лат. jubilate) y католичкој цркви: тре-
ha недеља после Ускрса, названа no лат. по-
четку 66. или 100. псалма: ЈубилаШе, Ликујте,
веселите се.
јубилеј (лат. annus jubilaeus, нлат. jubilaeum)
прослава дана или годишњице неког догађаја
или периода живота од 100,75,60, 50,25 или 10
година.
јубилеум (нлат. jubilaeum) в. јубилеј.
јуванције (лат. juvare помагати, juvantia) ПЛ. мед.
средства за појачавање лекова, састојци који
се мешају у лекове да би им се појачало деј-
ство.
јувел (лат. jocus, фр. јоуаи, итал. gioiello, енг.
jewel, хол. juweel) брушен драги камен, ади-
ђар; накит, драгоценост.
јувелир (хол. juweellier) трговац адиђарима или
накитом; вештак у израђивању адиђара и на-
кита, златар.
јувеналије (лат. juvenalia) младићке свечано-
сти код старих Римљана, прослава младости у
вези са појавом прве браде.
јувенилан (лат. juvenilis) младићки, младенач-
ки, младалачки; јувенилна вода геол. вода која
постаје, у унутрашњости Земље, од водене
nape.
јувенилитет (лат. juvenilitar) младост, млада-
лаштво, младићка незрелост.
јувента (лат. juventa) младост, доба младости;
младићка снага; миш. богиња младости код
Римљана; јувентус.
јувентус (лат. juventus) в. јувента.
југа (сскр. yuga) y санскрту: доба или период
света, којих има четири, a одговарају злат-
ном, сребрном, гвозденом и бакарном добу
класичних народа.
југалан (лат. jugum јарам, jugalis) спојен, здру-
жен, удружен; брачни, свадбени; јармени, који
се тиче јарма; сличан јарму; југална косШ
(лат. os jugale) анаш. јагодњача, јагодична
кост.
југендстил (нем. Jugend младост, омладина)
правац у архитектури, ликовној уметности и
поезији почетком XX века, са благим укусом
снобизма; наглашава изузетност сваког умет-
ничког рада, чак и у избору теме и матери-
јала.
југер (лат. jugerum) јединица мере земљишног
поседа у старом Риму (3200 m 2 ), одговара на-
шем називу јутро, рал, ланац и сл; такође
означава и н>иву, ораницу.
југовинил (скр. југословенски поливинилхло-
рид) хем. синтетичка пластична маса, полимер
винилхлорида, од које се израђује вештачко
платно, вештачка кожа, изолациони материја-
ли и др.
југуларан (нлат. jugularis) анаш. вратни, гркљан-
ски, који се тиче врата или гркљана, коталач-
ки; југуларна вена вратна или коталачка вена.
јулијански календар
Јуда (хебр. Jehudah) 1. четврти син Јакова и
његово племе; после поделе царства засебна
држава, која се звала и Јудеја; 2. Исусов уче-
ник који га je издао за 30 сребрњака; отуда:
издајник, човек који je готов да све учини и
прода за новац.
јудаизам (лат. Judas) јудејска или јеврејска
вера, јеврејско схватање, јеврејски начин
рада и др., јеврејство.
јудекс (лат. judex) судија, судац; суб јудице прав.
под судијом, под судом, тј. још нерешено.
јудика (лат. judica) у католичкој цркви: пета
недеља поста, названа no лат. почетку 43.
псалма: Judica me, Суди ми.
јудикаторан (нлат. judicatorius) прав. судски, су-
дијски, који спада у надлежност суда (или: су-
дије). .;
јудикатум (лат. judicatum) пресуда, судска одлу-
ка, судско решење; рес јудиката (лат. res ju-
dicata) правно важећа одлука, ствар правно за-
вршена, судска одлука која ступа на снагу.
јудикатура (лат. judicare судити) организација и
рад судских органа, правосуђе.
јудикација (лат. Judicatio) суђење, пресуђива-
ње, доношење пресуде.
јудицијалан (лат. judex судија, judicalis) судски;
судијски.
јудицијаран (лат. judiciarius) в. јудицијалан.
јудициј(ум) (лат. judicium) судство, правосуђе;
судска истрага, суђење, парница; суд, миш-
љење, схватање; правна радња, правни посту-
пак; судница; моћ расуђивања, оштроумље.
јудициозан (нлат. judiciosus) способан да расу-
ђује, разборит, разуман, разложан, смишљен,
оштроуман, мудар.
јудофил (лат. Judas Јеврејин, philos пријатељ)
онај који воли Јевреје, пријатељ Јевреја.
јудофоб (лат. Judas Јеврејин, грч. phobos страх)
в. антисемиш.
јузбаша (тур. jiizbasz) капетан у некадашњој
турској војсци, заповедник буљука (чете).
јуклук (тур. yiilduk) орман, обично узидан,
уклопљен у зид; полица или удубљење у зиду
за смештај ствари (одела, постељине и др.),
долап.
јукста (лат. juxta) ирил. и иредл. поред, ублизо,
код, крај, до, уз; код хартија од вредности,
лозова и акција са купонима: црта, редовно у
некој другој боји, која показује где треба
купон одсећи; јукстим.
јукстапозиција (лат. juxtapositio) стављање
(или метање) једног поред другог, нпр. два
или више текстова у циљу поређења; граниче-
ње с нечим, слагање споља, додавање; ПОЗ. две
напоредне радње на сцени.
јукстим (лат. juxtim) прш. и предл. в. јукста.
јуксук (тур. yiiksiik) напрстак.
јул (лат. Julius, Julii) седми месец у години, ме-
сец жетве, српањ, има 31 дан (назван у част
Јулија Цезара, који je извео реформу кален-
дара, a тога се месеца родио; пре њега се звао
квинШилис); јули.
јули (лат. Julius, Julii) в. јул.
јулијански календар календар који je попра-
 367
вио и увео Јулије Цезар поставивши му, уме-
сто дотадање месечеве године, као основицу
сунчаиу годину, која се због тога зове јули-
јанском годином. По овоме календару, који
се још зове стари календар или стари стил,
данас се још управља православна црква, док
се западне цркве управљају no календару који
су, за папе Грегора XIII, израчунали научења-
ци 1582. и који се зове нови стил, или грего-
ријански календар; разлика између ова два ка-
лендара изности 13 дана.
јун (лат. junius=Junonius) шести месец у годи-
ни, липањ, има 30 дана (назван, вероватно,
no богињи Јунони, којој je био посвећен);
јуни.
Јуиајтед прес (енг. United Press) „Уједињена
штампа", највећа новинска агенција у Се-
верној Америци.
јуни (лат. junius=Junonius) в. јун.
јуниен џек (енг. Union Jack) популаран назив за
британску државну заставу.
јуниор (лат. juvenis млад, junior млађи) члан
подмлатка неког, нарочито спортског друш-
тва, приправник; млађи члан породице, или
чак са истим именом и презименом оца, поред
чега се стави јуниор (jr).
јуннорат (нлат. junioratus) прав. наследство нај-
млађих у најмлађој линији; имање које се
даје на уживање само млађим свештеницима
(код католика).
јуниперус (лат. juniperus) бош. смрека.
јункер (нем. junger Негг млад господин, Jung-
herr, Junker) „млади господин", тј. млади пле-
мић, нарочито (мали) сеоски племић у Пру-
ској, официрски приправник; питомац војне
академије у Царској Русији; јункерска пар-
Шија реакционарна племићка партија у Не-
мачкој, која се противила изједначењу Је-
вреја и хришћана у грађанским правима и
била против великих градова, no њиховом
схватању гнезда социјалних покрета и рево-
луција; јункерска политика ратоборна поли-
тика, коју су у Немачкој углавном водили
официри са бившим кајзером Вилхелмом II на
челу, политика звецкања сабљом.
јункерс soj. тип немачких авиона у II светском
рату, најпре транспортних a доцније бомбар-
дера (назван no немачком конструктору и фа-
бриканту авиона Јункерсу).
јунктим (лат. jungere спојити, сјединити, junc-
tim) ПСШ. намерно спајање двају комплекса
мисли и осећања, који су стварно у слабој
или никаквој вези, ради појачавања афекта.
јунктура (лат. junctura) веза, спој, састав,
зглоб; положај, околност.
Јунона (лат. Juno) миш. кћи Сатурна и Реје,
поносна и љубоморна жена и сестра Јупитеро-
ва, богиња месеца, домаћинства и брака (код
Грка joj одговара Хера); асшр. једна од малих
планета између Марса и Јупитера, откривена
1804. год.
јунферица (према нем. Jungferschaft невиност,
девичанство) невина, чедна девојка, девица.
Јупитер (лат. Juppiter) 1. асшр. највећа планета
јурист(а)
у нашем сунчаном систему, од Сунца удаљена
778 милиона километара, a 5Уг пута даља од
Земље; види се голим OKOM.
Јупитер (лат. Juppiter) 2. мит. најглавнији и
најмоћнији бог старих Римљаиа, бог муње и
грома (громовник), заштитник поља и права
(код Грка Зевс или Кронион), син Сатурна и
Реје, брат Нептуна и Плутона, муж и брат
Јунонин.
јура (no планини Jura) геол. в. јурска формација.
јурамент (лат. juramentum) прав. заклетва; јура-
ментум манифесШационис (лат. juramentum
manifestations) заклетва којом дужник, пошто
претходно да податке о свом материјалном
стању, тврди пред судом да ништа од имања
није затајио ни прикрио.
јурат (лат. juratus) ирав. онај који je положио
заклетву, који je заклет; јурата депозицио
(лат. jurata depositio) исказ дат под заклетвом;
јураШа ренунцијацио (лат. jurata renunciatio)
одрицање нечега под заклетвом.
јуратор (лат. jurator) полагач заклетве, заклети
сведок, заклети судија.
јураторан (лат. jurare заклети се, нлат. juratori-
us) прав. под заклетвом, дат или учињен под
заклетвом.
јураториј(ум) (нлат. juratorium) обећање дато
под заклетвом.
јурација (лат. juratio) заклињање, полагање за-
клетве.
јургет дугуљаста тиквица, обично се једе пун>е-
на самлевеним месом; jurgeta.
јуре (лат. jus право, jure) с правом, no праву; де
јуре или екс јуре (лат. de jure, ex jure) c npa-
BOM, no праву, c правног гледишта; јуре диви-
но (лат. jure divino) c божанским правом, no
божанском праву; омнијуре (лат. omni jure) ca
свим правом, с пуним правом.
јуреконзултус (лат. jureconsultus) ирав. в. јурис-
конзулгпус.
јуридице (лат. juridice) прил. в. јуридичаи.
јуридичан (лат. juridicus) правни, судски, закон-
ски, који иде законским путем, путем закона;
прил. јуридице.
јурис (лат. jus право, ген. juris права) квид јурис
(лат. quid juris) што je право, што je no пра-
ву; бити суи јурис (лат. sui juris) бити свој
господар, тј. не бити под очинском влашћу;
бити алијени јурис (лат. alieni juris) бити под-
ложан туђој власти, нарочито очинској; јурис
сшудиозус (лат. juris studiosus) правник; јурис
угпријускве докШор (лат. juris utriusque doc-
tor) доктор оба права, тј. римског и канон-
ског (грађанског и црквеног).
јурисдикција (лат. jurisdictio) правда, право,
правосуђе, судство; право суђења, надлежност
суда; област јавног суда, делокруг суда.
јурисконзултус (лат. jurisconsultus) правник,
познавалац права и закона; јурекоизултус.
јуриспруденција (лат. jurisprudent) правна на-
ука, правна ученост; начин судскогрешавања,
судска пракса.
јурист(а) (лат. jus право, нлат. jurista) правник,
познавалац права.
јуристициј(ум)
јуристициј(ум) (нлат. juristitium) в. јусшициј(ум).
јуристичка персона в. под персона.
јуристички (нлат. jurista) својствен правници-
ма, који се тиче права или je у вези са пра-
вом, правнички, правни, судски, законски; ју-
ридичан; јуристинко лице правно лице, прав-
но тело.
јуродив (рус. городивши шашав, суманут) „буда-
ла Христа ради", назив апостола Павла и оста-
лих апостола. Руси сматрају да се на оваквим
јуродивима, лудацима од рођења, испољила
воља божија, због чега их називају „божјим
људима" и верују да имају моћ прорицања; у
V веку: они који су се излагали руглу и исме-
вању сматрајући то моралним савршенством.
јурска формација геол. доба у развитку Земљине
коре, названо no планини Јури; у ово доба
био je велики део Европе под морем, a Ат-
лантски океан био je копно; у овој формаци-
ји нађени су многи остаци органског света
(рибе коштуњаче, корњаче, крокодили, наро-
чито ихшиосаури, плезиосаури и др.).
јурта (рус. вдрта перс. jurd) покретни стан, ко-
либа Киргиза и осталих сибирских номада,
киргиски шатор; зимски стан Камчадала који
je, у ствари, покривена земуница.
јурук (тур. yiiruk) 1. припадник некадашње ја-
ничарске помоћне војске, 2. номад, човек без
сталног пребивалишта.
јус (лат. jus. сскр. yoh) право, правичност, прав-
да, сила и власт која проистиче из права; су-
мум јус сума инјурија (лат. summum jus sumraa
injuria) ПОСЛ. највеће, тј. најстроже, право че-
сто je највећа неправда.
јус аграцијанди (нлат. jus aggratiandi) прае. пра-
во помиловања.
јус генцијум (лат. jus gentium) међународно
право; у старом Риму право које се примењи-
вало на становнике који нису били пуноправ-
ни римски грађани (за које није важио јус ци-
виле).
јус дивинум (лат. jus divinum) божанско право.
јусив (нлат. jussivus) грам. в. императив.
јус ии сакра (лат. jus in sacra) право што га има
црква над својим члановима.
јус јурандум (лат. jus jurandum) првв. заклетва.
јус каноникум (лат. jus canonicum) канонско
право, папско право.
јус квезитум (лат. jus quaesitum) стечено право.
јус комуне (лат. jus commune) опште право.
јус конубии (лат. jus connubii) у римском праву:
способност римског грађанина да склопи зако-
нити брак.
јус криминале (лат. jus criminale) кривично пра-
во, казнено право.
јусови име словима за назале у старословенској
азбуци: мали јус A (назално е - f), велики
јус ^. (назално о - д).
јус опционис (лат. jus optionis) прав. право опци-
је; в. под опција.
јус прецеденције (нлат. jus praecedentiae) в.
прецедентно право.
јус приме ноктис (лат. jus primae noctis) право
368 јусториј(ум)
на прву ноћ које, no веровању многих наро-
да, припада боговима или демонима, те je,
као опасно no младожењу, обично уступано не-
ком странцу; у средњем веку: обичајно право
феудног господара да, кад његов слуга или
кмет склопи брак, проведе прву ноћ са њего-
вом невестом и да joj одузме невиност (оно се
оснивало само на праву господара да одобри
или не женидбу свога потчињеног).
јус примогенитуре (нлат. jus primogeniturae)
прав. в. под примогенитура.
јус протокционис (нлат. jus protectionis) право
заштите..
јус реторзионис (лат. jus retorsionis) право од-
мазде, право враћања истом мером; јус тали-
онис.
јус реформанди (лат. jus reformandi) некадашње
право владаоца да одлучује да ли ће нека
вероисповест бити допуштена или неће.
јус талионис (лат. tališ такав, jus talionis) в. јус
реторзионис.
Јустинијанов кодекс в. Корпус јурис.
јустификатура (нлат. justificatura) одобрење,
одобравање неког рачуна.
јустификација (нлат. justificatio) прав. правдање,
оправдање; доказивање на суду, доказ; одо-
брење рачуна пошто се претходно испита; из-
вршење казне, нарочито смртне, погубљење.
Јустиција (лат. Justitia) миш. богиња правде код
Римљана, представљана као девојка са завеза-
ним очима, са мачем и теразијама; код Грка:
Темида.
јустиција (лат. justitia) правда, правица, пра-
вичност; правосуђе; суд, судница; јустиција
дистрибушива (лат. justitia distributiva) пра-
восуђе које води рачуна, у процењивању не-
ког дела, и о околностима под којима се дело
догодило; јустиција комугпашива (лат. justi-
tia commutativa) правосуђе које цени дело као
такво, б"ез обзира на околности под којима je
извршено; Јустиција регнорум фундаментум
(лат. Justitia regnorum fundamentum) Правда
je темељ држава, тј. власти, „Правда држи зе-
мљу и градове".
јустицијар (нлат. justitiarius) судија, управник
суда; правни стручњак, референт за правне
послове и питања у некој установи или неком
надлештву.
јустициј(ум) (лат. justitium) обустављање суд-
ских послова због каквих радосних или тужних
догађаја, нарочито због рата, тешких зараз-
них болести, земљотреса и сл.; јуристициј.
јустиц-колегиј(ум) (лат. justitia, collegium) суд,
судијско веће, судије које представљају суд
у једном заседању.
јустиц-морд (лат. justitia правда, нем. Mord уби-
ство, злочин) правосудно убиство, тј. изврше-
ње смртне казне над неким услед недовољне
савесности и нехата судија у испитивању и
утврђивању кривичног дела.
јусториј(ум) (нлат. justorium) шии. тачан право-
угаони инструмент за испитивање и утврђива-
ње исправне израде висине изливених штам-
парских слова.
Јустус
јустус (лат. Justus) праведан, правичан; прав,
исправан, поштен; јустум некаре регес Иша-
лије (лат. justum necare reges Italiae) лозинка
италијанских карбонара: Право je убијати
краљеве Италије.
јусу (лат. jussu) no заповести, no наредби.
јус цивиле (лат. jus civile) грађанско право; у
старом Риму право које je важило само за
пуноправне римске грађане.
јус цирка сакра (лат. jus circa sacra) црквено
право државе (за разлику од/ус ин сакра).
јута (бенг. chuti, енг. jute) ликини конци двеју
369 Јухта
липи сличних индијских биљака (нлат. Cor-
chorus capsularis и Corchorus olitorius), индиј-
ска конопља или кудеља која се много извози,
нарочито у Енглеску и Сев. Америку, и упо-
требљава за израду јаког платна за једра, ужад
и сл.
јуфка (тур. yufka) фино, танко развијено тесто,
кора за питу.
јухта (хол. jucht, jugt) врста црвене говеђе или
коњске коже која се израђује помоћу брезо-
вог уља и употребљава за ловачке чизме, руч-
не торбе, повезивање књига итд.
 к
К, к дванаесто слово наше ћирилице, петнаесто
наше латинице (К, k); као скраћеница: Co.,
Comp., Cie = компанија; Cod. = кодекс; Cto.
= конто; cm = центиметар; kg = килограм;
km = километар; cbm = кубни меШар; ccm =
кубни ценшиметар; cmm = кубни милиме-
тар; q = метричка ценша; qcm = квадратни
центиметар; асшр. k = Гаусова константа,
бројна вредност гравитационе константе Сун-
чевог система; маш. cos = косинус; ctg или cotg
= коШангенс; фш. К = келвин; С = кулон; хсм.
Cd = кадмијум; К = калијум; Cf = калифор-
нијум; Са = калцијум; С = карбон; Cm =
киријум; Co = кобалт; Kr = крипшон; Хе =
ксенон; Cu = купрум; Ku = курчаШовијум.
Каба (арап. Kjabe) дугуљасто-четвртаста, 12 m
дуга, 10m широка и 15m висока зграда у Ме-
ки, коју je исламски свет одвајкада сматрао
светињом, a сам Мухамед прогласио жижом
исламске вере и циљем поклонствених посета
верних (хаџија); у југоисточном углу зграде
налази се узидан свети „црни камен" (хаџар),
који побожни посетиоци са највећим пошто-
вањем додирују и целивају; наши муслимани
обично кажу ћаба.
кабадахија (тур. kabadayi) прост војник, груби
дахија, насилник.
кабак (рус. кабак, фр. cabaret) ракиџиница, пив-
ница, крчма.
кабала (хебр. kabbalah) јеврејско тајно учење,
религијско и филозофско, чија je основа
источњачко учење о еманацији; вештина оп-
штења с духовима; тумачење тајанствених
знакова; право клања стоке које рабинер да-
је шахтерима пошто положе испит; шрг. тајни
ортаклук; фиг. тајно удружење; споразум по-
тајно направљен ради постигнућа неког руж-
ног циља; сплетка, смицалица, оговарање, ин-
трига.
кабалер (фр. cabaleur) сплеткар, сплеткаш: т.
кабалист.
кабалеро (шп. caballero) витез, господин; ка-
ваљер.
кабалета (итал. cabaletta) муз. нарочито прија-
тан и милозвучан уметак у већим музичким
делима, у арији или каватини италијанских
опера.
кабалирати (фр. cabaler) сплеткарити, сплетка-
шити, правити сплетке.
кабалист (хебр. kabbalah) јеврејски мистичар.
учитељ и познавалац јеврејских таЈних уче-
ња; трг. тајни ортак; фиг. сплеткаш, сплеткар,
смутљивац, иншриганШ; кабалер.
кабалистика (хебр. kabbalah) тобожње општење
с духовима; тајно учење, мађијска вештина.
кабардинци ил. pača черкеских коња из области
Кабарде, на северној страни Кавказа.
кабардисати (тур. kabarmak) отећи, отицати,
надути се, набубрити.
кабаре (фр. cabaret, арап. hamarat) крчма; еле-
гантна гостионица у којој се дају и артистич-
ке или забавне продукције (кабареш); сто-
чић, служавник за чашице и шољице; лепеза-
ста чинија за компот.
кабарет (фр. cabaret, нем. Kabarett) в. под ка-
баре.
кабестан (фр. cabestan) шш. витао, чекрк, котур
на који се намотава уже.
кабилдо (шп. cabildo, лат. capitulum) место где
калуђери држе скупштину, каптол; општин-
ска судница; већница, сенат у јужноамерич-
ким републикама.
Кабили (арап) ПЛ. име многобројних племена се-
верне Африке, Бербери.
кабин (арап., перс.) брачни уговор код Турака и
Персијанаца, који се склапа за одређено вре-
ме; издржавање које припада удовицама тур-
ских паша.
кабина (фр. cabine, енг. cabin) собица на броду,
авиону, собица у јавном купатилу; собица или
кућица за телефон.
кабине сепаре (фр. cabinet separe) нарочита со-
ба, засебна соба.
кабинет (фр. cabinet) мала соба, споредна соби-
ца; у владарским дворовима: соба за станова-
ње и соба за поверљива саветовања и рад;
канцеларија; влада, тј. чланови министар-
ског савета; особље канцеларије министра,
председника парламента и сл.; збирка учила (у
школама); соба у којој су изложене реткости,
нарочито уметнички предмети; орман са фи-
окама; нужник; набинетско питање питање
од чијег решења зависи опстанак једног ка-
бинета (владе); кабинетски раш рат који се
води из династичких разлога; кабинетско пи-
смо писмо једног суверена без премапотписа
министровог; кабинешско вино скупоцено ви-
но; кабинетски човек - чиновник или руково-
дилац који непрекидно седи у канцеларији и
који више верује папирима него животу.
кабвр 371
кабир (арап.) вођа путника кроз пустињу.
кабл (енг. cable уже од лат. capulum, еквив. лат.
capistrum улар, уже) проводник електричне
струје споља обложен непроводницима, или
струк електричних проводника, међусобно
изолованих непроводницима, у заједничкој
изолационој облози.
кабловска телевизија дистрибуција телевизиј-
ских програма путем кабла до крајњег корис-
ника; омогућује истовремено слање већег
броја програма.
каблограм (фр. cable, грч. gramma слово) депе-
ша послата подземном или подморском жицом
(каблом).
каботажа (фр. cabotage) пловидба крај обале;
приморска (или: обалска) трговина, од једног
пристаништа до другог.
каботен (фр. cabotin) путујући глумац; рђав
глумац; комедијаш; човек који се понаша као
глумац.
каботинирати (фр. cabotiner) живети животом
путујућег глумца; рђаво глумити; понашати
се као глумац.
каботирати (фр. caboter, шп. cabo рт) „пловити
од рта до рта", тј. дуж обале, бавити се обал-
ском трговином.
каботје (фр. cabotier) мали брод који плови дуж
обале (каботјера); такође: спроводник бродо-
ва кроз опасна места.
каботјера (фр. cabotiere) в. кабошје.
кабошон (фр. cabochon) драги камен небрушен,
или брушен само према свом природном обли-
ку, нарочито рубин; бакрени клинац позла-
ћен или бронзиран, са украшеном главом, ко-
ји се употребљава за намештај.
кабриола (фр. cabriole срна) 1. балетски скок,
пореклом из италијанске каприоле; 1. скок
коња са све четири ноге подигнуте на исту
висину; 3. нога на намештају, купасто заоб-
љена и избочена, обично се завршава имита-
цијом животињског папка.
кабриолет (фр. cabriolet) лаке двоколице са кож-
ним кошем и са једним коњем; врста отворе-
ног аутомобила са два до четири седишта; вр-
ста женског шешира; врста мале наслоњаче.
кабуја (шп. cabuya) врста јужноамеричке ко-
нопље.
кабуки јапанско народно позориште (од почет-
ка 17. в.); приказује историјске, романтичне
и љубавне драме уз музичку пратњу и игру;
женске улоге играју мушкраци.
кабулити (арап. qabul, тур. kabul) примити, до-
пустити, дозволити, одобрити.
каважа (фр. cavage) шрг. смештај робе у подрум;
кирија за подрум; плата радницима који врше
смештање робе.
каваз (тур. kafes) лични момак или почасни стра-
жар страних дипломатских представника у
Турској и виших државних чиновника уоп-
ште; стражар, полицајац; гаваз.
кавал (тур. kaval) 1. врста фруле, свирале; 2.
врста кратке старинске пушке.
кавалерија в. каваљерија.
кавалета (итал. cavalletta) муз. в. кабалета.
кавитација
кавалето (итал. cavalletto „коњиц") дрвени коњ
за вежбање у скакању на коња и преко коња
(уи. волтширање); дрвени магарац за батиња-
ње; сликарске ногаре, штафелај.
кавалир в. каваљер.
кавалкада (фр. cavalcade) свечан спровод на ко-
њима; сјајна поворка или група коњаника;
шетња на коњима.
каваљер (фр- cavalier, итал. cavaliere) коњаник,
јахач; пратилац, удварач неке даме; човек
услужан и издашан (нарочито у новцу), отмен
човек, фин господин; витез, племић; коњ (у
шаху); хартија великог формата; хартија за
писма малог формата; форш. предњи истакну-
ти део неког утврђења; кавалир.
каваљерија (итал. cavalleria, фр. cavalerie) вој.
коњица; у Шароку: чстири слике у истој боји
једна за другом; кавалерија.
каваљерос (шп. caballeros) врста шпанске вуне.
каваљерски (фр. cavalierement) арил. витешки;
љубазно, услужно, предусретљиво; фино, го-
сподствено; отворено, неусиљено, слободно.
кавата (итал. cavata, cavare) 1. MVJ. мала, лака и
једноставна песма (за разлику од раскошне
оперске арије); трг. износ менице према кур-
су; продаја меничног писма за готов новац.
кавата (лат. cavus шупаљ) 2. свод; грађ. темељи на
свод једне цркве.
каватина (итал. cavatina) «в. кратак и једноста-
ван музички комад за певање без икаквих
украса и без уобичајених понављања код ари-
је; vu. каваШа.
кавација (лат. cavatio прављење нечега шуп-
љим) ?рађ. копање подрума.
каве (лат. cave) чувај се!
кавеат (лат. cavere, caveat) „нека се чува, нека се
припази"; П/МВ. опомена; судски приговор.
кавез (перс. qafes. тур. kafes) крлетка; сандук са
решеткама; решетке на прозорима старин-
ских кућа; кафез.
каверна (лат. caverna) шупљина, отвор, дупља;
пећина, шпиља: подрум; .«<•#. шупљина у плу-
ћима, која je настала услед распадања ткива,
нарочито код туберкулозе. a понекад и услед
апсцеса и гангрене.
кавернозан (лат. cavernosus) пун пећина, пун
дупљи; шупљикав, шупљикаст, спужваст; ка-
вернозна респирација мед. шупљинско дисање.
кавета (фр. cavette) форш. мали утврђени опкоп
између два већа.
кавијар (тат., фр. caviar, итал. caviale, тур. hay-
var) усољена икра од јесетре, моруне и других
риба, нарочито из Волге и Каспијског језера;
хајвар.
кавилација (лат. cavillatio) задиркивање, пецка-
ње, подсмевање; прављење софизама, говоре-
ње у софизмима.
кавирати (лат. cavere) чувати се: јамчити; при
мачевању: избегавати противников ударац од-
бијањем његовог мача ударцем одоздо и из-
мицањем тела; шрг. наплатити (меницу).
кавитација (лат. cavitas ?ен. cavitatis) настајање
мехура или вакуума у течности која се вртлож-
но креће.
 372
кавитет (лат. cavus шупаљ, нлат. cavitas) шуп-
љина, дупља, нарочито у човечјем телу (гла-
ви, грудна и трбушна дупља).
кавкаски који припада Кавказу, који потиче од
планине Кавказа; кавкаска pača бела или ин-
доатланшска pača, којој припадају станов-
ници Европе (сем Мађара, Турака, Самоједа,
Лапланђана и Финаца), Предње Азије, Инди-
је и Сев. Америке.
кавурма (тур. kavurma) 1. врста јела од изнутри-
це и других додатака; 2. врста чорбе од изну-
трице; 3. овчије или свињско месо у комади-
ћима испржено и конзервирано заливеном
машћу.
кагулар (фр. cagoule) припадник тајне полувој-
ничке фашистичке организације у Францу-
ској у време од 1932. до 1940. год.
кадавер (лат. cadaver) лешина, мртвац, мртво
тело, стрвина, мрцина.
кадаверин (лат. cadaver лешина) хем. отровно ор-
ганско хемијско једињење из групе амина ко-
је се ствара разграђивањем беланчевина, при
распадању мртве животишске материје (нпр.
лешева).
кадаверозан (лат. cadaverosus) мртвачки, ле-
шински, стрвинаст.
кадаиф (тур. kadayif) врста слатког јела, спра-
вљеног од брашна, jaja, масла и шећера.
кадар (фр. cadre, лат. quadrum четвороугао) 1.
вој. скупина (кор) официра и подофицира у
једној војној јединици; стални кадар мир-
нодопска војна сила једне државе, војници ко-
ји су на одслужењу законом прописаног рока;
адм. службеништво, чиновништво, сви службе-
ници (или: чиновници) једног надлештва;
стручни кадар стручни људи за поједине де-
латности у друштвеном и државном животу.
кадар 2. ™. најмањи део филма, квадратић;
према положају фигуре у кадру постоје: круп-
ни кадар, гро план (само лице), америкен (до
колена) и тотал (са много лица или декора);
део уметничког или документарног филма
снимљен без прекида, „из једне руке"; зелени
кадар (кадер) дезертери из аустроугарске вој-
ске у Првом светском рату.
кадар (арап. qadir, тур. kadir) 3. up. који je у
стању да нешто уради, моћан, способан за
нешто.
кадарити (арап.) „судбинаши", противници ор-
тодоксног схватања судбине и фатализма у
исламу, a присталице слободе људске воље.
каделити (арап.) в. кадри.
кадентан (лат. cadens, cadere падати, пасти) ко-
ји пада, који je у паду, који тоне, који се
спушта.
каденте (итал. mese cadente) шрг. протекли,
прошли месец.
каденца (итал. cadenza, нлат. cadentia) одмор на
последњем, наглашеном слогу (стиха, речени-
це); ритам; кретање no такту; муз. завршни
тон, спуштање гласа на завршетку (песме);
свршетак једног реда акорада; у плесу: такт.
кадет (фр. cadet, лат. caput) ученик, питомац
војне академије, официрски приправник;
кадуце]
млађи син, син мезимац, нарочито у племић-
ким породицама, који се спрема за војну веж-
бу; члан младе екипе неког спортског клуба.
кадета (фр. cadette) камена плоча (за калдрми-
сање, поплочавање); кратак билијарски так.
кадети ил. чланови странке „конституционалних
демократа" (no чему je направљен и назив:
к.д.) у бившој Русији, који су имали у про-
граму: уставне слободе, верску трпељивост,
слободу штампе, равноправност Јевреја и
аграрну реформу; вођа странке био je Павле
Миљуков.
кади (фр. cadis, енг. caddis) шРг. фина наборана
вунена тканина.
кадија (тур. kadi) судија, нижи судија, мировни
судија код Турака и других мухамеданских на-
рода.
кадилук (тур. kadihk) звање судије; област, де-
локруг једног судије.
кадине (тур. kadin) ил. жене султанове (седам на
броју), које су биране између харемских ро-
биња, no рангу су стојале између касеки-сул-
тане и одалисака.
кадифа (тур. kadife) свилена тканина која с јед-
не стране (с лица) има ниско сасечене длаке, a
с друге стране je потпуно глатка, свилени
сомот.
кадиш (хебр. kaddisch) молитва за мртве код Је-
вреја.
кадмиј(ум) (грч. kadmi'a каламина) хем. елемент,
атомска маса 112,40, редни број 48, знак Cd,
цинку сличан метал, плавкастобелог сјаја,
употребљава се у зубарској техници, као ма-
теријал за електроде итд.; спојен са сумпо-
ром даје лепу жуту сликарску боју.
кадош (хебр. kadosch) в. кадиш.
кадран (фр. cadran) бројчаник, бројник, цифра-
ник, плоча са бројкама (цифрама) на часовни-
ку; сунчаник, сунчани сат; ишр. справа за ме-
рење Сунчеве висине.
кадри (арап. kadri, kadarijat) ил. „они који су
Богом одређени да буду моћни", чланови јед-
не строго религиозне мухамеданске секте; ка-
делити.
кадрил (фр. quadrille) 1. четворка, познати
француски плес са четири пара играча; 2. ви-
тешка игра коју изводе четири одреда коња-
ника; 3. једна игра карата (лонбр).
кадрирати (фр. cadre) рашчлањавати радњу
(филма, телевизијског програма) на поједине
делове.
кадровац вој. онај који служи обавезни војни рок
у сталном кадру.
кадровик 1. службеник који води бригу о крадов-
ском, персоналном саставу предузећа, уста-
нове и сл., персонални референт; 2. активни
официр или војник (који припада сталном
кадру).
кадукан (лат. caducus) 1. безвредан, трошан; 2.
оронуо, немоћан.
кадуна (тур. kadin, hatun) госпођа, угледна жена,
дама, књегиња; добра домаћица.
кадуцеј (лат. caduceus) миш. штап античког бога
трговине Меркура, са два крила на врху и оба-
кадуцеус
виЈен двема змиЈама; такав штап као гласнич-
ка палица и симбол трговине.
кадуцеус в. кадуцеј.
кадуцирати (лат. caducus склон паду; пао) про-
гласити пропалим, учинити неважећим; каду-
цирано имање прав. имање без наследника ко-
је, због тога, има да постане државна својина.
кадуцитет (нлат. caducitas) склоност паду, трош-
ност, дотрајалост; неважење; фи?. пролазност.
каза (тур. kaza) исш. административно-управна
јединица у некадашњој Турској, саставни
део санџака, кадилук, срез.
казаз (арап. qazz свила, тур. kazzaz) свилар, за-
натлија који израђује свилене и памучне
предмете и украсе.
казак (фр. casaque) кабаница, огртач; џокејски
капутић; дуга женска блуза.
казакен (фр. casaquin) врста горњег капута; вр-
ста женске горње хаљине.
казамат (лат. časa madida влажна колиба, фр.
casemate, итал. casamatta) вој. подземно одеље-
ње на сводове у тврђави које je сигурно од
пушчаних зрна; на ратним бродовима: оклоп-
љена просторија за смештај топова и муници-
је; подземни магазин; фиг. подземни затвор,
тамница, хапсана.
казан (перс, тур. kazan, kazgan) котао, велики
лонац;јаничарски пук.
казачок (рус. казачок) врло жива украјинска на-
родна игра у двочетвртинском такту: почиње
лагано, затим постаје све бржа, a на крају
играч прави темпераментне скокове и чучње-
ве на једној нози.
казба (арап. kasba) град, тврђава, султанов дво-
рац; градић, варошица.
казеаза хсм. фермент који разлаже беланчевину
казеин у простија једињења.
казеин (лат. caseus сир) »«. врста беланчевине
која ce налази у млеку и која ce при сасирава-
њу, под утицајем киселине издваја.
казимир (сскр. kacmira, фр. casimir, cachmir, енг.
cassemere) лака, танка, наборана вунена тка-
нина, врста получоје; фина и мека тканина од
кострети кашмирске козе; уа. кашмир.
казино (итал. časa, casino) „кућица", летњико-
вац, вила; некада коцкарница у Фиренци у ко-
јој су ce скупљали племићи (отуда исти назив
и за већину данашњих коцкарница); затворе-
но, уже друштво и кућа у којој ce такво друш-
тво састаје, друштвени дом, клуб и клупске
просторије; гостионица у којој ce хране офи-
цири, фабрички чиновници и др.; игра учетво-
ро или утроје са француским картама; ка-
сина.
казу (лат. casus случај, času) случајно, случа-
јем; ин казу (лат. in času) ирае. у случају итд.;
ин презенти казу (лат. in praesenti času) у
садашњем случају, у датом случају.
казуалан (лат. casualis, фр. casuel) случајан, ко-
ји зависи од случаја, неизвестан; споредан,
нередован.
казуализам (лат. casus случај) фил. учење о слу-
чајности, тј. схватање да све у свету постаје
и бива случајно.
373 Каин
казуалије (лат. casualia) ш. случајности; слу-
чајне појаве; нередовни (или: споредни, не-
предвиђени, случајни) приходи или расходи.
казуалитет (нлат. casualitas) случајност.
казуар (мал. cassuwari, suwari) мил. врста велике
аустралијске и источноиндијске птице, слич-
не ноју.
казуарина бош. зимзелена биљка Casuarina из
фам. Casuarinaceae која има пршљенасто раз-
гранато стабло с љускастим листићима; гаји
ce као украсна биљка.
казуизам (лат. casus случај) фил. в. казуализам.
казуист(а) (лат. casus случај, фр. casuiste) веш-
так у решавању разних, нарочито спорних пи-
тања савести; познавалац тешких и замрше-
них правних случајева; уп. казуистика.
казуистика (лат. casus случај, фр. casuistique)
фил. учење о сукобима између разних дужности,
нарочито између различитих тенденција, ин-
тереса и сл.; вештина решавања разних пита-
ња савести; мудро и умешно расправљање и
сналажење у тешким правним питањима;
уопште: вештина проналажења помирљивог,
средњег пута; фиг. лукавост, довитљивост, до-
скочљивост.
казук (тур. kazik) дебео колац на речној обали
за везивање лађа и чамаца.
казула (лат. casula) обредна хаљина католичких
свештеника, без рукава, разрезана са стране,
у којој ce служи миса.
казус (лат. casus) случај, догађај; ?рам. падеж (у
промени именица, заменица, придева и бро-
јева).
казус бели (лат. casus belli) повод рату, узрок
рату.
казус микстус (лат. casus mixtus) ирав. мешовит
случај, тј. случај у коме има кривице и до
онога лица коме ce догодио.
казус обликвус (лат. casus obliquus) грам. коси,
зависни падеж у лат. језику (генитив, датив,
акузатив и аблатив); пер казум обликвум (лат.
per casum obliquum) фш. косим путем, заоби-
лазно.
казус омиси (лат. casus omissi) ал. прав. у правним
одредбама, законима и др.: изостављени, не-
поменути случајеви, о којима после, оценив-
ши околности, решава врховна власт.
казус ректус (лат. casus rectus) грам. независни
падеж (номинатив и вокатив).
казус федерис (лат. casus foederis) ирав. случај
када један савез ступа на снагу, тј. кад треба
да дође до изражаја.
каид (арап.) вођ, поглавица; арапски поглавар у
Мароку, Алжиру и Тунису.
каик (тур. kayik) чамац, чун, барка; лака турска
лађа са 1-7 пари весала.
каил (арап. qa'il, тур. kail) наклоњен, одан, за-
љубљен; спреман, вољан, споразуман.
каим (арап., тур. kaime) турски папирни новац:
чувар у мошејама.
Каин (хебр. Kajin) миш. старији син Адама и Еве
(I Moje, 4), убица свог брата Авеља, кога je
бог због тога жигосао (Каинов жиг); брато-
убица.
 374
каинлт (грч. kainos нов) минерал, двојна со ка-
лијумхлорида и магнезијумсулфата са три
молекула воде; употребљава се као вештачко
ђубриво.
каинка-корен фарм. корен мексичке и антилске
биљке (нлат. chiococca racemosa) из породице
броћева (рубијацеа), који се употребљава као
лек против уједа змије и водене болести.
каитен (јап.: пут у небо) тзв. живи торпедо, ја-
панско оружје слично камиказама; доброво-
љац - самоубица управља торпедом помоћу
перископа у правцу непријатељског брода;
употребљаван у другом светском рату од 1944.
год.
каишар (тур. kayis) подвалаџија; зеленаш, лих-
вар.
каја (фр. cahier) свеска (хартије); муз. нотна све-
ска; трг. свеска за прибелешке; кајда.
кајак (тур. kayik) чамац, чун, барка; лака тур-
ска лађа са 1-7 пари весала.
кајакаштво си. врста веслачког спорта, веслање
у кајацима и кануима.
кајак-чамац ™. веома спретан чамац, пореклом
са Гренланда, служи за вожњу no брдским река-
ма, преко сЛапова и брзака, гради се од гуме
или непробојног платна, носи једнога a нај-
више два веслача, тера се нарочито удешеним
двоструким веслом, може се лако сложити и
носити на леђима.
кајалит (тур. kaja цемент, грч. Hthos камен)
вештачка камена маса од магнезија-цемента,
употребљава се за израду стоних камених пло-
ча и др.
кајарсуз (тур.) кон> који није кајарен, тј. не-
поткован коњ.
кајас (тур. kayasa) кожна узица, ремен.
кајгана (тур. kaygana) јело од измућених прже-
них jaja.
кајда (фр. cahier) в. каја.
кајен (фр. cayenne) најбоља боја у висШу; шрг.
врста полусвилене летње тканине са пругама.
кајзер (нлат. Kaiser, лат. Caesar) цар, уобича-
јен назив за бившег немачког цара Вилхел-
ма II.
кајзербарт (нем. Kaiserbart) брада дуж образа;
va. бакенбарт.
кајзеризам (нем. Kaiser цар) систем унутарње
(што боље наоружање и јака војна организа-
ција) a поглавито спољне империјалистичке
(„Drang nach Osten") политике који je наро-
чито био завео немачки кајзер Вилхелм II.
кајзерица (нем. Kaiser цар) „царска земичка"
врста малог округлог пецива.
кајзершнит (нем. Kaiserschnitt „царски рез") мед.
в. секцио цезареа.
кајита (хол. kajuit, шв. kajuta) мор. соба за ста-
новање на лађи.
кајмак (тур. kaymak) „оно што стоји", скоруп,
Фш. оно што je најбоље, пробрано, срж не-
чега.
кајмакам (тур. kaymakam) заступник; у Тур-
ској: окружни начелник, помоћник великог
везира; такође: заступник једног татарског
кнеза.
кајмакани (инд.) врста финог индијског платна.
Кајмакчалан (тур. kaymakh cal пробрана шика-
ра, грмље и трње) највиши врх на планини
Ниџе у Македонији.
кајнауба-восак природни восак, добива се, у
облику љуспица, са лишћа бразилијанске
воштане палме (Copernicia cerifera); употреб-
љава се за израду разних мазива.
кајсија (тур. kaysi) врста воћа, марелица, Pru-
nus armeniaca.
кајута в. кајита.
какаду (мал. kakatua) зоол. врста белих папагаја
са усправном ћубом, живи у Аустралији и на
индијским острвима.
какалексетерије (грч. kakos рђав, alexo браним)
мед. средства и лекови који служе за побољша-
ње и јачање телесних сокова.
какао (Theobroma cacao) I. дрво тропске Амери-
ке, високо до 8m; гаји се и у Западној Афри-
ци и на Цејлону; из семенки се пржењем и
млевењем добија прах какао, који се користи
у производњи чоколада, какао-бутера (упо-
требљава се у козметици и фармацији): 2. то-
пао напитак направљен од истоименог праха и
млека.
какемоно (јап.) јапанска или кинеска слика на
свили или папиру, која се увија и одвија вер-
тикално.
какестеза (грч. kakos рђав, зао, лош, aisthesis
осећање) мед. болесно и нелагодно осећање.
каки (перс. khaki) тканина земљане боје од које
се праве тропске униформе.
какистократија (грч. kakos рђав, kakistos најго-
ри, krateo владам) владавина најгорих; суир.
арисшокрашија.
каклофон (грч. kachlozč шумети, клокотати,
phone) старогрчка позоришна справа за noja-
чаваље гласа.
како- (грч. kakos лош) предметак у сложеницама
са значењем: рђав, неправилан, погрешан.
какогалактија (грч. kakos, gala млеко) мсд. рђа-
вост млека, рђав састав млека.
какогамија (грч. kakos, gameč женим се, удајем
се) рђав брак, рђава (или: незаконита) женидба
(или: удаја).
какографија (грч. kakographfa) ружно писање,
рђаво писање, нарочито оно које није у скла-
ду са правописом.
какодемон (грч. kako-daimon) зао демон, зао
дух; фиг. сиромашак, убоги ђаво.
какодсмонија (грч. kakodaimonfa) лудило. бес-
нило, несрећа, невоља, убогост.
какодил (грч. kakos) хем. безбојна, ружна мириса
и отровна течност, на ваздуху гори, радикал
који се састоји из угљеника, водоника и арсе-
ника, чији су оксиди алкирзин или какодил-
-оксид, и алкарген или какодилна киселина.
какодоксија (грч. kakodoxfa) рђаво мишљење,
зао глас.
какоет (грч. kakoethes рђавог помишљења на ср-
цу, рђавог карактера) мед. неизлечива болест.
нпр. рак; фиг. неискорењива навика, неодољи-
ва страст, нарочито за писањем (no једном
изразу Јувеналовом).
 375
какоза (грч. kakosis) мед. погоршање, рђаво
(или: болесно) телесно стање.
какозелија (грч. kakozelfa) наопако повођење за
ким, глупо подражавање; подражавање рђавих
ствари.
какозелон (грч. kakos, zeloo ревнујем, подража-
вам) неукусност у подражавању рђавих узора.
какозелос (грч. kakos, zelos ревност, нагон, теж-
ња) неспретан (или: злосрећан) подража-
валац.
какозмија (грч. kakos, osme мирис) ружан (или:
рђав, непријатан, отужан, нездрав) мирис.
какокнемос (грч. kakos, kneme голењача, гњат,
лист) анаш. човек танких, слабих листова (зад-
њег, меснатог дела гњата).
какократија (грч. kakos, krati'a влада, управља-
ње) рђаво, незаконито владање или управ-
љање.
какологија (грч. kakologia) зао говор, ружење,
потвора; грам. погрешан говор, рђав говор.
какометар (грч. kakos, raetron) физ. инструмент
за мерење покварености ваздуха; уп. еудио-
метар.
какоморфија (грч. kakos, morphe облик) наказ-
ност органских делова тела.
какоморфоза (грч. kakos morphosis уобличење,
облик) в. какоморфија.
каконихија (грч. kakos, onix нокат, ген. onixos)
мед. рђав састав (или: болест) ноктију.
какопатија (грч. kako-pathia) невоља, мука, зло-
воља, рђаво расположење, неповољно здрав-
ствено осећање.
какопрагија (грч. kako-pragia незгода, несрећа)
мед. слабост утробе, поремећај органа за ва-
рење.
какорахитис (грч. kakos, ržchis ртењача, кичма)
мед. поквареност (или: искривљеност) хрпта
(кичме).
какосинтетон (грч. kakos, syntheton сложено,
сложеница) цпш. погрешно, неправилно састав-
љена реч.
какоситија (грч. kako-sitos) мед. одвратност пре-
ма јелима, гадљивост на јела.
какоспермазија (грч. kakos, sperma семе) мед.
рђав састав семена.
какоспланхнија (грч. kakos, splžnchnon утроба)
мед. поремећеност утробе и, као последица то-
га, рђаво варење.
какостомахус (грч. kakos, stomachos желудац)
мед. човек слаба желуца.
какостомија (грч. kakos, stoma уста) рђав изго-
вор, неправилан изговор.
какосфиксија (грч. kakosphyxia) мед. неуредно
било, неправилан пулс.
какотимија (грч. kakothymia) мед. нерасположе-
ње. зловоља, утученост; лудило ca појачаном
бесноћом.
какотрихија (грч. kakos, thrix, trichos влас, дла-
ка, коса) мед. реткоћа косе, болесно стање
косе.
какотрофија (грч. kakos, tropheia исхрана, хра-
њење) мед. рђаво (или: недовољно) храњење
(деце).
какофил (грч. kakos, phflos) пријатељ зла, човек
одан злу, зао човек.
каламнструм
какофонија (грч. kakos, phoneo звучим) не-
складност звукова, дисхармонија; грам. рђав
изговор, неблагогласност; супр. еуфонија.
какофоничан (грч. kakos, phoneo звучим) не-
складан, неблагогласан.
какофразија (грч. kakos, phrazein говорити, ка-
зивати) мед. муцање, рђаво говорење, тешко
говорење.
какохилија (грч. kakos, chylos сок) мед. рђав са-
став (или: поквареност) млечног и хранљивог
сока уопште.
какохимија (грч. kakos, chemei'a хемија) мсд.
рђаво растварање хране у желуцу. стварање
нездравих сокова, слабо врење хране, рђава
пробава хране; пр. какохимичан.
какохолија (грч. kakos, chole жуч) мед. болест жу-
чи, поквареност жучи.
какохоличан (грч. kakos, chole жуч) мед. болестан
од жучи; који je дошао као последица обоље-
ња жучи.
какохреја (грч. kakćs, chroiš боја коже) мед. рђав
изглед, болесна боја коже.
кактус (грч. kšktos) иош. јужноамеричка зелена и
месната бодљикава биљка.
какуминални сугласници (лат. cacumen врх)
.птге. сугласници који настају ударом врха је-
зика о непце.
кала-азар (инд.) мед. црна ^озница (болест по-
реклом из Индије, у Европи ретка; симптоми:
тамне мрље no целом телу, врло висока темпе-
ратура, повећане слезина и јетра и др.).
калаоалук (тур. kalabalik) множина, гомила; ве-
лика и гломазна пратња; многе али потребне
ствари; граја. вика.
калабрезац (лат. Calaber калабријски) шешир
ca широким ободом какав су носили становни-
ци Калабрије, области у јужној Италији,
знак републиканства.
калабријас (no Калабрији, покрајини на југу
Италије) врста карташке игре.
калада (фр. calade, итал. calare) СП. обронак, па-
дина на коњским тркалиштима.
калај (арап. kali) хем. елемент, атомска маса
118,69, редни број 50, знак Sn, сјајносребр-
наст метал; у природи се најчешће јавља у
облику оксида; употрсбљава сс за израду раз-
них легура за превлачење гвозденог лима.
калам (грч. kalamos) в. калем.
каламајка (рус.) жива народна игра прикарпат-
ских украјинаца у 2/4 такта (названа no граду
Коломији).
каламанк (енг. calamanco, фр. calmande) врста
пругасте вунене тканине, најпре израђиване у
Брабанту, ca сјајним лицем; калманк.
каламбур (фр. calcmbour) досетка, игра рсчи ко-
ја се састоји у употреби речи ca двоструким
значењем, нпр. „Од воде воде, од вина носе";
каланбур.
каламбурист (фр. calambour) онај који у говору
или писању употребљава каламбуре; весељак,
шаљивчина.
каламиструм (лат. calamistrum) гвожђе за прав-
љење коврчица у коси; рсш. претерана китња-
стост у говору и начину изражавања.
каламитет 376
каламитет (лат. calamitas) беда, невоља, несре-
ha; штета, губитак, пропаст; пораз; калами-
Шети несрећни случајеви.
каламоч (лат. calamus, грч. kžlamos, итал. cala-
mo трска) рибарска справа, штап за који je
везана једна или више удица.
каламус (лат. calamus, грч. kalamos) трска; перо
за писање од трске; лапсус калами (лат. lapsus
calami) погрешка (или: омашка) при писању;
уп. калем.
каланбур (фр. calembour) в. каламбур.
каландер (фр. calandre, лат. cylindrus) машина за
рољање, рољача са ваљцима који стоје један
над другим; служи за сатинирање, тј. за дава-
ње веће тврдоће, сјаја и глаткости тканина-
ма, хартији, кожи и др.
каландо (итал. calando) муз. попуштајући у ја-
чини тона и у темпу, тј. у исто време и слаби-
је и спорије.
каланка (итал. calanca, фр. calencar) врста
источноиндијских памучних тканина са шара-
ма, мустрама.
калауз (тур. kilavuz) путовођа, пратилац; кључ
који отвара сваку браву.
калафатирати в. калфаширати.
калаш (перс. qalaš) расипник, распикућа; лопов,
неваљалац, битанга; калаштура.
калаштура (перс). раскалашна жена.
калвадос (фр. calvados) врста ракије од јабука.
Калварија (лат. calva лубања, calvaria лубања)
„брег лубања", губилиште које je некада би-
ло изван Јерусалима, a сада je на том месту
црква Светог гроба = библијска Голгота; у
католичким земљама: брег са распећем, често
вештачки направљен; фш. распеће, мучениш-
тво, страдање; уп. ГолгоШа.
калвила (фр. calville) врста глатких и веома
укусних јабука.
калвинизам учење верског реформатора Жана
Калвина (1509-1564), које се од Лутеровог
разликује у учењу о причешћивању и преде-
стинацији.
калвинист(а) присталица (или: следбеник) Кал-
виновог учења, калвинизма.
калвитет (нлат. calvitas) мед. ћелавост.
калвициј(ум) (лат. calvitium) ћела, плешина,
ћелаво место.
калдера (шп. caldera котао) отвор вулкана, кра-
тер, гротло.
калдрма (грч. kalos dromos леп пут, тур. kaldi-
rim) каменом поплочан друм, плочник; камен
за поплочавање друмова.
кале (тур.) тврђава (реч коју често сретамо у
саставу, на почетку или завршетку, имена ме-
ста, нарочито места која се налазе на Црном
мору).
Калевала (финс. Kalewala) „земља Калева" тј.
Финска; име старог финског народног епоса,
са око 23 хиљаде алитерирајућих стихова, ко-
ји се кроз дуги низ векова очувао у усменом
предању народа; први пут објављен 1835. год.
калеж (лат. calix) чаша (са сталком) која се, у
католика, употребљава приликом црквених
обреда, путир.
калибреник
калеидоскоп (грч. kalos, леп. eidos вид, облик,
skopein гледати, посматрати) физ. оптичка на-
права која се састоји из једне цеви са обично
шест равних огледала која се спајају својим
ивицама, испод којих предмети (комадићи
разнобојног стакла, ђинђуве, маховина) из-
гледају умножени и показују лепе фигуре, ко-
је се при обртању направе око дужне осе и
стално мењају; фиг. шаренило, разноврсност;
зове се и мириоморфоскоп.
калеидофон (грч. kalos, eidos, phone звук, тон)
физ. направа помоћу које се могу видети треп-
таји потребни за произвођење тонова; фонич-
ки калеидоскоп.
калем (грч. kžlamos) трска за писање на Истоку
(перо и држаље); калам.
Калемегдан (арап., тур. kale тврђава, meydan
поље; вашариште; бој, двобој) велики јавни
парк у Београду на узвишици изнад ушћа Са-
ве у Дунав; Калимегдан.
календар (нлат. calendarium, лат. calendae) пр-
вобитно, код Римљана, књига у коју су се
уносили порези примљени о календама; доцни-
је: приход који се од тога пореза добивао; у
новије време: годишњак, тј. књига еа поде-
лом године на месеце (12), недеље (52) и дане
(365), са назначењем празника.
календариографија (нлат. calendarium, грч.
graphfa) упутство о састављању календара, са-
стављање календара.
календе (лат. calendae) ил. код Римљана: први
дан свакога месеца; ад календас грекас (лат.
ad calendas graecas) на куково лето тј. никада.
календограф (лат. calendae, грч. grapho пишем)
часовник који показује и дане и месеце.
калентура амариља (шп. calentura amarilla) жута
грозница у тропским пределима.
калеологија (грч. kalos леп. logi'a) наука о ле-
пом; Уп. калилогија.
калета (итал. caletta) код брилијаната: брушена
површина која затупљује доњу пирамиду.
калефактор (лат. calefactor) ложач, онај који
загрева собе; слуга, послужитељ; гласоноша,
дошаптавало, улизица; калфакШор.
калефацијенције (лат. calefacientia) шл. средства
за загревање.
калеша (фр. caleche, од нем. Kalesche од чеш.
kolesa, од слов. kolo = точак) полуфијакер,
интов, каруце, отворена путничка кола.
Калибан (Caliban) y Шекспировој „Бури": чудо-
виште које само упола личи на човека (про-
тивност Аријелу); фш. грубо и неотесано ство-
рење.
калибар (фр. calibre, итал. calibro, лат. qua libra)
80/. пречник шупљине код ватреног оружја;
пречник метка, зрна; величина и тежина то-
повског метка; фиг. вредност, ваљаност, важ-
ност; калуп, образац; врста, ков, фајта, сој.
калиблефарон (грч. kalos лепота, blepharon оч-
ни капак) средство за улепшавање трепавица.
калибрација (фр. calibre калуп, калибар) упоре-
ђивање инструмената или уређаја са стан-
дардним, ради утврђивања њихове тачности.
калибреник (фр. calibre, итал. calibro) справа за
калибрер 377
мерење калибра цеви лаког ватреног оружја и
артиљеријских зрна.
калибрер шехн. онај који припрема ваљке за
ваљање челика одређеног облика.
калибрирати (фр. calibrer) удесити према
одређеној мери (калибру), одредити пречник
цеви, зрна (пушчаног, топовског), измерити
калибар; свести на праву меру.
калиграм (грч. kalos чеп, gržmma) песма чији je
мотив представљен и ликовно, вештим пре-
плитањем слова.
калиграф (грч. kalligraphćo лепо пишем) онај
који има леп рукопис, вештак у лепом писа-
њу, краснописац.
калиграфија (грч. kalligraphia) лепо писање,
вештина лепог писања, краснопис; пр. кали-
графски.
калидан (лат. calidus) топао, врућ, врео.
калидитет (нлат. caliditas) топлота, врелина; ко-
личина топлоте.
калидукт (лат. calidus топао, ducere водити) про-
водник топлоте, цев која спроводи топлоту
(код централног грејања).
калиестетика (грч. kallos лепота, aisthšnomai
осећам, опажам) наука о осећању лепога,
испитивање и проучавање онога што je у ле-
пом допадљиво.
калиј(ум) (арап. kali) хем. елеменат, атомска Ma-
ca 39,0983, редни број 19, знак К, сребрнобео,
јако сјајни метал, топи се на 63,65°, мек
скоро као восак, на ваздуху брзо потамни, јер
нагло оксидује (стога се не може на ваздуху ни
одржати у чистом стању; одржава се у течно-
стима без кисеоника, нпр. у петролеју).
каликандус бош. украсна мирисава биљка Caly-
canthus floridus из фам. Calycanthaceae, no-
реклом из Северне Америке, чија се кора
употребљава као лек и зачин.
калико (фр. calicot, енг. calico) првобитно: ка-
тун; фина памучна тканина, платно, нарочито
за повезивање књига (потиче из Калкуте no
чему joj и име).
каликс (лат. calix) чаша, пехар; путир; бот. ча-
шица, чашка.
каликстинци (лат. calix) ил. једна странка хуси-
та у XV веку, присталица Јана Хуса, чији су
чланови нарочито тражили чашу (путир), тј.
да се причешћују и хлебом и вином (sub utra-
que specie, под обадва вида); уп. ушраквисти.
калилогија (грч. kallilogia) говорничка вешти-
на, речитост; наука о лепом.
калиме (фр. calumet, лат. calamus) украшена лу-
ла са дугачким чибуком америчких Индијана-
ца, из које, при преговорима о миру, сви пуше
додајући je једни другима.
калиологија (грч. kališ гнезго, logia) проучава-
ње птичјих гнезда, наука о птичјим и др.
гнездима.
Калиопа (грч. Kalli-ope) миш. „милогласна", јед-
на од девет муза (девета no реду и најстари-
ја), заштитница епског песништва, филозо-
фије и реторике, коју су приказивали са вош-
таном плочом и писаљком; уи. муза.
калипедопеја (грч. kalli-pais лепо дете, poieo
правим, чиним, стварам) вештина стварања и
подизање лепе деце; калипедија.
Калипсо (грч. Kalypso) жиш. кћи Атласова, ним-
фа која je држала код себе, на острву Огиги-
ји, Одисеја седам година, када му се, на по-
вратку из Троје, разбила лађа; асшр. астероид
откривен 1858. год.
калипсо (грч. kalypso) 1. народна попевка на Ка-
рипским острвима; 2. плес у 2/4 такту, поре-
клом из Латинске Америке.
калиптер (грч. kalypto покривам) мед. поклопац,
заклопац, корице.
калирати (итал. calare, грч. chalao попуштам,
лабавим) шрг. не имати потребну тежину, губи-
ти (или: изгубити) у тежини услед сушења и
др.; мор. спустити, спуштати једра.
калистенија (грч. kallos лепота, sthenos јакост,
снага) телесно вежбање ради јачања снаге и
лепоте нарочито код младих девојака.
калистија (грч. kalos леп. kallistos најлепши) у
старој Грчкој: надметање мушкараца и жена
за првенство у телесној лепоти.
калитехника (грч. kallos лепота, technike) веш-
тина улепшавања, вештина лепог прикази-
вања.
калитипија (грч. kallos typos отисак) фотограф-
ски поступак при изради загаситих копија из
фериоксалата и сребрног нитрата.
калиф (арап. hhalif) заступник, наследник (титу-
ла исламских владалаца који, сматрајући се
законитим наследницима Мухамсдовим, стоје
на челу ислама; у почетку су калифе били
бирани и становали су у Медини, доцније у
Дамаску, Багдаду, Каиру и, напослетку, у Ца-
риграду, где су сви турски султани били ујед-
но и калифе; марта 1924. год. калифат je уки-
нула народна скупштина у Ангори).
калифат (арап. hhalifah) звање (или: власт) ка-
лифе; време калифине владавине; територија
над којом влада калиф.
калифонија (грч. kalos леп, phone глас) лепота
гласа.
калифорнијум (no месту открића - Калифорни-
ји) хем. елемент (трансуран), знак Cf, атомска
маса 251, ред. број 98; нема га у природи;
добивен вештачки 1950. год.
калицифлоран (лат. calix, гсн. calicis чаша, купа,
florere цветати) вош. чашкат, чашичат, који
има чашку.
калициформан (лат. calix чаша, купа, forma
облик) бош. чашичаст, чашкаст, у облику
чашке.
калк (фр. caique) тачан прецрт кроз провидну
хартију; мтгв. реч или израз начињен обичним
копирањем начина на који су одговарајућу
реч или израз направили у неком страном је-
зику, нпр. „самосталан" je калк немачке речи
selbstandig, „колодвор" - Bahnhof, „велеизда-
ја" - Hochverrat, „подмет" од лат. subjectum
итд.,; П.1. калци; фт. слепо, потпуно подражава-
ње, обична патворина.
калкажа (фр. calquage) прецртавање кроз про-
видну хартију; патворење.
калкан (тур. kalkan штит, заклон) 1. врста ста-
калканеум 378
ринске женске капе; 2. штит; 3. горњи троу-
гласти део зида на кући са двостраним кро-
вом; дашчана заштитна ограда на зиду; нат-
кривени отвор, врата на крову; 4. поткров-
ље, таван; затворени балкон; 5. направа од
дрвета или коже која се ставља на леђа ја-
хаћој животињи и служи као седиште ја-
хачу.
калканеум (лат. calcaneum os) ашш. петна кост,
петњача.
калкант (лат. calcare газити, calcans) онај што
гази мехове на оргуљама.
калкарија (лат. calcarius кречни, calx кречњак,
креч) земља у којој има креча, кречна земља,
креч.
калкатор (лат, calcator) онај који гази мехове
на оргуљама; ув. калкант.
калкатура (лат. calcatura) гажење, гњечење, му-
љање (гвожђа).
калкил (фр. calcul) шрг. рачун, обрачун, пред-
рачун.
калкирати (фр. calquer) прецртати (кроз провид-
ну хартију); слепо подражавати, ропски се
угледати; уп. калк.
калкје (лат. calquier) врста источноиндијске ат-
ласне тканине.
калкограф (грч. chalkos бакар, туч, бронза,
grapho) в. халкограф.
калкс (лат. calx) мин. креч; кречњак; <ш«ш. пета.
калкулативан (лат. calculare) који служи за обра-
чунавање, обрачунски; одређен, утврђен кал-
кулацијом, заснован на калкулацији.
калкулатор (лат. calculus рачун) 1. рачунџија;
рачуновођа, онај који врши прорачуне и
обрачуне; рачуноиспитач; калкуланШ; 2. ме-
ханичка или електронска машина за рачу-
нање.
калкулатура (лат.) рачунање; прорачунавање,
обрачунавање; место (или: соба, одељење) где
се врше обрачуни и сл.
калкулација (нлат. calculatio) срачунавање,
израчунавање, прорачунавање; предрачун,
прорачун.
калкулисати (лат. calculare) рачунати, израчуна-
ти, прорачунати, прорачунавати, обрачунава-
ти, обрачунати; фт. одмерити, одмеравати;
рачунати са личном коришћу.
калкулозан (лат. calculosus, calx кречњак) мед.
који има камена (у мокраћном мехуру, у бу-
брегу); иол. каменит.
калкулус (лат. calx кречн>ак, calculus камичак,
каменче) камичак, камен за рачунање (уа. кал-
кил); мед. камен у мокраћном мехуру или у
бубрезима.
калманк (енг. calamanco) в. каламанк.
калмантан (фр. calmant) стишаван, који стиша-
ва, умињаван, који умињава, ублажаван, који
умирује, који ублажава (нпр. бол).
калмато (итал. calmato) муз. благо, тихо, мирно.
Калметова вакцинација (no фр. бактериологу
A. Л. Ш. Калмету, 1863-1933).««/. вакцинација
која служи као предохрана против туберку-
лозе.
Калмици (тат.) вл. „отпадници", монголско пле-
калорифер
ме које живи у унутрашњости Азије номад-
ским животом.
калмук (фр. calmouc) врста длакавог сукна, на-
звана no томе што Калмици носе огртаче од
сличног сукна.
кало (итал. calare губити, calo) шрг. губитак, ма-
н>ак у тежини неке робе услед сушења, прераде
и др.; накнада за такав губитак; калирати.
калобиотика (грч. kalos леп. bios живот) вештина
лепо, тј. разумно живети, вештина схватања
живота тако да га човек може сматрати као
срећу.
калодерма (грч. kalos, derma кожа) козметичко
средство за неговање коже (прави се од желати-
на, меда, глицерина, воде и парфема).
кало ди пезо (итал. calo di peso) шрг. мањак,
недостатак у потребној тежини.
кало ди прецо (итал. calo di prezzo) шрг. падање
цене (некој роби).
калодонт (грч. kalos леп, odys ген. odontos зуб)
паста за неговање зуба.
калозан (лат. callosus) жуљевит, који има дебелу
кожу, који има жуљеве, нажуљен; фиг. неосет-
љив, отупео, окорео, огуглао.
калозитет (лат. callositas) мед. задебљалођт коже,
отврднуће коже, жуљевитост; фиг. неосетљи-
вост, огуглалост.
калокагатија (грч. kalos, kai agathos леп и до-
бар) фил. удруженост онога што je лепо са оним
што je добро, морална лепота и доброта, мо-
ралан и у исто време леп начин живота (етички
идеал старих Грка).
калологија (грч. kallos лепота, logia) учење
(или: наука) о лепом.
каломел (грч. kalos леп, melas црн, загасит) хем.
меџ. једињење живе и хлора Hg 2 Cl2, употреб-
љава се као средство за чишћење, при лечењу
сифилиса и неких спољних очних болести.
калонг зоол. тропски сисар Pteropus edulis из реда
Megachiroptera, ноћна животиња која се хра-
ни соковима плодова, a дању спава обешена о
грање дрвећа, летипас.
калопизам (грч. kallopismos крашсње, решење,
украшавање) вештина улепшавања и доте-
ривања, вештина укусног одевања; калопи-
сгприја.
калопистрија (грч. kallopizo красим, ресим,
украшавам) в. калопизам.
калор (лат. calor) топлота, јара, жега; жар, ва-
тра.
калорија (лат.) фт. стара јединица за мерење
топлоте, тј. она количина топлоте која je v
стању да једном кубном центиметру (1 cm )
чисте воде повиси температуру за један сте-
пен Целзијусов (1°С од 14,5° до 15,5°) звана
грамкалорија (cal); хиљаду пута већа количи-
на топлоте зове се килограмкалорија (kcal); у
Међународном систему мерних јединица за-
мењена je џулом (1 cal = 4,18 Ј); уп. механички
еквиваленш Шоплоте.
калорика (лат.) фш. наука о топлоти.
калориметар (лат. calor, грч. metron) справа за
мерење топлоте.
калориметрија (лат., грч.) мерење топлоте.
калорифер (фр. calorifere) топлоноша, провод-
калорификација 379
ник топлоте, машина за централно грејање,
neh од ливеног гвожђа; грејач.
калорификација (нлат. calorificatio) произво-
ђење топлоте.
калоричност (лат. calor топлота) особина онога
што je калорично, способност стварања кало-
рија; количина калорија у нечему, калорична
вредност (нпр. горива, хране и др.).
калоспинтехромокрена (грч. kalos леп, spinther
искра, варница, chroma боја, krene извор,
врело) водоскок који, осветљаван разним бо
јама, изгледа као да баца око себе разнобојне
светлуцаве искре.
калота (фр. calotte) источњачка капа, капица;
округла свештеничка капица која покрива са-
мо теме (нарочито код католика), ћелепуш;
мат. одсечак лопте или елипсоида; ирх. плитко
кубе, округло засведена таваница; анаш. горњи
део лобање.
калотип (грч. kalos леп, typos отисак) слика
израђена путем калошипије, тј. фотогра-
фија.
калотипија (грч.) израда слика на хартији хе-
мијски приређеној (проналазак енглеског хе-
мичара Фокса Талбота); талботипија, фо-
тографија.
калошне (нем. Galoschen) в. галошне.
калпак (тур. kalpak, мађ. kalpag) 1. висока окру-
гла капа од крзна или опшивена крзном; 2.
војничка капа од лаког метала, шлем.
калуђер (грч. kalos леп, geron старац) свештено
лице монашког реда, монах.
калумет (енг. calumet) дугачка, украшена лула
североамеричких Индијанаца, тзв. „лула ми-
ра" (пуши се уз нарочите церемоније).
калумнија (лат. calumnia) в. калумнијација.
калумиијант (лат. calumniari клеветати) онај
који лажно оптужује, клеветник, сплеткар.
калумнијација (нлат. calumniatio) лажна оптуж-
ба, клевета, сплетка, превара; калумнија.
калуп (перс. kalib, kalbud, арап. qaleb, qalib)
образац, модел, форма, облик.
калус (лат. callus) муљ, дебела кожа; коштана
маса која поново спаја преломљене кости.
калфа (арап., тур. kalfa) трговачки или занат-
лијски помоћник, онај који je након шегрт-
ског стажа положио испит за калфу и стекао
право на полагање мајсторског испита.
калфактор (лат. calefactor) в. калефактор.
калфатажа (фр. calfatage) шуперење, запушава-
ње, кучином и смолом саставака, рупа или
пукотина на лађи, чамцу, тегљеници, прозори-
ма или вратима, калаваћење.
калцедон (грч. Kalchedon) мин. млечни камен, вр-
ста полудрагуља (назван no малоазијској ва-
роши Калхедон, одакле je први пут дошао у
трговину).
калцедоникс (грч. Kalchedon, бпух нокат) мин.
млечни камен са мрким, белим и сивим пру-
гама.
калци (фр. caiques) ПЛ. лтгв. в. калк.
калциди (лат. calx, calcis) мл. кречна тела.
калцијум (нлат. calcium, calx кречњак) хем. еле-
мент, атомска маса 40,08, редни број 20, знак
камарила
Са, лак земноалкални метал, хемијски ве-
ома активан, сјајнобеле боје. неопходан са-
ставни део организма, нарочито костура,
скелета.
калцинабилан (нлат. calcinabilis) претворљив у
креч, укречљив, који се може претворити у
креч.
калцинација (лат. calcinatio, лат. calx креч)
скречавање, претварање у креч.
калцинисати (нлат. calcinare) претварати, пре-
творити у креч; хем. кисеоник спојити с мета-
лима, = оксидирати.
калцинозан (нлат. calcinosus) кречовит, који
има у себи креча. кречни.
калцит (лат. calx кречњак, креч) мин. природан
кристалисан ромбоедарски калцијум карбо-
нат (СаСо 3 ); представља трећи ступањ тврдо-
he no Мосовој лествици.
калцитратан (лат. calcitrans) који се опире, који
се противи.
калциферан (лат. calx креч, fero носим) кречо-
вит, који има у себи креча.
калцификација (лат. calx ген. calcis креч. facere
чинити, правити) снабдсвање кречом, додава-
ње креча, окречавање, закречавање; претва-
рање у креч; меу. закречавање плућа, крвних
судова и др. због таложења калцијумових соли
у ткиву.
каљ (нем. Kachel) четвртасти цреп (опека) с јед-
не стране глеђосан, за грађење пећи.
каља (тур. kalya) 1. врста јела од куваног купуса
са месом; 2. врста јела од прженог или куваног
кромпира; 3. јело од бораније.
каљун (тур. kalyon, шп. galion) врста лађе једре-
њаче која je била наоружана топовима (у рат-
ној морнарици Турске Царевине).
Кама (сскр. kama љубав, пожуда) миш. хиндуи-
стички бог љубави; фиг. приврженост светов-
ним, пролазним стварима коју персонифику-
је ово божанство.
кама (тур. kama) нож, бодеж прав и оштар са обе
стране.
камамбер (фр. camembert) врста сира из околи-
нс француског града Камамбера.
камара (грч. kamara) 1. гомила. хрпа: велики
број, мноштво; 2. пласт, стог садевеног сноп-
ља или сламе; 3. в. комора.
камарад (фр. camarade) друг, другар; школски
друг, друг no служби.
камарадерија (фр. camaraderie) другарство;
друштво за међусобно помагање, клика, коте-
рија.
камарера (шп. camarera, итал. cameriera) двор-
ска дама, коморкиња; почасна дама краљи-
чина.
камареро (шп. camara соба, camarero) собар; ко-
морник.
камаријср (шп. camarero) 1. титула коју папа
даје црквеним прелатима; 2. собар; послу-
житељ.
камарила (шп. camarilla, лат. camera собица)
дворска клика, ужа околина једног владаоца
која врши осетан и негативан, али неодгово-
ран утицај на управљање земљом.
камаринскаја
камаринскаја (рус. камбринскан) руска народна
игра живих покрета у 2/4 или 3/4 такту.
камарологија (грч. kSmmaros рак, logia) наука о
раковима.
камарот (итал. camerotto) помоћник, слуга на
броду.
Камасутра (сскр.) хиндуистички Љубавни при-
ручник, написан вероватно у V B . , посвећен
мистичном еротизму.
камата (грч. kamatos) добит, интерес на уложени
новац.
камашне (фр. gamache) наглавци од сукна или
коже; гамашне.
камбана (итал. campana) муз. 1. народни музички
инструмент у Македонији, врста удараљки; 2.
црквено звоно; звоно уопште.
кам-бек (енг. come-back повратак) враћање поз-
натог лица на јавну сцену.
камбиза (фр. cambuse) бродска кухиња.
камбијално право менично право.
камбијатура (итал. cambiatura) менични рачун;
мењање поште, италијанска путничка пошта.
камбиј(ум) (лат. cambium) биол. слој ћелија из-
међу коре и дрвеног дела биљке чијим деоба-
ма делови биљке (корен, стабло и гране) деб-
љају.
камбио (итал. cambio, нлат. cambium) трг. мени-
ца, менично писмо; мењачница.
камбио ди полица (итал. cambio di polizza) шрг.
менично писмо.
камбио ди риторно (итал. cambio di ritorno) шрг.
повратна меница.
камбио конто (итал. cambio conto) шрг. менични
рачун.
камбио секо (итал. cambio secco) шрг. „сува", тј.
сопствена меница.
камбист(а) (итал. cambio) трговац меницама.
камбјата (итал. cambiare мењати) кратка мело-
дијска фигура примењивана у ренесансном
вокалном контрапункту.
камбријска формација геол. в. камбријски пе-
риод.
камбријски период гтл. доба у развитку Земљи-
не коре у којем су постали најстарији земаљ-
ски слојеви у којима су нађени поуздани и
многобројни органски остаци; назив no Кам-
брији - Cambria, келтском имену за енглески
Велс, где су ови слојеви први пут проучени.
камбрик (енг. cambric) врста финог танког па-
мучног или ланеног платна; уп. камертух.
камгарн (нем. Kamm-garn) предиво са рапавом
вуненом жицом, јако и сјајно, за које се вуна,
no чишћењу, најпре помоћу машине добро
изгребена и уваља.
камеја (фр. camće, итал. cammeo, нлат. camae-
us, лат. čama, camma) извајан, резан камен;
нарочито: резан драги камен код кога испуп-
чена фигура има друкчију боју него основа;
такође: слика у једној боји, слика у камену.
камел (грч. kžmelos) справа за издизање плов-
них објеката (лађа, чамаца и др.) изнад воде;
>•«. камила.
камелеон (грч. chamailečn) мшл. врста гуштера,
живи у Африци, Аустралији и Индији, главна
380 камерација
му je одлика што може помоћу пигментских
ћелија да мења своју зелену боју; фш. пре-
вртљивац, превртљив, безначелан човек, онај
који лако мења уверење.
камелија (нлат. camelia) бош. јапанска или кине-
ска ружа, названа no итал. језуити Г. Камелу-
су, који ју je 1639. пронашао на Филипинима
и одатле пренео у Европу.
камелопард (лат. camelopardalis) зоол. жирафа.
камелот (фр. camelot) 1. глатка тканина од че
шљане вуне, кострети или свиле, слична таф-
ту; 2. улични продавац играчака; продавац но-
вина у Паризу; камло.
камелхар (нем. Kamelhaar) шрг. камиља длака.
камео (енг. cameo од арап. qamail пупољак) Ma-
no али бриљантно остварење; улога на филму
или у телевизијској драми где се славни глу-
мац појави само за тренутак; улога у којој
велики и познат стваралац глуми под пуним
именом.
камера (лат. camera, грч. camšra соба, одаја на
свод) справа за снимање слика (фотографски
апарат; филмска камера); ТВ електронска
справа за директни пренос живих призора на
даљину. \
камера дел комерчо (итал. camera del commer-
cio) трговачка комора.
камера клара (лат. camera clara) физ. „јасна ко-
мора", инструмент за прецртавање и неосвет-
љених предмета.
камерализам (грч. kamara, лат. camera соба)
економска политика којој je циљ подизање
националне индустрије, повећање извоза a
смањивање увоза ради активности спољашњег
трговинског биланса.
камералије (лат. cameralia) пл. наука о државним
финансијама, наука о управљању државним
приходима и расходима; наука о трговини и
привређивању уопште; камералне науке.
камералист(а) (лат.) финансијски стручњак у
теоријском или практичном погледу, онај ко-
ји се бави камералним наукама.
камералне науке в. камералије.
камера луцида (лат. camera lucida) фш. „светла
комора", инструмент у којем се светлосни
зраци од предмета одбијају помоћу призме и
образују лик на хартији који се налази доле у
инструменту, те се тај лик може нацртати пи-
саљком.
камеран (лат. camera, грч. kamSra соба, одаја на
свод) намењен мањем броју слушалаца и гле-
далаца: камерна сцена, камерна музика, ка-
мерна глума; коморан.
камера огккура (лат. camera obscura) физ. „мрач-
на комора", сандуче, изнутра црно, на пред-
њој страни има отвор са сабирним сочивом,
које даје стваран, изврнут и умањен лик
предмета спољашњег на хартији, стаклу итд.
који се налази у жижи сочива (сваки фотограф-
ски апарат je, у ствари, једна оваква комора).
камераријус (нлат. camerarius) надзорник бла-
гајне, нарочито папски коморник (кардинал
који стоји на челу Апостолске коморе).
камерација (лат. cameratio) арх. испупчење.
свод; зидање на свод.
камердинер 381
камердинер (нем. Kammerdiner) собар у отме-
ним кућама, коморник.
камерија (тур. kameriye) истурен, обично отво-
рен, незастакљен балкон, доксат (према дво-
ришту) у старим муслиманским кућама.
камерјункер (нем. Kammerjunker) в. камерхер.
камерленг (итал. camerlengo) исш. коморник,
благајник.
камерман (енг. cameraman) сниматељ филмском
или телевизијском камером.
камермузик (нем. Kammermusik) в. камерна му-
зика.
камерна музика собна музика, тј. музика која
je намењена за ужи простор и ужи круг слуша-
лаца, и која се, због тога, изводи са мањим
бројем инструмената, нарочито соло-инстру-
мената.
камертон (лат. camera, tonus, грч. kamara, to-
nos) муз. основица за подешавање музичких
инструмената no међународном споразуму =
435 трептаја у јединици времена.
камертух (нем. Kammertuch, фр. cambresine,
енг. cambric) врста веома финог сукна, назва-
ног no хол. граду Kammerich или Kambray; уа.
камбрик.
камерхер (нем. Kammerherr) отмени лични слу-
га неког владара; употребљава се често само
као титула; камерјункер.
камзе (тур. kabiz) држак сабље, ханџара, ножа и
сл.
ками (јап.) општи назив за јапанска божанства;
титула, која се давала племићима.
камизол (фр. camisole, итал. camiciuola) рекла,
прслуче, зубун.
камиказе G a n -) „божји ветар", циклон који je у
XIII веку спасао Јапан потопивши монголску
инвазиону флоту; јапански пилот самоубица
који се заједно са својим авионом (торпедом)
пуним експлозива бацао на непријатељски
брод.
камила (гр. kamelos) зоол. позната азијска и
афричка товарна животиња са једном или две
грбе; уп. камел.
камилавка (грч. kamelauke) округла висока капа
православних калуђера и свештеника.
камилтеј (нем. Kamillentee) чај од камилице.
камин (грч. kaminos пећ, лат. caminus) пећ, фу-
руна, собно огњиште; оџак.
каминирати (итал. camminare, фр. chemin) код
мачевања; узмичући при борби гледати да се
противник наведе на откривање.
камион (фр. camion) велика теретна кола, те-
ретни аутомобил.
камионет (фр. camionnete) лако теретно мотор-
но возило (за превоз терета до 2000 kg).
камис (apan.) памучна ноћна хаљина; кошуља
којом Турци покривају мртваце пошто их
окупају.
камиш (тур. kamis) цев на лули за пушење,
чибук.
камкодер (енг.) снимајући преносни електрон-
ски уређај, који се састоји од комбинације
камере и магнетоскопа no облику јединствене
конструкције, али са могућношћу раздваја-
ња no жељи корисника.
кампус
камло (фр. camelot) в. камелош.
камп (енг. camp) место са шаторима или кући-
цама који служе за летовање, спортски или
туристички логор.
кампада руд. део, прстен рударског тунела, јаме.
кампана (нлат., итал. campana, фр. campane)
звоно, црквено звоно; звоно на ваздушном
шмрку (пумпи); арх. капител у облику изврну-
тог звона на коринтском стубу; вош. звонце,
звончић; звонцасте ките и ројте од свиле или
златног конца за украшавање свечаних дво-
рана.
кампанелизам в. кампанилизам.
кампанета (итал. campanetta) муз. звоњење.
кампаниле (итал. campanile) звонара, звоник;
торањ; кубе, торњић на згради гдс стоји ча-
совник.
кампанилизам (итал. campanilismo) претерана
љубав према родном крају, локални патрио-
тизам.
кампанилист (итал. campanilismo) приврженик
кампанилизма, ускогруди патриота.
кампанологија (нлат. campana, грч. logia) наука
о звонима, наука о ливењу звона.
кампанула (нлат. campanula) бот. звонце,
звончић.
кампануларија (нлат. campanularia) ал. мол. ко-
рали звонастог облика.
кампања (фр. campagne, итал. campagna, лат.
campus поље, campaneus пољски) 1. пољско
добро; село; 2. фш. тј. војни поход, рат, рато-
вање; пловидба; 3. борба за или против (кога
или чега, нарочито путем штампе); 4. сви ра-
дови којима се припрема остварење неког со-
цијалнополитичког задатка, нпр. изборна
кампања; 5. доба одређеног рада у години,
сезона радова на нечему, нпр. кампања ше-
ћерне репе итд.
кампариј(ус) (нлат. camparius) пољар, чувар
поља.
кампелогија (грч. kampe кривина, logia) наука о
кривинама, о кривим линијама.
кампеметар (грч. kampe кривина, metron мера)
справа за мерење кривина.
кампер (енг. camp) онај који логорује у кампу,
житељ кампа.
кампилограмика (грч. kampylos савијен, крив,
gržmma црта, линија) наука о кривим линија-
ма и криволинијским величинама.
кампинг (енг. camping) борављење, логоровање
у кампу.
камповати (фр. camper) логоровати, живети у по-
љу (или: у околу, логору); уоколити се, улого-
рити се; фи?. привремено се сместити, привре-
мено становати.
камподеја .тол. врста инсекта, жућкасте боје,
који обично живи под камењем или махови-
ном, Campodea staphylinus.
кампо санто (итал. campo santo) „свето поље";
гробље, костурница, нарочито: гробље опко-
љено отвореним аркадама.
кампус (лат. campus пољана) скуп универзитет-
ских или колешких зграда, обично изван град-
ског језгра.
камут
камут (нем. Kummet) огрлина (код коња), огр-
љак који се ставља животињи (обично псу) око
врата; оковратник на аму.
камуфлажа (фр. camouflage) прерушивање, пре-
рушење, преображавање; eo/. бојадисање рат-
ног материјала тако да се не разликује од
околине у којој се налази; фш. заваравање
(трага и сл.).
камуфлет (фр. camouflet дим) еој. шупљина у зе-
мљи створена експлозијом на већој дубини.
камуфлирати (фр. camoufler) прерушити, преру-
шавати; вај. обојити (или: покрити, удесити)
ратни материјал тако да се не разликује од
околине у којој се налази; заварати, завара-
вати (траг и сл.).
камфин (нлат. camphora) хем. материја која се
помоћу јода добива из камфора; мешавина
терпентина и шпиритуса коју у Северној
Америци употребљавају као гориво у лам-
пама.
камфор (нлат. camphora) бела смола камфоро-
вог дрвета, сагорљива и јаког мириса и укуса;
употребљава се много у фабрикацији целуло-
ида и експлозива, a у медицини, у алкохолном
раствору (шпиришус-камфор), за трљање код
реуматизма и неуралгије, нарочито код сла-
бости срца и крвних судова, запаљења плућа и
ДР-
камџија (тур. kamci) бич; канџија.
кан (тур., татар.) турска титула султанова; кнез,
владар, господар, нарочито код Татара.
кана (лат., итал. canna, фр. canne) 1. трска, ро-
гоз; штап, палица.
кана 2. в. кна.
канабе (арап. канабија, грч. kanapeion) диван,
софа: канапе.
канабизам (грч. kannabis конопља) болесни на-
гон за уживањем хашиша; уп. канабин; канаби-
номанија.
канабин (грч. kannabis конопља, лат. canabis)
ил. алкохолни саставни део индијске конопље
које има јако наркотично дејство.
канабииоманија (грч. kannabis, mania страст) в.
каиабизам.
канабис (грч. kžnnabis, лат. cannabis) бош. ко-
нопља.
канадарис ол. полусвилене источно-индијске
тканине са црвеним и црним пругама; врста
француског тепиха.
канал (лат. canalis олук, бразда, жлеб, canna тр-
ска) вештачка река, пропуст, прокоп; водо-
вод, олук; мореуч; цев, чунак; фш. средство,
пут и начин за постигнуће неког циља; анаш.
жила; арх. жлеб.
канализација (нлат. canalisatio) прокопавање
канала, спровођење канала, нарочито подзем-
них (у градовима); мрежа подземних цеви за
одвођење воде и нечистоће из куће и насеља.
каналисати (нлат. canalisare) фи/. дати једној
ствари или покрету известан смер и правац,
упутити их одређеним TOKOM.
каналити (лат. canna трска, цев, грч. h'thos ка-
мен) ПЛ. геол. цевасте окаменотине једне врсте
биљки-животиња; в. тубулиШи.
382 кандиљ
канап (итал. canapo) узица, врпца; конопац, уже.
канаринац (итал. canarino, фр. canari) мал. мала
жута птица певачица, пореклом са Канарских
острва.
канарис (инд.) вл. индијске џепне марамице од
жуте свиле са белим тачкама.
канаста (um. canasta корпа) карташка игра са
два свежња карата и 4 џокера, обично за 4
особе које треба да постигну што већи број
серија од 7 карата исте вредности.
канастер (грч. kanastron корпа од врбовог пру-
ћа, шп. canastro) 1. најфинија врста венецу-
елског дувана који je пуштан у трговину па-
кован у котарице (шп. canastro); дуван у ваљ-
цима, непрерађен дуван; 2. џак од животињске
коже за паковање робе у Индији.
канат (тур. kanad) 1. крило прозора или врата; 2.
преграда; 3. дрвена ограда на колима са све
четири стране.
канаус (перс.) врста фине персијске свилене
тканине.
канафас (фр. canevas) чврсто, густо ланено или
памучно платно; употребљава се за мушке ка-
путе и за израду мадраца.
кан волан (фр. camp volant) «ој. летећи логор,
летећа војска, војни одред коме je задатак
да напада непријатеља изненадно, час овдс
час онде.
кандахар (no енг. грофу од Kandahara) назив за
везу којом се скијашка ципела чвршће везу-
је уз скију.
кандела (лат. candela свећа) физ. јединица за
јачину светлости no Међународном систему
јединица.
канделаб(а)р (лат. candelabrum свећњак, cande-
la свећа, воштаница) богато украшен велики
свећњак у облику стуба са три и више ограна-
ка; велики свећњак на јавним местима, наро-
чито пред трговима. зградама итд.
кандида (лат. monilia albicans) гљивица која може
нормално да живи на слузокожи у устима, грлу
и полним органима, a изазива обољење, кан-
дидијазу, када ослаби отпорност организма.
кандидан (лат. candidus) чист, бео, сјајан; неиз-
вештачен. искрен, честит; ведар, срећан,
весео.
кандидат (лат. candidatus „у бело обучен", јер су
у старом Риму они који су се такмичили за
неки положај били, за време избора, у бело
обучени) онај који тражи место или службу;
приправник; ђак који стоји пред испитом;
онај који се спрема и ради да буде изабран за
народног посланика, председника републике,
владаоца и сл.
кандизација (фр. candi) превлачење (или: поси-
пање) шећером; кристализовање шећера.
кандило (грч. kandelos, тур. kandil) 1. мала ста-
клена посуда, светиљка у којој гори жижак у
уљу (обично у цркви, на гробу, пред иконом и
сл.); 2. в. кандиљ 1.
кандиљ (тур. kandil) 1. фењер или електрична
сијалица, обично на минарету, која се пали
приликом муслиманских празника; 2. в. кан-
дило.
кандирати 383
кандирати (фр. candir) зашећерити, посути ше-
ћером, превући шећером; ушећерити; кан-
дирано воће ушећерено воће, шећерно воће.
кандис (сскр. khanda, фр. candis) пречишћен,
кристализован шећер.
канди-стор (енг. candy-store) енглеска посласти-
чарница; кондиторај.
канева (фр. canevas, нлат. canevasium) јута, рет-
ко платно са правилним четвртастим рупица-
ма за ђерђев (за вез); холандско једрилско
платно; фм. први нацрт књижевног дела или
слике, скица, план; у италијанској неписаној
комедији: подела драмске грађе на чинове и
сцене, које после глумци испуњавају импро-
визујући.
канела (нлат. canella, фр. cannelle) кора од циме-
та. цимет.
канелас (фр. cannelle) цимет превучен шеће-
ром.
канелира (фр. cannelure) арх. уздужна плитка
бразда, обично полукружна, на античком
стубу.
канепен (фр. canepin, итал. canapino, лат. canna-
bis конопља) фина, бело учињена janteha
или јарећа кожа (за рукавице).
канибал (шп. canibal, Caribal=Caribe) становник
Карибијских острва, људождер, антропофаг;
фш. дивљи (или: груб, суров) човек, нечовек,
дивљак.
канибализам (шп.) људождерство, антропофа-
?ија; фиг. свирепост, нечовечност, дивљаштво.
каније (тур. kin) корице ножа или сабље.
канила (фр. cannule, лат. cannula) цевчица; мед.
цев на штрцаљки, клистиру; хируршка метал-
на цевчица.
канистер (енг. canister) лимена канта; невелики
суд с херметичким затварачем за чување и
транспорт течности (бензина, уља и сл.); кани-
стар.
канкан (фр. cancan) ритмичка игра, врста забав-
ног балета; била врло популарна, нарочито у
Паризу у другој половини XIX в.
канков (мађ. kanko) мед. капавац, трипер, гоно-
реја.
канкрински (нлат. cancrinus, лат. cancer рак) ко-
ји иде као рак; о стиховима: које треба чита-
ти однатраг, или код којих je, читани спреда
или однатраг, исти ред речи, нпр. Sumitis a
vetitis: sitit is, sitit Eva, sitimus (Узимате од
забрањеног, жеђа он, жеђа Ева, жеђамо).
канкроид (лат. cancer, грч. eidos облик, вид) мед.
OTOK сличан раку; рак простог епишела.
кано (фр. canot, енг. canoe, порт., итал., шп.
canoa) лак чун од коре дрвета или издубеног
стабла, какав обично употребљавају северно-
амерички Индијанци, ораница; уи. кану, кену.
канобе (er.) в. канопе.
каноистика в. кајакашшво.
канон (грч. kanon, лат. canon) правило, пропис,
мерило, узор; црквена одлука, црквени закон;
збир књига или списа које je неки ауторитет
(црквени сабор) огласио и признао као аутен-
тичне (Свето писмо) и које садрже правила
хришћанске вере и хришћанског живота; у ка-
канталуп
ТОЛИЧКОЈ цркви: средњи део мисе који се ни-
кад не мења (од Санкшус до Комуниона); муз.
комад за два гласа или више гласова у коме
други или остали гласови исту мелодију, упа-
дајући, понављају једни за другима; врста
монохорда у музици Грка; шип. врста великих
слова од 42 и 32 типографске тачке; у ликов-
ној уметности: правило о приказивању лепо-
те човечјег тела.
канонада (фр- canonnade) пуцање (или: бијење,
гађање) из топова, топовска паљба, грување
топова, бомбардовање.
каионенфутер (нем. Kanonenfutter) „храна за то-
пове", подругљив израз за војнике који су
жртве топовских зрна (фр. chaire a canon =
шер a каион).
канонизација (грч. kančnizo) проглашавање не-
кога или нечега светим, увршћење у ред све-
таца, посвећивање.
каноник (нлат. canonicus) у католичкој цркви:
више свештено лице световњачког реда, про-
та.
канонист(а) (нлат. canonicus, грч. kanon) в. ка-
ноничар.
каноничар (грч. kanon, нлат. canonicus) познава-
лац или учитељ црквеног, канонског права;
канонисШ.
канонске године године старости које су пропи-
сане као услов за примање свештеничког
чина.
канонске књиге књиге Светог писма које црква
признаје као свете и надахнуте, и које, због
тога, сматра као највиши верски ауторитет.
канонски (нлат. canonicus. грч. kanon) који од-
говара црквеним прописима (каионима), који
je у складу са црквеним прописима или ауто-
ритетом, прописан, веродостојан (књиге.
списи); црквени, папски; фиг. који служи као
узор, узоран, угледан.
канонски часови (нлат. horae canonicae) часови
које калуђери и свештеници треба дневно да
проведу у молитви.
канонско право (нлат. jus canonicum) право хри-
шћанске цркве, садржано у Corpus juris canoni-
ci. које, осим чисто црквених одредаба, доне-
сених на црквеним саборима, садржи и приват-
не, процесне и казнене одредбе.
канопе (ег.) а.п. египатске вазе - идоли у облику
трбушастих крчага са човечјом главом на вр-
ху (поклопцу), у којима су некада чували му-
мизиране унутарње делове тела (срце и плу-
ha); такође: вазе у етрурским гробовима; ка-
нобе.
Каноса (итал. Canossa) замак. данас рушевине, у
итал. провинцији Ређино нел' Емилија. у ко-
јем се 1077. немачки цар Хенрик1У покорио
папи Гргуру VII, извукавши од тога понижења
политичке користи; отуда: uhu v Каиосу пони-
зити се пред папом или уопште пред неким
коме си се дотле противио.
кантабиле (итал. cantabile) мул. за певање. што се
може певати; певајући.
канталуп (фр. cantaloupe, итал. cantalupo) бош.
храпава диња (названа no замку Канталупо. у
канталупа 384
Анкони, где je најпре донесена из Јерме-
није). _ немарљива величина, безначајна величина,
каиталупа в. каншалуи.
кантандо (итал. cantando) муз. певајући, тј. из-
водећи тако као да се пева.
кантанте (итал. cantante) муз. певајући.
кантариде (грч. kantharis, ген. kanthan'dos шпан-
ска буба) зоол шпанске бубе, спадају у поро-
дицу мајака, златнозелене боје.
кантаридизам (грч.) мед. тровање отровом од
шпанске бубе, кантаридином.
каитаридин најважнији активни састојак шпан-
ске бубе (Cantharis vesicatoria) који изазива
црвенило и мехуриће на кожи; у већим дозама
веома je отрован.
кантарион (грч.) богородичина трава; у народ-
ном лекарству користи се тинктура канта-
риона.
кантата (итал. cantata) муз. првобитно, за разли-
ку од сонате, песма која се певала уз пратњу
инструмената; сада: већа црквена песма, ком-
позиција за певање у свечаним приликама.
каитатила (итал. cantatilla) в. кантатина.
кантатина (итал. cantatina) муз. мала канташа,
песмица за певање.
кантаториј(ум) (нлат. cantatorium) код католи-
ка: кшига из које појац (кантор) на миси
одговара.
кантаутор (итал. cantare певати, лат. auctor ос-
нивач) певач који пева сопствене композици-
је на сопствени текст.
кантација (лат. cantatio) певање, песма.
каитела (финс. Kantele) харфа са пет металних
жица уз коју фински народни певачи певају
народне песме; уи. руно.
кантизам фил. в. кантијанизам.
кантијанизам фил. критичка и трансцендентална
филозофија Имануела Канта (1724-1804) са
својим разликовањем форме од предмета са-
знања, априорног од апосШериорног, са сво-
јим учењем о априорности форми опажања
простора, времена и категорија, са својим
ограничењем целокупног сазнања на појаве,
тј. на предмете могућег искуства, док се сама
ствар по себи (das Ding an sich) не може сазна-
ти; Кант, дакле, признаје постојање ствари
независно од наше свести; кантизам; в.
Шрансцендентална филозофија, трансцен-
денШални идеализам.
кантикум (лат. canere певати, canticum) песма
која се пева.
Кантикум кантикорум (лат. Canticum cantico-
rum) Песма над песмама (приписује се изра-
иљском цару Соломону, 970-930. г. пре н. е.).
каитилена (лат., итал. cantilena) муз. песмица,
песмица за певање; мелодија; кратак музички
комад у облику песме (за певање); истакнута
певачка мелодија у већим музичким делима.
кантина (итал. cantina) барака, крчма, простор у
неком предузећу где се могу добити храна и
пиће; сандук са преградама (за боце); муз. че-
тврта жица на виолини.
кантинер (фр. cantinier) сопственик кантине,
крчмар (војнички, раднички), баракер.
канцелар
кантите неглижабл (фр. quantite negligeable) за-
величина о којој се не мора водити рачуна;
околност о којој се не мора водити рачуна
при решавању каквог политичког или економ-
ског питања.
кавтитис (грч. kanthos очни угао; око) мед. запа-
љење очног кутића, запаљење ока.
канто (итал. canto, лат. cantare певати, cantus)
песма; певање.
кантон (итал. cantone, ф р . canton) срез, округ,
област; у Француској: један део арондисма-
на; у Швајцарској: савезна државица.
кантонада (фр. cantonade) део позорнице који
се налази иза кулиса.
каитониран (итал. canto) арх. са стубовима на
угловима.
кантонирање (фр. cantonner) вој. смештај (или:
размештај) војске no становима и кућама у
неком месту; борављење војске no кућама
(супр. логоровање); уи. канШонман.
кантонист(а) (фр. canton) војни обвезник.
кантонман (фр. cantonnement) смештај војске
no кућама у неком месту (канШонирање); ме-
сто таквог смештања.
кантор (лат. cantor, canere певати) певач, цркве-
ни појац (код католика); учитељ црквеног пе-
вања и музике.
кантр (енг. canter) кратак галоп (или: кратак
трк) коња.
кантрида (итал. carega, грч. kathćdra) столица;
канШрига.
кантри музика (енг. country регионалан, провин-
цијалан) популарни стил сеоске музике у
САД, народна музика.
кантус фирмус (лат. cantus firm us утврђена мело-
дија) мелодија преузета из духовне или све-
товне музике да послужи као основа за над-
градњу нове композиције.
кану (шп., порт., итал. canoa, енг. canoe, нем.
Kahn, фр. canot) узан чамац примитивних на-
рода направљен од издубеног стабла, ораница;
у веслачком спорту: чамац са двоструким ве-
слом за једног, ређе за два веслача; уп. кано.
канун (тур. kanun) муз. стари арапски музички
инструмент с великим бројем жица.
кануни (арап.) пл. саставни део шеријатског пра-
ва, световно право муслиманских народа које
издају исламски владари, према приликама и
потребама друштва, и које je, према томе,
променљивог и месног (локалног) карактера,
jep се може мењати и важи само за државу која
га je издала; ум. фикх.
канура (тур. kanyr) наметак пређе (вунене, па-
мучне и сл.) припремљене за бојење.
канцел (лат. cancelli решетка, ограда) пропове-
даоница, предикаоница, говорница у католич-
кој цркви (заправо простор који je ограђен
решеткама); уп. канцеларија.
канцелар (лат. cancellarius) у средњем веку: нај-
виши дворски службеник, чувар државног пе-
чата и састављач јавних исправа; први држав-
ник (у Немачкој je први добио титулу канце-
лар Бизмарк).
канцеларија
канцеларија (нлат. cancellaria, cancelli, ген. can-
cellorum решетка, од cancellus рачић, од can-
cer решеткаста животиња, тј. рак) првобитно:
простор, соба или сто који je решеткама од-
војен; данас: званична соба за рад, надлеш-
тво, уред, уредске просторије.
канцеларијски језик језик којим су писана зва-
нична акта и повеље крајем средњег века.
канцеларијски стил крут, сувопаран и сувише
формалистички начин писања, каквим се
обично пишу званични и уопште пословни
списи.
канцеларијски формат шрг. средње фина и фина
хартија за писање малог формата (33 х
42 cm).
канцелација (лат. cancellatio) прецртавање, по-
ништавање неког списа, менице, признанице и
др.; судско поништење неког списа, доку-
мента.
канцеле (лат. cancelli) ПЛ. решетке (или: прегра-
де) у неким канцеларијама између службеника
и публике (нпр. у пошти, банкама итд.).
канцелист(а) (лат. cancelli) писар, чиновник,
службеник канцеларије.
кавцелпараграф чувени § 130 a немачког казне-
ног закона (донесен 1871. и 1876) који забра-
њује злоупотребу свештеничког положаја у
циљу мешања у државне послове на начин који
може угрозити јавни мир и безбедност (казна
до 2 године робије).
канцер (1. cancer) зоол. рак; шшр. Рак (сазвежђе);
мед. рак (болест).
канцерација (лат. cancer рак, нлат. canceratio)
мед. отицање од рака, постајање рака.
канцерин (лат. cancer рак) прах од рачјих љуш-
тура.
канцерогеи (лат. cancer, грч. genos род) мед. који
ствара, изазива рак; канцерогепе материје хе-
мијске супстанце које помажу стварање рака.
канцерозаи (лат. cancer рак) мед. у облику рака,
попут рака; оболео од рака.
канцерологија (лат. cancer, грч. logia) део меди-
цинске науке који се бави проучавањем на-
станка рака, његовог раног откривања, лече-
њем и предохраном.
канцерома (лат. cancer) мед. OTOK ОД рака, рак.
канциона (шп. cancion, лат. cantio, фр. chanson)
песма, нарочито лирска сликовна песма која
се обично састоји од стихова са дванаест тро-
хеја.
канционери (шп. cancioneros) ил. лиш. шпанске
збирке песама нарочито збирке из XVI века.
канцона (лат. canzone, шп. cancion, лат. cantio) y
романтичном песништву, нарочито код Тали-
јана, врста лирских песама са узвишеном са-
држином (ода), нпр. код Петрарке.
канцонета (итал. canzonetta) муз. песмица, мала
песма; првобитно: песмица у духу народне
песме.
канцонијер (итал. canzoniere) првобитно, збир-
ка старих трубадурских песама; збирка песа-
ма; песмарица.
канџа (тур. kanca) гвоздена кука, квака; оштар и
кукаст нокат птица грабљивица.
385
канџија (тур.) в. камџија.
кањони (шп. canons) ПЛ. геол. речна корита и реч-
не долине са стрмим стеновитим странама, у
областима где су слојеви задржали водораван
положај, које су направиле брдске воде (наро-
чито у Северној Америци).
каолин (кин. kao-ling, kao висок, ling брег, име
једне планине у северној Кини, где je најпре
добијан) „порцулан", порцуланска земља, бе-
ла, брашњава маса од које се прави порцулан-
ско посуђе.
кап (фр. cap, итал. capo, лат. caput глава) пред-
горје, рт, сваки део обале који се спушта
стрмо у воду.
капа (лат. сарра) калуђерски огртач са широким
рукавима и капуљачом; кишни огртач; качкет.
капама (тур. kapama) кувано јело од јагњетине,
младог лука и других зачина.
капамаџија (тур. kapamaci) занатлија који из-
рађује мокриваче.
капар (грч. kapparis, арап., перс. kabar, фр. са-
pre, итал. cappero) бош. трновита жбунаста
биљка, Capparis spinosa, која расте и у нашим
крајевима (у Далмацији и Херцеговини); ње-
ни неразвијени цветни пупољци садрже уље
слично слачицином уљу и употребљавају се
као зачин и додатак неким јелима, којима
даје посебан укус; капра.
капара (итал. caparra) шрг. новац који се при
склапању уговора или погодбе даје унапред
као залога да he све услове уговора или по-
годбе обе стране тачно испунити.
капацитет (лат. capacitas) способност, умеш-
ност, ваљаност; употребљивост; могућност
хватања, могућност садржавања, запремина,
садржина, пространост. обимност, човек који
ужива велик и неоспоран ауторитет; углед у
некој струци (научник, уметник и др.), приз-
нат стручњак; фш. таплоШни капацитет
једног тела je она количина топлоте која je
потребна (или број јединица топлоте потре-
бан) да се то тело загрсје за 1°С; елекшро-
сШатички капацитеШ једног проводника
мери се количином електрицитста која му се
мора придати да би се његов потенцијал по-
висио од нуле до јединице; или: капацитет
једног кондензаШора je однос количине
електрицитета на једном проводнику према
његовом потенцијалу док je други проводник
уземљен (има потенцијал нулу).
капацитрин (лат. сарах способан, грч. kyklos
круг, elektron) фил. апарат за брзо и снажно
бомбардовање електрона.
капеадори (шп. capeadores) ILI. у борбама с бико-
вима: помоћници бораца који раздражују би-
ка једним црвеним огртачем, na му онда веш-
то измакну и пусте борца да он продужи игру.
капела (нлат. capella, итал. cappella, фр. chapel-
le) црквица, домаћа (дворска) богомоља; пр-
вобитно: место (сакристија) где je свеште-
ник остављао свој огртач (лат. сарра) и цркве-
не утвари; доцније: место за певаче и музича-
ре у цркви; црквени хор (певачи и оргуље):
музичко друштво, музички оркестар; a капела
 386
(итал. a cappella) муз. брже но што се изводи
један црквени комад; певање a капела хорско
певање без музичке пратње; ала капела (итал.
alia cappella) као у капели, тј. вокална и ин-
струментална музика заједно.
капелан (нлат. capellanus) помоћни свештеник,
млађи свештеник који je додељен као помоћ-
ник и заменик старијем свештенику.
капелен (итал. capello коса) аоз. глумац или ста-
тист коме се ради веће уверљивости улоге
обрије глава.
капел-мајстор (лат. capella, magister, нем. Ka-
pellmeister) в. капелник.
капелник (лат. capella) старешина (или: дири-
гент) музичке капеле, нарочито оперског ор-
кестра; капел-мајстор.
капер (хол. kaper, фр. capre, лат. сареге ухвати-
ти) гусар, морски пљачкаш; гусарска лађа, гу-
сарски брод.
капетан (фр. capitaine, итал. capitano, лат. caput
глава; главна личност) поглавица, старешина;
вој. командир чете (или: ескадрона, батерије);
заповедник брода (или: пристаништа, ваздуш-
ног балона); старешина спортског клуба; ус.
капитен.
капи-ага (тур.) старешина ушкопљеника на тур-
ском двору (одговара европском „маршалу
двора"); такође: јаничарски генерал.
капија (тур. kapi) врата, улаз; фш. двор (цар-
ски).
капиларан (лат. capillus влас, длака, коса, вла-
кно, capillaris власи, длачни, косни) власни,
длачни, који се тиче косе, косни; власаст,
длакаст, влакнаст, танак као длака, веома та-
нак; капиларни судови (капилари) веома фи-
ни крвни судови који представљају прелаз од
артерија ка венама и у којима се крв креће
равномерно; капиларне цеви цеви са власа-
стом, тј. врло уском и малом шупљином; ка-
пиларне појаве појаве које показују течност
у уским цевима.
капилари (лат. capillus) ПЛ. анаш. в. под капи-
ларан.
капилариоза веш. болест домаћих животиња, на-
рочито перади, чији су узрочници различите
врсте ваљкастих црва из рода Capillaria.
капиларност (лат. capillus длака) физичка поја-
ва: ако две отворене једнаке стаклене цеви са
врло узаном шупљином, од којих je једна ве-
ha, замочимо донекле у воду, она неће на
цевима бити на истом нивоу на коме je вода у
суду: ниво у широј цеви виши je од нивоа у
суду, a ниво у ужој цеви виши je и од нивоа
воде у широј цеви; код живе je обратан слу-
чај. Горња површина течности (у цеви, звана
менискус) која кваси (вода) je издубена, a
која не кваси (жива) испупчена. Ове појаве
зову се капиларне.
капилароскопија (лат. capillus, грч. skopeo по-
сматрам, гледам) мед. микроскопско испитива-
н>е капилара на живом човеку (код поремећа-
ја судовног живчаног система и д р ) .
капилација (лат. capillatio) мед. влакнаст, једва
приметан расцеп лубање.
капиталан
капирати (лат. сареге) појмити, схватити, схва-
тити, разумети, разумевати.
каписла в. капсула.
капислара (лат.) старинска пушка која се пали
помоћу каписле.
капистрација (нлат. capistratio) мед. в. фимоза.
капиструм (лат. capistrum улар) хируршки за-
вој; мед. грч дон>е вилице.
капита (лат. caput глава, capita) ПЛ. главе; капи-
та аверза (лат. capita aversa) на кованом нов-
цу: главе чија су лица окренута једно од дру-
гог; капита адверза (лат. capita adversa) главе
са лицима окренутим једно другом; капигпа
југаша (лат. capita iugata) спојене главе, две
главе на новцу.
капитал (лат. capitalis главни, caput глава) 1.
вредност која се одређеним кретањем оплођа-
ва, увећава вишком вредности. Општи обра-
зац je N - R - N 1 (где значи: N предујмљену
вредност, R врсту робе, N 1 оплођени капи-
тал). Кретање обухвата: I фаза - промет, ку-
повину елемената производње, предујам ка-
питала у радну снагу и средства за производ-
н>у; II фаза - производњу, трошење елемената
производње, при чему радна снага ствара ви-
шак вредности; III фаза - промет, реализаци-
ја оплођеног капитала.
Развијени образац je: N-R ' ' .. . P . . . R ' - N 1 .
Ово je кретање индустријског капитала. По-
једине његове фазе се осамостаљују, постају
функција појединих врста капитала: произ-
водни капитал се бави произвођењем вишка
вредности, производњом; трговински капитал
врши стварну реализацију производа капита-
ла; каматоносни капитал мобилише слободне
новчане капитале, претвара неделатни капи-
тал у делатни. Капитал je, дакле, одређени
друштвени однос у производњи - експлоата-
ција најамног рада под командом капитала,
тј. производње вишка вредности. У стварном
кретању вишак вредности се појављује као
профит. Пошто своју сврху - вишак вредно-
сти (профит) - капитал остварује само крета-
њем, то он тежи да се бесконачно креће и
увећава. И сваки се капитал, без обзира на
порекло, претвара у акумулирани вишак вред-
ности. 2. „Капитал" - главно дело Карла
Маркса, у којем су критички прерађена сва
дотадашња достигнућа у области економије
и у којем je генијално изложена нова теорија
капитала; 3. у ужем смислу: готов новац, гото-
вина; 4. главни град, престоница.
капитала (лат. capitalis главни) велика слова не-
ког писма (латиничког или грчког), капитал-
но писмо.
капиталан (лат. capitalis) главни, основни, теме-
љни, битни, поглавит; одличан; веома важан,
пресудан; капитална слова шии. велика почет-
на слова; капиШалконто шрг. рачун у главној
трговачкој књизи у коју се уноси све оно што
се тиче повећања или умањивања основне
имовине; капиШални злочин прав. злочин који
повлачи смртну казну.
капиталац
капиталац (лат. capitalis) зоол. снажан јелен с ве-
ликим роговима.
капитализам (лат. capitalis главни, caput глава)
друштвеноекономски поредак који каракте-
рише доминација капитала и профита; једна
од његових фаза je империјализам.
капитализација (фр. capitalisation) 1. додавање
припадајућег интереса капиталу (нпр. код
улога на штедњу кад улагач не подиже камату
него се она додаје улогу); 2. прерачунавање
неког прихода у износ који би уз постојећу
каматну стопу давао камату једнаку том при-
ходу.
капиталисање в. каиишализација.
капиталисати (фр. capitaliser) шрг. претворити
вишак вредности у капитал.
капиталист (лат. capitalis главни од caput глава)
власник капитала, особито знатног, уложеног
у послове.
капитана (итал. шп. capitana) главни, адмирал-
ски брод једне флоте.
капитација (лат. capitatio, caput глава) лична
пореза, главарина.
капител (нлат. capitellum) арх. најгорњи део
(или: врх, глава) стуба.
капител(хен) (лат. capitulum мала глава) штам-
парска слова која имају облик великих a раз-
мере малих слова.
капитен (лат. caput глава, енг. captain, нем. Ка-
pitan) капетан; т. играч који се појављује
као вођа, старешина и представник свог тима;
постоји у свим спортским дисциплинама кад
се иступа групно.
капитис деминуцио (лат. capitis deminutio) ирав.
смањивање или губљење права, нарочито гра-
ђанских права, грађанска смрт.
капитл (лат. capitulum, итал. capitolo) глава, од-
сек, одељак у књизи; фиг. садржина једног одељ-
ка, предмет разговора; у католичкој цркви:
збор виших свештеника ради решавања теку-
ћих питања, каптол, капишол.
капитол (лат. capitulum) скупштина свештенства
једне цркве или калуђера неког манастира; уа.
капиШл.
Капитол (лат. Capitolium) тврђава града Рима на
КапиШолијском брегу, на којем су били хра-
мови, Тарпејска стена итд. (данашњи Капи-
тол je уређен према нацрту Микеланђело-
вом); у САД: седиште законодавне власти у
Вашингтону.
капитулант (нлат. capitulans) .тсш. војник који,
no одслужењу рока, и даље добровољно остаје
да служи; преговарач, онај који закључује ка-
питулацију, који je неспособан да се бори за
циљ, који се предаје.
капитулат (нлат. capitulatum) споразум, нагодба
између држава.
капитулација (нлат. capitulatio) сагласност, спо-
разум; предаја, напуштање неког подухвата
или посла; предаја војске у рату или борби
приликом неуспеха; уговор о предаји; безу-
словна капитулација подразумева стање у ко-
ме побеђена страна без поговора прихвата све
услове које joj намеће победилац; фт. no-
пуштање, уступање; жртва.
387 капричо
капитулације (нлат.) уговори no којима су
европске силе имале право у Турској, у дру-
гим исламским државама и у Кини да њихови
поданици не подлежу домаћим судовима, него
конзулима односних држава; престале су да ва-
же после II светског рата.
капитулирати (нлат. capitulare) преговарати о
предаји; предати се, покорити се, попустити,
попуштати; поклекнути; поравнати се, спора-
зумети се, споразумевати се.
капиџик (тур. kapicik) мала споредна врата;
вратнице између суседних дворишта.
каплака (хол. Kap, Laken) шрг. доплата за подвоз
коју, сем редовног подвоза, даје онај што
шаље робу бродом да би се чувању робе обра-
тила нарочита пажња.
каплан (фр. capelan, нем. Kapelan) зоол. врста
морске рибе Mallotus villosus из породице Sal-
monidae.
каплар (фр. caporal) најнижи старешински чин у
неким војскама; постојао и у старој југосло-
венској војсци.
капномант (грч. kapnos дим, мантис пророк)
онај који прориче судбину no дизању дима.
капномантија (грч. kapnos, mantei'a прорицање)
прорицање из дима, гатање у дим.
капо (итал. capo глава, врх) поглавица, стареши-
на, главешина, шеф.
капонир (фр. capponiere) тј. бетонски бункер,
изграђен за фланкирање рова са две стране,
снабдевен митраљезима, a понекад и неким
артиљеријским оруђима.
капотаж (фр. capotage) оклоп око авионског мо-
тора.
капотажа (фр. capotage) познавање водених путе-
ва, наука о воденим путевима; вештина мере-
ња пута што га превали једна лађа.
капотасто (итал. capotasto, capo di tašto) мУЈ. гор-
њи део (онај који се држи у руци) виолине и
сличних инструмената; парче од ебановине и
сл. које се употребљава за учвршћивање жица
на гудачким инструментима: пречажица која
се меће на гитару ради повишавања тона; ме-
тални прут преко жица (на пијанофорту).
капра бот. в. капар.
каприола (итал. capriola срна од лат. capreus) у
итал. балету X V I B . , велики скок при којем
балерина удара једну ногу о другу.
капрификација (лат. caprificus дивља смоква)
вештачко оплођавање дивљих смокава помо-
ћу смоквиних oca.
каприц (фр. caprice, итал. capriccio, лат. caper)
ћуд, ћудљивост; муз. фантазија; ™. капричо.
каприциозан (фр. capricieux) ћудљив, тврдо-
глав, јогунаст; фш. неправилан, чудан, чудно-
ват; фантастичан.
каприцирати се (фр. caprice) узјогунити се, бити
тврдоглав, јогунити се, увртети себи нешто у
главу, држати се нечега упорно.
капричето (итал. capriccetto) муз. мала, кратка
фантазија.
капричо (итал. capriccio) ћудљиво, необично
уметничко, нарочито краће шаљиво музичко
дело, у облику сонате; a капричо (итал. a ca-
priccio) муз. no вољи, no ћефу.
капричозо 388
капричозо (итал. capriccioso) муз. ћудљиво, пре-
ма ћефу.
капролактам хем. органско једињење које служи
као сировина за израду вештачких влакна.
капрон (трговачки назив) смоласта пластична
маса, врло еластична и издржљива, која служи
за израду вештачког влакна, делова радио-
-апарата и др.
капса (лат. capsa) мртвачки сандук; одар.
капсијен (фр. capsien) арх. палеолитска култура
западног Средоземља; познато пећинско сли-
карство са сценама из лова и култних игара
(названо тако no налазишту Капса у Тунису).
капситис (лат. capsula) мед. в. капсулитис.
капсла в. капсула.
капсула (лат. capsula ковчежић, кутијица, санду-
че) чахура, кошуљица, омотач; метални омо-
тач на боци; бот. чахура која омотава семе;
анат. обвојница око неких унутрашњих органа
(нпр. capsula articularis зглобна чахура); мед.
кошуљица од желатина и скроба за лекове у
прашку или раствору; еој. метална капица или
цевчица напуњена експлозивом (служи за
паљење пуњења пушчаног, топовског, мин-
ског и др.); хем. бокаст суд за испаравање;
астрон. кабина васионског брода; капсла, ка-
писла.
капсуларан (лат. capsularis) бош. чахураст, у
облику чауре (или: омотача).
капсулитис (лат. capsula) мед. запаљење чахуре
очног сочива; капсишис.
каптажа (лат. captare хватати, фр. captage) хвата-
ње и довођење воде (изворске, речне, под-
земне).
каптација (лат. captatio, captare ревносно тежити
за чим, вребати) лукавство, мајсторија, дови-
јање, докопавање чега вештином; употреба
непоштених средстава да би се дошло до циља.
каптацио беневоленције (лат. captatio benevo-
lentiae) реторска фраза којом говорник, у по-
четку говора, моли слушаоце за благонакло-
ност; вешто задобијање наклоности, лов на
милост.
каптивација (нлат. captivatio) хватање вешти-
ном или лукавством, пецање.
каптирати (лат. captare) машати се нечега, вре-
бати, кебати, уловити нешто; ухватити, доћи
до чега лукавством или преваром; хватати и
одводити воду (изворску, речну, подземну).
каптол (лат. capitulum, итал. capitolo) в. под ка-
питл 1.
капудан (тур. капудан) старешина, заповедник
(нарочито поморски).
капула (лат. caepula) 1. црни лук; 2. јело од
згњечена пасуља с луком.
капут (лат. caput, capitis глава) 1. глава, одељак,
поглавље, одсек (у књизи); екс капите (лат.
ех capite) из главе, no сећању; прае. из разло-
га, због.
капут 2. (нем. kaputt) пропало, готово.
капућехаја (тур. kapukahyasi) заступник, пред-
ставник неког мањег страног владаоца на тур-
ском двору (ово je била званична титула и
српског представника у Цариграду, док je Ср-
бија била још вазална кнежевина).
караган
капуца (нлат. caputium, итал. cappuccio, фр. са-
puce) капуљача, кукуљача; огртач са капу-
љачом (калуђерски).
капуцинер (нлат. caputium капуљача) 1. „калу-
ђер са капуљачом", члан католичког фрање-
вачког реда, основаног 1525. год.; 2. црна ка-
фа која, помешана са мало млека, добија бо-
ју капуцинерске мантије.
капција (лат. captio обманљив закључак) намер-
но погрешан закључак, обманљив закључак;
уи. софизам.
капциозан (лат.) који се односи на капцију; лу-
кав, варљив, обманљив.
кара (тур. kara) 1. црн; често долази као састав-
ни део имена, нпр. Кара-Ђорђе, Кара-Му-
стафа.
кара (фр. carre, лат. quadratum квадрат) 2. вој. в.
под каре.
карабин (фр. carabine, итал. carabina, арап. ka-
rab) пушка, лакша и краћа од пешачке, за
коњицу, артиљерију и сл.
карабинац (фр. carabinier) војник наоружан ка-
рабином, лаки коњаник.
карабинијери (итал. carabinieri) ил. крњаници
наоружани карабинима; у Италији: жандарми.
Карабогданска у турско доба назив за историј-
ску покрајину, кнежевину Молдавију, у источ-
ном делу Румуније.
карабоја (тур. kara boya) народни назив за ме-
шавину зелене галице и танинских екстракта
од које се прави црна боја.
Карабурма (тур. kara burun црни гребен, црни
рт) мали брежуљак над самим Дунавом, део
Београда.
караван (енг. caravan) 1. у моторизованом туриз-
му, аутомобилска приколица опремљена лежа-
јевима и кухињским уређајима.
караван(а) (перс. karvvan, тур. kervan, фр. cara-
vane) 2. друштво (или: поворка) путника, на-
рочито трговаца, у средњој и предњој Азији
и у Африци, које заједнички предузима, ради
узајамне одбране, пут кроз далеке и дивље
крајеве, нарочито пустиње; вођа таквог дру-
штва je караван-баши.
караванинг (енг. caravaning) путовање у аутомо-
билу с приколицом (караваном), као врста по-
кретног туризма.
караван-серај (перс. karavan-seraj) на Истоку:
велика зграда без намештаја за склониште
путника (no градовима и путевима), караван-
ски хан; фш. велика, неудобна гостионица.
каравела (шп. caravela, фр. caravelle) у XV и XVI
веку: велики бродови који су, својом грађом,
били осигурани од буре; данас: једрилица са
четири катарке у Шпанији и Португалији;
лађа за ловљење харинги, од 120 до 140 тона (у
Француској); овећи турски ратни брод са че-
тири катарке; тип француског млазног пут-
ничког авиона.
Каравлах становник Каравлашке; Румун.
Каравлашка ш-ш. турски назив за јужни део Руму-
није.
караган (тат.) зоол. степска лисица, нарочито це-
њена због свог крзна.
караголи 389
караголи (итал. caragolo, шп. caracol) ПЛ. врста
шкољки у Јадранском мору које су добре за
јело; њихове сјајне љуштуре, очишћене од
кречне наслаге употребљавају се за прављење
разног женског накита.
Карадаг (тур.) турски назив за Црну Гору.
карађоз (тур. karagoz црнооки) представа са обо-
јеним фигурама које, помоћу конца, покре-
he глумац иза платна који гласом прати по-
крете фигура; комичар мађионичар, лакрди-
јаш, марионета.
карака (итал. caracca) ПОМ. велики једрењак који
je некад (од XIV до XVII века) употребљаван
највише за превоз терета, a понекад и као
ратни брод.
каракал (тур. kahral-kulak црно ухо, фр., енг.
caracal) зоол. грабљива, слична рису животиња
из рода мачака (Felis caracal), живи у Азији и
Африци.
каракол (тур. karakol) 1. ноћна стража, патрола;
стража уопште; 2. ноћни стражар, патролџија;
ноћни стражар уопште.
каракола (фр. caracole) завојница, спирала; пу-
жасте, завојите степенице; јах. поигравање ко-
ња удесно и улево.
караколирати (фр. caracoler) играти, поигравати
коња тако да поскакује удесно и улево; фш.
трчкати тамо-амо.
караконџа, караконџула (тур. karakoncolos)
утвара, авет, страшило.
карактер (грч. charasso усецам, урезујем, cha-
rakter) збир особина или својстава којима се
неки човек, нека ствар или појава одликују;
трајна особина воље и начина делања једног
човека која га чини оним што je, тј. различ-
ним од свих других људи; у ужем, психолошком
смислу: трајност, сталност и доследност у во-
љи, у начину делања; значај, знак, обележје,
битна ознака, особеност, посебна одлика, осо-
бина. својство; чврстина, јачина душе; при-
рода, нарав; личност са добрим особинама ду-
ше и срца; положај и чин, звање, сталеж; pm.
симбол, бројка, слово или знак интерпункци-
је који je или ускладиштен у рачунару или га
рачунар при раду примењује.
карактеран (грч. charakter) који има каракте-
ра; који сачињава и представља карактер, би-
тан, својствен; честит, исправан, поштен, ва-
љан; каракШерна маска s<«. маска која прика-
зује неки сталеж, тип, неку личност, нарав и
сл.; каракШерна рола улога којој je циљ да
оцрта и потпуно развије известан карактер;
карактерни комад позоришни комад коме je
главни циљ да прикаже карактере.
карактер генератор (енг. Character Generator)
уређај који помоћу полупроводничких мемо-
рија омогућује директно стварање бројева и
словних знакова за потребе исписивања тек-
стова у телевизијском програму.
карактери pm. слова, бројеви и графички знаци
који се преко тастатуре уносе у рачунар.
карактерисати (грч. charakter, фр. caracteriser)
битне ознаке неког човека или неке ствари
истакнути (или: истицати, приказивати, при-
карат
казати, оцртати, обележити), тачно озна-
чити.
карактеристика (грч. charakter) ознака, обележ-
је, особина, суштина, оно чиме се нека ствар
или неки човек нарочито одликује и разлику-
је од других ствари или људи; обележавање,
навођење главних, битних особина или свој-
става кога или чега; писмсно мишљење о не-
кој личности; маш. значица, тј. цео број јед-
ног логаритма (супр. маншиса).
карактероген (грч. charakter особитост, знаме-
ње, gennač рађам) који ствара каракШер, ко-
ји утиче на стварање карактера.
карактерологија (грч.) наука која проучава ин-
дивидуалне разлике и варијације код поједи-
наца или група, личности као такве, индивиду-
алне карактере и типове; каракшерологију
неки називају и индивидуалном психоло-
гијом.
каракул (рус. каракул1>) врста овце (назване no
граду Каракулу у Узбечкој ССР) која се гаји
ради производње скупоценог коврџавог jar-
њећег крзна, астригана; крзно од те овце.
караманка агр. врста врло укусне крушке која je
у нашу земљу пренесена из Караманије у Тур-
ској.
карамбол (шп. carambola) црвена билијарска
лопта; билијарска игра са три лопте; фиг. су-
дар, сукоб (нпр. кола).
карамболажа (фр. carambolage) судар једне лоп-
те са двема од једног потеза таком (код били-
јара); фт. судар. сударање.
карамболина (шп. carambola) жута лопта у били-
јару; билијарска игра са пет лопти.
карамел(а) (фр. caramel, можда од нлат. canna
mellis шећерна трска) кестењаста и горка Ma-
ca од печеног шећера за бојадисање пића;
жућкастосмеђа боја: печени шећер, бомбона
од печеног шећера.
карамелизација (нлат. caramelisatio) печење
шећера; зачињавање (или: превлачење) пе-
ченим шећером.
каранкас a.i. тешке источноиндијске свилене
тканине са златним, сребрним и др. цвето-
вима.
карантин (фр. quarantaine, итал. quarantina) че-
трдесетодневно санитетско посматрање пут-
ника што долазе из крајева (иностранства,
преко мора и др.) у којима влада каква зараз-
на болест; зграда за издржавање карантина; уп.
контумац.
каранфилић (грч. karyophyllon) цветни пупољак
са дршком од тропског дрвета Caryophyllus
armoracius; домаћице ra употребљавају за за-
чин, a и у фармацији игра знатну улогу, наро-
чито као антисептично средство.
карапанџа (тур. karapance с црним канџама)
вештица.
карар (арап. qarar, тур. karar) сталност, посто-
јаност, трајање; закључак, одлука; прилика;
почивање, покој.
карасевдах (тур.) страсна љубав, туга од неиспу-
њене љубавне чежње.
карат (грч. karation, фр. carat, итал. carato) „се-
карате 390
менка рогача", јединица за мерење тежине
злата, сребра и дијаманата ( = 0,275 грама).
карате (јап. оружје у празној руци) врста бори-
лачко-шакачког спорта у којем се посебном
техником и концентрацијом постиже велика
снага ударца.
каратирати (грч. keration, фр. carat) правити
смесу од злата и сребра, или од злата, сребра и
бакра.
каратура (грч. keration рогач) смеса злата и сре-
бра, или злата, сребра и бакра.
караула (тур. karavul) стражарска кула на грани-
ци, стражарница; као мањи фортификацијски
објект, служи за заштиту мостова и тунела.
карафа (итал. caraffa) стона боца од брушеног
(шлифованог) стакла са запушачем.
карафиндл (итал. caraffa, caraffina) стони при-
бор за зејтин, сирће и зачине.
караџ (арап.) лични порез, главарина (у Тур-
ској).
караш (нем. Karausche) лоол. слатководна риба
сродна шарану, али без бркова, Carassius vul-
garis.
карбамат хем. со карбаминске киселине.
карбамид (грч. carbo угаљ, лат. amida амонијак)
диамид (хидрозид) угљене киселине; направ-
љен, као прва органска супстанца, вештачки
из неорганског једињења; налази се у мокра-
ћи сисара и неких гмизаваца.
карбид (лат. carbo угаљ) хем. једињење угљеника
са неким другим елементом, обично металом,
нпр. једињење калцијума и угљеника, добија
се у електричним пећима из креча и угљена.
карбинол (лат.) 1. хем. назив за метилалкохол; 2.
врста лепка.
карбо (лат. carbo) угљен, угаљ.
карболеин (лат. carbo угаљ, oleum уље) матери-
ја за гориво, састоји се од ораха дрвеног или
каменог угља, који, помешан са неким уљем,
постаје чврста маса; употребљава се за парне
машине.
карболизам (лат. carbo угаљ) мед. тровање услед
узимања карболне киселине или дужег нео-
презног руковања карболном киселином.
карболинеум (лат. carbo угаљ, oleum уље) кар-
болно уље, средство за импрегнисање и маза-
ње дрвета као и за дезинфекцију.
карболна киселина хем. киселина карболног уља,
сродна креозоту, добија се из катрана каме-
ног угља, ствара безбојне, хигроскопне кри-
сталне иглице које на ваздуху поцрвене; упо-
требљава се у воденом раствору 3-5 % као од-
лично антисептичко средство; в. фенол.
карбон (лат. carbo угаљ) хем. угљеник, угљик, не-
металан елеменат, атомска тежина 12, редни
број 6, знак С, јавља се неједињен у три
алотропна облика (два кристална — дијамант
и графит - и један аморфан - дрвени угаљ), и
готово у свима органским једињењима; геол. в.
карбонска периода.
карбонада (фр. carbonnade) кув. месо печено на
жару, ћулбастија.
карбонадо (порт. carbonado) мин. порозан и
угласт црни дијамант (служи већином као гра
карго
ђа за глачање и за бургије за бушење
стена).
карбонари (итал. carbonari) 1. ПЛ. „угљари", чла-
нови политичког удружења у Италији којима
je првобитно био циљ борба против францу-
ског господства, a после 1814. год. ослобо-
ђење и уједињење Италије; фиг. завереници;
2. широк и дугачак огртач без рукава.
карбонаризам (итал.) идеје, начела и начин ра-
да италијанских карбонара; уп. карбонари 1.
карбонат (лат. carbo угаљ, угљен) хем. со угљичне
киселине, со угљеничне (или угљене) кисе-
лине.
карбонесцирати (лат. carbonescere) угљенисати
се, претварати се у угаљ.
карбонизација (фр. carbonisation) хем. угљениса-
ње, претварање у угљен; у ткачкој индустри-
ји: уништавање биљних примеса у непрерађе-
ној вуни помоћу сумпорне киселине.
карбонит (лат. carbo угаљ) хем. рударски експло-
зив, мешавина нитроглицерина с калцијумо-
вом шалитром и брашном.
карбониферски (лат. carbo, ген. carbonis угаљ, fe-
ro носим) геол. угљоносан, = карбонски.
карбон-папир танак папир премазан раствором
угљеног прашка растопљеног у лепку, који
служи за копирање.
карбонска периода гтл. периода каменог угља,
доба стварања каменог угља, доба стварања
каменога угља у слојевима Земљине коре не-
посредно над девонском формацијом.
карбонска формација в. карбонска периода.
карбонски (лат. carbo угаљ) 1. хем. угљенички,
угљички; угљене киселине, проузрокован га-
сом, угљеном киселином; 2. гтл. из слојева
Земљине коре са наслагама каменога угља, из
доба стварања каменог угља, стена, фосила у
тим слојевима; карбонски систем, карбонска
периода.
карбункул (лат. carbunculus) мин. црвени племе-
нити гранат; мед. врста великог, вишеогњиш-
ног чира, нарочито на потиљку (код старијих
људи).
карбункулација (лат. carbunculatio) бош. запаље-
ње у пупољцима биљака.
карбуратор (лат. carbo угаљ, фр. carburateur,
енг. carburettor, carburet јединити са угљени-
ком) шех. код мотора са унутрашњим сагорева-
њем: распињач, направа за претварање теч-
ног горива (бензина, бензола, шпиритуса и
др.) у гасовиту смешу ваздуха и горивне nape.
карбурирање (фр. carbure) хем. повећавање ра-
светне моћи raca за осветљење привођењем
угљо-водоника који су богати угљеником.
карга (шп. carga, фр. cargaison, лат. carrus) мор.
в. карго.
каргадор (шп. cargador) пуномоћник пошиља-
оца робе бродом, који путује с њом и на одре-
ђеном месту je предаје или продаје; бродски
сензал.
карго (шп. cargo, фр. cargaison, лат. carrus) мор.
товар брода; пуњење, товарење брода; карго-
-брод брод с робом; карго-гпежина терет који
се може метнути на једну товарну животињу (у
кардамом
Шпанији = око 150kg); шрг. осигурање робе у
поморском, авионском и копненом саобраћа-
ју; карга.
кардамом (грч. kardamomon) бош. срдиш; семе
једне са ђумбиром сродне источноиндијске
биљке; употребљава се у медицини и као зачин
(у кобасицама, ликеру и сл.).
кардан шехн. механички зглоб на моторима вози-
ла, машина алатљика и сл. који омогућава да
се обртање преноси са једног вратила на дру-
го, односно да се кретање врши у свим правци-
ма (назван no конструктору, италијанском ле-
кару и математичару Ђероламу Кардану - Ge-
rolamo Cardano, 1501-1576).
кардаш (тур. kardas) друг, пријатељ.
кардеронисати (фр. quarderonner) израдити у
облику четвртине круга; грађ. рогљеве ивица и
греда заокруглити, заоблити, заобљавати.
кардиалгија (грч. kardia срце, algos бол) мед. бол
срца, осећање притиска на срце; грч желуца,
завијање у желуцу.
кардиган (енг. cardigan) врста плетеног прслука.
кардија (грч. kardia) анат. 1. срце; 2. улаз из
једњака у желудац, желудачни улаз, желудачна
уста, срчаник.
кардијака (грч. kardia срце, нлат. cardiaca) ПЛ.
средства за појачавање делатности срца, ле-
кови за срце.
кардијални (грч. kardia) атш. који припада ср-
цу, срчани; у односу на органе за варење: који
су близу кардије.
кардинал (лат. cardinalis носећи, стожерни; глав-
ни; cardo, ген. cardinis шарка, стожер) 1. од XI
века: први свештеник до папе у католичкој
цркви, старији no чину од бискупа и надбиску-
па; има их 70 и они, заједно са папом сачиња-
вају СвеШи колегијум и папино саветодавно
тело (конзисшоријум); 2. пиће од белог вина,
наранџи и шећера; 3. бош. врста јабука и грож-
ђа; 4. зоол. црвена птица певачица, дуга до
23 cm, живи у Сев. Америци.
кардиналан (лат. cardinalis) главни, основни,
битни, најважнији, најзнатнији; кардиналне
тачке главне тачке; нарочито: четири главне
стране света (исток, запад, север, југ) и чети-
ри главна ветра који од њих дувају (карди-
нални ветрови); кардинални бројеви прости
бројеви (један, два, три, четири, итд.); супр.
ординални бројеви редни бројеви (први, дру-
ги, трећи, четврти итд.).
кардиналија an. грам. кардинални, основни бро-
јеви.
кардио- (грч. kardia) предметак у сложеницама са
значењем: срце, срчани.
кардиограм (грч. kardia, grđmma црта, линија)
мед. крива (или: крива линија, кривуља, црта)
коју бележи кардиограф.
кардиограф (грч. kardia, grapho пишем, беле-
жим) мед. апарат који бележи рад срца помоћу
повлачења криве линије на хартији, итд.;
служи за испитивање болести срца.
кардиографија (грч. kardia, graphia писање, бе-
лежење) мед. графичко представљање кретања
срца.
391 каријеризам
кардиологија (грч. kardia, logia) мед. наука о ср-
цу и његовим својствима.
кардиомегалија (грч. kardia срце, mćgas велики)
мед. увећање срца.
кардиометар (грч. kardia, metron мера, мерило)
мед. инструмент за мерење силе срчане радње.
кардионеуроза (грч. kardia, neuron живац) мед.
нервоза срца.
кардиопалмија (грч. kardia, palmos скакање,
дрхтање) мед. куцање срца.
кардиопатија (грч. kardia, pathos бол) мед. бо-
лест срца, бол срца.
кардиоперикардитис (грч. kardia, нлат. pericar-
dium) мед. запаљење осрђа, срчане кесе.
кардиоспазмус (грч. kardia желудачни улаз, же-
лудачна уста, spasmos грч) мед. грч желудачних
уста.
кардиостеноза (грч. kardia, 51епо5Ј8сужење, суже-
ност) мед. сужсност желудачних уста.
кардиотоника (грч. kardia, tonikos напонски, за-
тегнутосни) an. мед. средства (или: лекови) за
јачање срца.
кардиофон (грч. kardia, phone звук, глас) апа-
рат, сличан телефону, за испитивање и кон-
тролисање делатности срца.
кардитис (грч. kardia срце) .«<•</. запаљење срца.
каре (фр. carre\ лат. quadratum) четвороуга-
оник, квадрат; куа. телећа, овчија или свињ-
ска ребра пржена или пирјањена; вој. кара, че-
твороугаоник у који се постројава пешадија
ради одбране од коњице; топовске каре кола
у којима се вози топовска муниција.
каребарија (грч. kare глава, barys тежак) мед.
тешка, несносна главобоља.
кареограф (фр. carrć, ф ч . grdpho) апарат за сни-
мање перспективних цртежа.
карета (итал. carretta) зоол. врста корњаче, Che-
lone imbricata.
карецандо (итал. carezzando) муз. умилно.
карецеволе (итал. carezzevole) муз. љупко.
кари (фр. čari, енг. curry) врста јаког индијског
зачина.
карибу .шол. северни јелен из арктичких предела
Rangifer caribou из фам. Cervidae.
каризма (нлат. carisma, лат. quadragesima) ускр-
шн.и, четрдесетодневни пост; код нас обично:
коризма.
каријатиде (грч. Kariatides, Каријаћанке) вл. у
грчкој архитектури: женске фигуре које. као
стубови, држе на глави греду или таваницу (на-
зив no женама из пелопонеског града Kupuje
одведеним у ропство, или, вероватније no
свештеницама које су биле на служби у Арте-
мидином храму у Карији).
каријер (фр. carriere, итал. camera, лат. carrus
кола) јах. пун, најбржи трк коња; нипаду кари-
јеру виј. жесток коњички јуриш: _ve. каријера.
каријера (фр. camera, ital. camera, лат. carrus
кола) тркалиште за кола; асшр. оптицај звез-
да; фш. време које се проведе у неком занима-
њу, звању; успешан ток службе у неком позиву
или некој струци; пут живота; >u. каријер.
каријеризам (фр. carriere) реван рад на лаком и
брзом напредовању у служби и добивању поло-
каријерист(а) 392
жаја и звања, али не на основу сопствене вред-
ности и несебичног успешног рада за опште
добро, него непотизмом и додворавањем
онима од којих то зависи.
каријерист(а) (фр. carriere) онај који безобзир-
но ради на прављењу каријере, лакташ, гур-
гур; уи. каријеризам.
каријес (лат. caries трулеж, гњилост) мед. труље-
ње, разједање костију или зуба.
карика (мађ. karika) колут, прстен; фиг. део неке
целине; веза уопште.
карикатура (итал. caricare товарити, оптерети-
ти, caricatura) у књижевности, нарочито у ли-
ковним уметностима, првенствено у сликар-
ству: веома развијен начин приказивања неке
личности, неког догађаја или предмета, у ко-
ме се карактеристичне особине намерно толи-
ко преувеличавају да целина, и поред слично-
сти, изазива осећање смешнога; фш. наказа,
нагрда, ругоба, накарада, ругло.
карикирати (итал. caricare) правити карикату-
ре; унаказити, нагрдити; преувеличавати из-
весне особине код кога или чега ради исмева-
ња; претоварити; шрг. оптеретити некога ме-
ницама; up. карикиран.
карина (лат. carina) вом. унутрашњост брода;
главна уздужна греда на дну лађе, кобилица.
кариогамија (грч. karyon орах, gamos брак) биол.
спајање једара гамета (сполних ћелија)
приликом оплођивања.
кариозан (лат. cariosus) мед. болестан у костима;
начет. натруо, разједен (о костима); шупаљ (о
зубу); vi. каријес.
кариока (Carioca жена из Рио де Жанеира) јужно-
америчка игра у стилу румбе; Кариоке: попу-
ларни назив за државну фудбалску репрезента-
цију Бразила.
кариокинеза (грч. karyon opax, kineo окрећем)
ouo.i. индиректна деоба ћелије; vs. мишоза.
кариолимфа (грч. karyon opax, једро, lympha
бистра вода) биол. светла, бистра течност која
испуњава ћелијско једро.
кариологија (грч. ksryon, logia наука) биол. део
науке о ћелији (цитологије) који се бави
проучавањем структура и промена које се де-
шавају у једру.
карион (грч. karyon opax) биол. ћелијско једро.
кариоплазма (грч. karyon, plasma творевина) би-
ол. једрова плазма, течна супстанција која
чини основну материју једра.
кариофилум (грч. karyophyllon) каранфилић
(зачин).
кариран (фр. carre) исцртан или издељен на ква-
дратиће или правоугаонике (хартија, тка-
нина).
каритас (лат. caritas, итал. carita) љубав, мате-
ринска љубав, хришћанска љубав према ближ-
њима; милосрђе.
каритативан (лат. caritas, нлат. caritativus учи-
њен из љубави) милостив, дарежљив, добро-
творан.
каришик (тур. kansik) 1. смеса, мешавина (нпр.
жита: пола ражи, пола пшенице); сланина са
измешаним слојевима меса и сланине; 2. му-
зичка композиција од више арија.
карневал
карлинг (енг. curling завијање) игра на леду
слична куглању.
карлсбадска со мед. со која се добива испарава-
њем минералне воде у Карловим Варима,
Карлсбаду; много се употребљава као одлично
средство за чишћење.
карма (сскр. kar чинити, радити, ma исход, ре-
зултат) у хиндуизму, у будизму: 1. радња, де-
ло, чин, с тим што се подразумева да собом
носи неизбежне последице, било у овом животу
или у реинкарнацији; 2. космичко начело пре-
ма којем je свако награђен или кажњен у ре-
инкарнацији сходно својим делима у инкарна-
цији; 3. судбина.
карма-јога (инд. karma-yoga) фил. систем живота
no коме се човек усавршава служењем чове-
чанству делањем, преко акције (насупрот ме-
дитацији и аскези).
кармањол (фр. carmagnole) 1. no италијанском
граду Кармањоли названа француска револу-
ционарна песма и игра из 1792, ругалица Ма-
рији Антоанети; интернационална револуци-
онарна песма; 2. кратак капут из времена
Француске револуције; фт. револуционар, ја-
кобинац.
кармелит калуђер кармелитског реда, основаног
1156 год. и названог no палестинском брегу
Кармел на планини Либану, где je и основан.
кармен (лат. carmen) песма, нарочито: пригодна
песма (свадбена, погребна и др.); ал. кармина.
кармин (сскр. krmija, apan. karmez, kermez) јако
црвена боја (од карминске киселине, која се
добива од сасушеног тела штитасте ваши ко-
шенил, са мало иловаче и креча); црвено ма-
стило; црвена маст за усне итд.; (руж).
кармина (лат. carmina) гозба за спомен мртвима,
даћа, подушје.
карминатив (нлат. carminativum, лат. carminare
гребенати) мед. средство против надимања и
ветрова.
кармоазин (фр. cramoisi) угаситоцрвена боја,
помало плавичаста, крмез.
кармофите (грч. karmos пањ, phyton биљка) бош.
биљке које имају корен, стабло и лист; уи.
Шалофите.
карналан (лат. caro месо, carnalis) који je од
меса, меснат, телесни; фш. чулан, путен.
карналист(а) (лат. carnalis) онај који воли да
једе месо, месождер, прождрљивац; фш. похо-
тљивац; карналит.
карналит (no проналазачу Carnallu) хем. калијум-
-магнезијум-хлорид са шест молекула воде;
налази се у природи уз наслаге соли; употре-
бљава се као вештачко ђубриво.
карнауба (инд.) воштана бразилска палма Со-
pernicia cerifera из фам. Palmae; восак који се
добива од те палме.
карнација (лат. carnatio) слик. боја људског тела;
приказивање меса на слици.
карне (фр. carnet) шрг. приручна књига са спи-
ском дужника и поверилаца.
карневал (итал. carnevale, лат. carne vale „збо-
гом месо") месојеђе, покладе и разна весеља,
машкаре (која се у време од 6. јануара na до
карнеол
почетка ускршњег поста, приређују, нарочи-
то у Италији).
карнеол (лат. caro месо, ген. carnis) мин. врста
полупрозирног калцедона, која има боју
меса.
карнер (лат. carnarium) 1. првобитно: костурни-
ца; арх. мала, округла капела у романском и
готском стилу.
карнер (нем. garnieren) 2. украсни поруб или на-
шивена набрана трака, обично на одећи.
карнер (итал. carniera) 3. кожна ловачка торба.
карнет карте (фр. carnet блок) карте за ограни-
чен број вожњи средствима јавног саобра-
haja.
карнивора (лат. caro месо, vorare ждерати) ПЛ.
зоол. месождери, месоједи, тј. животиње које
се хране месом; бош. бубоједе биљке тј. биљке
које ждеру инсекте.
карниз (нем. Karnies) арх. украсни испуст са ре-
љефом на грађевини, обично испод крова или
изнад прозора и врата.
карниза в. карниз, карпиша.
карнификација (лат. carnificatio) мед. омекшава-
ње (или: омекшање) костију; претварање у
месо, нпр. плућа.
карниша (фр. corniche) 1. в. карниз; 2. пречага
изнад прозора, врата и сл. за коју се причвр-
шћује завеса.
карнозан (лат. carnosus меснат) мед. згуснут
услед болести; бош. тврд и сочан.
каро i. (фр. carreau) карта за играње са црвеним
квадратима; камена коцка, коцкаста калдрма;
шара, мотив у облику четвороугла; тканина са
таквом шаром; 2. (фр. quarreau) четвртаст ле-
њир за повлачење једнако удаљених линија.
кароза (грч. karos дубок сан, занос, самртни сан)
мед. вртоглавица, болесна жеља за спавањем;
то карус.
каролина латинско писмо којим се писало у до-
ба Карла Великога (око 800. год.).
карос (грч. kđros) мед. в. карус.
каросерија (фр. carrosserie) горњи део кола, на-
рочито аутомобила, колни сандук (под, се-
дишта и кров).
карота (нлат. daucus carota, фр. carotte, грч. ka-
roton) бош. мрква, шаргарепа; смотуљак дуван-
ских листова за мрвљење у бурмут.
каротажа (фр. carottage) геофизичко испитивање
бушотина, врши се у циљу испитивања re-
олошких слојева и откривања рудних насла-
га; може бити електрична, акустична, радија-
циона, неутронска и др.
каротиде (грч. karotides, karoyn успавати дубо-
ким и тешким сном, занети, јер се притиска-
њем вратних артерија производи занос, оша-
мућеност - Гален) ил. анаш. две велике вратне
артерије, десна и лева, које долазећи из аор-
те, воде крв у мозак.
каротика (грч. karos) ил. в. каротикум.
каротикум (грч. karčtikos ошамутан, који про-
изводи занос, нлат. caroticum) мед. средство за
успављивање, за омамљивање; ш. кароШика.
каротин (нлат. daucus carota) б„ш. жутонаранџа-
сти пигмент хромопласта и хлоропласша
393 картеч
биљних ћелија (прво откривен у шаргарепи, a
има га у шипку, рибизли. оскоруши и др.);
провитамин витамина A.
карпе дием (лат. carpe diem) „бери дан", тј. ко-
ристи се временом, не пропусти прилику.
карполит (грч. karpos плод, лШхос камен) геол.
окамењен плод.
карпологија (грч. karpos, logia) бош. наука о пло-
довима биља, дрвећа.
карпуз(а) (тур. karpuz) бош. лубеница.
карпус (грч. karpos, нлат. carpus) анш. шачни
корен.
карст (нем. Karst) геол. крш, крас, кречњачки
предели који имају, на површини, дубоке
бразде раздвојене оштрим зупцима (шкрапе)
и утолеглине тањирасте и левкасте (вртаче).
карстологија (нем. Karst, грч. logia наука) науч-
на дисциплина која се бави проучавањем
карсШа.
карта (грч. charte, лат. charta) парче круте, де-
беле хартије; парче круте хартије са сликом
(за играње); географска мапа (копнена, мор-
ска, астрономска); посетница; поштанско
отворено писмо, дописница. дописна карта;
јеловник. рачун за јело; јесши a ла карт (фр.
a la carte) јести no јеловнику; поседовати
нешто пер картам (лат. per chartam) ирав.
поседовати нешто на основу неког писменог
завештања.
карта бјанка (итал. carta bianca) „чиста бела
хартија": в. карт бланш.
картамин (нлат. chartamus), в. картамус.
картамус (нлат. charthamus, хебр. qartriami) бош.
дивљи шафран, од кога се добива црвена боје-
на материја каршамин.
карт бланш (фр. carte blanche „бела хартија")
фиг. неограничено поверење, неограничена пу-
номоћ, потпуно слободне руке, потпуна сло-
бода; карта бјанка.
картезијанизам филозофија оснивача новијег
рационализма и дуализма Рене Декарта (лат.
Renatus Cartesius, 1596-1650), оца новије фи-
лозофије и његових ученика.
картезијанци фил. ученици филозофа Картези-
јуса (Декарта), присталице карШезијанизма.
картел (фр. cartel, итал. cartello) 1. ред борби
при турнирским утакмицама; у међународном
ираву: уговор, споразум зараћених држава о
размени заробљеника: споразум, савез, наро-
чито између политичких партија у циљу пома-
гања при изборима (карШелисане парШије); 2.
облик капиталистичког монопола; споразум
међу капиталистима око квоте производње,
продајних цена и деобс тржишта, ради одстра-
њивања конкуренције и постизања монопол-
ског профита.
картелант (фр. cartel) доносилац писма којим се
неко изазива на двобој.
картелски брод (фр. cartel) ратни брод који вози
заробљенике ради размене.
картер (енг. carter) шехн. основни део мотора са
унутрашњим сагоревањем, кућиште.
картеч (итал. cartoccio, фр. cartouche) вај. топов-
ско зрно напуњено комадићима гвожђа, шрап-
нелима, распрскава се још у топовској цеви.
картиди 394
картиди (фр. quartidi) y календару велике фран-
цуске револуције: четврти дан једне декаде.
картилагинозан (лат. cartilago хрскавица, cartila-
ginosus) анаш. хрскавичав.
картилаго (лат. cartilago) ишш. хрскавица.
картинг (енг. carting) ™. такмичење малим, ни-
ским спортским аутомобилом без каросерије.
картирати (фр. carte) забележити, записати: уне-
ти, уписати у карту; поштанске пошиљке (па-
кете и сл.) одаслати са потребним упутница-
ма, товарним листовима итд.
картограм (фр- carte, грч. gramma црта, линија)
географска карта која, помоћу разних црти-
ца и сл., приказује статистичке односе у поје-
диним земљама.
картограф (фр. carte, грч. grapho пишем, беле-
жим) цртач (или: израћивач) географских ка-
рата.
картографија (фр. carte, грч. graphfa) наука о
томе како се раде географске карте, планови
и сл.; прављење географских карата, планова
и сл.; збирка географских карата.
картомантија (фр. carte, грч. mantefa прорица-
ње, гатање) гледање у карте, бацање карата,
гатање (или: прорицање) из карата.
картометар (фр. carte, грч. metron мера) справа
за мерење димензија географског објекта на
основу географске карте.
картометрија (фр. carte, грч. metron) мерење
no картама, наука о мерењу no плановима, на
топографским и географским картама.
картон (фр. carton, итал. cartone) крута и дебела
хартија; сликарска скица; блок за цртање; ко-
рице од дебеле хартије (меки повез).
картонажа (фр. cartonnage) прављење картона;
повезивање књига картоном; израђивање ку-
тија и др. предмета од картона; радња која
ради послове са картоном; продавница пред-
мета израђених од картона.
картонерија (фр. cartonnerie) вештина прав-
љења картона, фабрика картона; предмети
од картона.
картонисати (фр. cartonner) количити, укоричи-
ти, повезати књигу картоном.
картоскоп (фр. carte, грч. skopeln) апарат за гле-
дање малих кинематографских низова слика.
картотека (фр. carte, грч. theke остава, спре-
миште, ковчег) место где се држе карте; реги-
стар карата; у књижарству, библиотекарству
(књижничарству), трговини, административ-
ној струци: уређена збирка карата на којима
je - no алфабетском (азбучном) реду, броје-
вима или појмовима - записано оно што може
затребати (књиге са именима писаца и издава-
ча, адресе и сл.).
картузијанци (лат. Cartusia, ф р . Chartreuse ме-
сто у Француској) припадник веома строгог
католичког пустињачког реда који обавезује
на вечито ћутање.
картулар (лат. charta исправа) рукописни збор-
ник (збирка) преписа исправа, уговора, теста-
мената и сл.
картуш (фр. cartouche) 1. исечена хартија или
картон као мустра (узорак) за моловање или
каса-конто
кројење; украси око наслова, у облику разви-
јеног листа хартије, на плановима, грбовима
и сл.; на староегипатским споменицима: елип-
тичне фигуре испуњене хијероглифима; архи-
тектонски украс; фишек, метак; фишеклија
(код коњаника); 2. лопов, разбојник (no чуве-
ном париском разбојнику Каршушу, смакну-
том 1721. године).
карум рарум (лат. carum rarum) скупо-ретко,
што je скупо то je ретко.
карункула (лат. caruncula месце, мало парче Me-
ča, caro месо) мед. сузна брадавица, крестица.
карус (грч. karos) мед. самртни, дубок сан, болест
спавања у високом степену; кароза.
карусел (фр. carrousel, итал. carosello) витешка
игра на коњима у којој такмичар показује
своју вештину јахања и гађања алке; место
где се врше такве витешке игре-утакмице на
коњима; окретаљке, вртешка, ринглшпил са
дрвеним коњима; струг за обраду великих
предмета.
каруца (итал. carrozza) кочија на федер.
карфиол (итал. cavoli, fiori, лат. cauli flores) бош.
цветача, двогодишња биљка са меснатим и
укусним цветним плодом.
карфолог (грч. karphologeo суве гране скидам,
суве сламке берем) мед. болесник, лудак или
онај који je у бунилу од грознице, који чупа
креветски чаршав; фи?. цепидлака.
карфологија (грч. karphologia) мсд. чупкање
креветског чаршава, како раде умоболни и
који су у ватри од грознице (кроцидизам); фиг.
цепидлачење у оцењивању.
карцинит (грч. karkinos рак, h'thos камен) геол.
окамењени рак.
карциноген в. канцероген.
карциноза (грч. karkinos рак, животиња и бо-
лест) мед. в. карцином.
карциноидан (грч. karkinos eidos вид, облик) по-
пут рака, сличан раку.
карцинологија (грч. karkinos, logia) тол. наука о
рацима, наука о љускарима, проучавање љу-
скара.
карцином (грч. karkinoma) мед. болест рака; кар-
циноза; vu. канцер.
карциноматоза (нлат. carcinomatosus) боловање
од карцинома (рака).
карцинофобија (грч. karkinos рак, phobos
страх) мед. претеран страх од рака (болести).
каса (лат. capsa, итал. cassa) благајна, метални
ормар где се чува новац, место где се новац
прима и исплаћује; шрг. готов новац; каса де-
фекш, каса дефицит, каса манки мањак при
прегледу фактичког стања благајне и благај-
ничких књига; ин каса (итал. in cassa) налази
се у каси, тј. у готовом новцу; пер каса (итал.
per cassa) уз плаћање у готовом новцу.
касаба (тур. kasaba) градић, варошица, па-
ланка.
касавет (арап., тур. kasavet) жалост, туга, брига;
кајање.
каса-конто (итал. cassa-conto) шрг. рачун благај-
не, један од рачуна „главне књиге" у који се
збирно уносе, дневно или месечно, сва прима-
Касандра
ња и издавања на благајни (овај се рачун
салдира рачуном изравнања; салдо овог рачу-
на показује стање благајне).
Касандра (грч. Kassandra) кћи тројанског кра-
ља Пријама, сестра Парисова и Хекторова,
којој je Аполон дао моћ прорицања; кад му
она није узвратила љубав, казнио ју je да у
њена прорицања нико не верује; узалуд про-
рицала пропаст Троје; отуда: Касандрин плач
неприхваћена опомена.
касапин (арап. qassab, тур. kasap) месар.
касарна (фр. caserne) зграда у којој стално ста-
нује војска; фш. кућерина.
каса-салдо (итал. cassa-saldo) шрг. остатак (или:
претек) после закључивања касе; закључак
стања касе.
касато (итал. cassata) ледени крем састављен од
сладоледа различитих укуса.
касаторан (фр. casser поништити) ирав. укидан,
који укида, поништаван, који поништава,
смењује; касаторна клаузула споредан уго-
вор, који се додаје главном уговору, no коме
једна страна не мора да се држи уговора ако
друга не испуњава његове одредбе.
касација (фр. cassation) 1. отпуштање из службе,
смењивање са дужности, лишење чина; пониш-
тење, нпр. једне пресуде и др.; највиши суд
који доноси коначне одлуке о пресудама пр-
востепених и апелационих судова.
касација (итал. cassatione, енг., фр. cassation,
нем. Kassation) 2.муз. у XVIII в. музичка компо-
зиција за солистички инструментални састав,
сродна серенади.
каса-шконто (итал. cassa-sconto) шрг. одбитак
(или: смањење) купцима и дужницима кад ку-
пују за готово или кад плаћају дуг пре рока.
каса-штик (нем. Kassenstiick) позоришни комад,
филм и сл. који има много посетилаца, те
доноси добар приход.
каса-штраца (итал. cassa-strazza) шрг. помоћна
књига у коју се привремено уносе примици и
издаци, да би се доцније унели у главну књигу
благајне.
касеки-султана (арап. khos, тур. kaseh) прва сул-
танова жена, мајка наследника; vs. кадине.
касета (фр. cassette, итал. cassette, cassa) касица,
сандуче, кутија за новац или накит; арх. удубе-
на поља као украс на таваници; фот. пљосната
кутија где се чувају плоче или филмови; по-
стоје и аудио-касете са магнетофонском тра-
ком на коју се снимају музика, говор и сл. као
и видео-касеше за снимање ТВ материјала.
касетофон (фр. cassette ковчежић, сандуче, грч.
phone звук) уређај за снимање звука на касету
и за репродуковање снимљеног звука са касе-
те; рач. излазно-улазна периферијска једини-
ца микрорачунара.
касида (арап. quasida) врста подуже лирске песме
којом се велича нека личност.
касина (итал. casina) в. казино.
касир (итал. cassiere) особа која рукује касом,
новцем, благајник.
касирати (итал. cassa, incassare) 1. примити, на-
платити новац; инкасирати.
касирати (итал. cassare, ф р . casser) 2. поништи-
395 касторин
ти, прогласити неважећим, нпр. неки докуме-
нат, тестамент и др.: лишити чина (или: зва-
ња, службе), рашчинити, отпустити из службе.
каситерин (грч. kassfteros калај) метална смеса
чији je главни састојак калај.
каситерит (грч. kassfteros калај) мин. природан
диоксид калаја, најобичнија калајна руда.
каск (фр. casque) еој. шлем, кацига, капа са гвоз-
деним штитом за одбрану од ударца.
каскавела (шп. cascabel) зоол. јужноамеричка и
средњоамеричка отровна змија, Crotalus te-
zrificus.
каскада (фр. cascade, шп. cascada, итал. cascata)
водопад који пада степенасто; ватромет у
облику водопада.
каскадер (фр. cascadeur) назив за филмског рад-
ника који се специјализовао за падање с ко-
ња, већих висина итд.; обично замењује (ду-
блира) у тим сценама главног јунака.
каско (шп. casco) шлем, кацига, калпак; дете
мулатских родитеља; у лонбру: „куповање"
потребних карата; мор. труп брода; шрг. осигу-
рање брода, авиона, аутомобила од свих ризи-
ка (без робе и пртљага).
касонада (фр. cassonade) непречишћен шећер
из француских колонија; шећер за мешење.
каст (енг. cast додељивање, избор) подела улога
у позоришту и драмским емисијама радија и
телевизије, на филму.
каста (шп., порт. casta, лат. castus чист) сталеж,
класа људи, друштвени ред.
кастанија (грч. kastanon, лат. castanea кестен)
бош. дрво и плод кестена (назван no малоазиј-
ском граду Кастана).
кастањете (шп. castafietas) ПД. мали и звонки ко-
тури од дрвета или слонове кости који се на-
такну на прсте у ударају једни о друге при
игрању (названи због сличности са преполо-
вљеним кестеном).
кастел (лат. castellum, castrum) дворац, замак;
мала тврђава, градић, утврђено место;
каштел.
кастелан (лат. castellanus) управник (или: над-
зорник) дворца (или замка); управник или ку-
вар једног друштвеног локала; чувар куће;
надзорник грађевина.
кастигација (лат. castigatio) кажњавање, казна;
прекоревање, укор.
кастиговати (лат. castigare) казнити. кажњавати;
корити, карати; каштиговати.
каститас виолата (лат. castitas violata) прае. по-
вређена невиност, повређено девичанство.
кастицо (шп. castizo) потомак порт. урођеника
(креолаца) и местика у Јужној Америци.
кастор (грч. kastor, лат. castor, сскр. kasturi) зоол.
дабар; даброво крзно, дабровина; шешир од
даброве длаке.
кастореум (лат. castoreum) фарм. жућкаста зејти-
њава течност у једној жлезди близу чмара код
дабра, опојна мириса и горка укуса, служи као
одличан лек против болести живаца.
касторин (лат. castor) као свила сјајна тканина
од најбоље шпанске вуне; такође: памучни
конфекцијски плиш.
Кастор и Полукс 396
Кастор и Полукс (грч. Kastčr, Polydeykes) мит.
близанци спартанског краља Тиндареја, или
Зевса, и Леде, нераздвојна браћа која, пош-
то су претворени у звезде, служе морнарима
као водичи и заштитници; фш. оличење не-
раздвојног другарства и пријатељства; асшр.
сазвежђе „Близанци" у Зодијаку; уп. Диоскури.
кастраметација (лат. castra логор, око, metari
омеђити) еој. подизање и уређивање пољског
логора; вештина подизања логора.
кастраметрија (лат. castrum логор, фр. castra-
metrie) вештина избора места за логор трупа и
његово утврђивање.
кастрат (лат. castrare уштројити, castratus) уш-
копљеник, евнух.
кастрација (лат. castratio) вађење сполних жлез-
да, шкопљење, штројење, јаловљење.
кастрирати (лат. castrare) ушкопити, уштроји-
ти, ујаловити; избрисати, избацити, смањити;
кастриран спис спис из кога су нека места
избачена.
кастрола (фр. casserolle, castrole) шерпа, шерпе-
ња, чинија, суд за пржење од метала или глине
са дугачком дршком или ручкама.
каструм (лат. castrum) утврђење, тврђава, утвр-
ђени град; у средњем веку: племићки замак,
племићко гнездо (лат. castrum nobile).
каст стил (енг. cast steel) ливени челик.
кат (тур. kat) ред, слој; спрат; материјал за
једно одело.
кат- (грч. kata) в. ката-.
ката- (грч. kata доле. низ, у, на, no, преко, уз,
кроз, према) грчки предлог који се појављује
као предметак у многим сложеницама и науч-
ним терминима, изражава, углавном, неко кре-
тање и правац неком циљу, обзир, однос, при-
лагођеност. сличност итд.; служи и за грађење
прелазних глагола; пред самогласницима:
каШ- (kat- и kath-).
катабаза (грч. katabasis силазак, силажење од ka-
tabaien сићи, силазити) 1. марш из унутраш-
њости земље на обалу који je предузело десет
хиљада Грка после пораза и смрти Кира Мла-
ђег код Кунаксе; 2. повлачење, нарочито
војно.
катабазија (грч. katabasis, kata-bai'no силазим)
улаз у неку подземну просторију; у грчким
црквама: место испод олтара на коме се чува-
ју реликвије.
катаболизам (грч. katabole) биол. општи назив за
хемијске процесе разлагања хранљивих мате-
рија у организму на различита једињења, при
чему се из тих једињења ослобођа енергија
потребна за одржавање живота.
катавасија (грч. katabasia) у православној црк-
ви: изводи из канона; песме које се певају на
јутрењу.
катагма (грч. katagma) мед. прелом кости; up. ка-
ШагмаШичин.
катаграфологија (грч. katagrapho опишем, опи-
сујем, logia) наука о описивању лекова.
катадиоптер (грч. kata, dioptron све кроз што се
види) стакло на возилима, препрекама на путу
и сл. од кога се одбија светлост фарова; мач-
је око.
катамаран
катадиоптрика (грч. kata у кашоишрика и диои-
трика) ОПШ. наука о појавама које почивају и
на одбијању и на преламању светлости.
катакана јапанско „мушко писмо" састављено
од 48 слогова; користи се само у комбинацији
са идеограмима.
катаклаза (грч. kata-klao сломим; савијем) мед.
ломљење костију; грч очних капака.
катаклизма (грч. kataklysmos поплава, потоп)
мед. испирање црева, клистир; Шеорија ката-
клизме учење фр. природњака Ж. Кивијеа
(1769-1832) no коме су изненадне велике ката-
клизме уништавале целокупан живот на Зе-
мљи, али се он поново јављао у другим обли-
цима; теорија катасШрофа; фиг. преврат,
слом, пропаст.
катакомбе (нлат. catacumbe, итал. catacomba) ил.
подземни ходници, дуги понегде и више кило-
метара, у којима су се скривали први хриш-
ћани и сахрањивали своје мртве.
катаксис (грч. kataxis преламање) мед. прелом
кости.
катакустика (грч. kata, akustike) фш. наука о од-
бијању звука; кашафоника.
каталекса (грч. katalego престајем) шшр. замена
слогова који недостају у стиху додавањем па-
узе или продужењем слога.
каталекте (грч. kata-lego урачунам, убројим,
убрајам) ил. збирка одломака или краћих пе-
сама (нпр. Вергилијевих); непотпуни остаци
дела старих класичних писаца.
каталектичан (грч. kata-lego престанем, завр-
шим; katalektikos који престаје) непотпун;
крњ; кашалектичаи сших ТКШ. СТИХ КОД кога
je последња стопа краћа за један слог или
више слогова (супр. акашалекШичан).
каталепсија (грч. katalepsis) мед. обамрлост, уко-
ченост, грчење, болест спавања; задржавање
тела и удова у сваком na и најнезгоднијем
датом положају (услед хипнотичног стања и
код неких душевно болесних).
каталептичан (грч. kataleptikos) укочен, оба-
мро; уп. каталепсија.
катализа (грч. katalysis) растварање; хем. убрза-
вање једне реакције простим просуством јед-
не материје (каШализатора), која при том
не претрпи никакву сталну промену (на ката-
лизи се оснива оксидација сумпорне киселине
помоћу платине или железног оксида, затим
кашатипија и др.)-
катализатор (грч. kata-ly6 растварам) хем. суп-
станца која има својство да убрзава хемијске
процесе или да их изазива на знатно нижој
температури од оне на којој би се ти процеси
сами собом извршили; уи. катализа.
каталитичан (грч. kata-lyo) растворан, који ра-
ствара; хем. који има својство катализатора.
каталог (грч. katalogos) допуна: књига у којој
се налази списак слика, изложених предмета и
сл. уз пропратне белешке и објашњења.
каталотичан (грч. kat-aloao смрвим) мед. који
уклања ожиљке, маснице.
катамаран (инд.) сплав од бамбуса или махаго-
| није на једра; <л. једрилица са два трупа.
катамениЈе
катаменије (грч. katamenios месечни) ил. мед. ме-
сечно прање код жена, менструација.
катапазма (грч. katapasma, kata-passo поспем,
посипам) мед. прашак за посипање и сасушива-
ње рана.
катапепсија (грч. kata-pesso сварим) мед. свари-
вање, потпуно варење хране у желуцу.
катапептичан (грч. kata-pesso) мед. који се тиче
варсња, који помаже и олакшава варење, про-
бавни.
катапирин (грч. katd, руг ватра, огањ) мед. лек
против ватре, грознице и главобоље.
катаплазма (грч. katžplasma намазано, премаза-
но) мсд. густа каша од разних врста брашна или
од укуваних трава (употребљава се, у облику
завоја, као средство за одржавање влаге на
ранама, отоцима и другим оболелим ме-
стима).
катаплексија (грч. kataplexis) мед. укоченост те-
ла услед капље; кочење вилица, лица и др.;
фш. уплашеност, утученост.
катаптоза (грч. kataptosis пад) мед. в. епилепсија.
катапулт (грч. katapeltes, лат. catapulta) справа
за бацање камења, стрела или копаља у грч-
кој и римској војсци; увртни (или: торзиони)
топ; мор. механичка направа за узлетање ави-
она с брода који нема палубу за узлетање;
механизам за аутоматско одвајање космона-
ута од свемирског брода.
катар (грч. katarrus стакање, салевање, katareo
стачем се, салевам се) мед. запаљење слузокоже
некогоргана (носа, ждрела, гркљана, душника,
ува, бешике, црева, плућа и др.) услед назеба
или месног (локалног) надражаја, праћено лу-
чењем слузавог производа; кијавица, назеб.
катаракт (грч. katarraktes водопад, лат. catarac-
ta) водопад, брзак; мед. замућеност очног со-
чива, сива или бела мрена, беона, белочица,
белорка, бело перде (катаракШа); шех. справа
за регулисање рада парних машина.
катаракта (грч. katarraktes) мед. в. под ката-
ракт.
катарактичан (грч. katarrdktes) мед. са белом
мреном у очима, болестан од катаракте.
катаралан (грч. katar-reo) мед. који je у запаље-
њу, који лучи слуз; кијавичав, назебао; ка-
Шарална грозница грозница праћена луче-
њем слузи; катаричан.
катарекса (грч. katarrexis) јако тргање, чупање;
мед. ЖеСТОК ПрОЛИВ.
катареума (грч. katar-reo стачем се, слевам се)
мед. лучење слузи, избацивање слузи, слу-
зоток.
катарза (грч. katharsis чишћење) мед. чишћење,
пражњење црева; књиж, код Аристотела, тра-
гичка катарза, чишћење или прочишћавање
осећања страха и сажаљења изазвано у гледа-
оцу трагичком радњом; психоанал. емоционално
прочишћење, болесниково ослобађање од на-
петости и анксиозности поновним прежив-
љавањем дубоко потиснутих догађаја из
прошлости.
катаризам (грч. kathai'ro чистим) чишћење је-
зика; в. пуризам.
397 кататонија
катаричан (грч. katar-reo стачем се, слевам се)
мед. в. катаралан.
катарка (нгр. katartakio) дрвени или гвоздени
стуб на броду на којем се разапињу једра; уа.
јарбол.
катартиза (грч. katartisis уређење, дотеривање)
мед. в. катартизам.
катартизам (грч. katartismos зглобљење, учаше-
ње) мед. намештање преломљене или ишчаше-
не кости; катартиза.
катартика (грч. kathartikos чишћење) 1. фил. на-
ука, учење о чишћењу душе, вештина морал-
ног очишћавања; 2. ол. мед. средства за чиш-
ћење црева; пр. катаршичан.
катартистер (грч. katartister) хиР. инструмент за
намештање преломљених или ишчашених ко-
стију.
катасарка (грч. katž, sarx месо) мсд. в. анасарка.
катастаза (грч. katastasis) апет. део драме у коме
се заплет, почет у епитази, још више замр-
шава и заплиће, док се, у катастрофи, пот-
пуно нс расплете; pem. део говора у којем се
излаже предмет за расправљање; мед, стање, са-
став.
катасталтика (грч. katastaltikćs подесан за зау-
стављање, за спречавањс, katastćllo заустав-
љам, спречавам) ПЛ. мед. средства за зауста-
вљање крви.
катастар (нлат. catastrum) државна установа за
истраживање чистог прихода од земљишта и
одмеравање порсза на земљу; задатак ката-
стра je да прикупи потребан материјал за
процену и да спрема основу за састав баштин-
ских књига, грунтовница.
катастих (грч. kata\ sti'chos ред, врста) у старим
српским манастирима: ручна књига у коју je
манастирска управа уписивала све прилоге и
завештања што их je народ даривао, „писао"
манастиру.
катастрофа (грч. katastrophe) преокрет, пре-
врат, обрт, пресудан, одлучан тренутак: у дра-
ми: одлучан догађај који доводи до решења
заплета (ys. епитаза и кашасШаза); сваки од-
лучујући, нарочито несрећан обрт; тежак
(или: несрећан) догађај, пропаст; теорија
катастрофе в. под кашаклизма; up. кати-
сшрофалан.
катастрофизам (грч. katastrophe преврат, прео-
крет; пропаст) теорија no којој су неке ге-
олошке и биолошке појаве биле проузрокова-
не катасШрофама, или наглим и силним по-
ремећајима у природи, у Земљиној кори.
катасхазмус (грч. kata-schazo запарам) мед. ло-
кално пуштање крви помоћу купица.
катасхеза (грч. kataschesis) мед. добар, повољан
телесни састав.
кататаза (грч. katatefno истежем, katarasis узгло-
бљена истезањем) мед. намештање прелома
кости.
кататонија (грч. katštonos мање напрегнут него
што би требало да буде) мед. душевна болест
праћена повременом меланхолијом, потпу-
ном непокретљивошћу. грчевима, разним ха-
луцинацијама, суманутим идејама и сл.
катафазија 398
катафазија (грч. kata\ phaskč говорим) аутомат-
ско понављање речи и реченица без њиховог
правог значења и смисла.
катафалк (итал. catafalco, фр. catafalque) посто-
ље украшено црним драперијама и др. на које
се меће сандук са мртвацем, свечани одар;
мртвачка кола.
катафоника (грч. kata, phone звук) фш. в. ката-
кусшика.
катафора (грч. kataphora сан са заносом) мед.
дубок болеснички сан, болесна жеља за спа-
вањем.
катафореза в. електрофореза.
катафракт (грч. kataphrato оклопим. kataphrak-
tos оклопљен) грудни оклоп; мед. завој за пре-
бијена ребра.
катахреза (грч. katachresis) рђава употреба; реш.
погрешка у употреби фигура, било да je само
једна фигура нелогична и нетачна, или да су
две фигуре рђаво везане, нпр.: „Ha троје je
војску раздвојио", „Кличе Арап из грла би-
јела" итд.; up. катахрестичан.
катгут (енг. catgut) xup. конац, раније израђиван
од мачјег црева (енг. cat = мачка), којим
хирурзи подвезују крвне судове.
категет (грч. kathegetes) вођа, учитељ, васпитач.
категзохен (грч. kat' exochen) првенствено, no
превасходству, особито, одлично, изванредно.
категоризација (грч.) разврставање или подела
no категоријама, класификовање; описивање
помоћу именовања, тј. сврставања у катего-
рије.
категорија (грч. kategoria исказ од kata-agorein
говорити пред агором) најопштији класифи-
кациони одео у ма којој области знања; кла-
са; најопштији појам; врста, ред, род, тип;
Аристотелових десет категорија представ-
љају класификацију свих начина на које се
може начинити исказ, тј. првенствено су је-
зичко-граматичког карактера, али се заснива-
ју на претпоставци да се елементи постоје-
ћег могу набројати и груписати као одредбе,
или придевни појмови, супстанције (биство-
вања): Кант je тако називао априорне форме
сазнавања у којима једино ум може да разма-
тра стварност.
категоричан (грч. kategorikos који тврди) који
тврди безусловно, безуслован, одлучан, одре-
ђен, тачан, јасан; фил. категоричан суд ло>.
суд у коме се једном субјекту напросто нешто
даје или одриче.
категорички императив фил. императив дужно-
сти, који je немачки филозоф Им. Кант
(1724-1804) овако поставио: Делај тако да
максима (или: начело, принцип) твоје воље у
свако доба истовремено може важити као на-
чело општег законодавства; уа. импераШив.
катедра (грч. kathedra седиште) столица, учите-
љев сто; узвишено место са наслоном за груди,
са кога наставник држи предавања; бискупска,
папска столица; фиг. научни предмет на уни-
верзитету (катедра славистике, филозофије
итд.); екс каШедра (лат. ex cathedra) на начин
онога који говори званично, са ауторитетом.
катехизмус
катедрала (грч. kathedra седиште) главна, са-
борна црква, поред које обично станује црк-
вени великодостојник (патријарх, бискуп,
владика).
катедралан (грч. kathedra) који се тиче бискуп-
ске, владичанске власти, саборни.
катенаран (лат. catenarius) веригаст, ланчаст, у
облику ланца.
катенарија (лат. catena ланац, catenaria) маш.
ланчаница, крива линија коју гради ланац
или конопац подједнаке густине који слобод-
но виси о двема утврђеним тачкама које нису
у истој усправној, вертикалној, линији.
катенација (лат. catenatio) везање ланцем; улан-
чавање, спајање, припајање.
катенизација (лат. catena, catenatio) процес сли-
вања гласова у гласовне скупине, тј. слогове
и речи; шчитавање; саставни део процеса по-
четног читања.
катенулиран (лат. catenula верижица, ланчић)
састављен од ланчића, састављен од члан-
чића.
катереза (грч. kathai'resis смањивање, смршав-
љење) мед. клонулост, слабост, утученост.
катеретика (грч. kathairetikos подесан.за слаб-
љење) пл. средства за слабљење, умртвљива-
ње; средства за убијање; средства за нагри-
зање.
катета (грч. kathete усправница, усправна лини-
ја, kathi'emi спуштам) ?еом. страна у правоу-
глом троуглу која с другом страном тога тро-
угла заклапа угао од 90°; >а. хипоШенуза.
катетар (грч. katheter оно што се спушта) мед.
ваљчаста цев од гуме, пластике или метала
која се увлачи кроз мокраћну цев у мокра-
ћни мехур ради вештачког испуштања задржа-
не мокраће; употребљава се и за уношење
лекова у тело.
катетер (грч. katheter) мед. в. катетар.
катетеризација (грч. katheter) мед. испуштање
задржане мокраће увлачењем каШетра у мо-
краћни мехур.
катетометар (грч. kathete, metron мера, мерило)
справа за мерење разлике у висини двеју тача-
ка, нарочито малих разлика нивоа течних сту-
бова у цевима; такође: апарат за мерење лу-
бање.
катехеза (грч. katechesis усмена настава) поуча-
вање; у хришћанској цркви: поучавање у
облику питање и одговора; поучавање оних
који желе да пређу у хришћанство.
катехет (грч. kat-echetes наставник. учитељ) ве-
роучитељ који поучава путем питања и одго-
вора; учитељ науке о вери; катихета.
катехетика (грч. kat-echeo усмено поучавам)
вештина поучавања у вери у облику питања и
одговора; методско упућивање и увођење у
ову вештину; катихетика.
катехизација (нлат. catechisatio) поучаван.е у
вери у облику питања и одговора; каШихиза-
ција.
катехизмус (грч. katechismos) сваки кратак и
језгровит уџбеник неке науке или уметности;
уџбеник о основама хришћанске вере, напи-
сан у облику питања и одговора; катихизис.
катехоламини 399
катехоламини природни амини, хормони надбу-
брежне жлезде, врше улогу преносилаца надра-
жаја и играју важну улогу за опште стање орга-
низма; ту спадају адреналин, норадреналин и
допамин.
катилинизам прављење завере, завереничке
сплетке и интриге (no JI. С. Катилини, творцу
једне опасне завере уперене против републи-
ке у староме Риму, коју je открио и осујетио
Цицерон 63. г. пре н. е.).
катирати (фр. catir) ваљати и пресовати штофо-
ве да би добили већу јакост и сјајност.
катихета (грч. kat-echeo) в. катехет.
катихизација (грч. kat-echeo) в. катехизација.
катихизис (грч. katechismos) в. катехизмус.
катјон (грч. kation оно што силази, силазеће,
katienai силазити) фш. позитиван јон који се у
електрохемијском разлагању креће кроч
електролит ка каШоди (негативној електро-
ди); има мање електрона него атом и молекул
у неутралном стању.
катода (грч. kathodos пут надоле) физ. 1. пут ко-
јим електрична струја напушта електролит и
прелази у негативан пол; тачка или место или
површина у додиру са негативним полом; 2.
језичка употреба поистоветила je крајеве
електролита, течнога проводника, са нале-
глим крајевима металнога проводника, елек-
тродама, те негативну елекшроду назива ка-
тодом.
катодна цев направа у којој се производе катод-
ни зраци одн. млаз електрона (Браунова цев).
Налази примену за катодне осцилоскопе, те-
левизијске пријемнике и др.
катодни зраци фт. зраци састављени од електро-
на, настају при електричном пражњењу у цеви
у којој притисак спадне на неколико стотих
милиметра живе; светлећи стуб се одвоји од
катоде при чему из ње излазе правичасти зра-
ци који се зову катодни. Они се простиру пра-
волинијски док не ударе о аноду или стаклени
зид, при чему стакло флуоресцира зеленка-
сто; vfi. катода.
катодофон (грч. kathodos пут наниже, phone
звук) врста микрофона за тонфилм и радио,
код кога јонизирани ваздух служи као провод-
ник струје између слабо загрејане светле ка-
тоде и аноде.
католик (грч. kata, holos, katholikos општи, це-
лински) 1. хришћанин који своје црквено ве-
ровање сматра као једино право и обавезно,
правоверни хришћанин; 2. присталица (или:
члан) римокатоличке цркве.
католикон (грч. kata, holos, katholikon опште)
нешто опште; нарочито: општи речник, реч-
ник свег знања; општи лек, тј. лек који треба
да лечи све болести.
католицизам (грч. kata, holos, katholikos) схвата-
ње и тумачење хришћанства у духу римокато-
личке цркве (под вођством папе); католичка
вероисповест.
католички (грч. kata, holos, katholikos) општи,
општеважећи; прави, правоверни; који се ти-
че римокатоличке цркве, који припада римо-
католичкој цркви, папски.
каузалгија
Катон (лат. Cato) чувени римски државник, не-
помирљиви противник Картаге, велик родо-
љуб и строг моралиста (234-149. пре н.е.); фиг.
озбиљан мудрац, строг и неумитан судија у
питањима морала.
катонизам строгост у придржавању моралних и
етичких норми. строго поштовање тих норми
(прсма имсну римског државника Катона).
катоптрика (грч. kat-optron огледало) оат. наука
о одбијању светлости; анакамптика.
катоптромантија (грч. kat-optron огледало,
mantei'a прорицање) прорицање из огледала.
каторга (грч. katergon дело, рад) робија, при-
нудни рад, кулук.
катотерика (грч. katoterikos који чисти) ПЛ. мед.
средства, лекови за чишћење; пр. катоте-
ричан.
катоха (грч. katoche укоченост) мед. крутост,
укоченост удова; тврдо спавање при отворе-
ним очима.
катрен (грч. quatrain) поет. строфа од четири
стиха, четворостих.
катронин шехнол. врста хемијског једињења ко-
је се употребљава за пуњење ватрогасних апа-
рата.
катул-бујрунтија (арап. qatl, тур. katil убиство,
погубљење) писмена заповест којом се наре-
ђује да се неко погуби.
катул-ферман (арап. qatl, тур. katil) султанова
писмена заповест којом се наређује да се не-
ко погуби.
катув 1. (ром.) пастирско насеље.
катун (apan. kuton, итал. cotone, памук, енг. cot-
ton) 2. врста круте и сјајне памучне тканине,
обично са шарама, са мустрама.
катхипнија (грч. katđ, hypnos сан) мед. веома
тврд сан, дубок сан.
каћуша (рус. хипок. od Katarina) популаран на-
зив за совјетска вишецевна (плотунска) ра-
кетна оруђа из Другог светског рата.
каубој (енг. cawboy) кравар, говедар, пастир на
коњу на западу Сједињених Америчких Др-
жава.
каудалан (лат. caudalis, cauda pen) мол. који при-
пада репу, репни.
каудиљо (шп. caudillo) вођа; титула шпанског
диктатора генерала Франка; >П. дуче, фирер.
кауза (лат. causa) узрок; разлог, повод, побуда;
правна ствар, правно питање. спорно писање,
парница; ин кауза (лат. in causa) upas, у спор-
ној ствари.
кауза ефицијенс (лат. causa efficiens) дејствени
узрок, учински узрок, узрок који претходи
делу, стварни узрок (суор. кауза финалис).
кауза криминалис (лат. causa criminalis) прае. кри-
вични предмет, предмет кривичне парнице.
каузалан (лат. causalis) узрочан, узрочни: ка-
узална коњункција грам. узрочна свезица: ка-
узална или узрочиа реченица зависна речени-
ца којом се казује узрок радње у главној
реченици, нпр.: Послушај га, јер je паметан.
каузалгија (грч. kausis паљење, algos бол) мед.
јаки болови у виду пецкања или печења који
настају као последица повређивања живаца
каузализам
компресијом или пресецањем (нпр. после ам-
путације ноге).
каузализам (лат. causa) наглашавање каузално-
сти, узрочне повезаности појава.
каузалитет (лат. causalitas) фил. узрочност,
узрочна веза, однос између узрока и последи-
це; принцип каузалитеШа гласи: свака про-
мена мора имети и свој узрок.
каузал-нексус (лат. causa узрок, causalis узроч-
ни, nexus веза) ирае. у кривичним делима:
узрочна веза између кривичне радње коју je
учинио извршилац и штетних последица које
су услед те радње настале; док се не утврди та
веза, сматра се да не постоји ни кривична
одговорност.
каузално-генетичан (лат. causa, грч. genesis по-
станак) који излаже узроке развитка, који по-
чива на узроцима развоју.
кауза сине ква нон (лат. causa sine qua non) узрок
без кога се нешто не би уопште ни догодило,
тј. главни, основни узрок.
кауза суи (лат. causa sui) фил. сам себи узрок,
безузрочан, апсолутан.
каузативан (нлат. causativus) узрочан, учински;
каузативни глагол грам. глаголи који исказу-
ју узрок неке радње, узрочни, учински, фак-
Шитивни глаголи (нпр. белити, белим je ка-
узативан - значи: чиним да нешто постане бе-
ло - према глаголу белеШи, белим, који зна-
чи: постајем бео).
каузатор (нлат. causator) виновник, творац.
кауза финалис (лат. causa finalis) крајњи узрок,
крајњи циљ, сврхни узрок.
кауза цивилис (лат. causa civilis) прав. грађански
спор; предмет грађанске парнице.
каук (тур. kavuk) округла капа од дебље тканине
око које Турци обавијају чалму.
каул (арап. qawl, тур. kavil) реч, говор; услов,
уговор.
кауледон (грч. kaulos стабљика) мед. попречан
прелом кости.
каулесцентан (лат. caulis стабло зељастих биља-
ка) бош. који утиче на стварање стабла, који
ствара стабло.
кауликулус (лат. cauliculus) арх. цветно стабло на
глави коринтских стубова.
каулифлорија (грч. kaulos стабљика, лат. flos,
froris цвет), (mm. појава цветова на старијим
деловима стабла и грана.
каулом (лат. caulis стабло) бош. свака стабљици
слична творевина на биљци (за разлику од ли-
шћа, корена и др.).
каума (грч. kauma врућина, жар) мед. јака ватра,
грознична ватра.
каунт (енг. count) y Енглеској: назив за „грофа"
који није Енглез, за разлику од ерл-a, енгле-
ског грофа.
каунтерпарт фондови (енг. Counterpart funds)
одредба према којој je земља прималац аме-
ричке економске помоћи (пољопривредних
вишкова) дужна да продајом робе на домаћем
тржишту 5% остварене вредности уступи
САД, a 95% се договорно користи, најчешће
за куповину опреме из САД.
400 кафа
каупер (енг. couper) шехн. апарат за загревање
ваздуха потребног за. производњу гвожђа у ви-
сокој пећи.
каур в. ђаур.
каури (енг. cowrie) зоол. врста афричког пужа
Сургеа moneta из фам. Cypraeidae, чија се
шарена љуштура употребљава као средство
плаћања, уместо новца у неким земљама Ази-
је и Африке.
каустика (грч. kaustikos нагризан, који нагриза)
1. ПЛ. средства за нагризање, за наједање; кау-
сШична средсшва; 2. способност нагризања
помоћу каусшичних средстава; такође: на-
ука о каустичним кривуљама (в. под кау-
стичан).
каустицитет (нлат. causticitas) нагризност, на-
једност, Moh (или: својство) нагризања (или:
наједања); фт. заједљивост, загрижљивост,
подсмешљивост.
каустичан (грч. kaustikos) нагризан, наједан, ко-
ји нагриза, који наједа; фиг. заједљив, загри-
жљив, сатиричан; каусШична кривуља (линија)
фш. крива линија коју образују светлосни
зраци које je одбила или преломила нека кри-
ва површина; .«•.«. каустична сода једињење
натријума, водоника и кисеоника (NaHO).
каустичност в. каустицитет.
каустобиолити (грч. kaustikos који гори, bios
живот, li'thos камен) седименти који горе
(угаљ, битумен, нафта и др.).
каутела (лат. cautela) ирае. мера предострожно-
сти, одредба уговора којој je циљ обезбе-
ђење од могуће штете.
каутеларна јуриспрудснција део практичне
правне науке који се бави мерама за обезбе-
ђење од могуће штете.
каутеризација (нлат. cauterisatio) мед. сагорева-
ње ране у циљу спречавања даљег процеса,
вештачко отварање ране помоћу нагризних
(или: разједних) хемијских средстава, усија-
ног метала или варница електричне струје ви-
соког напона.
каутеријум (грч. kauterion) мед. средство за на-
гризање, за површинско сагоревање ткива у
циљу лечења; метал помоћу кога се врши ка-
утеризација.
кауција (лат. cautio) јемство, јемчевина, извес-
на сума новца положена на име јемства за не-
кога или за себе, залога; реална кауција (лат.
cautio realis) прав. осигурање добара.
кауцирати (лат. cautio) положити (или: полагати)
кауцију (или: јемчевину).
кауч (енг. couch постеља, лежај) модерни кревет
са малим наслоном који може да послужи и за
седење.
каучук (фр- caoutchouc) гума која се добива из
млечног сока извесних тропских јужноамерич-
ких, афричких и индијских дрвета, нарочито
од дрвета ficus elastica; реч узета из језика
бразилских Индијанаца, cahuchu сузе дрвета.
кафа (арап. qahwa, фр. cafe, енг. coffee, нем.
Kaffee) 1. дрво пореклом из Етиопије (покра-
јина Кафа), расте у Арабији, ист. Индији и
осталим тропским крајевима старог и новог
кафа 2.
света; коштуничав плод тога дрвета; познато
и омиљено пиће од тога плода.
кафа 2. шрг. врста индијске тканине; каШун.
кафана (тур.) место, радња у којој се кува и
продаје кафа, гостионица; кавана.
кафе (фр. cafe) кафа (роба и пиће); кафана;
кафе-ресторан (фр. cafe-restaurant) кафана и
гостионица; кафешантан (фр. cafe-chantant)
кафана у којој се приређују артистичке, на-
рочито певачке представе.
кафеизам мед. обољење које настаје од претера-
ног пијења кафе.
кафеин (арап. qahwa, нлат. caffeinum) хем. в. ко-
феин.
кафетерија (шп. cafeteria) кафана.
кафилерија (нем. Kaffillerie) установа у којој
се уништавају животиње луталице и њихове
лешине; живодерница, стрводерница.
кафтан (перс, тур. kaftan) дуга горња хаљина,
мушка и женска, обично од плаве чохе; код
Турака: почасна дуга горња хаљина коју су
султани из почасти давали страним поданици-
ма; код Руса: дугачак капут (народна ношња).
кахал (хебр.) в. кагал.
кахексија (грч. kachexia рђаво стање тела, здра-
вља, kakos рђав, hexis стање, својство) мед.
слабо стање здравља, рђав изглед, оронулост,
као последица тешких хроничних општих бо-
лести (сифилиса, туберкулозе, рака и др.); ка-
хекШика.
кахектика (грч. kakos, hexis) мед. в. кахексија.
кахектичан (грч. kakos, hexis) мсд. слаб, туберку-
лозан, испијен болешћу.
кацига (лат. cassis) врста шлема.
кацик (шп. cacique) хајитска реч којом се нази-
ва поглавица дивљих индијанских племена у
средњој Америци, Мексику и Гватемали; они
су и данас председници индијанских општина.
кача (итал. caccia лов) муз. ловачка музика са
роговима.
качак (тур. kajak) 1. бегунац, одметник; 2. про-
кријумчарена роба.
качамак (тур. kacamak) врста јела од кукуруз-
ног брашна, мамаљуга, жгањци, пура; па-
ленша.
качкаваљ (итал. caciocavallo) врста преврелог
пресованог сира, справљеног обично од овч-
јег млека.
качкет (фр. casquette, итал. caschetto) капа са
штитом; официрска капа.
кашика (тур. kasik) жлица, ложица.
каширати (фр- cacher) 1. обложити, облагати,
облепити; код књиговезаца: обавити харти-
јом, превући хартијом; прилепити, ставити
на платно, нпр. географску карту; 2. крити,
прикривати, прећутати, затајити.
кашмир (сскр. kacmira, фр. cachemire) врста фи-
не и мекане тканине која се израђује од ко-
стрети кашмирских коза.
каштел (лат. castellum) в. кастел.
каштелан в. кастелан.
каштиговати (лат. castigare) в. касШиговати.
квадар (лат. quadra) 1. геом. прав квадратни или
правоугаони паралелепипед; арх. правилно
отесан четвороугли зидарски камен.
401 квадривијум
квадар (итал. quadro) 2. слика, сликарски рад
четвртастог облика.
квадернарија (итал. quadernario) поеш. строфа са
четири стиха једног сонета.
квадрагезима (лат. quadragesima) код католика:
четрдесети дан пре Ускрса, први дан ускрш-
њег поста.
квадрагезимале (нлат. quadragesimale) код като-
лика: четрдесетодневни пост, ускршњи пост.
квадрант (лат. quadrans) четврти део једне це-
лине, четвртина круга; асшР., врод. справа за
мерење висине планета, служила за одређива-
ње положаја брода (четвртина круга подељена
на степене); вој. инструмент за управљање то-
пова; справа за мерење углова, угломер.
квадрантни елекрометар фш. веома осетљив ин-
струмент за мерење електричног товара (или:
електричног набоја, оптерећења).
квадрат (лат. quadratum) маш. четвороугаоник са
једнаким странама и угловима; квадратни
метар површина од 1 m дужине и 1 m ширине;
алг. други степен (друга потенција).
квадрати (лат. quadratum) ПЛ. шии. већи делови
слога, дуги 24, 36 и 48 типографских тачака
(пунктова).
квадратна једначина маш. једначина другог сте-
пена (код које непозната величина стоји на
другој потенцији).
квадратни (лат. quadratus) четвороугласт, че-
твртаст; маш. квадрашпи број друга потенци-
ја, тј. производ који се добија кад се један
број помножи самим собом; квадратни корен
број који je „основа" једног квадратног
броја, нпр. 5 je квадратни корен од 25 (V25 =
5); квадрашии метар в. под квадраш; мин. ква-
дратни крисшални систем в. тетрагонални
кристални систем.
квадратура (лат. quadrature) 1. маш. изналажење
једне површине једнаке са неком даном повр-
шином, нарочито изналажење квадрата једна-
ког no површини са једном даном површином,
као у чувеном проблему који се зове квадра-
тура круга, тј. претварање круга у квадрат с
једнаком површином помоћу шестара и ле-
њира; фиг. Шражити квадратуру круга тражи-
ти нешто немогуће, пошто je број TI (UU)
гпрансцендентаи број; 2. истр. односни (рела-
тиван) положај двају небеских тела када je
њихова разлика дужине 90°.
квадривалван (лат. quattuor четири, valva крило
врата, valvulae махуне, љуске) &>ш. који има
четири махуне, четворомахунат; зоол. који има
четири љуштуре.
квадривалентан (нлат. quadrivalens) «л. четворо-
вредан, који je (тј. један атом неког једиње-
ња) везан са четири атома водоника, четворо-
валентан; уп. валенција.
квадриваскуларан (лат. quattuor четири, vascu-
lum судић) бот. који има четири чашице
(чашке), четвородомни.
квадривијум (лат. quadrivium, quattuor, via пут)
место где се састају четири пута, раскрсница;
у средњем веку: четири дела математике:
аритметика, геометрија, астрономија и музи-
квадрига 402
ка, које су стари, поред шривијума (грамати-
ке, реторике и дијалектике), под именом „се-
дам слободних наука", сматрали главним
предметима вишег школског образовања.
квадрига (лат. quadriga, quattuor, jugum запрега)
запрега од 4 коња; двоколице са 4 коња (у
старом веку употребљаване нарочито при
утакмицама. тријумфима и сл.); ум. пластично
приказивање оваквих кола; мед. унакрсни за-
вој.
квадриеналан (лат. quadriennalis) који има чети-
ри године, четворогодишњи.
квадриевијум (лат. quadriennium) четворолеће,
време од четири године.
квадрилнјун в. квадрилион.
квадрилиои (нлат. quadrillio) милион трилиона:
јединица са дописане 24 нуле, тј. IO24 (у
СФРЈ, СССР, Енглеској, Немачкој), или је-
диница са дописаних 15 нула, 10 (у САД,
Француској).
квадрнмани (лат. quadrimani) tu. зоол. в. квадру-
мани.
квадрином (лат. quattuor четири, noraen име)
мош. величина која се састоји од четири чла-
на, четворочлан израз, четвороимена коли-
чина.
квадриноман (лат. quattuor, nomen) маш. који
има четири члана, четворочлан, четвороимен
(израз).
квадрипартиција (лат. quadripartitio) дељење на
четири дела, четвртање.
квадрирати (лат. quadrare) направити четворо-
угластим; мат. изнаћи површину једнаку са
•=
' неком даном површином, изнаћи квадрат јед-
нак no површини са једном даном површи-
ном; број (или: израз) подићи на други сте-
пен, тј. помножити га са самим собом; напра-
вити на спољашњем зиду такве усеке да изгле-
да као да je састављен од четвртастог камења;
фиг. слагати се, сложити се, бити прилагођен.
квадрирема (лат. quadriremis) лађа са четири
реда весала (веслачких клупа).
квадрисекција (лат. quattuor четири, secare се-
ћи, нлат. quadrisectio) дељење на четири де-
ла, расецање на четворо, четвртање.
квадрисилабум (лат. quattuor, грч. syllabos слог)
четвроросложна реч; ep. квадрисилабичан.
квадрифилан (лат. quattuor, грч. phyllon лист)
бот. четворолист, са четири листа.
квадрифлоран (нлат. quadrifloris) бош. са четири
цвета, четвороцветни.
квадрифолиј(ум) (нлат. quadrifolium) бош. че-
творолист, са четири листа; пр. квадрифлоран.
квадриформаи (нлат. quadriformis) четворооб-
личан, који има четири облика.
квадрицикл (нлат. quadri-cyclus) велосипед на
четири точка; уп, бицикл.
квадро (итал. quadro) муз. комад за четири гласа
или инструмента (квартет); арх. плоча (коц-
ка) у подножју споменика.
квадрофоннја (итал. quadro четири, грч. fone
глас) муз. систем снимања и репродукције зву-
ка помоћу 4 канала и 4 звучника да би се
добило звучно поље од 360° око слушаоца.
квази-традиција
квадрумани (лат. quadrumani) Т. ЗООЛ. сисари са
четири руке, тј. мајмуни.
квадрупеди (лат. quadrupedes) ПЛ. ЗООЛ. четворо-
ношци, четвороножни сисари.
квадруплика (лат. quadruplum) прае. четврти спис
или трећи одбрамбени спис оптуженога, одго-
вор на Шриплику.
квадруплирати (лат. quadruplare) учетворостру-
чити, учетворостручавати, учетворогубити,
учетворогубљавати, израдити у четири при-
мерка.
квадруплициратв (лат. quadruplicare) в. квадру-
плирати; прав. предати суду квадруплику.
квадруплум (лат. quadruplum) оно што je четво-
роструко, четворогубо, у четири примерка.
квадшилинт (хол. quadschilling) холандски сре-
брни новац.
квазар (Quasar од енг. quasi stellar radio source
тј. тобожњи звездани извор) до сада најудаље-
нији уочени космички објекти (и до 12 мили-
јарди светлосних година) изванредног сјаја,
неупоредиве густине и енергије, чије поре-
кло и структура још нису довољно научно об-
јашњени.
квазн (лат. quasi) као, као да, готово, скоро,
донекле, отприлике; муз. као, скоро; у састав-
љеним речима (сложеницама) обично у значе-
њу: тобожњи, вајни, полу-, надри-, нпр. квази-
-научник, квази-уметник итд.
квази-афинитет (лат. quasi affinitas) прав. однос
сличан родбинском односу.
квази-дезерција (лат. quasi desertio) прав. посту-
пак једног супружника који je сличан напуш-
тан>у брачне заједнице, невршење брачне дуж-
ности.
квазн-деликт (лат. quasi delictum) прав. дело или
радња која се граничи са преступом и која се,
у својим приватноправним дејствима, трети-
ра као преступ; ненамеран преступ, преступ
без предумишљаја.
квази-доминиј(ум) (лат. quasi dominium) прав.
привидна својина, која се претходно третира
као својина.
квази-контракт (лат. quasi contractus) прав. при-
видан уговор; правни однос који се третира и
сматра као уговор пошто не постоји прави
уговор, прећутан уговор.
квазн-легитнмитет (нлат. quasi legitimitas) прав.
привидна (или: тобожња) законитост.
Квазимодо (лат. Quasimodo) грбави звонар Бо-
городичине цркве у Паризу, главни јунак ро-
мана Виктора Игоа: „Богородичина црква у
Паризу"; фиг. наказа, ругоба.
квазвмодогенити (лат. quasi modo geniti) ПЛ. „као
да су тек рођени", прва недеља после Ускрса,
„бела недеља" (зато што су тада, у старо хри-
шћанско време, крштени последњи пут носи-
ли своје беле хаљине).
квази-посесија (лат. quasi-possessio) ирае. не-
стварно поседовање. поседовање нетелесних
ствари, чије се стварно поседовање у правом
смислу не може замислити.
квази-траднција (лат. quasi traditio) прав. радња
која замењује радњу формалне предаје.
квази-узусфруктус
квази-узусфруктус (лат. quasi ususfructus) прав.
право које се даје некоме да ужива неку ствар
под условом да једном ствар исте врсте и
вредности даде у накнаду за њу.
квале (лат. qualis какав, quale какво) својство,
особина, каквоћа.
квалитативан (нлат. qualitativus) каквоћни, осо-
бински, који се односи на особину, каквоћу,
вредност неке ствари; квалитативна разлика
разлика услед припадности двама родовима,
разлика no каквоћи (супр. квантитативна
разлика); хем. в. анализа.
квалитет (лат. qualitas) каквоћа, својство, осо-
бина; врлина, вредност, доброта, добра особи-
на; лог. квалитет суда својство суда с обзи-
ром на потврђивање и одрицање предиката
(афирмативни - потврдни и негативни -
одречни).
квалитетан (лат. qualitas каквоћа) који je до-
бре каквоће. који je од вредности.
квалификатив (нлат. qualificativus) одредба, оно
што ближе одређује или придаје особину,
својство.
квалификатор (нлат. qualificatory ирав. извести-
лац, одредилац једног кривичног дела према
кривичном закону, референт, тужилац (у кри-
вичним делима).
квалификација (лат. qualificatio) одређивање
каквоће или својства, придавање (или: дава-
ње) имена чему; вредност, способност, упо-
требљивост; прав. правни основ тужбе, тј. за-
конски назив једног кривичног дела које je
предмет тужбе, заједно са навођењем кривич-
ног закона, који се, no предлогу тужиоца, има
да примени; квалификације ал. способности
нечије за што, нарочито с обзиром на сведо-
чанства о свршеним школама, оспособљење,
оспособљеност.
квалификован (нлат. qualificatus) способан (или:
дорастао) за неки посао, оспособљен, стручно
спреман.
квалификовати (нлат. qualificare) одредити (или:
одређивати. придавати, приписати, приписи-
вати, придати) извесне особине, каквоћу не-
коме или нечему, утврдити нечему вредност,
признати способност за нешто; квалификова-
ти се показати се способним (или: вредним,
дораслим) за неки посао, такмичење; оспосо-
бити се.
квалунквизам (итал. uomo qualunque обичан,
мали човек) ao.i. политички покрет у Италији
после Другог светског рата, основан од бив-
ших фашиста.
квант (лат. quantum колико) количина чији се
износ не одређује потпуно; фш, најмања ко-
личина енергије; теорија кванта учење но-
вије физике no коме енергија није безгра-
нично дељива, тј. и енергија je дискретна
као и материја (Планк).
кванта (лат. quantum колико. количина, величи-
на, quanta) ПЛ. од квантум; кванта дискрета
(лат. quanta discreta) прекидне, непродужне ве-
личине; кванта континуа (лат. quanta conti-
nua) непрекидне величине, продужне величи-
не; в. квант.
403 квартар
кванташ (лат. quantum колико, количина) про-
давац и купац на велико.
квантитатива (нлат. quantitativa se. nomina) ПЛ.
грсш. именице које означују количину.
квантитативан (нлат. quantitative) количински,
величински, с обзиром на количину, на вели-
чину, на квантитет; квантитативна разлика
количинска или величинска разлика, разлика
no количини, no величини a не no припадности
двама родовима; хем. в. анализа; супр. квалита-
Шиван.
квантитет (лат. quantitas) количина, множина,
величина; број, бројна одређеност; грам. дужи-
на и краткоћа слогова, количина слога; .тз.
мера времена, мера тона; лог. квантитет су-
да одређеност једног суда према обиму суб-
јекта (универзални - општи, партикуларни -
делимични, сингуларни - појединачни).
квантитиратн (лат. quantitas) метр. слогове у сти-
ху мерити и градити no квантитету, тј. с обзи-
ром на дужину и краткоћу a не no нагласку.
квантификација (нлат. quantificatio) уколичиња-
вање; лог. изједначавање, поклапање; кван-
тификација предиката изједначавање пре-
диката са субјектом no обиму, тј. одређивање
величине обима предикатова према величини
обима субјектова.
квантификовати (лат.) лог. no обиму изједначи-
ти са субјектом.
квантум (лат. quantum) количина, одређен удео,
мера, износ, збир, број, множина, величина
(ПЛ. кванта); фш. енергијски атом, елеменат
енергије; уп. електрични елементарни кван-
Шум.
кварат (лат. quartarius) четврти део, четвртина
неке мере; уи. кварт.
кваргл (нем. Quargel) специјална врста сира.
кварковв (назив преузео амер. физичар М. Гел-
-Ман, рођ. 1929, из романа Џ. Џојса „Финега-
ново бдење" где означава нешто необјашњи-
во) физ. хипотетичке субатомске честице које
граде хадроне.
кварт (лат. quartum) четврт, четвртина; шип.
формат хартије у величини четвртине једног
табака; мера за течности и жито у неким зем-
љама; градска четврт, рејон; ин кварто (лат.
in quarto) у кварту, тј. у величини 1/4 табака
(књига).
кварта (лат. quarta) четврти разред једне шко-
ле; муз. четврти тон no реду почев од основног
тона, кварта изврши 4/3 пута толико трептаја
у секунди колико изврши основни тон; трећа
жица на виолини (a); мач. четврти начин задава-
ња ударца; у игри карата: 4 карте исте боје
које долазе једна за другом.
квартал (нлат. quartale) четвртина године, тро-
месечје, тромесечни период или расход; квар-
тални часопис тромесечник, часопис који
излази свака три месеца.
квартана (лат. quartana se. febris грозница) гроз-
ница која долази сваког 4. дана, четвороднев-
ка.
квартар (нлат. quartarius) ieo.i. најмлађи слојеви
Земљине коре (дилувијум и алувијум), са пр-
вим траговима човека.
квартарни 404
квартарни (нлат. quartarius) четврти no реду, ко-
ји заузима четврто место у неком реду или
низу, нпр. квартарни период геол. в. квартар.
квартација (нлат. quartatio) разлучивање злата
од сребра помоћу шалитрене киселине, ако
je сразмера између оба метала 1:3.
квартер (енг. quarter) енглеска (290,95 1) и аме-
ричка (242,10 1) мера за запремину сувих мате-
рија.
квартеронн (шп. cuarteron) ал. потомци једног
Европљанина и једне терцеронке, или терце-
ронца и Европљанке.
квартет (итал. quartetto) муз. композиција за че-
тири инструмента, или четири гласа; квадро.
квартетиио (итал. quartettino) муз. мали музички
комад за четири гласа.
квартир (фр. quarter, нем. Quartier) стан, скло-
ниште. конак; вој. логор, логориште, бкб, вој-
нички стан ван касарне.
квартир-мајстер (нем. Quartier-meister) вој. онај
који се стара о становању војника, станар,
коначар; мор, помоћник крмара, надзорник
бродских стража, морнарски каплар.
кварто (итал., шп. quarto) четврти део нечега,
четвртина.
квартус (лат. quartus) четврти.
кварц (нем. Quarz) мин. белутак, кремен, врста
камена велике тврдоће, у води и киселинама
готово нерастворан, no хемијском саставу си-
лицијева киселина без воде; на 1720 °С поста-
је течан и тада се од њега израђују предмети
за хемијске, физичке и медицинске лаборато-
рије.
кварцит (нем. Quarz) геол. обичан кварц, стена од
кварца.
кварц-лампа мед. „кремена светиљка", лампа код
које електрична струја пролази кроз живину
пару, има веома јаку светлост и зрачи ултра-
виолетне (надљубичасте) зраке; стакло у
овој лампи je од кварца.
кварцовање (нем. Quarz) мед. зрачење ултрави-
олетним, надљубичастим, зрацима помоћу
кварц-лампе ради предохране и спречавања
ширења извесних болести.
квас (рус. квас) накисело, освежавајуће безал-
кохолно пиће у Русији, справља се превира-
њем слада, раженог брашна и воде.
квасија (нлат. quassia amara) бош. једна сури-
намска биљка са горким кореном и горком
кором; употребљава се за појачавање прохте-
ва за јелом и окрепљење уопште (названа no
неком црнцу Коасију).
квасин (нлат. quassia) хем. алкалоид, главни са-
стојак квасије; употребљава се за клистирање
и као средство против глиста поздеруша.
квастна (нем. Quaste) кита, ројта, peca; јасту-
чић за пудерисање.
кватерна (лат. quarterni no четири; четири
одједном, нлат. quaterna) добитак на четири
броја узета и извучена (код томболе или лу-
трије).
кватернар (лат. quaternarius који се састоји од
no четири) аоет. четворостопни стих; в. ди-
мешар.
кверела нулитатис
кватернаран (лат. quaternarius који се састоји
од no четири) четворострук, од четири дела;
кватернарни слојеви геол. четврти и последњи
слојеви у образовању Земљине коре.
кватернно (нлат. quaternio) четвртина, мноштво
од четири, целина која се састоји од четири
дела; нарочито у старим рукописима и књига-
ма; један слој од четири двострука листа ко-
ји су уметнути једни у друге; ПЛ. кватер-
ниони.
кватерннон (лат. quaterni no четири, нлат. qu-
aternio) 1. скупина четири лица или четири
ствари; 2. маш. количник двају вектора, или
оператор који мења један вектор у други,
тако назван због зависности од четири геоме-
тријска елемента; ол. кватерниони онај
облик рачуна вектора у којем се употребљава
овај оператор.
кватернио терминорум (лат. quaternio termino-
rum) .roi. четвртина појмова, четири појма,
погрешка у закључивању која настаје услед
двосмислености једнога од три појма (горњи,
средњи и доњи појам) у закључку, силогизму,
који у овом случају има, место три, четири
члана,
кватернитет (нлат. quaternitas) четворност, че-
творострукост.
кватерно (итал. quaderna) четири броја на јед-
ној истој водоравној линији (у томболи).
кватркдуум (лат. quatriduum) време од четири
дана, четвородневни рок.
кватрициниј(ум) (нлат. quatricinium) муз. музич-
ки комад за четири pora или четири трубе.
кватро (итал. quattro, лат. quattuor четири) a
кватро или a кватро воћи (итал. a quattro
voci) муз. за четири гласа (музички комад).
кватрочентистн (итал. quattrocento четири сто-
тине) ПЛ. италијански писци и уметници из XV
века, тј. у почетку ренесансе.
кватроченто (итал. quattrocento четири стотине)
италијански назив за XV век, нарочито с об-
зиром на књижевност и уметност тога времена.
квезитор (лат. quaesitor тражилац) прав. истражни
судија.
квезитум (лат. quaesitum) оно што се тражи, тра-
жено.
квекер (нем. Quacke мамац за животиње) у изра-
зу: ударити некоме квекер: подвалити, наса-
марити (некога).
квекери (енг. quakers) ПЛ. ОНИ који дрхте, дрх-
тавци (названи no томе што дршћу кад падну
у верски занос), религијска хришћанска сек-
та у Енглеској и Америци која нема ни свеш-
теника, ни црквених обреда, ни тајни; они не
признају заклетву, војску (рат), задовољства,
празне формалности итд., све људе ословљава-
ју са „ти'\ ни пред ким не скидају капу, a саме
себе називају „друштвом пријатеља"; осни-
вач секте je енг. обућар Џорџ Фокс 1652. год.
у Енглеској, a Б. Пен je пренео у Сев. Амери-
ку 1682. године.
кверела нулитатис (лат. querela nullitatis) прав.
ништавна жалба, тужба због ништавости којој
je циљ да, и после формалне правоснажности,
кверулант
уклони два наЈтежа разлога ништавости: уче-
шће искљученог судије при доношењу поби-
јеног решења и недостатак страначког засту-
пања.
кверулант (нлат. querulans) тужибаба, онај који
пати од тога да стално тужака; арав. предавалац
тужбе суду.
кверулавција (лат. querulus) болесна склоност
тужакању и парничењу.
кверулат (нлат. querulatus) прт. лице против ко-
га се подноси тужба, тужени.
квестор (лат. quaestor) 1. висок финансијски
службеник код старих Римљана, државни бла-
гајник коме je била дужност да скупља државне
приходе; 2. на неким универзитетима: скуп-
љач, наплаћивалац хонорара за професорска
предавања; 3. у неким државама: управник по-
лиције.
квестура (лат. quaestura) звање и служба кве-
стора.
квесцио (лат. questio) питање, спорно питање;
научно питање; научно испитивање; задатак,
истрага, спорна тачка; мучно питање, мука,
мучење.
квесцио јурнс (лат. quaestio juris) прав. правно
питање, питање које спада у област права.
квесционирати (лат. quaestio) прае. питати, и-
страживати. испитивати, мучити или досађива-
ти питањима.
квесцио факти (лат. quaestio facti) прае. испитива-
ње (или: питање) о стварном, чињеничном (за
разлику од испитивања правног начела).
квецал (са ацтешког) 1. птица из Средње Амери-
ке, необично лепа, црвено-зелене боје; сма-
тра се симболом слободе и налази се у грбу
Републике Гватемале; 2. новчана јединица
Гватемале, дели се на 100 сентавоса; кетсал.
квецалкоатл (ацтешки) перната змија.
квиднтет (нлат. quidditas, од лат. quid што, шта)
фил. битност, суштина ствари.
кввд про кво (лат. quid pro quo) једно место
другог, бркање, неспоразум, замена у појму,
особи или имену, нарочито у комедији; кви-
прокво.
кввз (енг. quiz) испит; испитивање нечијег зна-
ња постављањем задатака, приредба с такми-
чењем у знању и вештини из различитих
области.
квијер (лат. corium животињска кожа, фр. cuir)
пергамент; документ на њему.
квијета нон мовере (лат. quieta non movere) оно
што мирује не треба дирати (no Платону),
опомена владама да не претерују у доношењу
реформи.
квијетив (лат. quies мир) фил. сазнање праве
суштине ствари које води ка умиривању воље
за животом, ка одрицању те воље, ка резигна-
цији (уп. песимизам).
квијетизам (лат. quies. ;<•«. quietis мир) 1. фил.
тежња одвраћању од животног немира и жеља
за што пасивнијим и безосећајнијим ставом
у животу, за контемплативним удубљивањем у
божанство; 2. учење једне хришћанске секте,
основане у XVII в. у Шпанији, које се састоји
405 квинтесенција
у стицању унутарњег мира путем потпуног
удубљивања и предавања душе богу; уп. квије-
ШисШи.
квнјетистн (лат. quies) ПЛ. присталице филозоф-
ског или религиозног квијетизма.
квијето (итал. quieto) муз. мирно, спокојно.
квинар (лат. quinarius који садржи пет) метр. стих
од пет стопа.
квинарав (лат. quinarius) који се састоји од пет,
дељив са пет, петострук; коме je основа пет.
квиндекагон (лат. quindecim петнаест, грч. gonia
утао) геом. петнаестоугаоник.
квинквагезвма (лат. quinquagesima) седма неде-
ља, односно педесети дан пре Ускрса (код ка-
толика), који обично зову и есШомихи.
квввквевал (лат. quinquennalis петогодишњи)
трг. петогодишњи почек плаћања; vu. мора-
торијум.
квинквенијум (лат. quinquennium) време од пет
година, петогодиште, петогође, петолеће.
квинкверема (лат. quinqueremis) лађа са пет ре-
да весала, или са пет веслачких клупа.
квинкверциј(ум) (лат. quinquertium петобој)
петострука борба, пет врста борбених вежби
код старих Грка и Римљана: скакање, бацање
дискоса. хитање копља, трчање и рвање; код
Грка: пентатлон.
квннквецентиств (нлат. quinquecentisti, итал.
cinquecentisti) в. чинквечентисти.
квннквнлион (лат. quinque пет) в. квинтшшон.
квинс-метал (енг. queens-metal) метална смеса
од цинка, олова, антимона и бизмута.
квинт (лат. quintus пети) в. квинта.
квинта (лат. quinta) пети разред једне школе;
муз. алт-виолина; Е жица на виолини; пети тон
од основног тона који у секунди изврши 3/2
пута толико трептаја колико изврши основни
тон (звана још доминанта); мач. пети начин
задавања ударца; у пикету: пета no реду кар-
та исте боје.
квинтакорд (лат. quinta) муз. трозвук састављен
од терце и квинте рачунајући од најнижег
тона.
квннтал (шп., фр. quintal) мера за тежину у не-
ким земљама Латинске Америке, Шпанији и
Португалији, садржи 100 фунти (= 45-69kg);
метарски квинтал (скр. me, mtc, dz, q) =
100 kg; метарска цента.
квинтана (лат. quintana) мед. петодневка, грозни-
ца која долази сваког петог дана.
квннтервио (нлат. quinternio) петина, мноштво
од пет, целина састављена од пет делова; у
старим рукописима и књигама: слој од пет
двоструких листова који су уметнути једни у
друге; ПЛ. квинтерниони.
квинтесенца (лат. quinta essentia) в. квинтесен-
ција.
квввтесевцвја (лат. quinta essentia пета сушти-
на) фил. првобитно: етер, који je Аристотел
додао, као пети уз четири елемента (ватру,
воду, ваздух, земљу), али који важи, због своје
финоће, као први, најглавнији елеменат; a.i-
хем. главна материја за претварање метала;
квинтесенца; фш. оно што je најфиније и
 406
најчистије у нечему, суштина, срж, језгро,
скуп онога што je најбоље, најбитније, ек-
стракт, најфинији део.
квинтет (итал. quintetto) музички комад за пет
гласова или пет инструмената; сестав од пет
певача или инструменталиста који заједно
изводе музику.
квинтилијун в. квинтилион.
квинтилиов (лат. quintus пети) број IO18 (у
Француској и САД) или број IO30 (у СФРЈ,
СССР, Енглеској и Немачкој).
квннтирати (фр. quinter) муз. свирати у квинта-
ма; жигосати метал, нарочито злато и сребро.
квинтола (лат. quintus пети) муз. тонска фигура
од пет нота које, изведене повезано, добивају
вредност четири такве ноте.
квинтуплика (нлат. quintuplum петоструко, пе-
тогубо) прав. пети противодговор, пети утук.
квинтуплум (нлат. quintuplum) петоструко, пе-
тогубо, петострука количина.
Квирннал (лат. Quirinalis se. collis брежуљак) је-
дан од седам брежуљака у Риму, на којем се, од
1870, налазио краљев двор; отуда некада фиг.
италијанска влада (уо. Ватикан).
квислинг онај који je у служби туђина, a против
осећања и интереса свога народа (no норвеш-
ком политичару Видкуну Квислингу, који je,
у другом светском рату, ступио у службу окупа-
тора Немаца и био, у то време, председник
норвешке „квислиншке" владе). Квислинзима
су у то време сматрани: Хаха у Чешкој, Паве-
лић у Хрватској, Рупник у Словенији, Недић у
Србији, Петен у Француској, Дегрел у Бел-
гији, Тука у Словачкој, Антонеску у Руму-
нији и др.
квит (фр. quitte, лат. quietus) готов, свршен; из-
мирен, слободан, разрешен обавезе, раздужен.
квита (фр. quittance) признаница, намира.
квитанција (фр. quittance) в. квита.
квнтирати (фр. quitter) ослободити, разрешити,
разрешавати; ослободити се обавезе, раздужи-
ти се; потврдити пријем новца (признани-
цом); оставити, напустити (посао, службу); ра-
зићи се, раскрстити с ким или с чим.
Кво ваднс? (лат. Quo vadiš, Domine?) Куда
идеш, Господе? питање које je, no хришћан-
ском предању, апостол Петар, бежећи из Ри-
ма, упутио Исусу сусревши га на изласку из
града. Исус му je одговорио да се уместо њега
враћа у Рим да буде поново разапет, што je
Петра постиђеног натерало да се врати у Рим,
где je доживео мученичку смрт.
квод ерат демонстрандум (лат, quod erat demon-
strandum, скраћено q. e.d.) што je било за
доказиван>е. што je требало да се докаже.
квод лицет Јови, вон лицет бови (лат. Quod licet
lovi, non licet bovi) посл. Што je допуштено
Јупитеру, није волу.
квод ноцет, доцет (лат. Quod nocet, docet) посл.
Оно ШТО штети, то и поучава.
кворум (лат. quorum којих) предвиђен минимал-
ни број чланова једне организације чије je
присуство на седници потребно да би се посло-
• ви могли обављати; у парламенту: потребан
Кејп канаверал
број чланова (посланика) за пуноважно реша-
вање.
квота (лат. quota se. pars колики део) део који
при некој деоби, припада појединцу, сразме-
ран део, припадајући део, удео, норма, број;
порески износ; про квота (лат. pro quota)
према уделу, сразмерно.
квотација (нлат. quotatio) обрачунавање и поде-
ла квоте, удела; квотизација,
квотидијана (нлат. quotidiana) мед. свакодневка,
свакодневна грозница.
квотидијанус типус (лат. quotidianus typus) мед.
свакодневни повраћај неке болести.
квотизација (нлат. quotisatio) в. квотација.
квотизирати (лат. quota se. pars колики део)
сразмерно делити (или: поделити), утврђивати
(или: утврдити, одредити) квоту; финансиј-
ским законом утврдити, у парламенту, висину
пореза који се има покупити у свакој буџет-
ској периоди, према државним финансијским
потребама.
квотирати (лат. quota se. pars) арае. поделити на
сразмерне делове, обележити бројевима списе
који се тичу једне парнице.
кво титуло (лат. quo titulo) на основу чега? с
којим правом?
квоускве тандем (лат. Quousque tandem, Catili-
na, abutere patientia nostra?) „та докле ћеш!",
израз којим се исказује нестрпљење (према
почетним речима Цицероновог првог говора
против Катилине: „Докле ћеш, Катилина,
злоупотребљавати наше стрпљење?").
квоцијент (лат. quotiens колико пута) маш. ко-
личник, број који казује колико се пута је-
дан број садржи у неком другом броју.
ке (фр. queue, лат. cauda pen) ред, поворка лица
која чекају на ред (нпр. на улазу у поз. бла-
гајну и сл.); ограђен простор пред благајном,
да би се избегла гужва; билијарски штап, так;
муз. дршка на виолини, жичник, хордар.
кеб (енг. cab) некада најамна једнопрежна кочи-
ја у Енглеској; данас такси.
кебл (енг. cable) мера за конац у Сев. Америци,
= око 220 m.
кегл (нем. Kegel) купа. чун; нишан (на куглани).
кедер (нем. Kčder) врста рибе; мамац; у обућар-
ству: посебно обликована кожна или пластична
трака која се поставља између горњеги доњег
дела обуће.
кедив (перс. hidlw) титула бившег египатског
вицекраља; владалац, кнез, величанство.
кеј (фр. quai, енг. quay) зид поред речне или
морске обале, озидана обала; место у приста-
ништу за утовар и истовар робе; улица поред
обале, пут између воде и кућа; железнички
перон.
кејажа (фр. quaiage) шрг. дажбина за утовар и
истовар робе; yfl. кеј.
кејнзијанизам (no енг. економисти Џ. М. Кејн-
зу, 1883-1946), екон. теорија која препоручује
учешће државе у економским пословима ради
увећања тражње, али упозорава на опасности
свеопштег командовања државе у економији.
Кејп канаверал (енг. Cape Canaveral) астрон.
 407
највећи космодром у САД, на Флориди; осн.
1948. год.; са њега je 1958. лансиран први аме-
рички вештачки сателит Експлорел-1, a 1969.
Аполо-11 са првим људима који су се спустили
на Месец; 1964-73. год. звао се Keju Кенеди.
кекс (енг. cake, cakes) &л. енглески двопек, ситни
суви колачићи који се нарочито једу уз чај.
келвив (ознака К) физ. јединица за мерење тем-
пературе у Међународном систему јединица
(no енг. физичару В.Келвину, 1824-1907); то
je температура која je једнака 1/273,16 тем-
пературе тројне тачке воде.
келераба (нем. Kohlrabi, дијал. Kehlerabe) бош.
двогодишња зељаста биљка, чији се корен-
-стабло једе.
келер-меница (нем. Keller-Wechsel) шрг. лажна
меница, на којој су потписи трасанта, акцеп-
танта и индосанта измишљени, пошто то лице
не постоји, a само je потпис последњег индо-
санта истинит, и он нема намере да се извуче
из обавезе, него само да дође за неко време до
новца; фингирана меница, проформа-меница.
келвмев шехадет (арап.) две главне основе
исламске вере, исламско „вјерују": веровање
у јединство божје и посланство Мухамедово.
келнер (лат. cellarius подрумар, нем. Kellner) ка-
фански момак који служи госте, конобар.
келнерај (нем. Kellnerei) преграђен простор у
крчмама и гостионицама у коме стоје чаше,
боце, пиће и др.
келнска вода (нем. Kolnisches Wasser) в. колоњ-
ска вода.
келологија (грч. kele кила, просутост, logia) мед.
наука о кили, наука о просутости.
келотом (грч. kele, tome сечење, резање)хир. нож
којим се врши операција клле.
келотомија (грч. kele, tome) хир. операција
киле.
Келти (грч. Keltoi, лат. Celtae) ал. старо индо-
европско племе у зап. Европи (нарочито у Га-
лији, Шпанији и Британији) које се, већим
делом, измешало са Германима.
кемализам политичке, економске, социјалне и
културне реформе Кемала Ататурка, вође
турског народа и обновитеља турске државе,
који je за нешто више од 10 година, од Тур-
ске, некадашњег „болесника на Босфору" и
синонима заосталости и запарложености, на-
правио модерну државу.
кемп (енг.) в. камп.
Кемпеи таи (јап.) тајна полиција у Јапану у II
светском рату, налик Гестапоу; била омражена
и у Јапану.
кемпинг в. кампинг.
кевангвја (грч. kenos празан, žngos суд) мед.
празноћа крвних судова, малокрвност.
кенгур(\) (домородачки gangaruh, енг. kangaroo)
зоол. врста великог биљоједог аустралијског
торбара, са дугим репом, дугим и снажним зад-
њим ногама, које му служе за скакање и од-
брану, и са кратким, слабим предњим ногама;
месо му се једе, a крзно je важан трг. артикл.
кендо (јап. ken мач, do начин, вештина), <м. ста-
ра јапанска вештина борења мачем; од XIX в.
керамика
спортска дисциплина; борци носе заштитну
опрему, a боре се бамбусовим штаповима.
кенестеза (грч. koin6s заједнички, општи, ais-
thesis ocehaj, осећање) псих. општи ocehaj
постојања који потиче од укупности телес-
них утисака; животни ocehaj.
кенобиј(ум) (грч. koinobion, koinos заједнички,
општи, bfos живот) манастир.
кенобит (грч. koinos, bioo живим) општежитељ,
онај који живи у манастиру, калућер; фиг. уса-
мљеник, испосник.
кеногенеза (грч. kenos празан, gćnesis постанак)
зоол. одступање од палингенезе у онтогенет-
ском развитку: узрок прилагођавања врсте но-
вим условима за индивидуални развитак, раз-
витак који не одговара законима живота јед-
ног организма.
кеиоза (грч. kainos нов, zoon животиња) мед.
испражњавање, чишћење.
кенозовк (грч. kainćs нов, zoon животиња) геол. в.
кенозојски период.
кенозојска формацвја геол. в. кенозојски пе-
риод.
кенозојскв (грч. kainćs нов, zoon животиња) ко-
ји je из трећег великог геолошког доба, који
припада трећем великом геолошком добу, ко-
ји обухвата терцијарно и кватернарно доба.
који садржи животињске остатке новијег доба.
кенозојски псриод г«ол. најмлађе Земљине фор-
мације (тј. Шерцијар, дилувијум, алувијум);
кенозојска формација.
кенологвја (грч. koinos заједнички, logia) дого-
вор. саветовање; саветовање лекара о стању
болесника, лекарски конзилијум.
кевотаф (грч. keno-taphion) празна гробница
(без мртваца), какве су Грци подизали у част
покојника погинулих у рату или на мору, ко-
јима се није знало за гроб; почасни споменик.
кенофобвја (грч. kenon празно, празан простор,
phobem плашити се) мед. страх од великих
празних простора (тргова, пољана и сл.).
Кентаур (грч. Kentauros) 1. у грчкој митологи-
ји биће са људским попрсјем и коњским тру-
пом; претпоставља се да су у старим времени-
ма Грци на тај начин представљали староседе-
лачка племена, чији су припадници били веш-
ти коњаници; 2. сазвежђе на јужном небу.
кеву (енг. canoe) в. кано и кану.
кенхрвтв (грч. kenchros просо) ил. мин. камење
чија су зрнца слична просу.
кенхронти мин. в. кенхрити.
кењача (мађ. kendcs) коломаст.
кеп (енг. cape, нем. Карре. нлат. сарра) дуг жен-
ски пролећни огртач без рукава.
кепер (нем. Кбрег) унакрст ткана вунена ткани-
на. серж.
кепотаф (грч. kepos врт, градина, taphos гроб)
надгробни споменик око кога je направљен
вртић.
кепчија (тур. kepce, kef?e) кутлача.
кер (фр. coeur) срце; црвено срце на француским
картама за играње; уп. херц.
керамвка (грч. keramike) лончарство, грнчар-
ство, израда посуда и др. ствари од глине пече-
керамографија
њем; грнчарија, грнчарска роба; up. кера-
мички.
керамографија (грч. kćramos лончара, грнчара.
глина, graphia) сликање на посудама од глине,
нарочито на вазама, код старих Грка.
керамографика (грч. keramos, graphike) в. кера-
мографија.
кератектомија (грч. kćras рог, ek-tćmno исечем)
мед. оперативно одстрањење (или: исецање)
рожњаче ока.
кератијазис (грч. kćras) мед. рожаст израштај на
делу тела.
кератин (грч. kćras) физиол. рожнина, беланчеви-
наста твар, супстанција у роговима, покожици,
ноктима и длакама.
кератина (грч. kćras) муз. криви рог, позауна.
кератитис (грч. kćras) мед. запаљење рожњаче
ока.
кератоза (грч. kćras) мед. болест коже која се
састоји у хипертрофији рожастог дела поко-
жице.
кератоидн (грч. kćras, eidos вид, облик) ПЛ. геол.
рогу сличне окаменотине.
кератоконус (грч. kćras рог, konos купа) мед. ку-
паста испупченост рожњаче, најчешће уро-
ђена; коригује се контактним сочивима.
кератолити (грч. kćras, Hthos камен) ПЛ. геол. ока-
мењени рогови.
кератоми (грч. kćras) ПЛ. мед. мрке или црвенка-
стомрке брадавице, обично у величини сочи-
ва, појављују се на човеку после четрдесете
године живота услед отврднућа, орожн>ен>а
коже.
кератопластика (грч. kćras, plastike) мед. образо-
вање рожастог дела коже вештачким путем; за-
мена непрозирног дела рожњаче прозирним.
кератоскоп (грч. kćras, skopein гледати, посма-
трати) мед. апарат за испитивање кривина рож-
њаче и утврђивање њихових неправилности.
кератоскопија (грч. keras, skopein) мед. испити-
вање рожњаче помоћу кератоскопа.
кератотом (грч. kćras, tćmno сечем, режем) мед.
инструменат за пробадање или просецање рож-
њаче.
кератотомија (грч. kćras, tćmnč) мед. пробадање
рожњаче. просецање рожњаче.
кераунометар (грч. keraunos гром, mćtron мера,
мерило) апарат за мерење јачине муње и
олује.
керауноскопнјум (грч. keraunos гром, skopein)
место са кога се посматра грмљавина; машина
за произвођење грмљавине на позорницама.
кераунофобија (грч. keraunos гром, муња, pho-
bos страх) болестан страх од грмљавине и се-
вања муња; астрафобија, астрапофобија.
Кербер (грч. Kćrberos) 1. миш. троглави пас са
змијским репом који je чувао улаз у подзем-
ни свет и на улазнике махао репом, али никога
није пустио да изиђе; фиг. груб и нељубазан
вратар, суров хапсанџија; 2. асшр. сазвежђе ко-
је сада спада у Херкул.
кере (грч. Keres) tu. миш. богиње смрти и судби-
не, нарочито насилне смрти код старих Грка.
408 кефалагра
керенштина систем слабе и лабаве управе, шу-
пљи говори. парадирање родољубљем и бес-
плодна политика (no A. Ф. Керенском, првом
председнику руске владе после одступања ца-
ра Николе II, 1917).
кериктнка (грч. keryx гласник, објављивач)
вештина проповедања; хомилетика.
кермез (арап.) врста јужноевропске штитасте ва-
шице; јагодичаста удубљења на лишћу, у ко-
јима ова вашица носи jaja, од којих се праве
црвене боје.
кермес (енг. kermess) забава, обично добротвор-
на, која се приређује у слободној природи.
кернер (нем. Korner) шех. обележач, бургија KO-
JOM се почин>е бушење рупа, тачкало.
керографија (грч. keros восак, graphia) сликање
воском, сликање у воску.
керознн (грч. keros восак) гориво за млазне мо-
торе.
кероидан (грч. keros, еТдос вид, облик) вошчаст,
сличан воску.
керомантија (грч. kćros, manteia прорицање) ra-
тање у восак.
керопластика (грч. kćros, plastike) прављење
фигура од воска.
керубнм (грч. cheroub, хебр. keriibh) врста ан-
ђела, митолошко крилато биће са животињ-
ским или људским телом и главом.
кеса (перс. kiše, тур. kese) врећа, џачић, торба;
папирна врећица; врећица за држање новца.
кесер (тур. keser од kesmek сећи) тесарска секи-
ра; врста чекића којим се може укивати, сећи
и тесати, брадва; ћесер.
кесеџнја (тур. kesici) 1. јунак, добар борац (ко-
ји сече главе противника); 2. друмски разбој-
ник, крадикеса, убојица.
кесим (тур. kesim) закуп, најам, аренда.
кесон (фр. caisson) мунициона кара; коморџиј-
ска кола; колски сандук на боку, испод седиш-
та; мор. сандук на стражњем крају лађе; метал-
ни сандук (звоно) који се спушта у воду да би
се могли копати под водом темељи и зидати
стубови за мостове, уређен за раднике да би
могли радити под високим ваздушним прити-
ском без штете no здравље.
кесонска болест обољење код радника који раде
под повишеним ваздушним притиском које се
јавља када нагло прелазе у средину с нормал-
ним притиском; ронилачка болест.
кетман (арап. kitman скривање) рел. претварање,
понашање неких вернцка у религијама Ши-
ита и Друза у Персији, које je Гобино
(1816-1882) описао као скривање и глумљену
правоверност, a Чеслав Милош (р. 1911) кет-
маном je назвао притворно понашање инте-
лектуалаца у социјалистичким државама.
кетоза (нем. keton, грч. osis стање) мед. задржава-
ње кетонских тела (ацетон, ацетосирћетна и
хидрооксибутерна киселина) у организму; ја-
вља се најчешће у оболелих од шећерне бо-
лести, код гладовања и учесталог повраћања.
кефалагра (грч. kephalargia, атички за kephalal-
gia, kephale глава, algos бол) мед. улози, гихт
главе. -•
кефалгија
кефалгија (грч. kephale, žlgos) мед. бол главе,
главобоља.
кефалеја (грч. kephale) мед. јака, тешка главо-
боља.
кефалија (грч. kephale) у српској средњовеков-
ној држави: поглавар, старешина града (погла-
вито војно-политичка личност).
кефалика (грч. kephale) ПЛ. мед. средства, лекови
за јачање главе.
кефалитис (грч. kephale) мед. запаљење главе,
мозга.
кефалодинија (грч. kephale, odyne бол) мед. гла-
вобоља.
кефалометар (грч. kephale, mćtron мера, мери-
ло) главомер, справа за мерење главе новоро-
ђенчади.
кефалоподи (грч. kephale, pus, ген. podos нога)
ПЛ. зоол. главоношци, животиње из кола меку-
шаца, најсавршенији мекушци.
кефалоскопија (грч. kephale, skopćo гледам, по-
сматрам) мед. испитивање главе, прегледање
главе.
кефалотриб (грч. kephale, tribe) мед. в. базио-
триб.
кефалотрипсија (грч. kephale, tripsis трење, tri-
bo тарем, сатрем) мед. ломљење, разбијање
главе мртвог детета у утроби породиље, у слу-
чајевима тешког порађања.
кефалотриптор (грч. kephale, tribo), мед. в. бази-
отриб.
кефалоцентричан (грч. kephale, лат. centrum
средиште) фи.г. који се налази у глави, који
постоји само у глави.
кефир (тат.) пенушаво и густо млечно вино од
крављег млека и кефирских зрна или кефир-
ских гљива. пријатна и свежа мириса и укуса,
пронашли га кавкаски Татари; употребљава се
и као средство против малокрвности, бледоће
и хроничних болести плућа.
кеч (енг. catch) 1. муз. композиција комичне
песме у стилу фуга, нарочито омиљена у Ен-
глеској.
кеч (енг. cath, скр. за catch-as-catch-can, дослов-
но: ухвати како можеш) 2. си. врста рвања у
коме су дозвољени сви захвати, рвање слобод-
ним стилом.
кечап (енг. ketchup) врста пикантног слатко-ки-
селог умака од парадајза, печурки и др.
кече (тур. kece) бела капа од ваљане вуне (код
Арнаута) или од уваљане говеђе длаке.
кечер (енг. catch) л. спортиста који се бави
кечом рвач слободног стила.
кеш (енг. cash) новац у готовом; плаћање у го-
товом.
кеш енд кери (енг. cash and carry плати и носи)
продаја код које трговац на велико не пружа
никакве услуге купцима, већ они сами долазе,
бирају робу, плаћају и износе из складишта;
овај вид трговине појевтињује пословање.
кибернетика (грч. kyberndo управљам, владам)
наука о заједничким начелима и законитости-
ма управљања, преноса и обраде информаци-
ја у техничким, биолошким и економским си-
стемима. Kao врсту приступа no природи ра-
409 киеногноза
зличитим системима, предложио ју je 1948.
год. амерички математичар Норберт Винер
(1894-1964.).
кибитка (рус, арап. kubbat) шатор номадских
Калмика и Киргиза од кожа или коре дрвета;
полупокривена руска путничка кола или са-
онице.
кибицер (нем. Kiebitz) радознао посматрач и са-
ветник неког играча при игри (карата, шаха и
др.); радознао посматрач уопште, меркало.
кибицовати (нем. kiebitzen) посматрати са задо-
вољством друге при игрању карата; радознало
посматрати уопште, меркати.
кибла (арап. qibla) 1. страна окренута према на-
ма, страна у коју гледамо, предња страна,
нарочито јужна; јерусалимски, нарочито ме-
кански храм; тачка која означава географски
положај Меке, према којој се муслимани
окрећу кад се моле Богу; ормар са Кораном у
свакој џамији који означава тај правац.
кибла (нем. Kubel) 2. каблица, чабрица; ноћни
суд.
кибомантија (грч. kybos коцка, manteia прори-
цање) прорицање из коцака, гатање у коцке.
кибуц (хебр.) пољопривредна комуна у Израелу,
са заједничком својином над земљом и сред-
ствима за производњу.
киван (перс. kin љутња, освета) љут, неприја-
тељски расположен, спреман за неку освету.
кивета (фр. cuvette) умиваоник; суд за хватање
кишнице с крова; чанак у коме стоји саксија
са цвећем; код џепних сатова са кључићем;
унутрашњи поклопац са две рупице за навија-
ње и дотеривање; вој. кинета.
кивн 1. зоол. ретка и све ређа птица тркачица са
Новог Зеланда са дугим и танким кљуном,
потпуно закржљалим крилима и репом, и дла-
кастим перјем.
киви (енг. kiwi) 2. врста лозе, Actinia chinensis;
длакаво воће од те лозе, кинеска рибизла.
ки вивра, вера (фр. qui vivra, verra) ко живи,
видеће, тј. будућност he показати, видеће
се.
кивлажа (фр. cuvelage) подграђивање, облагање
окна даскама; увођење металне цеви у артески
бунар.
кивот (грч. kibotos) у православној цркви: ков-
чег са моштима неког светитеља; кутија у ко-
јој се чува еухаристија; ћивот.
кид (енг. kid) учињена japeha кожа.
кидисати (грч. kindyneuo, тур. kiymak) 1. нава-
лити, напасти (на некога или на нешто), јури-
шати, насрнути, салетети, спопасти; 2. при-
онути, приањати на посао; 3. одузети некоме
живот, убити (се).
киднапер (енг. kidnapper) отмичар детета или
одрасле особе у циљу уцењивања.
киеза ( ф ч . kyesis) мед. трудноћа, бременитост.
киезиологија (грч. kygsis, logia) мед. наука о
трудноћи, бременитости.
киема (грч. kyema) биол. заметак, ембрио.
киеногноза (грч. kyesis трудноћа, gnosis позна-
вање) мед. познавање (или: утврђивање) труд-
ноће.
кнзлар-ага
кизлар-ага (тур. kizlar agasi) главни надзорник
црних ушкопљеника (евнуха) и султановог ха-
рема.
кијамет (арап. qiySma) забуна, буна, гунгула,
вика и галама; непогода, мећава, рђаво вре-
ме; напаст, зло, недаћа; смак света; ускрсну-
he мртвих на дан страшног суда.
кијанизација натапање дрвета у раствору живи-
ног сублимата, витриола, бакра и др. ради
заштите од труљења, назван no енглеском
проналазачу овога метода Кијану (Куап).
кнјанит (грч. kyanos затвореноплав, модар) мин.
врста минерала, алуминијев силикат, обично
модре боје.
кијанометар (грч. kyanos затвореноплав, тб-
tron мерило) инструмент за мерење јачине
небеског плаветнила; цијанометар.
кик (енг. kick) л. код фудбала: ударац, шут.
кикер (енг. kicker) л. фудбалски играч, члан
фудбалског клуба.
кик боксинг (енг. kick шутнути ударити ногом,
boxing бокс) нова, још непризната врста бок-
са, у којој се удара и ногама, слично Шајланд-
ском боксу.
Киклоп (грч. Kyklops) миш. митски џин на Сици-
лији, са једним OKOM на челу; Киклопи, код
Хомера: прастари народ горостаса на Сицили-
ји; Циклоп.
кикс (нем. Kickser, енг. kick) муз. погрешан тон
дувачког инструмента; фш. погрешка, ома-
шка.
киксер (нем. Kickser) в. кикс.
киксирати (енг. kick) учинити нешто како не
треба, промашити, промашивати.
кикстартер (енг. kickstarter) ножни механички
покретач на моторном возилу.
кила (грч. chilioi хиљаду) в. килограм.
килар (грч. chilioi, лат. area) мера за површину,
1000 ари = 100.000 m 2 ; килиар.
киласа (фр. culasse) вој. задњи део топа, лежиште
топа; доњи део брилијанта.
кнлер (нем. Kiihler) направа за хлађење при де-
стилацији и код аутомобила, хладњак.
килиар (грч. chilioi, лат. area) в. килар.
килистнка (грч. kylistikos који припада ваљању.
вешт у ваљању) вештина ходања на рукама и
стајања на глави.
килка (рус.) зоол. руска сардела, цењена због ве-
ома укусног меса.
кило (грч. chilioi хиљаду) в. килограм.
кнло- (грч. chilioi) y састављеним називима ме-
тарског система мера и тежина, као и елек-
тричних јединица = хиљадоструки број једи-
нице уз коју стоји, нпр. килоампер, кило-
бајт, киловат, килограм, километар итд.
килобар (грч. chilioi, baros тежина) метеор. једи-
ница за мерење атмосферског притиска, од
1000kg на lem 2 .
киловат (грч. chilioi, енг. watt) = 1000 вата
= 1,36 коњске снаге; киловат-час = 1000 ват-
-часова.
кнлограм (грч. chilioi, gramma) 1000 грама; јед-
на од основних мерних јединица no Међуна-
родном систему јединица = маси еталона ко-
410 кина-вино
ји je санкционисала Генерална конференци-
ја за тежине и мере, одржана у Паризу 1889.
године.
килограмметар (грч. chilioi, gržmma, metron)
физ. јединица за рад дефинисана као рад који
се изврши када се 1 kg подигне на висину од 1
метра, ознака kgm; у Међународном систему
јединица јединица за рад je искључиво џул
(lkgm = 9,81 џула).
килоза (грч. kyllos крив, искривљен) мед. искри-
вљеност, узетост удова и, као последица тога,
клаћење при ходу.
килолитар в. килолитра.
килолитра (грч. chilioi, litra) хиљаду литара.
километар (грч. chilioi, mćtron) дужина од 1000
метара.
километарска фотографија в. ротациона фо-
Шографија.
километража (грч. chilioi, mćtron) мерење у ки-
лометрима; обележавање километара; рачуна-
ње no километрима, награда no пређеном ки-
лометру.
килопонд (грч. chilioi, лат. pondus тежина) физ.
мерна јединица за силу у техничком систему
мерних јединица, ознака kp; не припада Ме-
ђународном систему мерних јединица, na je
важећа јединица за силу њутн (1 kp = 9,80665
N).
килоте (фр. culotte) ал. кратке чакшире; кратке
гаће; женске гаћице.
кнлотона (грч. chilioi хиљаду. тона, в.) вој. једи-
ница мере за разорну моћ нуклеарног оружја;
једнака je енергији створеној експлозијом
1.000 t тринитротолуола; скр. kt.
килохерц (грч. chilioi, нем. Herc) хиљаду херца
(kHz хиљаду осцилација у секунди), мера за
фреквенцију.
килоџул (грч. chilioi, енг. joule) физ. хиљаду џула.
килт (енг. kilt) мушка коцкаста набрана сукња,
народна ношња шкотских брђана.
кил>(а) (итал. chiglia) главна уздужна греда на дну
лађе, кобилица.
ким (грч. kyminon, тур. kimyon, нем. Klimmel)
б&ш. врста биљке (Carum carvi) из фам. штита-
рица, која служи као храна за стоку, a њене
ситне сивосмеће семенке као зачин.
кима (грч. kyma) apx. таласасти део главе стуба.
кнмберлит геол. алкална еруптивна стена тамне
боје (названа према Кимберлију, граду у Јуж-
ноафричкој Републици).
кимограф (грч. kyma талас, таласање, gržpho
пишем) 1. апарат који графички региструје
физиолошке појаве (крвни притисак, пулс,
дисање и др.); 2. у експерименталној фонети-
ци: апарат који бележи кривуљу звука.
кимографија (грч. kymaino таласам се, graphia)
мед. мерење и графичко представљање прити-
ска крви.
кимографион (грч. kymaino таласам, grapho пи-
шем) мед. апарат помоћу кога се мери и гра-
фички представља притисак крви.
кимоно (јап.) горња хаљина код Јапанаца са
широким рукавима (пренесена и у Европу).
квна-вино фарм. вино са тинктуром кинина; упо-
требљава се за јачање организма.
кина-кора 411
кина-кора фарм. кора Јужноамеричког кина-дрве-
та, једног од најважнијих лекова против гроз-
нице; кина-корен се не добија од овога дрве-
та, него од персијске биљке кина-смилакс; пе-
руанска кора.
кинг 1. стари кинески музички инструмент; 2.
кинеска мера за површину = 6,7335 ари; фу.
кинг-сајз (енг. king size, краљевска мера) одре-
ђена дужина цигарета (средње дугачка).
кинегетика (грч. kyon пас, žgein водити) вешти-
на узгајања и дресуре паса.
кинед (грч. kinaidos) пасивни педераст, против-
природан блудник.
кинедија (грч. kinaidia неприродна похота) пе-
дерастија, противприродан блуд.
кинеза (грч. kinesis) кретање.
кивезијатрика (грч. kinesis кретање, iatrikž ле-
карство) лечење (или: снажење) тела помоћу
кретања, гимнастике.
кинезиометрија (грч. kinesis, metria) вештина
мерења кретања.
кинезионеуроза (грч. kinesis, neuron живац) мед.
живчано, нервно обољење прибора за кре-
тање.
кввезиотерапија (грч. kinesis, therapeia лечење)
лечење помоћу кретања, гимнастике.
кинезитерапија в. кинезиотерапија.
кинема (грч. kinema покрет, кретање) в. кине-
матограф.
квнемаскоп в. синемаскоп.
кинематика (грч. kinema) наука о законима кре-
тања тела без обзира на силе и масе које то
кретање производе; примењена кинемаШика
део ове науке који се бави механизмом крета-
ња; yu. кинетика.
киаематограм (грч. kinema кретање, gramma
слика) низ живих, кинематографских слика.
кинематограф (грч. kinema, graphein писати) 1.
апарат за снимање и репродуковање предмета
који се крећу, пронађен 1895. год., нарочита
врста фотографског апарата који прави у се-
кунди око 20 снимака; 2. дворана у којој се
приказују и гледају филмски снимци; кине-
тограф, кинетоскоп, биоскоп.
кннематографија (грч. kinema крећем, grapho
пишем) узастопно снимање живих бића или
ствари у покрету кино-фото-камером на
филмској траци и њихово увеличано пројек-
товање на филмско платно; уопште: филмска
индустрија.
кинескоп (грч. kineo крећем, skopeo гледам)
справа са стереоскопским сликама које се
окрећу.
кинестезија (грч. kinesis кретање, anaisthesis
осећање) осећање кретања.
кинестетични осећаји octa. нарочити осећаји
кретања, напетости и напрегнутости снаге.
кннета (фр. cunette, лат. cunae) тј. одводни ка-
нал у средини сувог тврђавског рова.
кннетика (грч. kinetikćs покретан, који покре-
he) део динамике који истражује односе изме-
ђу кретања тела и сила које дејствују на њих
(супр. статика); ар. кинетички.
кннетичка енергнја физ. енергија кретања, тј.
кинорексија
способност једног тела да својим кретањем
изврши рад, звана још и жива сила: половина
производа из масе тела и квадрата његове бр-
зине (супр. потенцијална енергија или енергија
положаја).
кинетичке вештине мимичке вештине.
киветограф (грч. kinetos покретљив, помичан,
grapho пишем) в. кинематограф.
кииетографија (грч. kinetos, grapho) писмо за
плесне покрете; употребљава се у неколико
земаља: САД, Немачкој, Вел. Британији и
ДР-
киветозе (грч. kinćo окрећем, вртим) ПЛ. мед. по-
ремећаји вегетативног нервног система који
се испољавају бледилом, гађењем и повраћа-
њем код особа изложених посебним пасивним
кретањима за време пловљења, летења и вож-
н>е аутомобилом и возом.
кинетоскоп (грч. kinetos, skopein гледати, погле-
дати) в. кинематограф.
киветофон (грч. kinetos, phone звук, тон) Едисо-
нов проналазак: комбинација кинематографа
и грамофона, при којој радњу на слици прате
одговарајуће речи, претеча тонфилма.
кинефот (грч. kineo крећем, покрећем, phos
ген. photos светлост) апарат за гледање малих
кинематографских слика, поређаних на плочи
у кругу или завојито, спирално, сличан кар-
тоскопу,
кинидин (пер, quina) хем. смоласти састојак коре
кининског дрвета, no хем. саставу сличан ки-
нину; служи као лек код живчаних поремећаја
срца.
кннизам в. цинизам.
кинин (пер. quina) фарм. особен алкалоид, со Ko-
ja се прави од коре кининског дрвета, познато
одлично средство против грознице.
кининизација (нлат. cininisatio) мед. општа упо-
треба кинина као средства за предохрану од
болести, нарочито у маларичним крајевима.
кининовац (пер.) бот. род тропског високог др-
вета из чије се коре добија кинин.
киници (грч. kynikos) ПЛ. фш. в. циници.
кино (грч. kinćo крећем) краћи израз за кине-
матограф.
кивовија (грч. koinosbios) цркв. манастирска за-
једница у којој калуђери живе као чланови
једног, заједничког домаћинства.
кинодива (грч. kineo крећем, лат. diva божанска,
омиљена) чувена, славна и омиљена филмска
глумица, филмска звезда.
киноиднн (пер. quina, грч. eidos) хем. горак и без
мириса производ који се, као узгредан, доби-
ва при справљању кинина; употребљава се и
као лек против грознице.
квнодром (грч. kyon, пас, dromos пут, цеста)
спортско тркалиште за псе.
кинологија (грч. kyon ген. kyncs пас, logia) на-
ука о псима и о псећим расама; цинологија.
кино-оператер радник који рукује апаратом за
пројекције у биоскопу.
кино-оргуље врста оргуља америчког порекла
намењених за пратњу немог филма.
кинорексија (грч. kyon, crexis тежња, прохтев,
 412
жудња) мед. пасја глад. курјачка глад.
неодољива жудња за јелом.
кииоскоп (грч. kinesis кретање, skopćo гледам)
апарат за преснимавање телевизијских емиси-
ја са телевизијског екрана.
кинотека (грч. kineo крећем. theke кутија, сан-
дук; остава) збирка филмова, филмска архи-
ва; зграда у којој се налази оваква збирка.
кинофикација (грч. kinćo окрећем, вртим, лат.
facere чинити, радити), увођење и ширење ки-
нематографске мреже; популаризација кине-
матографске уметности.
кииофобија (грч. kyon пас, phćbos страх) мед.
болесни страх од naca.
кинта (алб. kvintar) стоти део албанског лека;
иштр. новац, ситан новац.
кнвтерон (шп. quinteron) „петина црнца"; пото-
мак Европљанина и квартеронке; уп. кварШе-
рони.
кииџал (рус. кинжалг, тур. hancer) нож са оштри-
цом на обе стране, бодеж.
киовитис (грч. kion peca) мед. запаљење ресице.
кионоптоза (грч. kion, ptosis пад) мед. спаднутост
ресице.
кнонофаранкс (грч. kion, phzranx клисура) мед.
расцеп ресице.
киоск (тур. košk угао, ћошак) оријенталски
хладњак у башти на стубовима; истакнути део
на оријенталским зградама у облику затворе-
ног балкона; улични павиљон од дрвета, гво-
жђа или стакла у коме се продају новине, дуван
и сл.
кнотрофија (грч. kyos заметак, бреме, trophe
исхрана) мед. исхрањивање заметка у мате-
рици.
кнофорија (фч. kyos, phorćo носим) мед. ноше-
ње, време трудноће, трајање трудноће.
кип (мађ. kep слика, лик) 1. ум. извајан лик чове-
ка у глини или камену; статуа, споменик.
кнп 2. новчана јединица Лаоса, дели се на 100
ата.
кнпер (нем. Kipper) 1. теретно возило (обично
камион) са покретном каросеријом за брзо
истоваривање терета; 2. дизалица, лифт.
кнр (грч. kyrios) господин, господар (нарочито
као саставни део особног имена, нпр. Кир-
-Јан>а); hup.
кирает (арап.) код муслимана: читање, рецито-
ван>е Корана.
кираса (фр. cuirasse) исш. оклоп (кожни, гвоздени
и сл.) који je штитио груди и леђа војника;
грудни део оклопа.
кирасир (фр. cuirassier) коњаник са прсним
оклопом.
Киргнзи ПЛ. номадски народ турско-татарског
племена, живи у Киргиској степи, између Ура-
ла и Иртиша.
кире (фр. curee, итал. corata) лов. део убијене
дивљачи који се даје псима (утроба и крв).
киревајици &>. фил. присталице Сократовог уче-
ника Аристипа из Кирене, који су сматрали
као највише добро хедонизам (начело задово-
љства).
кисталпца
кврета (фр. curette, curer) мед. греблица, нарочи-
та кашика на дугачкој дршци за чишћење
материце.
кнретажа (фр. curettage) мед. чишћење материце
помоћу кирегпе.
кирзомфалус (грч, kirsćs прскање или прошире-
ње крвног суда, omphalos пупак) мед. прошире-
ност трбушне вене.
кирзотомија (грч. kirsos, tome сечење, резање)
мед. одсецање вене, одвајање вене сечењем.
кнрзофталмија (грч. kirsos, ophtalmos око) мед.
запаљење очију са проширењем вена.
кирзоцела (грч. kirsos, kele кила, просутост) мед.
просутост вена, проширеност семене вене.
кирзус (фч. kirsos) мед. проширење вене.
кири (скр. Ci) физ. ранија јединица за мерење
активности радиоактивних супстанци; пред-
ставља 3,7 х IO10 радиоактивних распада у се-
кунди; назив no француској научници пољ-
ског порекла Марији Кири; данас се за једи-
ницу узима бекерел.
кирнја (арап. kira) закуп. закупнина, закупна
цена.
кирије елеисон (грч. kyrios господин, eleeo сажа-
лим се, смилујем се) Господи помилуј! - речи
којима почиње католичка миса.
кврнј(ум) хем. радиоактиван тровалентни елеме-
нат, атомска маса 247, редни број 96, знак
Cm; име no Пјеру и Марији Kupu.
кириологнја (грч. kyrios главни, пресудан. logia)
право значење, стварно значење, прави сми-
сао.
кириолошки (грч. kyrios, logos) при.г. што треба
разумети у правом смислу; у правом изразу;
природно представљено, природно приказано.
Кирка (грч. Ki'rke) миш. грчка чаробница која je
претварала људе у животиње, позната no томе
што je код себе задржавала Одисеја кад се
враћао од Троје (Хомерова „Одисеја"); фш.
опасна љубазница; асшр. име једног астероида
откривеног 1855. године.
кирнер (нем. Korner) в. кернер.
киртома (грч. kyrtoma) мед. OTOK, гука, мицина.
киса (грч. kissa) мед. гађење на обична јела и
болестан прохтев за необичним јелима код
трудних жена; кита.
кислев (хебр.) трећи месец јеврејског кален-
дара.
кисмет (тур. kismet, арап. qisma) судбина, удес,
оно што je провиђење сваком унапред одре-
дило.
кисмис (инд.) врста источноиндијског катуна.
кнсоида (грч. kissćs бршљан, eldos облик, вид)
мат. линија бршљанастог листа, крива линија
трећег степена.
кист (рус. КИСТБ) сликарска четкица, кичица;
четкица за бојење; фиг. начин, техника слика-
н>а, сликарски стил; вештина сликања, сли-
карски рад, сликарство; сликар.
киста (грч. kystis мехур, кеса) анаш. мокраћни
мехур, мокраћна бешика; мед. округласта и
шупља отеклина са кашастим или течним са-
држајем; кистис.
кисталгија (грч. kystis мокраћни мехур, algos
 413
бол) мед. бол у мокраћном мехуру; кисшоди-
нија.
кнстис (грч. kystis) анаш. в. киста.
киститис (грч. kystis мокраћни мехур) 1. мед. за-
паљење мокраћног мехура.
киститис (грч. kysthos стидница) 2. мед. запаљење
усмине (на женском сполном органу).
кистичан (грч. kystis мехур; кеса) пр. који се ти-
че мокраћног мехура; мехураст, бешичаст.
кистодннија (грч. kystis, odyne бол) мед. в. ки-
сталгија.
кистолит (грч. kystis, lfthos камен) мед. камен у
мокраћном мехуру.
кистом (грч. kystis) мед. израштај подељен на ви-
ше шупљина са течном или пихтијастом садр-
жином.
кистопатија (грч. kystis, pšthos бол, болест) мед.
обољење мокраћног мехура.
кистоскоп (грч. kystis, skopeo посматрам, гле-
дам) мед. справа (или: огледало) за преглед мо-
краћног мехура.
кистоскопија (грч. kystis, skopeo) мед. преглед
мокраћног мехура кистоскопом.
кистотом (грч. kystis, tome сечење, резање) mg.
нож за прорезивање мокраћног мехура.
кистотомија (грч. kystis, tome) мед. оперативно
отварање, прорезивање мокраћног мехура.
квстоцела (грч. kystis, kele) мед. кила (или: про-
сутост) мокраћног мехура.
кит (грч. ketos) 1. зоол. највећи сисар који живи у
океанима, Balaena mysticetus.
кит (нем. Kitt) 2. мека, тестаста твар, супстанца
која се. после употребе, стврдњава; служи за
причвршћивање чврстих тела (нпр. прозор-
ских окана).
кит 3. египатска јединица за тежину.
кита (грч. kitta) мед. в. киса.
китаб (арап.) књига. писмо; Коран, ћитаб.
китајка (рус. китаика Кинескиња) шрг. врста ки-
неске свилене или памучне тканине; оцећа од
истоимене тканине; у Чешкој: врста финог
катуна.
китара (грч. kithara) муз. в. гишара.
кнтнкес (нем. Quitten-kase) „сир од дуње", спих-
тијан сок од куваних дуња.
китовати (нем. kitten) спојити, спајати китом;
китирати.
кит-у-дубл (фр. quitte ou double) у игри: или
губитак повратити или двоструко платити;
фт. ставити све на коцку, или остати или про-
пасти.
кифл(а) (нем. Kipfel) врста финог пецива обич-
но у облику полукруга.
кифоза (грч. kyphos грба) мед. кривљење (или:
искривљеност) хрпта (кичме) уназад, грба-
вост, грба; уп. лордоза, схолиоза.
кифом (грч. kyphoma грба) мед. в. кифоза.
кич (нем. kitsch) ликовно, књижевно, музичко и
сл. дело мале или никакве естетске вредности,
нарочито кад задовољава широко распростра-
њен рђав укус.
кичма (тур. kic стражња страна) леђа, леђни стуб.
кјат бурманска новчана јединица, дели се на 100
пјаса.
Кјодо цушин јапанска новинска агенција.
Кју-клукс-клан (енг. Ku-Klux-Klan) назив тајне
расистичке организације у САД, која шири
расну дискриминацију и спроводи терор над
црнцима и напредним покретима у САД. Ор-
ганизација основана 1867, укинута законом од
1871, поново оживела 1915. године.
клабо (фр. clabaud) кевкало; врста ловачких па-
са клемпавих ушију.
клав(е)сен (фр. clavecin) муз. жичани музички ин-
струменат, претеча данашњег клавира; уп.
клавичембало.
клавијатура (лат. clavis кључ) муз. све дирке, ред
и распоред дирки на клавиру и оргуљама; Ша-
стагпура.
клавикула (лат. clavicula кључић) ашш. кључна
кост, кључњача; езош. збирка молитава и обре-
да церемонијалне магије.
клавикуларав (лат. clavicula кључић, нлат. clavi-
cularis) анаш. кључњачни, који се тиче кључне
кости.
клавир (лат. claviarium, фр. clavier) муз. инстру-
мент са диркама и жицама, код кога обим тоно-
ва износи шест и no до седам октава.
клавирштимер (нем. Klavierstimmer) онај који
подешава, угађа, штимује клавире.
клавис (лат. clavis) кључ; муз. дирка код оргуља и
клавира; нотни кључ, знак којим се обележава
тон нота; филолошки клавис језички кључ,
речник, нпр. Clavis Homeria речник са тумаче-
њем Хомерових речи.
клавихорд (лат. clavis, грч. chords жица) старији,
клавиру сличан музички инструменат.
клавичембало (итал. clavicembalo) «в. в. клави-
хорд.
клавус окули (лат. clavus oculi) мед. испад дужице
(ока) кроз OTOK на рожњачи.
клавус педис (лат. clavus pedis) мед. жуљ на нози,
курје око.
клавус хистерикус (нлат. clavus hystericus) мед.
жесток бол само на једном месту главе.
кладогенеза (грч. klados грана, огранак, genesis
постанак) биол. развој еволуционог стабла не-
ке групе организама у два или више стабала;
уп. специјација.
клајдершток (нем. Kleiderstock) вешалица за
одела, чивилук.
клајстер (нем. Kleister) обућарски лепак; ћи-
риш.
клака (фр. claque шамар) потплаћени пљескачи
(у позоришту).
клакер (фр. claqueur) плаћени пљескач; уп.
клака.
клаксон (енг. clack шкљоцати, лат. sonus глас)
звучни сигнални, алармни уређај, сирена.
клаксофон (енг. clack, грч. phone глас) в. кла-
ксон.
кламер (нем. Klammer) спојница, спојка, спаја-
лица, жабица.
кламфа (нем. Klampfe) двокрака гвоздена шип-
ка којом се састављају греде и слични већи
предмети.
клан (келт.) 1. у Шкотској: братство чији су
чланови веровали да воде порекло од једног
клавдествва посесио
оснивача, тако да je старешина братства
имао над њима неку врсту патријархалне
власти (кланско уређење укинуто 1745.
год.); 2. ешн. назив за братство чији се чла-
нови сматрају крвним сродницима, те. пре-
ма томе, не склапају између себе бракове,
свете се заједничком непријатељу и др.;
Фт. група људи везаних заједничким интере-
сима.
кландестина посесно (лат. clandestina possessio)
прав. имање до кога je неко дошао потајно.
кландестина спонзалиа (лат. clandestina sposalia)
s.1. прав. потајни вереници.
кландестинум конјугијум (лат. clandestinum со-
niugium) прав. потајни брак.
клава (нем. Klappe) 1. на филму: нарочита пло-
чица са ударним делом одозго са које се сни-
мају ознаке за обележавање појединих кадро-
ва филма; клапна.
клапа 2. шашр. дружина, клика; у Далмацији на-
зив за групу певача аматера.
клапна (нем. Klappe) 1. в. вентил; 2. део меха-
низма који путем притиска, померања и сл.
служи за затварање или отварање неког отво-
ра, укључивање или искључивање неког
уређаја и др.; 3. филм. в. клапа.
клара пакта. бови амицн (лат. Clara pacta, boni
amici) посл. чисти рачуни. добри пријатељи
(дуга љубав).
кларвнет (фр. clarinette) ш. дрвени дувачки ин-
струменат, врста флауте; пронађен око 1700.
године.
кларвво (итал. clarino) муз. висока труба; високи
регистар на труби; средњи регистар на клари-
нету.
кларисимус (лат. clarissimus) „најславнији", Ви-
сост, Светлост (гроф, титула).
кларифвкација (нлат. clarificatio) бистрење,
пречишћавање (неке течности); прае. објаш-
њење, извиђање, извиђај.
класа (лат. classis разред) бо-ш.. зоол. 1. разред,
коло; 2. у социолошком смислу: „Класе се зо-
ву велике групе људи које се разликују no
своме месту и историјски одређеном систему
друштвене производње, no своме односу...
према средствима за производњу, no својој
улози у друштвеној организацији рада и. пре-
ма томе, no начину добијања богатства којим
располажу" (Лењин); 3. врста; разред, учиони-
ца, одељење; вој. обвезници којима исте годи-
не пада рок служења у војсци; СП. нпр. коњ од
класе одличан коњ, одличан коњ тркач.
класер (лат. classis разред) у филателији: наро-
чита књига за уметање и чување марака и
дупликата марака; збирка предмета сложених
no неком реду, принципу, колекција.
класик (лат. classicus) в. класици.
класиратв (фр. classer, лат. classis) разврстати,
разврставати, делити или поделити на редове,
кола врсте итд.: одредити вредност, ред, ранг,
класу.
класнфнкација (лат. classificatio) подела, распо-
ред, разврставање; логичка класификација
подела обима једног појма, тј. подела тога
414 клема
појма на оне појмове које он под собом
обухвата, нпр. појам паралелограма дели се
на: квадрат, правоугаоник, ромб и ромбоид.
класвцв (лат. classici) ПЛ. у старом Риму: грађани
прве класе; доцније: истакнути писци грчке и
римске старине; у новијим књижевностима:
писци који су писали угледајући се на старо-
ф ч к е и римске писце, или они чија дела, no
вредности спадају у први ред; cum. класик.
класвцизам (лат. classis) правац у књижевности и
уметности XVII и XVIII в. чија je главна од-
лика угледање на слична дела класичне стари-
не и ренесансе; систем образовања на грчкој
и римској култури (класична гимназија); јед-
ноставност, савршенство и јасноћа у умет-
ничким дисциплинама no угледу на античка
дела.
класицитет (лат. classis) оно што je примерно,
узорно, недостижно, нпр. стил.
класичан (лат. classicus) који се односи на класи-
ку или потиче од класике, антички; узорит,
одличан, прворазредан; класични језици грчки
и латински језик.
класнчна књижеввост књижевност старих Грка и
Римљана; у ширем смислу: оно што je у некој
књижевности, с обзиром на вредност, најбоље,
прворазредно.
класвчва старвва време старих Грка и Римљана.
класва борба борба о превласт двеју класа које
се, no политичкоекономском положају и по-
гледима, међусобно разликују; у ужем смислу:
борба модерног пролетаријата против капи-
талистичког друштвеног уређења.
класва свест целокупан поглед на свет једне
друштвене класе до кога je дошла и у коме je
васпитана на основу свога политичкоеконом-
ског положаја и општих услова живота.
клауза (нлат. clausa, clausum, claudere закључа-
ти, затворити) пребивалиште, колиба; калуђе-
рова или испосникова ћелија; теснац, кла-
нац; справа за ваљање стабала са планина у
долине.
клаузула (лат. clausula) прав. услов који ограни-
чава, одредба, тачка, члан (уговора, закона);
рет., муз. закључак једног периода; сине кла-
узула (лат. sine clausula) без ограничења.
клаузура (лат. claudere закључати, затворити,
clausura затвор, брава) затварање; хапшење,
манастирски хапс; манастирска осамљеност;
писмени задатак на завршним и др. исгштима
који се ради под надзором чланова испитне
комисије.
клаустрофобвја (лат. claudere, грч. phćbos
страх) страх од затворених простора.
клауструм (лат. claustrum) манастир, „затворено
место"; у католичким манастирима: унутраш-
ње двориште окружено тремовима са аркадама
(клаустар); самостан; клостер.
клеидагра (грч. kleis, kleidćs кључњача, žgra по-
падање, напад) мед. костобоља кључњаче.
клевдомавтија (грч. kleis кључ, manteia прори-
цање) прорицање no кључевима, гатање у
кључеве.
клема (нем. Klemme) стезаљка, штипаљка, спој-
клепловати 415
ница; шехн. уређај за спајање крајева каблова
код апарата, инструмената и електричних Ma-
rnima.
клепловати (нем. kloppeln) у женском ручном pa-
fly: плести чипку дрвеним штапићима (иг-
лама).
клепсидра (грч. klepsydra, klćpto скривам, hydor
вода) старински водени часовник сличан пеш-
чанику, пешчаном сату.
клепте (грч. klćptes) Т. В. клефте.
клептоман (грч. klepto крадем, mania помама,
лудило) особа оптерећена болесним и неодо-
љивим нагоном за крађом.
клептоманнја (грч. klepto, mania) мед. болестан
и неодољив нагон за крађом код психопата.
слабоумних, епилептичара и хистеричних осо-
ба; клептосине.
клептосиве (грч. kleptosyne лупештво, лоповш-
тина, крађа) в. клептоманија.
клептофобија (грч. klćpto, fobcomai бојим се)
болестан страх неке особе да he бити покра-
дена или да he сама извршити крађу.
клер (фр. clerc, грч. kleros жребом добијено, на-
елеђено добро) свештенство, духовништво;
духовнички сталеж.
клерик (грч. kleros) ученик богословије; свеш-
теник, духовник; писац, научник; клирик.
клерикалан (грч. kleros) свештенички, који при-
пада свештеничком сталежу; који у раду стро-
го води рачуна о интересима цркве и свештен-
ства (улШрамонтан).
клерикализам (грч. kleros) систем политике и
идеологије католичког ултрамонтанског све-
штенства, које у свима својима поступцима и
јавном раду води првенствено рачуна о инте-
ресима католичке цркве и свога сталежа.
клерикат (нлат. clericatus) школа свештеничких
приправника; богословија, теолошки факул-
тет.
клерогамија (грч. kleros, gami'a женидба, удаја)
свештенички брак.
клерократија (грч. kleros, kratia владавина.
власт) владавина. свештеничког сталежа, вла-
давина, утицај и Moh клерикалаца.
клеромантија (грч. kleros, manteia прорицање,
гатање) прорицање из коцака или датих бро-
јева.
клерофашизам (грч. kleros, итал. fascismo) мо-
рална и физичка сарадња и спрега римокато-
личког свештенства (нарочито вишег, са би-
скупима и Ватиканом на челу) са фашизмом и
фашистичким државама (Немачком, Итали-
јом, Независном Државом Хрватском и Шпа-
нијом) у борби против напредних и демократ-
ских идеологија и држава у свету.
клерус (грч. kleros, лат. clerus) свештенички ста-
леж, свештенство; уп. клир.
клефте (грч. klćptes) &,». хајдуци који су се, кад
су Турци покорили Грчку, повукли у планине
северне и средње Грчке и одатле радили на
ослобођењу своје отаџбине; клепте.
клизеометар (грч. klisis савијање, нагиб, me-
tron) мед. инструмент за мерење женске карли-
це (зделице).
климатотерапија
клизиометар (грч. klisis, теЧгоп) мед. в. клизе-
ометар.
клизма (грч. klysma) в. клистир.
клијен(а)т (лат. cliens ген. clientis „онај који се
одзива" свом заштитнику, грч. klyo чујем,
слушам) штићеник; лице које се поверило
адвокату да му овај штити интересе; мед. бо-
лесник, пацијент; шрг. муштерија. купац.
клијентела (лат. clientele) штићеници, клијен-
ти адвоката; болесници, пацијенти лекара;
муштерије трговца.
клик (енг. cliks) лингв. фонетски термин за гласо-
ве неких афричких и др. језика који се произ-
воде на тај начин што се ваздух увуче унутра
na се притом цокне језиком.
клика (фр. clique) друштво, група за сплеткаре-
ње или варање, мећусобно помагање нечас-
ним средствима, багра, фајта.
клима (грч. klima нагиб, предео Земље, kh'no
нагињем) поднебље, стање (или околности,
прилике) једног предела, или краја, неке
области у односу према претежним појавама
као што су температура, влага итд., особито
уколико то утиче на животињски и биљни
живот.
климазона (грч. klima, zone појас) геол. област са
одређеном климом (од које зависи стварање
Земље).
климакс (лат. climax лестве, степенице, уздиза-
ње) 1. врхунац; највиши или најинтензивнији
ступањ у развоју или разлагању нечег; 2. у
драмској књижевности, врхунац у развоју рад-
н>е; 3. у реторици: a) фигура коју сачињава
излагање низа међусобно повезаних идеја
таквим редоследом да свака следећа снагом
превазилази претходну, б) последњи члан или
израз у овој реторичкој фигури; 4. оргазам;
5. ступањ у еколошкој сукцесији или разви-
ћу неке биљне или животињске заједнице када
je она уравнотежена и способна да себе одржа-
ва на достигнутом нивоу.
климактеријум (грч. klimaktčr ступањ, лествна
пречага) мед. доба код жене када joj престаје
менструација; фш. ступањска година, опасна
или прекретна година у људском животу.
климактеричан (грч. klimakterikos ступањски,
степенски) климактеричне године критичне
„опасне" године (код жена доба кад им се спол-
не функције почну гасити, између 45-55, a код
мушкараца између 50-60 године).
климатнзатор (грч. klima) апарат којим се регу-
лише и одржава одговарајућа температура у
затвореној просторији; ер-кондишн.
климатизација (фр. climatisation) одржавање од-
говарајуће температуре и влажности ваздуха у
затвореним просторијама помоћу климати-
затора.
климатика (грч. klima) наука о утицају климе,
поднебља, на тело.
климатографнја (грч. klima, gršpho) описивање
климе.
климатологија (грч. klima, logia) наука о клими
(део физичке географије).
климатотерапнја (грч. klima, therapeia лечење)
лечење утицајем климатских прилика.
климатске болестн
климатске болести болести које, углавном, по-
средно или непосредно, изазива клима (топло-
та, влажност, ветар, надморска висина итд.);
претежно су тропске природе, јављају се у жар-
ком појасу.
клннекс (енг. kleanex) назив за папирне марами-
це no фирми произвођача, проширио се no
читавом свету.
клввика (грч. klinikćs који лежи болестан у кре-
вету, kline лежиште, кревет) мед. проучавање у
практичној медицини на самим болесницима;
болница, здравствени завод где се дају такве
поуке студентима медицине; стационарна
клиника болница чији болесници служе и као
наставни материјал; поликлиника завод у ко-
ји долазе болесници ради савета; амбулатор-
на клиника посета болесницима у њиховим
становима (нарочито од стране млађих лека-
ра) лечење болесника који не леже у постељи.
клинички (фч. klinikćs) који се тиче лечења
болесника везаних за постељу; клинички ин-
ститут установа за проучавање болести и
лечење болесника поред болесничке постеље.
клинкери (енг. clinker) ti. ™. тркачки чамци пре-
клопне градње.
клинкерит (нем. Klinker) вештачки камен вели-
ке тврдоће, у облику плочица, произведен пе-
чењем специјалне врсте глине.
клиноидан (грч. kline кревет, постеља, eidos
облик, вид) постељаст, креветаст, у облику
постеље, седла (кост).
клинологија (грч. kline, logia) мед. наука о најбо-
љем и најцелисходнијем начину неговања и
лечења болесника.
клинометар (грч. klinein нагнути, нагибати, ma-
tron мера, мерило) рударски инструменат за
мерење нагибног угла брдских слојева.
клиноскоп (грч. klino нагнем, нагибам, skopeo
посматрам) рударски инструмент који показу-
је да ли нека површина или линија одступа од
водоравног правца.
клинотехника (грч. kline постеља, кревет, tech-
nike) мед. вештина уређења болница, болес-
ничких соба и др.
клинч (енг. clinch) <л. у боксовању, песничењу:
положај кад се борац наслони на (или ухвати
за) свог противника и на тај начин га спречава
да задаје ударце.
Клио (грч. kleio, kleos добар глас, слава) мит.
једна од девет муза, муза заштитница истори-
је, обично представљена са полуотвореним
смотуљком хартије у руци; уп. муза.
клипер (енг. clipper) врста северноамеричких
брзих трговачких једрилица у XIX веку; вели-
ки транспортни авион.
клир (грч. kleros) в. клер.
клнринг (енг. clearing) y економској политици:
систем размене добара коме je циљ да увози
из једне државе у другу буду подједнаки, тј. да
роба робу плаћа; трг. плаћање обавеза без
давања готовог новца или девиза, простим
преношењем са свог рачуна код неке банке на
рачун онога према коме се имају обавезе пла-
ћања.
416 клон
клнринг-хаус (енг. clearing-house) установа у KO-
JOJ банкари изравнавају своја потраживања
(менична, чековна и др.); прва оваква устано-
ва основана je 1775. у Лондону.
клистир (грч. klyster штрцаљка), убризгавање
топле или хладне воде (често са додатком зеј-
тина, соли, сапуна. сирћета или мале количи-
не глицерина) у црева ради испирања и чиш-
ћења од заостале хране (употребљава се и за
директно уношење лекова и хране); справа
помоћу које се то врши.
клнстирати (грч. klyzo испирам, испирам црева)
испирати црева помоћу клистира.
клистрон (енг.) електронска цев у којој се
остварује брзинска модулација снопа елек-
трона.
клиторидектомија (грч. kleitoris, ген. kleitoridos
секиљ, сикиљ, дражица, ektome исецање) мед.
оперативно вађење клиториса.
клиторизам (грч. kleitoris) мед. болесни OTOK кли-
ториса; противприродна употреба секиља,
дражице ради задовољења сполног нагона.
клиторнс(грч. kleitoris)мед. секиљ, сикиљ, дражи-
ца (ваљчаст орган на предњем и горњем делу
спољашњег женског сполног органа).
клиторитис (грч. kleitoris) мед. запаљење клито-
риса.
клиф (енг. cliff) стрмо земљиште које се уздиже
високо изнад воде (мора) или околног зем-
љишта.
клише (фр. clichć) фотографски снимак на ста-
клу или металној плочи, стереотипна плоча,
отисак слике, калуп са сликом (слика за умно-
жавање); фш. овештао израз или фраза.
клиширати (фр, clicher) преносити (или: прене-
ти) слику на калуп (клише) ради умножавања.
клишограф (фр. cliche, грч. grapho пишем) спра-
ва за клиширање електромеханичким путем;
употребљава се већином у новинарству.
клншотека (фр. cliche отисак, стереотип, грч.
theke кутија) одељење у новинским и издавач-
ким кућама где се чувају клишеи.
клоазонизам (фр. cloison преграда) сликарство у
коме се површине чистих боја раздвајају цр-
ним линијама.
клоака (лат. cloaca) ђубриште, помијара; под-
земни одводни канал за нечистоћу; зоол. зајед-
нички одводни канал за измет и мокраћу код
птица.
кловн (енг. clown, лат. colonus сељак, будала)
шаљивчина на староенглеској позорници (оно
што je Hanswurst код Немаца); данас: комеди-
јаш, лакрдијаш, пајац у циркусу; клаун.
клозет (стфр. дем. од clos, лат. clausum од cla-
udere закључати, затворити) нужник, заход;
енглески клозет нужник у којем се нечистоћа
спира водом из сталног резервоара.
клон (грч. klon клица, младица) биол. ред директ-
них потомака наследно једнородних организа-
ма (или одвојених ћелија у културама) наста-
лих као резултат бесполног или вегетативног
размножавања од једног заједничког претка;
у микробиологији клон предетавља свеукуп-
ност потомака једне ћелије родоначелника
клоннрање 417
(наслеђују се гени само једног претка - само
оца или само мајке).
клонирање (грч. klon младица) стварање групе
генетски истоветних организама од једне је-
динке асексуалним путем; изазивање деоба те-
лесне ћелије којима се добијају нове једин-
ке истоветне како с организмом из којег су
изведене тако и међусобно; фш. обликовање
према обрасцу; дословно подражавање, копи-
рање; умножавање које подразумева укидање
сваке индивидуалне различитости.
клоничав (грч. klonos жесток покрет, силан по-
крет) мед. трзав, трзајни; супр. Шоничан.
клонус (грч. klonos) мед. трзајни грч, трзавица.
кловфер (нем. Klempner) лимар.
клостер (лат. claustrum, нем. Kloster) манастир,
самостан.
клот (енг. cloth) сукно, платно, материја за по-
ставу.
клошар (фр. clochard) бескућник, скитница.
клу (фр. clou чавао, клин) фиг. врхунац, централ-
на, најузбудљивија тачка неке приредбе.
клуб (енг. club) уже друштво (политичко, књи-
жевно, пријатељско) и место где се такво
друштво састаје; спортско друштво: прид.
клупски.
кна (тур. kina, арап. hinna') мисирска калина.
египатска пасјаковина (Lawsonia intermis) чи-
јим листом жене на Истоку бојадишу нокте и
косу црвенкасто наранџастом бојом.
кнап (нем. knapp) уско, тесно, једва; фиг. тачно.
кнедла (нем. Knodel) кув. познато јело од браш-
на и jaja (са сиром, шљивама и др.) облика
лопте, ваљушак.
кнезма (грч. knesis чешање) мед. рашчешано ме-
сто, ожиљак или рана направљена чешањем.
кнезмус (грч. knesmos) мед. свраб.
Кнесет (хебр.) службени назив за израелски Пар-
ламент.
книдозис (грч. knide коприва) мед. свраб, сврбље-
н>е: копривњача; шибање копривама (код не-
осетљивости), уртикарија.
кникс (нем. Knicks) поклон пред ким са малим
поклецавањем.
книсорегмија (грч. kni'ssa мирис печења, regny-
rai избијем, покуљам) мед. подригивање.
кнута (рус. кнут, гот. hunt6) бич, камџија; наро-
чити бич од неучињене коже којим су у Руси-
ји, све до 1845, шибали оне који су осуђивани
на мацке.
коагуланција (лат. coagulantia) ил. мед. средства
која изазивају згрушавање крви и крвне су-
рутке (крвног серума).
коагулативан (нлат. coagulativus) згрушаван, ко-
ји изазива згрушавање, које помаже усира-
вање.
коагулација (лат. coagulatio) згрушавање, згру-
шање, грушање, усиравање, усирење; згру-
шаност, усирење, усиреност.
коагулум (лат. coagulum) средство за згрушава-
ње; мед. крвни колач који се ствара при згру-
шавању крви.
коадјуванцнја (нлат. coadjuvantia) помоћ, са-
радња.
кобалтна бомба
коадјутор (нлат. coadjutor) помоћник; помо-
ћник или унапред одређени наследник цркве-
ног великодостојника код католика,*нарочи-
то надбискупа.
коадјуторкиња (нлат. coadjutor) помоћница
или унапред одређена наследница једне опат-
киње, игуманије.
коадунација (нлат. coadunatio) поновно спаја-
н>е, удруживање онога што je раније било од-
војено.
коаксација (лат. coaxatio) в. коасација.
коаксијалан (лат. cum ca, axis oca, осовина,
нлат. coaxialis) саосни, саосовински, ca зајед-
ничком осом (или: осовином).
коаксијални кабл кабл који се састоји од заш-
титног спољашњег омотача начињеног од не-
проводника електричне струје, испод којег
je метална мрежа обмотана око изоловане
проводне жице; употребљава се за преношење
телефонских, телеграфских или телевизиј-
ских сигнала високе учестаности, испод земље
или мора, као и надземно за пренос података у
рачунарским системима.
коактиван (лат. coactio приморавање, прину-
ђење) принудан, присилан, који има право да
присили.
коакција (лат. coactio) принуда, присиљавање;
принудно наплаћивање.
коала зоол. врста сисара торбара (Phasedarctus
cinerens) који живи у Аустралији; сличан je
малом медведу.
коалесценција (нлат. coalescentia) мед. срашћи-
вање; сраслост.
коалиција (лат. coalitio) удруживање, савез; на-
рочито: удруживање више сила или политич-
ких странака против заједничког противника.
коан (јап.) јавни спис, у зен-будизму писмени
задатак који ученик решава изазивајући у
себи визију.
коаптација (лат. co-aptatio) подешавање, прила-
гођавање; мед. намештање сломљених или оса-
каћених удова.
коаптирати (лат. co-aptare) саставити, приљуби-
ти; подесити, прилагодити.
коарктација (лат. coarctatio) јако сужавање,
стешњавање, стешњење, збијање; јако суже-
ње, јака суженост, стешњење, стешњеност.
коартикулација (нлат. coarticulatio) анаш. састав
(или спој, веза) двеју костију; синартроза.
коацервација (лат. coacervatio) реш. гомилање,
нагомилавање (доказа, разлога).
кобалт (нем. Kobalt, од Kobold - зао дух, демон,
јер су некад рудари сматрали да нема вредно-
сти) хем. елеменат, атомска маса 58,9332, ред-
ни број 27, знак Co, белосив метал, тврђи од
гвожђа. кован je. магнетичан, има га у приро-
ди само у облику једињења ca арсеном и сум-
пором; од његовог оксида добива се лепа пла-
ва боја (смалта) за бојење стакла и глазура
за грнчарију; кобалт-ултрамарин плава бо-
ја састављена од кобалтовог оксида и глине.
кобалтна бомба мед. уређај којим се омогућује
примена радиоактивног кобалта за озрачава-
ње и уништавање малигних ћелија; шехнол.
уређај за добијање радиографских снимака
кобол
металних или бетонских делова; вој. хидроген-
ска бомба са омотачем од кобалта који при-
ликом експлозије развија радиоактивни ко-
балтни прах огромне снаге.
кобол (енг. COBOL, скр. од common business-
-oriented language) виши програмски језик ко-
ји се користи за обраду података пословног и
финансијског карактера.
коболди (нем. Kobolde) ол. у немачкој митоло-
гији: ружни, пакосни, као патуљци мали дома-
ћи и брдски демони.
кобра (порт. cobra, лат. colubra змија) зоол.
источноиндијска наочарка (змија отров-
ница).
коваријација (лат. co-variatio) в. корелација,
ковентрирати (енг. Coventry) бомбардовањем
топовима и из ваздуха један град или насеље
претворити у гомилу рушевина (као што су
Немци, у првој фази другог светског рата
учинили са енглеским индустријским градом
Ковентријем); уп. хамбургирати.
ковер(а)т (фр. couvert) завој, OMOT за писма,
ковераШ.
коверкот (енг. covercoat) глатка вунена тканина;
огртач од такве тканине.
ковертнрати (фр. couvert) метнути (или: метати,
затворити) писмо у коверат.
коврџица (тур. kivircik) локна, прамен увијене
косе.
когаг (скр. од енг. Combined Gas and Gas) погон
брода на мању и већу гасну турбину; за мање
брзине користи се само мања, a за веће брзи-
не и већа турбина.
когитабилан (лат. cogitabilis) замишљив, који се
може замислити.
когитација (лат. cogitatio) фил. мишљење, разми-
шљање, смишљање; свесност, свест.
когито, ерго сум (лат. cogito, ergo sum) фш. ми-
слим, дакле постојим (основно начело Декар-
тове филозофије).
когнат (лат. cognatus) сродник, рођак no крви,
рођак no женској страни (матери или жени);
супр. агнат.
когнација (лат. cognatio) крвно сродство; фт.
сличност, сродност.
когнацио спиритуалис (лат. cognatio spirituals)
духовно сродство, кумство.
когвитиван (нлат. cognitivus) сазнањски, који се
тиче сазнања, сазнајни, спознајни.
когниција (лат. cognitio) моћ сазнавања, сазна-
ње. знање; прав. судска истрага.
когниционални (лат. cognitionalis) арае. који спа-
да у судску истрагу, који се тиче судске ис-
траге.
когог (скр. од енг. Combined Gas or Gas) погон
брода на мању или већу гасну турбину; за
мање брзине користи се мања, a за веће брзи-
не само већа турбина.
код (фр. code од лат. codex дрвена табла за писа-
н>е) 1. шифра, кључ; 2. међународни назив за
систем знакова и правила њихове употребе
који се користи за слање порука, нпр. теле-
графом, помоћу заставица и сл.; 3. тајно пи-
смо; 4. рач. систем знакова и правила којим се
418 Код Наполеоа
изражава информација; постоји велики број
кодова развијених за различите намене или
прилагођених посебностима комуникационих
канала.
кода (итал. coda, лат. cauda pen) муз. завршетак
једног музичког комада; иоеш. стихови као до-
датак уз сонет.
кодаг (скр. од енг. Combined Diesel and Gas)
погон брода на дизел-мотор и гасну турбину;
за мање брзине користи се дизел-мотор, a за
веће и гасна турбина.
кодак (kodak) фабричко име као заштитни знак
за америчко-енглеске производе фотограф-
ских апарата и филмова; фотографски апа-
рат.
кодебитор (нлат. codebitor) садужник.
кодеив (грч. kodeia макова чаура, нлат. code-
inum) хем. алкалоид који се налази у опијуму,
справља се вештачки из морфина, али je блажи
од овога: употребљава се као средство за сми-
рење кашља, болова и живчане напетости.
кодекс (лат. codex трупац, дебло, пањ; књига,
јер су стари писали на дрвеним таблицама
превученим воском, caudex бележница) зако-
ник, зборник закона; рукопис; фиг. пропис,
прописи, правила.
кодекс картацеус (лат. codex chartaceus) стари
рукопис написан на хартији.
кодекс манускригпус (лат. codex manuscriptus)
дело у рукопису, нарочито: стари рукопис.
кодекс рескриптус (лат. codex rescriptus) в. па-
лимпсесгп.
коденунцнјат (нлат. co-denuntiatus) прав. саопту-
женик, саокривљеник.
кодецервевт (нлат. co-decernere саодлучити, са-
решити) учесник у доношењу одлуке, сарад-
ник на доношењу одлуке.
кодивизија (нлат. co-divisio) споредна подела
нечега no другом неком начелу.
кодирати (лат.) изразити поруку неким кодом;
рач. превести (програм) на машински језик ко-
јим се може саобраћати с рачунаром.
коднректор (нлат. codirector) сауправник, сау-
правитељ.
кодирекција (нлат. codirectio) сауправа, саупра-
вљање.
кодификатор (нлат. codificator) састављач зако-
ника (или: зборника закона).
кодификација (лат. codex законик, facere чини-
ти, правити) прибирање појединачних закона
и њихово сређивање и уношење у једно је-
динствено, систематско дело.
кодицил (лат. codicillus дем. од codex) прав. дода-
так тестаменту који садржи неке споредније и
ман>е важне одредбе; такође: тестамент који
није састављен у прописном облику и пред
довољним бројем сведока; кодициларна кла-
узула одредба no којој један тестамент треба
сматрати као кодицил у случају да не буде
признат као прави.
Код Наполеов (фр. Code Napolćon) француски
грађански законик који je назван тако no то-
ме што je израђен под председништвом Напо-
леона! и објављен 1804. године.
кодовање
кодовање (фр- code шифра) примена кода на
посебан сигнал.
кодог (скр. од енг. Combined Diesel or Gas) no-
гон брода на дизел-мотор или гасну турбину;
за мање брзине користи се дизел-мотор, a за
веће само гасна турбина.
кодои (фр.) биол. јединица генетичког кода; са-
стоји се од три азотна једињења (нуклеоти-
да) у матричној (информационој) рибонукле-
инској кисе.пини.
Кођики (јап.). Књига о старим стварима, нај-
старији јапански историјски и књижевни
спис; саставио га je Оно Јасумаро 712. год. на
основу предања из старијих, изгубљених спи-
са; важан историјски извор и, истовремено,
света књига шинтоизма.
коегзистенција (нлат. coexsistentia) сапостоја-
ње, саопстанак, истовремено постојање, за-
једничко постојање, постојање више ствари
у исто време; аол. постојање држава са разли-
читим идеолошким и политичким системима у
исто време.
коегзистирати (нлат. coexistere) постојати у
исто време, заједно постојати.
коедукација (лат. co-educatio) заједничко ва-
спитавање мушке и женске деце у истом разре-
ду (одељењу), у мешовитим школама.
коекстензија (лат. coextensio) подједнако про-
стирање, подједнако пружање.
коемција (лат. coemptio) куповина, ортачка ку-
повина; брак при коме се жена купује.
коенцими (лат. con са, заједно, грч. en- y, zyme
квасац) биол. органска једињења која омогу-
ћавају дејство енцима; кофермент.
коепископ (лат. со-, грч. episkopos) сувладика,
саепископ, сабискуп.
коерцибнлан (нлат. coercibilis) укротљив, савла-
дљив; за гасове: утечњив, који се може претво-
рити у течност.
коерцибилитет (нлат. coercibilitas) укротљивост,
савладљивост.
коерцитиван (нлат. coercitivus) принудан, приси-
лан; коерцитивна сила фш. способност гвожђа
да задржи у себи преостали магнетизам no пре-
станку дејства индукујућег магнета.
коерциција (лат. coercitio) ограничавање, обуз-
давање; приморавање.
коесенција (нлат. coessentia) једносушност, је-
днака суштина (у учењу о св. Тројици); ко-
есенцијалитет.
коесенцијалан (нлат. coessentialis) исте сушти-
не, исте битности, једносушан.
коесенцијалност (нлат. coessentialitas) в. коесен-
ција.
коефицијент (нлат. coefficiens) маш. стална или
позната величина која je множитељ промен-
љиве или непознате величине, сачинитељ, са-
чинилац.
коефицијенција (нлат. coefficientia) садејство,
сарадња, суделовање.
козакив (рус.) врста краћег мушког огртача.
козаци (рус.) у царистичкој Русији: плаћања
пореза ослобођени, али зато увек за полазак у
рат спремни руски становници на југу европ-
419
ске Русије, северном Кавказу и дуж азијске
границе (украјински, донски, уралски, кубан-
ски, запорошки, сибирски и др.).
козер (фр. causeur) човек који уме и воли лепо и
занимљиво да прича, причало, ћаскало.
козерија (фр. causerie) разговарање, ћаскање,
причање; предавање или напис више забавног
него озбиљног и строго научног карактера.
козметика (грч. kosmetike вештина украшава-
ња) 1. вештина полепшавања тела вештачким
дотеривањем појединих делова (косе, коже,
зуба, руку и др.) помоћу помаде, мириса, пу-
дера, шминке итд.; радња у којој се продају
или која израђује средства за улепшавање;
козметика.
козметика (грч. kosmetikos украсни, уресни) 2.
ni. средства за улепшавање и дотеривање.
козмо... (грч. kosmo-) в. космо.
коиланаглиф (грч. koilaino издубити, glypho ype-
зати у камен) ум. плитак рељеф на којем су
само обриси фигура урезани у подлогу.
коилометрија (грч. koilos шупаљ, t6 koilon уду-
бљење, metria мерење) вештина мерења шу-
пљих тела, наука о мерењу посуда.
коилостомија (грч. kotlos, stoma уста) шупљина
гласа, шупаљ глас.
коиндикантан (нлат. coindicans) мед. који поред
осталих појава, такође показује, нпр. посто-
јање неке болести.
коиндикација (нлат. coinđicatio) мед. сазнак,
истовремен знак, споредна појава, споредан
симптом (неке болести).
коине (грч. koinos заједнички) општи, зајед-
нички говорни и књижевни језик постао од
различитих дијалеката.
коинологија (грч. koinologia) заједничко саве-
товање. договор, нарочито лекара (конзи-
лијум).
коииспектор (нлат. coinspector) санадзорник.
коинциденција (лат. coincidentia) геом. поклапа-
ње, подударање; фиг. једновременост, исто-
временост, догађање у исто време; сусрет; ко-
инциденција опозиторум (нлат. coincidentia
oppositorum) фил. подударање (или: слагање)
супротности.
коинцидирати (лат. coincidere) геом. подударати
се, подударити се, поклапати се, поклопити
се; фиг. догодити се (или: догађати се, збивати
се, збити се) једновремено, истовремено има-
ти везу са; прид. коинцидентан.
коир влакна од љуске кокосовог ораха, која слу-
же за прављење конопаца, четака и сл.
коитус (лат. co-ire састати се, спојити се, coitus)
сношај, парење; обљуба.
коитус анималијум (лат. coitus animalium) nape-
ње животиња.
којот (шп. coycte) 300,1 амерички шакал (између
лисице, курјака и пса).
кока (лат. coccus бобица) 1. в. кокус.
кока (шп. coca, нлат. erythroxylon coca) 2. перу-
анска биљка чије мирисаво и горка укуса ли-
шће жваћу ради његовог стимулативног, ожи-
вљавајућег дејства.
кокаив (шп.) хем. алкалоидна материја која се
коканнизам
налази у лишћу коке, употребљава се за уми-
ривање живаца и умињавање болова.
кокаивизам (шп.) уживање кокаина, облик нар-
команије; тровање кокаином.
кокаинист(а) (шп. cocaina, фр. cocaine) онај ко-
ји узима кокаин као дрогу-
кокаиноманија (шп. coca, грч. mania помама,
лудило) тешка телесна и духовна растроје-
ност као последица уживања у кокаину.
кока-кола освежавајуће пиће од различитих би-
љних екстракта с додатком врло мале количи-
не кофеина.
кокарда (фр. cocarde, coq петао, названа тако no
петловој крести) значка (на капи или капуту)
као знак припадности неком сталежу (војсци)
или некој организацији (политичкој, соци-
јалној, културној, спортској итд.), знак члан-
ства неког сталежа или неке организације.
кокве (лат. coquere, coque) фарм. кувај (на рецеп-
тима).
кокер (енг. cocker) зоол. мали ловачки пас, врста
препеличара, коврџаве длаке, црне, риђе, жуте
или мрке боје. са белим пегама или без њих.
кокерија (фр. coquerie) 1. бродска кухиња; 2.
фабрика, погон за производњу плина, плина-
ра; 3. фабрика, погон за производњу кокса,
коксара.
кокета (фр. coquette) жена која воли и гледа да
се допадне другима (нарочито мушкарцима);
каћиперка, намигуша, свидљивица.
кокетан (фр. coquet) који воли (или: удешава,
тражи) да се другима допадне; леп, красан, ци-
фраст, укусан (за ствари).
кокетерија (фр. coquettene) жеља за допадањем.
за свиђањем; удварање; каћиперство, намиги-
вање, цифрање.
кокетирати (фр. coq петао, coqueter) „понашати
се као петао"', тј. тежити на све могуће начине
да се задобије и привуче пажња супротног
пола.
коки (лат. cocci) 1. Т. мед. в. кокус.
коки (фр. cocu, лат. cuculus кукавица) 2. прева-
рен муж, рогоња, роган (заправо „кукавица",
зато што мужјак кукавичин бива, тобоже, пре-
варен на тај начин што његова женка носи
jaja у гнезда других птица и оставља да их оне
изведу).
кокила (фр. coquille шкољка) метални калуп за
ливење.
коклиш (фр. coqueluche, лат. cucullus) калуђер-
ска капуљача; мед. магарећи кашаљ, хрипавац;
фиг. љубимац жена.
кокни (енг. cockney) прост Лондонац, обично
рођен у сиромашним источним четвртима: на-
речје, дијалект кокнија.
кокнизам (енг. cockneyism) оно што je својстве-
но кокнију, било у понашању или у говору.
кокон (фр. coque, cocon) чаура или мехурак сви-
лене бубе. запредак гусенице свилопреље.
коконизација (фр. coque, cocon чахура) метод
конзервације металних предмета стварањем
херметичног омотача од пластичних маса око
Н.ИХ.
кокота (фр. cocotte кока, кокица) отмена јавна
женска; суир. гризета.
420 колаборационизам
кокпит (енг, cockpit кабина у броду) пилотска
кабина у авиону; део спортског чамца.
кокс (енг. coke) материјал за гориво који се
добива сувом дестилацијом каменог угља,
лакши али чвршћи и бољи од њега.
коксагиз бот. вишегодишња зељаста биљка Tara-
xacum из фам. Compositae, чији корен и ли-
шће садрже каучук; коксогис.
коксагра (лат. coxa кук, грч. agra напад) мед.
костобоља кукова.
коксаки (no месту Коксаки, близу Њујорка, где
je први пут изолован) вирус, изазивач запа-
љења срчаног мишића, меких можданих опни
и плућа.
коксалгија (лат. coxa, грч. algos бол) мед. бол у
куковима, бол у слабинском делу.
коксара фабрика, погон за производњу кокса.
кокситис (лат. coxa) мед. запаљење бедреног
зглоба.
коксохемија (нем. Koks, енг, coke, грч. chemeia)
тан. грана технологије која проучава начин
производње кокса.
коктел (енг. cocktail) „петлов pen", кон> који
није чисте pace; врста расхлађеног грога, rop-
ка укуса (мешавина ракије, шећера, лимуна и
леда).
коктел-бар (енг. cocktail, bar) засебна простори-
ја (обично у већим хотелима) где се служи
пиће.
коктел-партија (енг. cocktail, фр. partie) пријем
са мањим послужењем (обично поподневни).
коктура (лат. coquere кувати, coctura) в. кок-
ција.
кокус (лат. coccus бобица) мед. клица округласта
или јајаста, изазивач разних обољења, нпр.
гонокок (изазивач трипера или капавца), ме-
нингокок (изазивач запаљења мозга), пнеумо-
кок (изазивач запаљења плућа), стафилокок
(изазивач гнојења), стрепШокок (изазивач
црвеног ветра, запаљења у трбушној и груд-
ној дупљи и гнојења); кока; s.i. коки.
кокциднје (нлат. coccidia) ил. мед. готованске (па-
разитске) праживотиње, изазивачи веома опас-
них болести јетре и црева.
кокцидиоза (нлат. coccidia) мед. веома опасна,
обично смртоносна, болест јетре и црева,
изазвана присуством једноћелијских животи-
њица кокцидија.
кокција (лат. coctio) кување, варење; варење,
пробава хране у желуцу; коктура.
кола (лат. colare процедити, cola) 1. фарм. на ре-
цептима: процеди, филтрирај.
кола (грч. kolla) 2. лепак, клија, ћириш, тут-
кало.
колабирати (лат. collabi) мед. нагло малаксати,
клонути снагом; онесвестити се; бити напад-
нут колапсом.
колаборатор (лат. collaborator) сарадник, помо-
ћник; помоћни учитељ, свештеник; у рату са-
радник окупатора; колаборант; уп. квислинг.
колаборација (лат. collaboratio) сарадња, сара-
ђивање; прав. заједничко привређивање мужа и
жене.
колаборационизам (лат. collaborare) сарадња с
окупатором у рату.
колаборационист(а)
колаборационист(а) (фр. collaboration сарађива-
ње, сарадња) човек који у рату сарађује са
завојевачем, сарадник окупатора.
колагене болести мед. запаљењска обољења ве-
зивног ткива и ситних крвних судова: лупус,
анемија пернициоза, склеродермија, дерма-
томиозитис и полиартеритис непознатог
узрока.
колаж (фр. colle лепило) н и . слика од налеп-
љених комада различитог материјала, новин-
ских исечака, штампаног текста и илустраци-
ја, фотографија, тканина итд.
колајна (итал. collana огрлица) 1. метална пло-
чица са симболичним знаком, ликом или нат-
писом, обешена на текстилну пантљику, која
се даје неком заслужном лицу; орден; 2. огрли-
ца, ђердан.
кола парте (итал. colla parte) муз. ознака за гласо-
ве који прате или се управљају према главном
гласу.
колапс (нлат. collapsus) мед. нагла малаксалост,
нагло опадање животне енергије после јаког
губитка крви и болести које исцрпљују, пра-
ћено хладноћом коже, слабим билом, врло
слабим дисањем и др.; слом.
колаптика (грч. kolapto) издубљивање длетом,
вајање длетом.
коларе (лат. collare) оковратник; код кат. свеш-
теника: оковратник угасите боје са белим
пругама или чипкама.
кол арко (итал. coll'arco) муз. гудалом, тј. вући,
свирати.
колатералан (нлат. collateralis) побочни, според-
ни, простран; колатерална утврђења вој. спо-
редна утврђења у саставу једне тврђаве; кола-
Шерални наследници прае. наследници у побоч-
ној линији; колатерална линија.
колатор (лат. collator) сравњивач, упоређивач
различитих рукописа истог дела.
колаторијум (лат. colatorium) тканина која слу-
жи за филтрирање течности.
колатура (лат. colare процедити, colatura) хем.
филтрирана, процеђена течност.
колаудација (лат. collaudatio) похваљивање,
похвала; званичан преглед грађевина ради
проверавања да ли њихова израда одговара
уговору.
колацнја (лат. conferre, collatio) 1. прав. уноше-
н>е. спајање имања у заједничку масу (лат.
collatio bonorum); давање црквеног добра,
универзитетске титуле и сл.; скромна вечера о
посту; сваки скроман оброк уопште; упоре-
ђивање. сравњивање преписа са оригиналом.
колација (лат. colare, colatio) 2. в. колатура.
колационирати (лат. collatio) сравнити (или:
сравњивати, упоредити) препис са оригина-
лом; разгледати (или: прегледати) неповезане
књиге, лист no лист, ради проверавања да ли
су потпуне; ужинати, доручковати.
колбертизам (no Жан-Батисту Колберу,
1619-1683) систем у народној економији:
претпостављање и повлашћивање индустри-
је, a запостављање пољопривреде, отежавање
увоза (путем великих увозних царина), уна-
421
пређивање извоза (путем нарочитих повласти-
ца); меркантилизам.
кол-герла (енг. call звати, girl девојка) блудница
која се позива телефоном на састанак.
колд-крим (енг. cold-cream) бела помада за оме-
кшавање коже.
колега (лат. collega) друг, другар; друг у струци
(или: у служби, no школи).
колегијалност (лат. collegialitas) пријатељски и
срдачан однос међу члановима истог реда или
позива; другарство, дружељубље.
колегијат (лат. collega) члан неког академског
друштва које ужива приходе од зграда (колеги-
јатура) које припадају академији.
колегијатура (лат. collega) студентски дом,
зграда у којој станују студенти под надзором
наставника (најпре у Паризу, затим и на др.
универзитетима).
колегиј(ум) (лат. collegium) друштво (или: скуп)
особа које су међусобно везане истим звањем,
нпр. сви наставници једне школе, већници
једног града, чланови једног суда итд.; друш-
тво са одређеним циљем; академско предава-
ње на универзитету; уп. колеж.
колегијум медикум (лат. collegium medicum)
здравствени савет, санитетски савет.
колегијум приватисимум (лат. collegium privatis-
simum) плаћено предавање само за ограничен
број слушалаца.
колегијум приватум (лат. collegium privatum)
нарочито предавање које слушаоци плаћају.
колегијум публикум (лат. collegium publicum)
јавно бесплатно предавање.
колегијум сакрум (лат. collegium sacrum) свети
сабор, сабор кардинала у Риму.
коледа (лат. calendae) првобитно: Божић или
Нова година; доцније: поворка младих мома-
ка који, у божићној сезони, иду од куће до
куће и играју и певају песме, којима се доча-
рава плодност и богатство, и за које je карак-
теристичан припев коледо (старински обичај,
постоји и код нас).
колеж (фр. cellege) завод за васпиташе; приватна
гимназија (у Француској и Белгији).
колеза (грч. kollesis) слепљивање: спајање мета-
ла, лемљење; мед. брзо срашћиваше.
колеитвс (грч. kolećs корице, канија) мед. запа-
љење вагине; вагиниШис.
колекта (лат. colligere скупљати, збрати, collec-
ta) скупљање прилога, новац скупљен у добро-
творне сврхе; у кат. литургији: молитва коју
свештеник говори или пева пре читања еван-
ђеља.
колектанеа (лат. collectanea) ПЛ. збирке мисли из
дела разних писаца, изводи из дела.
колектант (нлат. collectans) скупљач, сабирач
(нпр. милостиње).
колектација (нлат. collectatio) скупљање прило-
га у добротворне сврхе.
колектив (лат. collectivum) 1. грам. збирно име,
збирна именица (она која једном означава
већи број лица или ствари, нпр.: момчад, че-
љад, деца, лишће и др.); 2. сва лица здружена
на истом, заједничком раду, нпр.: колектив
колективан 422
фабрике дувана, колектив народног позориш-
та, колектив просветних радника и сл.
колективан (лат. collectives) збирни, скупни, за-
једнички, општи; грам. колекШивна именица
збирна именица; колективни појам фил. појам
који обухвата више предмета као једну цели-
ну, нпр. пук; колективна гаранција заједнич-
ко јамство, опште јамство, јамство свих; ко-
лективна пресуда прав. пресуда која обухвата
више лица; колективно сочиво ОПШ. СОЧИВО
микроскопа окренуто предмету; колективни
уговор у међународном праву: државни уговор
у којем на свакој страни учествује више од
једне стране уговорнице (међународно право
и изграђено je у суштини на закључивању ко-
лективних уговора); у привредном праву: уго-
вор између више радника и једног послодавца
или више послодаваца.
колективизам (лат. colligere скупљати, збрати)
осећање чврсте повезаности личности с ко-
лективом, изједначење свога бића с колекти-
вом у коме живи и ради и уверење да без на-
претка колектива и читаве заједнице нема ни
личног напретка и cpehe.
колективизација (лат. colligere здружити) удру-
живање породичних пољопривредних дома-
ћинстава у велике задружне економије соци-
јалистичког типа.
колектнвна нота заједничко формално (писме-
но) саопштење више кабинета (влада) влади
неке државе у коме се излаже заједничко гле-
диште тих кабинета односно неког актуелног
политичког питања.
колективна прокура шрг. када je више лица овла-
шћено да потписују фирму, али се сва сма-
трају као један прокурист (ако сва не потпи-
шу фирму, потпис нема вредности).
колективум (лат. nomen collectivum) грам. в. ко-
лектив 1.
колектор (нлат. collector) сакупљач, сабирач,
нпр. марака, биља и др.; продавац срећака;
сабирна јама у канализацији; део електрич-
ног генератора који сакупља наизменичну
струју из ротора и претвара у једносмерну;
електрода транзистора која одговара аноди у
електронској цеви; сабирно сочиво.
колекција (лат. collectio) збирка (нпр. старог
новца, оружја, рукописа, писама, марака
итд.); скупљање.
коленхим (грч. кбПа лепак, cnchyma усуто) бош.
ткиво са издуженим и no угловима задебљаним
ћелијама као у лисним петељкама и младим
стабљикама многих дикотиледона.
колеоптер (фр. coleoptere) ваздухоплов са непо-
кретним прстенастим крилом и сопственим
механичким погоном.
колеоптера (грч. kolećs крилни поклопац, pte-
гбп крило) т. зооА. тврдокрилци.
колеоптоза (грч. kolećs корице, канија, ptčsis
пад) мед. спад (или: спуштеност) вагине.
колеорексис (грч. kolećs, rcxis кидање, проваљи-
вање) мед. проваљеност (или: искиданост) ва-
гине.
колеоцела (грч. kolećs kele) мед. просутост, кила
вагине.
коликвативав
колера (грч. cholćra, лат. cholera) мгд. врло теш-
ка заразна и пандемична болест која се састо-
ји у изненадном и веома јаком проливу. по-
враћању, великом губитку течности, паду те-
лесне температуре, промуклости и др.; у нај-
више случајева завршава се смрћу.
колераба (нем. Kohlrabi) в. келераба.
колергавг (нем. Kollergang) шех. дробилица за
уситњавање руда, камена, угља и др.; састоји
се од тешких точкова који се котрљају преко
грађе и дробе je.
колерета (фр. collerette) женски оковратник, ја-
чица од танког платна.
колернк (грч. cholerikćs љут, бесан) жучан и плах
човек, онај код кога je енергија здружена са
жучношћу и плаховитошћу.
колерииа (грч. cholćra) мед. блажи случај колере,
обично се јавља само у облику пролива; тако-
ђе: тежак желудачноцревни поремећај, наро-
чито код деце.
колеричан (грч. cholerikos љут) гшах, жучан, же-
сток, ватрен, код кога je енергија здружена са
жучношћу и плаховитошћу, нпр. колеричан
ШемЧераменат (уп. колерик); мед. болестан од
колере.
колетика (грч. kolletikos подесан за лепљење) ал.
мед. средства која слепљивањем помажу брзо
срашћивање; уп. колеза.
колетичан (грч. kolletikos подесан за лепљење)
који слепљује; мед. који доприноси зараш-
ћивању.
колето (фр. coli, итал. collo) пртљаг; свежањ, де-
н>ак, који се шаље железницом, бродом или
поштом.
колеџ (енг. college) y Енглеској и САД: име
разних васпитних завода и школа, од средњих
школа до универзитета; такође: назив специ-
јалних виших школа.
колибацнл (нлат. bacillus coli) мед. бацил који
живи у дебелом, нарочито у ситом цреву људи и
животиња, веома сличан тифусном бацилу код
људи; изазива тешка обољења мокраћних ор-
гана, запаљење слепог црева, срчаних опни,
жучних канала и др.
колибри (шп. colibri) зоол. једна од најмањих
птица, дуга свега 6cm, живи у тропским краје-
вима Америке.
колигација (лат. colligatio) спајање, здружива-
ње, везивање, повезивање.
колидирати (лат. collidere) сударити се, сударати
се, сукобљавати се, сукобити се, доћи (или:
долазити) у опреку.
колизија (лат. collisio) судар, сукоб, опрека,
борба.
колнје (фр. collier) ђердан, огрлица; псећи ли-
тар, каиш око врата.
колнка (грч. kčlikćs који пати од грчева у стома-
ку) мед. сваки јак трбушни бол који се јавља
као чупање и завијање; јак и изненадан
пролив.
коликватнван (нлат. colliquativus) који утечња-
ва, који претвара у течност; који растапа,
који изазива слабљење: коликвативно зноје-
ње јако знојење које ослабљује.
колнквација
коликвација (лат. colliquatio) утечњавање, уте-
чњење, претварање у течност, стапање,
растапање; мед. растварање сокова; труљење.
коликодинија (грч. kolon сито црево, odyne бол)
мед. бол ситог црева.
колиматор (нлат. collimator) осш. мали дурбин за
дотеривање линије колимације другог дурби-
на на којем je причвршћен; уи. колимација;
цев са процепом и сочивом (или: само сочиво)
у спектроскопу за скупљање светлости и баца-
ње ове у паралелним зрацима на призму.
колимацнја (нлат. collimatio од collineatio дово-
ћење у једну заједничку праву линију) код
оптичких инструмената за мерење: поклапа-
ње видне линије са оптичком осом; колимаци-
она линија видна линија или оптичка oca; ко-
лимациона грешка износ за који видна линија
скреће од свога положаја тачне подешености.
колннеарни (лат. con са, заједно, linearis цртаст)
мат. који су везани за исту праву, истог
правца.
колитис (грч. kolon сито црево) мед. запаљење
ситог црева.
коло (итал. collo) шрг. дењак, бала робе.
колобома (грч. koloboma осакаћено, осакаћен
део) мед. недостатак дела (или расцеп) дужице,
мрежњаче и других саставних делова ока.
колодиј(ум) (грч. kolla лепак) хем. раствор који
се добија растварањем динитроцелулозе у ал-
кохолу и етру; после испарења оставља танку
и провидну опницу; употребљава се за према-
зивање мањих рана и у фотографији.
колоид (фч. kćlla лепак, eldos облик, вид) мед.
пихтијасто ткиво које се развија у телу; физ.,
хем. свака супстанца која се раствара али при-
том не образује кристале, нпр. декстрин, си-
руп, беланчевинаста материја, лепак и др.:
прид. колоидалан; уи. кристалоид.
колокација (лат. collocatio) положај; смештање,
одрећивање места; прав. стављање поверилаца
у ред no коме he се наплаћивати; колокаци-
она пресуда решење no коме he се реду пове-
риоци исплаћивати (код стечаја).
колоквијалан (лат. colloquium) који je свој-
ствен разговорном језику, тј. свакидашњем
језику, разговорни, ненамештен, неформалан
(стил, изговор).
колоквијализам (лат. colloquium) линге. реч (или
израз) својствена разговорном језику (нпр.:
Ужасно сам се уморио; Страшно ми га je жао;
и сл.).
колоквнјум (лат. colloquium) разговор, одговор;
пед. наставна метода која се састоји у питањи-
ма учитељевим и одговорима учениковим;
пропитивање ученика (на универзитету), ус-
мени испит, предиспит, услов за испит.
колоквнрати (лат. colloqui) разговарати, догова-
рати се; полагати предиспит.
колокуција (лат. collocutio) в. колоквијум.
колон (грч. kolon) 1. члан (или: одсек) једног
периода, нарочито део реченице; две тачке (у
интерпункцији).
колон (грч. kolon) 2. ШШТ. СИТО (дебело) црево.
колон (лат. colonus) 3. ситни земљорадник у ста-
423 колонијализам
ром Риму који je добио земљу од парцелиса-
них латифундија, с обавезом да je не сме на-
пустити и да један део прихода даје власнику
земље; >а. колонат.
колов 4. новчана јединица Костарике (= 100
центимоса) и Салвадора (= 100 сентимоса).
колова (фр. collone, итал. colonna, лат. columna)
стуб; споменик у облику стуба; стубац (у нови-
нама, књизи); еој. ред, размештај војника при
коме поједини делови (водови, чете и др.)
стоје једни за другима; такоће ознака за дело-
ве војске: мунициона, ижењерска, саниШет-
ска, аутомобилска колона итд.; Пета колона
завереничка организација усред противничке
територије - појам настао према присталица-
ма генерала Франка за време шпанског гра-
ђанског рата 1936: Франко je освајао Мадрид
са четири регуларне колоне, a „пету" je сам
прогласио, састављену од грађана Мадрида,
својих присталица.
колонада (фр. collonade) ред стубова; ходник
(или: дворница) на стубове.
колонат (лат. colonatus) систем производних од-
носа који се развијао у периоду распадања
робовласничког поретка. Настао цепањем
крупних латифундија на ситне парцеле, које
се дају на обрађивање колонима, тј. упропа-
шћеним сељацима или ослобођеним робови-
ма, a ови власницима уступају вишак рода у
облику натуралне ренте. Зачетак феудали-
зма.
колонатикум (нлат. colonaticum) служба коју je
обрађивалац дужан да врши сопственику
земљишта.
колонел (фр. colonel) вој. пуковник; шиа. врста
ситнијих штампарских слова (између нонпа-
рела и петита).
колонизатор (фр. colonisateur) оснивач насеоби-
не, насељивач; освајач који спроводи насе-
љавање освојених подручја или земаља.
колонизација (нлат. colonisatio) насељавање,
насељење, оснивање колоније.
колонизоватн (фр. coloniser) населити, насе-
љавати, оснивати насеобине; учинити коло-
нијом.
колонија (лат. colonia) 1. насеобина, насеље; на-
сеља у некој страној, нарочито прекоморској
земљи, која оснива једна страна држава ради
економске користи; 2. у империјализму - по-
дручје које je приграбила нека од развије-
них држава и које њен финансијски капитал
монополски експлоатшие као сферу извоза
капитала, изворе сировина и продајно тржиш-
те; у послератном периоду деколонизације
највећи део некадашњих колонија ослобо-
ћен je и од њих су створене нове независне
државе; 3. феријалне, сликарске и сл. колони-
је, сезонски скупови омладине или уметника у
природи или каквом руралном амбијенту; 4.
биол. група организама повезана у једну цели-
ну (сунћери, корали).
колонијализам борба за колоније ради њиховог
повећања, чуван»а или стварања коју воде
империјалистичке земље.
колонијална роба
колонијална роба шрг. производи жарког појаса.
нарочито из некадашњих колонија европских
држава: кафа, шећер, чај, зачини и сл.
колониста (лат. colonus) насељеник, становник
колоније.
колоњска вода (фр. eau de Cologne) мешавина
разних мирисних есенција (јоргована, рузма-
рина, руже, кедра, лимуна и др.) у утврђеним
сразмерама са алкохолом од 90%; келнска
вода.
колор (лат. color) боја; изглед, спољашност.
колораменто (итал. coloramento) слик. начин ра-
споређивања боја на сликама.
колоратура (итал. coloratura) m певачки украс,
финеса, свако са извесном окретношћу и веш-
тином изведено спајање више нота на једном
слогу; колораШурне певачице сопранисткиње
које умеју и могу да при певању праве коло-
ратуре.
колорација (нлат. coloratio) бојење, бојадиса-
н>е; бојеност, бојадисаност; дотеривање, уле-
пшавање.
колориметар (лат. color боја, грч. metron мера,
мерило) справа за мерење јачине неке боје.
колориметрија (лат. color, грч. metria мерење)
мерење јачине боје; «л. одређивање јачине
раствора према јачини боје.
колорисати (лат. colorare, итал. colorare) боји-
ти. обојити; дати леп изглед, дотерати, доте-
ривати, улепшавати, улепшати, украсити;
учинити сликовитим; прид. колорисан.
колорист(а) (фр. coloriste) сликар који вешто
употребљава боје, јак у бојама, који слика у
лепим, свежим, изразитим и живим бојама: пи-
сац чији je стил сјајан, изразит. жив и сли-
ковит,
колорит (итал. colorito) обојеност; однос тонова
и боја на слици; може бити светао, јарки, мра-
чан, хладан итд.; фт. скуп обележја неког
уметничког дела или епохе; месна, локална
боја.
колорфотографија (лат. color боја, phos свет-
лост, grapho пишем) фотографија у боји.
колос (грч. kollosos горостасан кип, кип израђен
преко природне величине) нешто огромно, го-
ростасно; колос са Родоса кип на острву Родо-
су који приказује Аполона и који су стари
сматрали као једно од седам светских чуда
(34 m висок); фш. горостас, див, џин. исполин.
колосалан (нлат. colossalis) огроман, гороста-
сан, џиновски, дивовски, исполински, веома
велик; фиг. диван, величанствен.
колосалност (нлат. colossalis) огромност. горо-
стасност, дивовска, исполинска величина.
колосеум (лат. colosseum) огроман амфите-
атар у старом Риму (опсег 524 m, висина
48,5m), у којем су се приређивале јавне игре,
могао je примити 40.000-50.000 гледалаца, до-
вршен 80. год. наше ере, данас величанствена
рушевина; у новије време овим се именом на-
зивају велике грађевине за јавне приредбе.
колостомија (грч. kolon сито црево, tome реза-
ње) мед. оперативно стварање отвора на дебе-
лом цреву.
424 колумела
колострација (лат. colostratio) мед. болест коју
одојче добија од првог материног млека, ко-
лострума.
колострум (лат. colostrum) мед. прво млеко после
порођаја, бабиње млеко, оно које млечне
жлезде луче пре надолажења правог млека,
грушалина.
колотомија (грч. kćlon, tome) мед. отварање ко-
лона (ситог црева) оперативним путем.
колофон (грч. kolophčn) врх, крај, завршетак,
завршни камен; отуда, на последњој страници
старих књига: белешка са именом писца,
штампара, меета и године штампања (овај се
обичај у најновије време почео поново уво-
дити); импресум.
колофоннј(ум) (грч. Kolophon један од 12 јон-
ских градова) смола за мазање виолинских гу-
дала, названа no малоазијском граду Коло-
фону.
колпалгија (грч. kćlpos стидница, algos бол) мед.
бол усмине (или: стиднице, вагине).
колпеуриза (грч. kćlpos, еугупб проширим) мед.
проширивање (или: растезање) вагине.
колпеуринтер (грч. kolpos, eyrynter) мед. расте-
зач (или: проширивач) вагине.
колпитис (грч. kćlpos стидница) мед. запаљење
вагине.
колпортажа (фр. colportage) разношење и прода-
ја новина и књига no улицама и кућама; тор-
барење, телаљење; фиг. проношење вести,
гласина.
колпортер (фр. colporteur) улични продавац сит-
ница, нарочито новина, књига и сл.; фиг. раз-
носач гласина.
колпортирати (фр. colporter) продавати no ку-
ћама и улицама, торбарити; фш. разносити,
проносити гласине.
колпоскопија (гр. kolpos стидница, skopeo гле-
дам) преглед грлића материце помоћу колпо-
скопа (увеличава 20 до 40 пута).
колпохистеротомија (гр. kćlpos стидница, hyste-
ra материца, tome сечење) мед. отварање мате-
рице са стране стиднице, за време трудноће
називано и стиднични царски рез.
колт (енг. colt) врста америчког војничког ре-
волвера (no проналазачу Самјуелу Колту).
колузија (лат. collusio) шуровање, домунђава-
ње; прае. потајан споразум између оптуженог и
сведока у циљу прикривања истине; прид. колу-
зоран.
колум (лат. colum) цедило.
колумбариј(ум) (лат. columbarium) „голубар-
ник", удубљење са преградама (сличним голу-
барнику) у зиду старих римских гробница за
посуде са пепелом спаљених; данас: место где
стоје урне са пепелом.
колумбиј(ум) (нл. columbium) хем в. ШанШал.
Колумбово jaje (no К.Колумбу, 1451-1506,
итал. морепловцу у служби Шпаније, који je
1492. открио Америку) лако решив, иако на-
изглед тежак, проблем.
колумела (лат. columella) стубић; геол. ваљчаста
окаменотина; колумеларни зуби зуби очњаци,
кољачи у неких животиња (нпр. у звери, дивље
и домаће свиње итд.).
колумна
колумна (лат. columna стуб) шип. стубац, штам-
пана страна; «oe. редовна рубрика; уп. колона.
колумнист (енг. column стубац) нов. писац комен-
тара који излазе у одређено време и на истом
месту у новинама.
колуре (грч. koluros) Т. астр. два највећа круга
која се у небеским половима секу, од којих
један пролази кроз еквиноцијалне (еквиноци-
јална колура), a други кроз солстицијалне
(солстицијална колура) тачке еклиптике.
колуториј(ум) (нлат. coUutorium) фарм. вода за
испирање уста.
колхицин хем. отровни алкалоид; налази се у се-
менкама биљке мразовац (Colchicum autum-
nale).
колхоз (рус. колективное хозииство колективно
газдинство) облик крупног (задружног) газдин-
ства у пољопривреди у СССР-у; настао колек-
тивизацијом.
ком (лат. cum, con- с, са) предметак у сложеница-
ма са значењем: с, са.
кома (грч. koma од koimao успавам) 1. мед. дубо-
ка занесеност, поспаност у којој су мождана
делатност, осећајност и вољни покрети дели-
мично или потпуно ишчезли, тако да болесник
уопште не може да одговара на спољне надра-
жаје.
кома (грч. kćmma урез, зарез од копто ударим)
2. грам. запета, зарез (реченични знак); муз. де-
вети део тона, деветина тона.
команда (итал. comando) еој. заповедништво;
кратка војничка заповест која се мора одмах
извршити; седиште неког војног надлештва,
нпр. команде места, дивизијске области и др.;
трг. наруџбина, поруџбина; тех. уређај који
аутоматски или на притисак извршава жељену
радњу.
командант (итал. comandante) вој. заповедник
(града, тврђаве, војне јединице од батаљона
навише, ратне лађе итд.).
командантура (итал. comandatura) звање, стан
или канцеларија команданта.
командир (фр. commandeur) вој. заповедник че-
те, батерије, ескадрона и др.; витез, носилац
некога вишег ордена, нпр. „легије части".
командита (итал. commandita) трг. в. командит-
но друштво.
командитар (фр. commanditaire) шрг. тајни ор-
так; уп. командитно друштво.
командитнст(а) (итал. commandita) трг. спољни
члан командитног друштва.
командитно друштво шрг. ортачко предузеће
под заједничком фирмом са двоструким јем-
ством ортака: једни јемче целокупном имо-
вином (комплементари, тј. унутарњи члано-
ви), a други улогом у новцу, роби или раду
(командитисти, тј. спољни чланови); у во-
ђењу послова учествују само комплементари,
a командитисти имају право надзора.
командовати (итал. comandare, фр. commander)
заповедати, наредити, наређивати, налагати,
наложити; владати чим; шрг. наручити, наручи-
вати, поручити, поручивати.
командосн (порт.) вој. јуришни одреди или поје-
425 комбинациони тон
динци специјално обучени за извршавање ди-
верзантских акција на непријатељској или
неутралној територији.
комасација (нлат. commassatio) прикупљање
распарчаних делова свих поседа на одређеној
површини у комасациону масу која се дели
истим власницима на мањи број већих делова
нових поседа.
коматизам (грч. kćmma одсечено, комад) исец-
кан начин писања, писање у кратким речени-
цама.
коматичан (грч. kommatikćs одсечен, који се
састоји из појединих одељака или одсека) са-
стављен из појединих ставова или реченица.
коматозан (грч. koma дубок сан, занос у сну, фр.
comateux) који изазива или показује знаке
дубоке занесености; уи. кома 1.
комбабизирати самог себе уштројити, ујалови-
ти (no имену Комбабос).
комбајн (енг. combine спојити) машина саста-
вљена од више разних машина тако да исто-
времено обавља неколике послове; пољопри-
вредни комбајн састоји се од машина жетелице
и вршалице, те може истовремено и да жање и
врше жито.
комбатанти (фр. combattant) ПЛ. борци, ратници
(за разлику од небораца); ратни другови, са-
борци.
комбатирати (фр. combattre) борити се, тући се;
фиг. побијати (доказе).
комбинабилан (нлат. combinabilis) склопљив, са-
стављив, сложљив.
комбинат (лат. combinare спојити) технолошко
и организационо повезивање више предузећа;
највише су заступљени у повезивању пољо-
привреде и шумарства са индустријом.
комбинатор (лат. combinare слагати) спајач,
скупљач, састављач; фиг. човек обузет кова-
н>ем неостварљивих планова.
комбвнаторика (лат. combinare) мат. део мате-
матике који истражује број различитих ком-
плексија датих ствари или елемената (дели се
на пермутације, комбинације и варијације).
комбивација (нлат. combinatio) састав, склоп,
спој, спајање двеју или више ствари, једи-
њен>е; сплет, стицај; лог. везивање сродних
појмова; <рш. рачунање, прорачунавање, до-
вијање; наслућивање; план, намера; комби-
новање.
комбннације (нлат. combinatio) Т. маш. различи-
те скупине, групе одређенога броја које се
могу начинити од свакога броја даних елеме-
ната без обзира на њихов ред у поређаности.
комбинациони тон ак. трећи тон који се чује
кад једновремено непрекидно звуче два тона
различите висине врло снажно и подједнако
јако при погодном интервалу и подесној ја-
чини, и број трептаја овога тона раван je
разлици броја трептаја она два тона: дифе-
ренцијални тон, Тартинијев тон; чују се
збирни тонови или сумациони тонови, чији
je број трептаја једнак са збиром ова два
тона; диференцијални и сумациони тонови је-
су комбинациони тоноеи.
комбивезон 426
комбинезов (фр. combinaison) мод. женско доње
рубље; радно одело (занатлија, авијатичара,
тракториста, рудара и др.) израђено изједна.
комбнноватн (лат. combinare) саставити, сложи-
ти, сјединити, спајати, спојити, средити;
правити план за неки посао, смислити, смиш-
љати, довијати се; хем. јединити, сјединити.
спојити, спајати два тела или више разних
тела no утврђеном мерилу.
комбустибнлије (нлат. combustibilia) Т. запа-
љиве твари, запаљиве материје.
комбустија (лат. combustio) горење, сагорева-
ње; пожар; згариште.
комбустор (нлат. combustor) одржавач сагорева-
н>а; и*. назив за елеменат који се, под утица-
јем светлости и топлоте, лако спаја са другим
неким елементом, нпр. кисеоник,
комеди a тироар (фр. comćdie a tiroir) шаљив
поз. комад са сценама без међусобне везе.
комедија (грч. komodia) првобитно: песма у
част бога Диониза, из које се развила старо-
грчка комедија; данас: весела, шаљива игра;
драмско приказивање комичног сукоба; с>ар..
трагедија; фш. шала, шегачеље, шаљив
случај.
комедија е фннита (итал. Commedia е finita Ко-
медија je завршена) реченица којом je глу-
мац комедије дел'арте завршавао представу, a
која je постала пословицом (најчешће се
под комедијом мисли на сопствени живот, na
су наводно многи славни људи умирали са
овом реченицом на уснама).
комедијант (грч. komos, итал. commediante)
глумац, путујући глумац; фиг. глумац, лице-
мер, човек који у животу глуми.
комедијати (грч. komodia) збијати шалу, шали-
ти се, шегачити се.
комедијаш (грч. komodia) шаљивчина; предста-
вљач шаљивих улога (циркуских), кловн,
пајац.
комедиограф (грч. komodia, gržpho пишем) пи-
сац комедија.
Комедв франсез (фр. Comćdie Fran9aise) Фран-
цуска комедија, париско позориште које при-
казује поглавито класичне комаде; основано
1680. године.
комедо (лат. comedo) мед. мозуљица, лојавица,
сујед; митесер.
комеморабнлав (лат. commemorabilis) вредан
(или: заслужан) сећања, вредан (или: заслужан)
помињања.
комеморатввав (нлат. commemorativus) који се
приређује ради сећања, за успомену, у спо-
мен, који служи за сећање, за успомену, у
спомен.
комеморацвја (лат. commemoratio) спомен, се-
ћање; свечан састанак у славу неког великог
покојника (на коме се говори о његовом живо-
ту. раду и заслугама); (црквени) помен умрли-
ма, подушје.
комевда (нлат. commenda) утгражњена парохија
(код католика); имање верског реда; имање
које ужива неко no свом чину или звању (свеш-
теник, учитељ).
комевдацвја (лат. commendatio) препорука; код
католика: молитва за умрлог, заупокојна мо-
литва.
комевзал (лат. commensalis) стони друг, онај ко-
ји се храни за истим столом са неким, у зајед-
ници, солоједник, соихлебник; зоол. в. па-
разит.
комевзалвзам (лат. commensalis) зоол. назив за
симбиозу код које се једне животиње, живећи
у заједници са животињама друге врсте, хране
отпацима њихове хране.
комевзурабвлав (нлат. commensurabilis) мат. на-
зив за све величине које се могу делити или
мерити без остатка неком другом величином
као њиховом заједничком мером; који има
заједничку меру. самерљив; упоредив.
комевзурабвлвтст (нлат. commensurabilitas) маш.
самерљивост; упоредивост.
комевтар (лат. commentarius) објашњавање,
излагање, тумачење; књига са објашње-
њима.
коментиратв (лат. commentari) тумачити, об-
јашњавати; коментарисаШи.
комевтатор (лат. commentator) објашњавалац,
тумач, излагалац (дела, писца, догађаја итд.).
комевтацвја (лат. commentatio) научна распра-
ва која објашњава неки предмет.
коме првма (итал. come prima) муз. као пре, као
rope.
комерс (лат. commercium, фр. commerce) трго-
вина, трговање, трговинство; у студентском
језику: свечана гозба, пијанка (уп. кермес);
игра карата.
комерцијалан (нлат. commercialis) трговачки,
обртни. привредни, прометни; друштвени; ко-
мерцијална улица трговачка улица; комерци-
јалне игре друштвене игре; комерцијални си-
стем систем државне привредне политике ко-
ја повлашћује трговину, нарочито на рачун
пољопривреде; комерцијални трактат трго-
вински уговор.
комерцијализацнја (лат. commercium) увођење
комерцијалних метода у неко пословање.
комерцијалист(а) (лат. commercium) лице
стручно за вођење трговачких послова; лице
које се бави трговачким пословима.
комерцијум (лат. commercium) однос, општење;
в. комерс.
комес (лат. comes) сапутник, пратилац;.«.«. слич-
но понављање фуге у другом неком гласу.
комесар (нлат. commissarius) особа којој je не-
ки наредбодавац, нарочито држава, поверио
нарочиту дужност (нпр. финансијски комесар,
владин комесар); војни комесар онај који се
стара о снабдевању војске храном, оделом и
др.; у народноослободилачкој борби: поли-
тички руководиоци појединих јединица.
комесаријат (лат. commissariatus) звање, дуж-
ност и седиште (канцеларија) комесара.
коме сопра (итал. come sopra) муз. в. коме прима.
коме ста (итал. come sta) муз, како стоји, како
јест, без својевољног украшавања.
комета (грч. kometes, лат. cometes) асшр. звезда
репатица, косара, креће се око Сунца парабо-
кометографија 427
лом или елиптичном путањом (великог екс-
центрицитета), тако да je њихове путање
тешко разликовати.
кометографија (грч. kometes, graphia) астр. опи-
сивање (или: проучавање) звезда репатица.
кометологија (грч. kometes, logia) наука о звез-
дама репатицама.
кометомантнја (грч. kometes, manteia прорица-
ње, гатање) прорицање на појавама комета.
коми (фр. commis) трговачки помоћник; нижи
чиновник, писар.
коми воајажер (фр. commis voyager) трговачки
путник.
комиграција (лат. commigratio) одлажење, одла-
зак, сељење, сеоба.
комигрирати (лат. commigrare) селити се, одсе-
лити се, одсељавати се.
комизерација (лат. commiseratio) сажаљење; део
говора којим бранилац жели да изазове код
судије сажаљење према оптуженом.
комика (грч. komos теревенка, пијанка, весеље,
komikos шаљив. смешан) оно што je смешно,
што изазива смех: способност да се изазове
осећање смешног.
комикстура (нлат. commixtura) в. комиксција.
комиксција (нлат. commixtio) мешање; приме-
са; смеса; комикстура.
комнлитови (лат. commilito) ал. саборци, браћа
no оружју, ратни другови; школски другови.
ком ил фо (фр. comme il faut) узорно, ваљано,
примерно, баш како треба, као што приличи;
отменост.
коминација (лат. comminatio) прав. претња, за-
плашивање, строга опомена.
коминике (фр. communique') службена објава,
званично саопштење, званичан извештај; ко-
муникат.
Коминтерна скр. за КомунисШичка интернаци-
онала; в. интернационала.
Комииформ в. Информбиро.
комис (лат. commissus) назив за ствари које др-
жава даје војнику (рубље, ципеле, хлеб итд.).
комиснја (лат. commissio) налог за извршење
неког посла; лица која треба да изврше тај
посао; нарочито: званична лица која држава
или нека установа одређује ради обављања
извесног посла (испитна, анкетна, сани-
Шетска, регрутна комисија и др.); екс коми-
сионе (лат. ех commissione) no налогу; тех-
ничка комисија одбор стручњака.
комнсион (лат. commitere послати, поручити) 1.
узимање робе на проценат; 2. радња у којој
се продају ствари ni друге руке, обично куп-
љене у иностранству; 3. в. комисиона Шрго-
вина.
комисиона књига трг. књига у коју се уносе сви
налози и све наруџбине.
комисиона меница tap/ меница вучена и продата
no налогу неког трећег (комитента); KOMU-
сиона трата.
комисионар (нлат. commissionarius) шрг. посред-
ник, онај који прима налоге, опуномоћеник,
лице које обавља трговачке послове за туђ
рачун уз известан проценат.
комодат
комиснова рнмеса шрг. меница издата no нало-
гу и за рачун неког трећег (комитента).
комисиона трата шрг. в. комисиона меница.
комисиона трговина трговачки посао (куповина
и продаја), no којем комисионар склапа трго-
вачке послове у своје име, али за туђ рачун
(за рачун комитента), и уз известан проце-
нат; трговачка организација која обавља так-
ве послове; комисиони посао.
комисиони артикл шрг. роба коју трговац, уз из-
вестан проценат, продаје за рачун сопствени-
ка робе.
комисиони биро установа која обавља пословне
налоге уз извесну награду.
комисиони конто шрг. рачун о пословима обав-
љеним за туђ рачун.
комисиони посао в. комисиона Шрговина.
комисионо писмо шрг. писмо којим се издаје на-
лог за обављање неког посла.
комисура (лат. commissura) спој, свеза; анаш,
живчани (нервни) сплетови који спајају леву
и десну страну средишног живчаног прибора
(централног нервног система).
комнта (лат. comes, comitis друг, пратилац) вој.
припадник оружаних формација које нису са-
ставни делови редовне војске.
комитат (лат. comitatus) пратња; свита.
комитатив (лат. committere саставити, здружити)
грш. падеж који значи друштво или заједницу.
комитент (лат. commitens) шрг. наредбодавац;
пословни пријатељ ван места у којем je трго-
вина коме се поверава да у своме месту засту-
па дотичну трговину; ув. комисиона трговина.
комитет (фр. comitć) 1. одбор који je међу сво-
јим члановима изабрала нека већа организа-
ција да ради у њено име на остварењу извес-
них циљева(политичких, привредних, култур-
них и сл.); локални комитет месни одбор;
централни комитет главни одбор; 2. руко-
водећи партијски орган или партијски фо-
рум; 3. назив за нека државна надлештва и
установе.
комитнв (лат. committere поверити, предати) 1.
шрг. наруџбеница, поруџбено писмо, поруџбе-
ница, пуномоћно писмо.
комитив (нлат. comitivum) 2. писмено овлашће-
ње или пуномоћ.
комиције (лат. comitium) ол. народна скупштина
код Римљана, која je решавала о важним др-
жавним пословима.
комичан (грч. komikos смешан. шаљив, komos
теревенка, пијанка, весеље) смешан, шаљив;
забаван.
комичар (грч. komikos, лат. comicus) глумац ко-
ји приказује шаљиве, комичне улоге; забав-
љач, шаљивџија.
комода (фр. commode) онизак ормар са фијо-
кама.
комодаменте (итал. comodame'nte) муз. в. ко-
модо.
комодан (лат. commodus) в. комотан.
комодант (лат. commodans) прав. в. комодат.
комодат (лат. commodatum) арав. ствар коју њен
сопственик (комодант) даје привремено на
употребу некоме (комодатару) бесплатно.
комодатар 428
комодатар (лат. commodatarus) арав. в. комодаги.
комодација (лат. commodatio) арае. позајмљива-
ње, позајмљење; зајам.
комодето (итал. comodetto) ™ в. комодо.
комоднтет (лат. commoditas) удобност, угод-
ност; попустљивост, немарност.
комодо (итал. comodo) муз. удобно, умерено, на-
тенане.
комодор (енг. commodore) мор. официр заповед-
ник no чину изнад капетана a испод контра-
-адмирала; заповедник мале ратне ескадре ко-
јој се поверава извршење неког нарочитог
задатка; главни брод трговачке флоте.
комодум (лат. commodum) spae. корист, добит;
добро, благодет; удобност; комодум посесио-
нис (лат. commodum possessionis) корист веза-
на са поседовањем неке ствари на основу пра-
ва; комодум публикум (лат. commodum publi-
cum) опште добро; комодум реи вендигпе
(лат. commodum rei venditae) право уживања
продате ствари.
Комонвелт (енг. commonwelth општа добробит;
заједница) 1. Британска заједница народа
(British Commonwelth of Nations, 1931-1949),
Велике Британије и њених бивших колонија
које су постале суверене и независне државе;
2. Заједница народа (Commonwelth of Nati-
ons), слободна заједница независних држава
које су припадале Британском комонвелту; 3.
савез, федерација, нпр. Аустралијски Савез
(Commonwelth of Australia); 4. званични назив
за четири земље у САД: Масачусетс, Пенсил-
ванију, Кентаки и Вирџинију.
комониција (лат. commonitio) опомињање, под-
сећање, опомена.
комора (фч. kamara, лат. camera) свод; одаја на
свод, соба; организација неких сталежа (адво-
катска, трговачка итд.); раније, у неким држа-
вама, парламент или државна благајна; eoj. че-
та с возилима за снабдевање борбених трупа;
руд. подземни празни рударски простори оде-
љени монолитима руде која се копа; анат.
дупља у неким органима тела (мождана, срча-
на, очна, гркљанска комора); ОПШ. мрачна ко-
мора, в. камера опскура; уа. камера.
коморва чузика в. камерна музика.
комот в. камугп.
комотан (лат. commodus) пријатан, угодан, удо-
бан, погодан, згодан; попустљив, који гледа
кроз прсте; немаран (код нас се употребљава у
овом облику, мада je изворно комодан).
комоција (лат. commotio) покрет, потрес, узбу-
ђење; мед. јак унутрашњи потрес, нпр. мозга.
Ова се реч код нас често погрешно употребља-
ва место комодитет.
компакт (лат. compactum, compacisci споразуме-
ти се међусобним уговором) уговор, споразум,
нагодба; компакти (лат. compacta) Т. тачке
уговора.
компактан (лат. compactus, compingere састави-
ти, збити) чврст, једар, густ, збијен, једин-
ствен;јак, солидан.
компактат (лат. compacisci углавити) уговор,
спрразум; познат Чешки или Прашки склоп-
компас
љен између хуситских ушраквисша и изасла-
ника сабора у Вазелу.
компакт-диск (лат. compactio склоп, грч. diskos
колут) ласерски гравирана плоча високог ква-
литета и велике трајности, која носи запис
тона; скр. CD.
компакција (лат. compactio) склоп, збијеност,
једрина.
компанија (фр. compagnie, итал. compagnia)
друштво, удружење; трговачко друштво, фир-
ма; eoj. чета; фш. клика, дружина; конпанија.
компањон (фр. compagnon, итал. compagno) шрг.
ортак, друг у неком послу: друг, пратилац,
сарадник; конпањон.
компањонажа (фр. compagnonnage калфенско
друштво) тајна друштва. потекла од удружења
путујућих бравара у Француској, са циљем да
чланству обезбеди најпре материјално, a по-
том струковно, морално и духовно усавршава-
ње; за разлику од масона, нису организовани
хијерархијски.
компарабилан (лат. comparabilis) упоредив,
сравњив.
компаратив (лат. comparativus) грам. други поред-
бени степен придева (нпр. лепши, бољи итд.).
компаративан (лат. comparativus) упоредни, по-
редбени.
компаратор (лат. comparator) сравњивач; справа
за мерење веома финих разлика у дужини.
компарација (лат. comparatio) поређење, упоре-
ђивање, сравњивање, сравњење, упоређење;
реш. фигура којој je циљ да нам нешто учини
познатијим тим што he TO непознато упоре-
дити са нечим њему сличним a познатијим,
нпр.: „Пређе Милош преко поља равна, као
звезда преко неба сјајна"; грам. поредба при-
дева.
компарент (лат. comparere појавити се, предста-
ти) upae. онај који предстаје суду.
компаренција (лат. comparere, нлат. comparen-
tia) ирае. предстајање суду.
компарзерија (итал. comparsa) в. компарсерија.
компарирати (лат. comparare) 1. упоређивати,
упоредити. сравнити, поредити, сравњивати;
реш. правити поређења; грам. поредити придеве
no ступњевима.
компарирати (лат. comparere) 2. појавити се
пред судом, предстати суду.
компариција (лат. comparere, нлат. comparitio)
прае. в. компаренција.
компарса (итал. comparsa) в. компарсерија.
компарсернја (итал. comparsa) ПОЗ. лица која у
позоришту и филму наступају као неме фигу-
ре, статисти, фигуранти; распоред и појављи-
ван>е статиста; компарзерија, компарса.
компартимент (итал. compartimento) правилна
подела поља или одељака; железнички одељак
(или: купе).
компартиција (нлат. compartitio) подела на пра-
вилне одељке.
компас (лат. cum. passus) справа у облику кутије
са магнетном иглом, служи за одређивање
страна света (бусолај; фиг. оно што служи у
сналажењу у нечему, за правилно опреде-
љивање.
компасија
компасија (лат. compassio) самилост, сажаљење,
саучешће.
компаскуум (лат. compascuum) прае. заједничка
паша.
компатернитет (нлат. compaternitas) духовно
сродство, кумство.
компатибилан (лат. compatibilis) сагласан, уса-
глашен, способан да заједно с нечим другим
постоји у истом субјекту; узајамно толеран-
тан; рач. својство рачунарског система које му
омогућава да користи податке и програме на-
чињене за неки други тип рачунарског си-
стема.
компатибилност (лат.) својство чега да буде у
сагласности с нечим другим, својство узајам-
не сагласности, међусобне толерантности;
узајамна усаглашеност или сагласност; рач. 1.
својство неких рачунара да користе програм
написан за други (компатибилан) рачунар; 2.
способност различитих уређаја, нпр. рачуна-
ра и штампача, да раде заједно; 3. способност
неког програма да користи податке из другог
програма.
компатриот (фр. compatriote) земљак, суна-
родник.
компаунд-машина (енг. compound) шех. парна ма-
шина са кондензатором у којој механичко
дејство nape почиње у једној мањој стубли-
ни (цилиндру), a завршава се у једној већој
стублини.
компендијум (лат. compendium) извод, извадак.
кратка садржина; уџбеник у изводу, приручна
књига, приручник, подсетник.
компендиозан (лат. compendiosus) кратак, сажет,
збијен, у изводу.
компевзабилан (нлат. compensabilis) накнадљив,
одштетљив.
компензатор (нлат. compensator) онај који или
оно што накнађује, накнадилац, накнадило,
регулатор.
компензација (лат. compensatio) накнада, од-
штета, обештећење: изравнање, поравнање,
замена; физ. изравнање дејства нечега што би,
иначе, штетно деловало: компензационо кла-
тно клатно удешено тако да услед темпера-
турних промена не мења своју дужину, na сто-
га ни време клаћења; мед. прилагођавање срца
утицајима који мењају крвоток.
компензациони послови екон. вид везаног посла у
међународној трговини, састоји се у размени
једне врсте робе за другу; јавља се у земљама
са девизним ограничењима.
компензирати (лат. compensare) накнадити, на-
кнађивати, вратити, изравнати, изравнавати,
одштетити: поравнати се, поравнавати се, на-
годити се.
комлерендинатор (нлат. comperendinator) арав.
лице које износи нове чињенице да би изазва-
ло одлагање пресуде.
комперендинација (лат. comperendinatio) прав.
одлагање за трећи дан; позивање обеју стра-
нака да трећег дана предстану суду; обнавља-
ње спора,
компетентан (лат. competens) надлежан, мерода-
ван. формално или стварно оспособљен (ква-
лификован) за неки посао, способан.
429 комплекс
компетевција (нлат. competentia) надлежност,
меродавност; способност (или: позваност су-
дије за суђење или оцењивање); поље рада
(или: подручје) неког надлештва; оно што се
оставља дужнику да би могао од тога да живи;
питање компетенције питање надлежности
(суда, надлештва итд.): језичка компеШенција
општељудска способност за стварање и упо-
требу вербалних знакова која се испољава го-
ворном делатношћу, тј. коришћењем ма ког
постојећег језика.
компетирати в. компетовати.
компетитиван (лат. competens супарник) који
може да се такмичи, који сме да уђе у конку-
ренцију.
компетитор (лат. competitor) в. компетенШ.
компетнцнја (нлат. competitio) такмичење, су-
парништво; конкурс.
компетовати (лат. competere) припадати no пра-
ву; бити у надлежности, спадати у надлежност;
натицати се, такмичити се за неко место, за-
једно с неким тежити за чим.
компилатор (лат. kompilator) сабирач, пабир-
чар, састављач из туђих књига или текстова;
неоригиналан писац.
компилација (лат. compilatio крађа) дело саста-
вљено пабирчењем (или: палетковањем),
књижевни пабирак (или: палетак); састављање
дела пабирчењем из туђих књига; скупљање,
пабирчење. палетковање.
компјачеволе (итал. compiacevole) муз. љупко,
допадљиво.
компјутер (енг. computer) рачунар; електрон-
ски уређај способан да великом брзином ре-
шава постављене проблеме или обрађује по-
датке изводећи сложене математичке или ло-
гичке операције; аналогни компјутер рачу-
нар који мери променљиве непрекидне проце-
се или услове (нпр. температуру и притисак)
примењујући физичке аналогоне (нпр. елек-
трични напон) променљивих величина израже-
них бројевима; дигитални компјутер рачу-
нар који обрађује информацију у дигиталном
облику.
компјутеризација (енг. computer рачунар) 1.
опремање предузећа или установе рачунари-
ма; 2. замена мануелног рада рачунарима.
компјутеризована томографија рендгенско
приказивање појединих попречних или уздуж-
них равни организма или неких органа; ренд-
генска цев обилази око тела, односно нивоа,
који се пресеца, a висина (раздаљина) пресека
(1-10 mm) компјутерски се одређује; пресеци
се посматрају у току рада или се снимају на
филм и касније анализирају; уо. скенер.
компланабилан (нлат. complanabilis) могућ за
управљање, уравњив; који се може изједначи-
ти, изједначљив.
коипланација (лат. complanatio) мат. израчуна-
вање површја неравних површина; уравнава-
ње, уравњење, нпр. тврђавских постројења;
фиг. отклањање тешкоћа.
комплекс (лат. complexus) скуп, збир више пред-
мета, особина. појава који сачињавају једну
целину; већи број зграда које имају исту на-
комплексан
мену; земљиште, обично веће површине, ко-
је no природним карактеристикама, намени
или власништву, чини једну целину; сложено.
сложеност (нпр. питање, проблем, задатак); у
психоанализи: искуство за које je везана снаж-
на емоција; спој овог когнитивног садржаја и
емоције снажно утиче на понашање. нарочито
кад je из свесног потиснут у несвесни део пси-
хе (нпр. комплекс ниже вредности, величине.
кривице итд.)-
комплексан (лат. complexus) сложен, састављен
од делова повезаних међу собом; заплетен;
маш. комплексан број број састављен од реал-
них и имагинарних величина (нпр. a + ib, где
je i имагинарна јединица, тј. у ч , a a и b реал-
ни бројеви.
комплексија (лат. complexio) целокупност,
укупност; састав тела, склоп тела; боја лица,
изглед.
комплексони (лат. complexus веза, везивање)хем.
група органских једињења која са металима
граде комплексна једињења лако растворљи-
ва у води.
комплемент (лат. complere допунити, comple-
mentum) допуна, додатак, попуна; грам. допу-
на, одредба; мш. угао који се допуњује до 90°
(уп. суплемент); мед. серумска материја која
има способност да уништава бактерије или да
неутралише њихове отрове.
комплементан (лат. complementum) в. компле-
ментаран.
комплечентар (нлат. complementarius) трг. заме-
ник, заступник, администратор трговачке ку-
he; в. под командитно друштво.
комплементаран (нлат. complementarius) допун-
ски, који допуњује, који служи као допуна
или додатак (чему); комплементарне боје до-
пунске боје, тј. оне две које дају белу боју
кад се помешају у одређеном односу, нпр. жута
и индигоплава боја (хармоничне боје); ком-
племенШарни дан допунски дан (29) у фебру-
ару сваке преступне године.
комплет (лат. completus) целокупна дела једног
писца; сви бројеви (или: сва годишта) неких
новина (или: неког часописа, неке збирке и
сл.); све што сачињава потпуност књижнице,
збирке, трговине, куће итд.; мушка али
углавном женска хаљина из више делова сачи-
њених од истог материјала.
комплетан (лат. completus) потпун, целокупан,
сав, цео; савршен; попуњен, довршен.
комплетирати (фр. computer) попунити, попу-
њавати, допунити, допуњавати.
компликација (лат. complicatio савијање, смо-
тавање) нејасност, заплет, заплетеност, замр-
шеност; мед. обољење које се појављује у то-
ку неког другог, већ израженог обољења, и
тиме отежава болесниково стање и ремети пра-
вилан ток главне болести; асих. удруживање из-
мећу неистоврсних, no каквоћи различитих,
елемената (ocehaja различитих чула) при че-
му je један елеменат (ocehaj) претежан, тј.
њега смо више и јасније свесни него осталих.
компликовати (лат. complicare) заплести, запле-
Г
430 компоновати
тати, замрсити, замутити, запетљати, запет-
љавати (неку ствар); због неспретности учини-
ти једну ствар тежом но што би требало; по-
горшати.
комплимен(а)т (итал. complimento, фр. compli-
ment) израз поштовања речима и покретима,
наклон, поклон; ласкава реч; казати неком
комплимент казати неком оно што му годи;
правити комплименте говорити ласкаво, уд-
варати се, честитати коме на чему.
комплиментирати (фр. complimenter) поздрави-
ти, поздрављати, поклонити се, клањати се;
честитати, похвалити, говорити љубазне речи.
комплиц (лат. complex ген. complicis савезник,
учесник) прае. саучесник, помагач, сукривац.
комплицес деликтн (нлат. complices delicti) ПЛ.
прав. В. КОМПЛиЦ.
комплицитет (нлат. complicitas) прав. саучесниш-
тво, саучествовање, саучешће.
комплот (фр. complot) завера. тајни споразум,
спрезање више особа ради извршења неког
злочина, удара, побуне.
комплотирати (фр. comploter) ковати заверу,
сковати заверу, сновати, спремати у потаји
(преврат, удар и сл.)-
композита (лат. composite) e,i. од композитум.
композите (лат. compositae) ал. бош. главочике,
многобројна породица биљака са сложеним
цветовима (са преко тринаест хиљада врста).
композитор (лат. componere) састављач музич-
ког дела; компонист.
композиторан (нлат. compositorius) муз. који се
тиче израде музичког дела, који je у вези
(или: у односу) са израдом музичког дела.
композитум (лат. componere саставити, composi-
tum) оно што je састављено, од више делова,
сложено; грам. сложена реч, сложеница; микс-
тум композитум (лат. mixtum compositum)
ужасна збрка, страшан дармар; екс композито
(лат. ех composito) прав. no споразуму, no по-
годби, no нагодби.
композитура (лат. compositura) склоп, састав,
жлеб за спајање.
композиција (лат. compositio) састављање, са-
став, склоп, састављање делова у целину; у
естетици: уметничка обрада једне мисли пре-
ма захтевима и законима уметничког прикази-
вања;муз. проналажење и уметничка израда му-
зичког дела, музичко дело; теорија компоно-
ван>а, предмет у музичким школама; с.шк. де-
ло. обично већих размера, на којем je прика-
зано више особа и ствари, вешто повезаних у
целину; у најмодернијем сликарству, тзв. ап-
страктном: слика без икаквог мотива, у којој
je најглавније распоред боја; шех. назив за
разне металне слитине, легуре;хел. једињење,
сједињавање; сва кола (или: сви вагони) јед-
ног воза.
компонента (лат. componere саставити) састав-
ница, састојак, сваки саставни део једне це-
лине; физ. саставница (супр. резултанта).
компоновати (лат. componere) саставити, саста-
вљати; израдити план за неко уметничко дело
и средити његове делове; муз. саставити музич-
ко дело; компонирати.
компортирати се
компортирати се (фр. se comporter) владати се,
понашати се; слагати се, сносити се.
компосесија (нлат. compossessio) прав. заједнич-
ко имање, заједнички посед.
компост (лат. compositum) мешанац, мешани
гној, мешано гнојиво (или: ђубриво, ђубре),
нарочито: мешавина земље са иструлелим ор-
ганским материјама.
компосто (итал. composto) муз. сложено.
компот (фр. compote, лат. compositum састав-
љено, componere саставити, удесити) воће ку-
вано са шећером.
компрадор (порт.) у Кини и неким другим зем-
љама Истока, посредник, обично комисионар,
који посредује у извозној и увозној трговини
за рачун иностраних фирми.
компрес (лат. compressa) мед. облога, завој од
више пута пресавијеног комада платна или
газе; компреса.
компресан (лат. compressus) згуснут, стиснут,
збијен.
компресибилан (нлат. compressibilis) стишљив,
згушњив.
компреснван (лат. comprimere стиснути, нлат.
compressivus) стискав, који стиска, сабијан,
који сабија, збијајући.
компресија (лат. compressio) притисак; сабија-
ње, стискање, стезање, збијање: фиг. прину-
ђивање, потиштавање, тлачење; компресиона
машина справа за збијање еластичних, наро-
чито гасовитих тела; компресионо огњило в.
пнеуматично огњило.
компресор (нлат. compressor) сабијач. сабија-
ло, справа за сабијање (или: згушњавање)
ваздуха или гасова.
компресориј(ум) (нлат. compressorium) мед. хи-
руршки инструменат за вршење притиска на
крвне судобе; у микроскопији: апарат помо-
hy кога се предмет испитивања и посматрања
учини тањим и провиднијим.
компрехензибилан (лат. comprehensibilis) пој-
мљив, схватљив, разумљив.
компрехензиван (нлат. comprehensivus) обухва-
тан, опсежан, свеобухватан; схватљив. који
схвата, који појима, који разуме.
компрехензија (лат. comprehensio) схватљивост.
моћ схватања, способност поимања (или:
схватања. разумевања); схватање, разумева-
ње; обухватање. опсег.
компримирати (лат. comprimere) сабити, саби-
јати, збити, збијати, стиснути, стискати, згу-
шњавати, згуснути; фиг. угушити, укротити,
пригушити.
компробација (лат. comprobatio) признање, при-
знавање, одобрење.
компромис (лат. compromissum) споразум, по-
равнање, нагодба; прав. у грађанској парници:
споразум странака које су у спору да he се,
изабравши судију спора (арбитра), покорити
његовој пресуди.
компромисар (нлат. compromissarius) прав. избор-
ни судија.
компромисор (нлат. compromissor) сајемац,
онај који још са једним стоји за некога до-
бар.
431 комунални систем
компромитент (лат. compromittens) прав. онај
који пристаје да спор реши изборни судија.
компромитовати (лат. compromittere) прав. спо-
разумети се да спор реши изборни судија; 2.
изложити (или: излагати) неприлици или опас-
ности, нахудити (или: худити) угледу или по-
верењу, довести (или: доводити) у питање, из-
нети (или: износити) на рђав глас, брукати,
обрукати.
компулзацвја (нлат. compulsatio) в. компулзија.
компулзвја (нлат. compulsio) приморавање,
присиљавање, принуда, присила.
компулзор (нлат. compulsor) наплаћивалац (ра-
чуна. пореза и др.).
компулзоран (нлат. compulsorius) принудан,
присилан.
компулзориј(ум) (нлат. compulsorium) прае. акт
којим виши суд наређује нижем да похита са
одлуком о некој ствари.
компургатор (нлат. compurgator) прав. онај који
под заклетвом јемчи за нечију невиност.
компутабнлан (лат. computabilis) срачунљив,
прорачунљив, израчунљив.
компутација (лат. computatio) израчунавање;
прав. одређивање степена сродства no римском
(цивилна компутација) или no папском праву
(канонска компутација).
ком си, ком са (фр. comme ci, comme 9a) и овако
и онако, свакојако.
Комсомол (рус. Сокзз коммунистическои моло-
дежи) скраћеница за „Савез комунистичке
омладине", омладинска организација у Сов-
јетском Савезу.
комун (лат. communis) општи, заједнички, ја-
ван; заједничка испаша;^п. комунице.
комуна (фр. commune) општина, територијална
јединица са локалном самоуправом; грађани
једне општине; општински дом; заједница;
Париска комуна социјалистичка владавина у
Паризу, установљена 18. III 1871; после жесто-
ких борби угушена од версајске владе у мају
исте године; заједница са истим материјал-
ним добрима и јединственом поделом рада.
комунализирање (лат. communalis) прелажење
приватних предузећа у општинске руке (или:
под општинску управу).
комуналије (нлат. communalia) ч\. општинске
ствари, општински послови.
комуналан (лат. communalis) општински, град-
ски, који припада општини или граду, који се
тиче општине или града.
комунална политика израда програма за развој
привреде, друштвених служби и осталих де лат-
ности за задовољење материјалних, социјал-
них, здравствених, културних и других потре-
ба грађана на територији града, одн. општине
(комуне).
комунална привреда општинска или градска
привредна делатност, обухвата: водовод, ка-
нализацију, стамбени фонд, јавну чистоћу,
кланице, електране, градски саобраћај, гроб-
ља, паркове и др.
комунални систем управно-територијално уре-
ђење, у оквиру уставних одредби, које се зас-
комунар
нива на самоуправи комуна (општина), a
остварује се у пуној самосталности опш-
тинских установа, органа и удружења грађа-
на у привредној, културној и другим обла-
стима.
комунар (фр. communard) учесник у Париској
комуни (1871).
комуннзам (лат. communis) друштвени поредак
који историјски смењује капитализам. Бес-
класно друштво на бази високог ступња про-
изводних снага, У њему су сва средства за про-
изводњу у директном друштвеном поседова-
њу. Производња je планска, под свесном кон-
тролом друштва (произвођачи) и служи њего-
вим разноврсним потребама. Разликујемо ни-
жу и вишу фазу комунизма. Нижа фаза кому-
низма = социјализам, још има трагова прош-
лости, тј. капитализма. Средства за производ-
њу су подруштвљена, али награђивање се вр-
ши према раду. Још увек постоје извесне
класне разлике. Није укинута супротност ум-
ног и физичког рада. Постоје и неке државне
функције. Виша фаза комунизма се развија
на даљем ступњу економског напредовања
друштва. У њему се сви (способни) баве про-
изводним радом уз скраћено радно време.
Присвајање средстава за потрошњу je према
потребама појединаца. Нема никаквих класа
ни државе.
комуннкабилан (нлат. communicabilis) саоп-
штљив, достављив; спојив. саобраћајно спо-
јив, који се може везати, спојити (саобраћај-
ном везом).
комуннкант (лат. communicans) у католичкој
цркви: причесник, онај који прима причест.
комувикат (лат. communicatum) в. коминике.
комуникативан (нлат. communicativus) прено-
шљив, који се лако преноси на другога; са-
општљив, који радо казује своје мисли дру-
гоме, разговоран; приступачан; вешт у опште-
њу и споразумевању с људима.
комуникацнја (лат. communicatio) саопштава-
ње, саопштење; веза, опхођење, општење,
додир; саобраћај; саобраћајница; еој. зашти-
ћен приступ предњим положајима; комуника-
циона линија саобраћајна линија.
комуникацио идиоматум (нлат. communicatio idi-
omatum) шеол. сједињеност својстава божан-
ских и човечанских у Исусу Христу.
комунио (лат. communio) заједница, нарочито
црквена, верска; причест; време кад се приче-
шћује (у католичкој цркви); заједничко уче-
шће.
комунист(а) (лат. communis) присталица кому-
низма; члан комунистичке партије.
Комунистичка интернационала в. под интерна-
ционала.
Комуиистички манифест спис који су 1848. об-
јавили, no налогу интернационалног Комуни-
стичког савеза, Карл Маркс и Фридрих Ен-
гелс, у којем су изложене основе комунизма.
комунитет (лат. communitas) заједница; смисао
за заједницу; опште добро.
комунитаризам (лат. comuna заједница) схвата-
ње да je заједница паметнија од појединца;
432 конат
главни представници били су међу енгле-
ским филозофима XIX века.
комувице (лат. communis заједнички) ПЛ. зајед-
ничке испаше (горе, шуме и планине једнога
племена, села или задруге). Сви којима оне
припадају имају подједнако право уживања,
али не могу ниједан део отуђити.
комуницирати (лат. communicare) позаједничи-
ти, позаједничавати, учинити заједничким;
саопштити, саопштавати, објавити, изнети
(или: износити) на јавност; бити у вези с ким,
дописивати се. општити: у католичкој цркви:
причестити се, причешћивати се.
комутабилан (лат. commutabilis) заменљив, про-
менљив.
комутативни уговор (лат. commutare промени-
ти) двострани уговор заснован на обавези да
оно што једна страна даје другој мора бити
једнако ономе што од ње прима (нпр. уговор
о купопродаји, зајму, замени).
комутатор (лат. commutare) физ. прекидач, спра-
ва којом се врши наизменично прекид и укљу-
чење електричне струје у једном колу, према
потреби и аутоматски, одвођење струје у дру-
го коло или мењање смера струје; справа KO-
JOM се отвара или затвара галванска струја и
у затвореном луку no вољи обрће; струјни
мењач, који на динамо-машини наизменичне
струје управља једним правцем.
комутација (лат. commutatio) мењање, измена,
промена, замена; ирав. замењивање једне каз-
не другом; лимгв. метод испитиваша који се
састоји у томе да се при изменама на једном
језичком плану (нивоу) јављају неке измене
на другом језичком плану; маш. закон кому-
Шације: збир (производ) не мен>а вредност ако
сабирци (чиниоци) промене места.
комфор (енг. comfort) угодност, удобност; опре-
мљеност; конфор.
комфоран (енг. comfort удобност) угодан, удо-
бан, подесан.
комфортер (енг. comforter) огртач за кишу.
комшија (тур. comsu) сусед.
кон- (лат. cum, con-) предметак у сложеницама са
значењем: с, са.
конаг (скр. од енг. Combined Nuclear and Gas)
погон брода на нуклеарну и гасну турбину; за
мање брзине користи се нуклеарна, a за веће
и гасна турбина.
кон ађитационе (итал. con agitazione) муз. в. аџи-
тато.
конак (тур. konak од konmak одсести, бити гост)
двор, господски двор, палата; пут који се пре-
вали за један дан; ноћиште, преноћиште.
кон алегреца (итал. con allegrezza) »в, са живо-
шћу, живахно, са веселошћу.
кон амареца (итал. con amarezza) муз. са горчи-
ном, тужно.
кон аморе (итал. con amore) муз. с љубављу, ра-
досно, са задовољством.
кон анима (итал. con anima) муз. са изразом пу-
ним душе.
конат (лат. conatus) покушај, намера: прав. поку-
шај недозвољене радње.
конатуралитет
конатуралитет (нлат. connaturalitas) природна
веза, сродност no природи.
кон афето (итал. con affetto) в. афетуозо.
кон брио (итал. con brio) муз. живахно, бурно,
ватрено.
конвалесцент (лат. convalescens) болесник који
je почео да се опоравља.
конвалесценција (лат. convalescentia) опорав-
љање од болести, оздрављење.
кон варијациони (итал. con variazioni) муз. са ва-
ријацијом, са делимичним одступањима од
главне теме.
конвејер (енг. conveyer, conveyor) уређај, „бес-
крајна трака", који служи за непрекидно дода-
вање производа у фази израде од једног рад-
ника цо другог; уређај за пренос терета,
транспортер; фт. поступак приликом саслу-
шавања: иследници се смењују после вишеча-
совних разговора, a оптужени остаје на „бес-
крајној траци".
конвексан (лат. convexus) испупчен, сочиваст
(супр. конкаван).
конвекситет (лат. convexitas) испупченост (супр.
конкавитет).
конвекс-конвекс (лат. convexus) в. биконвексан.
конвексно-конкаван (лат. convexus испупчен,
concavus издубен) испупчено-издубен,
конвектор (лат. convectio) уређај за грејање
просторија.
конвекција (нлат. convectio) фш. струјање (уп.
кондукција, радијација); мешеор. струјање то-
плог ваздуха од Земље увис и његово мешање
са горњим, хладнијим ваздухом.
кон велочита (итал. con velocita) муз. в. велоче.
конвенабилан (фр- convenable) згодан, погодан,
подесан, прикладан, повољан.
конвенијенција (лат. convenientia) пристој-
ност, уљудност; угодност, удобност, пријат-
ност; подударање, слагање, сагласност, склад-
ност, прикладност, подесност; вођење рачуна
и имање обзира према ономе што постоји,
што одговара спољашњим околностима (по-
ложају, звању, иметку и др.). обзир.
конвениратн (лат. convenire) слагати се, одгова-
рати; свидети се, допадати се, годити; присто-
јити, приличити, бити у складу са интере-
сима.
конвент (лат. conventus) састанак, збор, скуп-
штина, сабор (нарочито калуђерски); мана-
стир, самостан; КонвенШ 1792. у Француској
сазвана Уставотворна скупштина Convention
nationale.
конвентуал (нлат. conventualis) калуђер, монах;
нарочито: католички калуђер који припада
реду са блажим и слободнијим прописима (за
разлику од опсерванта).
конвенција (лат. conventio) споразум (или: по-
годба, уговор) између појединих држава којим
се регулишу њихови међусобни правни, поли-
тички и економски односи (књижевна, војнич-
ка, финансијска и др.); споразум, договор; у
Енглеској: састанак парламента у време кад
нема краља; у САД: изборна конференција;
обичај, примљено правило, уобичајеност.
433 конвертовати
конвенционалан (лат. conventional) који се ос-
нива на конвенцији, који одговара споразу-
му, споразумни, уговорни, договорни; уобича-
јен, који се држи примљених навика или оби-
чаја; конвенционални брак брак који je скло-
пљен према сталешким или имовним обзири-
ма, a не према наклоности; конвенционална
лаж неистина прихваћена no споразуму.
конвенционална казна казна којом се неко оба-
везује да he платити извесну суму у случају
ако не изврши, или не изврши како треба,
неки посао.
конвергенција (нлат. convergentia) геом., физ. уза-
јамно приближавање, стицање; фиг, стрем-
љење (или: тежња) истом циљу, слагање. |
конверза (лат. conversa) в. конвертоваШи. ј
конверзаторијСум) (нлат. conversatorium) соба |
за разговор; друштво за забаву која се састо-
ји у разговору.
конверзација (лат. conversatio) разговор, разго-
варање, забављање или учење страног језика
разговором.
конверзациони лекснкон велики енциклопедиј-
ски стварни речник, који обрађује, алфабет-
ским (азбучним, абецедним) редом, предмете
који се у опхођењу појављују (нарочито су
познати велики немачки конверзациони лек-
сикони Брокхаусов и Мајеров).
конверзија (лат. conversio) окретање, обртање,
промена, претварање; трг. промена интересне
стопе, претварање једног дуга у други са по-
вољнијим условима; преобраћање; преобра-
ћање у веру, преверавање, преверење; фил.
логичка конверзија обртање једног суда, тј.
кад субјекат и предикат промене своја места
(УП. контрапозицијај; прав. претварање једног
правног односа у друкчији, нпр. закупа у
најам.
конверзија стандарда претварање из једног те-
левизијског стандарда у други да би било омо-
гућено емитовање програма које би пријем-
ници на одређеној територији могли да при-
мају.
конверзирати (лат. conversari) разговарати, за-
бављати се разговором; учити страни језик
разговором.
конверзус (лат. conversus) в. конвертиШ.
конвертер (лат. convertere окретати, претвара-
ти) 1. шехнол. апарат за пречишћавање расто-
пљеног метала оксидацијом; 2. ТВ-адаптер
који омогућава примање фреквентног по-
дручја за које телевизор није био првобитно
конструисан; 3. ел. мењач; конвертор.
конвертибилан (нлат. convertibilis) претворљив,
преобратљив.
конвертибилвост (лат. convertere окретати, пре-
тварати) преобратљивост, претворљивост,
променљивост (у).
конвертиплан (енг. convertiplane) авион са рото-
ром, комбинација хеликоптера и авиона.
конвертнт (итал. convertito) превереник, онај
који je прешао из једне вере у другу, прео-
браћени; конзервус.
конвертовати (лат. convertere) преобразити,
кон вивеца 434
преобраћати, преобратити, претворити, про-
менити (у); преверити, преверавати, преобра-
тити, превести у другу веру; фин. претворити
(или: претварати) један дуг у други под по-
вољнијим условима no дужника.
кон вивеца (итал. con vivezza)муз. живахно, живо.
конвивиј(ум) (лат. convivium) гозба, част, го-
шћење.
кон вигоре (итал. con vigore) муз. крепко, живах-
но, снажно, изразито.
конвикт (лат. convictus) завод у коме станују
студенти католичке теологије или ђаци уопш-
те; такође: установа у којој се ђаци хране
бесплатно или уз знатан попуст.
конвнкторијум (нлат. convictorium) заједничка
трпезарија.
конвнкторист(а) (лат. convictus) питомац кон-
викта.
конвикција (лат. convictio, convincere) прав. уве-
рење. убеђење, доказ.
конвој (фр. convoi пратња) вој. група трговачких
или транспортних бродова са пратњом једи-
ница ратних бродова (ради заштите од напада
непријатељских подморница и авиона); група
возила која се креће под заштитом оружане
пратње; свака оружана пратња којој je зада-
так заштита.
конвокација (лат. convocatio) сазивање. сазив;
прав. позивање поверилаца.
конволатилизација (нлат. convolatilisatio) re.«
саиспаравање, претварање у пару заједно са
другим течностима.
конволвулус (лат. convolvulus) бош. попонац,
слак; мед. заплетеност црева.
конволут (лат. convolvere смотати, скотурати,
convolutim) смотак аката; свеска за акта (или:
списе).
ковволута (нлат. convoluta) арх. завојица на јон-
ском капитлу.
конволуција (нлат. convolutio) мед умотавање.
конвулзибилитет (нлат. convulsibilitas) мед. трза-
вост, трзање мишића.
конвулзвван (лат. convulsus, нлат. convulsivus)
мед. грчевит, праћен грчевима; који изазива
грчеве (или: трзаје).
конвулзија (лат. convulsio, convellere) мед. грче-
н>е, грчеви, трзање; фш. трзавица; покрет, по-
трес.
конвулзионар (нлат. convulsionarius) мед. онај
који болује од грчења, трзања мишића; та-
кође: квекер.
конгелативан (нлат. congelativus) који изазива
смрзавање, који смрзава.
конгелаццја (лат. congelatio) смрзавање, смрз-
нуће, смрзнутост; слеђавање, слеђење, сле-
ђеност; стврдњавање, згрушавање.
конгелирати (лат. congelare) смрзнути, смрзава-
ти; згуснути, згушњавати; згрушати, усирити.
конгенеричан (лат. congener, genus род) једно-
родан, истородан, истоврсан.
конгеннјалан (нлат. congenialis) духовно сродан,
сродан no духу; који je на истој уметничкој
или научној висини.
конгенијалност (нлат. congenialitas) сродност no
духу, духовна сродност.
конгрес
конгениталан (лат. congenitus, нлат. congenita-
lis) урођен, који постоји од самог рођења,
нпр. нека болест (мана срца).
конгерирати (лат. congerere) сносити, згртати,
нагомилавати; >а. конгестија.
конгестиван (нлат. congestivus) који изазива на-
валу крви, који потиче од навале крви.
конгестија (лат. congestio) мед. наеала крви или
сокова, препуњавање једног органа крвљу,
подилажење крви.
конглобација (лат. conglobatio) згртање, гоми-
лање; реш. гомилање доказа.
ковгломерат (лат. conglomerare згомилати, зби-
ти) геол. громача, слепљевина (кад се каквим
лепком слепи крупан речни, језерски или
морски шљунак или валуци); фиг. пренатрпа-
ност, мешавина свега и свачега.
ковгломерација (лат. conglomeratio) гомилање,
нагомилавање, слепљивање; спајање свега и
свачега.
конглутинантан (лат. conglutinans) лепљив, сле-
пљив.
кинглутинанцнја (лат. conglutinantia) s.i фарм. в.
колетика.
конглутннат (лат. conglutinatum) нешто слеп-
љено; мин. некристалисан камен слепљен не-
ком масом.
ковглутинација (лат. conglutinatio) слепљивање,
слепљење; згушњавање, згрушавање, усира-
вање.
кон гравита (итал. con gravita) муз. достојанстве-
но, са достојанством.
конгратулација (лат. congratulatio) в. гратула-
ција.
кон грација (итал. con grazia) муз. љупко, уми-
лно.
конгрегати (нлат. congregatum) ол. мш. некриста-
лисано камење које се само собом, без неке
нарочито лепљиве материје, слабо одржава у
вези.
коигрегација (лат. congregatio) верско удруже-
ње, заједница, братство; удруживање више ма-
настира истога реда у организовану целину;
скупштина кардинала; назив једанаест адми-
нистративних одељења кардиналског колеги-
јума у Риму (инквизиција, пропаганда вере
итд.).
конгрегационалисти (лат. congregatio) ал. члано-
ви верске партије у Енглеској који признају
као једини извор вере Св. писмо, одбацују
сваку симболичну верску форму, не признају
никакве верске поглаваре (бискупе, папу); ин-
депенденти.
конгрегационнсти (лат. congregatio) Т чланови
једне верске конгрегације, нарочито језу-
итске.
конгрегирати (лат. congregare) сабрати, удружи-
ти, сјединити, скупити.
конгрес (лат. congressus) скупштина, скуп, збор,
састанак ради договарања и саветовања о за-
једничким пословима; нарочито: састанак пу-
номоћеника више држава (нпр. Париски, Беч-
ки конгрес); скупштина чланова истог сталежа
и исте струке (професорски, учитељски, гео-
графски, лекарски итд. конгрес) или истих на-
конгресија
чела (партијски конгрес); Конгрес (енг. Con-
gress) највише законодавно тело Сједињених
Америчких Држава; сачињавају га горњи дом
Сенат и дон>и, Представнички дом (House of
Representatives).
конгресија (лат. congressio) састајање, са-
станак.
конгресист (лат. congressus) члан конгреса,
учесник у конгресу.
конгресмен (енг. congressman) члан Конгреса,
највишег законодавног тела САД, нарочито
члан доњег, Представничког дома Конгреса;
чланица Конгреса назива се конгресвумен
(енг. congresswoman).
ковгруентан (лат. congruens) сагласан, једнак,
подударан; маш. подударан, једнак и сличан,
истог облика и једнаке површине.
конгруентност (лат. congraere) в. конгруенција.
ковгруенција (лат. congruentia слагање, саглас-
ност) слагање, сагласност; подударност, слич-
ност и једнакост; истоветност облика и једна-
кост површина; грам. слагање у роду, броју,
падежу и лицу; конгруентност.
кон густо (итал. con gusto) муз. в. густозо.
кондебитор (лат. condebitor) прае. садужник.
кондемнат (лат. condemnare осудити, condemna-
tUS) прае. ОСуђеНИК.
кондемнатор (лат. condemnator) прае. онај који
издејствује доношење пресуде, тужилац.
кондемнаторан (нлат. condemnatorius) прав. осуд-
ни, казнени: кондемнаторна пресуда (нлат.
sententia condemnatoria) осудна пресуда. она
коју изриче суд кад нађе да je осуђеник крив
за дело за које се оптужује.
кондемвацнја (лат. condemnare осудити, con-
demnatio) ирав. осуда, казна.
кондензабилитет (нлат. condensabilitas) могу-
ћност згушњавања, згушњивост.
кондензанс (лат. condensans) средство за згуш-
њавање; ил. кондензанција.
кондензат (лат. condensare згуснути) физ. теч-
ност настала кондензацијом неке nape.
кондевзативан (нлат. condensativus) згушњаван,
који згушњава, згушњавајући.
ковдевзатор (нлат. condensator) фш. згушњивач,
скупљач: елекгпрични кондензатор две ме-
талне плоче, раздвојене слојем од материја-
ла који не проводи електрицитет. диелектри-
кума (ваздух, стакло, порцелан. парафин и
др.), од којих je једна везана с извором елек-
трицитета a друга са земљом (служи за нагоми-
лавање електрицитета у већој количини но
што би се то могло постићи само са једном
плочом); код парних машина: суд с водом у
коме се згушњава израђена пара из стублине,
цилиндра: код пећи за топљење: справа за
згушњавање течних супстанци.
кондевзација (лат. condensatio) физ. згушњава-
ње, претварање nape у течност путем расхла-
ђивања или притиска; електрична конденза-
ција згушњавање, нагомилавање електрици-
тета помоћу електричног кондензатора,
лајденске боце итд.; збијање, сажимање.
ковдевзитет (нлат. condensitas) густоћа, згусну-
тост.
435 ков долоре
кондевзовати (лат. condensare) згуснути, згуш-
њавати; збити, збијати, скупљати; фиг. сажети,
сажимати.
кондензор (лат. condensor) апарат за осветљава-
ње објекта посматрања (код микроскопа и
пројекционог апарата); ОПШ. СОЧИВО сабирача,
сакупљача.
ковдвкција (лат. condictio) отказивање, отказ;
прав. захтев за повраћај ствари која нам при-
пада или права које нам припада; свака лична
тужба уопште.
ков двлиђевца (итал. con diligenza) муз. пажљиво,
брижљиво.
ковдвлом (грч. kcndylos) жед. гута, гука, израш-
тај, брадавица; прид. кондиломатозан.
ковдвлус ( ф ч . k6ndylos) анаш. зглоб, зглавак,
чукаљ.
кондиректор (нлат. condirector) сауправник.
ковдвтор (лат. condere основати, conditor) 1. ос-
нивач, творац.
кондитор (лат. condire зачинити; укусно згото-
вити, conditor) 2. посластичар; луксузни
пекар.
кондвторај (лат. condire зачинити; укусно зго-
товити) посластичарница; радња са луксузним
пецивом.
ковдитум (лат. condire, conditum) фарм. помеша-
но, зачињено шећером.
ковднција (лат. conditio) услов; стање, окол-
ност; служба, положај, намештење; место које
се добива под извесним условима; приватно
поучавање ђака, давање приватних часова
ђацима; бити у кондицији сп. бити у добром
(или: добро припремљеном) стању.
ковдиционал (лат. conditionalis) грам. погодбени
начин (код глагола), нпр.: Путовао бих, кад
бих могао.
кондиционалан (лат. conditionalis) услован, no-
годбени; грам. кондиционална или погодбена
реченица она која казује погодбу или услов
под којим се врши или би се вршила радња
главне реченице, нпр.: Помогао бих ти кад
(ако) бих могао.
конднционалнзам (лат. conditio) фил. учење no
којем појам узрока треба заменити појмом
услова.
кондицнонирати (лат. conditio) условити, усло-
вљавати; бити у некој служби. заузимати неко
место; бити добро кондициониран (фр. con-
ditionnć) бити добро очуван. у добром стању;
кондиционирана меница условна меница.
кондицио сиве ква нон (лат. conditio sine qua
non) услов без кога се нешто не може замисли-
ти или извршити, тј. неминован, неопходан.
нужан, апсолутан услов.
ковдицирати (лат. condicere) чрав. тужити, суд-
ским путем захтевати враћање неке ствари
или права.
ковдолевција (лат. condolentia) саучешће, сажа-
љење; изјава саучешћа.
кондолнрати (лат. condolere) сажаљевати, уче-
ствовати у чијој жалости; изјавити (или: изја-
вљивати) саучешће.
ков долоре (итал. condolore) муз. с болом, тужно,
жалосно.
ков долчеца
кои долчеца (итал. con dolcezza) муз. љупко,
умилно, слатко.
кондом (фр. condom) кошуљица, навлака од гу-
ме или рибљег мехура која се навлачи на муш-
ки сполни орган ради предохране од заразе и
затрудњавања, названа no проналазачу, енгл.
лекару Conton-y; кутон; уп. презерватив.
кондоминат (нлат. condominatum) заједничка
владавина више лица неком земљом; имање са
више господара.
кондоминиј(ум) (нлат. condominium) заједнич-
ко владање више држава неком територијом.
сапоседовање, заједничко власништво, су-
власништво.
коидоминус (нлат. condominus) сапоседник, су-
власник.
кондонација (лат. condanatio) арае поклањање.
даривање; опроштење.
кондор (шп. condor) зоол. највећи јужноамерич-
ки суп, лешинар.
кондота (итал. condotta) пратња, спровођење:
арг. отпремање, одашиљање робе.
кондотајери (итал. condotieri) ti. вође најам-
ничких трупа у XIV и XV в., који су у Итали-
ји често били веома моћни; авантуристи.
кондунта (фр. conduite, лат. conducere) влада-
ње, понашање (нарочито у служби); опхођење.
начин живота; сведоџба о понашању.
кондуит-лнста (фр. conduite, нем. Liste) листа у
коју претпостављени бележе квалификације.
заслуге, радну способност и понашање службе-
ника (чиновника) или официра.
кондуковати (лат. conducere) водити; спроводи-
ти, пратити; проводити; ирае. најмити, заку-
пити.
кондуктер (фр. conducteur) вођа, пратилац,
спроводник (воза, трамваја, поште, брода
итд.): надзорник, управник радова.
ковдуктибилан (нлат. conductibilis) проводљив.
који се може распрострети или ширити прово-
ђењем, спроводљив.
кондуктибилитет (нлат. conductibilitas) провод-
љивост, могућност провођења.
кондуктор (лат. conductor) upae. закупац; физ.
проводник (електрицитета, топлоте итд.),
твар (или: грађа, супстанца) која има свој-
ство да проводи електрицитет, топлоту итд.,
тј. да се кроз н>у простире топлота итд. од
слоја до слоја (уп. конвекција, радијација);
иазив за један део машине за произвођење
електрицитета трењем који скупља електри-
цитет; громовод на зградама; мед. хируршки
инструменат помоћу кога се уноси неки други
инструменат у органе, шупља сонда; такође:
особа која преноси болест у прикривеном
стању.
кондукција (лат. conductio) у римском праву:
давање у закуп, изнајмљивање; фш. прово-
ђење (топлоте, електрицитета, итд.), прости-
рање од слоја до слоја или од делића до дели-
ha; уп. конвекција, радијација.
кондуравго-кора мед. кора биљке gonolobus con-
durango, која се употребљава као лек против
рака.
436 конзилијар
конекс (лат. connexus) спој, тесна веза.
конекса (лат. соппеха) ал. спојене ствари, ства-
ри које су у међусобној вези.
конексија (лат. connexio) веза, тесна веза; ути-
цајно познанство.
конектнв (нлат. connectivum) бош. веза, продуже-
так прашничког нита између прашничких ке-
сица.
конектирати (лат. connectere) свезати, спојити,
скопчати; бити спојен, бити везан, бити у
вези.
кон еспресионе (итал. con espressione) муз. са
изразом, изразито.
конетабл (фр. connetable) маршал, некадашњи
главни заповедник војске у Француској: та-
кође као наследна почасна титула; у Енгле-
ској: полицијски службеник, констаблер.
коиз... речи којих нема овде треба тражити под
конс...
конзерва (фр. conserve, итал. conserve) нарочи-
то спремљене и од кварења осигуране животне
намирнице (воће, поврће. риба, месо) у ли-
меним, добро затвореним и залемљеним кути-
јама или боцама; сама лимена кутија у којој
се конзервира храна, лименка.
ковзервабилав (нлат. conservabilis) сачувљив,
одржљив, који се може сачувати, одржати.
ковзерванс (лат. conservare) хемијска супстанца
или препарат који се додаје прехрамбеним
производима да би се спречило кварење.
ковзервативан (нлат. conservativus) који одржа-
ва. који чува оно што се затекло, који je
противан новотаријама, нарочито у политич-
ком животу, старомодан, застарео.
ковзерватввац (нлат. conservativus) човек кон-
зервативних погледа и схватања; члан конзер-
вативне странке; супр. либерал.
конзервативизам (лат. conservare сачувати, одр-
жати) правац мишљења и тежња оних који желе
да се одржава и чува старо, оно што се затекло
и наследило (у приватном, друштвеном, поли-
тичком итд. животу).
конзерватор (лат. conservator) надзорник, чу-
вар; онај који одржава у реду уметничке ства-
ри, старине, научне збирке и сл.
конзерваториј(ум) (нлат. conservatorium) висо-
ка музичка школа (у рангу факултета), завод
за неговање добре музике; кућа у којој се
чувају биљке од зимске хладноће, зимска
башта.
ковзерваторнст(а) (нлат. conservatorium) ђакви-
соке музичке школе; фиг. човек високе музич-
ке културе.
конзервацнја (лат. conservatio) 1. одржавање,
заштита од пропадања, одржање, чување;
принцип конзервације енергије начело одржа-
н>а енергије; 2. спремање хране биљне и живо-
тињске (сушењем, саламуром, димљењем, то-
плотом, хладноћом и хемикалијама), тако да
се може сачувати од кварења дуже времена.
конзервисатн (лат. conservare) чувати, очувати,
сачувати, одржати; метати у туршију, правити
конзерве; прид. конзервиран.
конзилијар (лат. consiliarius) већник, саветник;
конзилиј(ум) 437
саветодавац; нарочито: саветодавни лекар ко-
ји важи као ауторитет у својој струци.
ковзилиј(ум) (лат. consilium) савет, предлог; са-
ветовање. већање.
конзилијум абеунди (лат. consilium abeundi) са-
вет ђаку да напусти школу (због слабог учења
или кривице), нешто блажа врста релегације.
конзилијум медикум (лат. consilium medicum)
лекарски савет. лекарско мишл>ен>е.
конзилирати (лат. consiliar) већати, саветовати
се; давати савет. саветовати; удаљити од
школе.
конзистентан (лат. consistens) чврст, густ, једар
(нпр. конзистентна маст); фш. сталан, посто-
јан, одржљив.
конзнстенција (нлат. consistentia) чврстоћа, гу-
стоћа, слабија или јача повезаност састоја-
ка, трајност; фиг. сталност, постојаност.
конзистирати (лат. consistere) истрајати, бити
истрајан, одржати се, остати (или: остајати)
при чему.
конзнсторија (лат. consistorium) код Римљана:
царски савет; место где се тај савет састајао:
код православних: духовни суд, помоћни ор-
ган епархијских епископа при вршењу њихо-
ве судске власти; код католика: скупштина би-
скупових помоћних органа, скупштина карди-
нала под председништвом папе; код протеста-
ната: црквена власт; пр. конзисторијалан.
ковзола (фр. console) apx. подупирач балкона,
подгредњак; полица уза зид за кипове или ваз-
не; сточић на две извијене ноге који стоји
под огледалом или уз зид; консола.
ковзорциј(ум) (лат. consortium) заједница,
удружење; у берзанскомсаобраћају: удружива-
н>е банака и трговачких кућа ради давања
зајмова држави, оснивања трговачких преду-
зећа, акционарских друштава, банака и сл.;
брак.
конзул (лат. consul) y староримској републици:
титула двојице највиших службеника који, за-
једно са сенатом, управљају државом; назив
три највиша функционера у Француској Ре-
публици (1799-1804); данас: службеник који у
иностранству заступа привредне и друге инте-
ресе своје државе и њених поданика, a каткад
му се поверава и дипломатска функција; no
рангу се деле на: генералне конзуле, конзуле,
вице-конзуле и конзулске агенте.
конзулат (лат. consulatus) достојанство и звање
конзула; надлежност конзула; представништво
једне државе у разним местима друге којему
je на челу конзул; канцеларија конзула.
ковзулент (лат. consulens) саветодавац, брани-
лац, заступник; правни саветник.
ковзулт (лат. consultum ) одлука, решење; прав-
но мишљење.
ковзулта (итал., шп. consulta) саветодавна
скупштина; државни савет у Италији и Шпа-
нији.
конзултација (лат. consultatio) в. консултација.
конзуи (лат. consumere трошити, потрошити)
потрошња, трошење, прођа.
конзумацнја (лат. consummatio) сабирање, сра-
конјугација
чунавање; арав. извршење (уговора, преступа,
браколомства итд.).
ковзумевт (лат. consumere) потрошач, нарочито
животних намирница и робе (супр. продуцент).
конзумеризам (енг. consumer потрошач) екон. по-
крет за повећање права и моћи купаца у од-
носу на продавце.
конзумирати (лат. consummare) сабрати, сабира-
ти, срачунати, срачунавати; свршити, изврши-
ти; трошити, потрошити; јести.
конзумтибилије (нлат. consumtibilia) at. роба
која се троши, нарочито која je за јело, жи-
вотне намирнице.
конзумтввав (нлат. consumtivus) који троши,
нагризан, који нагриза, који уништава.
конзумтор (лат. consumtor) потрошач.
конзумција (лат. consumtio) шрг. трошење, по-
трошња, нпр. животних намирница; мед, троше-
ње ткива, слабљење, сушење, сушица.
кониин (грч. koneion кукута) хем. течност без
боје, непријатна и омамљива мириса, налази
се у кукути, веома отрован алкалоид (отров
којим се отровао Сократ); цикутин.
кониметар (грч. konos купа, mćtron мера) справа
за мерење купа.
кониоза (грч. kdnis прах) мед. обољење које на-
стаје услед удисања разних врста праха (уг-
љеног. кречног, бакарног, железног и др.).
конифере (грч. konos шишарка, лат. ferre носи-
ти. производити) ПА. бот. четинари, нпр. бор,
оморика, јела, смрча итд.
коницитет (грч. konos купа) купастост; косина,
нагнутост.
ковичав (грч. konos) купаст, чунаст, у облику
купе: конична рефракција преламање свет-
лосног зрака у купаст сноп; конично огледало
купасто огледало.
коијектанеа (лат. conjicere, conjectanea) ПЛ.
збирка напомена, запажања.тренутнихдосета-
ка и слично.
ковјектура (лат. conjectura) наслућивање, нага-
ђање, претпоставка, вероватноћа; начин чи-
тања старих писаца који се ослања на претпо-
ставке и нагађања.
конјектуралав (лат. conjecturalis) који се осни-
ва на нагађањима, наслућивањима, претпо-
ставкама.
ковјектурализам (лат. conjectura наслућивање)
фил. учење Николе Кузануса (Кузанског,
1401-1464), no којем je, с обзиром на недовољ-
ност нашега сазнања, све наше знање само
наслућивање и нагађање бескрајне истине.
ковјицирати (лат. conjicere) нагађати, правити
вероватне закључке; објашњавати (или: по-
прављати, утврђивати, постављати) вероватне
варијације неког текста.
конјугалан (лат. conjugalis) брачни, који се ти-
че брака; супружнички.
ковјугата (лат. conjugata linea) анаш. мали преч-
ник зделице (карлице).
конјугација (лат. conjugatio спајање) грам. про-
мена глагола no лицу, броју, времену, начину
и роду; бош., зоол. сљубљивање (код извесних
алги и једноћелијских животиња једноставан
ковјугијум
сполни процес који се састоји у стапан.у две-
ју ћелија).
конјугијум (лат. conjugium) брак.
конјугицидијум (нлат. conjugicidium) прм. уби-
ство брачног друга.
конјуговати (лат. conjugare спрегнути, спреза-
ти. спојити, спајати) грам. мењати глаголе;
геом. конјуговани пречници спрегнути пречни-
ци (једног купиног пресека): два пречника
таква да je сваки паралелан са дирком на кра-
ју другога; фш. конјугована огледала спрегну-
та огледала: два параболна оглецала постав-
љена тако једно према другом да се топлотни
или светлосни зраци који полазе из жиже јед-
нога од њих одбијају паралелно ка другом, na
одатле у његову жижу.
конјунктив (лат. conjunctivus) грам. зависни на-
чин у глаголској промени којим се исказује
радн>а која се претпоставља (у грчкој, латин-
ској, француској и немачкој граматици).
ковјувктива (лат. conjunctiva) анаш. везница оч-
них капака, вежњача, слузокожна опна која ве-
зује очну јабучицу са капцима и облаже њихо-
ву унутарњу страну, као и један део очне ја-
бучице.
конјувктиван (лат. conjunctivus) грам. који се ти-
че конјунктива, који стоји у конјунктиву,
условљен; спојни, везивни.
конјувктивитис (лат. conjunctiva везница очних
капака) мед. запаљење очних капака; в. кон-
јунктива.
конјунктивнн судови мг. судови са једним суб-
јектом (S) и са више предиката (Pj, Р2, Р3.. .)•
нпр.: Годишња доба су пролеће, лето, јесен и
зима.
конјунктура (нлат. conjuncture) стицај згодних
прилика, околност, прилика; шрг. изглед на
повољну понуду и тражњу робе који се пружа
или указује пословним предузећима.
конјункцнја (лат. conjunctio) спајање, здруже-
ње; грам. везник, свезица (a, и, али, јер); асшр.
положај два небеска тела која се, посматрана
са Земље, налазе у истом правцу са исте стра-
не (сучр. опозиција); повољан или неповољан
стицај околности (= констелација), нарочи-
то у политици и на берзи.
конјурант (лат. conjurans) завереник, уротник.
конјурат (лат. conjuratus) в. конјурант,
кинјурација (лат. conjuratio) завера. урота.
конкаван (лат. concavus) издубен, удубен (сУир.
конвексан); конкавном се назива унутрашња
страна једне криве линије и површине; кон-
кавно сочиво ОПШ. издубено сочиво.
конкавитет (лат. concavitas) издубеност, удубе-
ност, угнутост.
конкавно-конвексан (лат. concavus, convexus)
ouffi. издубено-испупчен.
конкавно-конкаван (лат. concavus) ОПТ. двогубо-
издубен, угнут с обе стране.
конкамерације (лат. concameratio) at. одељци,
преграде, одељења, коморе.
конкатенација (лат. concatenatio) повезаност,
везивање (ланцима).
конкаузе (лат. concausae) at. фш. саузроци, спо-
438 конкордат
редни узроци, т). они КОЈИ делују за]едно са
главним узроком.
конквистадори (шп. conquistadores) вл. погрешан
изговор, в. конкистадори.
конкиста (шп. conquista освојење) период првих
открића и освајања у Америци.
ковкистадори (шп. conquistadores) освајачи; у
некадањим шпанским и португалским поседи-
ма Средње и Јужне Америке: освајачи земље
и њихови потомци, које je двор награђивао
племићким титулама и великим имањима;
Фш. завојевачи, освајачи, пустолови.
конклаве (лат. conclave) „закључана одаја",
кардиналска скупштина за бирање папе; тајна
закључана дворница у којој се врши избор
папе (раније у Квириналу, затим у Ватикану);
конклав, конклава.
конклавист(а) (лат. conclave) лице додељено
кардиналу (слуга, лекар) за време бирања па-
пе, које не може напустити конклаве док се
избор не изврши.
ковкламација (лат. conclamatio) викање. вика;
клицање.
ковклудирати (лат. concludere) лог. закључивати,
закључити, изводити (или: извести) закључак.
конклузиван (нлат. conclusivus) закључни, који
садржи закључак, завршни; грам. конклузивне
или закључне реченице независне реченице од
којих се друга јавља као закључак прве, нпр.:
ниси учио, дакле, не можеш ни знати.
конклузио (лат. conclusio) лог. закључак, логич-
ки акт мишљења где се изводи суд из једног
суда или више судова (премиса). Ако се изво-
ди из једног суда. онда je непосредан, a ако се
изводи из два суда или више судова, онда je
посредни закључак или силогизам; реш. за-
кључак. завршетак говора.
ковклузум (лат. conclusum) оно што je одлуче-
но. одлука, решење, закључак.
конкокција (лат. concoquere скувати. сварити)
варење, кување, прекувавање (хране у же-
луцу).
ковкомисар (нлат. concomissarius) spae. саопуно-
моћеник.
конкомитантан (лат. concomitari пратити) који
прати, који садејствује, који се појављује
истовремено.
ковкомитирати (лат. concomitari) пратити, са-
дејствовати: конкомитирајући симптоми мед.
појаве које само прате, споредне (или: небит-
не. неважне) појаве код болести.
конкордабилитет (лат. concordabilitas) могу-
ћност слагања. сложљивост, саглашљивост.
конкордантан (лат. concordans) сагласан, сло-
жан, једнодушан. складан.
конкорданција (лат. concordantia) сагласност;
алфабетски списак свих речи које долазе у
једном спису. нпр. у Библији (вербална кон-
корданција) са навођењем цитата. или списак
свих места која се односе на неку мисао или
неки предмет {реална конкорданција); геол. по-
јава кад површине слојева теку паралелно.
ковкордат (лат. concordatum) споразум, нагод-
ба; нарочито: споразум између папе и једне
ковкордија
световне силе о односима и правима римока-
толичке цркве у тој држави.
конкордија (лат. concordia) слога, сагласност,
једнодушност.
конкорпорација (лат. concorporatio) присаједи-
њавање. присаједињење, здруживање, здру-
жење.
ковкредитирати (нлат. concreditare) учествовати
с другима као поверилац, нпр. у неком зајму.
конкредитор (нлат. concreditor) саповерилац.
конкремент (нлат. concrementum) тело које на-
стаје згушњавањем неке течности у човечјем
или животиљском телу (нпр. камен у мокра-
ћном мехуру).
конкресценција (лат. concrescentia) срашћива-
ње, слепљивање.
конкрет (енг. concret) енглески камени малтер.
ковкретан (лат. concretus) „срастао", стваран,
који се може опазити чулима, опажајан, опи-
пљив, телесни; конкретан појам лог. појам
који означава чулима опажљиву ствар или чу-
лима опажљиво својство (супр. апстрактан).
конкретизовати (лат. concrescere срасти) учини-
ти да нешто буде стварно, приказати (или:
представити) стварно, опипљиво; конкрети-
зирати.
ковкретна музика (фр. musique concrete) медиј
и техника компоновања које je увео Пјер
Шефер (Pierre Schaeffer); полази од сним-
љених стварних, „конкретних" звукова који
се затим подвргавају манипулацијама са тра-
ком и електронским модификацијама.
конкретна поезија врста експерименталне књи-
жевности која вербалну грађу организује на
начин (конкретне) ликовне уметности.
конкретум (лат. concretum) оно што стварно по-
стоји, нпр. човек, животиња. дрво итд.; ин
конкрето (лат. in concreto) у стварности, у
датом случају, у стварном случају, оно што
се јавља у области стварнога.
конкреција (лат. concretio) срашћивање, ску-
пљање у једно; згушњавање, усиравање,
стврдњавање, смрзавање неког течног тела;
мед. таложење страних твари у телу, нпр. каме-
на у мокраћном мехуру; мин. минерална маса
која je постала концентрацијом минералне
супстанције око једног средишта; фш. отело-
вљење, оваплоћење.
конкрецијанци (лат. concretio) Т . ПСИХОЛОЗИ КО-
ји сматрају да je душа нераздвојива од тела.
конкубива (лат. concubina) наложница, ванбрач-
на жена; блудница.
ковкубинар (нлат. concubinarius) наложник, ван-
брачни муж; блудник.
ковкубиват (лат. concubinatus) дивљи брак, на-
ложништво; блуд.
ковкубитус (лат. concubitus) сношај, облежај,
обљуба; конкубитус антиципатус (лат. con-
cubitus anticipatus) прав. превремени сношај
(нпр. вереника, пре венчања).
ковкуратор (лат. concurator) прав. састаралац, су-
тутор. члан старатељства.
конкуревт (лат. concurrens) супарник, такмац,
такмичар, надметач.
439 конотација
ковкуревција (нлат. concurrentia) 1. супарниш-
тво, такмичење, надметање, утакмица; так-
мичење више особа (нпр. за расписану награ-
ду, положај и сл.); 2. борба робних произво-
ђача за реализацију роба. Ако je понуда робе
већа од потражње, онда конкуренција бесни
међу власницима робе; успева са ниским цена-
ма (дакле вишом производношћу рада) и ква-
литетом робе. Слабији произвођачи пропада-
ју. AKO je понуда робе мања од потражње,
онда се конкуренција преноси на страну по-
тражње. Купци се надмећу у набијању цена, a
продавци имају неки вид монопола.
конкуренције клаузула (лат. concurrentiae cla-
usula) шрг., прае. погодба којом се службеник
(нпр. трговачки помоћник) ограничава, у ко-
рист свога некадашњег послодавца, у свом
привредном раду.
конкурзифекс (нлат. concursifex) арав. заједнич-
ки дужник; уп. конкурс.
конкурзус кредиторум (лат. concursus credito-
rum) в. под конкурс.
ковкурс (лат. concursus) такмичење више особа
за неку ствар, повластицу, награду, неки поло-
жај; натицање, утакмица; расписати конкурс
= расписати стечај; шрг. стечај, заједнички
иступ поверилаца ради обештећења својих
потраживања од заједничког дужника чија па-
сива премаша активу или je. стицајем прили-
ка, постао неспособан да одговара својим нов-
чаним обавезама (конкурзус кредиторум).
конкусија (лат. concussio) заплашивање у циљу
изнуђавања новца, глобљење, примање мита;
кримен конкусионис (лат. crimen concussionis)
upas, злочин изнуђавања новца, примања мита.
конкусиовар (нлат. concussionarius) прае. изну-
ђивач, глобаџија, дерикожа.
конкусор (лат. concussor) ирав. в. конкусионар.
кон MOTO (итал. con moto) муз. в. под мотус.
коноид (грч. konos купа, eidos облик, вид) тело
које настаје обртањем купиног пресека око
своје осе, нпр. параболоид, хиперболоид и др.
коноидав (грч. konoeides купаст, eidos) купаст.
ковопејов (грч. konopeion од konops комарац)
мрежа за заштиту од мушица и комараца, ко-
марник; кревет са завесама од танке материје
за одбијање мушица; уо. канабе.
коносамент (итал. connoscimento) трг. в. коно-
сман.
ков осервавца (итал. con osservanza) муз. с паж-
њом, пажљиво.
ковосмав (фр. connaissement) трг. поморски то-
варни лист, на коме капетан лађе потврђује
пошиљаоцу пријем извесне робе и обавезује
се да he je, пошто му се плати подвоз, преда-
ти на одређено место.
конотативан (лат. connotare саобележити) који
се тиче конотације; који уноси нова. изведе-
на значења речи или израза.
ковотација (лат. connotation) сапријављивање;
1. значења речи или израза повезана с првен-
ственим (денотативним) значењем, нпр.:
могућа конотација речи распуст јесте „време
забаве, путовања, задовољства..." 2. лог. скуп
конофталмус 440
атрибута који чине значење једног термина и
тако одређују на које се предмете тај термин
може односити; 3. конотациони термин upas.
рок за пријављивање свих дугова и потражива-
ња у једном стечају.
ковофталмус (грч. konos купа, ophthalmos око)
мед. купаста испаднутост ока.
ков пасиове (итал. con passione) муз. страсно,
страствено, са узбуђењем; пасионато.
ковректор (нлат. conrector) сауправитељ, на-
ставник који no рангу долази иза ректора и
који га заступа.
ковс... речи којих нема треба тражити под
конз...
ковсакраментал (нлат. consacramentalis) в. ко-
нјуратор.
ковсалтнвг (лат. consultare од consul саветник,
енг. consulting) служба (или организација) ко-
ја се бави давањем савета и интелектуалних
услуга у привредним и техничким пројектима,
ковсангвинитет (лат. consanguinitas) крвно срод-
ство, сродство no оцу.
ковсеквевтав (лат. consequens) доследан, след-
ствен, постојан у начелима, веран сам себи,
тј. својим начелима и тврдњама, непоколе-
бљив.
ковсеквевцнја (лат. consequential последица;
лог. закључак; доследност, постојаност, непо-
колебљивост; важност и значај неке ствари (с
обзиром на њене последице); консеквенца.
ковсекрацвја (лат. consecratio) освећење, осве-
ћивање, освештавање, нпр. цркве; посве-
ћење у чин вишег католичког свештенства;
освећење хлеба и вина при причести (код ка-
толика).
консектаријум (лат. consectarium) последица,
закључак.
ковсекутввав (лат. consecutivus) последични,
следбен; следни, узастопни; консекутивне бо-
лесШи мед. оне које се јављају као последица
ранијих болести; лог. консекутивне ознаке
једног појма су оне које долазе из других, тј.
констиШутивних ознака; псих. консекутивне
слике паслике, тј. следбене последичне слике;
грам. консекутивна реченица последична рече-
ница (она зависна реченица којом се казује
последица радње казане у главној реченици;
нпр.: Толико сам уморан да се једва крећем).
консекуцнја (лат. consecutio) след, слеђење,
следовање; след, последица, закључак.
консекуцио темпорум (лат. consecutio tempo-
rum) грам. след времена, правилно слагање
времена у реченици.
ковсевзуалав (нлат. consensualis) који саосећа,
саосећајан; консензуални уговор прав. уговор
чија се важност оснива само на простом при-
станку уговарачких страна (контрахената).
ковсевзус (лат. consensus) слагање, пристанак
свих, једногласност; одобрење (нпр. за ступа-
ње у брак и сл.); писмено одобрење; саосе-
ћање; фил. сагласност мисаоних бића (узима
се често као један од критерија истине); кон-
сенс.
ковсевзус гевцвјум (лат. consensus gentium) me-
консолидација
o.t. сагласност свих народа у погледу веровања
у постојаше божанства (узима се често као
доказ за постојање бога).
ковсевс (лат. consensus) в. консензус.
ковсвгнант (лат. consignans) шрг. онај који даје
робу у консигнацију.
ковсвгнатар (нлат. consignatarius) сапотписник,
нпр. сведоџбе, уверења; трг. прималац консиг-
ниране робе.
консигнација (лат. consignatio) обележавање
(знаком), печаћење; шрг. депоновање, преда-
ја робе на чување или ради продаје; нарочита
врста комисионе продаје, уобичајена при тр-
говини робом са удаљеним, нарочито преко-
морским местима, где пошиљалац робе (кон-
сигнанШ) прима од продавца исте (консигна-
Шара) у меницама предујам на ту робу (обич-
но једну трећину до две трећине износа фак-
туре).
консигнацио бонорум (лат. consignatio bonorum)
прае. судски попис имања (нпр. после смрти
онога који умре без тестамента), код јавних
продаја, у случају бекства неког преступни-
ка; симболично одузимање имања.
консигнирати (лат. consignare) обележити (зна-
ком), обележавати (знаком), запечатити; вој.
издати наређење, одредити неку јединицу да
буде у приправности (нпр. за покрет); шрг.
предати робу у консигнацију; дати на чување,
положити, депоновати новац.
консигнифнкација (лат. consignificatio) двостру-
ко значење.
ковсвдерабнлав (нлат. considerabilis) замашан,
знатан: значајан, од положаја, угледан, вре-
дан поштовања.
консндерација (лат. consideratio) посматрање,
разматрање, размишљање; процењивање,
испитиваше. узимање у обзир; поштовање,
уважавање.
ковсвствратв (лат. consistere) в. конзисти-
рати.
ковсјержерија (фр. conciergerie, нлат. concerge-
ria) надзорништво куће, пазикућство, врата-
рев стан; затвор: нарочито: затвор старог фр.
двора, код „Палате правде", у Паризу.
ковскрибевт (лат. conscribens) пописивач војни-
ка, скупљач регрута.
ковскрибвравв (лат. conscribere пописати) онај
који je узет у војску, регрут, војни обвезник.
конскрибовати (лат. conscribere) пописати, по-
писивати војнике, регрутовати.
конскрипција (лат. conscriptio) попис, пописива-
ње војника, регрутовање.
ковсола в. конзола.
ковсолатор (лат. consolari тешити, consolator)
тешилац, утешилац.
ковсолацвја (лат. consolatio) утеха, умирење,
оспокојење.
ковсолвдавцвја (лат. consolidantia) SLI. мед. сред-
ства која помажу залечивање, срашћивање
(рана).
консолндација (лат. consolidatio) утврђивање,
утврђење, учвршћивање, учвршћење, сре-
ковсонавт
ђеност (дугова); фин. претварање летећих др-
жавних дугова у дугорочне зајмове; утврђива-
ње, сређивање акционарског предузећа сма-
њивањем основног капитала; мед. зарашћење,
залечење (рана и сл.).
консонант (лат. consonans) грам. сугласник.
консонанта (фр. consonante) муз. врста харфе.
консонантан (лат. consonans) једногласан, су-
гласан, складан.
консонанца (лат. consonantia) в. консонанција.
консонанција (лат. consonantia) муз. склад,
складност, хармоничност, стапање тонова и
звукова у складну целину (супр. дисонанција);
поеш. сликовање, римовање; консонаца.
консорт (лат. consors) ортак, друг, учесник; ор-
так (у рђавом смислу), јатак, члан неке багре,
клике, фајте; прае. сатужилац или саоптужени.
консортес литнс (лат. consortes litis) ПЛ. ирав. дру-
гови пред судом, сви који пред судом зајед-
нички заступају исто право.
консорциј(ум) (лат. consortium) в. конзорцијум.
консоцијација (лат. consociatio) здруживање,
придруживање, спајање; удруживање; удру-
жење.
конспект (лат. conspectus) гледање, разгледање,
виђење, видик, изглед, преглед; нацрт; спи-
сак; ин конспекту омнијум (лат. in conspectu
omnium) наочиглед свих, пред целим светом.
конспирант (лат. conspirans) завереник, урот-
ник.
конспиративан (нлат. conspirativus) заверенич-
ки, који има карактер завере, уротнички; тај-
ни, строго поверљив.
конспирација (лат. conspiratio) завера, урота.
конспицирати (лат. conspicere) гледати, разма-
трати, пазити, опажати.
конспонзор (лат. consponsor) прав. онај који
јемчи заједно са осталима, сујемац; са-
дужник.
констабнлисати (лат. constabilire) учврстити, уч-
вршћивати, утврдити.
констаблер (лат. constabularius) вој. доносач му-
ниције, тобџијски помоћник; командант то-
па (на ратним бродовима); стражар, милица-
јац, полицајац; конштаблер.
константа (лат. constare) мат., фш. стална вели-
чина, непроменљива величина.
константав (лат. constans) 1. сталан, непромен-
љив; постојан, истрајан; који je трајног деј-
ства (нпр. галвански елементи); који влада,
владајући (обичај, навика); известан, несум-
њив, признат (чињеница).
константан (лат. constans) 2. легура бакра и
никла; употребљава се за израду спирала раз-
них отпорника.
константност (лат. constantia) сталност, непро-
менљивост; постојаност; истрајност, дослед-
ност; констанција.
констанција (лат. constantia) в. констант-
ност.
констат (лат. constat) стоји као чињеница, из-
весно, познато je; слаже се (рачун).
констатација (лат. constat, фр. constatation) ут-
врђивање, утврђење, утврђивање чињеница,
441 конституционалан
установљавање, установљење; утврђена чиње-
ница.
констелација (лат. constellatio) асшр. звездано
јато, сазвежђе; положај звезда и њихов тобож-
њи утицај на човечју судбину (ys. нативи-
тет); извесно одређено груписање; фил. пси-
хичка констелација опште претходно стање
свести; фт. стицај прилика.
констернацнја (лат. constematio) поражење, по-
раженост, пренеражење, пренераженост, за-
препашћење, запрепашћеност, утученост,
забуна.
констернирати (лат. consternare) поразити, по-
ражавати, запрепастити, запрепашћавати,
пренеразити, пренеражавати, збунити; ирид.
консШерниран.
констипанцнја (лат. constipantia) ПЛ. фарм. лекови
против пролива, за затварање.
констилација (лат. constipatio) мед. затвор, за-
твореност, тврда столица.
конституант (фр. constituant) члан уставотворне
скупштине.
конституанта (лат. constituere) уставотворна
скупштина, она која доноси основни земаљ-
ски закон (устав).
конституеис (лат. constituens) фарм. средство ко-
је прописаном леку даје облик.
коиституеит (лат. constituens) прав. властодавац,
издавалац пуномоћи; у Енглеској: бирач за
парламенат.
конституисати (лат. constituere) саставити, сачи-
нити, сачин.авати, образовати, основати,
установити; утврдити, уредити, распоредити;
ирав. позвати на одговорност; конституиса-
ти се распоредити се, одредити права и дужно-
сти (звања) изабраних чланова управе; кон-
ституисани ауторитети законске силе, др- i
жавне власти.
конститутиван (нлат. constitutivus) одређен, ут-
врђен, основни, битан, објективно важећи; са-
ставан, саставни; уа. регулативни.
констнтутивна наредба ирае. наредба којом се
некоме дају извесна права (дозволе, повла-
стице и сл.).
конститутор (лат. constitutor) распоређивач,
уређивач, оснивач.
констнтутум (лат. constitutum) арав. утврђено,
уговорено; обновљен уговор.
конститутум посесоријум (лат. constitutum pos-
sessorium) прав. један од начина стицања сво-
јине у покретним стварима без стварне преда-
је, тј. тако да та ствар и даље остане код
ранијег сопственика у употреби (државини).
конституција (лат. constitutio) вРав. устав, основ-
ни државни закон; установљење, одређивање;
о«ош. скуп свих телесних и душевних особина
једног човека, телесни састав, грађа тела, те-
лесни склоп; хем. унутрашњи састав хемијских
једињења; распоред атома у молекулу.
конституционалан (нлат. constitutionalis) прав
уставни; ашш. који je у вези са саставом (или:
склопом) тела, који потиче из састава тела;
консШитуционалне болести мед. оне којима
je узрок у самом саставу тела; констигпуци-
констнтуционалац 442
онална монархија уставна монархиЈа; кон-
ституционални систем в. конституциона-
лизам.
конституционалац (лат. constitutio) пријатељ
устава, присталица уставног облика владави-
не, уставобранитељ.
конституционализам (лат. constitutio) уставни
систем у којем je владалац при доношењу
закона везан за сарадњу и пристанак народног
представништва (супр. апсолутизам); кон-
ституционални систем.
коституционалитет (нлат. constitutionalitas)
уставност, уставна владавина.
констриктиван (нлат. constrictivus) анат. стезав,
који стеже, скупљан, који скупља, сужаван,
који сужава (мишић).
ковстриктор (нлат. constrictor) ш ш . мишић
стезач.
констрикцнја (лат. constrictio) мед. стезање (де-
лова тела), скупљање, грчење; ограничавање,
сужавање.
констрингенција (лат. constringentia) ПЛ. мед.
средства за стезање, скупљање.
конструисати (лат. construere) градити, сагради-
ти, направити, сазидати, извести (зграду, ма-
шину); саставити, израдити план (за зграду,
машину итд.); из основног појма (из основне
замисли) развити (учење, науку); геом. нацрта-
ти (врстаром и шестаром) слику, тело; грам.
распоредити, сложити речи у реченицу. саста-
вити реченицу; написати, сачинити, саставити
скицу (књижевног дела, слике, филма и др.).
конструктиван (нлат. constructive) који сре-
ђује, који доследно, логички развија (мисао,
замисао); који гради. подиже; који je битан за
одржавање у целости делова грађевине (супр.
декоративан).
конструктивнзам правац у западној уметности и
књижевности, настао после I светског рата. чи-
је присталице настоје да уметничка стрем-
љења доведу у склад с развојем технике и
индустријализације.
конструкција (лат. constructio) ф а ђ е њ е , град-
ња, прављење, зидање, подизање: начин гра-
ђен>а, начин градње; грађа (или: материјал)
за грађење; састав, начин састављања, уре-
ђење и распоред делова неке целине; дослед-
но, логичко развијање неке мисли (у учен>е, у
науку, у систем); грам. састав, склоп, ред, ра-
според речи (у реченици); геом. цртеж (или: цр-
тање врстаром или шестаром) неког геоме-
тријског лика (или: тела) ради извођења до-
каза или решавања каквог задатка; фиг. изми-
шљено, произвољно тумачење.
конступрација (лат. constupratio) обешчаш-
ћење, силовање.
консултативан (нлат. consultativus) саветодаван.
консултатор (нлат. consultator) онај који тражи
савет за што или за мишљење о чему.
консултација (лат. consultatio) саветовање, ве-
ћање (нарочито више лекара поред болеснич-
ке постеље у озбиљнијим случајевима обо-
љења): питање за савет, тражење савета или
мишљења.
контаминација
консултовати (лат. consultare) питати за савет,
за мишљење (нпр. лекара, правника и др.);
давати савет, давати мишљење; тражити оба-
вештења.
консултор (лат. consul tor) саветник, саветода-
вац; консултант.
кон суоно пјено (итал. con suono pieno) муз. пу-
ним тоном.
консупстанцијалан (нлат. consubstantionalis) ше-
o.i. истоветан, једнобитан.
консупстанцијалитет (нлат. consubstantionalitas)
шеол. истоветност, једносушност, једнобит-
ност (у хришћанском учењу о св.Тројици).
консцијенција (лат. conscientia) свест; савест.
консцвјенцијализам (лат. conscientia свест) фил.
схватање да je предмет наука оно што нам je
дато у свести, дакле осећаји и осећања, a да
„ствари no себи" уопште не постоје; гносе-
олошки идеализам.
консцијенциозан (нлат. conscientiosus) савестан.
консцијус (лат. conscius) сузналац, учесник,
сведок.
конт (фр. comte, лат. comes пратилац) гроф,
кнез.
контабесценција (нлат. contabescentia) мед. су-
шење, вењење; уп. табес.
контабилитет (фр. comptabilitć) полагање рачу-
на, одговорност рачуновође; рачуноводство,
књиговодство.
контагијум (лат. contagium) мед. твар (или: суп-
станца, материја) за коју се претпоставља да
се њоме преноси заразна болест.
контагиозитет (нлат. contagiositas) мед. зараз-
ност, заразна моћ неке болести, прилепчи-
вост.
ковтагион (лат. contagio) мед. зараза, заразност,
прилепчивост; заразна болест.
ковтакт (лат. contactus) додир; спој; фш. додир,
дружење, општење, веза; контакШ-емисија
телевизијска или радио емисија која се сни-
ма уживо, a гледаоци, тј. слушаоци. могу да
успоставе непосредну везу с водитељима и дру-
гим учесницима.
контактни (лат. contactus) додирни, који наста-
је додиривањем; контактна инфекција мед.
зараза изазвана додиром; контактни елек-
трицитет додирни електрицитет, нпр. онај
који настаје додиром бакра и цинка; кон-
Шактни метаморфизам геол. промена коју
претрпи нека старија стена услед додира са
млађом усијаном еруптивном стеном; кон-
тактна сочива пар малих сочива која се ко-
ристе за побољшање вида, уместо наочара, a
постављају се непосредно на рожњачу.
контаминација (лат. contaminatio) кварење,
прљање; загађење; мед. улажење заразне твари
(или: материје) у тело; лиш. стапање, спајање
више рукописа неког дела у један; грам. стапа-
ње више облика речи у један; вој. загађивање
земљишта, људства, наоружања, опреме, на-
мирница радиоактивним материјама (ради-
олошка контаминација}, изазивачима зараз-
них болести (биолошка) и бојним отровима
(хемијска).
коитамнннрати 443
контаминирати (лат. contaminare) кварити, уна-
казити, упрљати; загадити, затровати, зарази-
ти; вршити, извршити контаминацију.
контав (фр. comptant) шрг. готов новац, готови-
на; плаћање у готову; о конШан (фр. au comp-
tant) за готово, у готову.
контано (итал. contano) муз. бројите. тј. правите
паузу (у партитури код оних гласова који доц-
није почињу).
контантан (итал. contante) шрг. способан за пла-
ћање готовим; који плаћа у готовом; ин кон-
Шанти (итал. in contanti) у готовом; пер или
про контанШе (итал. per, pro contante) за го-
тов новац.
конте (итал. conte) кнез, гроф.
контејвер (енг. container) нарочити отворени
или затворени сандук или цистерна за превоз
непаковане или лако паковане робе у помор-
ском и копненом превозу; сандук за смеће у
градским срединама.
контекст (лат. contextus од contestere међусобно
повезивати при ткању) 1. делови писаног или
усменог исказа који претходе или следе некој
речи или одломку, a утичу на значење те речи
или одломка; 2. скуп околности у којима се
даје или je дат неки исказ, укључујући друш-
твено или физичко окружење; сплет околно-
сти и чињеница повезаних с неким догађајем,
ситуацијом и сл., које треба познавати да би
се дати догађај, ситуација и сл. разумели.
контекстуалност (лат. contextus) својство којим
текст припада књижевном, историјском,
друштвеном, филозофском итд. контексту.
контекстура (нлат. contextura) веза, сплет,
склоп. састав, спој.
контемплативан (лат. contemplativus) посма-
трачки. мисаони, склон мисаоном посматрању
света и живота.
контемплаторан (нлат. contemplatorius) в. кон-
темплативан.
ковтемплација (лат. contemplatio) мисаоно по-
сматрање, размишљање, мисаоно удубљива-
н>е, нутрење.
контемплирати (лат. contemplari) посматрати,
размишљати, удубљивати се духом у нешто,
нутрити.
ковтемпоранеитет (нлат. contemporaneitas) са-
временост.
ковтемпорарав (нлат. contemporarius) савремен.
контемпорирати (лат. con са, tempus гек^етропв
време) једновремено постојати, живети у исто
време.
контемптибилан (лат. contemptibilis) презрив,
који je за презирање.
ковтенер в. контејнер.
ков тенереца (итал. con tenerezza) муз. са нежно-
шћу, нежно. дирљиво.
контевте (лат. continere) вл. у приморским rpa-
довима: спискови приспеле робе са именима
бродара и прималаца.
контентивни завој (лат. contendere напрезати
се) мед. завој од гипса, ћириша и др. који, тим
што се стврдне, држи завијене делове тела у
правилном положају.
континнрати
контевција (лат. contentio) напрезање, напор;
спор, распра, свађа.
контевциозан (лат. contentiosus) спорни, који се
тиче спора; свадљив, препирачки, насртљив.
контеса (итал. contessa) грофица, грофова кћи;
кнегиња, кнегињица.
контестабилав (нлат. contestabilis) споран, оспо-
рљив.
контестација (лат. contestatio) прав. посведоче-
ње помоћу сведока, посведочење сведоцима;
оспоравање, оспорење, спор.
ковтестирати (лат. contested) прав. позивати за
сведока, тврдити помоћу сведока; оспорава-
ти, оспорити,спорити.
контигвитет (нлат. contiguitas) граничење, доди-
ривање; фил. додиривање у простору и време-
ну, просторно или временско ограничење
представа, које изазива асоцијације.
контигнација (лат. contignatio) арх. склоп од гре-
да, спрат.
контингевс (лат. contingens) нешто случајно,
случај, случајност, могућност.
контивгевт (лат. contingens) обавезан део који
на некога пада; у међународној трговини:
ограничена количина робе коју државе ме-
ђусобно једна другој одобравају за извоз, под
извесним повлашћеним условима; такође: део
обавезе неке државе да даје одређен број тру-
па с којима учествује у каквој међународној
политичко-војној акцији.
контингентан (лат. contingens) додирни, у доди-
ру, суседан, близак; контингентни појмови
лог. појмови који, у облику једног вишег пој-
ма, означавају најситније разлике (нпр. у ни-
зу појмова: бео, отвореносмеђ, смеђ, затворе-
носмеђ, црн итд. контингентни су појмови:
отвореносмеђ и смеђ; случајан, који je неиз-
весног појављивања, могућан; условљен, за-
висан од нечега ранијег.
контингентовање новчаввца фин. тачно утвр-
ђивање броја новчаница које не морају има-
ти металну подлогу.
контингентовати (лат. contingere допасти, при-
пасти) утврдити (или: утврђивати) контин-
гент.
ковтингевција (лат. čontingentia) случајност,
неизвесност, могућност да нешто буде и друк-
чије но што je (cynp. нужност).
континент (лат. continens se. terra, continere др-
жати заједно, садржавати) део света, копно, су-
ва земља (за разлику од острва).
континенталан (нлат. continentalis) копнени, су-
воземни; континенталне силе државе европ-
ског копна (за разлику од Енглеске); конти-
ненталне трупе оне које су одређене да служе
само на копну; континентални систем мере
Наполеонове којима je хтео (1806-1812) да
искључи Енглеску од трговачког саобраћаја
са Европом.
контивенција (лат. continentia) уздржавање; уз-
држљивост (нарочито у сполном животу), уме-
реност.
контивирати (лат. continere) садржавати, обухва-
тати, бити у вези; континирати се уздржавати
се, умеравати се.
континуалан
континуалан (лат. continuare продужавати) не-
прекидан, трајан, сталан, континуиран.
континуативан (нлат. continuativus, continuare
продужавати) продужан. који продужава, који
исказује непрекидну радњу.
ковтинуатор (нлат. continuatori) настављач, про-
дужавалац.
ковтинуација (лат. continuatio) продужавање,
продужење, настављање.
континует (лат. continue!) мед. нека настави (бо-
лесник да употребљава лек).
континуетур (лат. continuetur) мед. нека се наста-
ви (узимање лека).
континуиран (лат. continuus продужан) непреки-
дан, еталан, континуалан.
континуитет (лат. continuitas) продуженост, не-
прекидност (супр. дискретност, дисконтину-
итет); продужавање, стално трајање; непре-
кидна веза, присна повезаност; контину-
итет свести исш. неопходан услов логичкога
мишљења, јер би без њега упоредна делат-
ност мишљења била немогућна.
континуо (итал. continuo) муз. без прекидања.
континуум (лат. continuum) маш., фил. продужна
величина, непрекидна величина, целина пре
делова (супр. дискретум, дискрегпна величи-
на; простор и време су континуа, материја je
дискретум); ин континуо (лат. in continuo)
непрекидно, стално.
ковтнрати (итал. contare) шрг. ставити у рачун,
стављати у рачун; уи. конто.
контнст (итал. conto рачун) шрг. онај који има
конто, нпр. код неког кредитног завода,
конто (итал, conto) трг. рачун; у књиговодству:
представљање стања рачуна између два по-
словна пријатеља на тај начин што сваки од
њих на супротним странама („дугује" и „по-
тражује") конто-књиге бележи обавезе („ду-
гује") и примања („потражује") онога другог;
некоме отворити конто ступити с неким у
пословне везе, одобрити му кредит; салдира-
ти конто измирити рачун, закључити рачун;
пер конто (итал. per conto) no рачуну.
конто a мета (итал. conto a meta) конто о посло-
вању на заједнички рачун, тј. на дељење гу-
битка и добитка.
контоар (фр. comptoir) шрг. канцеларија, писар-
ница, пословница трговца и његовог особља;
трговачка кућа; благајна; контор.
коитоарист(а) (фр. comptoir) књиговођа, трго-
вачки службеник (или: чиновник); приватни
службеник (или: чиновник).
конто коренте (итал. conto corrente) шрг. текући
рачун, тј. када банке, трговци и индустријал-
ци отварају један другом менични или ак-
цептни кредит или рачун (конто), na на осно-
ву тога кредита врше међусобне послове.
ковтор (итал. contore) mpz. в. контоар.
ковторзнја (лат. contortio) насилно извијање
мишића и удова; кревељење, развлачење ли-
ца, прављење гримаса; мед. грчење, увијање,
завијање.
конторзионист(а) (лат. contortio) у циркусу:
вевдтак у извијању тела, човек-змија.
444 контрадикција
ковторист (фр. comptoir) в. коншоарисш.
конторно (итал. contorno) в. контура.
конторција (лат. contortio) в. конторзија.
ковтр (фр. contre) 1. в. контра.
ковтр (фр. contre) 2. в. контр-данс.
контра (лат. contra) према, спроћу, на супрот-
ној страни; напротив, противно, супротно,
друкчије. обрнуто; против.
ковтра-адмирал (лат. contra, арап. Smlr al-bahr)
soj. подадмирал, почетни адмиралски чин.
ковтраалт (итал. contralto) дубоки алт, најду-
бљи женски глас.
контра-апертура (нлат. contra-apertura) мед. про-
тивотвор, нарочито код гнојења, да би гној
могао излазити.
ковтрабалавс (фр. contrebalance) противтежа,
уравнотежење; фт. накнада.
контрабанда (фр. contrebande, итал. contrabban-
do) кријумчарење; кријумчарена роба.
контрабанднст(а) (итал. contrabbando) кри-
јумчар.
ковтрабас (итал. contrabbasso) муз. дубоки бас,
no тону најдубљи инструменат оркестра,
обично са 4 жице (контравиолон); онај који
пева дубоки бас.
ковтрабасист(а) (итал. contrabbassista) свирач у
контрабас; певач који пева контрабас,
ковтравенијевт (нлат. contraveniens) арае. иступ-
ник, преступник.
контравенијенција (нлат. contravenientia) ирав.
в. конгправенција.
контравеиција (нлат. contraventio) прае. иступ
против, преступ (закона, уговора); ин казу
или ин казум контравенционис (нлат. in času,
in casum contraventionis) прав. у случају иступа,
невршења; контравенијенција.
контравиолон (лат. contra, тал. violone) муз. в.
контрабас.
ковтравотврати (лат. contra, votum завет) гласа-
ти против.
ковтрада (итал. contrada регија) широка улица,
предео.
контрадампф (лат. contra, нем. Dampf пара)
противпара (коју даје машиновођа кад хоће,
у нарочитим случајевима, машину нагло да
заустави).
ковтрадвктор (нлат. contradictor) противречи-
лац; прав. заступник заједничког дужника који
преговара са повериоцима о њиховим потражи-
вањима.
контрадвкторав (нлат. contradictorius) против-
речан, логички супротан; контрадикторни
судови лог. кад се у једном од два суда ставља,
потврђује известан однос (S je Р), a у другом
се тај однос уклања, одриче (S није Р); закон
о искљученом Шрећем суду између дво контра-
дикторна суда (лат. principium exclusi tertii
inter duo iudicia contradictoria) в. принципијум
ексклузи терции сиве медии; уп. контраран,
субконгпраран.
ковтрадвкторвост (лат. contradicere противре-
чити) в. контрадикција.
ковтрадикцвја (лат. contradictio) противреч-
ност, логичка супротност.
контрадикцио ин адјекто 445
ковтрадикцио ин адјекто (нлат. contradictio in
adjecto) лог. противречност у приданоме, нпр.
четвороугласт круг, дрвено гвожђе, хладна ва-
тра итд.
контрадикцио симптоматум (нлат. contradictio
symptomatum) мед. противречност знакова бо-
лести.
контрадицент (лат. contradicens) прав. противре-
чилац, противник.
контрадос (нлат. contrados) прав. противмираз,
противзавештање које муж после смрти оста-
вља жени која му je донела мираз.
контраекстензнја (нлат. contraextensio) мед.
истезање у супротном правцу (код намештања
ишчашених удова и прелома костију).
контраиндиканс (нлат. contra-indicans) мед. поја-
ва код болесника која говори против употре-
бе неког лека.
ковтраиндикација (нлат. contraindicatio) су-
протна појава, супротан знак; мед. начин лече-
ња, лек или операција који би били нецелис-
ходни или чак и штетни у извесном случају
болести (суир. индикација).
контраиндицирати (нлат. contraindicare) покази-
вати супротне знаке, имати супротна обе-
лежја.
контракамбио (итал. contra-cambio) трг. поврат-
на меница.
контракт (лат. contractus) прав. уговор, спора-
зум.
контрактан (лат. contractus) грам. сажет, скраћен,
окрњен; мед. укочен, узет, парализован.
ковтрактибилан (нлат. contractibilis) стежљив.
скупљив, згрчљив.
контрактибилитет (нлат. contractibilitas) стеж-
љивост, скупљивост, згрчљивост; контрак-
ШилиШет.
контрактиван (нлат. contractivus) сажиман, који
сажима, стезав, који стеже, који скупља, који
изазива скупљање.
контрактилан (нлат. contractilis) в. контракти-
билан.
контрактилитет (нлат. contractilitas) в. кон-
трактибилиШеШ.
контрактура (лат. contrahere скупљати. стезати,
contractura) мед. згрченост једног дела тела
услед скраћивања мишића, жила и ткива; узе-
тост.
контрактус социде (нлат. contractus socidae) пра«.
в. социда.
контракултура (енг. counterculture од лат. con-
tra) 1. покрет против званичне културе и иде-
ологије буржоаске класе 60-их година XX ве-
ка; 2. супротстављање младих људи традицији
и уведеним правилима.
контракција (лат. contractio) стезање, скуп-
љање, скраћивање; грам. сажимање, скраћива-
ње (нпр. двају слогова у један); мед. скуп-
љање, грчење (мишића. врата и др.).
контралто (итал. contralto) муз. дубљи алт; кон-
траалШ.
контрамарка (фр. contremarque) шрг. други жиг
на роби; карта у позоришту која ce даје при
изласку између чинова ради контроле при по-
вратку.
контрапунктовати
контрамаркиратн (фр. contramarquer) шрг. уда-
рити (или: ударати) други жиг на робу; уп. кон-
Шрамарка.
контрамарш (фр. contramarche) вој. марш у су-
протном правцу, враћање, одступање, повла-
чење.
контрамива (фр. contre-mine) вој. противмина
опсађених којој je циљ бацање у ваздух мина
које су поставили опсађивачи; фиг. противлу-
кавство, противсмицалица; шрг. спекулација
којој je циљ да доскочи другој спекулацији.
контра-мннер (лат. contra, фр. mineur) на берзи:
онај који шпекулише падањем курса; уп.
минер.
ковтраплан (лат. contra против, planum равни-
ца) на филму: снимак истог кадра са супротне
стране.
контрапозауна (лат. contra, нем. Posaune) муз.
дубоки бас у оргуљама.
контрапозиција (нлат. contrapositio) лог. пре-
окретање. тј. непосредан закључак из данога
суда једнаким формалним важењем са обрта-
њем (конверзијом), тј. субјекат данога суда
постаје предикатом закљученога или изведе-
нога суда, a предикат данога субјектом изве-
денога или закљученога, уз промену квалите-
та, нпр.: Сви индоевропски народи су култур-
ни народи; закључак преокретањем: Ниједан
некултуран народ није индоевропски; шрг.
исправка погрешке у књиговодству; покриће
меничног дута.
контраповиратв (лат. contra-ponere) лог. дати
једном суду, не мењајући му садржину, други
облик тако да од одречног постаје потврдан
суд <уп. контрапозиција); шрг. отписати или
дописати, унети исправку у књиге.
контрапост (лат. contra, итал. posta) у вајар-
ским радовима: ритмичка равнотежа делова
тела који ce налазе у различитим покретима;
реш. = антитеза.
контрапризнаница шрг. признаница којом ce ра-
није издата признаница ставља ван снаге.
контрапродуктиван (лат. contra, producere про-
изводити) који има учинак противан очекива-
њу; који делује супротно намери.
ковтрапротест (лат. contra, protestari) шрг. поди-
зање меничног протеста против адресата по
потреби или акцептанта за част због не-
примања или неплаћања менице.
контрапункт (лат. punctum contra punctum) муз.
„тачка према тачци", тј. нота према ноти (за-
то што су ce раније место нота употребљавале
тачке); вештина сједињавања више гласова
према законима хармоничности; нарочито:
део композиције који са једном датом мело-
дијом (лат. cantus firmus) стапа у хармоничну
целину (једну или више других самосталних
мелодија); теорија која ce бави овом веш-
тином.
контрапунктист(а) (нлат. contrapunctum) муз.
композитор који ce држи закона контрапунк-
та, школован музичар.
контрапунктовати (нлат. contrapunctare) муз.
примењивати у компоновању законе контра-
пункта.
контрарав
ковтрарав (лат. contrarius) супротан, опречан,
противан, који се налази на супротној стра-
ни; контрарни појмови лог. они који су, као
чланови једног низа координираних појмова,
највише удаљени један од другога, нпр.: бео-
црн, добар-рђав, врлина и порок; из истинито-
сти једнога суда следује неистинитост кон-
трарно супротнога суда, a из неистинитости
једнога суда не следује истинитост контрор-
но супротнога суда, јер оба могу бити неисти-
нита, нпр. судови „тела миришу пријатно" и
„тела миришу непријатно" оба могу бити неи-
стинита у односу на тела која уопште не ми-
ришу.
ковтрарав сексуалнн осећај псих. болесно извр-
таше сполног ocehaja при коме се они што
пате од тога ocehajy, y својим сполним наго-
нима, као да припадају другом сполу, и због
тога ocehajy сполни нагон према свом соп-
ственом сполу (хомосексуалност).
ковтрареволуцнја (лат. contra-revolutio) против-
револуција, тј. настојања и радше против
учињеног преврата у једној држави, којима
- - je циљ успостављање и враћање ранијег ста-
' н>а; пр. контрареволуционаран.
контрарнја (лат. contraria) tu. противности, су-
протности; контрарија контрариис куран-
• тур (лат. contraria contrariis curantur) против-
• ности се лече противностима (начело алопа-
Шије).
ковтрарност (лат. contrarietas) супротност,
опречност, противност,
контрасигнал (лат. contra, нлат. signale знак)
противзнак, одговор знаком на знак.
ковтраснгвалвзовати (лат, contra, нлат. signale
знак) одговорити (или: одговарати) знаком на
знак, дати (или: давати) противзнаке (као од-
говор на примљене знаке).
ковтрасигватура (нлат. contrasignatura) према-
потпис, нпр. уз потпис владара потпис и мини-
стра на указу (чиме овај на себе прима одго-
ворност за оправданост у корист тога акта).
ковтрасигввратв (нлат. contrasignare) премапот-
писати (в. контрасигнатура); ставити, поред
адресе, и име службеника који отправља
писмо.
контраст (фр. contraste, итал. contrasto) против-
ност, супротност, највећа разлика, јако оду-
дарање, јако одскакање.
ковтрастнмулнзам (нлат. contrastimulus против-
подстрек) мед. систем медицине који се састо-
ји у намерном изазивању надражаја. нпр. бола
у једном делу тела, да би се тиме изазвао
надражај у неком другом.
контраствмулус (нлат. contrastimulus противпод-
стрек) мед. противнадражај; ™. конШрастиму-
лизам.
контрастирати (фр. contraster) веома се разли-
ковати,јако одударати,јако одскакати.
контрастна средства (фр. contraste) мед. средства
која се уносе у неку телесну дупљу, у шупље
органе или у крвне судове ради рендгенског
прегледа или снимања поменутих делова тела.
контрасубјекат (нлат. contrasubjectum) муз. дру-
ги, подређени став у фуги.
446 ковтр-ешавж
ковтратемпо (итал. contratempo) в. коншр-шан.
ковтра тоновв муз. најдубљи тонови баса (испод
С).
контрафа (итал. contraffare противно радити)
рђаво рађена, неуметничка слика, уметничка
накарада (какве се виђају no сеоским и пала-
начким берберницама, кафанама III реда и
сл.).
ковтрафагот (лат. contra, итал. fagotto) шуз. за
једну октаву дубљи фагот.
ковтрафактура (нлат. contrafactura) вајарско
дело, кип. скулптура.
ковтрафакцвја (нлат. contra-factio) недопуште-
но подражавање, патворење; недопуштено
прештампавање (књиге).
ковтрафацвјевт (нлат. contrafaciens) прекрши-
лац наредбе.
ковтрафисура (нлат. contrafissura) хир. супротна
пукотина, супротан прелом (нпр. кад лубања
прсне на другом месту a не на ономе где je
дејствовала спољна сила).
контрафрактура (нлат. contrafractura) хир. в.
контрафисура.
ковтрахажа (лат. contrahere) склапање уговора,
уговарање; уговор; изазивање на двобој; ут-
врђивање услова двобоја.
ковтрахевт (лат. contrahens) прае. онај који
склапа уговор, уговаралачка страна.
ковтрахенцва (лат. contrahentia) Т. мед. средства
за стезање (скупљање).
ковтрахврање (лат. contractus договор, саглас-
ност) прав. склапање уговора; нпр. у пољопри-
вреди уговор између произвођача и откупних и
прерађивачких предузећа.
ковтрахвратв (лат. contractus) склопити, закљу-
чити уговор; изазвати на двобој.
ковтраховати (лат. contrahere) сакупити, саку-
пљати, стегнути; сажети, сажимати, скратити.
ковтрацепцвја (лат. contra против, conceptus за-
чеће) заштитна средства против зачећа: пре-
зерватив, антибеби-пилула, спирала итд.
контрашпнјунажа (лат. contra против, фр. espi-
onnage) сузбијање, осујећивање неприја-
тељске шпијунаже сопственом шпијунажом.
ковтрбвј (фр. contrebille) противлопта, лопта
која, одбивши се од ивице билијара, погоди
лопту саиграча.
контр-данс (фр. contredanse) четворка, живахан и
леп француски плес са много фигура, у коме
учествују no два пара или више парова играча
који стоје једни према другима; контр.
ковтректацвја (лат. contrectatio) прае. бесправно
присвајање, крађа.
ковтректирати (лат. contrectare опипати, доди-
ривати) прав. присвојити противзаконито,
красти.
ковтреран (фр. contraire) в. контраран; о кон-
трер (фр. au contraire) напротив, обрнуто,
штавише.
ковтрескарва (фр. contre-escarpe) вој. спољни на-
гиб рова (окренут према непријатељу).
контр-ешанж (фр, contre-ćchange) трг. в. контр-
шанж.
контрибуеит 447
коитрибуент (лат. contribuens) пореска глава,
порески обвезник.
контрибуирати (лат. contribuere) плаћати по-
рез, намет (нарочито ратни); платити. прило-
жити свој део (трошка); допринети, доприно-
стити, помоћи, помагати, припомоћи.
контрибутиван (нлат. contributivus) порески;
припомоћни,доприносни.
контрибуција (лат. contributio) допринос, при-
лог, удео; заједнички принос; порез; ратни
намет који се узима у новцу у окупираном
делу непријатељске државе; ратна одштета.
ковтр-ку (фр. contre-coup) св. противудар, узвра-
ћен ударац, одбој.
ковтроверза (лат. controversia) научна распра,
спор; спорно питање, спорна ствар; несугла-
сица.
контроверзан (лат. controversus) споран, оспо-
рљив; оспорен, који je у питању.
контроверзвја (лат. controversia) в. контро-
верза.
ковтроверзист(а) (лат. controversari) противник,
борбен говорник,
контровертист(а) (лат. controversari) в. контро-
верзист.
контрола (фр. controle) двоструки регистар, дво-
струко рачуноводство у канцеларијама да би
се избегле грешке, злоупотребе и сл.; кон-
тролна књига, контролник; надзор, надгле-
дање.
контр-ордр (фр. contre-ordre) противнаредба,
противзаповест (којом се нека ранија укида).
контр-па (фр. contre-pas) у плесу: противкорак,
којим се према играчу одговара, промена Ko-
pana.
ковтр-парада (фр. contre-parade) мач. одбијање
ударца мачем.
контр-парирати (фр. contre-parer) мач. одбрани-
ти. одбити, одбијати (ударац мача).
ковтр-парт (фр, contre, лат. pars ген. partis део)
противник и противна страна.
ковтр-парти (фр. contre-partie) муз. противглас;
шрг. контролна књига, контролник.
контр-поа (фр. contrepoids противтег) мотка KO-
JOM се играчи на конопцу одржавају у равно-
тежи.
контр-тан (фр. contretemps) догађај у невреме.
непријатан догађај, неприлика, незгода; из-
ненадно прекидање коња у његовом правил-
ном кретању; код мачевања: ударац употре-
бљен у невреме; муз. развлачење темпа.
контр-фасон (фр. contre-facon) подражавање,
прештампавање.
контр-шанж (фр. contre-change) шрг. повратна ме-
ница.
ковтузнја (лат. contusio) убој. набој, унутраш-
н>а повреда услед удара каквог епољног тупог
предмета. или ваздуха услед експлозије гра-
нате, динамита и др.
контузовати (лат. contundere) згњечити, приг-
њечити, здробити.
контумакс (лат. contumax пркосан, упоран) прав.
онај који je у одсуству оптужен или осуђен.
контумац (лат. contumax) 1. в. карантин; 2. за-
брана кретања паса због беснила.
конференцнја
контумација (лат. contumacia пркос, упорност)
прав. непослушност, неодазивање судском по-
зиву, недолазак на суђење; такође: = каран-
тин; ин контумацијам (лат. in contumaciam)
због непослушности, тј. због неодазивања
судском позиву, у одсутности (бити осуђен); у
шаху: губитак партије због прекорачења вре-
мена за размишљање.
ковтура (фр. contour) нацрт; скица, оцрт, опсег,
спољни обрис, линија која иде границом, ко-
ја оцртава неки лик, неку фигуру.
контутор (лат. contutor) прав. састаралац, члан
старатељског одбора.
контуш (пољ. contusz) спреда отворена женска
горња хаљина; такође: мушки кратак домаћи
капут.
конубијалан (лат. connubialis) брачни, који се
односи на брак.
ковубијум (лат. connubium) брак; право на брак
(међу члановима различитих сталежа, племена
и сл.); конјугијум.
ковумерација (нлат. connumeratio, лат. cum с,
са numerare бројити, рачунати) срачунавање.
ковус (грч. konos купа, лат. conus) геом. купа,
чун>.
ковфабулација (лат. fabula) појава да особа оно
што није добро запамтила или je заборавила
у својим усменим или писменим исказима
испуњава измишљотинама.
конфедерација (лат. confoederatio, cum, foedus
гек. foederis савез) удруживање (или: повезива-
н>е) у савез, удружење у савез; нарочито: савез
држава при којем оне задржавају свој сувере-
нитет, али имају заједнички централни
орган.
ковфект (нлат. confectum, итал. confetto) колач,
посластица, шећерлема (нарочито ушећере-
ни бадеми, ораси итд.).
коифекција (лат. confectio) прављење, грађење,
готовљење; свршетак. довршење, извршење;
прављење одела no серијским величинама;
радња готовим мушким (мушка конфекција)
или женским (женска конфекција) оделом;
фарм. справљање лекова.
конфекцнонар (нлат. confectionarius) израђивач
готовог одела; трговац готовим оделом; апо-
текар.
ковфер (лат. confer) упореди, сравни (упућива-
ње на неко место у књизи); употребљава се
обично у скраћеном облику: cf.; уп. конфе-
ратур.
конферанса (фр. conference предавање) уводни
и пропратни текстови између тачака неког
програма; најава.
конферансје (фр. conferencier) јавни говорник,
предавач; лице које на приредбама најављује
и објашњава поједине тачке програма (нај-
чешће на духовит начин); водитељ.
конфератур (лат. conferatur) нека се упореди; уп.
конфер.
конференција (лат. conferentia) саветовање, до-
говор; састанак ради договора, расправљање
(о неком спорном питању и др.); јавно преда-
вање, обично са дискусијом.
конферирати
конферирати (лат. conferre, фр. confćrer) саве-
товати се, договарати се, преговарати; саста-
јати се ради договора; држати јавно предава-
ње; упоређивати, сравњивати; конферисати.
конфесија (лат. confessio) прав. признање; верои-
сповест, свака хришћанска верска странка
уопште (римокатоличка, старокатоличка, лу-
теранска, реформистичка, православна кон-
фесија и др.); исповест.
конфесионал (лат. confesionalis) 1. исповедаони-
ца 2. врста високе столице омиљене у Францу-
скоју XVIII в.
ковфесионалан (нлат. confessionalis) вероиспо-
ведни, који се тиче вере, верски.
конфесионар (нлат. confessionarius) исповедник.
конфесионист(а) (лат. confessio) припадник јед-
не конфесије.
конфесор (лат. confessor) онај који исповеда
хришћанство; нарочито, у старој цркви, онај
који je морао да страда за веру, мученик;
исповедник.
конфети (итал. confetti) ti. колачићи, лоптице
од гипса или разнобојне хартије којима су се,
нарочито у Италији, гађали учесници у карне-
валу; данас: разнобојни папирни кружићи ко-
јима се обасипају учесници игранки или ново-
годишњих свечаности.
конфигурација (лат. configuratio) уобличавање,
уобличење, образовање облика, спољни об-
лик; астр. односни положај, привидан или ства-
ран, небеских тела.
конфнгурирати (лат. configurare) уообличити,
уобличавати, дати (или: давати) облик.
конфидејусор (лат. confideiussor) прав. сајемац.
конфидент (лат. confidens) повереник, поузда-
ник, поверљива особа; доушник.
конфиденција (лат. confidentia) поверење, пове-
рљивост; поверљиво саопштење; самопоуз-
дање.
конфнвација (лат. confinatio) арае. прогонство;
заточење; упућивање некога у место у којем
мора стално живети; кућни затвор.
конфини (лат. confinis, confines) П». суседи no
имању, граничари.
конфиније (лат. confinia) ил. границе, граничне
линије, међе; земље које се граниче.
конфинијум (лат. confmium) међа, граница, гра-
нични камен, међаш.
конфннирати (фр. confiner) граничити се; огра-
ничити слободу кретања, затворити, осудити
на кућни затвор; прогнати, протерати.
конфннитет (нлат. confinitas) граничење, сусед-
ство.
конфирмаид (лат. confirmandus) онај кога треба
учврстити у вери, тј, младић који се прогла-
шава црквено пунолетним (код католика).
конфирманда (лат. confirmanda) девојчица која
се проглашава црквено пунолетном; уп. кон-
фирманд.
конфирмативан (нлат. confirmativus) потврдан,
којим се потврђује.
конфирмација (лат. confirmatio) код протеста-
ната и католика: свечан чин потврђивања црк-
веног пунолетства и пуштања првој причести
448 конформнстн
младића и девојчица (конфирманди), криз-
ма, кризмање; ирав. потврђење, потврда, ове-
ра, оверавање.
ковфирминг (енг. confirm потврдити, осигурати)
екон. вид кредитирања иностраног купца од
стране домаће банке.
ковфискат (нлат. confiscatum) оно што je запле-
њено, узапћено (роба, имање).
конфискација (лат. fiscus државна благајна, con-
fiscatio) прав. одузимање, заплена приватног
добра (ствари, неке вредности, имања) у ко-
рист државе, без надокнаде: узапћивање, уза-
пћење; конфисковање.
конфвтент (лат. confitens) онај који се исповеда
(код католика).
конфитеор (лат. confiteor ja признајем) у римо-
католичкој цркви прва реч молитве или мол-
бе којом се признају грехови.
конфлаграција (лат. conflagratio) општи пожар;
нарочито: пропаст свега у пожару „страшног
суда"; фш. преврат, буна, устанак, револуција.
конфлагрирати (лат. conflagrare) спалити, саже-
ћи, уништити пожаром, претворити у прах и
пепео; фиг. побунити.
конфлација (лат. conflatio) здувавање, стапање;
здување, стопљење.
конфликт (лат. confliktus сукоб) сукоб, борба,
судар; спор, свађа; књшк. трагички конфликт
сукоб појединца са законом и друштвеним
правилима изазван осећањем моралне обаве-
зе, савешћу, одбраном части.
конфлуентан (лат. confluere стицати се, сливати
се, confluens, confluentis) који се слива,
сливни.
конфлуенција (лат. confluentia) ставе, састав,
сливање (двеју река); скупљање, налога, на-
вала (људи).
конфокалан (лат. focus жижа, нлат. confocalis)
ОПТ. сажижни, сужижни, са заједничком жи-
жом, сажаришни, сужаришни.
ковфор (фр. confort) удобност, угодност (као
последица укусног и практичног уређења ста-
на, живота и сл.). све оно што један стан треба
да има na да буде потпуно удобан; материјал-
но благостање: помоћ; комфор.
ковфоран (фр. confort) који je с конфором,
удобан, угодан за становање.
конформан (лат. conformis) саобразан, једноо-
бразан.
конформација (лат. conformatio) састав, склоп,
грађа неког тела; саображавање. саображење,
подешавање према чему, прилагођавање.
конформери (енг. conformers) ил. в. конфор-
мисти.
конформизам (л ат.) саображавање, прилагођава-
ње, слагање, прихватање нечијег мишљења
из користољубља или опортунистичких ра-
злога.
конформист (фр. confort удобност) лако прила-
годљив човек, који иде линијом мањег отпо-
ра, споразумаш.
конформисти (лат. conformare) Т енглески про-
тестанти који су признали 39 чланова англи-
канске конфесије од 1562; конформери.
ковформитет
конформитет (нлат. conformitas) саобразност,
једнообразност.
конфортабилан (фр. confortable) угодан, удо-
бан, пријатан; лепо и практично уређен; ком-
фортабилан.
конфортанција (нлат. confortantia) ПЛ. мед. сред-
ства (или: лекови) за јачање.
конфортатив (нлат. confortativum) мед. лек за ја-
чање, лек за окрепљење.
конфортацнја (нлат. confortatio) јачање, кре-
пљење, окрепљење.
конфратер (лат, confrater) сабрат, садруг, друг
no звању или служби.
конфратернитет (лат. confrater сабрати, нлат.
confraternitas) братимство, побратимство,
другарство.
конфронтација (нлат. confrontatio) прае. суоча-
вање, суочење, нарочито сведока (нлат. con-
frontatio testium) или окривљених чији су
искази противречни; поређење, сравњивање.
сравњење, упоређивање, упоређење.
конфронтирати (нлат. confrontare) арав. суочити,
суочавати (сведоке, окривљене); сравнити,
сравњивати, упоређивати, упоредити; супрот-
ставити.
конфузија (лат. confusio) мешање различитих
ствари; помешаност, збрка, неред, нејасност
(стила, мисли); побрканост, бркање, мешање,
неразликовање, пометња; фиг. збуњеност,
збрканост, смућеност, забуна; пр. конфузан.
конфузионар (нлат. confusionarius) сметењак,
смућењак.
кон фуоко (итал. con fuoco) муз. ватрено. са жа-
ром, живахно.
конфутабнлан (нлат. confutabilis) који се може
побити. оповргнути.
коифутатор (нлат. confutator) онај који побија
(доказе, наводе), оповргавалац.
конфутацнја (лат. confutatio) побијање, дока-
зивање противног; ућуткивање.
конфуцијанизам религија коју je основао ки-
нески филозоф Конфуције (Кунг-Фу-Це,
551-479 пре н. е.) и његово учење о врлини, о
природи и друштвеном уређењу.
конха (грч. konche) арх. 1. свод у облику шкољке,
полукупола; 2. полукружна избочина на гра-
ђевини. апсида.
ковхнлије (грч. konchylion дем. од konchyle =
kćnche двољуштурна шкољка) ПЛ. зоол. љускари
(пужеви и шкољке).
конхилиологија (грч. konchš, logia) зоол. наука о
љускарима; уа. конхилије.
конхиформан (грч. konche, лат. forma) up. шко-
љчаст, облика двољуштурне шкољке.
конхоида (грч. konche, eldos облик, вид) маш.
шкољчаница, Никодемова раванска крива ли-
нија четвртог степена.
концедирати (лат. concedere) допустити, допуш-
тати, дати за право, уступити, попустити,
признати.
концентратор (лат. concentracio прикупљање,
збирање) електромеханички или електронски
уређај који се поставља између централних
телефонских станица и између њих и корис-
449 концептиван
ничких станица везе; наЈпростији je тзв.
двојник.
концентрација (нлат. concentratio) усредсре-
ђивање, усредсређење, усредсређеност; при-
купљање, збирање; смештај, нпр. заробљени-
ка у мали простор (в. концентрациони ло-
гор); хем. појачавање раствора смањењем н>е-
гове запремине (нпр. испаравањем); појача-
н>е раствора, појачаност раствора; руд. укла-
њање механичким путем мање вредних делова
руде; згушњавање, згуснуће.
концентрација капитала увећавање капитала
путем акумулације вишка вредности. Тиме се
повећава друштвено богатство, за разлику од
централизације, која га само друкчије распо-
ређује.
концентрациона влада влада састављена од пред-
ставника свих странака.
концентрациони логор 1. so/, место у које се ин-
тернирају цивилни заробљеници и трупе које
су прешле на неко неутрално земљиште; 2.
сабиралишта политичких противника за вре-
ме мира, спољнополитичке затегнутости и у
току рата; много их je основано у II светском
рату, нарочито у фашистичким земљама, где
су била места систематског уништавања људи.
концентрисати (нлат. concentrare) усредсредити,
усредсређивати, скупити, скупљати, сабирати,
сабрати, сјединити на једном месту; збити,
згуснути; хем. повећати јачину раствора сма-
њењем његове запремине; руд. издвојити
(или: издвајати) метал или руду из јаловине;
концентрисати се скупити се, сабрати се;
усредсредити се, усредсређивати се, прибрати
се, средити се (мисли).
концентрицитет (нлат. concentricitas) сасредиш-
ност, заједничност средишта.
концентричан (нлат. concentrare) сасредишни,
са заједничким средиштем; који су управ-
љени ка истом средишту; вој. концентричан
напад напад који je из полукружног положаја
управљен ка једној тачци; концентрична ва-
тра унакрсна ватра; концентринно одступа-
ње одступање растурених делова војске у
правцу исте тачке; маш. концентрични круго-
ви сасредишни кругови, кругови са заједнич-
ким средиштем.
концентус (лат. canere певати, concentus) муз.
складно певање, складна музика, складност,
хармоничност.
концепт (лат. conceptum, concipere замислити,
схватити) 1. план, нацрт, скица; први писмени
састав (неког дела, списа).
коицепт (лат. conceptus) 2. појам; способност
схватања, моћ појимања; изићи из концепта
изгубити везу мисли, побркати мисли, збунити
се; избацити неког из концепта пореметити
нечији ред мисли, збунити га.
концептакулум (нлат. conceptaculum) остава;
сандук за оставу, похранилиште; бот. удуб-
љење на талусу (в. талус 1) у коме се развија-
ју сполни органи (код мрких алга).
концептиван (нлат. conceptivus) зоол. оплодљив,
способан да буде оплођен; схватљив, способан
за схватање.
 концептовати
концептовати (лат. conceptum) израдити први
састав, правити (или: направити) план, нацрт,
скицу (дела. списа и сл.)-
концепт-папнр простија, полубела хартија за
састављање концепата.
концептуализам (лат. conceptus појам) фил. пра-
вац између реализма и номинализма no којем
општи појмови јесу облици и праве радње
мисли, a не прости знаци који се подједнако
примењују на више јединки.
концептуалисти (лат. conceptus појам) фил. при-
сталице концептуализма.
концептуална уметност (лат. conceptus схвата-
ње) уметнички смер у којем je тежиште на
идеји a не на форми; из дадаизма су се разви-
ли многи рукавци, a данас актуелни хепенинг,
боди-арт.
концепција (лат. conceptio) 1. поимање, схвата-
н>е, разумевање; схватљивост, моћ поимања,
моћ разумевања; замисао; 2. физиол, зачеће.
оплођење, затрудњавање; концепцио имаку-
лата беате Виргинис (лат. conceptio immacu-
lata beatae Virginis) шеол. непорочно зачеће
Богородице (учење римокатоличке цркве).
концерн (енг. concern) највиши облик приватно-
капиталистичког монопола. Укључује низ ин-
дустријских, трговинских и банкарских моно-
пола. Обично je на челу најкрупнија банка.
концерт (лат. concertare такмичити се, тал. con-
certo) муз. већи музички комад. обично у три
дела, за један соло-инструменат са оркестар-
ском пратњом (нпр. виолински, клавирски и
др. концерт); програм са више музичких кома-
да (вокалних или инструменталних); јавна му-
зичка приредба.
концертација (лат. concertatio) препирање. пре-
пирка (речима); такмичење, утакмица; спора-
зум, сагласност.
концертина (итал. concerto концерат) муз. врста
акордиона или хармонике на развлачење.
коицертирати (лат. concertare такмичити се) муз.
такмичити се јавно у свирању или певању.
приредити (или: приређивати) концерт, уче-
ствовати у концерту; ПОЛ. уговорити, уговара-
ти, споразумевати се о чему.
концертист(а) (итал. concertante) главни певач
или свирач на концерту; концертанШ.
концерт-мајстор (лат. concertare, нем. Meister)
муз. први виолинист (солист) у оркестру; титу-
ла истакнутих чланова музичких капела.
концертни комад муз. концерт у ужем облику за
неки соло-инструмент у оркестру.
ковцеснван (нлат. concessivus) грсш. допустан, до-
пусни (нпр. реченица, свезица); концесивна
или допусна реченица она која казује допуш-
тан>е или уступање радњи главне реченице,
нпр.: Нисам га нашао, иако сам га свуда
тражио.
концеснја (лат. concedere допустити, concessio)
допуштање, уступак, повластица, давање по-
властице; одобрење власти (државне, општин-
.* ске) за бављење неким послом који je слобо-
дан од надзора те власти.
концесионар (нлат. concessionarius) онај који
450 кончети
има концесију (повластицу), повлашћени, по-
властичар.
концнзан (лат. concisus) сажет, језгровит. зби-
јен, прегледан, кратак, јасан.
концнзнја (лат. concisio) 1. комадање, раскома-
давање; 2. реш. краћење (реченица, ставова);
3. збијеност, језгровитост, сажетост.
концизност (лат. concisio) в. концизија 3.
концил (лат. concilium) скупштина црквених ве-
ликодостојника ради расправљања и решава-
ња о актуелним црквеним питањима, црквени
сабор; универзитетски суд.
ковцилијантан (лат. concilians) помирљив, попу-
стљив, склон посредовању, згодан за посредо-
вање и изравнавање несугласица.
концилијум (лат. concilium) в. концил; концшш-
јум академикум (нлат. concilium academicum)
универзитетски савет (или: суд); концилијум
екуменикум (нлат. concilium oecumenicum) ве-
сељенски сабор, свеопшти црквени сабор чије
су одлуке (канони) обавезне за цео хрипгћан-
ски свет, a којих je, од Никејског (325) до
Тридентског (1545-1563), било осамнаест;
концшшјум медикум (нлат. concilium medi-
cura) лекарски састанак и саветовање о тежим
стручним питањима; прид. концилијарни.
концилирати (лат. conciliare) помирити, сприја-
тељити, измирити (нпр. различита мишљења и
сл.); сложити, сагласити; удружити, удружи-
вати.
концивав (лат. concinnus) Реш. складан, складно
и уметнички састављен с обзиром на облик и
везу појединих делова; леп, допадљив.
ковцвнатор (лат. concinnator) уређивач, уред-
ник; такође: смицаличар, онај који воли да
прави смицалице.
ковциниратв (лат. concinnare) складно састави-
ти, уредити, средити.
ковцивитет (лат. concinnitas складност, хармо-
ничност) реш. складност у изношењу мисли и у
говору, складно, симетрично и, отуд, лепо по-
везивање делова говора у целину; приклад-
ност начина, тона излагања и мисли.
ковципијент (лат. concipere замислити; састави-
ти) писац, састављач једног списа; писар, веж-
беник (нпр. адвокатски, судски).
конциповати (лат. concipere) саставити: написа-
ти; смислити, замислити (план, скицу, нацрт);
đuo.i. затруднети, остати оплођен.
ковцитамевт (лат. concitamentum) мед. средство
за раздраживање.
концитативан (нлат. concitativus) подбадан, који
подбада, подстрекаван, који подстрекава,
бунтован, бунтовнички, раздражујући.
концитатор (лат. concitator) подстрекач, подба-
дач, бунилац.
ковцитацвја (лат. concitatio) подбадање, под-
стрекавање, подбуњивање, подстицање. раз-
драживање.
кончертино (итал. concertino) муз. мањи музички
комад, обично са једним одељком до три са-
мостална одељка.
ковчетв (итал. concetti) лиш. бриљантни и пун
афектирања песнички начин изражавања, са-
кончетизам
стоји се у претераној виртуозности метафо-
ра, хипербола, антитеза и у извештаченој
игри са бескрајним нагомилавањем речи и
фраза. Овај стил je, на штету једноставног и
природногстила, преплавиоитал. књижевност
познијег ренесанса (Taco, Марини), из Итали-
је прешао у Шпанију (гонгоршам), Енглеску
(еуфујизам) итд.
кончстизам (итал. concetti) лиш. в. кончети.
конштаблер (лат. comes стабули) в. конста-
блер.
коњак (фр. cognac) no француској вароши Cog-
nac названа фина ракија од дестилисаног ви-
на, са 50 процената алкохола.
кооператива (нлат. cooperative) задруга, добро-
вољно удружење грађана који желе, удруже-
ним средствима и радом, да обављају одређе-
не привредне послове у корист својих чланова
(задругара); сарадња.
кооперативизам (нлат. cooperari сарађивати) за-
другарство, задружни покрет.
кооператор (нлат. cooperator) сарадник, пома-
гач; кооперант.
кооперацнја (нлат. cooperatio) облик заједнич-
ког рада, у истим или повезаним процесима
производње и no плану; просгпа кооперација
ако сваки учесник врши све операције по-
требне да се направи производ; сложена ко-
операција у њој je извршена подела рада: сва-
ки се специјализује у појединим операција-
ма, a производ je готов кад прође кроз руке
свију.
кооперисати (нлат. cooperari) сарађивати, суде-
ловати; фиг. доприносити.
кооптација (лат. cooptatio) допунски избор, би-
рање нових чланова (ради допуне неког
друштва).
кооптирати (лат. cooptare) бирати новог члана
(ради допуне неког друштва).
координата (нлат. coordinate) мат. свака величи-
на једног система двеју или више величина
употребљених за одређивање положаја тачке,
линије, или равни односом према једном ут-
врђеном систему линија, тачака, итд. (уи. апс-
циса, ординаШа); координатне осе (у Декар-
тову систему) јесу две праве које се секу или
под правим углом или под косим углом. Коор-
динате једне тачке (у равни) јесу њена одсто-
јања од координатних oca; поларне координа-
те јесу координате које одређују тачку (у
равни) односом према једној утврђеној лини-
ји (почетној линији или оси) и једној утвр-
ђеној тачки (почетку или полуј на тој лини-
ји. Координате неке тачке јесу дужина праве
линије (радијус вектор) повучене до ње од
пола и угао који гради та линија са осом.
коордиватограф (лат. coordinata, грч. grapho пи-
шем) справа за уцртавање на карту или план
тачака према њиховим координатама.
коордннација (нлат. coordinatio) уређење, уре-
ђивање, сређивање, усклађивање; изједначе-
ње, изједначивање (у рангу); 'рам- напоред-
ност; лог. узајамни однос између појмова који
су подређени једном истом вишем појму.
451 копродукција
коордивнсатн (лат. coordinare) средити, уреди-
ти, ускладити, уређивати, довести у ред; при-
редити, приређивати, придодати, придружити,
придруживати.
копај-балзам хем. смоласти сок јужноамерич-
ког, нарочито бразилијског дрвета копајива
(порт., шп. copaiba, браз. cupauba).
копајива (порт., шп. copaiba, браз. cupauba)
бот. јужноамеричко дрво од кога се добива
копај-балзам.
копал (мекс. kopalli) ћилибару слична, чврста,
сјајна и пријатна мириса дрвена смола која
се добива од исушеног сока дрвета rhus copalli-
num; употребљава се као фирнајс.
копар (арап., перс. kabar, фр. capre, итал. сарре-
ro) бош. мирођија, још затворен пупољак јед-
не биљке у Средоземљу; употребљава се као
зачин у јелима.
копартнција (нлат. copartitio) споредна деоба,
дељење исте целине према друпш обзирима и
мерилима.
копачка (чеш. kopati ударати ногом) специјална
ципела с кожним крампонима на ђону за фуд-
бал и сродне игре.
копејка (рус. копеика) најмањи руски (бакар-
ни) новац = 1/100 рубље (назван no томе што
je првобитно био са ликом коњаника наоружа-
ног копљем).
копија (лат. copia) препис; фош. отисак, снимак;
прецрт, пресликано сликарско или вајарско
дело; фш. подражавање, угледање; нешто изра-
ђено подражавањем; про копија (лат. pro co-
pia) за препис.
копилот (лат. со-, пилот, в.) други пилот no
старешинству, пилот који no потреби преузи-
ма управљање авионом.
копиозан (лат. copiosus) богат, обилан.
копиопија (грч. kćpos замор, малаксалост, opsis
вид) мед. замореност очију.
копирајт (енг. copyright) уобичајена формула
за заштиту ауторског и издавачког права.
копирајт бил (енг. copyright bill) закон о аутор-
ском и издавачком праву.
копирати (лат. copia, фр. copier) преписати, пре-
писивати;прецртавати,пресликавати;умножа-
вати (спис); фот. правити отисак, снимати
(слику); фиг. правити no угледу на, подража-
вати.
копир-бух (нем. Kopier-buch) књига са преписи-
ма, нарочито трговачких писама и др.
копир-машива справа за умножавање рукописа
механичким путем.
копнст (лат. copia) преписивач; фош. снимач; фш.
подражавалац.
копос (грч. kopos замор) мед. осећање велике
заморености, премореност, малаксалост, кло-
нулост.
копра (инд.) шрг. осушено месо кокосовог ораха,
од кога се справља познато кокосово уље.
копрагога (грч. kopros измет, балега, dgO одно-
СИМ) пл. мед. В. КОПрокриТикп.
копрагогија (грч. kćpros, ago) мед. избацивање
измета, чишћење црева од измета.
копродукција (лат. со, productio) заједничка
копрокритика
производња; сарадња предузећа из две или
више земаља при подизању инвестиционих об-
јеката или у производњи друге робе намење-
не тржишту.
копрокрнтика (грч. kćpros, krino лучим, издва-
јам) a.i. мед. средства за чишћење; копрагога.
копролалнја (грч. kćpros, Ialein брбљати) мед.
појава код неких душевно оболелих да морају
и против воље, изговарати непристојне, ружне
и срамне речи.
копролити (грч. kopros, lfthos камен) п.%. окаме-
њени измети препотопских животиња.
копрологнја (грч. kopros, logi'a наука) 1. испити-
вање фекалија у дијагностичке сврхе; 2. фиг.
назив за порнографску литературу.
копрофнлија (грч. kopros, philein волети) ПСШ.
однос према измету као пријатном објекту;
испољава се код деце, a код старијих може да
прерасте у сексуалну перверзију.
копрофобија (грч. kopros, phobos страх) псих.
болестан страх од измета и прљавштине, од-
бојност према свему што je у вези са из-
метом.
копропријетет (нлат. co-proprietas) прав. сувлас-
ништво, заједничка сопственост.
копросклероза (грч. kopros, sklerćs тврд) мед.
отврдњавање измета у цревима, тврда сто-
лица.
копростаза (грч. kćpros, stasis стајање, зауста-
вљање) мед. затвор, тврда столица.
копрофаг (грч. kćpros, phageln јести) животиња
која једе измет друге животиње.
копрофагија (грч. kćpros, phageln) мед. једење
измета (појава код неке врсте душевно бо-
лесних).
Коптн (арап. Кибти, лат. Aegypti) tu. хришћан-
ски потомци старих Египћана, има их око 3
мил. у Египту.
коптска уметвост период египатске уметности,
од II пре до VIII века после н. е., који се састо-
ји од елемената египатске, грчке и сиријске
уметности.
коптски језик најмлађи облик египатског јези-
ка, служи се грчком азбуком (данас постоји
само као језик коптске хришћанске цркве).
копула (лат. copula) грам. спона (реч која везује
субјекат са предикатом); зоол. стапање; лог.
онај део у суду којим се изражава да веза изме-
ђу субјекта и предиката постоји као саглаша-
вање или као опрека, нпр.: Човек je смртан;
копула карналис (нлат. copula carnalis) арае.
сношај.
копулативан (лат. copulativus) грам. саставан,
спојан; копулативна коњункција саставна
свезица; копулативна реченица саставна ре-
ченица, тј. независна реченица која казује
радње које се могу самостално вршити без
утицаја једне на другу, нпр.: Он je то рекао,
na he и потврдити; лог. копулативни судови
судови који имају више субјеката, a само је-
дан предикат.
копулатор (лат. copulator) свештеник који оба-
вља венчање (код католика).
копулација (лат. copulatio) спајање браком,
452 корбач
венчавање; биол. сполно спајање двеју ћели-
ја у једну зигоспору (код нижих биљака или
животиња); сполно спаривање уопште; начин
оплемењавања воћа спајањем племенитог
стабла са дивљаком.
копулиратн (лат. copulare) спојити браком, вен-
чати; сполно општити; оплемењавати воћке
спајањем племенитог стабла са дивљим.
копун (итал. cappone, нем. Kapaun) уштројени
петао (ради бољег гојења и укуснијег меса);
фиг. човек који се прави важан, уображенко,
надувенко.
кор- (лат. cor-) 1. латински предметак кон- (con-)
у речима које почињу са r.
кор (лат. cor, ген. cordis) 2. анаш. срце.
кор (фр. corps, лат. corpus) 3. тело, целина; за-
једница, друштво, еснаф, сви представници
једног реда људи (официрски, дипломатски
кор), одред војника под једним командантом
(армијски кор); кор a кор (фр. corps a corps)
прса у прса, укоштац; уп. корпус,
кор (грч. choros) 4. в. хор.
кораба (нем. Kohlrabi) келераба, врста поврћа
из рода Brassica; корабица.
корадијација (нлат. corradiatio) стицање (свет-
лосних) зракова у једној тачци.
коразија (лат. corrasio) геол. роњење, подлока-
вање.
корал (грч. korđllion) 1. мерџан; црвено стакло
од којег се праве перле за накит и сл; зоол.
морска животињица из класе антозоа, чија се
скелетна маса употребљава за украсе; 2. врста
црквене хорске песме, која се пева једно-
гласно.
корали (грч. kordllion) ti. мале дрвене лоптице
са умереним шиљцима на пасјем овратнику,
које боду кад се овратник повуче (употреб-
љава се при дресирању паса).
коралин 1. вештачка рибља кост која се прави
од влакана неких биљки.
коралин (грч. korallion) 2. црвена бојена мате-
рија, која се добива од фенола.
коралинити (грч. korallion корал, мерџан, lithos
камен) ал. в. коралити.
коралиолити (грч. koržllion, lithos) Т. в. кора-
лити.
коралиопетре (грч. koržllion, petra камен) Т. В.
коралити.
коралити (грч. korallion, lfthos камен) tu. окаме-
њени корали.
коралитичан (грч. koržllion) арх. украшен цве-
ћем и лишћем.
корам популо (лат. coram populo) в. корам пу-
блико.
корам публико (лат. coram publico) пред скуп-
љеним народом, пред целим светом, јавно и
отворено.
Коран (арап. Qur'an) арапски писана религиозна
књига мухамедоваца, која садржи у говорима,
псалмима, законима, саветима и легендама
објављена божанска откривења Мухамедова,
извор вере и закона мухамедоваца, састоји се
из 114 глава (сура); Алкоран, Куран.
корбач (тур. kyrbac, пољ. karbacz) бич, камџија.
корб-бал
корб-бал (нем. Korb кош, Bali лопта) СП. немачка
спортска игра лоптом, слична кошарци.
корбеја (фр. corbeille) котарица; на париској и
бечкој берзи: место резервисано за берзанске
агенте.
корбијар (фр. corbillard) велика путничка кола
са корпом позади; такође: мртвачка кола.
корвета (фр. corvette, лат. corbita) вој. мања из-
видничка лађа, мала брза крстарица.
корд (енг. cord) манчестарски памучни сомот са
пругама.
корда (фр. corde, итал. corda) уже, конопац;
струна. жица (на виолини); маш. тетива. права
линија која спаја две тачке обима круга; фи-
тиљ за паљење експлозива; муз. уна корда
(итал. una corda) једна жица (кад на клавиру,
помоћу иедала, чекићи додирну само једну
жицу); a дуе корде (итал. a due corde) на две
жице: туте корде (итал. tutte corde) све жице,
тј. без педала.
кордељера (фр. cordeliere) калуђерица фрањев-
ка; конопац за опасивање (калуђерски); жен-
ска чворнаста огрлица.
кордијалав (нлат. cordialis, лат. сог срце) срда-
чан, усрдан; који окрепљује (лек).
кордијале (нлат. cordiale) фарм. лек који крепи
срце.
кордијалитет (нлат. cordialitas) срдачност, усрд-
ност. присност, искреност.
кор дипломатнк (фр. corps diplomatique) сви
представници страних држава у некој држави,
дипломатски кор, дипломатско тело.
кордитис (грч. chorde жица) мед. запаљење глас-
ница.
корднфолнјум (нлат. cordifolium) бот. срцаст
лист, лист облика срца; биљка са срцастим
лишћем.
кордиформан (нлат, cordiformis) у облику срца,
срцаст.
кор д'ложи (фр. corps de logis) арх. средњи главни
део палате или замка.
кордоба новчана јединица Никарагве, дели се
на 100 сентавоса; кордова.
кордован (um. cordoban) в. кордуан.
кордон (фр. cordon) узица, гајтан, врпца (нпр.
на шеширу); трака, лента (од ордена); арх. гор-
њи венац на подзиду (симсу); еој. ланац војних
стража за заштиту границе од кријумчарских
упада, војна граница; ред полицајаца или ци-
вила који обезбеђују сигурност значајне лич-
ности.
кордонвст(а) (фр. cordon) погранични стражар,
граничар.
кордофони инструменти (итал. corde жице) муз.
инструменти код којих се тон добива трепере-
њем затегнутих жица које je изазвано на више
начина; разликују се три врсте: гудачки (ви-
олина; виола. виолончело), трзалачки (разне
врсте тамбура, харфа, гитара и сл.) и ударач-
ки жичани инструменти, код којих се трепе-
рење добива путем ударца у жицу (клавир, кла-
викорд, цимбало и сл.).
кор д'плас (фр. corps de place) еој. главни унутар-
њи део утврђеља.
453 корелати
кордс (енг. cords, фр. corde) Т. шрг. разне врсте
тешких памучних тканина.
кордуан (фр. cordouan) помоћу руја уштављена
овчија или козија кожа, шагринирана, служи
за израду финије обуће, галантеријске робе
и за повезивање књига (назив no шпанском
граду Кордови, где су je израђивали Маври);
кордован.
Кордув (фр. cordon) део CP Хрватске око реке
Коране; територија некадашње „војне грани-
це" (погранични појас између Аустро-Угар-
ске и Босне); ™. кордон.
кореалан (нлат. correalis) ирав. сукрив, који се
оснива на заједничкој кривици или обавези;
кореална облигација скупна обавеза, скупни
дуг, дуговање већег броја лица; кореални
дужник скупни дужник; кореални поверилац
скупни поверилац.
коредијализа (грч. kore зеница, diSlysis раздва-
јање, одвајање) мед. вештачко стварање зе-
ница одвајањем дужица; иридодијализа.
коректазија (грч. kore, ektasis истезање) мед.
проширеност зеница.
коректан (лат. correctus) који je без погрешке,
беспрекоран, исправан, уредан, тачан, прави-
лан; језички правилан; који одговара умет-
ничким правилима и прописима; ТИП. који не-
ма штампарских грешака.
коректвв (лат. correctivum) средство за поправ-
љање, средство за дотеривање: мед. средство
које поправља или ублажује својства другог
неког лека или средства; фиг. ублажење, по-
правка.
корективав (лат. correctivus) поправан, који по-
правља, који исправља, који побољшава.
коректност (лат. correctus) беспрекорност,
исправност, тачност, правилност; уљудност.
коректопија (грч. kore зеница, ćk iz, tćpos ме-
сто) мед. неприродан положај зенице када не
лежи у средини дужице (него са стране).
коректор (лат. corrector) поправљач, исправљач;
онај који исправља грешке што их направи
слагач при слагању; опомињач, корилац.
коректоријалан (нлат. correctorialis) в. корекци-
оналан.
коректура (лат. correctura) исправљање, попра-
вљање, исправка, поправка; шип. исправљање
штампарских грешака; привремени отисак
слога на коме треба исправити при слагању
направљене штампарске грешке.
корекција (лат. correctio) поправљање, испра-
вљање, исправка, поправка; опомена; регули-
сање речних обала и корита, граница и др.
корекционалан (нлат. correctionalis) поправни,
који припада поправци (или: исправци); који
се тиче поправке (или: исправке); поправан,
који поправља.
корекциовар (нлат. correctionarius) онај који се
налази у заводу за поправку, затвореник, каж-
њеник.
корелати (нлат. correlate) ПЛ. ствари које стоје у
узајамном односу; лог. појмови који претпо-
стављају један други (нпр. узрок - последица,
право - дужност, брдо - долина).
корелатнв 454
корелатив (лат. cum са, relativus односан) лингв.
језички елеменат, реч, или група речи, која
je у суодносу с другом речју или групом речи:
какав - такав; колики - Шолики и сл.
корелатнван (лат. correlatus) суодносан, узаја-
ман, који казује узајамни однос; корелати-
ван појам лог. онај који претпоставља или тра-
жи неки други појам (нпр. мати и кћи, где
мати значи нешто у односу према кћери, и
обратно, отац и син, жена и муж итд).
корелативизам (лат. correlatus) фил. правац у те-
орији сазнања no којем су субјекат и објекат
корелати те се не могу одвајати један од дру-
гога.
корелативитет (нлат. correlativitas) суодносност,
саодносност, постојање узајамног односа,
узајамни однос, узајамно претпостављање.
корелацнја (лат. correlatio) суодносност, уза-
јамност, узајамни однос, узајамно претпо-
стављање; такође: извештај кореферента; у
настави: довођење у узајамну везу предмета
који имају сличности и додирних тачака, нпр.
педагогије и психологије, историје и геогра-
фије, географије и етнологије, математике и
физике итд.
кореолнза (грч. kćrč зеница, lysis одвајање) мед.
одвајање зенице.
кореографија (грч. choreuo играм у колу, grap-
heln писати, бележити) вештина бележења ко-
рака, покрета и фигура у плесу, уметност
стварања и постављања балета; хореографија.
корепетирати (нлат. correpetare) обнављати с
неким задатак, помагати при учењу, пресли-
шавати задатак.
корепетитор (нлат. correpetitor) онај који пома-
же ђацима при учењу, преслишавалац задата-
ка; ПОЗ. преслишавалац улоге; увежбавач опер-
ских хорова и певача.
корепцвја (лат. correptio) грам. скраћивање сло-
гова (у изговору).
корескоп (грч. kore зеница, skopćo посматрам)
мед. инструменат за испитивање зеница.
кореспондент (нлат. correspondens) онај који
пише писма, нарочито у неком предузећу, тр-
говачки или банкарски службеник који пише
писма и одговара на приспела писма; онај с
којим се писмено или пословно општи, поши-
љач или прималац писма, пословни пријатељ;
сарадник на страни, дописник (новина).
кореспондентан (лат. correspondent) сагласан,
одговарајући; сличан или аналоган; једнако-
вредан no функцији, положају, количини и сл.
кореспондевц-бвро (нлат. correspondere, фр. bu-
reau) в. пресбиро.
кореспонденција (нлат. correspondence, итал.
corrispondenza) писање писама, дописивање,
преписка, општење преко писама; збирка пи-
саних пошиљака; веза, промет, саобраћај; са-
гласност, слагање, подударање (нпр. у схвата-
њу), одговарање чему.
кореспонденц-карта поштанска дописна карта,
дописница.
кореспондирати (нлат. correspondere, итал. cor-
rispondere) писати и одговарати на писма, до-
коридор
писивати се. бити у преписци с неким, бити у
пословној вези; слагати се, одговарати, поду-
дарати се.
кореспонзал (нлат. corresponsalis) шрг. в. акцеп-
танШ.
кореус (лат. correus) арае. сукривац, садужник; ко-
реус дебенди (лат. correus debendi) садужник;
кореус креденди (лат. correus credendi) сапо-
верилац.
кореутика в, хореутика.
кореферат (лат. correferre) саизвештај, саизве-
шће, споредни извештај.
кореферент (лат. correferrens) саизвестилац,
споредни известилац, помоћник референШа.
кореференција (лат. correferre) саизвештај, са-
извешће; такође: корелација.
корза (итал. correre, corsa) трка коња без јахача
(у Италији).
корзак (рус. татар.) мала степска лисица са ску-
поценим крзном, живи у азијском делу СССР.
Корзаковљева болест мед. тешко душевно обо-
љење које се јавља као последица хроничног
алкохолизма; праћено je суморним располо-
жењем, апатијом, заборавношћу и честом су-
манутошћу.
корзар (итал. corsare, шп. corsario) морски раз-
бојник, гусар; гусарска лађа; наоружана лађа
за хватање непријатељских трговачких лађа.
корзирати се (итал. corso) шетати се корзом,
возити се улицама ради шетње.
корзо (итал. corso, лат. cursus) трк, трчање; ток;
тркалиште; улично шеталиште (употребљава
се често и као име улица, кафана и сл.); шрг. =
курс; ал корзо (итал. al corso) no садашњој
вредности, no курсу.
корнбантизам (грч. korybas занесењак) жд. спа-
вање отвореним очима; трабуњање у гроз-
ници.
коривал (нлат. corrivalis) супарник (нарочито у
љубави),
коривалитет (нлат. corrivalitas) супарништво
(нарочито у љубави).
корнвација (лат. corrivatio, rivus поток) свођење
више потока или река у једно корито.
коригевд (лат. corrigere поправити, corrigendus)
онај који треба поправљати, нпр, малолетни
преступник.
корнгенда (лат. corrigenda) ai. све оно што треба
поправљати (или: исправљати); исправке, по-
правке (нарочито штампарске грешке).
корнгенција (лат. corrigentia) ал. мед. примесе ле-
ковима које поправљају укус и отклањају
шкодљивост; средства за поправку сокова.
коригибилан (нлат. corrigibilis) поправљив,
исправљив, који се може поправити.
корвговати (лат. corrigere) поправити. исправи-
ти, поправљати, исправљати (рукопис, штам-
парске грешке); опомињати, корити, кажња-
вати.
корида (шп. corrida) борба с биковима.
корвдор (итал. corridore) арх. трем, ходник на
који воде врата из покрајних соба, ложа и др.;
у политичкој географији: део земље или ли-
нија која спаја једну државу са морем; авиј.
утврђена путања којом лете авиони.
кориза
кориза (грч. koryza) мед. запаљење носне слузни-
це, кијавица, уњкавица.
коризма (нлат. carisma) в. каризма.
коријандар, коријандер бош. једногодишња
ароматична и лековита биљка из пор. штита-
ра, Coriandrum sativum.
коријандоли (итал. coriandoli) в. конфети.
коријере (итал. corriere) 1. в. курир; 2. поштар-
-коњаник.
коривта (фр. corinthe) суво грожђе без семена,
названо no грчком граду Коринту, одакле до-
лази.
коринтски (грч. korinthios) који je својствен
или који припада грчком граду Коринту; ко-
ринтски стил api. трећи no реду стил (после
дорског и јонског) који се појавио у грчкој
архитектури крајем V века пре н. е.. одликује
се стубом који се завршава капителом у обли-
ку котарице од акантова лишћа.
кориои в. хорион.
корифеј (грч. koryphaios поглавар, вођ, први,
koryphe теме) највиши део чега; у позоришту
старих Грка: вођа хора; данас: вођа, првак ба-
лета; фш. првак, онај који je најбољи у нече-
му, нарочито у некој грани уметности или
науке. „звезда"; народни вођа, коловођа.
корморан (лат. corvus marinus) зоол. морски га-
вран, црни пеликан (птица која се храни
искључиво рибом).
кормофите (грч. kormos пањ, цепаница, phytcn
биљка) u.1. бош. биљке које имају корен, ста-
бло и лист (за разлику од талофита).
кормус (грч. kormos) бош. тело биљке на коме се
налазе три органа; стабло, лист и корен.
корна (енг. corner) СП. В. корнер.
корнак (арап., фр. согпас) 1. вођа слонова, сло-
нар; 2. водич странаца.
корнамуза (итал. corno рог, cornamusa) „свирала
са рогом", тј. гајде.
корнд биф (енг. corned beef) усољена говеђина
конзервисана у лименим кутијама (конзерва).
корнеа (лат. cornea) анаш. рожњача (ока).
корвеитнс (лат. cornea рожњача) мед. в. кера-
титис.
корнер (енг. corner) угао, кут, ћошак; у фудба-
лу; казнени ударац ногом са угла противничхе
гол-линије пред капију противника, због тога
што je играч противничког тима избацио лоп-
ту са игралишта поред или иза свог гола; Шрг.
удруживање трговаца навелико ради дизања
цена роби.
корнет (итал. cornetto) обруч од рожине за држа-
ње косе; кесица, фишечић од теста (једе се
заједно са сладоледом); муз. мали рог, рош-
чић, трубица.
корнета (фр. cornette) коњичка застава; бродска
застава; женска капа за спавање.
корветвво (итал. cornettino) муз. мали криви рог.
корнетист(а) (итал. cornetto) онај који свира у
рог, свирач у рог, свирач у трубу.
корниша (фр. corniche, итал. cornice, лат. coro-
nis) apx. атула, венац, горњи део на гесимсу
(опшивници) стубова и др., главна опшивни-
ца, главни гесимс; горњи, краћи део завесе
више прозора или врата.
455 коронација
корвишони (фр. cornichons) ПЛ. мали краставци,
краставчићи.
корно (итал. corno) муа. рог; корно ди кача (итал.
corno di caccia) шумски, ловачки рог.
корнулит (лат. cornu рог, грч. lithos камен) мин.
окаменотина у облику pora.
корвута (лат. cornuta) хем. реторта са два врата,
једним правим кратким, и једним дугим сави-
јеним.
короборавс (лат. corroborans) мед. в. коробо-
ратив.
короборанције (лат. corroborantia) ПЛ. мед. сред-
ства за окрепљење и јачање.
короборатвв (лат. corroborativum) мед. средство
за окрепљење и јачање.
короборација (лат. corroboratio) јачање, окре-
пљивање, окрепљење, снажење.
кородевцвје (лат. corrodentia) a.i. нагризна сред-
ства, средства за нагризање (или: наједање).
кородибилав (нлат. corrodibilis) в. корозибилан.
кородиратв (лат. corrodere) гристи, нагризати,
наједати, изгризати, оједати.
корозибвлав (нлат. corrosibilis) нагрижљив, наје-
дљив, разједљив.
корозив (лат. corrosivum) нагризно средство,
разједно средство, средство за нагризање;
љут (или: разједан, нагризан) отров; ai. коро-
зива.
корознвав (лат. corrosivus) разгризан, који раз-
гриза, разједан, који разједа, нагризан, који
нагриза, који наједа.
корозија (лат. corrosio) разгризање, нагризање,
наједање; анаш. нагризање, разарање ткива
услед гнојења; г«м. роњење, подлокавање:
хем. нагризање, разарање површине метала
изазвано хемијским или електрохемијским
процесима (нпр. оксидација).
корола (лат. corona, corolla круница) бош. вен-
чић, цветна круница.
королар (лат. corollarium) геом., лог. став или за-
кључак који следује као природна последица
из већ доказанога става; природна последица.
королвтвчан (лат. corolla венчић) арх. обвијен
лишћем и цвећем, украшен зеленилом.
корова (грч. korone, лат. corona) венац, круна;
код старих Грха и Римљана: највише одлико-
вање које се давало победницима на утакми-
цама, заслужним грађанима, војсковођама и
др.; фиг. круг слушалаца, публика; ореол, све-
титељски сјај; асшр. беличасто сјајан венац
који се види око тамног Месечевог колута за
време тоталног помрачења Сунца; опсадна
линија војске; нимбус.
корова Веверис (лат. corona Veneris) мед. „Вене-
рин венац", сифилисни осип no челу.
коронарав (лат. cor срце) који се тиче срца,
који се односи на срце; коронарна јединица
посебно болничко одељење за лечење и негу
тешких срчаних болесника; коронарне арте-
рије две артерије које из аорте доводе крв за
исхрану срчаног мишића.
коронарит (лат. corona венац) мед. обољење вен-
частих артерија срца.
коровација (нлат. coronatio) крунисање, наро-
чито младенаца при венч^њу.
короннда
коронида (грч. korčnis) у грчкој граматици: сии-
ритус ленис за ознаку кразе (нпр. tumon ме-
сто t6 emćn).
коро пјено (итал. ćoro pieno) муз. пун хор, пот-
пун хор.
короса (шп. coroza) ђаволска капа, капа јерети-
ка које je инквизиција осуђивала на ломачу
(у Шпанији).
корота (арап. kahret) жалост за мртвим; црнина.
корпограф (лат. corpus тело, грч. grSphč пишем)
запис на телу.
корпорал (фр. caporal, нем. Korporal) каплар.
корпоралан (лат. corporalis) телесни.
корпоралитет (нлат. corporalitas) телесност.
корпоративизам (лат. corporativus) примењива-
ње начела, доктрине или система корпоратив-
ног удруживања на неку административну је-
диницу, нпр. на град или државу.
корпорацнја (нлат. corporatio) више лица удру-
жених у истом циљу којима je држава признала
права правног лица, еснаф, друштво, удру-
жен>е.
корпорациона права прав. права правног лица.
корпорнзација (нлат. corporisatio) в. корпори-
фикација.
корпорификација (нлат. corporificatio) претва-
рање у тело, отеловљење, оваплоћење; пре-
тварање течног тела у чврсто; корпоризација.
корпорифнциратн (нлат. corporificare) претво-
рити у тело, отеловити, оваплотити; стврд-
нути.
корпулентан (лат. corpulentus) крупан, пун (те-
лом).
корпулентност в. корпуленција.
корпуленција (лат. corpulentia) крупноћа. де-
бљина, пуноћа тела; корпулентносШ.
корпус (лат. corpus) тело; целина, укупност,
скуп; сталеж; зборник; еој. већа војна форма-
ција састављена од више дивизија или брига-
да; шип. врста штампарских слова од 10 типо-
графских тачака (названа no томе што je н>и-
ма штампан Корпус јурис); ин корпоре (лат. in
согроге) листом, сви заједно.
корпус виле (лат. corpus vile) в. под вилис.
корпус деликти (лат. corpus delicti) прав. предмет
који доказује кривицу, тј. оруђе којим je
кривица извршена или објекат над којим je
извршена.
корпус Домини (лат. corpus Domini) у кат. црк-
ви: тело Господње (Христово); причесна хо-
стија као тело Христово; Телово, Брашанче-
во (празник).
Корпус јурис (лат. Corpus juris) зборник права,
књига целокупног римског права: збирка рим-
ског права коју je, у VI веку, приредио цар
Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс
Јустинијанус и Новеле), но која je тек у XVI
веку добила ово име.
Корпус јурис кавоници (лат. Corpus juris canoni-
ci) збирка правних извора канонског права.
Корпус јурис цивилис (лат. Corpus juris civilis)
збирка правних књига Јустинијанових (садр-
жи: Институције, Пандекте, Кодекс и Но-
веле).
456 корџ
корпускула (лат. corpuscula) лд. ОД кориускулум.
корпускуларац (лат. corpusculum) присталица
корпускуларне филозофије, атомистичар.
корпускуларна теорија фш. в. еманациона те-
орија.
корпускуларна фнлозофија (лат. corpusculum
телашце, мало тело) учење да су последњи
саставни делови тела извесна телашца (ато-
ми) која се не могу делити на ситније делиће.
a која су no величини и облику различита;
атомисгпика.
корпускулум (лат. corpusculum) мало тело, те-
лашце; такође: атом (лат. corpusculum primi-
tivum); Т. корпускула.
корсаж (фр. corsage) женска блуза.
корсет (фр. corset, лат. corpus тело) прсник, пр-
слук, грудњак, стезник, стежњак, мидер.
кортеж (фр, cortege) свечана пратња. почасна
пратња каквог високог функционера, свита.
кортекс (лат. cortex) оош. кора.
кортес (шп. corte) народна скупштина у Шпани-
ји и Португалији (оба законодавна тела, се-
нат и парламенат).
кортеш (мађ. kortes) онај који ревносно ради за
неку политичку личност, партију или идеју,
или против њих, политички агитатор.
кортикалан (нлат. corticalis) корни, који припа-
да кори (супр. медуларан), спољашњи; кораст.
кортикозан (лат. corticosus) корат, пун коре, бо-
гат кором.
кортина (итал. cortina) в. куртина.
коругатор (нлат. corrugator) ашш. чеони мишић
који набира кожу чела, мишић мрштилац.
коругацвја (нлат. corrugatio) мршћење, борање
чела.
корумпирати (лат. corrumpere) кварити, поква-
рити, изопачити, изопачивати: подмитити,
подмићивати, потплатити, потплаћивати,
поткупитм, поткупљивати; пр. корумпиран.
корунд (лат. corundum, тамилски kurand рубин)
мин. веома тврд минерал исте класе као рубин
и сафир; прост корунд. смрвљен, употребљава
се за чишћење и глачање метала (шмиргл).
коруптан (лат. corruptus) покварен; потплаћен,
подмићен; наопак, настран, посувраћен (у
појмовима).
коруптела (лат. corruptela) кварење, изопачива-
ње; подмићивање, потплаћивање; завођење,
бешчашћење.
коруптибилан (нлат. corruptibilis) укварљив,
покварљив. распадљив, подложан кварењу,
труљењу (о телима); подмитљив, поткупљив.
корупција (лат. corruptio) поквареност, квар-
ност, изопаченост, разврат; поткупљивање,
подмићивање, поткупљење, подмићење; ква-
рење, укваривање, труљење, распадање: кри-
вотворење (списа, мере, тега и сл.).
корупционист(а) (лат. corruptio) покварењак,
покварен човек; нарочито: онај који прима
мито.
корупцио оптими песима (лат. Corruptio optimi
pessima) иосл. Кад се добар човек поквари, по-
стаје најгори.
корџ (инд., енг. corge) израз који, слично нашем
туцету, у Индији означава 20 комада нечега.
 457
кос (инд.) источноиндијска миља.
косаг (скр. од енг. Combined Steam and Gas)
погон брода на парну и гасну турбину; за мање
брзине користи се парна, a за веће брзине и
гасна турбина.
косеканс (нлат. cosecans, complementi secans) геом.
гониометријска функција једног угла: однос
између хипотенузе и супротне катете, секанта
комплемента једног угла (скр. cosec); косе-
канта.
косеканта (нлат. cosecans) геом. в. косеканс.
косинус (co-sinus, complementi sinus) маш. синус
комплемента данога угла, гониометријска
функција: однос налегле катете према хипо-
тенузи (скр. cos).
коскиномантија (грч. koskinon сито, mantei'a
прорицање) врачање у сито.
космархнја (грч. kosmos свет, васиона. žrcho
владам) владање светом. нпр.: папизма.
космизам (грч. kosmos) узимање свемира и поја-
ва у њему за предмет уметничког, обично
књижевног стварања.
космика ( ф ч . kosmos) в. космологија.
космички (грч. kosmos свет, васиона) васионски,
васељенски, светски, који се односи на цео
свет, васељену; асшр. косминки излазак звезде
излазак звезде заједно са Сунцем; космички
залазак залазак звезде заједно са Сунцем; ко-
смички зраци зраци који непрекидно долазе
из свемира на Земљу, одликују се великом
продорном моћи (180 пута већом од моћи
рендгенових зракова); супр. телурски.
космички брод космичка летелица која, поред
потребних уређаја и инструмената, има каби-
ну у којој су обезбеђени животни услови за
посаду; васионски брод.
космо- (грч. kosmos) предметак у сложеницама са
значењем: свет, васиона, васељена, васељен-
ски.
космовизија (грч. kosmos свет, васиона. лат. vi-
sus виђење, увид) преношење телевизијске
слике из летелице у васиони или са површине
другог небеског тела.
космоглобус (грч. kosmos, лат. globus) направа
за приказивање небеских тела и њиховог кре-
тања у васиони.
косчогонија (грч. kosmogonia) учење о постан-
ку света, нарочито хипотезе Канта и Лапласа,
познате под именом Кант-Лапласова теори-
ja о постанку Сунчевог система; митско тума-
чен>е створења и постанка света (предмет
многих песничких и др. дела); sp. космого-
нијски.
космограф (грч. kosmos, gršpho) описивач све-
та, описивач васионе.
космографија (грч. kosmos, graphia описивање)
наука која описује и приказује опште црте
васионе (неба и Земље), наука о васиони, тј. о
свима небеским телима (проучава положај, да-
љину, физичка својства и кретања небеских
тела, као и силе од којих зависе њихова кре-
тања).
космодром (грч. kosmos васиона, dromos пут,
стаза) уређена површина земљишта са објек-
Космос
тима, инсталацијама и уређајима за смештај,
одржавање и лансирање ракета са васионским
летилицама.
космозое (грч. kosmos, zoon животиња) ПЛ. жива
бића васионе; хипотеза космозоа схватање
С. A. Аренијуса (1859) и др. no којем живот на
Земљи није постао путем празачећа, него се у
клицама одувек налазио у супстанцији васи-
оне, одакле je са метеоритима, космичким
прахом или путем светлости, дошао на Земљу.
космозофија (грч. kosmos, sophi'a) испитивање
васионе путем интуитивног размишљања; ко-
смософија.
космократија (грч. kćsmos, kratćo владам) в. ко-
смархија.
космологија (грч. kosmologia) теорија васионе
као уређене целине и општих закона који вла-
дају њоме; фш. онај део метафизике који ра-
справља о идеји света као целокупности свих
појава у простору и времену; космика.
космолошки (грч. kosmos, logikćs) који припада
космологији, који се тиче космологије; ко-
смолошка разматрања разматрања о васиони
као уређеној целини и општим законима који
у њој владају; космолошки доказ о постоја-
њу бога шеол. на основу чињенице што постоји
васиона закључује се да мора постојати и пр-
ви узрок васионе, нешто безузрочно, безу-
словно, апсолутно, a то je бог (један од глав-
них доказа хришћанске догматике).
космонавигацнја (грч. kosmos, лат. navigatio)
асшрон. вођење летелица кроз међупланетарни
простор; астронавигација.
космоааут (грч. kosmos, nautes морнар) човек,
посебно припремљен, који у космичкој лете-
лици путује васионом; астронаут.
космоваутика (грч. kosmos, nautike вештина
пловљења) наука која се бави решавањем
проблема лансирања летелица (са посадом
или без ње) у васиону, њиховог кретања у
васиони (космосу) и повратка на Земљу.
космонизам (грч. kosmos, monos сам) фил. поглед
на свет који гледа на васиону, заједно са чо-
веком и свим што je човечанско, као на једно
велико јединство и целину, a на дух као огле-
дање васионе.
космономија (грч. kćsmos, nomos закон) наука о
законима који владају васионом.
космополит (грч. kosmopolites) грађанин света,
тј. онај који цео свет сматра својом отаџби-
ном, a све љуце својим суграђанима и својом
браћом.
космополитизам (грч. kosmopolites) грађанство
света, схватања космополита.
косморама (грч. kosmos, orama поглед, призор)
слика света, низ слика које представљају раз-
не делове васионе.
космос (грч. kosmos) свет, свемир, васиона, ва-
сељена.
Космос (рус. Космос) асшрон. породица совјет-
ских вештачких Земљиних сателита; Космос-1
лансиран je 1962. год.; намењени су научном
мерењу, истраживању и проучавању васион-
ског простора.
космоскопија
космоскопија (грч. kćsmos, skopćč посматрам)
посматрање васионе.
космософија (грч. kćsmos, sophia мудрост) в.
космозофија.
космосфера (грч. kćsmos, sphaira лопта) небеска
лопта, васиона, свет.
космотеизам (грч. kćsmos, theos бог) фил. учење
да су бог и свет (васиона) једно; vo. панте-
изам.
космотеологија (грч. kćsmos, thećs бог, logfa
учење, наука) шеол. учење да постоји бог на
основу чињенице што постоји свет, који je
морао имати свој праузрок и свог творца.
космофизика (грч. kćsmos, physikc) испитивање
природних закона који владају васионом.
кост (нем. Kost) храна, исхрана.
косталгија (лат. costa ребро, грч. algos бол) мед.
бол у ребрима.
костални (лат. costalis) ребарни, који прилада
ребрима.
костија дете белца и фусШије (у Америци).
костим (итал., фр. costume) „навика, обичај",
одело, ношња, нарочито ношња која je ка-
рактеристична за неко доба, земљу, сталеж
итд.; женска сукња и капут од исте тканине;
историјски косгпим ношња минулих времена
као изразжултуре у појединим епохама.
костимер (фр. costumier) SOJ. лице које се стара
о костимима који одговарају времену у којем
се догађа приказивани комад; позоришни кро-
јач; чувар позоришне гардеробе; костимје.
костнмирати (фр. costumer) обући костим, пре-
рушити; оденути, обући; косгпимирани бал
забава на коју посетиоци долазе у разним
ношњама (историјским, покрајинским и др.)-
костимограф (фр. costume, грч. gržpho пишем)
сликар. цртач костима за позоришне пред-
ставе.
костирати (нем. Kost) хранити, исхрањивати, да-
вати (или: издавати) храну; код нас се чује и
коштирати; костирагпи се бити претплаћен
на храну.
костички (итал. costi тамо) пр. трг. тамошњи; ко-
стичка роба тамошња роба.
костумбристи (шп. costumbre обичај) слик. јужно-
амерички сликари свакодневног живота, оби-
чаја, нарави, предела итд. (у XIX в.).
кота (фр. cote) 1. разрез, део, удео (који неко
треба да плати), квота: слово, цифра, број (за
ознаку акта и сл.); курсна листа (на берзи).
кота (фр. cote) 2. на географским картама: ви-
синска тачка (означава апсолутну или надмор-
ску висину); брежуљак, вис, коса; морска оба-
ла, прибрежје, приморје.
котангенс (нлат. cotangens, complementi tangens)
геом. гониометријска функција: однос између
налегле и супротне катете, тангента компле-
мента данога угла (скр. cotg).
котангента (нлат. cotangens) геом. в. котангенс.
котеж (фр. cottage, енг. cottage) пољска кућица,
кућа ван града, вила, кућа за једну породицу;
• део града са вилама, кућама за no једну поро-
Дицу.
котерија (фр. coterie) сплеткашко друштво,
458 кохабитацнја
скупина људи КОЈИ раде да постигну извесне
циљеве на рачун других; друштво, обично по-
литичара и књижевника и уметника, за ме-
ђусобно помагање (у рђавом смислу), клика.
котнзација (фр. cotisation) разрезивање, одре-
ђивање дела; разрез, сразмеран део који пада
за плаћање, улог.
котизирати (фр. cotiser) разрезати, разрезивати,
одредити део који сваки учесник у неком по-
слу има да плати; давати свој удео.
котнле (грч. kotyle) чашица, зделица.
котиледон (грч. kotyledon) вош. први кличин ли-
стић.
котиљон (фр. cotillon) француски друштвени
плес; музика за тај плес.
котинг (енг. coating) врста енглеске густе и чупа-
ве вунене тканине (употребљава се за зимске
капуте).
котирати(фр.со1ег)обележити,обележавати,оз-
начити (цифрама, словима); берз. бележити
(или: одређивати) вредност (курс) хартија од
вредности (уп. когпа 1); шоиогр. одређивати ви-
синску тачку (уп. кота 2); котирати се фиг.
имати ову или ону вредност у очима других.
котлет (фр. cotelette) кув. ребра с месом (овчија,
телећа. свињска или од дивљачи), крменадла.
котон (фр. coton, шп. al-godon, арап. коти) 1.
памук који се добива од семених чаура једне
првобитно арапске биљке; памучна тканина,
катун; 2. (фр. condom) в. презерватив,
кондом.
котовада (фр. cotonnade) памучна тканина, ка-
тунско платно.
котонерија (фр. cotonnerie) гајење памука; зе-
мљиште засађено памуком; радионица памуч-
не робе.
котоннзиран (фр. coton памук) израђен као па-
мук, памучаст (нпр. као памук израђена лане-
на влакна).
котула (итал.) горња сукња; сукња.
коуч (енг. coach тренер) сч. шеф стручног штаба.
кофактор (лат. con са, заједно, factor чинилац)
био.1. супстанца неопходна за дејство енцима.
кофеин (арап. kahva, нлат. coffeinum) «.«. алка-
лоид, налази се у кафи, чају и кола-ораху, у
малим количинама делује оживљавајуће, у ве-
ћим отровно; средство против главобоље и
других нервних болести; кафеин.
кофер (грч. kophinos корпа, фр, coffre) путнич-
ки сандук, ковчег, скриња; кофер.
кофоза (грч. kčphosis), мед. глувоћа.
кофража (фр, coffrage) вој. облагање минских
ходника или земљаних прокопа гредама, обли-
цима, талпама и сл.
кофрирати (фр. coffrer) вој. облагати ходнике и
прокопе гредама, облицама и сл., вршити ко-
фражу.
кох (нем. Koch) врста колача са гризом или пи-
ринчем, који се после печења залива врелим
млеком a служи хладан.
кохабитант (лат. cohabitans) састановник, са-
станар.
кохабитација (лат. cohabitatio) становање за-
једно; живот удвоје; сношај, сполно опш-
тење.
кохезиван
кохезиван (нлат. cohaesivus) узајамно привла-
чан, који држи заједно, који повезује и спаја;
уп. кохезија.
кохезија (лат, cohaesio) физ, привлачна сила из-
међу молекула истог тела (чврста тела имају
највећу. течна врло малу, ваздушаста никак-
ву кохезију); Фш. веза, повезаност једног реда
мисли и сл.; синафија.
кохерентан (лат. cohaerens) који се држи зајед-
но; скопчан, повезан, спојен; физ. повезан (са
другима) тако да се свакога тренутка трептај-
но стање једнога потпуно слаже са трептајним
стањем другога.
кохеренција (лат. cohaerentia) свеза; спојеност,
ераслост, повезаност; сувислост.
кохибиција (лат. cohibitio) забрана, спречава-
ње, обуздавање, ограничавање.
кохииор (инд. „брег светлости") мин. чувени ди-
јамант раџе од Лахора. има 279 карата, данас
најскупоценији драгуљ енглеске круне.
КОХЛИТН ( ф Ч . kćchlos ПуЖ, ll'thOS камен) т. геол.
окамењени пужеви.
Кохови бацилн мед. бацили туберкулозе, открио
их др Роберт Кох (1843-1910).
кохорта (лат. cohors) код Римљана: десети део
легије, јединица која се састојала од шест
центуриона no 100 војника; чета, пратња, те-
лесна стража.
Коцит (грч. Kokytcs) миш. „река кукања", река у
подземном свету која je текла из Стикса у
Ахерон; уи. Тартар.
коча (итал. coccia) мрежа за рибарење на отворе-
ном мору: рибарски брод који вуче коче.
кошенил (фр. cochenille) зоол. америчка штита-
ста ваш (нлат. Coccus cacti), од чијих се осу-
шених женки добива најфинија крмезна боја.
кошер (хебр.) храна и начин справљања јела
допуштени јеврејским верским прописима.
Еошмар (фр. cauchemar) мора, немиран и тежак
сан; фиг. несносан човек.
кошов (фр. cochon) свиња, свињче; фиг. прља-
вац, поганац; покварењак.
кошоверија (фр. cochonnerie) свињарија, прљав-
штина; безобразлук.
коштати (нем. kosten) стајати, вредети (у нов-
цу); кушати, окусити (јело).
коштнратн (нем. Kost) в. костирати.
краал (хотент., хол. kraal) хотентотско село.
краба (стнем. crebs ракови) раковица (Brachy-
ura) из породице Decapoda.
кравал (нлат. charavallium, нем. Krawall) гунгу-
ла, гужва. метеж (обично праћен противзако-
нитим повредама особа или ствари), вика, ra-
лама.
кравалнст(а) (нем. Krawall) човек коме je у крви
да прави неред, галамџија, букач, свађалица.
кравата (фр. cravate) првобитно: вратна марама;
машна, поша (названа no Хрватима од којих
су je, за време ратова са Французима у XVII
веку, примили најпре Французи, a потом и
остали западни народи); <л. захват у рвању.
крагна (нем. Kragen) део кошуље и капута којим
обухвата врат, огрлица; фам. пена настала то-
чењем пива.
459 краниометрија
краза (грч. krasiš мешање) мед. мешање сокова у
телу, од чега, no застарелом схватању, зависи
здравље; грам. мешање, стапање. сажимање
двају самогласника у један или двеју речи у
једну (нпр. tunoma место хб onoma име).
кразиологија (грч. krasiš, logia) мед. наука о ме-
шању сокова у животињском телу; vo. краза.
крајцер (нем. Kreuzer) бакрени новчић у Ау-
стро-Угарској: крајцара, крајцер,
крак (дан. crack) 1. мор. врста данских и шведских
бродова са три катарке.
крак (енг. crack) 2. СП. најбољи коњ у једној
тркачкој штали; кон. који има највише из-
гледа на победу.
краковјак пољски народни плес (no граду Кра-
кову).
кракузи (пољ.) пл. лака пољска коњица, устроје-
на 1812. у Кракову и названа no св. Кракусу.
крамп (нем. Cramp кука) 1. алатка за копање са
две различите стране: једна у облику будака,
друга као шиљак за разбијање стена.
крамп (ствнем. crampho шчепати) 2. грч, скуп-
љање мишића; списатељски крамп болест
мишића од прекомерног писања.
крампон (фр. crampon) округао комадић коже
који се прикуцава на ђон копачке.
Крампус (нем. Krampus) пратилац св. Николе, у
облику ђавола са моткама и вилама, који каж-
њава непослушну децу, док св. Никола добру
награђује.
крампус (нлат. crampus, фр. crampe) мед. грч.
крав (грч. gćranos, лат. grus, нем. Kranich ждрал)
шех. машина дизалица за подизање великих и
тешких терета (названа no томе што њена
гвоздена конструкција подсећа на дугачки
врат птице ждрала).
кранијум (нлат. cranium, грч. kranion лубања)
анаш. В. краниОН.
кранио- (грч. kranion) предметак у сложеницама
са значењем; лубања, лубањски.
кранногномика (грч. kranion, gnčme моћ сазна-
н>а. разум) исих. одређивање и проучавање ду-
шевних способности и склоности једног чове-
ка према саставу његове лубање.
краниоклазија (грч. kranion, klasis ломљење)
мед. разбијање детиње лубање у случајевима
веома тешких порођаја.
краниокласт (грч. kranion, klao ломим, сламам)
мед. инструменат за разбијање детиње лубање
у случајевима врло тешких порођаја.
краниолити (грч. kranion, lithos камен) su. геол.
окамењене лубање разних животиња.
краниологнја (грч. kranion, logia) анаш. наука о
човечјој лубањи, с обзиром на величину,
облик и тежину; арид. краниолошки.
краниомалација (грч. kranion, malakos мек) мгд
в. краниотабес.
краниомантија (грч. kranion, mantei'a ггрорица-
ње) гатање no лубањи, прорицање из лубање.
краниометрија (грч. kranion, metn'a мерење)
мерење облика и величине лубање као веома
важног чиниоца за утврђивање карактеристич-
них одлика сваког човека и pace којој при-
пада.
кранион
кранион (грч. kranion) анаш. лубања; кранијум.
кравиопатија (грч. kranion, pathos бол) мед. бол
лубање; болест лубање.
кравиоскопија (грч. kranion, skopeo посматрам,
гледам) мед. прегледање, испитивање лубање.
краниотабес (грч. kranion, лат. tabes сушица)
мед. омекшање лубање, нарочито затиљка (код
рахиШиса); краниомалација.
краниотом (грч. kranion, tome сечење, temno се-
чем) мед. апарат за отварање (или: бушење)
лубање, врста трепана.
краниотомија (грч. kranion, tome) мед. разбија-
ње (или: бушење) лубање (у случајевима
тешког порођаја).
краноге (келт. crannoges) a.i. дрвена острва, веш-
тачка преисторијска острвца, обично окру-
гла, у језерима и рекама Шкотске и Ирске.
красноармејац (рус. красноармеец) војник Цр-
вене армије, војник у СССР.
красногвардејац (рус. красногвардеец) „црвени
гардист", војник „црвене гарде" за време rpa-
ђанског рата у Русији (постојала од 1917. до
1920).
кратер (грч. krater) код старих Грка: суд са две
дршке у коме су мешали вино са водом; вул-
канско гротло, ждрело; уста стакларске пећи.
крати-шернф (перс.) својеручан потпис турског
цара; vs. кати-шериф.
краул (енг. crawl) слободан стил пливања, прсно
или леђно, кад се руке наизменично „забацу-
ју", a ноге наизменично „ударају".
краун (енг. crown) круна. енглески сребрни но-
вац од 5 шилинга; краун-стакло стакло од
силиције, поташе и креча. са флинт-сШа-
клом од важности за грађење сочива којима се
ништи хроматска аберација.
крахер (нем. krachen праскати, пући) познато
безалкохолно пиће у затвореним боцама ко-
је, при отварању, изазивају прасак.
краш-синдром (енг. crush смрскавање, згњече-
ње) мед. скуп симптома после повреде великих
мишићних маса: нагомилавање уреје и ми-
охемоглобина доводи до оштећења бубрега,
смањења мокрења и слабијег чишћења крви,
na je неопходна примена вештачког бубрега
(хемодијализе).
креавсје (фр. creancier) поверилац, кредитор.
креативан (нлат. creativus) стваралачки, творач-
ки, творан.
креатин (грч. kreas, месо) хем. главни састојак
меса, крви, мозга итд. у кичмењака.
нреатнннн (грч. креас месо) хем. производ луче-
ња беланчевина, ствара се из креатина, нала-
зи се у месу, крви и мокраћи кичмењака.
креатор (лат. creator) творац, створитељ, ства-
ралац, створилац; проналазач.
креатофагија (грч. kreas месо, phagein јести)
месождерство; в. креофагија.
креатура (лат. creatura) створ, створење; ми-
љеник (или: штићеник, пришипетља) неког
угледног човека; наказа, човек за презирање.
креацнја (лат. creatio) стварање, стваралачки
процес; проналажење, произвођење; де ло, тво-
ревина, улога; трг. издавање кредитне хар-
тије.
460 Крез
креацијанизам (лат. creatio) фил. учење Аристо-
тела и црквених отаца no коме je бог створио
човечју душу при самом стварању тела и да ју
je удахнуо у тело (супр. Шрадуцијанизамј.
креацијанци (лат. creatio) вл. фил. присталице
креацијанизма.
креваса (фр. crevasse) пролом, пукотина, наро-
чито на леднику (глечеру).
кревеле ci. шрг. мали слонови зуби са Гвинеје
(важан трговачки артикл).
креда (лат. creta) иин. no острву Криту названа
врста земљастог белог кречњака; геол. доба
(или: период) у развитку Земљине коре, тре-
ha мезозојска формација.
креденда (лат. credenda) a.i. оно у што треба ве-
ровати, чланови (симбола) вере.
креденц (итал. credenza) првобитно: постављен
сто са кога су кушана јела и пића за владара;
сточић поред олтара за утвари (код католи-
ка); трпезаријски орман.
креденцирати (итал. credenza) кушати јела и пи-
ћа за столом владара (за доказ да нису отрова-
на); послужити. послуживати јелом и пићем.
кредибилан (лат. credibilis) коме се може верова-
ти, вредан поверења, веродостојан, веро-
ватан.
кредит (лат. credere веровати, credit, фр. credit)
поверење у неку особу да своје новчане оба-
везе може и хоће испунити, вера, вересија.
почек (једна од најважнијих установа савре-
мене привреде); отворен рачун; фиг. поверење.
уважавање, углед. уплив, утицај: фин. свота
(или: сума) предвиђена буџетом која се не
може прекорачити; економско-правни однос
између два физичка или правна лица у којем
једно иступа као поверилац. друго као дужник.
кредитив (нлат. creditivum) писмена пуномоћ
једног посланика, акредитив.
креднтирати (фр. crediter) дати (или: давати) на
поверење (или: на вересију. на почек).
кредитна задруга некада: новчана установа ко-
јој je циљ да привредно слабије заштити од
зеленаштва и да их привредно одржи, ојача и
оспособи за привредну делатност.
кредитна картнца (лат. credere веровати, cardu-
us лист биљке) картица за безготовинско пла-
ћање на коју имају право власници текућег
и жиро-рачуна, у неким случајевима важи за
цео свет (Diners, Visa, American Express).
кредитви папври хартија од вредности, обвез-
нице.
кредитво писмо трг. документ којим се адресат
(обично банка) извештава да у писму назначе-
ној трећој особи (акредитираном) исплати,
под извесним условима, неку своту (или: суму)
новца.
кредитор (лат. creditor) поверилац.
кредо (лат. credo) верујем; символ вере, вјеру-
ју; вероисповест, вера; ««. трећи део једне
мисе.
кредо кввја апсурдум (лат. Credo quia absur-
dum) uoči. Верујем јер je бесмислица.
Крез (грч. KroTsos) последњи лидијски краљ
(560-546. пре н.е.), чувен са свога богатства;
крезол
фиг. трули богаташ, човек који ни сам не
зна шта све има.
крезол хем. фенолу сличан састојак суве дестила-
ције дрвеног и каменог угља (средство за де-
зинфекцију руку, рубља, испљувака, подова
итд.).
кренрати (лат. сгеаге) створити, стварати, сазда-
ти, направити; измислити, пронаћи; устано-
вити, основати.
крејон (фр. crayon) оловка; слика израђена
оловком, кредом; сликање оловком или кре-
дом; скица, нацрт.
крекер (енг. cracker) врста хрскавог кекса.
крем (енг. cream, фр. creme, итал. crema, лат.
cremor lactis) скоруп, кајмак, павлака; јело
од млека, jaja. брашна и uiehepa; жућкаста
боја; врста финог ликера; помада, маст за
лице и руке; фш. оно што je најбоље, најода-
браније и најбоље (у сталежу, друштву), кита,
цвет (друштва).
кремајера (фр. cremaillere) вој. тестерасто, зуп-
часто. на шевуљицу (или: цик-цак) изломљена
линија једног рова.
кремастер (грч. kremaster мишић дизач муда,
kremannumi вешам, обесим) анаш. мишић ко-
ји подиже семењаке (муда).
крематоријум (лат. crematorium) нарочито уде-
шена пећ за хигијенско спаљивање мртваца,
спалиште; зграда за кремацију.
кремација (лат. crematio) спаљивање мртваца (у
крематоријуму).
кремљ (рус. кремлБ) 1. утврђен унутарњи део
неког града, градска тврђава у старим руским
градовима; 2. Кремљ седиште Совјетске вла-
де у Москви; фиг. Совјетска влада.
кремометар (фр. creme скоруп, кајмак. грч. me-
tron мера) градуиран стаклени ваљак (цилин-
дар) који показује јачину скорупног слоја у
млеку.
кремонска внолина врста одличних виолина из
италијанског града Кремоне (Аматијеве,
Гварнеријеве. Страдиваријеве и др.).
кремор (лат. cremor) густ сок, кајмак, скоруп;
кремор тартари (лат. cremor tartari) хем. вин-
ски камен, стреш.
кренелирати (фр. creneler) вој. правити (или: на-
правити) зупчасте отворе на зидовима тврђа-
ва, начинити пушкарнице; изупчати обод
новца.
крено (фр. creneau) вој. пушкарница; зупчасти
отвори на зидовима тврђава.
кренологија (грч. krene извор, iogia) наука о
изворима. нарочито лековитим.
креозот (грч. krćas месо. sozo спасавам, одржа-
вам) хем. материја која служи одржавању меса;
жута, бистра и зејтињава течност, мирише на
дим и љута укуса, добива се из катрана буко-
вог дрвета; служи и као одлично дезинфекци-
оно средство, нарочито као лек против зубо-
боље.
креоли (фр. Creole, шп. criollo) 1. потомци
европских колонизатора у земљама Латинске
Америке, углавном шпанског, делом францу-
ског порекла; 2. у Бразилу, потомци првих
461 кретен
робова црнаца; 3. име које су руски насељени-
ци на Аљасци дали у X V I I I - X I X B . потомцима
из мешовитих бракова Руса и Алеута, Ескима
и Индијанаца; креолски језици мешовити је-
зици настали у колонијама европских земаља,
нпр. креолски француски у Хаитију, креол-
ски енглески на Јамајци.
Креонт (грч. Kreon) миш. брат Јокастин, шурак
Едипов, после смрти Едипових синова краљ у
Теби, наредио да се Антигона жива закопа;
Креон.
креофаг (грч. krćas месо, phageln јести, ждера-
ти) месојед, онај који се храни месом, ме-
сождер.
креп (лат. crispus коврчаст, фр. crepe) лака и
ретка свилена, полусвилена, вунена или па-
мучна тканина коврчаста изгледа (служи за
балске и летње женске хаљине); лака црна тка-
нина за женске хаљине у жалости, вела и сл.;
флор; кудрава коса; врста кудраве фризуре;
креп-папир наборана хартија, служи за украс;
крепон.
крепа (итал. crepa) болест од које се брзо и
сигурно умире.
креп-де-шин (фр. crepe de Chine) кинески флор
(танка свилена тканина од чврсто упредених
жица).
креп-жоржет (фр. crepe-georget) в. жоржет.
крепитација (лат. crepitatio) пуцкарање ватре;
мед. крцкање, шкрипаше (преломљених кости-
ју); пуцкан>е зглобова.
крепитацио везикуларис (нлат. crepitatio vesicu-
laris) мед. крчање у грудима које се чује при
удисању ваздуха.
крепитус вентрис (лат. crepitus ventris) мед. чуј-
но, гласно пуштање ветрова из трбуха.
креп-марокен (фр. crepe-maroquin) марокански
флор, лака свилена тканина од валовите
потке.
крепон (фр. crepon) в. креп.
крепускуларан (нлат. crepuscularis) сумрачни,
сутонски, вечерњи.
крепускуларизам (итал. crepuscolo сумрак) пра-
вац у итал. лирици почетком XXв. карактери-
стичан no песничком повлачењу у снове и
прошлост, a из њега се развио футуризам.
креп шаижан (Фр- сг£ре changeant) креп чије се
боје преливају.
кресент (енг. crescent) полумесец, ред кућа у
облику полумесеца.
кресценција (лат. crescentia) растење, бујање;
принос, жетва; принос од бербе грожђа.
крета (фр. crete, лат. crista) креста у петла; гре-
бен, врх; перјаница; шиљак на шлему; еој. кру-
на, венац грудобрана.
кретацејски (лат. cretaceus кредаст, creta креда)
кредни, кредаст; геол. из доба креде, из форма-
ције креде, нађен у формацији креде; крета-
цејски период доба за којег су наслагани кред-
ни слојеви (уп. тријас, јура, креда).
кретен (фр. cretin, итал. cretino, лат. christianum
људски створ) мед. особа која je у свом духов-
ном развитку заостала a физички закржљала
кретенизам
(сувише мали раст, гушавост, велика глава,
криве ноге итд.); асих. последњи, најтежи слу-
чај умне заосталости; фиг. блесан, блесавац,
малоумник, глупачина.
кретенизам (лат. cretenismus) телесна и душевна
заосталост као последица смањења хормона
штитне жлезде због недостатка или поремеће-
не функције штитне жлезде; фш. блесавост.
умно и телесно богаљство, општа закржља-
лост.
кретов (фр. cretonne) јако бело платно од коно-
пље; врста јаког катуна.
крецио (лат. cretio) арав. изјава пред судом и све-
доцима о примању неког наследства.
крешендо (итал. crescendo) муз. све јаче, појача-
вајући јачину тона; крешчендо; супр. декре-
шендо.
крибеџ (енг. cribbage) енглеска и северноаме-
ричка игра карата.
крнблер (фр. cribleur) машина сејачица.
криброзан (нлат. cribrosus, лат. cribrum сито)
избушен, изрешетан, као сито, ситаст, реше-
таст.
кригла (нем. Krugel) чаша, нарочито пивска од
пола литре.
кридар (нлат. cridarius) заједнички дужник, онај
који je у немогућности да плаћа своје оба-
везе, инсолвент.
криз в. гриз.
крнза (грч. krisis) 1. ступањ у следу догађаја,
. одлучујући за будућност, било да потом до-
лази до преокрета набоље или нагоре; пре-
кретница, одсудни тренутак; 2. стање неста-
билности, нпр. у економским, друштвеним.
политичким или међународним односима, по-
сле којег долази до преокрета; мед. обрт у не-
кој болести (на боље или на горе).
кризантема в. хризантема.
кризма (грч. chrisma маст, уље) в. хризма.
кризмање (грч. chrisma) в. конфирмација и
хризма.
крикет (енг. cricket) енглеска игра лопте са no 11
играча у свакој од две партије, дрвеним ма-
љицама и гуменим лоптама тешким no 200
грама.
крикоидан (грч. krikos прстен, eldos облик, вид)
који je у облику прстена (или: беочуга), бе-
очугаст, прстенаст.
крикотрахеотомија (грч. krikos, arteria е trache-
ia душник, tome сечење) мед. в. ларинготрахе-
отомија.
крнматологија (грч. krima суд, logfa) лог. наука о
судовима и закључцима.
кримен (лат. crimen злочин) прае. кажњиво дело,
злочин, злочинство, преступ.
кримен лесе мајестатнс (лат. crimen laesae maje-
statis) прав. увреда величанства; злочин према
држави, велеиздаја.
криминалан (лат. criminalis) прав. који се односи
на казнено право или казнени поступак; кри-
вични,казнени; злочиначки,зликовачки,каж-
њив; криминално право кривично право.
криминалац (лат. crimen злочин) злочинац, зли-
ковац.
462 криохидрат
криминалист(а) (лат. crimen злочин, фр. crimi-
naliste) познавалац (или: професор) кривич-
ног права.
криминалистика (лат. crimen злочин) наука о ре-
алијама кривичног права; она испитује: како
je злочин извршен, који су му били мотиви,
какве je имао циљеве и, напослетку, методе
његовог откривања.
криминалитет (нлат. criminalitas) кривичност,
злочиност; владање појединаца, целог једног
народа или појединих класа друштвених с об-
зиром на врсту и обим вршења кривичних
дела.
криминална антропологнја наука која објаш-
њава злочине телесним и душевним особено-
стима (аномалијама) злочинаца (оснивач Че-
заре Ломброзо).
кримннална психологија наука која се бави
испитивањем способности за одговорност оп-
туженог.
крнминатор (лат. criminator) тужилац, оптужи-
лац; клеветник, опадач.
кримннација (лат. criminatio) окривљавање, оп-
тужба; клеветање, опадање.
криминоетиологнја (лат. crimen, criminis, грч.
aitia узрок, повод, logos) наука која испитује
узроке злочина.
криминологија (лат. crimen злочин, грч. logfa)
наука о злочину, тј. научно испитивање зло-
чина с обзиром на околности под којима je
извршен и на унутарње, психолошке узроке
који су га изазвали.
криминосоматологија (лат. crimen ген. criminis,
грч. soma ген. somatos тело, 16gos) део крими-
ноантропологије који се бави испитивањем
облика преступа (криминала) малолетника.
кримодивија (грч. krymos мраз, студен, odyne
бол) мед. хладан реуматизам зглобова.
Кримхилда (нем. Kriemhild) главна јунакиња
немачке народне епике („Нибелуншке пе-
сме"), сестра краља Гунтера, жена Сигфридо-
ва, доцније хунског краља Ецела (Атиле);
пошто je осветила Сигфридову смрт убивши
његовог убицу Хагена. н>у je убио стари Хил-
дебранд.
криноидее (лат. crinis коса, власи, грч. eldos
облик, вид) Т. геол. окаменотине морских љи-
љана и других изумрлих животињских врста,
већином биљног облика.
кринолина (лат. crinis коса, длака, фр. crinoline)
тканина у коју je уткана коњска длака да би
била крућа; широка доња сукња од овакве
тканине.
крноскопија (грч. kryos мраз, skopein посматра-
ти) одређивање тачке мржњења код течности.
криотерапија (грч. kryos, therapeia лечење) мед.
лечење расхлађивањем, нарочито рака, при
чему се у оболелим деловима организма помо-
ћу хладноће изазивају знатне промене у жи-
воту и функцији ћелија.
криофор (грч. kryos, phoreo носим, доносим)
фш. справа помоћу које се вода, путем брзог
испаравања, претвара у лед.
крнохидрат ( ф ч . kryos hydor вода) хем. раствор,
крипта
нпр. кухињске соли у води, КОЈИ се мрзне на
сталној температури, као да je јединствено
тело (еутектичка мешавина).
крнпта (грч. krypte скривалиште, скривено уду-
бљење, лат. crypta) гробница испод хора у ста-
рим хришћанским црквама, доцније проши-
рена у самосталне капеле испод цркве.
крипте (грч. kripte) ПЈ. мед. џепасте јамице, увра-
те жлезданих цеви. као и увале у крајницима.
криптестезија ( ф ч . kryptos скривен, aisthesis
осећање, опажање) скривена способност, нпр.
код телепата. видовитих и др.
крилтичан (грч. kryptcs) сакрит, скривен, езо-
Шеричан.
крипто- (грч. krypto скривам, кријем, kryptos
скривен) предметак у сложеницама са значе-
њем: скривен, тајни.
криптоанализа (грч. kryptcs, analisis рашчлањи-
вање) део криптологије који проучава ши-
фроване поруке и утврђује њихову вредност.
криптовизија в. криптологија.
криптогаме (грч. kryptcs, gamos свадба) ПЛ. бош.
просте биљке без цвета, које место многоће-
лијског семена са заметком (клицом) имају
једноћелијску спору, без клице, којом се
множе, бесцветнице, биљке са невидљивим или
скривеним сполним органима (XXIV и послед-
ња класа у Линеову систему).
крнптогамија (грч. kryptos, gamos, и -ia наста-
вак за стање) скривен брак, потајан брак.
криптогамичан (грч. kryptcs, gamos) који живи у
скривеном (или: потајном) браку: чији je на-
чин размножавања загонетан (или: нејасан).
криптогамологија (грч. kryptcs, gšmos, logia)
бот. наука о бесцветницама тј. о биљкама код
којих се не разазнају сполни делови; w. крип-
Шогаме.
криптогенетичан (грч. krypto, genos порекло)
коме се не зна порекло, који je непозната
порекла.
криптограм (грч. kryptcs, gramma) писмо напи-
сано (или: спис написан) тајним писмом;
шифра.
криптограф (грч. kryptos, gržpho пишем) онај
који пише тајним писмом; писаћа машина
помоћу које се могу писати ишфре; пр. крип-
тографски.
криптографија (грч. kryptos, graphč) писање
тајним писменима, шифровање.
криптографика (грч. kryptos, grapho) вештина
писања тајним писменима.
криптодепресија (грч. krypto, depressio) геогр.
улегнуће испуњено водом чији je ниво виши
од мора.
крнптокарпичан (грч. krypto, karpos плод) бош.
који рађа скривеним плодовима.
крнптологија (грч. krypto скривен, тајан. logia
наука) наука која се бави методом заштите
свих облика информација и откривањем ин-
формација из шифрованих порука; дели се на
криптографију, криптофонију и криптови-
зију.
криптомнезија (грч. kriptos, mnesis памћење)
подсвесно памћење. » палата у Сиденхему (Sydenham), предграђу
463 Крнстална палата
криптои (грч. krypto) хем. елеменат, атомска Ma-
ca 83, 80, редни бр. 36, племенити гас без боје,
мириса и укуса, знак Kr; налази се у ваздуху у
малим количинама (0,028%).
криптоним (грч. krypto, бпута име) са скриве-
ним именом, анониман.
криптопортик (грч. krypto, лат. porticus трем,
ходник) арх. скривен или подземни ходник.
крипторхизам (грч. krypto, orchis mudo) мед.
крипторхија.
крипторхија (грч. krypto, orchis) мед. скривена
муда, тј. кад муда леже, место у својој кеси, у
трбушној дупљи или препонском каналу муш-
карца.
крипторхит (грч. krypto, ćrchis) мед. онај код ко-
га се муда налазе у трбушној дупљи или пре-
понском каналу.
криптоскоп (грч. krypto, skopćo гледам) инстру-
менат за снимање Рендгеновим зрацима у
светлом простору.
криптофите (грч. kryptos, phyton биљка) бош. ви-
шегодишње зељасте биљке чији надземни де-
лови изумиру у вези са настајањем неповољ-
ног периода године, a пупољци се налазе на
подземним органима или на органима у води
или муљу.
криптофонија в. криптологија.
криспатура (нлат. crispatura) коврчавост, смежу-
раност, зфченост, збораност.
криспација (нлат. crispatio) коврчање, набира-
ње, смежуравање; мед. скупљање, грчење (жи-
ваца, мишића).
криспирати (лат. crispare) коврчати, набирати,
грчити, смежуравати; мед. криспирати жилу
одсечену жилу мало заврнути да би се уставило
крварење.
кристал- (грч. krystallos) 1. прва, почетна реч у
сложеницама са значењем: лед, све што je ле-
ду слично, кристал.
кристал (грч. krystallos) 2. леду слично образова-
ње минерала; мш. тело ограничено равним ге-
ометријским површинама (пљоснима) и у сви-
ма деловима подједнаких хемијских својста-
ва; кристално стакло провидно, тешко и ве-
ома скупоцено стакло.
кристалан (грч. krystallos) који има својство
кристала; фт. савршено бистар, провидан,
чист (као кристал); супр. аморфан.
кристализација (грч. krystallos) мин. образовање
кристала, постајање правилних облика; кри-
стализовање.
кристалнзовати (фр. cristalliser) претварати
(или: прелазити) у геометријске облике, нпр.
коцку, тетраедар, октаедар, шестострану
призму, тј. у кристале; фиг. утврдити, тачно
одредити; кристализовати.
кристалисати в. кристализоваШи.
кристалити (грч. krystallos h'thos камен) ПЛ. MUH.
микроскопски ситне творевине, још неизраже-
ни и неодређени почеци кристализације поје-
диних минерала (за разлику од микролита,
који већ имају одређене облике).
Кристална палата (енг. Crystal Palace) велика
крнсталнн систем 464
Лондона.саграђена 1851-1854. од гвожђа и ста-
кла, са позоришним и концертним дворанама,
и сталним уметничким и културно-историј-
ским изложбама.
кристални систем назив за све групе кристалних
облика који се могу свести на један, зајед-
нички систем oca симетрије (в. тесерални,
тетрагонални, хексагонални, ромбни или
ромбични, моноклини, Шриклини систем).
кристално сочиво анат. сабирно сочиво ока, са-
стављено од многобројних провидних слоје-
ва, налази се одмах иза зенице.
кристалогенија (грч. krystallos, gignomai поста-
ти. настати) стварање (или: постајање) кри-
стала. , ....
кристалогија в. кристалологија. • нило) страст за куђењем (или: замерањем,
кристалографија (грч. krystallos, graphfa) мш.
описивање кристала, део минералогије који
проучава геометријске облике минерала.
кристалоидан (грч. krystallos, eidos облик, вид)
кристаласт, сличан кристалу, као кристал.
кристалоидн (грч. krystallos, eidos облик, вид) ил.
мин. тела која непосредно или у споју са дру-
гим телима добивају облик кристала и која су
способна за дифузију; агрегати састављени од
ситних кристала груписаних око заједничког
средишта тако да им се не може тачно одреди-
ти кристални облик; >а. колоид.
кристалологнја (грч. krystallos, lćgos, говор) на-
ука о кристалима кристалогија.
кристаломантија (грч. krystallos, manteia прори-
цање, гатање) прорицање из кристала или
огледала.
кристалономија (грч. krystallos, nomos закон)
наука о законима постајања кристала.
кристалотехника (грч. krystallos, technike) веш-
тина постакљивања.
кристалотомија (грч. krystallos, tome сечење.
цепање) раздвајање (или: цепање) кристала.
крнсталофизнка (грч. krystallos, phisike) део ми-
нералогије који се бави физичким својстви-
ма кристала.
кристалохемија (грч. krystallos, chemei'a) део
кристалографије који проучава односе изме-
ђу састава кристала и њихових хемијских
својстава, као и узајамну везу између хемиј-
ских с једне и физичких и геометријских
својстава с друге стране.
кристијанија (no старом називу главног града
Норвешке) СП. окрет обема ногама код ски-
јања.
крите (грч. krithe) мед. јечмичак (у оку).
критериј(ум) (грч. kriterion) мерило, скуп пра-
вила за процењивање нечега, знак распозна-
вања; нпр. критеријум за формалну истину су
логички закони.
критериологија (грч. kriterion, logos) наука о
критеријумима за процењивање уметничког
дела, естетика на конкретним примерима. Чу-
вени приврженици ове науке су француски ми-
, слилац Гаетан Пикон (1915-1976) и, код нас.
Света Лукић у књизи „Уметност и критерију-
ми", објављеној 1964.
критнзерство (грч. kritike) критиковање, наро-
крокет
чито неконструктивно, приговарање, за]е-
дање.
критика (фч. kritike, krino) оцењивање, вешти-
на оцењивања, тј. утврђивање и разликовање
онога што je добро или вредно од онога што
je рђаво или слабо (у књижевности, науци,
јавном животу итд.); приказ (или: оцена) неко-
га уметничког, научног и др. дела; негативна
оцена.
критикастер (грч. kritikS) замерало, надрикри-
тичар. вајни критичар.
критнковати (грч. krino судим, оцењујем) испи-
тивати вредност, оцењивати, писати крити-
ку; кудити, замерати.
критикоманија (грч. kritike, mania помама, бес-
критиковањем).
критицизам (енг. criticism) фил. правац филозо-
фијске критике, оно гносеолошко становиш-
те које сматра основним задатком филозофи-
је систематско испитивање порекла. могућ-
ности. важности и граница нашег сазнања
(Кант). У питању порекла сазнања, критици-
зам стоји између рационализма и емпиризма,
a у питању његове могућности. важности и
граница између скептицизма и догматизма.
критнчан (грч. kritikos) који се односи на крити-
ку, који има карактер критике; који оцењу-
је; који куди, кудљив; ус. криШички; мед. опа-
сан, одлучујући, судбоносан, пресудан; кри-
тичне године, године климактеријума; физ.
критична температура највиша температу-
ра на којој се rac, уз одређени притисак (кри-
тични притисак) и уз одређену специфичну
запремину (критична запремина), може пре-
вести у течно стање.
критичар (фч. kritikćs) оцењивач, судија (у пи-
тањима књижевне, уметничке, научне, морал-
не итд. вредности); фт. кудилац, замерало.
критички (грч. kritikos) up. 1. критичан; 2. расу-
дан, заснован на расуђивању; критичко изда-
ње издање које садржи највернију и најпот-
пунију верзију текста неког дела, пропраћен
исцрпним тумачењима и навођењем свих дру-
гих варијанта истог дела:, ирил. на критички
начин.
критоманија (грч. krino судим, оцењујем, ma-
nia) в. критикоманија.
крмез (тур. kzrmzz) тамноцрвена боја која се
добива од истоименог инсекта.
кроа д'онер (фр. croix d'honneur) француски ор-
ден: крст легије части,
кроазада (фр. croisade) крстарење, нарочито мо-
рем; крсташки рат; у мачевању: унакрсан
ударац.
кроазе (фр. croise, croisće укрштен, унакрстан)
1. име различитих свилених и вунених ткани-
на, нарочито за поставу; 2. корак у плесу.
кројцер (нем. Kreuzer) вој. крстарица, крсташ,
врста брзих ратних бродова; крајцер.
крокантан (фр. croquam) врускав, рскав, који
при јелу пуцка под зубима (колачи од ба-
дема).
крокет (енг. croquet) л. друштвена игра у којој
крокета 465
учествују две стране са дрвеним лоптама и
чекићастим маљицама.
крокета (фр. croquette) кув. кнедла, ваљушак (од
меса, кромпира и др.).
крокн (фр. croquis) прва замисао, нацрт, скица
слике или предела израђена једноставним
средствима (оловком. шестаром, врстаром,
мерењем одока).
крокодвл (грч. krokodeilos) зоол. врста великих
грабљивих и веома опасних гуштера, живи у
већим рекама Африке, нарочито у Нилу; кро-
кодилске сузе притворне, неискрене, лицемер-
не сузе (јер крокодил, no причи, кад вреба
плен подражава глас детета које плаче).
крокомагма (грч. krokos шафран, magma маст)
фарм. шафранова маст.
крокус (грч. krokos, лат. crocus) бош. в. шафран.
крома (итал. croma, грч. kroma боја) муз. спуш-
тање или повишавање ноте за пола тона (на-
зив вероватно no томе што су се раније полу-
тонови означавали друкчијим мастилом, или
no томе што су их сматрали само као боју и
нијансу основних, главних тонова); такође:
осмина ноте.
кромномантија (грч. kromyon црни лук, manteia
прорицање) гатање у лук.
кромлек (келт. erom, lech, енг. cromlech) преи-
сторијски келтски камени олтар, друидски
надгробни споменик.
кромо- в. хромо. ' . =,.
кроника (грч. chronika) в. хроника.
кроно- в. хроно.
Кронос (грч. Kronos) мит. господар света пре
Зевса, најмлађи син Уранов и Гејин, муж Ре-
јин, појео сву своју децу, пошто му je било
проречено да ће га син збацити с престола,
само остане Зевс, кога je мати била сакрила:
Зевс га доцније збиља свргне и баци у Тар-
Шар; код Римљана: Сатурн; Крон.
кронпринц (нем. Kronprinz) престолонаследник,
најстарији син кајзеров (у бившој Немачкој
Царевини).
кроп (енг. crop) берба, нарочито: берба дувана у
Сев. Америци; велико буре у које се пакује
дуван у листу.
крос (енг. cross) СП. В. крос-контри.
кроса (фр. crosse, итал. eroceia) пастирски штап,
бискупска штака; вој. кундак на пушци; pen
лафета.
кросинг-овер (енг. crossing-over) биол. узајамна
размена делова међу парним (хомологим) хро-
мозомима у току ћелијске деобе, што доводи
до стварања нових комбинација гена; уп. ре-
комбинација.
крос-контри (енг. cross-country) <л. лакоатлетска
дисциплина: трчање no разноликом терену
(узбрдо, низбрдо, кроз шуме, поља и др.) на
стази од 3-15 km; одржава се обично упролеће
(пролећни) и ујесен (јесењи крос).
крос-рејтс (енг. cross rates индиректни курсеви)
екон. курсеви који се добијају преко курсних
односа између разних девиза.
кроталист(а) (грч. krćtalon) играч уз кастањете;
ys. кроталон.
крупон
кроталон (грч. krćtalon) античка чегртаљка, ка-
стањета, клепетало.
кротафвј(ум) (грч. krotaphos слепоочница) мед.
куцање у глави, нарочито у слепоочницама.
кротафит (грч. krotaphites) mam. слепоочни
мишић.
кротонин (грч. krćton) хем. сона органска база
која се налази у семену биљке croton tiglium.
крофтер (енг. crofter) шкотски сељак, пола фар-
мер a пола радник, који нема сопствене земље
него плаћа за њу велепоседнику неку малу
закупнину.
кроцеа (лат. crocea шафран) в. кроча.
кроцидизам (грч. crocydismos) мед. в. карфоло-
гија.
кроча (лат. crocea шафран, итал. eroceia) црвена
кардиналска мантија; кроцеа.
крочата (итал. crociata) крсташки рат; новац ко-
ји су плаћали они који нису лично учествова-
ли у крсташком рату.
кроћати (итал. crociati) Т. крстоносци, крста-
ши, крижари.
крош (фр. eroehe) м осмина ноте.
кроше (фр. crochet) кука, кукица; игла са куки-
цом (за кукичање); коврчица косе на слепооч-
ницама код жена; калауз: носачки самар; вој.
кукаст зидани испуст на угловима утврђења за
заштиту од бочне ватре; грам. кукасте заграде
[ ]; мед. кука за извлачење камичака; СП. у
боксу: ударац измахнутом руком у ширину, и
то тако да се погоди тело противника пред-
њим делом стиснуте песнице.
крсмет (тур. k'smet) судбина, удес; кисмет,
ксмет.
круделитет (лат. erudelitas) свирепост.
крудитет (лат. eruditos) мед. несварљивост; пре-
товареност желуца.
круентација (нлат. eruentatio) крвављење, окр-
вављење, умрљаност крвљу.
крукс (лат. crux) крст; фиг. мука, патња.
круна (грч. korone, лат. corona, нем. Krone) 1.
новчана јединица у неким европским држава-
ма; 2. знак владарског достојанства који се, у
свечаним приликама, носи на глави; 3. горњи
део дрвета, крошња; 4. горњи део зуба, навла-
ка на зуб (од злата и другог метала); фиг. врху-
нац, највиши ступањ нечега; в. корона.
круор (лат. eruor) усирена, проливена крв, крв
изван тела; црвена боја крви.
круп (енг. croup, нем. Kropf) 1. мед. запаљење
гркљана и душника, веома тешка болест, на-
рочито код деце, код које болесник изгледа
као задављен, задавица, гуштер.
круп (фр. croupe) 2. сапи код коња.
крупада (фр. croupade) јах. школски скок код
кога коњ предње ноге избаци увис. a задњима
се одбаци и изведе скок преко препоне.
крупје (фр. croupier) помоћник, заступник оно-
га што држи банк, меша карте, прима изгубље-
ни новац и наплаћује добитке (у великим
коцкарницама); ортак у игри; шрг. тајни
ортак.
крупон (фр. croupon) врста коже за прављење
ципела.
круралан 466
круралав (лат. cms, cruralis) зоол. бутни, бе-
дрени.
круска (итал. crusca) трице, мекиње, осевине;
Академија дела круска (итал. Accademia della
crusca) 1582. год. у Фиренци основано научно
друштво за чишћење италијанског језика
(као брашна од трица).
круста (лат. crusta) кора, љуска.
крустар (нлат. crustarius) израђивач рељефа.
крустацеа (лат. crustacea) Т. ЗООЛ. љускари (ра-
кови).
крустацеологнја (лат. crustacea, грч. logi'a) зоол.
наука о љускарима.
крустација (нлат. crustatio) добивање коре, око-
равање, окорење, скоравање; мед. крастање.
крустички ннструментн (грч. knio ударам, лат.
instrumentum) муз. инструменти у које се удара
(бубањ, тимпан, даире или деф); мембранофо-
ни инструменти.
крустодерме (лат. crusta кора, грч. dćrma кожа)
а.1 зоол. рибе са тврдом кожом, нпр. рибе оклоп-
њаче.
крустозан (лат. crustosus) корат, који има кору;
мед. крастав.
круцнбул (лат. crucibulum) алхем. лонац за топ-
љење у коме се материја, непосредно изложе-
на ватри. растаче, пречишћава и преображава;
жена, матица.
круцијалан (лат. crux, crucis крст) одлучујући,
пресудан.
круцијација (лат. crux крст, нлат. cruciatio) pa-
спињање, прикивање на крст.
круцифер (нлат. crucifer) крстоносац,
круцифере (нлат. cruciferae) Т. бош. (биљке) кр-
сташице.
круцификс (нлат. crucifixus) pacnehe Христово
на слици или у кипу (на Западу се почело
уметнички приказивати тек од XIII века);
псовка.
крушка (рус. крушка) мера за течности у Русији
= 1/10 ведра = 1,230 1.
крџалија (тур.) турски хајдук у XVIII веку и на
почетку XIX века.
ксако (јап.) врховни свештеник религије фо у
Јапану и Кини.
ксантнв (грч. ksanthćs жут) хем. органска база ко-
ја се налази у мокраћи, крви и јетри сисара,
безбојна и некристалинска маса која се у во-
ди тешко раствара (C5H4O2N4); жута боја која
се добива од броћа.
Ксантнпа (грч. Ksanthfpe) „жута кобила"; име
зле и горопадне жене Сократове; фиг. аспида,
зла жена, оштроконђа.
ксантоген (грч. ksanthos, gen- корен од gignesthai
родити се, настати, постати) хем. материја ко-
ју садрже лишће и цветови и која, спојена са
алкалијама, пожути.
ксавтом (грч. ksantos) мед. бенигни жућкасти ту-
мор. обично на горњој веђи.
ксантопсија (грч. ksanthćs, opsis вид, виђење)
мед. жутовидост (код жутице и тровања пикрин-
ском киселином и сантонином).
ксантофил (грч. ksanthćs, phyllon лист) бош. жута
боја у хромопласта; жутило лишћа, жути пиг-
мент који садржи лишће кад пожути.
ксерокс
ксенелазија (грч. xe"nos туђинац, ćlases терање,
истеривање, elayno терам) прогоњење страна-
ца, туђинаца.
ксеннје (грч. xe"nia) ПЛ. поклони за госте; код
римског песника Марцијала: наслов XIII књи-
ге његових епиграма; наслов књиге Гетеових
и Шилерових епиграма (1797) против изопаче-
ности у ондашњој немачкој књижевности;
кратки стихови духовите или сатиричне садр-
жине.
ксеногамија (грч. xenos туђ, gamos брак) бот.
унакрсно опрашивање биљака, при коме се у
процесу оплођења спајају гамети различи-
тих индивидуа исте врсте.
ксеноглоснја (грч. xcnos, glossa говор) псих. не-
свесно говорење неким страним језиком.
ксенографија (грч. xćnos туђ, grapheln писати)
познавање страног писма; страно писмо.
ксевоза (грч. xcnosis) отуђивање, одрођавање.
ксенократија (грч. xenos туђ, kratćo владам)
владавина странаца, туђинаца.
ксенологија (грч. xenos, lćgos говор) говор о
тајном, скривеном, = окултизам.
ксевомавија (грч. xcnos, mania) претерана
љубав према странцима и ономе што je стра-
но, туђинско, лудовање за туђинштином.
ксеномизнја (грч. xenos, miseo .чрзим) мржња на
туђинце (или: странце).
ксевов (грч. xe"nos) хем. елеменат, атомска маса
131,30, редни број 54, знак Хе, 1898. год. про-
нађени „племенити rac", кога у малим количи-
нама (0,005%) има у ваздуху; у спектру пока-
зује плаве линије.
ксенотафијум (грч. xćnos туђ, tžphos гроб) гро-
бље за странце.
ксенофилија (грч. xćnos, phflos пријател., који
воли) љубав према странцима и ономе што je
страно, туђинско.
ксенофобија (грч. xžnos, phobeo бојим се) мрж-
ња на туђинце (или: странце), страх од стра-
наца.
ксеразам (грч. xerasmcs сувоћа) мед. сушење ко-
се, ћелављење, ћелавост; ксеразија.
ксеразвја (грч. xerasia сувоћа) мед. в. ксеразам.
ксерафијум (грч. xercs сув) фарм. суви лек про-
тив осипа.
ксериов (грч. xer6s) фарм. суви лек, нарочито лек
у облику прашка за посипање.
ксеро- (грч. xeros) предметак у сложеницама са
значењем: сув.
ксерографија (грч. xer6s, gršfein писати) фото-
графски поступак у којем je избегнута упо-
треба течности при развијању слика; ШТШП.
комбинација микрофилма и једне нове штам-
парске технике, што омогућава репродукова-
ње старих књига и рукописа у великим тира-
жима.
ксеродерма (грч. xer6s, de"rma кожа) мед. сушење
коже, сувокожаст.
ксероза (грч. xeros) мед. сушење, сасушивање,
сувоћа.
ксерокс (енг. xerography електрично фотогра-
фисање текста) апарат за умножавање штам-
паних текстова и фотоса сувим фотокопи-
рањем.
ксерома
ксерома (грч. xer6s) мед. сувоћа, нарочито
очију.
ксерометар (грч, xeros, matron мера, мерило)
справа којом се мери губитак тежине тела
услед сасушивања.
ксеростомија (грч. xercs, stoma уста) мед. суше-
ње уста. сувоћа уста.
ксеросфера (грч. xercs, sphaira лопта) клима у
пустињама.
ксеротрибија (грч. xercs, tribS трљање) мед. суво
трљање болесног дела тела.
ксеротрнпсија (грч. xeros, tripsis трљање) mg. в.
ксеротрибија.
ксерофагнја (грч. xeros, phagetn јести) храње-
ње сувом храном; храњење сувим плодовима и
хлебом за време поста (код првих хришћана).
ксерофили (грч. xercs, phileo волим) бош. живо-
тињске врсте прилагођене суши, становници
сушних области.
ксерофнте (грч. xeros, phytcn биљка) бош. биљке
које су прилагођене животу на безводном зе-
мљишту (стенама, ггустињама и др.)-
ксероформ (грч. xeros, лат. forma облик) фарм.
жут и безмирисан прашак; служи споља као ан-
тисептикум за ране и разједе, a изнутра про-
тив катара црева.
ксерофталмија (грч. xercs, ophthalmćs око) мед.
суво запаљење очију са закрвављивањем бе-
оњаче, запаљење очију праћено црвенилом и
болом.
кснлнт (грч. xylon дрво, lithos камен) хем. нарочи-
та врста алкохола који се добива од дрвета;
минерал no спољашности сличан дрвету.
ксило- (грч. xylon) предметак у сложеницама са
значењем: дрво. дрвени,
ксилоглиптика (грч. xylon, glypho дубем, режем)
в. ксилоглифика.
кснлоглиф (грч. xylon, glyph5) дрворезац, дубо-
резац.
кснлоглифика (грч. xylon, glypho) вештина реза-
ња фигура или слова у дрвету, дрворество,
дуборество; ксилоглипгпика.
ксилограф (грч. xylon, graphem писати) дрворе-
зац, дуборезац, вештак у прављењу фигура и
слика у дрвету.
ксилографија (грч. xylon, graphem писати) рез-
барство, резбарија, вештина прављења фигу-
ра и слика у дрвету; штампање дрвеним слови-
ма и таблицама; вештина прештампавања на
дрво.
ксилографиратн (грч. xylon, graphem) в. декал-
кирати.
ксилоидав (грч. xylon, eTdos вид, облик) сличан
дрвету, налик на дрво, дрваст.
ксилоиднн (грч. xylon, eidos) хем. материја која
се добива утицајем јаке шалитрене киселине
на дрвену струготину, памук, платно и др.
кснлолатрија (грч. xylon, latreia обожавање)
обожавање дрвета, тј. слика или кипова од
дрвета, дрвених идола. л
кснлолнт (грч. xylon, lithos камен) камено дрво,
вештачка камена маса од струготине дрвета и
магнезија кита (употребљава се за израду по-
да, степеница итд.).
467 кубура
ксилологија (грч. xylon, logia) наука о разним
врстама дрвета, описивање разних врста др-
вета.
ксилометар (грч. xylon, mćtron мера, мерило) у
шумарству: направа за мерење запремине ста-
бала неправилног облика (дрво које треба из-
мерити загњури се у воду, и запремина воде
која при томе бива истиснута једнака je за-
премини загњуреног дрвета).
ксилофаг (грч. xylon, phagein јести, ждерати) зоол.
дрвождер, црв који живи у дрвету.
ксалофов (грч. xylon, phone звук) муз. дрвена ци-
тра, инструменат који се састоји од танких
дашчица разног тона и на који се свира удара-
јући маљићима.
ксистер (грч. хуб стружем) мед. струг за скидање
стреша (каменца) са зуба.
ксифијас (грч. xiphos мач) зоол. морска сабља,
риба нарочито позната no својим усољеним
перајама која се справљају на Сицилији.
ксифодан в. ксифоидан.
ксифодонти (грч. xiphos мач, odiis, odćntos зуб)
&t геол. мачозупци, врста окамењених претпо-
топских сисара.
кснфоидав (грч. xiphos мач, eidos вид, облик) у
облику мача, као мач, мачаст.
кси-честице в. зсцперони.
ктитор (грч. ktizov оснивам) код православних
Словена и у средњовековној Византији: ос-
нивач манастира, његов заштитник и велики
дародавац; задужбинар.
куб (лат. cubus, грч. kybos коцка) шш. трећи
степен неког броја, тј. производ три једнака
чиниоца (нлр. 8 = 23 =2 х 2 х 2), пошто je за-
премина коцке једнака трећем степену њене
ивице, a 3 ; кубус.
кубатура (нлат. cubatura) израчунавање запре-
мине једног тела; запремина.
кубнзам (грч. kybos, лат. cubus коцка) ум. умет-
нички правац (нарочито у сликарству) на по-
четку XX века, чији су представници сводили
људске фигуре и предмете из природе на геом.
облике (коцке, квадрате, лопте и др. геоме-
тријска тела).
кубирати (лат. cubus коцка) мат. подићи (или:
дизати) један број на куб, тј. на трећи сте-
пен; израчунати запремину неког тела.
кубист(а) ум. присталица кубизма. *' '}''•
f
кубнталнн (лат. cubitalis) анаш. лакатни. '
кубитус (лат. cubitus) анат. лакат. ''
кубни (грч. kybikos) коцкаст, у облику коцке,
који je исте дужине, ширине и висине (нпр.
кубна стопа, мера, кубни метар); кубне та-
блице таблице које садрже кубове (или: треће
степене) бројева од 1-1000 и даље; кубни ко-
рен маш. величина коју добијемо кад један
број (кубни број) поделимо на три једнака
чиниоца (нпр. 2 je кубни корен од 8); ys. куб.
кубоидан (лат. cubus, грч. eidos вид, облик) коц-
каст, сличан коцки, у облику коцке.
кубре (шп. cilbras) Т>. ПОТОМЦИ мулата и црнаца у
Јужној Америци.
кубура (тур.) 1. мала пушка (пиштољ); 2. кожна
торба, причвршћена уз седло, у којој се држи
кубус
мала пушка; 3. узан ходник; 4, камена или
дрвена хумка, у облику коцке, на гробовима
великана; фш невоља, недаћа, беда, јадно
стање.
кубус (лат, cubus, грч. kybos) маш. в. куб.
кувада (фр. couvade лежање) етн. веома распро-
страњен обичај да се мушкарац, кад му се
роди дете, понаша у свему као да га je он
родио: леже у постељу, негује дете, прима че-
ститања, уздржава се од јела забрањених по-
родиљама итд. Ово je један од обичаја који
указује на прелазак из матријархата у па-
Гпријархат.
кувеза (фр. couveuse) мед. грејалица. „квочка",
апарат за загревање пре времена рођене и сла-
буњаве деце помоћу raca или електричне
струје.
кувер (фр. couvert) 1. стони прибор за јело; 2. в.
кувер(а)Ш.
кувертира (фр. couverture) покривач постељни;
корице књиге; OMOT.
кугла (нем. Kugel) геом. лопта, тело код којег су
све тачке његове површине (периферије) јед-
нако удаљене од средишта; лопта за игру (др-
вена, коштана, гумена, стаклена итд.).
куглагер (нем. Kugel кугла, Lager лежиште) ку-
глични лежај,
куглоф (нем. Gugelhupf) кув. печени колач од
брашна, jaja, млека, шећера, сувог грожђа и
сл.
кугуар зоол. в. пума.
куду (хотент.) зоол. јужноафричка антилопа.
куеизам мед. психотерапијска метода лечења ко-
ја се оснива на утицају воље на оздрављавање
путем аутосугестије (назив no фр. апотекару
Е. Couć-u).
кужнна (итал. cucina) кухиња; мали од кужине
дечко у кухињи на броду.
кузен (фр. cousin) рођак, брат од стрица, од уја-
ка, од тетке.
кузина (фр. cousine) рођака, сестра од стрица, од
ујака, од тетке.
кујавјак (пољ. kujawiak) пољска народна игра у
3/4 такту. сродна мазурки.
кујов (фр. couillon) никакав човек, пропалица,
кукавица.
кујунџија (тур. kuyumcu) златар, занатлија ко-
ји израђује филигранске предмете од злата и
сребра.
Ку-клукс-клан, в. Кју клукс клан.
кукуларис (нлат. cuculla капа, кукуљача, cuculla-
ris) анаш. вратни мишић.
кукурбита (лат. cucurbita) бош. бундева; мед. купи-
ца, справа за исисивање крви.
кукурбитација (нлат. cucurbitatio) мед. метање
купица, исисавање крви.
кул (енг. cool хладан) стил у џезу, око 1940, про-
тивтежа бибапу, опуштенији и пригушенији;
супр. Шанки.
кулажа (фр. coulage) трг. губитак у течној роби
услед цурења (или: истицања); и с ц у р е л а т е ч "
ност.
кулак (рус. кулак) сеоски богаташ, капиталист.
468 кулпабилитет
кулан (татар.) дивљи магарац у Татарској, Пер-
сији и Индији.
кулант (фр. coulant) покретан украс (драги ка-
мен и сл.) на женским огрлицама; покретни
прстен (на кишобрану).
кулантан (фр. coulant) лак, течан (стил); прија-
тан, природан; услужан, предусретљив, прила-
годљив.
кулаш (тур. kula at) коњ сивопепељасте боје,
боје олова, мишје боје.
куле (фр- coulee) шип. в. курзив.
кулн (фр. coulis) 1. проређена и јака супа (од
живине, телетине, ракова и др.).
кулн (кин., енг. coolie) 2. надничар, носач, ама-
лин у Индији и Кини, припадник једне од
најнижих и најсиромашнијих каста.
кулинарство (лат. culina кухиња) вештина спре-
мања јела.
кулиса (фр. coulisse) 1. покретни зид на позорни-
ци (употребљен у XVI веку у Италији); део
позорнице који публика не види, тј. онај ко-
ји je иза кулиса; отуда: радити нешто иза
кулиса радити тајно, скривено; 2. скуп бер-
занских посредника и шпекуланата на пари-
ској берзи; 3. вођице (на машини), повође,
водило, жлеб.
кулисје (фр. coulissier) берзански посредник; ys.
кулиса 2.
кулнциде (лат, culex, нлат. culicidae) Т . ЗООЛ. КО-
марци.
кулмен (лат. culmen ген. culminis) врхунац, врх,
највиша тачка; врхунац напетости.
кулминација (нлат. culminatio) acmp. пролазак
звезде кроз меридијан (подневак) неког места;
горња кулминација пролазак неког небеског
тела кроз подневак неког места изнад хори-
зонта (видика); доња кулминација пролазак
неког небеског тела кроз подневак неког ме-
ста испод хоризонта (видика); фиг. највиша
тачка у развитку нечега, врхунац.
кулминациона тачка највиша тачка у развитку
нечега, врхунац, највиши ступањ, крајњи
степен.
кулоар (фр. couloir) ходник, пролаз, трем (у по-
зоришту, берзи, згради парламента);,™. кори-
дор, фоаје.
кулометрија в. кулонметрија.
кулон (скр. С) физ. јединица за мерење количине
електрицитета у Међународном систему једи-
ница; представља количину електрицитета ко-
ји у 1 s прође кроз попречни пресек проводни-
ка у коме јачина електричне струје износи 1
ампер; кулон je једнак јединици амперсекун-
да (cKp.As); назив no француском физичару
Ш.Кулону (Charles Coulomb, 1736-1806).
кулонметрија (no фр. физичару Кулону, грч.
metria мерење) мерење количине електрици-
тета.
кулпа (лат. culpa грех, погрешка) прав. кривица
(без предумишљаја, тј. из немарности или не-
опрезности); ин кулпа (лат. in culpa) у криви-
ци, крив, кажњив.
кулпабилитет (лат. culpabilitas) кажњивост, кри-
вичност.
кулпа лата
кулпа лата (лат. culpa lata) npm. широка, тј. гру-
ба, тешка кривица.
кулпа левис (лат. culpa levis) ирав. лака, мала кри-
вица.
кулпа левисима (лат. culpa levissima) прав веома
лака, посве мала кривица.
кулпа меа (лат. culpa mea) моја кривица, мој
грех.
кулпиратн (лат. culpare) прав. кривити, окривити;
корити, не одобравати.
кулпозан (нлат. culposus) грешан, крив; који je
учињен из нехата; супр. долозан.
култ (лат. cultus, colere гајити; поштовати) пош-
товање бога; црквени обреди, вера, вероиспо-
вест; високо поштовање, дивљење до обожава-
ња (нпр. култ рада, слободе, Толстоја итд.).
култиватор (нлат. cultivator) ратар, земљорад-
ник, земљоделац; свака пољопривредна справа
за површинску обраду земљишта; плуг пра-
шач, дрљача (која одстрањује коров и каме-
ње и тиме оплемењује земљу).
култивација (нлат. cultivatio) обрађивање, обде-
лавање, гајење, подизање; усавршавање,
оплемењивање.
култввисатн (нлат. cultivare) гајити, обрађива-
ти. обделавати, крчити земљу; одржавати до-
бре односе и везе с неким; развијати, вежба-
ти, образовати, усавршавати, побољшавати,
оплемењивати.
култура (лат. colere гајити, неговати, cultura) 1.
обделавање, обрађивање, неговање, гајење.
рационално подизање неке привредне гране;
2. рационално подигнута привредна грана; 3.
фт. развијање, образовање, усавршавање,
оплемењавање, богаћење духа; стручна, на-
рочито општа образованост; начитаност;
етичка култура подизање појединца и целог
друштва до тога да му буду идеали: правич-
ност, истинитост, човечност и узајамно пош-
товање; 4. гајење извесних врста бактерија у
научне сврхе; бактерије добивене гајењем у
лабораторији.
културан (лат. cultura) однегован, обрађен, об-
делан; развијен, усавршен, оплемењен; који
има стручно и, нарочито, опште образовање,
начитан.
културбунд (нем. Kulturbund просветни савез) у
Југославији између два рата фашистичка ор-
ганизација припадника немачке националне
мањине.
културна техника наука о свему што je у вези са
рационалним обрађивањем земље (геодезија,
регулисање малих вода и њихово искоришћа-
ван>е, познавање пољопривредних справа
итд.).
културни системи делимични изражаји једне
културе. повезани међусобно стварном срод-
ношћу, од којих су најважнији: религија,
уметност, наука, привреда, држава и право.
култур-трегер (нем. Kulturtreger) носилац, доно-
силац културе; фиг. припадник поробљивачке
нације који свој политички и шпијунски рад
прикрива ширењем културе.
кулук (тур. kulluk) 1. бесплатан рад турском спа-
469 кунктација
хији; 2. тежак, напоран рад за другога; 3. оба-
везан бесплатан рад на изградњи путева и дру-
гих објеката у корист заједнице.
кумбара (перс. humbere, тур. kumbara) врста
старинске гранате или бомбе; топ који баца
ове гранате.
кум грано салис (лат. cum grano salis) в. под
гранум салис.
кумир (стсл.) један од старих словенских назива
за божанство, идол.
кумис (монг., рус.) млечно вино, степско млеко,
кисело млеко које се добива од кобила са
руских степа, производ врења млечног шеће-
ра; значајно као средство за исхрану и лек.
кум лауде (лат. cum laude) са похвалом, похвал-
но, одлично (у оцењивању успеха на испи-
тима).
кум резервационе (нлат. cum reservatione) ca
изузетком, уз ограду, осим.
кумрија (арап. qumriya, tur. kumru) грлица, гу-
гутка.
кумулативан (нлат. cumulativus) нагомилан; на-
гомилаван, који гомила; скупни, удружни; ку-
мулативна граната вој. граната чије je зрно
удешено за пробијање оклопа, нпр. тенков-
ског, пуни се нарочитим експлозивом, при
удару развија топлоту уз високу температуру
која растапа оклоп и пробија га.
кумулатори (нлат. cumulatio гомилање) екон. не-
гативне повратне спреге које уз истовремено
дејство стабилизатора условљавају развој
привредног система.
кумулација (нлат. cumulatio) гомилање, нагоми-
лавање; збрајање; рет. нагомилавање слич-
них појмова (супр. дистрибуција).
кумулнрати (лат. cumulare) гомилати, нагомила-
вати; имати истовремено више звања и прима-
ти плате које она носе.
кумулонимбус (лат. cumulus гомила, nimbus та-
ман олујни облак) метеор. велики облак у виду
планине, a некад у виду наковња; обично носи
олују, пљусак, грмљавину и град.
кумулус (лат. cumulus гомила, нагомилана маса)
мешеор. врста густих облака, обично блиставо
белих, у виду купола или главица карфиола;
обично се појављују при лепом времену услед
сунчевог загревања влажних предела.
кунг-фу (кин.) стара кинеска борилачко-шакач-
ка вештина, слична каратеу и боксу.
кувалини (сскр. kundalini) „ватрена моћ", вели-
ка магнетна моћ (која се крије у материји и
у човеку); ез. енергија у виду склупчане змије,
јогом се уздиже до темена главе.
кунеалан (лат. cuneus клин, нлат. cunealis) кли-
наст, у облику клина.
кунеиформаи (нлат. cuneiformis) в. кунеалан.
кунеус (лат. cuneus клин) вој. клинасти бојни
ред.
кунилингус (лат. cunnus женски полни орган, lin-
go лижем) сексуално уживање љубљењем и ли-
зањем партнерових ерогених зона и органа.
кунктатор (лат. cunctator) оклевало, одгађало,...
отезало.
кувктацнја (лат. cunctatio) оклевање, отезање,
одгађање.
кунст
кунст (нем. Kunst) вештина; уметност; фш. ве-
штина; Шо je кунст то je вештина, то није
лако.
кунстгриф (нем. Kunstgriff) вештачки рукохват
који не може свако извести (нарочито у раз-
ним врстама спорта).
кунстдрук-хартија (нем. Kunst-druck) хартија
превучена казеином, глатка и порцеланског
изгледа (служи за прецизне уметничке отиске
аутотипија).
кунстштајн (нем. Kunststein) вештачка камена
маса, вештачки камен.
кунстштнк (нем. Kunststiick) мајсторија, веш-
тина; фиг- обешењаклук.
Куоминтанг в. Гуаминданг.
куп (енг. cup) пехар; нарочито наградни, који у
спорту сваке године односи играч или органи-
зација који се, у низу утакмица, покажу као
најбољи; куп систем начин одигравања
спортских утакмица већег броја тимова или
појединаца тако што побеђени испада из да-
љег такмичења, a у завршној (финалној)
утакмици добија се коначни победник.
купажа (фр. coupage) мешање различитих врста
вина; мешање алкохола разне јачине; додава-
н>е воде у пиће.
купе (фр. coupć) затворена кола са два седишта,
полуфијакер; предњи део поштанских кола;
одељење у железничком вагону; корак у бале-
ту; аутомобил с двоја врата чија je каросери-
ја краћа од седана истог модела.
купеза (фр. coupeuse) машина (или: справа) за
сечење хартије.
купела (лат. cupella) хем. мала посуда за чишће-
ње сребра или злата од олова; железна посуда
са пешчаном подлогом, слична казану, за за-
гревање реторти.
купелација (лат. cupella) .«.«. чишћење злата
или сребра од олова оксидационим топљењем:
УП. купела.
Купндон (лат. Cupido) мит. бог љубави код ста-
рих Римљана, Амор.
купирати (фр. couper, итал. colpire) сећи, одсе-
ћи; пресећи, нпр, пут; мешати разне врсте
неког пића (вина); возну карту зацепити или
пробушити и тиме je поништити: подсећи pen
(коњима, псима); вој. пресећи одстугшицу; мед.
у самом почетку спречити развијање неке бо-
лести; у картама: пресећи, однети адутом; мач,
обићи противников мач na извести ударац.
купле (фр. couplet) в. куплет.
куплер (лат. copulare спојити, скопчати, нем.
Kuppler) подводач; сопственик јавне радње;
за жену: куплерка.
куплерај (нем. Kupplerei) јавна радња, блудна
кућа, бурдељ; фш. хаос.
куплет (фр. couplet, лат. copulare спојити, скоп-
чати) строфа једне песмице; у фр. комичној
опери: песмица духовите, социјалне или поли-
тичке садржине; у водвиљу: песма чије се стро-
фе певају no истој мелодији, обично са ре-
френом (нпр. „Бербери су први људи" итд.);
правилан изговор je: купле.
кушлунг (нем. Kupplung) *«. спој двају вратила
470 курбан
КОЈИ преносе погонску снагу Једног вратила
на друго, квачило, спојница.
купола (нлат. cuppula, итал. cupola) арх. y облику
полулопте или другог ротационог тела изве-
ден свод, нарочито на монументалним грађе-
винама, кубе.
купон (фр. coupon) одсечак, остатак тканине
(рестл); фт. одсечак, нпр. акције, на основу
кога се прима интерес или дивиденда; призна-
ница.
купризам (лат. cuprum бакар) тровање бакром.
куприт (лат. cuprum) бакарна руда (88,8% ба-
кра), оксид бакра (Cu2O); светлоцрвен ми-
нерал.
купроза (фр. couperose, лат. cupri rosa) хем. ба-
крена вода, витриол; мед. бубуљице, бубуљи-
чавост. ,....
купрум (лат. cuprum) хем. бакар. . . "•.
кур (фр. cour) двор, дворац; подворење на двору
или на неком високом месту; дворска пониз-
ност, улагивање; удварање; vo. курисати.
кура (лат. cura) мед. мере за сузбијање и откла-
њање болести, лечење.
курабнлитет (нлат. curabilitas) излечљивост, ис-
цељивост, лечљивост.
кураж (фр. courage, лат. cor) храброст, срчаност,
одважност; пр. куражан.
Куран в. Коран.
куранд (лат. curandus) прае. малолетник, штиће-
ник, сироче.
куравтан (фр. courant, лат. currere) текући, ко-
ји je у оптицају (нарочито новац који иде no
својој номиналној вредности); који пролази,
који има прођу, који се тражи (роба); курант-
ни дугови ситни, летећи дугови (без подлоге
менице и сл.); бити о куран (фр. au courant)
бити у току чега, бити с чим упознат, ку-
рентан.
кураре (индијан.) јак биљни отров, у који уро-
ђеници Јуж. Америке моче стреле; у медицини
се употребљава против тетануса и при виви-
секцијама; уп. урари.
курарнн хем. отровни алкалоиди од којих се са-
стоји отров кураре.
курасао врста финог ликера од коре наранчине,
израђује се у Холандији (назив no западноин-
дијском острву Куpačao).
курат (лат. curare бринути се, curatus) код като-
лика: заступник парохијског свештеника, ка-
пелан.
куратела (нлат. curatela) ирав. старатељство, ту-
торство.
куратнва (лат. curativus) мед. лечење органских и
психичких обољења.
куративан (нлат. curativus) који лечи, који je за
лечење, лековит.
куратор (лат. curator) арав. старатељ, старалац,
тутор.
кураторијум (нлат. curatorium) ирав. старатељ-
ство, старалаштво, туторство (звање и надлеж-
ност).
курба в. курва.
курбан (арап.) принос, жртва, жртва богу; Кур-
бан барјам в. барјам.
курбатура
курбатура (фр. courbature) turn, укоченост (ко-
ња).
курбета (фр. courbette) јах. подскок коња пред-
њим ногама, врло кратак галоп; фш. клања-
ње, наклон.
курбетирати (фр. courbetter) јах. јурити кратким
галопом: ув. курбета.
курбла (нем. Kurbel) ручица којом се некад па-
лио мотор аутомобила.
курва (фр. courbe, лат. curvus крив) арх. кривина;
геом. крива линија, крива, кривуља; веш. врста
отока на коњском колену; вулг. блудница: погрд.
кукавица; курба.
курватура (лат. curvatura) кривљење, искривље-
ност; кривина; курвација.
курвација (лат. curvatio) в. курватура.
курвилинеаран (нлат. curvilinearis) геом. криволи-
нијски.
курвиметар (лат. curva крива, кривуља, грч. me-
tron мерило, мера) инструмент за мерење кри-
вих линија (на цртежима и картама).
куревт (лат. curro трчати, хитати) начин писања
руком; обична типографска слова која се упо-
требљавају у штампарству (за разлику од кур-
зивних); уобичајен назив за мала штампарска
слова (за разлику од верзалних).
куревтав (лат. currens) текући, који je у току;
који има прођу, који je признат; в. куран-
тан; курентна слова в. куренШ.
курер (фр. coureur, лат. currere трчати) тркач;
коњ тркач; вој. лаки коњаник, извиђач; женска-
рош, сукљарош.
курзнв (лат. cursiva se. scriptura) шио. положено
(или: косо) писмо, слова нагнута надесно (та-
ко да изгледа као да трче).
курзорав (лат. currere трчати, нлат. cursorius)
који тече без задржавања, без прекида, нпр.:
читање.
курвја (лат. curia) y старом Риму: један од 30
одељака на које су биле подељене најстарије
римске породице (патрицији); место, кућа у
којој се састајала курија ради већања о за-
једничким пословима; доцније: зграда за се-
натске сецнице, већница; данас: већница, суд-
ница; веће, суд; папин двор; Римска курија в.
Курија романа.
курнјалије (лат. curialia) Т. формалности кури-
јалног стила; канцеларијски обичаји и фор-
малности; изрази учтивости у насловима и сл.
курнјалисти (лат. curia) ал. католици који приз-
нају папи неограничену власт у цркви, ултра-
монтанци; супр. епископалисти.
курвјалнв*(лат. curialis) написан куријалним
стилом; куријални сШшг канцеларијски стил,
формалистички стил; куријално писмо тип ла-
тинице којим су писани старији документи
папске канцеларије.
Курвја романа (лат. Curia romana) Римска кури-
ја, папин двор; сви папски службеници и све
папске установе које се старају о извођењу
општег црквеног права; папина влада.
471 куртана
Курнкала-куп међународно годишње такмичење
скијаша скандинавских земаља у даљинском
трчању; осн. 1951.
курнкулум ввте (лат. curnculum vitae) ток живо-
та, животопис.
курнозан (лат. curiosus) радознао, љубопитљив;
редак, необичан, чудан, чудноват, занимљив.
курнозитет (лат. curiositas) радозналост, љубо-
гштљивост; реткост, необичност, особеност,
чудноватост; ретка ствар, занимљивост, зна-
менитост; куриозност.
куриозум (лат. curiosum) необичност, реткост,
знаменитост, занимљивост.
курвр (фр. courrier) гласник, скоротеча, улак;
службеник или поверљива особа које влада
или посланство шаљу са важним вестима, акти-
ма или сл. (због хитности или веће сигур-
ности).
курирати (лат. curare) шд. неговати болесника,
лечити.
курвсатн (фр. cour) 1. удварати се (некој дами).
курисати (тур. kurmak наместити, поставити) 2.
поправити, уредити.
куркума зеленкасто-жута биљна боја из корена
јужноазијске биљке Curcuma longa и Curcuma
rotunda; служи за бојен>е памука, вуне, свиле,
уља, бутера, сира и др.
курмузврати (шв.) оивичити, овенчати, уокви-
рити; нарочито: крупнији драги камен окру-
жити венцем ситнијих каменчића; кармози-
рати.
куротрофвј(ум) (грч. kuro-trophos који гаји де-
цу) завод за нахочад.
курс (лат. cursus ток, фр. cours) ток, путања,
правац (нпр. брода); оптицај једне врсте нов-
ца; берзанска цена појединих врста новца, ме-
ница, државних хартија, акција и сл.; течај,
низ предавања. часова неког предмета, уџ-
беник.
кур-салов (лат. cura лечење, фр. salon дворана
за пријем) дворана у којој се скупљају бањ-
ски посетиоци, дворана за забаву и проводњу
у бањи.
курс-маклер шрг. берзански посредник кога, за
поједине берзе, поставља и отпушта влада
(суделује у званичном утврђивању берзанских
курсева за робу и хартије од вредности).
курсви лист трг. преглед цена који издаје берза
свакодневно сем празничких дана, када се бер-
зански састанци не држе; у њега се уносе цене
свега чиме се тргује на берзи.
курсор (лат. cursus ток, енгл. cursor) pm. покази-
вач положаја симбола који ће бити записан на
екрану.
куртажа (фр. courtage) посредовање у трговини;
награда коју добива посредник за свој труд;
уп. куртје.
кур-такса (лат. cura лечење, нлат. taxa) прописа-
на цена коју плаћају купачи (болесници) и
посетиоци бања, бањска дажбина.
курталисати (тур, kurtarmak) ослободити, спа-
сти, избавити; курталисати се.
куртава енглески краљевски мач без шиљка, ко-
ји се, о свечаности крунисања, носи испред
краља.
куртизав
куртизан (фр. courtisan) дворанин; ласкавац, уд-
варач; љубавник.
куртизана (фр. courtisane) елегантна љубазница,
милосница, наложница.
куртина (фр. courtine, итал. cortina) завеса. на-
рочито у позоришту при променама на отво-
реној позорници; креветска завеса; форш. бе-
дем који спаја два бастиона, средњи бедем;
кортина.
куртје (фр. courtier) шрг. посредник за трговачке
послове, сензал, мешетар.
куртоазнја (фр. curtoisie) отмено понашање,
фино, витешко опхођење, нарочито према да-
мама, дворска углађеност, учитивост, уљу-
дност.
курћела (итал. cortello) велики нож са врхом за-
оштреним на обе стране.
кур-фирст (нем. Kurfiirst) изборни кнез, један
од кнежева који су, од XIII века, бирали немач-
ке цареве.
курцшлус (нем. Kurzschluss) фш. „кратак спој",
тј. случајан додир или премошћење два
електрична разноимена пола, услед чега се
ствара изузетно јака струја, коју проводник
не може да издржи, него мора да прегори; дово-
ди до прекида струје;. фиг. случајан сукоб,
неспоразум, непријатност.
курчатовиј(ум) хем. радиоактиван елеменат,
атомска маса 260, редни број 104, знак Ku;
име no совјетском физичару И. В. Курчатову
(1902-1960).
куршум (тур. kurjum) олово; пушчано зрно,
тане.
кускун (тур. kuskun) подрепњак, каиш испод
коњског репа (причвршћује седло); врпца на
женским капама (придржава да капе не падну).
кускус (арап.) кулинарски специјалитет из Се-
верне Африке; крупно млевена пшеница, ме-
ша се са месом, поврћем и једном врстом
coca,
кустодија (лат. custodio) чување, надзор, стража-
рен>е . затвор. тамница.
кустодија хонеста (лат. custodia honesta) upae.
I t ! • -. •
472 кшатрија
казна лишења слободе која не лишава части,
нарочито за мање политичке кривице (наш
правни систем je не познаје).
кустос(лат. custos), чувар, надзорник, службеник
и стручни саветник библиотеке, збирке, музе-
ја; црквењак; звонар.
кустура (рум. custura) тупо, старо, обично зарђа-
ло сечиво; врста џепног ножа, перорез, бритва,
кусур (арап. qu?ur, kusur, тур. kusur) остатак
новца који продавац враћа купцу.
кутер (енг. cutter) брза једрилица. нарочито код
ратних бродова; такође: брз мали енглески
брод са једном катарком.
кути (фр. coutil, лат. culcita) јако и густо лане-
но, кудељно или памучно платно (за постеље),
цвшпос.
кутикула (лат. cuticula) зоол. покожица; бот. ко-
жаста опна на биљкама.
кутис (лат. cutis кожа) зоол. поткожно ткиво, бот.
кора једногодишњих биљки.
кутитис (лат. cutis) мед. запаљење коже.
кутка (рус.) кратка блуза руских ратника.
куфско писмо no граду Куфа названо најстари-
је арапско писмо, данас у употреби само као
украсно писмо (на новцу, у натписима и сл.)-
Куцовласи етничка група настањена у планин-
ским деловима Македоније и сев. Грчке; оста-
так су романизованог староседелачког станов-
ништва; в. Аромуни.
куш! (фр. couche) наредба псима: лези! мируј!
ћути! умукни!
кушет (фр. couchette креветић) кревет у желез-
ничким купеима где се седишта извлаче у ле-
жаје.
Кушннгова болест (no америчком хирургу
X. Кушингу, 1869-1939) шд. ретка болест, че-
шће оболевају жене; карактерише се гојазно-
шћу. појавом браде и бркова, шећерном бо-
лешћу и повећаним крвним притиском.
кшатрнја (инд.) друга no реду индијска каста,
коју сачињавају ратници и народни прваци;
припадник ове касте.

Л, л тринаесто слово наше ћирилице, шеснаесто
л лабилав (лат. labilis) немоћан, слаб, пролазан,
наше латинице (L, 1); као скраћеница: 1 =
литра; L = римски број 50, ознака за фунту
стерлинга; 1. с. = локо цитато; Ld = лорд;
Lie. = лиценцијат; Liq. = ликвор; L. D. =
легум доктор, доктор права (у Енглеској);
log., In = логаритам; (L. S.) = локо сигили;
хем. L = литијум; La = ланШан; Lr = лоренци-
јум; Lu = лутецијум.
лабадисти присталице верске протестантске сек-
те, коју je у XVII в. основао Жан Лабадије.
лабанотација израз за систем играчког писма
(no Рудолфу Лабану 1879-1958, кореографу и
једном од најпознатијих теоретичара плесне
уметности у Немачкој),
лабарум (грч. labaron, нлат. labarum) римска
ратна застава за време познијих царева; после
Константина Великог са знаком крста и грч-
ким почетним словима имена Исуса Христа;
код католика: црквени четвороугласти опход-
ни барјак од скупоцене материје са сликом
распећа или ког светитеља.
лабдацизам в. ламбдацизам.
лабел (енг. label марка, етикета) нарочита врста
сталног бојкота који, у капиталистичким зе-
мљама, раднички синдикати примењују према
извесним предузећима; онима која излазе у
сусрет радничким захтевима синдикати дају
своје контролне марке (лабеле) да их ставља-
ју на робу коју производе, no чему he члано-
ви синдиката и остали потрошачи знати да je
то роба предузећа која су у добрим односима
са синдикатима те, према томе, само њу треба
куповати; лејбел.
лабелум (лат. labellum) бош. медна усна.
лабердав (хол. labberdaan) свеж бакалар, прире-
ђен као ^леђ (или: харинга).
лабндометар (грч. labfs дршка, ручка, мера, ме-
рило) мед. в. лабиметар.
лабијал (лат. labialis) грам. уснени глас.
лабијалан (лат. labialis) уснени.
лабијализација (лат. labium усна) лингв. изговор
гласова (вокала) праћен заокругљивањем и
истурањем усана.
лабвјате (нлат. labiatae) бот. уснатице (нпр. жал-
фија, босиљак, мајчина душица и др.).
лабије (лат. labia) ал. муз. в. лабијум.
лабијиратн (лат. labium) муз. оргуљске цеви
снабдети, снабдевати језичцима.
лабнј(ум) (lat. labium) усна, губица; муз. језичак
на оргуљским цевима; ПЛ. лабије.
•<•&:-
трошан, несигуран; фш. непостојан, несталан;
лабилна равнотежа непостојана равнотежа
(кад тежиште тела стоји у вертикали изнад
осовине); супр. стабилан.
лабилвост (лат. labilis) неучвршћеност; непо-
стојаност, колебљивост, непоузданост.
лабиметар (грч. labis дршка, ручка, metron ме-
ра, мерило) шд. хируршка справа за мерење
растојања кракова клешта, односно растоја-
ња између кашике на крацима тих клешта,
помоћу којих се врши порађање; у грчкопра-
вославној цркви: кашичица којом се верни
причешћују.
лабиодентал (лат. labialis уснени, dentalis зубни)
грвм. усненозубни глас.
лабноденталан (лат. labialis уснени, dentalis зуб-
ни) који се изговара помоћу усана и зуба,
усненозубни.
лабноназал (лат. labialis уснени, našališ носни)
грам. усненоносни глас; у српскохрватском је-
зику лабионазал je глас м.
лабирннт (грч. labyrinthos) ашш. унутрашње уво;
лабиринтска вода слушна вода; в. и лави-
ринт.
лабиринтит (грч. labyrinthos) мед. запаљење ува,
нарочито лабиринта.
лабис (грч. labis клешта, машице) мед. клешта
којима се врши порађање; ys. лабиметар.
лаборант (лат. laborans) радник, нарочито у хе-
мијском, апотекарском итд. лабораторију-
му; у средњем веку: хемичар који прави зла-
то, алхимист.
лабораторнја (нлат. laboratorium) некад ради-
оница, нарочито хемијска, апотекарска, пуш-
карска итд.; данас специјално уређена просто-
рија или завод у којем се врше разна испити-
вања, огледи и експериментална научна
истраживања.
лаборирати (лат. laborare) радити; хем. лучити,
дестиловати, топити; мед. трпети, боловати,
лежати од болести.
лабрадор (no Лабрадору, северноамеричком по-
луострву) мин. минерал из групе фелдспата -
базичних силиката - у којима калцијум прео-
влађује над натријумом; употребљава се за
израду накита и украсних предмета.
лабрадорит мин. стена у којој je главни састо-
јак минерал лабрадор.
лабриде (лат. labrum усна) зоол. усначе, усташице
(рибе).
лабрум
лабрум (лат. labrum) усна (в. лабијум); ивица
суда; посуда за прање.
лабуристи (енг. labourist; labour труд, рад) ai.
присталице, чланови британске Радничке
странке (Labour Party и Independent Labour
Party Радничка странка, Независна радничка
странка).
лава (лат., итал. lavare прати, спирати, lava) ужа-
рена и течна маса коју избацују вулкани, ко-
ја тече из њих, a која, кад се расхлади, очврс-
не као камен.
лавабо (лат. lavare прати, lavabo) умиваоник.
лавања (итал. lavagna) врста камена која се на-
рочито употребљава за израду мозаика.
лавандула (нлат. lavandula) бош. деспик, позната
баштенска биљка веома пријатна мириса;
употребљава се много у козметици; лаванда.
лаваториј(ум) (нлат. lavatoriura) суд за прање
(или: купање); купатило, купка.
лави (фр. lavis) цртање (или: бојење) тушем.
лавина (нлат. lavina, итал. lavigna) усов, снежна
маса која се котрљањем са високих планина
увећа до огромних размера рушећи и сатиру-
ћи све што пред собом нађе; фиг. нешто што се
креће великом брзином и неодољивом сили-
ном и чему je немогуће супротставити се и
одолети.
лавирати (лат. lavare) 1. стк. боју стављену на
слику водом испрати; туширати, израдити цр-
теж тушем или мастилом.
лавирати (хол. laveren, фр. louvoyer, louvier) 2.
мор. према ветру пловити шевуљицом; фш. по-
ступати смотрено и опрезно, не изјашњавати
се брзо о некој ствари, служити се свакојаким
изговорима да би се што избегло (плаћање,
враћање дуга и сл.). врдати, изврдавати.
лаввринт (грч. labyrinthos) миш. огромна Мино-
таурова зграда са великим бројем соба и изу-
крштаних ходника, у којој je био затворен
Тезеј и из које се спасао само помоћу Ари-
јадниног конца; отуда: изукрштане стазе на
којима се није лако снаћи; фиг. замршеност,
нејасност, многострукост, сложеност, збрка-
ност, заплетеност; замршен посао; положај у
коме je тешко снаћи се и наћи из њега излаз;
в. и лабирингп.
лавмав (фр. lavement) мед. исгшрање црева ради
чишћења, клистирање.
лавор (нлат, lavatorium, фр. lavoir) 1. умива-
оник; перионица; 2. в. ловор.
лавра (рус. лавра, грч. laurćs) првобитно: ћели-
ја анахорета; доцније: већи православни ма-
настир, нарочито који je седиште и епископа
(лаври има у Јерусалиму, Русији, Светој Го-
ри и др.).
лав стори (енг. love љубав, story прича) љубавни
роман, љубавна прича.
лага (нем. Lage) муз. положај у регистру тонова
на музичком инструменту или код певача
(нпр. горња лага, доња лага).
лагена (лат. lagoena) бокаст суд за вино са дугач-
ким и узаним грлом и са ручицама са стране.
лагениформан (нлат. lagoeniformis) који има
облик боце, који je као боца.
474 лазур
лагер (нем. Lager) стовариште, сместиште,
складиште; вој. Шабор, логор; лежиште, лега-
ло, постеља.
лаго (итал., шп. lago, лат. lacus) језеро.
лагонопонос (грч. lagon слабина, pćnos мука,
бол) мед. бол (или: пробадање) у слабинама.
лагостома (грч. lagos зец, stoma уста) зечја усна,
рња, расечена горња усна; рња. рњица, рња-
вац, рн>о, човек са расеченом горњом усном.
лагофталмија (грч. lagos, ophthalmos око) мед.
зечје очи, држање отворених очију при спава-
њу, као зец, услед мане у очним капцима.
лагофталмос (грч. lagos, ophthalmos око) човек
који спава отворених очију, као зец.
лагохилус (грч. lagos, cheTlos усна) рња, расече-
на горња усна: в. лагостома.
лагримозо (итал. lagrimoso) .«м. плачно, тужно, у
плачноузбудљивом тону.
лагум (тур. lagun) 1. подземни ходник; 2. подзем-
ни поткоп напуњен експлозивом за рушење
нечега: уч. мина.
лагуна (итал. laguna) плитки залив, природно
одељен од мора, море у атолским прстенови-
ма, обалске баре.
Лада 1. богиња пролећа, младости и лепоте у
старих Словена; 2. (Лада) удружење ликовних
уметника у Београду (основано 1904).
ладизам в. лудизам.
ладнн (фр.) дијалект ретороманског језика.
ладино (шп.) 1. шпанско-јеврејски језик, ко-
јим се служе Јевреји у медитеранским земља-
ма; 2. мелез, потомак белца и Индијанке у
Јужној Америци.
ладињос (шп. ladinos, лат, latinus) ПЛ. они који
пристају уз латинску цркву, Индијанци и му-
лати у Средњој Америци који су примили
католичку веру.
ладити в. лудити.
ладица (нем. Lađe) фиока, претинац.
лажиратн (фр. lacher препустити) <љ намерно из
неког рачуна изгубити на неком такмичењу.
Лазар (јевр. Eleasar) брат Марте и Марије кога
je Исус, трећи дан no смрти, васкрсао из гро-
ба; име једног у Библији описаног (Лука,
12,20) губавца, који je доцније постао, као
светитељ, заштитник свих болесника; фиг. убог
и болестан човек.
лазарет (фр. lazaret, итал. lazzaretto) првобитно
у сред. веку: дом за губавце код Јерусалима,
посвећен св. Лазару; доцније: болница, наро-
чито војна болница; уп. карантин.
лазарови (итал. lazzaroni) ал. убоги лењивци и
гоље у Напуљу и Сицилији, који живе од но-
саштва (амалства) и других надничарских по-
слова, или од просјачења (названи no убогом
Лазару, из „Еванђеља" no Луки).
лазврати (нлат. lazurium) сшк. већ израђену и
готово суву слику у боји или металну основу
овлаш премазати ретком, провидном бојом,
тако да се слика испод те боје види, нпр. код
лакирања: лазура.
лазур (нлат. lazurium, lazur, арап. lazvard) мин.
врста плавог камена који се употребљава по-
главито за украс.
лазура
лазура (нлат. lazurium) лако премазивање већ
израђене слике у боји неком провидном, ра-
није плавом бојом, тако да се доња боја може
видети; боја којом се врши такво премази-
вање.
лазуран (нлат. lazurium, арап. lazvard) боје као
лазур, светлоплав, плав као небо; транспа-
рентан; лазурно наношење боје наношење
боје танким премазом, за разлику од пасту-
ОЗНОГ. . •:-",, ;, :;
лазурне боје в. лазура.
лавк (грч. laćs народ, пук, laikćs народни, пучки)
световњак, световно лице, лице које није
свештеник; фиг. онај који није посвећен у
што, човек невичан и неискусан у некој умет-
ности или вештини; нестручњак.
лаицизирати (грч. laikos народни, пучки, нлат.
laicus) лишити свештеничког чина, рашчини-
ти, вратити свештеника у положај световног
лица, распопити, распопљавати.
лаички (грч. laikos народни, пучки) светован,
мирски, несвештенички; непосвећен у што,
невешт. невичан, неискусан; нестручан.
лајас (енг. lias) геол. в. лијас.
лајбл (енг. libel) прав. увреда или клевета нанесе-
на путем штампе.
лајбницијанизач учење немачког филозофа и
математичара Готфрида Вилхелма Лајбница
(1646-1716), обележено монадологијом, спи-
ритуализмом и оптимизмом нарочито, a затим
престабилизованом хармонијом, рационализ-
мом, телеологијом и детерминизмом.
лајбхен (нем. Leibchen) прсник, прслук, пр-
случе.
лајденска боца фш. стаклен суд обложен споља и
изнутра, до извесне висине, калајним листо-
вима (станиолом), служи за скупљање елек-
трицитета (пронађен у Лајдену); конден-
затор.
лајка врста врло прецизног фотографског апа-
рата (скр. од Leitz-Camera, no Ernstu Leitzu,
немачком индустријалцу, 1843-1920).
лајке pača ловачких паса распрострањена у
Скандинавији и северним областима СССР;
једна сибирска лајка (Лајка) била je први
живи путник у васиону (3. новембра 1957. у
Спутнику).
лајм (нем. Leim) лепило, туткало.
лајнер (енг. liner) брод који плови према утвр-
ђеном реду пловидбе, „линијски" брод; супр.
Шрампер.
лајстна (нем. Leiste) летвица.
лајтер (нем. Leiter) управитељ, управник, вођ,
коловођа; физ. проводник (струје).
лајтмотив (нем. leiten водити, нлат. motivum)
побуда у раду, мисао водиља; муз. у оперским
композицијама, нарочито код Рихарда Вагне-
ра: одређена музичка тема којој je циљ да
карактеризује неког јунака или неки догађај,
и која се увек понавља при појављивању на
позорници тога јунака и при сећању на тај
догађај.
лајтнант (нем. Leutnant, фр. lieutenant) eoj. по-
ручник; лојтнант. ... ,„..._,... ,.
475 лакрдија
лајт пен (енг. light pen оптичка оловка) рач. уре-
ђај који служи за цртање слика на екрану.
лајтшоу (енг. light светлост, show представа)
осветљење на концертима и у дискотекама ко-
је се непрекидно мења и тако ствара посебну
атмосферу.
лак (лат. lac) 1. млеко; лак сулфурис (лат. lac
sulfuris) хем. сумпорно млеко, сумпорни талог
млечног изгледа.
.: лак (сскр. lakscha, нлат., итал. lacca, фр. laque)
2. непрозиран фирнајс који се израђује од
разних смола и у разним бојама, a предметима
њим намазаним даје сјајан изглед; врста ве-
ома фине и сјајне коже за израду обуће, руч-
них торбица итд.
лакај в. лакеј.
лакеј (фр. laquais, шп. lacayo) пратилац, слуга;
нарочито: униформисан слуга у отменим ку-
ћама; фиг. улизица, подлац.
лакирер (перс.) радник или занатлија који ради
лаком, који лакира.
лакировка (рус. лак од нем. Lack и арап. lakk)
покушаји улепшавања стварности ради апо-
логетског односа према постојећем друштве-
ном стању.
лакмус (хол. lakmoes, lak лак, moes воћна каша)
плава бојена материја која се добива из раз-
них врста лишајева, нарочито од Lecanora tar-
tarea и Roccella tinctoria; употребљавају je хе-
мичари, било у воденастом раствору (лакму-
coea тинктура), или као хартију обојену
тим раствором (лакмусова хартија), за ра-
спознавање киселина и база, пошто она у ки-
селинама поцрвени, a у базама поново по-
плави.
лаколити (грч. lškkos удубљење, рупа. јама, lf-
thos камен) ил. геол. масе кристаластих стена
засвођеног облика и већег или мањег обима,
каткада више километара широке. постају
кад се магма утисне међу слојеве таложних
стена, раздвоји их и у н>има очврсне у виду
жичне стене. Код нас: Копаоник.
лаконизам (грч. Lakon Лакедемонац) реш. прете-
рана краткоћа и збијеност у исказивању ми-
сли, нарочито када се изостављају речи које
се no смислу могу нагађати, да би реченице
биле што краће, што често смета јасноћи
стила и мисли, нпр. дан и комад, крв и нож итд.
(израз постао no старим Лакедемонцима, који
су се одликовали овом особином); супр. пле-
оназам, таутологија.
лаконикум (грч. Lžkon, лат. laconicum sc. balne-
um лакедемонско купатило) мед. одељење у ку-
патилу за парење и презнојавање, суво купа-
тило, парно купатило.
лаконски (грч. lakonikos) кратак и јасан. зби-
јен, језгровит, сажет, који с мало речи казује
много (no обичају старих Лаконаца, тј. Лаке-
демонаца, који нису марили за опширан го-
вор); лаконичан.
лакрдија (тур. lakirdi) поет. врста ниже комедије,
којој je главни задатак да изазове смех, без
икаквог циља, тако да je, због претеривања у
свему, више карикатура него права комедија,
, фиг. шала, шегачење. ,.. .,
лакрдијати
лакрдијати (тур. lakirdi) правити шале, шалити
се, шегачити се.
лакрдијаш (тур. lakirdi) шаљивчина, спадало.
лакрнма (лат. lacrima) суза; лакриме ХрисШи
(лат. lacrimae Christi) „Христове сузе", врста
отвореноцрвеног, веома финог и скупоценог
вина од грожђа „лакрима", које успева у Ита-
лији, на подножју Везува.
лакрималав (нлат. lacrimalis) мед. који се тиче
сузних каналића, сузни.
лакрнмалиа (лат. lacrimalia) ал. Ш Т . сузне кости.
лакрос (фр. lacrosse завинут штап) л. игра лоп-
том; две екипе са no 10 играча настоје да
рекетом протерају лопту кроз противничка
врата.
лакс (нем. Lachs) зоол. лосос, пастрвка, пастрмка
(фабљива морска и слатководна риба, веома
укусна за јело).
лаксамент (лат. laxamentum) олакшање, олак-
шица; прав. рок од два месеца који се даје
стараоцима за враћање пупиларног малолет-
ничког новца.
лаксанција (нлат. laxantia) Т. мед. средства за
чишћење.
лаксатнв (нлат. laxativum) мед. средство за чи-
шћење; s.i. лаксатива.
лаксатива (нлат. laxativa) ПЛ. мед. в. лаксатив.
лаксизам (нлат. laximus) лабавост у схватањима
и питањима морала.
лаксир (лат. laxare разлабавити, омекшати) мед.
пролив.
лакснратн (лат. laxare) мед. имати столицу, чи-
стити црева, ићи често напоље.
лакситет (лат. laxitas) лабавост, разлабавље-
ност, аљкавост.
лактагога (лат. lac, lactis млеко, грч. ago изази-
вам, доводим) Т. мед. средства која помажу лу-
чење млека.
лактатн (лат. lac, lactis) ПЛ. хем. соли млечне кисе-
лине.
лактацнја (нлат. lactatio) стварање (или: луче-
ње) млека из млечних жлезда; исхрањивање
детета материним млеком.
лактеин (лат. lac, lactis млеко) кајмаку слична
маса која се добива испаравањем млека.
лактизма (грч. laktisma ритај, ритнуће, laktizo
ритнем) мед. осетно кретање детета у мате-
рици.
лактиферан (лат. lac, lactis млеко, fero доносим)
млечан, који даје млеко.
лактифугиј(ум) (нлат. lactifugium) мед. справа за
црпење млека пумпом.
лактициније (лат. lacticinium) Т. млечни произ-
води (сир, млеко, кајмак и др.).
лактичаи (лат. lac, lactis млеко) млечан, млечни;
лактична грозница мед. млечна грозница код
породиља.
лактобноза (лат. lac, lactis, грч. bios живот) в.
лактоза.
лактовегетаријааац (лат. lac, lactis, нлат. vege-
tarinarius) вегетаријанац који се храни, поред
биља, и производима од живих животиња, на-
рочито млеком и његовим прерађевинама.
лактодензиметар (лат. lac, densus густ, грч. me-
476 ламаркизам
tron мера, мерило) ареомегиар за испитивање
специфичне тежине млека: бројеви 20-40 на
скали, лествици, одговарају специфичној те-
жини 1,020 до 1,040; нарочито удешена вага за
утврђивање квалитета млека.
лактоза (лат. lac, lactis) ш, млечни шећер.
лактозурнја (лат. lac, грч. пгоп мокраћа) мед.
врста шећерне болести код које се налази у
мокраћи млечни шећер.
лактолин (фр. lactoline) в. лактеин.
лактометар (лат. lac млеко, грч. mćtron мера,
мерило) разне справе помоћу којих се испи-
тују и мере састојци млека.
лактоскоп (лат. lac, lactis, грч. skopćč посма-
трам) в. лакгпометар.
лакува (лат. lacuna) недостатак, празнина, шу-
пљина, нпр. у кн>изи, образовању и сл.
лакунар (лат. lacunar) аРх. таваница са издубеним
коцкастим пољима, бојадисаним или са укра-
сима од злата и слонове кости.
лакунозан (лат. lacunosis) који има празнина, са
недостацима, непотпун, крњ.
лакустрнчан (лат. lacus језеро) језерски, који
се тиче језера, који припада језерима.
Лакшми у индијској религији богиња лепоте,
супруга бога Вишну; обично се представља ка-
ко седи на лотосовом цвету; Лакшими.
ла ла (фр. la la) свакојако, површно, осредње,
донекле, прилично.
лала (тур. lala) 1. турски великаш, дворанин; 2.
учитељ, васпитач.
лалација (грч. lalia) тепање, муцање.
лалетика (грч, lalćo тепам) наука о говорењу,
познавање вештине говорења. - '.
лалија (грч. lalia) говор, говорење.
лалопатија (грч. lalia причање, pathos болест)
мед. све врсте сметњи при говору; логопатија.
лалофобија в. логофобија.
лама (тибет. blama, lama учени, узвишени) 1.
титула будистичких свештеника у Тибету ко-
ји, код Монгола и Калмика, већином живе no
манастирима; в. далај-лама.
лама (пер. Hama) 2. зоол. овца-камила, дуговрата
животиња, велика колико јелен, живи у чопо-
рима no планинама Перуа. припитомљена слу-
жи као најважнија домаћа животиња за тег-
љење (цењена и због вуне и меса); врста фине
вунене тканине, сличне фланелу, нарочито за
даме.
ламанзам (тибет. lama) хијерархијски облик бу-
дизма у Тибету и Монголији, нарочито његов
преображај који су извршили, у XIV и XV
веку, Џонг-капа и његови ученици.
ламансти (тибет. lama) вл. в. ламаити.
ламаити (тибет. blama, lama) вл. присталице бу-
дистичке, ламајске религије у Тибету и Мон-
голији; уп. ламаизам.
ламаркизам учење фр. природњака Жана Ла-
марка (1744-1829), no коме употребљавање
или неупотребљавање појединих органа има
утицаја на преображавање саме врсте орган-
ских бића, a стечене особине постају наслед-
не, и no коме жива бића имају способност да
се прилагођавају околини у којој живе (у нео-
ламбда 477
ламаркизму питање наслеђивања стечених
особина je спорно).
ламбда (грч. lšmbda) грчко име слова „л" {X, A);
ламбда-тав анаш. спој темених костију са за-
тиљком кости у облику грч. слова „Л" - Л.
ламбдацизам (грч. Umbda) погрешно изговара-
н>е гласа „л" место „р".
ламбдондан (грч. lambda, eldos облик, вид) сли-
чан грчком слову ламбда ().), угласт, ћош-
каст.
ламбетвок (енг. Lambeth walk, шетња no Ламбе-
ту, централном лондонском кварту) плес из
30-их и 40-их година двадесетог века, попула-
ран у целој Европи.
ламблијаза (no руском лекару Лаблу) мед. зараз-
на цревна болест, најчешће дечја; преноси
се мишјим изметом; уп. ламблије.
ламблнје мед. паразити у цревима (no руском
лекару Ламблу који их je специјално про-
учавао).
ламбрета (no имену произвођача) врста скутера,
моторцикла италијанске производње.
ламе (фр. lame) врста тканине проткана метал-
ним жицама.
ламела (лат. lamella) листић, плочица, љуспа;
танак лим од разног метала.
ламеларан (нлат. lamellaris) плочични, у облику
плочице (или: лима, листића, љуспе).
ламелација (нлат. lamellatio) листавост, листа-
н>е, љуспавост, љуспање.
ламелиоформан (нлат. lamellioformis) плочи-
част, који има облик листића или плочице.
ламентабиле (итал. lamentabile) муз. тужно, плач-
но, жалосним тоном.
ламентација (лат. lamentatio) туговање, јадико-
вање, оплакивање, нарицање, кукање, рида-
н>е, плач.
ламентације (лат. lamentatio) католички цркве-
ни обреди TOKOM Велике недеље пред Ускрс.
ламентозо (итал. lamentoso) муз. в. ламента-
оиле.
ламета (итал. lametta) Т. танани конци од мета-
ла, обично у боји, за украшавање божићне
јелке.
ламн реч састављена од имена музичких тонова
la и mi; муз. нешто што звучи ружно или тужно;
свршити са лами свршити ружно, жалосно.
ламииа (лат. lamina плоча) танак слој или плоча
која нешто облаже.
ламинажа (лат. lamina плоча, фр. laminage) пра-
вљење металних плочица и листова, ваљање,
тањење, метала.
ламинектомија (лат. lamina плоча, грч. ektomć
исећи) мед. врста операције код обољења
међупршљенског диска.
ламинерија (лат. lamina плоча. фр. laminerie)
радионица за ваљање и тањење метала, ва-
љаоница.
ламиноар (фр. laminoir) машина за тањење
(или: ваљање) метала.
ламиран (фр. laminer, lame1) проткан сребром
или златом.
лампадаријус (грч. lampas, лат. lampadarius) ба-
кљоноша, зубљоноша.
ландвер
лампадедромија (грч. lampžs буктиња, dromos
трчање) утакмица у трчању са запаљеним
воштаним буктињама.
лампадефор (грч. lampšs, forćo носим) онај ко-
ји носи буктињу, зубљу, бакљоноша.
лампадист(а) (грч, lampšs) тркач са запаљеном
буктињом.
лампадодромија (грч. lampđs, drćmos) в. лампа-
дедромија.
лампадомантија (грч. lampas, manteia прорица-
ње) прорицање no томе како гори буктиња.
лампас (фр. lampas, lampasse) 1. врста свилене
источноиндијске и кинеске тканине са слика-
ма и шарама; 2. вој. широка трака од тканине
друге боје (обично црвене), уметнута дуж спо-
љашњег шава чакшира виших официра.
лампион (фр. lampion) мала, лампа, лампица;
лопта од хартије, са шарама и сликама у жи-
вим бојама, у којој гори свећа и која виси
непомична или се носи о штапу у свечаним
приликама, прославама и сл.
лампирис (грч. lampyris) JOO.-I. свитац, кресница.
лампрета (лат. lambere лизати, petra камен, сте-
на, нлат. lampreta, lampetra) зоол. морска зми-
јуљица, животиња из реда колоуста.
лампрофири жичне магматске стене зрнасте
структуре; код нас се јављају у западном под-
ножју Авале, код Рипња (керсантит, који се
назива и „рипањски гранит"), на планини Руд-
нику и на др. местима.
лампрофонија (грч. lampros јасан, phone глас,
звук) јасногласност, веома јасан и јак глас.
лампрофоничан (грч. lampros, phone глас, звук)
јасногласан, са јаким и јасним гласом.
лана (лат. lana) вуна.
ланбри (фр. lambris) арх. дрвена или мраморна
облога доњег дела собних зидова; гипсана та-
ваница, плафон у гипсу.
лангвенте (итал. languente, лат. languere) муз.
чежњиво, жудно, с уздисајима.
лангвидитет (нлат. languiditas) малаксалост, из-
нуреност, слабост, немоћ; чежња, сахњење,
гињење, љубавна страст.
лангвидо (итал. languido) муз. в. лангвенте.
лангетирати (фр. languetter) рецкати ивице на
белом рубљу, правити шупљике, шупљичити.
Лавгобардија старо име данашње италијанске
Ломбардије.
лангзам абер зихер (нем. langsam aber sicher)
ткл. полако али сигурно.
лаигуст (лат. locusta, фр. langouste) зоол. јастог
(велики морски рак); врста скакавца; в. ло-
куста.
ландауер (нем. Landauer) путничка кола, кочије
са четири седишта, чији je кров у средини
растављен, тако да се једна половина може
спустити напред, a друга натраг. Назван no
томе што je таквим колима цар Јосиф I путо-
вао 1702. ка опседнутом граду Ландау.
ландвер (нем. Landwehr) еој. први и други позив у
немачкој и швајцарској оперативној војсци;
у бившој Аустро-Угарској: део војске коју
je давала сама Аустрија (за разлику од „за-
једничке", тзв. К. und К. = царске и краљев-
ске војске).
ландграф
ландграф (нем. Landgraf) титула владалаца у
старој немачкој држави.
Ландлига (енг. Landliga) политичко удружење у
Ирској, основано 1879, које je захтевало
укидање властелинства и враћање земље ир-
ском народу.
ландштурм (нем. Landsturm) вој. последња од-
брана младића и стараца у немачкој војсци
(обухватала све војне обвезнике од 17. до пу-
не 45. год. живота који нису прошли кроз стал-
ни кадар).
ланиферан (лат. lana вуна, ferre носити) који
носи вуну, вунат.
ланолнн (лат. lana, нлат. lanolinum) хем. жућкаста
маса која се добива од вунене масти и алкали-
ја; употребљава се за помазивање суве и крте
коже и служи као важан састојак косметичких и
медицинских масти (лат. adeps lanae = маст од
вуне).
ланоформ (лат. lana, forma) фарм. маст за ране,
прави се од ланолина и формалдехида.
ланс (фр. lance) врста плеса са два пара или више
парова, слична кадрилу.
лансадирати (фр. lancade) у«. правити с коњем
полукружне скокове увис.
лансажа (фр. lancage) мор. поринуће, спуштање
лађе у воду.
лансирати (фр. lancer) хитнути, хитати, бацити,
бацати; избацити (нпр. торпедо из лансирне
цеви); добацити питање (или: слутњу, сумњу,
предлог); увести (или: уводити) у свет (или: у
друштво, у моду); дати (или: давати) маха че-
му; вешто, али не званично, пустити у јавност
глас, вест, саопштење, предлог; брзо плесати;
са псима ићи no трагу дивљачи; лансирати
брод спустити брод у воду.
лансје (фр. lancier) коњаник наоружан копљем,
улан.
лантан (грч. lanthanč кријем) хем. елемент оло-
васте боје, метал, пронађен 1839. у цериШу,
атомска маса 138,91, редни број 57, знак La.
лантаниди (грч. lanthano скривам) хем. назив за
хемијске елементе са редним бројем 58-71;
лантаноиди.
лан-тенис (енг. lawn tennis) <л. „пољски тенис",
тенис, нарочито који се игра на травнатом
терену.
лантерва (фр. lanterne, лат. la(n)terna) фењер;
светионик; латерна.
лануго (лат. lanugo) маље, ситне меке длачице
no људском телу.
ланцета (фр. lancette) хир. инструменат са два
•л реза и шиљастим врхом за отварање вена, ка-
лемљење итд; кратак шиљат дворезачки нож.
ланцмав в. лацман.
ланч (енг. lunch) лаки оброк између доручка и
ручка; лаки ручак, други доручак: ланч-па-
кет лаки оброк од хладних јела, припремљен
за излет.
Лаокоонт (лат. Laocoon) мит. свештеник Аполо-
нов у Троји, кога су, заједно са његова два
сина, удавиле две огромне змије, зато што je
саветовао Тројанцима да не уносе у град дрве-
,; ног коња и први хитнуо копље на њега говоре-
478 лапсус
ћи: „Бојим се Дајанаца и кад дарове доносе".
Лаокоонтова група чувено хеленистичко
пластично дело (из II века прен.е. сада у Ва-
тикану), које приказује тренутак када змије
даве Лаокоонта и његове синове; Лаокон.
лаократнја (грч. laos народ, kratos владавина,
власт) владавина народа, демократија.
Лао-це кинески филозоф и „посматрач приро-
де", из VI в. прен.е., сматра се писцем чуве-
ног дела Тао-тех кинг и оснивачем таоизма.
лапазан (перс. lafzen) брбљивац, лапарало.
лапактичан (грч. lapazo испразним) мед. који по-
маже да се црева благо испражњавају, који
уређује столицу.
лапароскопнја (грч. lapare слабина, skopćč по-
сматрам) мед. испитивање трбуха у циљу утвр-
ђивања узрока обољења.
лапаротомија (грч. lapare, tome сечење) хир.
отварање трбуха на слабинама.
лапарохистеротомија (грч. lapare, hystera мате-
рица, tome сечење) мед. оперативно отварање
трбуха и материце ради вађења детета, у слу-
чају велике тесноће зделице код породиље,
царски рез, „кајзершнит", sectio caesarea.
лапароцела (грч. lapare, kele кила), мед. трбушна
просутост, хернија.
лапен (фр. lapin) зоол. питоми зец.
лапидар (лат. lapidarius) средство за премазива-
ње које има својство да премазани предмет
отврдне као камен (може се мешати и са
бојом).
лапидаран (лат. lapidarius) урезан у камену; кра-
так. збијен, језгровит; лапидаран стил зби-
јен, кратак и језгровит стил (као стил у ста-
рим римским натписима).
лапндаријум (лат. lapis камен, lapidarium) збир-
ка камених споменика.
лапвдацвја (лат. lapidatio) каменовање, бацање
каменом на кога.
лапидифнкација (лат. lapis камен. нлат. lapidifi-
catio) окамењавање, претварање у камен, по-
стајање еолског пешчара тиме што у сметове
песка вода унесе кречни цемент.
лапилн (лат., итал. lapilli) Т. врста шљунка који
избацују вулкани: омалени. ћошкасти или за-
обљени комадићи са стакленом кором, a уну-
тарњом масом често кристаластом.
лапис (лат. lapis) камен; лапис инферналис (лат.
lapis infernalis) хем. сребро нитрат; лапис кау-
стикус (лат. lapis causticus) хем., мед. натријум-
-хидроксид; лапис филозофикус (лат. lapis
philosophicus) камен мудрости.
лапор (келт.) седиментна стена, поред глине са-
држи кречњак; обично je светложут, бео или
сив.
лапорац (келт.) јаче очврсли лапор; користи се
за справљање цемента.
лапсус (лат. labi, lapsus) грешка, погрешка,
омашка: пад, падање, опадање, пропадање;
лапсус бонорум (лат. lapsus bonorum) apm.
опадање, пропадање имања; лапсус калами
(лат. lapsus calami) грешка (или: омашка) учи-
њена при писању; лапсус лингве (лат. lapsus
linguae) погрешка (или: омашка) направљена
лапта 479
у говору; лаисус меморије (лат. lapsus memo-
riae) грешка у памћењу; лапсус палпебре
(лат. lapsus palpebrae) мед. мана у очном
капку.
лапта (рус.) стара руска народна игра с палицом,
данас једна од масовних спортских игара и
популарна забава у СССР; слична je безболу.
лап топ компјутер (енг. lap top computer) прено-
сиви рачунар; најмањи има димензије бележ-
нице, највећи димензије актенташне.
ларариј(ум) (лат. lararium) домаћа капелица
или нарочито место код огњишта на коме су
стајале слике и кипови домаћих богова-заш-
титника (лара) код старих Римљана.
ларборд (енг. larboard) мор. лева страна брода.
ларва (лат. larva) код старих Римљана: авет, при-
виђење, утвара; образина, маска; зоол. млад
облик неке животиње који се разликује од
родитељског облика (први стадијум у развићу
инсеката); ез. душа покојника, преминулог на-
силном смрћу, лемур.
ларвалав (нлат. larvahs) зоол. који припада лар-
ви, ларвин; ларвални органи органи које нека
животиња има само док je ларва, a који се
доцније, кад се развије, губе.
ларвврав (лат. larva) под образином, прикривен;
ларвироне болести болести код којих се неки
симптоми не појављују.
ларга ману (лат. larga manu) дарежљивом руком,
тј. издашно, обилато, богато.
ларгето (итал. larghetto) ш. мало спорије, ра-
стегнутије, готово анданте.
ларгеца (итал. larghezza) обиље, изобиље; шрг.
знатна резерва новца за менична писма на јед-
ном тржишту.
ларгвсвмо (итал. larghissimo) муз. веома лагано и
свечано; уп. ларго.
ларго (итал. largo) муз. лагано, полагано, растег-
нуто, развучено; шрг. обилно и, због тога, јев-
тино.
ларго дв молто (итал. largo di molto) муз. в. лар-
гисимо.
ларгус (лат. largus) обилат, богат; дарежљив, из-
дашан, податљив.
ларв (лат. Lar, Lares) Т. миш. код старих Римља-
на: домаћи, кућни богови, богови заштитни-
ци дома, благотворни духови преминулих уку-
ћана; уп. ларалијум, пенати.
ларввгал (грч. Urynx, грло, гркљан) линге. глас
који се образује у гркљану, ларингални (гр-
кљански) глас.
ларингеалан (грч. lajynx гркљан) гркљански, гр-
лени.
ларивгвзам (грч. lajynx) мед. грчевито стезање
мишића гркљана и шије код деце, дечја
астма.
ларингитис (грч. larynx) мед. општи назив за све
врсте запаљења гркљана и душника.
ларивго- (грч. l&rynx) предметак у сложеницама
са значењем: гркљан, гркљани, грлени.
ларнвгологвја (грч. Isrynx, logia) мед. наука о
гркљану и његовим обољењима.
ларввгорагвја (грч. larynx, regnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из гркљана, душника.
ласалнјанци
ларингосиринкс (грч. ldrynx, syrinx фрула; шу-
пља направа) мед. бризгалица (или: штрцаљка)
за душник или плућа.
лерввгоскоп (грч. larynx, skopćo посматрам) мед.
мало огледало у величини металног динара,
на држаљу, помоћу кога се врши преглед грк-
љана, душника и оближњих органа (пронађено
1840. усавршено 1858).
ларингоскопија (грч. lzrynx, skopćo посматрам)
мед. прегледање гркљана и оближњих органа
ларингоскопом.
ларингоспазам (грч. lirynx, spasmos грч) мед. грч
у гласници.
ларввгостевоза (грч. ldrynx, stćnSsis сужење) мед.
стешњавање (или: сужавање) фкљана и отежа-
но дисање које долази услед тога.
ларингостробоскоп (грч. lzrynx, strćbos вртлог,
skopćo посматрам) инструменат за испитива-
ње трептаја гласних жица, као и за проучава-
ње других трептавих тела.
ларинготомија (грч. larynx, tomg сечење, реза-
ње) хир. отварање гркљана ради уклањања
израслина, чирева, страних тела итд.
ларввготрахеитвс (грч. larynx, tracheia душник)
мед. запаљење гркљана удружено са запаљењем
душника.
ларннготрахеотомвја (грч. lsrynx, trachefa душ-
ник, tome сечење. резање) мед. најуобичаје-
нији метод отварања ваздушних путева пресе-
цањем прстенасте хрскавице и двеју најгор-
њих душникових хрскавица; крикотрахеото-
мија.
ларввгофвсура (грч. larynx, лат. fissura цепање,
расцеп) мед. оперативно расецање гркљана ра-
ди одстрањивања страних тела.
ларивгофов (грч. larynx грло, phone глас, звук)
специјални микрофон који се причвршћује
на грло и служи да би се при разговору откло-
нила спољна бука; примењује се и у тенков-
ским и авионским радиостаницама.
ларивгофтвза (грч. larynx, phthisis сушица, ту-
беркулоза) мед. туберкулоза гркљана, душ-
ника.
ларввкс (грч. larynx) анаш. гркљан.
ларввкседем ( ф ч . larynx, oi'dema отицање, OTOK)
мед. отицање, гласнице, отицање гркљанове
слузокоже које доводи до тешкоће при диса-
њу и гушење; глотиседем.
л'ар вур л'ар (фр. l'art pour l'art) „уметност ради
уметности", схватање no коме уметност треба
да постоји само ради уметности, a никако не
сме да буде средство или циљ чему другом
(девиза Теофила Готјеа).
ларпурлартвзам (фр. l'art pour l'art) в. л'ар пур
л'ар.
Ларус (фр. Larousse) чувени француски енци-
клопедијски речник. лексикон, у великом и
малом издању, назван no лексикографу и из-
давачу Пјеру Ларусу (1817-1875).
ласалвјанизам учење Ф. Ласала о друштву и др-
жави; в. ласалијанци.
ласалвјанцв ал. присталице учења нем. соција-
листе Фердинанда Ласала (1825-1864), којем
je циљ развитак „радничког сталежа" помоћу
ласаловци
државе и преображај друштвеног поретка уво-
ђењем општег бирачког права; ласаловци.
ласаловци в. ласалијанци.
ласе (фр. lacet) врпца, гајтан, узица; врпца за
женске домаће хаљине.
ласер (енг. скр. од Light Amplification by Stimula-
ted Emission of Radiation) апарат помоћу ко-
јега се од електромагнетске енергије (видљи-
вих и инфрацрвеник зракова) ствара сноп
светлости који има разорну снагу; лејзер.
ласи (фр. lacis) мрежасто ткиво; врста полусвиле-
не тканине, марли.
ласо (шп. lazo, лат. laqueus) конопац или каиш
са оловом или омчом на крају, 10 до 15 m дуг,
помоћу којега пастири у Америци, бацајући
га, хватају биволе, коње и друге животиње.
ластагија (нлат. lastagium) мор. товар брода; ме-
сто у великим приморским градовима где лађе
врше утовар и истовар робе.
ластадија (нлат. lastadium) мор. в. ластагија.
ласт бат нот лист (енг. last but not least) најпо-
сле, али не и на последњем месту; најзад, али
не no важности.
ластекс в. ласгпиш.
ластик в. ластиш.
ластивг (енг. lasting трајан) врста атласасте
глатке и сјајне вунене тканине (употребљава
се нарочито за зимске капуте).
ластиш (грч. elauno вучем, растежем, нлат. elasti-
cus) веома еластична тканина израђена од гу-
ме и разних текстилних жица; употребљава се
за израду подвезица, мидера, упрта за држање
чакшира и др.
ласциван (лат. lascivus) развратан, похотљив, по-
хотан, сладострасан, разуздан, бестидан, са-
блажњив, скаредан.
ласцивитет (лат. lascivitas) развратност, похот-
љивост, похотност, сладострасност, бестид-
ност, саблажњивост; ласцивност.
латекс (грч., лат.) млечни сок из каучуковог др-
вета од којег се прави каучук.
латентан (лат. latere, latens) тајни, потајни,
прикривен, сакривен; физ. везан, скривен (супр.
ослобођен), нпр. латенШна Шоплота везана
топлота, тј. топлота коју неко тело прима a
да се притом не загрева, да му се температура
не повишава, нпр. лед кад се услед топлоте
топи, и док год се топи, температура му се не
повишава; латентна снага прикривена снага;
мед. латенШне болесШи болести које не пока-
зују никакве видне знаке.
латентност (нлат. latentia) потајност, прикриве-
ност, скривеност.
латенција (лат. latentia) време које протекне од
момента када почне да делује стимулус до
момента када настаја реакција на стимулус.
латералан (лат. lateralis) бочни, побочни, са
стране, споредни; латерални наследници на-
следници из побочне линије; латерално срод-
ство сродство no побочној (или: споредној)
линији.
Латеран (лат. Lateranus) палата у Риму у којој
су папе становале до прогонства у Авињон, од
, 1843. у њој се налази чувени музеј за паган-
480 латифунднја
ске и хришћанске старине; до ње je црква
св. Јована, у којој су одржавани екуменски,
тзв. латерански црквени сабори (синоди).
латерирати (лат. latus страна) рачунске ставке
no странама сабрати да би се износ добивен на
једној страни (latus) пренео на наредну
страну.
латерит (лат. later опека, цигла) врста земљишта
у тропским пределима; настаје распадањем
стена под утицајем топле и влажне климе и
шумске вегетације; одликује се јасном црве-
ном бојом, знак да у њему има и хидроксида
гвожђа no којој je и добио име.
латерна (лат. laterna) фењер, лампа; латерна
магика (лат. laterna magica) ОПТ. чаробна лам-
па, пројекциона лампа, скиоптикон.
Латин (лат. Latinus) 1. прастари становник Ла-
цијума, старе области данашње Италије у ко-
јој лежи Рим; 2. у нашим народним умотвори-
нама одомаћени назив за припадника неког
народа западне Европе; 3. латин римока-
толик.
латинац 1. средњошколац који учи латински је-
зик; 2. в. латинист.
латинизам (лат. Latini) особеност латинског је-
зика. нарочито реда речи, што пада у очи код
буквалног превода са лат. на српскохрватски,
нпр.: „Цезар, пошто je...", место: „Пошто je
Цезар..."
латинизовати (нлат. latinizare) подражавати ла-
тински језик, особености и начин изражавања
латинског језика преносити у други језик;
преводити на латински; полатинити, полати-
њавати.
латинист(а) (фр. latiniste) познавалац латинског
језика и књижевности, човек коме je латин-
ски језик струка.
латинофобија (лат. Latinus, грч. phobos страх)
1. страх од Латина и њиховог утицаја, нарочи-
то од агресивности римокатоличке цркве; 2.
мржња на Латине; ув. Латин 2, 3.
латиростре (лат. latus широк, rostrum кљун) вл.
зоол. птице са широким кљуном.
латитуда (лат. latitudo) ширина, пространство;
геогр. ширина, угловно одстојање на подневку
(меридијану) неког места на Земљиној повр-
шини северно или јужно од полутара (еквато-
ра); асшр. угловно одстојање неког небеског
тела од еклиптике („небеска латитуда"); фш.
слобода, поље рада.
латитудиналав (нлат. latitudinalis) ширински, ко-
ји се тиче (географске) ширине.
латитудинаран (нлат. latitudinarius) широкогруд,
слободоуман, који не претерује, непретеран.
латитудиварци (лат. latitudo) ПЛ. широкогруди,
слободоумни људи; фил. no Канту: предетав-
ници и присталице широкогрудости и лабаво-
сти у питањима морала (суир. ригористи), они
који су, за време жучних верских борби и суко-
ба у Енглеској и Шкотској у XVII веку, хтели
да посредују међу завађеним странкама.
латифолан (лат. latifolius) широколист, који
има широке листове.
латифундија (лат. latifundium) велико пољско
имање, велики посед.
 481
латма (арап. hatmS свршетак, крај) 1. једно чи-
тање (учење) целог Корана; 2. молитва после
завршетка читања целог Корана; 3. крај, свр-
шетак, конац.
латом (грч. latomćs) радник у каменолому; сло-
бодни зидар.
латомија (грч. latomia) каменолом, мајдан ка-
мена; подземне тамнице у каменоломима код
Сиракузе (за владе тиранина Дионизија); сло-
бодно зидарство.
лато сензу (лат. lato sensu) у ширем смислу.
латрија (грч. latreia) служба; богослужење; наро-
чито: обожавање светаца.
латрина (лат. latrina) нужник, заход.
латроцинијум (лат. latro разбојник, хајдук, la-
trocinium) друмско, улично разбојништво.
латрункулатор (лат. latrunculator) судија који
истражује злочине друмских, уличних разбој-
ника.
латув (шп. laton, фр. laiton, исл. latun) лим од
месинга.
латус (лат. latus страна, бок) страна листа; збир
(или: износ) рачуна написаног на једној стра-
ни рачунске књиге; латус пер се (лат. latus
per se) страна или износ рачуна за себе, тј.
износ појединих страна, када једна страна са-
држи само једну ставку или партију; ад латус
(лат. ad latus) придодан као помоћник, као
саветник и сл.
лаудамијум (нлат. laudamium) в. лаудемијум.
лаудамииијум (лат. laudaminium) в. лаудемијум.
лаудааум (нлат. laudanum) раније: свако сред-
ство за умиривање живаца и успављивање; да-
нас: проста алкохолна тинктура опијума, на-
питак за успављивање.
лаудативан (лат. laudativus) који има карактер
похвале, похвалан.
лаудатор (лат. laudator) хвалилац, хвалитељ;
онај који држи посмртни говор, говорник на
погребу.
лаудација (лат. laudatio) хваљење, похвала; по-
хвални говор; посмртни говор.
лаудемиј(ум) (нлат. laudemium) дажбина која се
давала власнику лена за уступљено искориш-
ћавање лена.
лаудирати (лат. laudare) хвалити, похвалити,
славити; лаудирати сведока прае. назначити
(или: именовати) сведока.
лаудум (нлат. laudum) прт. одлука изборног су-
дије.
лауреат (лат. laureatus) песник овенчан ловоро-
вим венцем. тј. песник који je добио као на-
граду ловоров венац; књижевник, уметник или
научник који je добио највишу награду; но-
силац највише награде, или највишег приз-
нања.
лауреатус (лат. laurus ловор, laureatus) ловоро-
вим венцем овенчан; награђен (за песнике,
уметнике и др.)-
лауреација (нлат. laureatio) в. промоција.
лаус (лат. laus ген. laudis) хвала, похвала, слава,
признање; уп. кум лауде, магна кум лауде, су-
ма кум лауде (под сума).
Левантинци
лаута (нем. Laute) инструменат сличан гитари,
са 4-5, доцније са 24 жице.
лаутирати (нем. Laut глас, lautieren) шчитавати,
шчитати, при учењу читања: слова одмах из-
говарати према њиховом гласу, a не срицати,
тј. изговарати свако слово засебно; метода
лаутирања метода шчитавања.
лаутист(а) (нем. Laute) свирач у лауту.
лаутферштеркер (нем. Lautverstarker) апарат за
појачавање гласа (код телефона).
лаутшпрехер (нем. Laut-sprecher) гласноговор-
ник, звучник (нпр. радио-апарата).
лауфер (нем. Laufer) 1. једна фигура у шаху,
ловац; 2. дугачак и узан тепих (или: ћилим);
правилније: лојфер.
лафет (фр. l'affut) вој. предњак, постоље на коме
стоји топовска цев.
лацерацнја (лат. laceratio) дерање, кидање, це-
пање, растрзање.
лацман (нем. Landsmann) 1. земљак; 2. туђинац,
странац, особито из западне Европе, често и
презриво; ланцман.
лацо (итал. lazzo) ПОЗ. нема игра у итал. комеди-
ји, нарочито у комедији деларте, ради испу-
њавања пауза у говору, говор без речи; смеш-
но понашање, лакрдија, шегачење, шала; ПЛ.
лаци.
лашате оњи сперавца вој к'ентрате (итал. Lasci-
ate ogni speranza voi ch'entrate) Оставите сваку
наду ви који улазите - натпис над улазом у
пакао у Дантеовој БожансШвеној комедији.
Леандер (лат. Leander) миш. љубавник Херин, ко-
ји je сваке ноћи пливао из Абида у Сест
драгани на састанак, док се није удавио у Хе-
леспонту.
лебел-систем (енг. label, грч. systema) в. лабел.
лебенсраум (нем. Leben живот, Raum простор)
животни простор; начело немачке тежње за
освајањем туђих територија.
леберија (лат. liberatio ослобађање) побуна,
устанак.
леблебија (тур. leblebi) семе од биљке сланутка;
једе се пржено.
лев (буг.) новчана јединица у Бугарској од 100
стотинки.
левада (фр. levade) у јахању: када се кон> високо
пропне, a предње ноге скупи, тако да тело
притом за кратко време непокретно стоји са-
мо на задњим ногама.
лева ману (лат. laeva manu) муз. левом руком.
левант (итал. levante исток) поветарац који дува
са истока.
Левавт (итал. Levante) све земље на Средозем-
ном мору које леже источно од Италије, до
Еуфрата и Нила: у ужем смислу: приморје Ма-
ле Азије, Сирије и Египта; Исток, Оријент.
леванте (итал. Levante) Исток; супр. поненте.
левавтвва (итал. Levante, фр. levantine) шрг. сви-
лена или полусвилена тканина са крстићима
за женске хаљине, пореклом са Леванта.
Левантинци (итал. Levantino) ол. Европљани, на-
рочито Грци и Италијани, и мелези између
њих и источњака, који су рођени и који живе у
приморским градовима Леванта.
левантски
леваитски (итал. levante) источњачки, који по-
тиче са Истока или припада Истоку; левант-
ски ветрови жестоки западни ветрови на оба-
лама Сирије.
леватор (лат. levare дизати, подизати, нлат. leva-
tor) зоол. мишић подизач.
леваторијум (нлат. levatorium) мед. в. елевато-
ријум.
левација (лат. levatio) дизање, нарочито руке
при ударању такта.
леве (фр. levće) дизање, подизање; збирање, са-
бирање (усева); позивање у војску; устанак;
леве ан мас (фр. levće en masse) народни уста-
нак, општи устанак, последња одбрана.
левелери (енг. leveller који изједначава) „борци
за једнакост", припадници демократске пар-
тије у Енглеској основане за време буржоаске
револуције у XVII в.; захтевали су свеопште
изборно право, једнакост свих пред законом,
верску слободу, враћање сељацима одузетих
делова земље, укидање трговачких и привред-
них монопола, ослобођење из затвора дужника
који нису могли да плате порез; 15. XI 1647.
подигли су у војсци устанак, који je Кромвел
угушио; ишчезли су средином XVII в.
левента (перс, тур. levend, итал. levantino)
ленштина, беспосличар, дангубник, готован;
раније: турски војник.
левериџ (енг. leverage рад полуге, снага полуге)
етн. метод процене пословног ризика, тј. оче-
киваног добитка у односу на фиксне трош-
кове.
левигација (лат. levigatio) глачање; фарм. пре-
тварање чврстих тела у прах растрљавањем.
левијатан (хебр.) 1. огромна (библијска) мор-
ска неман; 2. фш. огроман, страшан човек;
велики брод; 3. машина, строј за уклањање
нечистоће из вуне. ЛевијаШан политичко-фи-
лозофски спис енглеског филозофа-материја-
листе Т.Хобса, објављен 1651. год.
левир (лат. levir, грч. daer) прав. мужев брат, де-
вер; левиратски брак брак између жене и бра-
та њеног покојног мужа, брак између најбли-
жих сродника (код Јевреја и неких природних
народа у Азији).
левирати (фр. lever, лат. levare) Џх. натерати ко-
ња да се пропне на задње ноге; левирати про-
Шест шрг. протестовати меницу.
левнт (лат. levita, грч. levi'tes, хебр. lewi) код
старих Јевреја: потомак Левија, члан племе-
на Леви који je морао да буде свештеник; у
римској цркви: помоћник свештеника.
левитација (нлат. levitatio) у спиритизму: тобож-
ње лебдење једног тела, уклањање привлач-
не силе Земљине духовном снагом (пример ле-
витације био би легендарно уздизање Хри-
стово на небо).
левкоја (грч. leukćion) оош. дремовац, познато
баштенско цвеће из породице суноврата.
левулоза (лат. laevus леви) хем. шећер који се
налази у многом слатком воћу, меду, обрће
иалево раван поларизоване светлости (уп. дек-
сгпроза); фруктоза.
482 легатура
левха (арап.) калиграфски написани и урамљени
цитати из Корана или мудре источњачке изре-
ке које као украс висе no зидовима муслиман-
ских кућа.
легабиле (итал. legabile) муз. везано, спојено,
сливено.
легалан (лат. lex закон, legalis) законски, зако-
нит, законом дозвољен, правни, правоваљан;
нескривен, јаван; легали модо (лат. legali mo-
do) законски, no закону, путем закона; лега-
лис медицина (лат. legalis medicina) судска ме-
дицина.
легализација (фр. legalisation) озакоњавање,
озакоњење, потврда (или: потврђење) код
власти, оверавање (no прописима закона).
легалнзирати в. легализовати.
легализовати (фр. legaliser) озаконити, озако-
њавати. позаконити, позакоњавати, учинити
нешто да има законску вредност; потврдити на
суду, оверити, прећи у легалност.
легалитет в. легалност.
легални марксизам политичко-литерарна струја
либералне интелигенције у Русији која се
крајем XIX в. под заставом марксизма борила
против народњаштва, погрешно тумачећи
марксизам; њени представници објављивали
су своје чланке у легалним новинама и часо-
писима (отуда назив). Главни представници
ове струје били су: П.Струве, М.Туган-Бара-
новски, С. Булгаков и Н. Берђајев.
легалност (нлат. legalitas) законитост, законски
прописи, сагласност једне радн>е са законом;
Фш. поступање (или: делање, понашање) које
je у складу са државним, спољним законом (за
разлику од моралитета, TO he рећи поступа-
ња или делања или понашања које je у скла-
ду са унутарњим законом. тј. моралом); наче-
ло легалитета upas, начело no коме се, код
кривичних дела за која се гони и суди no служ-
беној дужности, мора почети кривично посту-
пање чим се стекну довољни стварни и правни
разлози за кривично поступање.
легат (лат. legatum) 1. завештање, остављање у
наследство једног дела оставштине неком ли-
цу које иначе не би, no закону, имало права
на наследство.
легат (лат. legatus) 2. код старих Римљана: под-
војвода који je заповедао једним крилом
војске у рату; највиши помоћник намесника
царске покрајине; у новије доба: папин иза-
сланик или стални представник у некој држа-
ви; легатус a латере или де латере (лат.
legatus a latere, de latere) папин посланик пр-
вог реда, кардинал-посланик; опуномоћеник
Свете столице у стварима духовног суда за
једну већу област.
легатар (нлат. legatarius) лице коме je завешта-
н>ем остављен у наследство део завештачеве
оставштине, a које иначе не би имало права
на наследство.
легато (итал. legato) муз. в. лигато.
легатор (лат. legator) онај који оставља завеш-
тање, завешталац, завештач.
легатура (итал. legatura) в. легура.
легација
легација (лат. legatio) изасланство; посланство;
особље посланства; зграда посланства.
леге артис (лат. lege artis према закону вештине)
no свим правилима одређеног заната, струке.
леген (перс.) 1. врста посуде са поклопцем и
дршком; леђен.
леген (енг. lagan, lagon) 2. мор. роба са неке раз-
бијене лађе избачена водом на копно.
легенда (лат. legere читати, legenda) 1. оно што
треба читати; 2. у сред. веку: наслов књиге
која je садржавала штива која су се сваког
дана морала читати на служби божјој; 3. прича
из живота светаца, животопис светаца; 4. изми-
шљена прича, бајка, гатка, баснословна при-
ча; 5. натпис на венцу металног новца или
медаље; спољашња ивица металног новца на
којој, да би се отежало фалсификовање,
обично стоји каква мисао или девиза; 6. ту-
мач, објашњења знакова (на цртежу. у плану,
географској карти и сл.); потпис испод илу-
страције.
легендар (нлат. legendarius) писац прича из живо-
та светаца, животописац светаца; писац ле-
генди.
легендаран (нлат. легендариус) који има карак-
тер легенде, који спада у легенде, басносло-
ван; чувен, славан (као неки јунак из бајке).
легендарнјум (нлат. legendarium) књига са при-
чама из живота светаца, збирка прича о свеци-
ма, житије светих.
легија (лат. legere, legio) у староримској војс-
ци: одељење од 1.200-6.000 пешака и 300 ко-
њаника, подељено на 30 манипула и 60 центу-
рија, a доцније на 10 кохората; фиг. велика
множина војске, чета, одред, војска; в. Лежи-
он етранжер; Лежион g'ouep.
легион (лат. legio) вој. в. легија.
легвовар (лат. legionarius) војник римске леги-
је; војник Страначке легије (Lćgion etrange-
re); ималац или витез француског ордена Ле-
гије части (Legion d'honneur).
легирати (лат. lex, legis закон, legare) 1. теста-
ментом завештати, правити завештања, оста-
вити (или: остављати) у наследство; послати
кога као посланика; поставити (или: узети) за
легата.
легнратн (итал. legare, лат. Ugare спојити, здру-
жити) 2. мешати (или: стапати) више метала,
нарочито: злато и сребро мешати са металима
мање вредности; у куварству: чорбе или сосо-
ве зачинити јајетом или брашном да би били
гушћи; у мачевању: в. лигирати.
легислатива (нлат. legislativa) законодавно тело,
законодавна скупштина, законодавна власт.
легислативан (нлат. legislativus) законодаван; за-
конодавни, који се тиче законодавства; за-
конски.
легислатура (нлат. legislature) законодавство,
доношење закона; законодавна скупштина,
законодавна власт, законодавно тело; легис-
латурни период време трајања и рада зако-
нодавне скупштине.
легислација (лат. legis-latio) доношење закона,
законодавство, законодавна власт; закони.
483 легхори
легист (лат. lex закон, фр. lćgiste) познавалац
закона, правник; наставник световног права,
присталица римског права у сред. веку (супр.
декретист); у Италији: противник фа-
шизма.
легнтима (лат. legitima se. pars законски део)
прав. законски део очинства или материнства
који наследнику, без обзира на тестаменат,
мора припасти.
легитиман (лат. legitimus) законит, законски;
праведан, оправдан, правилан (захтев); рођен
у законитом браку, брачни.
легитимација (нлат. legitimatio) узакоњење.
усиновљење, усвојење ванбрачног детета; по-
тврђивање, акредитовање страног посланика;
оверавање овлашћења (или: пуномоћи);
исправа издана од власти неком лицу (са сли-
ком, назначењем имена, положаја и звања,
старости, личног описа, места рођења и др.),
исказница; лична карта; право на подношење
тужбе.
легитимнсти (фр. lćgitimistes) tu. присталице
принципа легитимитета, no којем право на
престо једне владалачке династије не зависи
од воље народа, те се, као и свако приватно
право, не може и не сме крњити; у Францу-
ској: странка која признаје право на престо
само старијој лози Бурбона; мађарски леги-
тимисти присталице поновног довођења
Хабзгурговаца на краљевски престо Мађар-
ске.
легитимитет (фр. legitimite") законитост, основа-
ност на праву; законито рођење детета; право
на престо no рођењу; принцип легитимите-
та принцип no коме се не могу крњити права
наследних владалачких династија.
легограф (лат. lex, legis закон, graphč пишем)
гшсац закона, састављач закона.
легографологија (лат. legere читати, грч. lćgč
читам, graphč пишем, logia) наука о читању и
писању.
легологија (лат. legere, грч. lćgo, logia) вештина
читања, знање читања.
легуан (шп. iguana) зоол. врста гуштера у жарким
пределима, нарочито у тропској Америци,
l'/žm дуг, месо му je добро за јело.
легулејизам (лат. lex закон, legulejus законски
ситничар) рђаво адвокатисање, слепо држање
(или: придржавање) законских параграфа.
легумен (лат. legumen) бош. махуна.
легумин (лат. legumen) беланчевинаста матери-
ја у плодовима махунастих биљака, слична ка-
зеину, биљни казеин.
легумивоза (нлат. leguminosa) хранљиви препа-
рат који се добива од брашна плода махуна-
стих биљака помешаног са брашном пшенице
или ражи; даје хранљиве супе (или: јухе) које
желудац лако вари.
легуминозе (нлат. leguminosae) Т. б&ш. махуна-
ре, махунасте биљке.
легура (итал. legare) мешање (или: мешавина)
два или више метала путем стапања, слитина;
алигација, легирање.
легхорн (no енг. имену итал. града Ливорна -
Леда
Leghorn) 1. врста белих кокоши, настала
укрштањем италијанских и шпанских коко-
ши; гаји се и код нас; 2, врста плетене сламе
за шешире и шешир од такве сламе.
Леда (грч. Leda) миш. необично лепа жена спар-
танског краља Тиндареја, у коју се Зевс заљу-
био и прилазио joj прерушен у лабуда, док се
купала; мати Кастора и Полукса, лепе Јеле-
не, Клитемнестре; омиљен предмет многих
уметничких дела; астр. име једног астероида
пронађеног 1856. год.
ледент (лат. laedens) прав. онај који наноси увре-
ду, увредилац.
ледерица (нем. Leder кожа) врста јабуке дебеле
кожице, кожара.
леди (енг. lady) израз којим се ословљава отме-
на жена или девојка у Енглеској, дама; Леди,
Богородица.
ледизам в. лудизам.
леди-лајк (енг. lady-like) оно што одговара јед-
ној отменој госпођи, што je у складу са поло-
жајем једне леди.
леди петроиес (енг. lady patroness) отмена госпо-
ђа као покровитељица (нпр. приредбе у добро-
творне сврхе).
леднрати (лат. laedere) оштетити, покварити,
озледити, позледити; вређати, увредити; ус-
кратити, нанети (или: причинити) штету.
ледичан (нем. ledig) сам, који живи као самац.
неожењен; ледична, неудата.
леђев (перс. legen, ledžen) в. леген 1,
леђере (итал. leggiere) муз. лако, с лакоћом, без
усиљавања.
лађерисимо (итал. leggierissimo) муз. веома лако,
посве лако.без имало усиљавања.
леђерменте (итал. leggiermente) муз. в. леђере.
лежеран (фр. leger, lćgere, лат. levis) лак, неуси-
љен; лакомислен, брзоплет, несмотрен, нема-
ран; површан, аљкав.
лежерност (фр. lćgeretć) лакоћа; лакомисленост,
несмотреност, немарност, брзоплетост, по-
вршност, аљкавост.
Лежион д'онер (фр. Legion d'honneur) веома
угледан фр. орден „Легија части".
Лежион етранжер (фр. Legion ćtrangere) „Стра-
начка легија'% трупа основана после јулске
револуције у Француској (1830) и састављена
од политичких бегунаца и пустолова свих на-
рода, под командом француских официра;
служила je за осигурање француских преко-
морских и колонијалних поседа.
лезбнјка женска особа ненормалних сексуалних
склоности, која се сексуално задовољава с
другом женском особом (назив према грчком
острву Лезбосу, где je живела песникиња Сап-
фа, за коју се причало да води љубав са жена-
ма); уп. Шрибада.
лезгинка врста кавкаског народног плеса.
лезет (тур. lezzet) сласт, ужитак.
лезија (лат. laesio) upas, озледа, повреда; вређа-
ње, увреда; оштећење, причињавање штете,
закидање.
лезус (лат. laesus) upae. онај који je увређен.
позлеђен, оштећен.
484 лекторат
леј (рум. leu) од 1868. новчана јединица у Руму-
нији = 100 банија.
лејбел в. лабел.
лејкисти (енг. Lakers, Lake Poets) „језерци",
енглески песници В.Вордворд, С. Т. Колриџ,
и Р. Сауди, названи тако зато што су живели у
Језерској области (Lake District) у североза-
падној Енглеској почетком XIX века.
ле(ј)лек (тур. leylek) рода, штрк.
лек (алб. lek) новчана јединица Албаније = 100
квинтара.
лекажа (нем. lecken цурити, истицати) шрг. цуре-
ње из оштећених судова, губитак услед цуре-
ња; свота (или: сума) која се уноси у обрачун
на име одбијања од укупног износа рачуна
због цурења.
лек-дај (енг. lac-dye) нарочита врста лака која
се употребл>ава поглавито за бојење вуне цр-
веном бојом.
лекс (лат. lex, legis) закон. законски предлог,
законска одредба, пропис, правило; леге ар-
тис (лат. lege artis) no закону уметности; пре-
ма пропису; лекс аброгата (лат. lex abrogata)
закон који више не важи, укинут закон; кон-
тра легес (лат. contra leges) противно зако-
нима.
лексем(а) литв. реч посматрана издвојено, као
јединица речника (лексикона) неког језика,
са свим својим граматичким облицима; често
je дужа од једне речи: нпр., опустити се, изла-
нути се и сл.
лексика (грч. lćksikon речник) све речи једног
језика, дијалекта или неког писца.
лексикалије (нлат. lexicalia) ал. ствари које се
тичу речника или које спадају у речник.
лексикографија (грч. lexikcn, graphia) писање,
састављање речника.
лексиколог (грч. lexikon, lćgos) научник који се
бави проучавањем речи.
лексикологија (грч. Iexik6n, logia) наука о реч-
ницима и њиховом састављању.
лекснкон (грч. lexicon од грч. lexis говор, реч и
грч. наставак ikos) речник, нарочито речник
неке посебне науке, области, друштвене групе
и сл.; лингв. речник лексема једнога језика.
лексипиретов (грч. lexis престанак, престајање,
pyretos грознична ватра) мед. средство (или:
лек) против грознице.
лексис (грч. lexis) мед. попуштање (или: преста-
јање) болести.
лектира (фр. lectura, нлат. lectura) читање; шти-
во, књиге или градиво које треба прочитати
уопште или за извесно време. нпр. у једној
школској години, школско штиво.
лектор (лат. legere читати. lector) читалац, пре-
давач; на универзитетима: учитељ живих јези-
ка, музике и др.; исправљач, a и оцењивач,
рукописа у издавачким предузећима; језико-
словац који подучава глумце и спикере у ак-
центу, дикцији и сл. у припреми позоришне
представе, пред филмско и телевизијско сни-
мање; припадник претпоследњег реда у римо-
католичкој црквеној хијерархији.
лекторат (нлат. lectoratum) зваље предавача и
лектрнса 485
учитеља живих језика на универзитету; про-
сторије лектора, предавача на универзитету.
лектриса (фр. lectrice) читатељка, предавачица.
лектулус (лат. lectulus) мед. завој за увезивање у
дашчице (сломљених руку, ногу итд.).
лектура (лат.) читање и језичко поправљање
текстова.
лекхорн (енг. leghorn) в. легхорн.
лекција (лат. lectio) настава, обучавање. преда-
вање, час наставе; задатак за учење; одломак
из библијских или других црквених књига;
грдња, карање; очитати лекцију, очитати
вакелу, укорити, покарати некога.
лекцвонаријум (нлат. lectionarium) у католич-
кој цркви: збирка одломака из Библије који
се читају на богослужењу (ако су из еванђеља
= евангелијаријум, ако су из апостолских по-
сланица = епистоларијум, ако су из оба =
њгенаријум).
лем (нем. Lehm глина, иловача) лепак, везиво,
кит; уређај за лемљење (најчешће елек-
трични).
лема (грч. lemma) фш. претпоставка, премиса,
правило које једна наука узајмљује од друге
неке науке у којој je оно већ доказано. нпр.
неко правило које физика узима од математи-
ке; лозинка, гесло, девиза; наслов чланка ко-
ји садржи објашњење онога о чему се у члан-
ку говори; реч у речнику којој се значење
описује, одредница.
леминг (лат. lemmus lemmus) зоол. арктичка живо-
тин>а слична пољском мишу (глодар).
лемниската (грч. lemm'skos трака, завој) геом. на-
зив за извесне затворене криве линије које
личе на » (бројку 8, осам).
лемозитет (грч. lćme, лат. lema) мед. крмељи-
вост.
лемпира новчана јединица Хондураса (= 100
центавоса).
лемур зоол. врста полумајмуна из фам. Lemuri-
dae, кратких руку, дугих ногу, главе сличне
лисичјој; живи на Мадагаскару и у тропским
пределима Африке и Азије.
лемури (лат. lemures) ПЛ. миш. код старих Рим-
љана: душе покојника, од којих су добре ду-
ше поштоване као домаћи богови (лари), a
зле су тумарале као ноћне авети.
лемурнје (лат. lemuria) Т. миш. код старих Рим-
љана: свечаности које су се славиле о поноћи
9, 11. и 13. маја ради отклањања злих духова
од домова.
ленгер (тур. lenger, итал. l'ancora, фр. l'ancre,
грч. znkyra) сидро, котва; велики бакрени
тањир.
ленго (фр. lingot) шипка, полуга, слитак (олова,
злата, сребра и др.); ПШП. квадрат за попуњава-
ње празнина.
ленд-арт (енг. land земља, art уметност) једна од
концептуалних уметности заснована на кори-
шћењу пејзажа или уношењем великих коли-
чина земље у галерију.
лендлер (нем. Landler) омиљени плес становника
тзв. Ландла, у Горњој Аустрији, у 3/8 и 3/4
такта.
Леонида
Левд-лиз (енг. Lend-lease acte) Закон о зајму и
најму, донет 1941. у Сједињеним Америчким
Државама, на основу којега се савезничким
владама додељује помоћ у материјалу, бро-
довима итд.
левдлорд (енг. landlord) велики поседник земље
у Енглеској, велепоседник, властелин.
лендровер (енг. land земља, rove скитати) терен-
ско возило енглеске производње, слично аме-
ричком џипу.
ленијенцна (лат. lenientia) Т. мед. средства за
умињивање (или: ублажавање) болова; омек-
шавна средства, средства за омекшавање.
ленитив (нлат. lenitivum) мед. средство за умињи-
вање (или: ублажавање) бола; такође: в. пали-
јатив.
лено (нем. Lehn) земља или имање које су, у
сред. веку, владари даривали својим заслуж-
ним ратницима (вазалима, клетвеницима) уз
обавезу да им они буду верни и одани у служби
(један од основних појмова средњовековног
друштвеног уређења); ytt. феуд.
лента (рус. лента) широка трака од сјајне ску-
поцене тканине на којој се носи орден најви-
ших степена; обично се носи укосо преко
грУДИ.
лентавдо (итал. lentando) муз, са отезањем, све
спорије и спорије.
лентанте (итал. lentante) муз. в. ленШандо.
левтенсцентан (лат. lentenscens) мед. који се по-
лако развија, хроничан (за болести).
лентигннозан (лат. lentiginosus) мед. лећаив, ко-
ји има no телу пеге од сунца.
лентиго (лат. lentigo) мед. пеге на кожи.
лентикулар (лат. lens сочиво, леће lenticularis
сочиваст) хируршки нож у облику сочива.
лентнкуларан (лат. lens, lenticularis) у облику со-
чива, сочиваст, лећаст.
лентитис (лат. lens) шд. запаљење (очног) сочи-
ва; факитис.
ленто (итал. lento) муз. лагано, отегнуто, споро,
натенане.
ленто асаи (итал. lento assai) муз. веома лагано.
лењннизам учење и делање Владимира Иљича
Уљанова Лењина (1870-1924) вође руске рево-
луције, државника и филозофа; Лењиново
учење марксизма означено je као марксизам
епохе империјализма и пролетерске револу-
ције.
лењир (нем. Lineal) подужа дашчица за повлаче-
ње правих линија, врстар.
лењо (итал. legno) дрво; кол лењо (итал. col
legno) муз. дрветом гудала, a не струном (сви-
рати).
леоне новчана јединица Сијера Леоне = 100
ц^нта.
леонезас (шп. leonesas) шрг. врста најбоље шпан-
ске вуне.
Леонада (грч. Leonidas) славни спартански краљ
(владао од 488. пре н.е.) који je 480. са 300
Спартанаца и око 6.000 савезника јуначки
бранио Термопилски кланац од далеко над-
моћније персијске војске, коју je водио
Ксеркс, док није, издајством Ефијалта, no-
Леонидн 486
гинуо са свим војницима. Ha споменику, у
облику лава, уклесане су речи: „Путниче, кад
дођеш у Спарту, јави да смо пали покоравају-
ћи се њеним законима."
Леониди (лат. leo, leonis лав) астр. poj метеора
који се јавља сваке године у првој половини
новембра као да полази из сазвежђа Лава.
леонински стнхови метр. хексаметар и пентаме-
тар код којих се крај сликује са средином
стиха, названи no једном средњовековном
песнику који се звао Лео.
леонински уговор (лат. societas leonina) неправе-
дан уговор, no коме једна страна вуче „лавов-
ски део", тј. сву корист, a друга мало или
нимало, попут онога лава (лат. leo, leonis лав)
у познатој Езоповој басни.
леонннско друштво (лат. societas leonina) друш-
тво, друговање с лавом; в. леонински уговор.
леововање (према A. A. Леонову, совјетском
астронауту првом човеку који je 1965. иза-
шао из васионског брода у космички простор)
лебдење у слободном, бестежинском простору;
каже се и за дугачак скок у рукомету и скокове
са скијама.
леонско злато лажно злато које се справља од
чистог бакра и цинка, позлаћени бакар и
цинк, названо no шпанској вароши Леону; ли-
онско злато.
леонско сребро лажно сребро, посребрен бакар;
леонско цвеће вештачко цвеће од посребрене
или позлаћене бакарне жице.
леонтијаза (лат. Ić6n, lćontos лав) мед. лице
слично лавовоском услед чворновитог задеб-
љања коже код губе и краста, или претеране
развијености виличних кости и кости лица.
леопард (грч. lćon лав, p&rdos пантер) зоол.
афрички тигар, грабљива животиња из породи-
це мачака, али се храни и биљем; живи у Афри-
ци, Персији и Индији.
леопон (реч створена од leopard и leon лав) ме-
лез лава и женке леопарда (окоћена два у јед-
ном јапанском зоолошком врту).
лепеза (тур. yelpeze) направа, обично на склапа-
ње, за расхлађивање (махањем).
лепезан зоол. голуб лепезаста репа.
лепидантичан (грч. lepis, lepidos крљушт, љуска.
šnthos цвет) бош. који има љускасте цветове,
са љускастим цветовима.
лепиднј(ум) (грч. lepidion) бош. гроница са љуш-
чицама.
лепндо- (грч. lepfs, lepfdos) предметак у сложени-
цама са значењем: крљушт, љуска, љускав, љу-
скаст.
лепидодан (грч. lepis, eidos облик, вид) љускаст,
у облику љуски; лепидодичан.
лепидодендрон (грч. lepis, dćndron дрво) геол. вр-
ста окамењених, дрвету сличних пречица са
ромпским лисним ожиљцима облика љуске на
површини (нарочито у периоду каменог угља).
лепидоза (грч. lepfs, eidos) мед. љускасто осипа-
ње, крастање.
лепидоида (грч. lepfs, eidos) зоол. љускасти шав
лубање.
лепидолнт (грч. lepfs, lfthos камен) мш. љускасти
лискун љубичастоцрвене боје; лилалит.
лесија
лепидомелан (грч. lepfs, mćlas црни) мин. мине-
рал из групе црног лискуна (биотита) са знат-
ном количином гвожђа.
лепидоптера (грч. lepfs, pterćn крило, перо) ил.
зоол. лептири и мољци.
лепидоптерити (гр. lepfs, pterćn, lfthos камен) tu.
геол. отисци лептира у камену.
лепидоптерологија (грч. lepfs, pterdn, logfa) зоол.
наука о лептирима и мољцима.
лепра (грч. lćpos љуска, leprćs љускав, крастав,
губав, lćpra губа) мед. губа, проказа, хронично
обољење које изазивају нарочити, тзв. Хан-
зенови лепрозни бацили.
лепралгвја (грч. lćpra губа, žlgos бол) мед. бол
мишића који се појављују при обољењу од
губе.
лепроза (грч. lćpra) мед. в. лепра.
лепрозан (грч. lćpra, лат. leprosus) болестан од
губе, губав, прокажен.
лепрозернјум (нлат. leproserium) мед. в. лепрозо-
ријум.
лепрозоријум (нлат. leprosorium) болница за гу-
бавце.
лепроидан (грч. lepra, eidos облик, вид) мед. сли-
чан губи, налик на губу.
лепснс (грч. lepsis узимање, хватање): претпо-
стављање, претпоставка; мед. напад (неке бо-
лести).
лепта (грч. leptćs танак, ситан, leptćn) старогрч-
ки бакарни новац; новогрчки ситан новац =
1/100 драхме.
лептографскн (грч. leptćs танак. танан, ситан,
gržpho пишем) написан финим или ситним
словима.
лептони (грч. leptćs) фш. најфинији састојци
материје: електрони, атоми, јони и моле-
кули.
лептоспира (грч.-лат. leptospira) ма која од не-
колико спиралних, аеробних бактерија из ро-
да Leptospira, од којих су поједине изазивачи
болести код човека и животиња.
лептотрикс (грч. leptos, thru влас, длака) мед.
врста бактерија којих има нарочито много у
шупљим зубима.
лептотрижија (грч. leptćs, thrix, trichćs влас,
длака) фина, танка коса; финоћа перја.
лептофилан (грч. leptos, phyllon лист) бош. тан-
колист, који има танко лишће.
лептофонија (грч. leptćs, phone глас) танко-
гласност, финоћа гласа.
лептохроа (грч. leptćs, chrofa кожа) танка и фина
кожа.
лептоцефалија (грч. leptćs, kephale глава) уско-
главост, један облик долихоцефалије.
лереза (грч. lereo) бенетање, луд и детињаст
говор; нарочито: подетињавање у дубокој
старости.
лерзолит мин. дубинско-магматска стена зрнасте
структуре, спада у перидотите.
лесе фер (фр. laissez faire нек свако ради шта
xohe) девиза економског либерализма која
означава неограничену слободу конкуренције
и немешање државе у економска питања.
леснја (лат. laesio) прав. в. лезија.
 487
лесо (итал. lesso) му3. в. лесшо.
лесоннт обично: лесонит плоче - пресоване
плоче од дрвених влакана и вештачке смоле;
служе за изолацију звука и топлоте; имају
примену и у изради монтажних зграда, столари-
је, намештаја и преграда; лезонит.
лесто (итал. lesto) « и , живо, живахно, лако.
Лета (грч. Lethe) 1. миш. богиња ноћи и свега
скривеног код старих Грка, мати Аполона и
Артемиде (код Римљана: Латона); астр. асте-
роид пронађен 1861. год.
Лета (грч. Lethe) 2. миш. река заборава у подзем-
ном свету из које се, no веровању старих Гр-
ка, они што силазе у подземни свет напију
воде и забораве све што су преживели раније;
фш. заборав, заборавност.
леталан (лат. letalis) смртан, смртоносан; егзи-
тус леталис (лат. exitus letalis) смртоносан
исход.
леталитет (нлат. letalitas) смртоносност, убитач-
ност; смртност.
летаргија (грч. lethargia, lethe заборав) мд. бо-
лесно стање слично дубоком сну, у тежим слу-
чајевима пулс и дисање постају скоро неосет-
ни; мртвило, отупелост, обамрлост, равно-
душност.
летаргичан (грч. lethargfa) болесно спављив, бо-
лесно поспан, обамро, тром, неосетљив; крај-
ње немаран.
Л'ета c'e моа (фр. L'ćtat c'est moi) Држава сам ja
(изрека коју приписују фр. краљу Лују XIV
ради означавања његовог апсолутизма).
летера (итал. lettera) писмо; летера ди камбио
(итал. lettera di cambio) шрг. менично писмо,
меница.
летест новелти (енг. latest novelty) шрг. последња
новост, тј. најновији трговачки артикл.
летификанциа (лат. laetificantia) ал. жед. средства
за окрепљивање (или: разведравање, ожив-
љавање).
летовати (нем. loten) спајати два метала помо-
hy нарочите смесе за лемљење, лемити.
летр де грос (фр. lettre de grosse) у трговачком
праву: писмо којим се осигурава брод за слу-
чај несреће.
летр де креанс (фр. lettre de crćance) акредитив-
но писмо; потраживање.
летр де репи (фр. lettre de repit) шрг. писмо ко-
јим се неком дужнику одлаже рок плаћања
дуга.
летр де шанж (фр. lettre de change) трг. менично
писмо, меница.
летризам (фр. lettre слово) песничка школа no-
ćne II светског рата у којој се највећма кори-
сте необичне комбинације слова и графичких
знакова.
леука (грч. leuke) мед. бела губа.
леукангитис (грч. leuko бео, angos суд) мед. запа-
љење лимфних судова.
леукемија (грч. leukos бео, haima крв) мгд. бело-
крвност, обољење органа који стварају крв
при којем се бела крвна зрнца (леукоцити)
изванредно умножавају, a црвена смањују.
леукетиопија (грч. leukos, Afthiops Етиопља-
нин) мед в. албинизам.
леуцит
леуко- (грч. leukćs) предметак у сложеницама са
значењем: бео, бели.
леукобластичан (грч. leukos, blastćs клица. изда-
нак) мед. који се тиче стварања белих крвних
зрнаца.
леукодерма (грч. leukćs, dćrma) мед. в. леукодер-
мија.
леукодермија (грч. leukćs, dćrma кожа) мед. в.
албинизам; такође: стална бела, беспигментна
места на кожи, добивају се од рођења или
услед болести, нпр. сифилиса или запаљења
живаца.
леукоза в. леукемија
леукома (грч. leukoma) мед. бела мрља на рожња-
чи (ока) као последица запаљења.
леукоматозан (грч. leukoma) мед. који болује од
леукоме.
леукопатија (грч. leukćs, pathos бол, болест)
мед. бледоћа, малокрвност.
леукопенија (грч. leukos, pem'a сиромаштво, по-
требитост) мед, смањивање броја белих крв-
них зрнаца.
леукоплакија (грч. leukćs, plšsis образовање,
уобличавање) мед. стварање белих, сјајних,
седефу сличних белега на слузокожи језика и
уста, нарочито код пушача; тешко се лечи и
доста често прелази у рак.
леукопластн (грч. leukćs, plžsso образујем, тво-
рим) бот. мала, безбојна тела облика лопте
или елипсоида која имају способност да се,
према потреби, претварају у хлоропласте
или хромопласте.
леукореа (грч. leukćs, rćč течем, цурим) мед. бе-
ло прање код женских.
леукотом (грч. leukćs, temno сечем) мед. хирур-
шки инструменат којим се врши леукото-
мија.
леукотомнја (грч. leukćs, tćmno) мед. пресецање
извесних влакана у белој можданој супстанци-
ји у циљу лечења извесних душевних пореме-
ћаја и обољења.
леукофан (грч. leukos, phaino сијам, светлим)
мин. бео и сјајан минерал; нарочито га има у
Норвешкој.
леукофобија (грч. leukos, phćbos страх) мед.
страх од беле боје.
леукоцити (грч. leukos, kytos шупље тело, шу-
паљ суд) ПЛ. зоол. бела крвна зрнца.
леукоцитоза (грч. leukos, kytos шупље тело, шу-
паљ суд) мед. пролазно умножавање белих крв-
них зрнаца, за време трудноће, код новоро-
ђенчади, затим после великог губитка крви,
код заразних болести (нпр. шарлаха, сепсе,
пнеумоније и др.)-
леут (итал. leuto, liuto) 1. муз. в. лаута; 2. врста
малог рибарског брода (за бацање и извлаче-
ње мреже).
леуцнзам (грч. leukos) мед. в. албинизам.
леуцин (грч. leukos, нем. Leuzin) хем. прва изоло-
вана аминокиселина, саставни део многих бе-
ланчевина.
леуцит (грч. leukos) мин. минерал, силикат алу-
минијума и калијума, беличаст, вулканског
порекла; нарочито важан за добивање метал-
ног алуминијума.
леуцитис
леуцитис (грч. leukćs) мед. запаљење беоњаче
(ока).
лецедер, лецндер (нем. Lebzelter) онај који пра-
ви разне колаче с медом; лициШар.
лецитин (грч. lćkithos жуманце) физиол. каракте-
ристичан састојак мозга, живаца и жуманца,
има га и у животињским и биљним организми-
ма, садржи фосфора, спада у липоиде.
лецитобласт (грч. lćkithos, blastos клица, изда-
нак) фшиол. жуманачна клица.
лешина (перс. laše, тур. les, нем. Leiche) мртво
тело човека или животиње; стрвина.
ли (енг. lea) 1. енглеска мера за конац = 1, \¥z
или 2 јарда.
ли (енг. lee side) 2. мор. страна заклоњена од
ветра, тј. страна која je у заветрини, заве-
трина.
ли 3. кинеска мера за дужину (576m). ••,• . :•-
лнандер в. олеандер.
либаде (арап. lubbada, тур. libade) део женске
горње одеће широких рукава; део народне
ношње, украшен златним или сребрним
везом.
либаномантија (грч. libanos тамњан, mentei'a
прорицање) прорицање, гатање no мирису
тамјана.
лнбел (лат. libellus) књижица, мали спис; прае.
писмено,писменамолба,писменатужба;исме-
вачки спис, памфлет. пасквила.
либела (лат. libella) 1. зан. равњача, равномер,
водена вага у којој се, изнад течности (етра),
у једној благо савијеној цеви налази мехур
ваздуха (служи заизналажење водоравногполо-
жаја); васервага; 2. зоол. вилински коњиц, инсе-
кат лепе боје са четири мрежаста крилца; 3.
врста укоснице.
либелант (нлат. libellans) писац исмевачких спи-
са, пасквила, памфлета.
либелист(а) (лат. libellus) в. либелант.
лнберал (лат. liberalis) човек слободоуман и на-
предан; члан либералне странке.
днбералан (лат. liberalis) слободоуман, који не-
ма предрасуда, напредан, слободњачки; пле-
менит, благородан, благ, доброћудан; пода-
тљив, дарежљив; супр. конзервативан.
либерализам (лат. liberalis слободан) 1. првобит-
но: слободоумље, слободарство; 2. буржоаски
политички и идеолошки правац који се у доба
феудализма борио за политичке слободе: сло-
боду мишљења и делања; 3. прихватање раз-
личитих видова буржоаског (политичког и еко-
номског) система и буржоаске идеологије, као
и покушај њиховог инфилтрирања у теорију
и праксу социјализма: благонаклон, помир-
љив став према непријатељима, према непри-
јатељској идеологији, према негативним по-
јавама уопште; 4. теорија и пракса неограни-
чене слободе тржишта; 5. помирљивост, су-
вишна попустљивост.
либерализација (лат. liber слободан) процес
ослобађања спољне трговине од ограничења
која спутавају њен слободни развој; ослоба-
ђање увоза од количинских ограничења.
лнбералнстички (лат. liberalis) слободоуман на
начин незгодан и штетан.
488 либретист(а)
либератор (лат. liberator) ослободилац; летећа
тврђава, врста великих авиона бомбардера у
Сједињеним Државама Америке (у другом
светском рату).
лвбераторан (лат. liberare ослободити) осло-
бађајући; арав. либераШорна пресуда пресуда
којом се оптуженик ослобађа кривице.
либераторијум (нлат. liberatorium) в. апсолу-
Шоријум.
лнберација (лат. liberare ослободити, liberatio)
ослобођење, пуштање на слободу; проглаше-
ње за невиног на суду.
Либертас (лат. Libertas) миш. богиња слободе
код старих Римљана.
либерте (фр. liberte) слобода; либерте, егали-
Ше, фратерните (фр. Libertć, egalite, frater-
nitć) чувена лозинка француске револуције,
коју je изнео јуна 1793. Клуб Cordeliers; она
je била и званично гесло Друге републике
(1848-1852).
либертина (лат. libertinus) дубровачки сребрни
новац из XVIII в.
либертинизам (нлат. libertinismus) тежња (или:
жудња) за слободом, слободњаштво; учење о
слободи.
лнбертицид (нлат. liberticidus) онај који убија
слободу, убица слободе, тј. онај који руши
или укида слободу.
лнберум арбитријум (лат. liberum arbitrium) фил.
слободна воља, слобода воље, слобода опреде-
љивања.
либерум вето (лат. liberum veto) право слобод-
ног одрицања или ускраћивања, до 1791. за-
конско право сваког члана пољске скупштине
да, гласањем против, осујети доношење неке
одлуке.
либидинист(а) (лат. libido пожуда) сладострас-
ник. похотљивац, развратник.
либидивозан (лат. libidinosus) сладострасан, по-
хотљив. чулан, развратан.
либидо (лат, libido пожуда) сексуална страст, сла-
дострашће, повећан сполни нагон. похотљи-
вост, похота; псих. психичка енергија, тј. ин-
тензитет психичког процеса, његова психо-
лошка вредност (Јунг).
лнбитум (лат. libitum) воља, нахођење, допада-
ње, ћеф; ад либитум (лат. ad libitum) или
про либито (лат. pro libito) no вољи, no нахо-
ђењу, нпр. певати; лубитум.
либра (лат. libra вага) мера за масу која у разли-
читим земљама има различиту вредност: у
Вел. Британији 453,592g, у Француској
489,5 g, у Шпанији 460g, Португалији 344g,
Латинској Америци 350-500 g итд.
либрација (лат. libratio) астр. привидно колеба-
ње Месеца услед његовог неједнаког кретања
елиптичном путањом чија je раван нагнута за
5 ° према еклиптици и услед нагнутости ње-
гове осе за VA° према управној на раван
еклиптике; то je узрок што 6можемо, уместо
половине, посматрати готово /m Месечеве по-
вршине.
лнбретист(а) (итал. librettista) писац текста за
оперу, песник либрета.
либрето
либрето (итал. libretto) књижица, нарочито са
текстом опере или оперете; речи опере.
ливе (фр. livet) последњи no реду играч у били-
јару.
лнвидан (лат. lividus) оловне боје, модар, мо-
дрикаст, боје као земља; фт. завидан, злобан,
пакостан.
ливинг-рум (енг. living живљење, room соба)
дневна соба, дневни боравак.
ливор (лат. livor) мед. модрица.
ливра (фр. livre) фунта; = ливра стерлинга; в.
стерлинг.
ливрезов (фр. livraison, лат. liberatio) трг. испо-
рука. предавање, предаја (робе).
ливреја (фр. livree, итал. livrea, шп. librea) прво-
битно: огртач и др. које je фр. краљ, о наро-
чито свечаним приликама, давао својим сте-
гоношама и гардистима; доцније: једнообраз-
но одело које носи послуга и вратар у једној
отменој кући, двору итд., служитељска уни-
форма.
лиг (енг. league) енглеска мера за дужину: насуву
= 4,827km, на мору = 5,565 km.
лнга (шп., итал, liga, фр. ligue) савез, друштво,
удружење, заједница: савез владалаца или др-
жава; Лига народа Друштво народа. некадаш-
ње удружење држава основано после Првог
светског рата ради решавања међународних
спорова мирним путем, са седиштем у Женеви;
лига-систем подела спортских клубова no
вредности и такмичарским групама.
лвгада (фр. ligade) мач. извијање или избијање
противнику мача из руке једним кружним пљо-
штимичним покретом мача.
лигамент (лат. ligamentum) анаш. жиличаста тво-
ревина помоћу које се већина делова косту-
ра држи у вези, веза, жила; шич. двострука сло-
ва, сливена слова, нпр. ое.
лигар (од фр. lion лав и тигар) мелез лава и
тигрице, односно тигра и лавице; лагар.
лнгато (итал. ligato) муз. везано, спојено, сливе-
но; легато.
лигатура (лат. ligatura) муз. спајање двеју нота
исте висине или више нота неједнаке висине
луком (П); шип. спајање двају слова (нпр. ое);
мед. подвезивање вена, подвеза за вене; завој,
OMOT књиге.
лнгација (лат. ligatio) мед. хируршки завој.
лигел тендер (енг. legal tender) фин. примање од
стране енглеских државних благајни новчани-
ца које издају поједине банке у Енглеској,
пошто се те новчанице претходно прогласе
ваљаним средством плаћања.
лигештул (нем. Liegestuhl) столица (баштенска)
за лежање и одмарање; шезлонг.
литирати (лат. ligare) у мачевању: извести лига-
ду; лигирати метале в. легирати 2.
лигист(а) (шп., итал. liga) члан лиге, савезник.
лигмус (грч. lygmos штуцање) мед. грчевито шту-
цан>е.
лигнив (лат. lignum дрво) дрвена материја.
лигнит (лат. lignum) врста мркога угља на којем
се виде трагови порекла од дрвета.
лигвозан (лат. lignosus) дрвенаст, сличан дрвету,
као дрво.
489 лнјерица
лигнолит (лат. lignum дрво, грч. lithos камен) в.
ксилолиШ.
лигностов (лат. lignositas) камено дрво; добива
се врућим пресовањем дрвених гредица, прет-
ходно импрегнисаних неким хемикалијама;
служи као замена егзотичних врста тврдог др-
вета за израду машинских делова у текстилној
индустрији, подметача за железничке шине и
др.
лигнум (лат. lignum) дрво.
лид (нем. Lied) 1. муз. соло-песма уз клавирску
пратњу, нарочито у доба романтизма.
лид (енг. lead прво место) 2. me. први пасус, прва
реченица у којој су назначени сви главни са-
држаји текста.
лидер (енг. lead, leader) управник, вођа, првак;
лидер странке вођа (или: првак) странке; ли-
динг арШикл (енг. leading article) у новинама:
уводни чланак, уводник.
лидијски камев (лат. lydius lapis) мин. в. лидит.
лидвт (лат. lydius se. lapis) мин. фтанит са много
угљена, служи за испитивање чистоће злата у
златним предметима.
лидо (итал. lido, лат. litus морска обала, жало)
обала; пешчани спрудови изнад морске повр-
шине, обично дугачки и узани, често у облику
острвског ланца.
лиза (грч. lysis дрешење) разрешење, откуп,
ослобођење; мед. постепено кретање набоље
једне болести, нарочито грознице (супр.
криза).
лвзеза (фр. liseuse) читачица; женска горња
хаљина која се облачи при читању; белега од
картона. значка, обично у облику ножића, за
означавање стране у књизи на којој се стало
у читању; сто за читање.
лизвн хем. аминокиселина C 6 Hi 4 N 2 O 3 , састојак
многих беланчевина, битан саставни део ис-
хране.
лизинг (енг. leasing изнајмљивање) етн. послови
закупа опреме и неких трајних потрошних
добара на одређено време, после којег се закуп-
љено или враћа или докупљује.
лизини хем, материје у крвном серуму које ра-
стварају бактерије или еритроците.
лизис (грч. lysis), в. лиза. • •
лизол (грч. lysis растварање, лат. oleum уље) хем.
веома јако дезинфекционо и антисептично
средство, добија се мешањем крезола са ри-
цинусним или ланеним уљем, отровно.
лизоформ (грч. lysis растварање, лат. forma
облик) хем. дезинфекционо средство, сложено
од формалдехида и сапуна.
лијас (енг. lias, фр. liais) гео.%. дон>и слојеви јур-
ске формације који се састоје од плавог гли-
новитог кречњака.
лијен (лат. lien) анаш. слезина.
лвјевтервја (грч. lelos гладак; подједнако те-
чан, без грумуљица, ćnteron црево) мед. јак
пролив, срдобоља.
лијерица (грч. lyra) гудачки народни инструме-
нат у употреби на Приморју, грађен из једног
комада: има три жице преко којих се вуче при-
митивним гудалом; служи за пратњу игре.
плеса.
ликантропија
лнкантропија (фч. lykos вук, žnthrčpos човек)
мед. врста лудила која се састоји у томе што
болесник уобрази да се претворио или да се
може претворити у вука (болест које je наро-
чито много било у старом и средњем веку).
ликвација (лат. liquatio) утечњавање, утечње-
ње; топљење, растапање, издвајање метала
топљењем.
ликвентан (лат. liquens) течан; фт. јасан, разу-
мљив.
ликвесценција (нлат. liquescentia) утечњавање.
топљење, претварање у течност.
ликвефакција (нлат. liquefactio) утечњавање,
утечњење; утечњеност; топљење, растапање,
претварање чврстих тела у течна.
ллквидан (лат. liquidus течан); шрг. јасан, чист,
правилан, известан, поуздан; ликвидна сред-
ства у трг. билансу: она актива која се брзо и
без већих напора и тешкоћа може употребити
као средство плаћања, или претворити у сред-
ство за плаћање, нпр. готов новац, потражива-
н>е код банке, добре менице, сигурна потражи-
вања и др.
лнквидант (нлат. liquidans) поверилац који пу-
тем суда опомиње дужника и тражи исплату
свог потраживања.
ликвидат (нлат. liquidatus) тужени дужник.
дужник од кога поверилац преко суда тражи
враћање дуга.
лнквидатор (нлат. liquidator) лице које врши
обрачунавање и рашчишћавање рачуна,
представник или заступник масе, обрачунава-
лац, расправник.
лнквидатура (лат. liquidare, нем. Liquidatur) кан-
целарија, одељење уз благајну које ликвиди-
ра рачуне.
ликвидација (нлат. liquidatio) 1. шрг. напуштање
неког посла; коначан обрачун; престанак рад-
ње; исплата дуга; послови за време док се про-
води ликвидација предузећа, банке и др.;
ликвидациони термин рок који суд одреди
повериоцима за подношење пријава њихових
потраживања; 2. извршење смртне казне.
ликвиде (лат. liquidae se. litterae) ал. грам. текући
гласови, сугласници л, р. љ; супр. муте.
ликвидирати (нлат. liquidare) шрг. пречистити,
средити, расправити: међусобна потраживања
обрачунати: обуставити плаћања; постепено
напустити неки посао распродајом робе, ра-
спустити неко трговачко друштво, постепено
угасити неку трговачку кућу или посао; изве-
сти обрачун трошкова које треба платити.
извршити коначно обрачунавање, обрачуна-
ти; распродавати; смаћи, уклонити.
лмквиднтет (лат. liquiditas) течност, течно ста-
ње: шрг. однос средстава којима располаже не-
ко трговачко предузеће према обавезама ко-
јима ускоро долази рок плаћања.
ликвидвост (лат. liquiditas) в. ликвидитет.
ликвидум (лат. liquidum) нешто течно, течност;
шрг. јасно доказано потраживање, јасно дока-
зан дуг.
лнквор (лат. liquor) течност; алкохол, шпири-
тус; мед. раствор неког чврстог тела које се
490 лимбус
да]е у капљицама; нарочито: кичмена течност
која се налази под мрежастом огшом, a поста-
је лучењем у мозгу.
ликер (фр. liqueur) фина ракија са додатком
шећера, биљног екстракта, етеричних уља,
воћних есенција итд.
лнкорексија (грч. lykos вук, orexis жудња. про-
хтев) мед осећање страшне глади.
лнкснвнјација (нлат. lixiviatio, лат. lixivia луг,
цеђ) искувавање у цеђу, лужење.
ликсија (лат. lixivia) луг, цеђ.
ликтори (лат. lictores) вл. слуге и пратиоци нај-
виших државних чиновника код старих Рим-
љана (диктатора, конзула и претора); они су
носили пред својим господарима снопове пру-
ha (фасцес), из чије je средине стрчала секи-
ра, као знак судске власти; иначе су били у
свему слепи извршиоци воље својих госпо-
дара.
лила (фр. lilas, шп., енг. lilac, тур. leilak) бош.
јоргован, љиљак; боја јоргована, боја љиљ-
ка, тј. отворена плаво-руменкаста боја.
лилацин (фр. lilas) хем. горка материја која се
добива од листова и лисних пупољака јорго-
вана.
лилија (лат. lilium, грч. leipion) &>ш. љиљан.
лилијацее (нлат. liliaceae) ПЛ. бот. љиљани.
Лилипут измишљена земља чији су становници
(Лилипутанци) велики колико палац (у
Свифтовим „Гуливеровим путовањима").
Лилипутанац становник земље Лилипут, висок
као палац; фиг. човек душевно или телесно ма-
ли и закржљао; противник који je за прези-
рање.
лим (итал. lamina) танка плоча гвожђа; плех.
лима (грч. leimma) 1. муз. веома мала пауза, по-
чивка. интервал.
лима (итал. lima) 2. турпија. рашпа.
лимакографија (грч. leimax, лат. limax пуж го-
лаћ, graphfa) зоол. описивање пужева.
лимакологија (грч. leimax пуж голаћ, logia) зоол.
наука о пужевима.
лимав (рус, тур., грч. Iim6n лука, залив) мочва-
ран залив или морски рукавац у Русији, наро-
чито ynrhe реке које je проширено у про-
стран морски рукавац.
лиманхија (грч. limos глад, šneho давим, мучим)
скапавање од глади, смрт од глади.
лнматура (нлат. limatura) опиљци, острушци,
струготина од турпијања.
лимацее (лат. limax пуж голаћ, limaceae) ПЛ. збол.
пужеви.
лнмбургит (no граду Лимбургу у Белгији) мш.
врста магматске, вулканске стене; очврсла на
површини: садржи већу количину алкалија.
лимбус (лат. limbus) ивица, руб, поруб на хаљи-
нама; на инструментима за мерење углова:
ивица круга подељена на степене, минуте; no
учењу римокат. цркве: лимбус инфантум
(лат. limbus infantum) одвојено место поред
пакла у коме бораве деца која су умрла не-
крштена, све док се не очисте од наследног
греха и тиме постану способна да уђу у рај;
лимбус патрум (лат. limbus patrum) слично
лимеиереутика 491
предворје пакла у коме су боравили свети и
богоугодни људи Старог завета, док их није
Христос одатле ослободио својим победнич-
ким силаском у подземни свет.
лииенереутика (грч. limen лука, залив; прибе-
жиште, ereunao истражујем, тежим за) наука о
морепловству, нарочито о управљању бродом,
о крмарењу.
лнмес (лат. limes) 1. граница; граница некадаш-
ње римске државе; 2. мш. назив за граничну
вредност функције.
лнмнт (лат. limes, фр. limite) Шрг. в. лимит(ум).
лимитативан (нлат. limitativus) ограничаван, ко-
ји ограничава, ограничавајући; лимитати-
ван суд .mi. суд који je no свом облику по-
тврдан, али садржи негативан предикат (S je
non-P), нпр.: Душа je бесмртна.
лимитатори (лат. limes, limitis граница) екон. па-
раметри који обезбеђују да систем у развоју
не пређе одређену границу (нпр. девизне кво-
те, обим природних извора и сл.)-
лимитација (лат. limitatio) ограничавање, огра-
ничење; одређен рок, прописан рок.
лнмитед (енг. to limit ограничити, limited) orpa-
ничен, тачно утврђен, одређен; као саставни
део наслова акционарских друштава у Енгле-
ској, значи: да чланови тога друштва јамче за
дугове друштва само у висини износа капитала
који су уложили, друштво са ограниченим јам-
ством (лимитед компани - limited company);
као скраћеница: ltd. или ld; лимитид.
лимитиран (лат. limes граница, limitatus) ограни-
чен, утврђен, тачно одређен.
лимнтирати (лат. limitare, енг. to limit) ограни-
чити, ограничавати, омеђити, омеђавати; тач-
но одредити, прописати цену или курс некој
роби. нарочито хартијама од вредности.
ЈШМНТО (итал. limito) шрг. в. лимит.
лимит(ум) (лат. limes, limitis граница, међа) шрг.
највиша и најнижа утврђена цена, граница
курса: граница кредита који један трговац
даје другом.
лимнаде (грч. limne језеро, рибњак) вл. миш. је-
зеркиње виле, водене нимфе.
лимниграф (грч. limne језеро, graph6) в. лимно-
граф.
лвмниметар (грч. limne, теЧгоп мера) справа ко-
ја аутоматски обележава промене нивоа воде у
језерима.
лимвобиологија (грч. limne стајаћа вода, риб-
њак, језеро. bios живот, lćgos говор, реч) гра-
на биологије која проучава жива бића и њи-
хов живот у копненим, углавном слатким, во-
дама.
лимвограф (грч. limne, gršpho пишем) направа
која аутоматски бележи водостање; лимно-
графска кривуља линија која показује про-
мене у кретању водостања.
лвмаологија (гр. Umne, logia) наука која про-
учава све што je у вези са језерима и слатким
водама уопште, део хидрографије.
лимоза (грч. limos глад) мед. болесно осећање
глади, неодољив прохтев за јелом.
лимоктонија (грч, limoktoni'a) убијање глађу,
смрт од глади.
лнмфоцитн
лимовин (итал. limone, фр. limon, енг. lemon,
арап. laimun) хем. горка материја коју садрже
лимунове семенке.
лимонит (грч. leimon лука, ливада, наводн>ена
равница) мин. веома важна руда гвожђа; оксид
гвожђа са водом, првобитни облик гвоздене ру-
де из воденог раствора; боје je жуте или мрке,
често измешан са глином, гради жуту прашња-
ву масу (жута окра), која се употребљава за
боју.
лимотерапија (грч. limćs глад, therapeuo лечим)
мед, лечење помоћу гладовања.
лимпидан (лат. limpidus) бистар, јасан, про-
видан.
лимузина (фр. limousine) врста затворених кола,
нарочито затворених аутомобила (назив no
француској провинцији Лимузен).
лимфа (лат. lympha или limpha вода) фшиол. бе-
ланчевинаста, безбојна или помало жућкаста
течност коју граде крвна плазма и бела крвна
зрнца и која облива ткива и ћелије у орга-
низму, бела крв; бот. воденаст сок у биљкама.
лимфаденитис (лат. lympha, грч. aden жлезда)
мед. запаљење лимфних жлезда.
лимфаденом (лат. lympha, грч. aden) мед. OTOK
лимфних жлезда.
лнмфангиом (лат. lympha, грч. angeTon суд) мед.
OTOK који се образовао из проширених лимф-
них судова.
лимфаигитис (лат. lympha, грч. angelon) мед. за-
паљење лимфних судова.
лимфатичан (лат. lymphaticus) фшиол. в. лимфни;
лимфатичан Шемперамент в. флегматик.
лимфвн (лат. lymphaticus) фшиол. који се тиче
лимфе, који припада лимфи; лимфни систем
систем лимфних судова који се налазе у свима
органима човечјег тела a којима je циљ да
ткивну течност, која je изван крвних судова,
скупља и поново доводи у крв, од које je и
постала; лимфни судови танке, венама сличне
цевчице.
лимфо- (лат. lympha или limpha) предметак у
сложеницама са значењем: вода, тј. бела крв;
в. лимфа.
лимфографија (грч. lympha вода, grapho пи-
шем) мед. рентгенско снимање лимфних путева
и чворова.
лимфоза (лат. lympha) физиол. образовање (или:
стварање) лимфе у лимфним судовима.
лимфоидан (лат. lympha, грч. eldos облик, вид)
ФШШЈЛ. сличан лимфи; лимфоидно ткиво тки-
во слично ткиву лимфних жлезда.
лимфом (лат. lympha, грч. наставак -oma као у
речи карцином) мед. в. лимфаденом.
лимфопеннја (лат. lympha, грч. pem'a сиромаш-
тво) мед. смањени број лимфоцита у перифер-
ној крви.
лимфосарком (лат. lympha, грч. sarkoma израш-
тај меса) мед. малигни (злоћудни) израштај
који настаје у лимфном ткиву из атипичних
лимфоцита.
лимфотомија (лат. lympha, грч. tome сечење,
резање) мед. операција лимфних судова.
лимфоцитн (лат. lympha, грч. kytos шупље тело,
лнмфоцитоза 492
бокаст суд) фшиол. мала бела крвна зрнца,
лимфне ћелије.
лнмфоцитоза (лат. lympha, грч. kytos) мед. болес-
но намножавање лимфоцита у крви.
линак скр. за линеарни акцелератор.
лингам (сскрт. мушки полни орган) мит. симбол
стваралачке моћи и Шивине творачке силе у
хиндуској митологији.
лннгва жерал (португ. lingua geral заједнички је-
зик) лингва франка која се говори у басену
реке Амазона у Јужној Америци, заснована
на језику Тупи Индијанаца.
лннгвалан (лат. lingualis) језични. који се тиче
језика, који припада језику.
лннгвафон (лат. lingua језик, phone глас) серија
грамофонских плоча на које je снимљен пот-
пуни течај (курс) за учење неког страног је-
зика (код нас се често чује погрешан облик
лингафон).
лингва франка (итал. lingua franca) 1. језик који
се користи као заједничко средство споразу-
мевања међу људима којима није матерњи; 2.
италијанско-провансалски жаргон, који се ра-
није широко користио у лукама источног Ме-
дитерана.
лингвист(а) (лат. lingua, фр. linguiste) језичар.
зналац језика, онај који се бави проучава-
њем језика.
лннгвистика (фр. linguistique) наука о језику,
наука аналитичког карактера којој je зада-
так да чињенице које je прикупила филоло-
гија свестрано анализира, утврди њихове везе
и узроке, и да тако открије и утврди општу
законитост у животу и развитку језика.
лннгвиформан (лат. lingua језик. forma облик)
језичаст. у облику језика.
лннгула (лат. lingula) мали језик, језичак; зоол.
шкољка из реда брахиопода.
линеа (лат. linea) в. линија; a линеа или алинеа
(лат. a linea) спреда, из почетка, изнова; оде-
љак, одсек, пасус, нов ред.
лннеа алба (лат. linea alba) зоол. бела линија,
трака жила у средини трбуха, где су мишићи
међусобно срасли.
лиаеа асценденс (лат. linea ascendens) прав. лини-
ја сродства која се пење, узлазна линија (ро-
дитељи, дедови. прадедови итд.).
линеа десценденс (лат. linea descendens) прае. ли-
нија сродства која иде наниже, силазна линија
(деца, унуци, праунуци итд.).
лннеа инфериор (лат. linea inferior) в. линеа дес-
ценденс.
линеал (лат. linea ланена нит; црта) лењир, рав-
нало.
лииеалан (лат. linealis) цртаст, који има облик
црте или линије, који се креће у правој ли-
нији; линеални систем прав. одређивање на-
следства no најближој линији сродства (супр,
градуални систем); линеално-градуални си-
стем одређивање наследства no најближем
степену најближе линије.
лннеа латералис (лат. linea lateralis) зоол. бочна
линија у риба, тј. са сваке стране тела no
једна линија којом тече нарочито чуло.
линеа медија (лат. linea media) анаш. средња ли-
нија тела,
линеаменти (лат. lineamenta) Т. црте, потези,
црте лица: црте на руци, на длану.
линеаран (лат. linearis) цртаст, који има облик
линије или црте; линеарна једначина маш. јед-
начина чија je непозната, односно непознате,
на првом степену; линеарна тактика еој. на-
чин борбе са распоредом трупа у дугим лини-
јама; линеарни цртеж цртеж израђен у лини-
јама. тј. скица, нацрт, контура.
линеариболичан (лат. linearis, грч. bolos груда
земље) бош. који има режњеве у облику ли-
нија.
ливеарнфолан (лат. linearis, folium лист) вош. ко-
ји има листове у облику линија, са цртоликим
лишћем.
линеа супериор (лат. linea superior) в. линеа ас-
ценденс.
линеа фацијалис (лат. linea facialis) анат. линија
лица.
Линеов систем бош. разврставање биљног света
на класе, редове, породице, родове и врсте
искључиво no особинама репродуктивних биљ-
них органа (цветова), коју je 1735. у делу
Systema naturae извршио шведски природњак
Карл Лине (1707-1778).
лннета (фр. lunette) доглед; стакло за увеличава-
ње; наочњаци, зазирци (код коња); форш. мало
истакнуто утврђење испред ровова у облику
полумесеца; арх. полукружно поље на зиду, из-
над прозора, врата и др., често украшено ша-
рама и сликама у боји; прозорче, отвор на
своду у облику полумесеца; полукружна слика
изнад какве веће слике (на олтару).
линија (лат. linea) црта, потез, правац, низ, ред,
нит: маш. идеално простирање у дужину, без
дебљине и ширине; у генеалогији и науци о
наследству: низ сродстава који потиче од јед-
ног заједничког праоца или оснивача породи-
це (права. побочна, узлазна, силазна линија);
evj. тактички распоред трупа у дугачком фрон-
ту и са малом дубином; стајаћа војска (сем
гарде); фиг. правац и начела којих се човек
придржава у животу (он je остао на старој
линији, тј. остао je веран својим начелима);
такво схватање није на линији није у складу
са начелима, нпр. странке.
лнннјски (лат. linea) који се односи на линију,
који припада линији; линијски бродови бро-
дови који се употребљавају у једној борбе-
ној линији, велики оклопни бродови са 50 до
110 топова; линијска перспектива правилно
скраћивање линије и скице предмета, које
треба нацртати, no законима перспективе; ли-
нијски систем муз. пет паралелних линија на
којима се пишу ноте.
линимент (лат. linimentum) густотечна мешави-
на за мазање и трљање састављена од масних
уља или сапуна.
лнннн в. ахроматин.
ливк (енг. link карика, петља, омча) микроталас-
на веза, усмерена радио-комуникациона веза
која се остварује усмереним снопом електро-
линкејоскоп 493
магнетног зрачења између двеју параболич-
них антена.
линкејоскоп (грч. Lynkeus један од аргонаута
чувен са свога оштрог вида, skopeo посма-
трам) ОПТ. фотографски објектив који даје
перспективно тачне слике; апланат.
линкруста (лат. linum лан, crusta кора) врста ли-
нолеума од кога се праве вештачке кожне та-
пете.
лннкс (грч. lynx) зоол, рис.
лнноксин (лат. linum лан) еластична маса која
се добива оксидацијом ланеног уља; служи као
основа за производњу линолеума.
линолеографија (лат. linum, oleum) графички
поступак у којем се цртеж намењен за репро-
дуковање урезује у линолеум; линорез.
линолеум (лат. linum лан, oleum уље) првобит-
но: трговачки назив за непромочиву подну
облогу; данас, врста непромочивог материја-
ла за прекривање подова, направљена натапа-
њем јуте смесом плутиног праха, линоксина и
неких смола.
линон (лат. linum, фр. linon) веома фино ланено
или памучно платно од најфинијег конца,
фини батист.
линонпл (фр. linomple) в. линон. ' i::
лннорез графичка техника високе штампе, слич-
на дрворезу али нешто грубља, у којој се уме-
сто дрвета користи линолеум.
линотнп (енг. linotype) тип. машина-слагачица
која одмах лије целе редове; vs. монотип.
линт (енг. lint) рашчијани лан, кучина, шарпи-
ја; фланеласта тканина од памука за медика-
ментозне препарате (карбол-линт. борлинт
итд.).
линургија (грч. linurgia) израђивање платна,
ткање платна, платнарство.
линч (енг. lynch) самовласно вршење народне
освете или народног кажњавања над омрзну-
тим особама које би, no схватању гомиле,
законити суд осудио на сувише благу казну;
овакво суђење, нарочито одомаћено у Сев.
Америци, гомила врши обично непосредно
после извршеног кривичног дела, вешањем,
каменовањем или премлаћивањем (назив на-
прављен no Џону Линну, фармеру који je жи-
вео крајем XVI века у Вирџинији, и који je
од својих суграђана био добио неограничену
власт да немилосрдно кажњава одбегле робо-
ве, разбојнике, лопове и д р ) ; народно суђе-
н>е, суд гомиле.
лннчовати (енг. lynch) извршити над неким
линч, премлатити кривца без суђења и на лицу
места.
лиофилизација (грч. 1уб растварам, разрешу-
јем, phflos пријатељ) хем. процес којим се у
нарочитим апаратима изолује нека супстан-
ција из раствора његовим замрзавањем и
испаравањем под вакуумом.
липарија (грч. liparos мастан) мед. гојазност, де-
бљина.
лвпарнт (no острву Липари у Тиренском мору)
мин. врста вулканске стене, no главним састој-
цима слична граниту.
лириди
липемија (грч. lipa масноћа, уље, haima крв) мед.
умножавање иначе веома мале садржине масти
у крви, код тешких случајева шећерне боле-
сти и хроничног алкохолизма.
липиди (грч. Hpos маст, eTdos вид, облик) хем.
супстанције сличне мастима које се раствара-
ју у органским растварачима - етру, хлоро-
форму, бензолу и др., a нерастворљиве су у
води.
ЛИПНДурија (грч. lipOS маСТ, ПГОП МОКраћа) мед.
избацивање масти са мокраћом; липурија.
липил ( ф ч . lipos масноћа) хем. материјал чији
оксид ствара базу масних уља.
липицавери (нем. Lippizaner) а». врста пунокрв-
них арапских коња, тамнозелене, готово црне
боје, која са старошћу прелази у белу, назва-
них no ергели Липица, близу Сежане.
липоидн (грч. lipos маст, eidos вид, облик) хем.
једињења слична мастима која се, за разлику
од масти, не могу претварати у сапун.
липолиза (грч. lipos маст, 1уб растварам) фшиол.
растварање хранљивих масти у масне кисели-
не и сапун у току желудачног варења, под ути-
цајем жучи и гуштерачног сока.
липом (грч. lipos маст и наставак -oma) мед. ту-
мор који образују масна ткива.
липоматоза (грч. lipos маст и наст. -osis) мед. на-
гомилавање масти у ткивима.
липотимија (грч. lype јад, туга, thymcs дух, ду-
ша, lipothymia) сета, жалост, туга, невеселост.
липсана (грч. leipo, leipsanon) остатак, светиња,
свете мошти, реликвија.
липсанографија (грч. leipsanon остатак, пре-
остатак, grapho пишем) описивање релик-
вија.
липсанотека (грч. leipsanon, theke причувиште,
сандук) место где стоје реликвије.
лнптауер (нем. Liptauer) врста финог овчијег
сира који се израђује у Липтову, у Сло-
вачкој.
лнптопедион (грч. h'thos камен, pais дете) мед.
угинули заметак који се у материци или тр-
бушној дупљи (у случају ванматеричног заче-
ha) претворио у камен.
ЛИПурИЈа (грч. llpOS МаСТ. UrĆČ МОКрИМ) мед. лу-
чење масти путем мокраће код неприродног
споја мокраћних канала са лимфним судови-
ма; липидурија.
липхабер (нем. Liebhaber) љубавник, драган;
љубитељ, пријатељ чега, аматер.
Лир (енг. Lear) митски краљ Британије, јунак
истоимене Шекспирове трагедије; фш. симбол
несрећног и тешко разочараног оца.
лира (лат. libra, итал. lira) 1. новчана јединица у
Ватикану, Италији, Сан Марину (= 100 чен-
тезима) и Турској (= 100 куруша).
лира ( ф ч . 1уга) 2. најстарији музички инструме-
нат код старих Грка, сличан китари, но са
дубљим и пунијим гласом, најпре са 4 жице, a
после са 7 жица; фиг. симбол лирског песниш-
тва, песништво.
Лира (грч. Lyra) асшр. сазвежђе на Северном не-
бу, са звездом прве величине Вега.
лириди (Lyridi) ноћни метеорски poj са радијан-
том у сазвежђу Лире, отуда и назив.
лнризам
лиризам (грч. lyra, фр. lirisme) одушевљење, за-
нос, топлина; лирски језик; лирско расположе-
ње; песнички стил.
лнрик (грч. lyrikcs) писац лирских, нарочито
љубавних песама.
лнрика (грч. lyra, lyrike) аоеш. песничка врста
која речима изражава осећање песника; може
бити: лирика свечаног и заносног расположе-
н>а (химна, ода, дитирамб), лирика чистог осе-
ћања (осећајна, нарочито љубавна песма),
мисаона и посматрачка, рефлексивна лирика
(елегија).
лирист(а) (грч. lyra) свирач у лиру.
лиричар (грч. lyrikos) поеш. в. лирик. '"' "•-''
лнрод (грч. lyrodcs) певач уз лиру.
лиса (грч. lyssa) мед. бес, беснило, нарочито: пас-
је беснило; мехурић, OTOK ИСПОД језика код
бесних паса.
лисанс (фр. licence) универзитетски степен у
Француској, дипломски испит.
лисодегма (грч. lyssa беснило, degma ујед) мед.
ујед бесног пса.
лисодегмус (грч. lyssa, degma) в. лисодегма.
листа (фр. liste, итал., шп., нлат. lista) списак,
попис.
лнстер (нем. Lister) врста лаке сјајне тканине
(за летња одела).
л'истесо темпо (итал. l'istesso tempo) муз. иста
мера за време (када се у неком музичком ко-
маду такт мења, али и даље остаје исто кре-
тање).
листрин (фр. lustrine) печени штирак, који се
употребљава за апретирање тканина, да би
им се дао сјај.
литагога (грч. h'thos камен, šgo терам) ал. мед.
средства која помажу избацивању камена.
литанија (грч. litaneia мољење, преклињање)
молитва која се пева у случају нужде, молеп-
ствије; црквена жалопојка, тужбалица; фш. на-
гваждање, дуго и досадно понављање, гња-
вљење.
литантракс (грч. h'thos камен, anthrax угаљ) ai.
окамењене биљке у каменом угљу.
литантрацити (грч. h'thos, anthrax) ел. камени
литар в. литра.
литаргирум (грч. h'thos, argyros сребро) оксид
олова (PbO) који се добива излагањем расто-
пљеног олова ваздушној струји.
литера (лат. littera, сскр. likh) слово; ад лите-
рам (лат. ad litteram) дословно, буквално; ин
литерам (лат. in litteram) азбучним редом, no
азбучном реду.
литералан (нлат. litteralis) дослован, буквалан.
од речи до речи; лиШерарни контракт уго-
вор код кога издавалац уговора већ самим
писменом постаје обавезан; литерална ме-
тода метода срицања у настави читања (за
разлику од тзв. „главне методе")-
лнтерализам (лат. littera слово) дословност, бук-
валност, занемаривање духа и духовног рада
због крутог и слепог придржавања написаног.
литералист(а). (лат. littera) онај који се круто
држи нагшсаног, цепидлака.
494 литограф
литераран (лат. litterarius) који се односи на
књиге, који je у вези са књигама, који спада
у писменост; књижеван, који има књижевне
вредности, који je од значаја no књижевност;
литерарна историја историја писмености и
књижевиих дела једног народа.
литерат (нлат. litterator) онај који се бави књи-
жевношћу, који познаје књижевност, књи-
жевник.
литература (лат. litteratura) књижевност, писме-
ност уопште; нарочито: лепа књижевност, пес-
ништво; стручна литература оиа која обу-
хвата само поједине струке (нпр. техничка,
медицинска, музичка. војна, филозофска, пе-
дагошка литература).
литере (лат. litterae) Т. слова; писмо, писмени
састав, рукопис; књиге, књижевност; ученост,
наука.
литериа (грч. 1уб ублажим, нлат. lyteria) a*, мед.
предзнаци повољног и срећног обрта у раз-
витку опасних болести.
литероманија (лат. litterae спис, грч. mania по-
мама, страст) страст за писањем, особина оно-
га који воли да пише; уп. скрибоманија.
литигант (лат. litigans) ирав. онај који води спор,
парнична страна, парничар.
литигација (нлат. litigatio) парница, спор; пар-
ничење, спорење, суђење; парба, парбљење,
препирање, кавжење.
литија (грч. litaneuo молим, просим) у правосл.
цркви: 1. молитва уочи недеље и празника, на
вечерњу, са освећењем хлебова; 2. поворка
верних са свештенством и црквеним барјаци-
ма, као манифестација побожности, о великим
празницима (о црквеној слави, Богојављењу.
Ускрсу, Спасовдану и др.); 3. поворка (као под
2) као нарочито молепствије за престанак ки-
ше, суше, рата, какве заразне болести итд.
литијаза (грч. lithi'asis камен у мокраћном меху-
ру) мед. стварање камена у мокраћној бе-
шици-
лнтијум (грч. h'thos камен) хем. елеменат, алкал-
ни метал, сребрнастобео, најлакши од свих
метала, атомска маса 6,941, ред. број 3, хем.
знак Li.
лито- (грч. h'thos) предметак у сложеницама са
значењем: камен, стена.
литоболнја (грч. h'thos, bole бацање, хитац, од
bžllo бацам) убијање камењем, каменовање.
лнтогенија (грч. h'thos, genos од gfgnomai наста-
јем, постајем) један од најважнијих делова
опште геологије у коме се проучава и излаже
како je постало стење и камење; петроге-
нија.
литоглипт (грч. h'thos, glyptcs урезан, изрезан) в.
литоглиф.
лнтоглиптика (грч. h'thos, glypho урезујем, ре-
жем) в. литоглифика.
литоглиф (грч. lithoglyphos) каменорезац; камен
који служи за украс.
литоглифика (грч. h'thos, glypho урезујем, ре-
жем) каменорезачка вештина.
литограф (грч. h'thos, grdpho пишем) цртач (или:
штампар, писац) на камену.
литографија 495
литографија (грч. h'thos, graphi'a) 1. вештина да
се цртежи, слова и др., израћени на камену,
умножавају помоћу нарочите пресе; 2. описи-
вање камења.
литографика (грч. h'thos, graphike) вештина цр-
тања (или; писања, штампања) на камену; в.
литографија.
литографисати (грч. h'thos, grapho) штампати
или цртаЈ-и на камену, na онда отиске са тога
камена умножавати; мин. описивати камење.
литографски (грч. h'thos, grapho) који се тиче
литографије. израђен путем литографије;
који се односи на описивање камења; лито-
графски камен нарочити камен шкриљац за
употребу у литографији.
литодендрон (грч. lithos, dćndron дрво) окаме-
њено дрво, камено дрво.
литодијализа (грч. lithos, dyalysis разлучивање,
растварање) мед. растварање камена у мокра-
ћној бешици.
литозоа (грч. lithos, zoon животиња) ПЛ. зоол. ко-
ралне животиње, корали.
лнтоидан (грч. lithos, eidos вид, облик) сличан
камену, као камен, каменаст.
литоклазе (грч. h'thos, klžsis ломљење) вл. геол.
пукотине које се, утицајем разних геодина-
мичких сила, производе на Земљиној кори.
литокласт (грч. h'thos, klaos ломим, разбијем)
мед. инструменат за разбијање камичака у мо-
краћној бешици (мехуру).
лнтоколетичан (грч. lithokolletos) опточен, укра-
шен драгим камењем.
литоксилов (грч. lithos, xylon дрво) мин. окаме-
њено дрво.
литолабон (грч. lithos, lambano хватам, узмем)
мед. инструменат за вађење камена из мокра-
ћне бешике (мехура).
литолатрија (грч. h'thos, latreia обожавање) обо-
жавање камења, врста фетишизма.
литологија (грч. lithos, logia) наука о постанку и
природи стена и камења; познавање камења;
петрологија.
литомантија (грч. lithos, manteia прорицање)
прорицање (или: гатање) no камењу, или по-
ложају камења.
литоморфн (грч. lithos, morphe облик) ПЛ. каме-
ње које има облик чега (животиње, човека,
главе и др.).
литонефроза (грч. lithos, nephros бубрег) мед.
обољење од камена у бубрезима.
литовтриптика (грч. lithos, tripsis трење, трља-
ње) П.1. мед. в. литотриптика.
литопеднон (грч. lithos, pals, paidćs дете) мед. у
случајевима ванматеричног зачећа: угинули
заметак који се, у трбушној дупљи, претво-
рио у креч.
литопов (грч. lithos) хем. бела минерална боја;
састоји се од смеше цинк-сулфида и баријум-
-сулфата.
литорал (лат. litus морска обала) обалски или
неритски део морског дна, који се за време
осеке делимично налази ван воде.
литорале (лат. litorale) приморје.
литостеа (грч. lithos, ostćon кост) ол. окамењене
кости.
литраметар
литостратум (грч. lithos, лат. stratum под) под
(или: патос) израђен у мозаику.
литосфера (грч. h'thos, sphalra лопта) геол. Зем-
љина каменита кора.
литота (грч. litotes простота, једноставност) ш>-
еш. ублажавање, умањивање, један од Шропа
песничког стила у коме се праве речи замењу-
ју слабијим и супротним изразима, тј. кад се
употреби блажи израз да би се ствар о којој се
говори утолико више и јаче истакла, нпр. ни-
је рђаво (тј. добро je), добро није, мој брате
Алиле (тј. рђаво je).
литотипографија (грч. lithos, typos отисак, gra-
phia) преношење штампаног текста на камен
и умножавање no методу проналазача, браће
Дипон у Паризу.
литотом (грч. lithos, tomćs оштар, који сече)
мед. инструмент за исецање камена у жучном
или мокраћном мехуру.
литотомија (грч. lithos, tomia сечење) мед. опе-
рација која се састоји у расецању или непо-
средном исецању камена у жучном или мокра-
ћном мехуру.
литотомист(а) (грч. lithos, tomia) хир. лекар
стручњак за вађење камена из жучног или мо-
краћног мехура.
литотрипсија (грч. lithos, tripsis трљање) мед.
разбијање камена у жучном или мокраћном
мехуру.
лнтотриптија (грч. h'thos, tribo) мед. разбијање
(или: раздробљавање) камена у жучном или
мокраћном мехуру.
литотриптика (грч. lfthos, tripsis трљање) ал.
средства за разбијање или растварање камена
у жучном или мокраћном мехуру.
литотриптор (грч. lithos, tribo трљам) мед. ин-
струмент за разбијање и уситњавање камена
у жучном или мокраћном мехуру.
литофагија (грч. lithos, phageln јести, ждерати)
ждерање (или: гутање) камења; глодање ка-
мења.
литофанија (грч. lithos, phainč светлим) израђи-
вање слика на танким, неглазираним плочама
од порцелана; литофани су слике утиснуте у
плоче и, када светлост кроз њих пробија, да-
ју ступњевите прелазе светлости и сенки (слу-
же као украс на прозорима, шеширима лампи
итд.).
литофизе (грч. lithos, phyo постајем) ал. иол. ве-
лике шупљикаве лопте од концентрично на-
слаганих љусака кристалисаних силиката.
литофил (грч. lithos, phyllon лист) окамењен
лист.
литофити (грч. lithos, phyton биљка) Т. биљке
које расту на камењару.
литохромија (грч. lithos, chroma боја) вештина
сликања на камену масним бојама и скидања
насликаног на платно, отисак у боји снимљен
са камена; хромолитографија.
литра (грч. litra, лат. libra) y метричком систему
мера: јединица за мерење запремине течно-
сти, износи један кубни дециметар (скраће-
но: 1).
литраметар (фр. litre, грч. mćtron мера, мерило)
литура
справа за одређивање специфичне тежине теч-
ности.
лнтура (лат. litura) прецртавање, брисак>е или
поправљање онога што je написано; прецрта-
но, избрисано или поправљено место.
литургија (грч. lithos, ergon дело, посао) 1. пре-
рађивање камена; наука о познавању камена,
хемија камена.
литургија (грч. leiturgi'a) 2. у старој Атини: ра-
дови које су грађани о свом трошку морали да
обављају у корист државе; у црквеном језику:
служба божја, богослужење.
литургнка (грч. lithos, ergon дело, рад) 1. приме-
њена наука о камену, наука о прерађивању
камена и минерала уопште.
литургика (грч. leiturgike) 2. наука о богослужбе-
ним радњама и богослужењу, о богослужбеном
ритуалу.
литургикум (грч. leiturgikos службени, ćrgon де-
ло, рад) у православној цркви: књига која
садржи три богослужења или литургије св. Ва-
силија, св.Јована Златоустог (Хризостома) и
св. Григорија Великог.
литурија (грч. lithos, ureo мокрим) мед. избаци-
вање камена или песка путем мокраће.
лиферант (нем. Lieferant, фр. livrer испоручити,
испоручивати) трг. снабдевач, набављач, доба-
вљач, испоручилац (робе и сл.)-
лнферација (нем. Lieferung) испоручивање,
испорука, набављање, набавка, снабдевање,
добављање.
лифт (енг. lift) успињача, дизалица за људе и
робу.
лифт-бој (енг. lift-boy) дечко који рукује
лифтом.
лвфтинг (енг.) у естетској хирургији затезање,
подизање наборане или опуштене коже.
лнхен (грч. leichen, лат. lichen) бош. лишај; мед.
лишај, лиша (на кожи).
лихенологија (лат. lichen, грч. logi'a) бот. наука
о лишајима.
лихномантија (грч. lychnos светиљка, manteia
прорицање) прорицање (или: гатање) no пла-
мену светиљке.
лихт (нем. licht) up. светао, видан; отворен, отво-
рене боје; редак.
лнцеј (грч. Lykeion, лат. Lyceum) гимназија у
старој Атини с вртовима, у којој су предава-
ли филозофију Аристотел и перипатетичари
(названа no оближњем гају који je био посве-
ћен Аполону Ликејском); отуда: виша, сред-
ња школа, гимназија, нарочито: женска сред-
ња школа.
лиценца (лат. licentia) допуштење. дозвола, одо-
брење, право на што; право употребе, право
вршења чега, право извођења или приказива-
ња чега; повластица; дозвола за професионал-
но бављење неким спортом; злоупотреба сло-
боде, разузданост; лиценција.
лиценцнја карналис (лат. licentia carnalis) слобо-
да меса, тј. слобода задовољстава и уживања.
лиценција поетика (лат. licentia poetica) песнич-
ка слобода, допуштање да песник сме да од-
ступа од строгих прописа поетике и грама-
1
тике.
496 логаритач
лиценцијат (нлат. licentiatus) онај који je, на
високим школама, добио допуштење да буде
доктор и да предаје своју науку, нарочито
теологију и право.
лицет (лат. licet) допуштено je, слободно je; сме
се, може се; лицет ет доцет (licet et docet)
допуштено je и доликује, тј. достојно je.
лицеум (лат. Lyceum) в. лицеј.
лицитандо (лат. licitando) шрг. путем јавне про-
даје надметањем.
лнцитант (лат. licitans) шрг. понуђач, учесник на
јавној продаји надметањем.
лицитар (nem. Lebzelter) посластичар који изра-
ђује разне колаче са медом.
лицитација (лат. licitatio) арг. јавна продаја ко-
ју врше органи власти; распродаја; надмета-
ње за јавни посао, пројектовање и сл.
лицитум (лат. licitum) шрг. понуда при јавној
продаји која се врши надметањем.
лишјо (итал. liscio) муз. просто, природно,
глатко.
лоб (енг. lob) СП. намерно играње лоптом тако да
она падне иза противничког играча; пребачај.
лобектомија (грч. lobos режањ, ektome изрези-
вање) мед. операција на плућима којом се
одстрањује један плућни режањ.
лобелин хем. густ, течан алкалоид из биљке Lobe-
lia inflata који испарава и мирише на дуван;
употребљава се у медицини у облику ињекци-
ја као средство за подстицање дисања.
лоберан (лат. lobus режањ, крило) мед. који се
тиче целих плућних режњева; лоберна пнеумо-
нија запаљење плућних режњева.
лоби (енг. lobby ходник, предворје, предсобље)
група људи који воде кампању да чланови не-
ког политичког или законодавног тела гласа-
ју тако да се донесе удлука у корист неких
посебних интереса.
лоботомија (грч. lobos режањ у мозгу, tome сече-
ње) хируршка интервенција на мозгу.
лобулеран (лат. lobus режањ, крило) ашш. који
се тиче једног дела плућних режњева, реж-
њаст.
лобули (нлат. lobuli) аж анаш. плућни режњићи,
плућна крилца.
лобус (нлат. lobus, грч. lobos) анаш. плућни ре-
жањ, крило, страна.
ловор бош. зимзелени шиб или дрво приморских
крајева, Laurus nobilis, чији се листови упо-
требљавају као зачин (народни назив лорбер);
лавор.
ловрата (лат. aurata златна) зоол. врста морске
рибе, златва.
лог (нем. Logge, енг. log) мор. инструмент за ме-
рење брзине бродова.
логаедски стихови (грч. logos реч, aoide певање,
песма) метр. стихови код којих су сједињене
стопе разних ритмова, нпр. дактилски (- - -) и
трохејски ( - - ) , тако да изгледа као да стоје у
некој средини између песничког (aoide) и
прозног (logos) ритма.
логар в. лигар.
логаритам (грч. lćgos однос, arithmos број,
нлат. logarithmus) маш. логаритам једног бро-
логаритамски
ja (z) за неки основни број или основу, базу
(b) зове се експонент (изложитељ) који нам
показује којој je погпенцији, степену базе b
једнак број z. Ако je, дакле, z = b1, онда je 1
= log z (за базу b). Тако je нпр., no обичном,
Бриксовом или декадном систему логаритама
(са базом: b = 10) 1 log од 10, 2 log од 100, 3 log
од 1000, 5 log од 100.000 итд. пошто су бројеви
10, 100, 1000 итд. прва, друга трећа итд. по-
тенција од 10; поред декадних у употреби су и
природни логаритми који за основу имају
број е = 2,718..., ознака inN.
логаритамски (грч. logžrithmos) маш. који се ти-
че логаритама; логаришамске таблице књига
у којој су израчунати логаритми једног си-
стема бројева.
логаритмар (грч.) справа која служи за различи-
та рачунања: за множење, дељење, степенова-
ње, израчунавање корена, решавање једначи-
на итд.
логаритмика (грч. logžrithmos) мат. наука о ло-
гаритмима; в. логаритам.
логи- (грч. logizomai мислим, судим) предметак у
сложеницама који означава нешто у вези са
мишљењем, суђењем, просуђивањем.
логизам (грч. logos реч, говор; разум, ум) фил. 1.
учење no коме je свет логичка природа, који
се развија no логичким законима; 2. в. логи-
цизам.
логија (грч. logos слово, појам, разлог, однос,
учење) завршна реч у сложеницама, значи:
знање, учење, наука (нпр. био-логија, психо-
-логија, социо-логија, фило-логија итд.).
логвка (грч. logos разум, просуђивање) наука о
законима мишљења; у ужем смислу: наука о
природи и настајању појмова, судова и закљу-
чака; фш. разборитост, разложност, здрава
памет.
логистика (грч. logistike) вештина рачунања по-
моћу слова (уместо цифара), алгебра; вешти-
на прављења закључака, способност закључи-
вања; вој. наука која учи како се прорачунава-
ју време и простор који су потребни да би се
извео какав тактички покрет.
логицизам (грч. logikos разумни, логички) фил.
учење које (или: метода која) логику чини
основом, начелом филозофије; суир. психоло-
гизам.
логицитет (грч. logike, nlat. logicitas) карактер
онога што je логично; супр. фактициШеШ.
логичан (грч. logikos) који je у складу са зако-
нима мишљења, који правилно мисли, досле-
дан у мишљењу и расуђивању.
логичар (грч. logike) учитељ правилног мишље-
н>а; онај који правилно мисли, разуман, раз-
борит човек.
лого (грч. logo од грч. logos) предметак у речима
изведеним из грчког, где je значио „реч", „го-
вор"; види и логотип.
лого- (грч. logos) предметак у сложеницама са
значењем: реч, говор; разум, ум.
логов (мађ. logo који се креће) коњ упрегнут са
стране у запрези са једним или два коња.
логограм (грч. logo, gram) знак којим се скра-
497
ћено представља нека реч која се често упо-
требљава, нпр. > потиче, & енг. and (и), $
долар.
логограф (грч. logographos) хроничар, повесни-
чар, име најстаријих грчких историчара који
су писали веродостојне или потврђене вести и
предања о оснивању појединих грчких градо-
ва и сл. у прози, за разлику од песника (poi-
etes). Овако су се звали Херодот и његови
претходници: Хекатеј, Ферекид и Хеланик.
логографија (грч. logographi'a) хроничарство,
повесничарство, писање најстарије историје
на основу веродостојних предања итд.; уш. ло-
гограф.
логогриф (грч. logos, griphos загонетка) загонет-
ка словима, код које реч, испуштањем, дода-
вањем или мењањем једног слова, добива ра-
зличита значења; фиг. замршена, нејасна
ствар, загонетна особа.
логодедалија (грч. logos, daidallč уресим, кра-
сим) слаткоречивост, красноречивост, вешти-
на говора.
логодијареа (грч. logos, diarreo протичем, исти-
чем) пролив од речи, претерано говорење,
претерана опширност у говору.
логозофија (грч. logos, sophi'a разум, познава-
ње, знање) знање (или: познавање) речи, те-
мељно и свестрано познавање речи.
логоклонија (грч. logos, klonos метеж) мед. болес-
но понављање завршетака речи или реченицД.
логократија (грч. logos разум, kratos владавина)
владавина разума.
логолатрија (грч. logos, latrefa обожавање) пре-
терано поштовање речи или разума, вера у
свемоћ разума.
логоманија (грч. logos, mania помама, лудило)
претерана говорљивост (често знак душевног
обољења).
логомахија (грч. logomachia) борба речима,
препирка, свађа.
логонеуроза (грч. logos, neuron живац) мсд. поре-
мећаји у говору услед погрешног образовања
мисли.
логопатија (грч. logos реч, говор, pathos болест)
мед. свака врста сметњи при говорењу; лалопа-
тија.
логопед (грч. logos, paidei'a васпитање) настав-
ник који ради на отклањању говорних
поремећаја и недостатака.
логопедија (грч. Ićgos, paidei'a васпитање) вежба-
н>е у изговарању речи и говору (код глуво-
немих).
логор (нем. Lager) вој. в. лагер.
логореја (грч. logos, rheo течем) поремећај
усменог говора, читања и писања у неких афа-
зичара.
логос (грч. logos) реч, говор; ум, разум, моћ
мишљења и расуђивања; однос; у стоичкој
филозофији: божански разум који влада васи-
оном и прожима je; у јеврејско-александриј-
ској религиозној филозофији; божанска ства-
ралачка снага и провиђење; у хришћ. теоло-
гији: божанска природа Исуса Христа (у Јова-
новом Еванђељу). По Хераклиту: све тече;
 498
али отац или краљ овога тока je рат, ТЈ. опре-
ка супротности. У вечном уништењу и понов-
ном стварању влада непроменљиво јединство -
логос, светски ум или светски закон.
логотет (грч. logothetćč тражим рачуна од кога,
lćgos рачун, tithemi стављам) писац; писар, бр-
зописац; високи чиновник, канцелар у Визан-
тијском царству и код српских средњовеков-
них владара.
логотнп (грч. logo, typos отисак) 1. правоугаони
штампарски отисак, од дрвета или метала, на
чијој су површини изрезана слова, слогови
или читаве речи; 2. заштитни знак или зашти-
ћено име (укључујући начин његовог писа-
ња) неког предузећа или производа; лого.
логотипија (грч. logos, typos отисак) отисак у
дрвету изрезаних или галванопластички изра-
ђених штампарских форми које садрже читаве
речи или слогове, тзв. логотипе.
логофобија (грч. lćgos, phobos страх) страх од
говорне активности и избегавање говора;
испољава се најчешће код муцавих особа.
логофор (грч. lćgos, forćo носим) преносач речи,
цев за говор, телефон.
лод (енг. load) енглеска мера за жито = 5 кварте-
ра = 14,539hl; као мера за дрво = 40 енгл.
кубних стопа (= 1,13 cbm) за непрерађено др-
во, a 50 куб. стопа (= 1,41 cbm) за прерађено;
као мера за тежину = 2240 фунти = 1016 kg.
лодн (нем. Loden) сукно од грубе вуне, нарочито
за спортска одела.
лођа (итал, loggia) ложа; нарочито: покривен и
полуотворен ходник, у приземљу или на спра-
ту, око неке куће, галерија, ходник са сводо-
вима.
Лоенгрин (нем. Lohengriin) миш. у немачким еп-
ским песмама XIII века: витез светог Грала и
син краља Парсифала. Свети Грал га шаље да
брани врлу и невину Елзу од Брабанта од лаж-
них оптужби грофа Фридриха од Телрамунда, и
он долази као непознат витез у чуну који вуче
лабуд, победи у двобоју Фридриха и ожени се
Елзом. Али кад га Елза запита за право име и
порекло, он je одмах напушта на истом чуну
са лабудом. Опера Рихарда Вагнера (1850.
год.) и предмет већег броја уметничких дела.
ложа (фр. loge, итал. loggia, нлат. logia) колиби-
ца, кућица, ћелија; ш>з. засебно и преградама
одвојено место са више седишта; соба за
облачење глумаца; у слободном зидарству:
дворана или место где се држе скупштине и
састанци, сама скупштина, удружење слобод-
них зидара у једној покрајини или држави (ма-
сонска ложа); засебна ћелија за болеснике у
болници за умоболне; мор. собица, кабина; у
менажеријама: кавез за дивље животиње; у Ен-
глеској: стан за чувара капије неког парка;
мала кућица на селу, канцеларија трговачког
предузећа, пословница, биро.
ложирање (фр. logement) стан, становање; вој. у
опсадном рату: утврђивање једне тачке коју
су опсађивачи освојили; сама та утврђена тач-
ка; размештање војника no кућама; cvflp. де-
ложирање.
лоз (нем. Los) срећка.
лознвка (нем. Losung) 1. уговорена тајна реч
као знак распознавања; 2. кратка изрека KO-
JOM се изражава руководна идеја неке органи-
зације.
лоимијатер (грч. loimos куга, iatrćs лекар) ле-
кар који лечи кугу.
лоимографија (грч. Ioim6s, graphia) опис, опи-
сивање куге, наука о куги.
лојалан (фр. loi закон, loyal законски, лат. lega-
lis) веран, искрен, одан; честит, частан, пош-
тен; исправан, правичан, прописан.
лојалист (фр. loyal) веран (или: одан, искрен)
човек; = ројалист, нарочито онај који je у
северноамеричком рату остао веран енгле-
ском краљу.
лојалност (фр. loyal) искреност, оданост, вер-
ност, поданичка верност; честитост; часност,
поштење; исправност, правичност; закони-
тост, прописност.
лојд (енг. Lloyds, Lloyd) назив друштава за раз-
врставање бродова ради поморског осигурања
и поморског превоза (назив no Едварду Лојду,
под крај XVII века, сопственику једне кафане
у Лондону, у којој су се састајали поморци и
трговачки посредници, нарочито ради осигу-
рања бродова и превоза, као и ради примања и
давања обавештења); ово лондонско друштво
доцније се развило у осигуравајуће. a од
1834. бави се и разврставањем поморских бро-
дова, има свој велики обавештајни биро за
трговачка и поморска питања, издаје свој
лисг итд. По угледу на ово, основана су удру-
жења са сличним циљевима и у неким другим
државама Европе.
лојтнант (нем. Leutnant, фр. lieutenant) в. лајт-
нант.
лојтра в. лотра.
лојфер (нем. Laufer) в. лауфер.
локабилитет (нлат. locabilitas) складност са при-
ликама и природом једног места.
локајати (инд.) индијски филозофи материја-
листи који признају само чулно опажање, од-
бацују откровење и све религијске обичаје
сматрају преваром грамзивих свештеника.
локал (лат. locale) простор, просторија, место;
просторија удешена за неку сврху (дућан, ра-
дионицу. читаоницу, гостионицу, кафану); воз
или стално превозно средство (аутобус, па-
роброд) једног града и његове ближе околи-
не.
локалан (лат. localis) месни, просторни; који je
удешен према једном месту, који одговара
потребама или приликама једног места и ње-
говог положаја, који припада једном месту,
који се налази или употребљава у једном ме-
сту, који има важност само за једно место;
локална анестезија вештачки изазвана неосе-
тљивост оног места које треба да се оперише;
локална власт месна власт: локални лист
месни лист, тј. онај који се бави поглавито
приликама места у коме излази; локални па-
триотизам љубав према завичају, у ужем
смислу, и свему што je у њему и што из њега
локалнзам
долази; локални саобраћај унутрашњи саобра-
ћај једног града или општине.
локализам (лат. localis) 1. залагање за уско схва-
ћене интересе свога места или краја који су у
супротности са интересима шире заједнице; 2.
грам. језичка црта карактеристична за уско по-
дручје.
локализација (нлат. localisatio) ограничење на
извесно место, на ужи простор, нпр. болести,
пожара, рата итд.; одређење места где се неш-
то збива.
локализовати (нлат. localisare, фр. localiser)
ограничити (или: ограничавати) на извесно
место, нпр. рат, болест, пожар итд.; локализи-
рати.
локалија (лат. locus место) месна прилика, мес-
ни интерес.
локалистички (лат. localis) понекад место ло-
калан.
локалитет (лат. locus место) свако место са осо-
беностима које га чине посебним.
локаида (итал. locare, locanda) соба за издавање;
гостионица, крчма, свратиште (у Италији,
Грчкој и неким варошима Далмације).
локаријум (лат. locarium) закупна цена, закуп-
нина, кирија.
локатар (нлат. locatarius) закупац стана, кирај-
џија.
локатив (нлат. locativus se. causus) грам. седми
падеж, значи место на којем се нешто налази
или где се нека радња врши; употребљава се
само с предлозима.
локатор (лат. locus место) 1. електронски уређај
за откривање објеката и утврђивање њиховог
положаја, правца и брзине кретања помоћу
радио- или ултразвучних таласа; 2. изнајми-
лац, издавалац под закуп.
локаторијум (locatorium) в. локаријум.
локатум (лат. locatum) оно што je дато у закуп
или под кирију.
лок-аут (енг. lock-out) отпуштање радника из
једног или више предузећа које врше посло-
давци у капиталистичким земљама да би при-
морали раднике на прихватање тежих услова
рада, или да би спречили, односно угушили
штрајк.
локација (лат. locatio) издавање или узимање
под закуп или кирију. изнајмљивање,
изнајмљење; закупнина, кирија; смештај по-
јединих објеката на неком подручју или у
неком месту.
локна (нем. Locke) коврчица, увојак (косе),
локо (лат. loco) на месту, у месту; уместо, наме-
сто; локо сигили (лат. loco sigilli) уместо печа-
та (као скраћеница: L. S.); локо лаудато или
локо цитато (лат. loco laudato, citato) на на-
веденом или на означеном месту (као скра-
ћеница: 1. 1., 1. с ) ; ш.рг. место где се роба
продаје.
локомобил (лат. loco mobilis) в. локомобила.
локомобила (лат. loco mobilis с места покрет-
љив) преносна (или: покретна) парна машина.
локомобилан (лат. loco mobilis с места покрет-
љив) способан за мењање места, с места по-
кретљив, преносан, помичан.
499 ломбард
локомотива (нлат. locomotiva) парна машина ко-
ја сама себе креће и служи за вучење терета
(возова), парна кола.
локомотнван (нлат. locomotivus) који може изаз-
вати мењање места, који покреће или поми-
че с места.
локомотор (нлат. locomotor) машинска кола, ко-
ла за погон.
локомоторав (лат. locus место, motor) који слу-
жи за покретање с места, који се тиче покрета-
ња с места.
локомоција (нлат. locomotio) кретање с једног
места на друго, покретање.
локо роба шрг. роба која се налази на тржишту.
локот (итал. luchetto) катанац.
локофикситет (лат. loco fixus утврђен за једно
место) непокретност, непомичност, непрено-
шљивост.
локоцесија (нлат. lococessio) прављење места,
уступање, уклањање с места.
локрис (енг. locehreas) платно из Ирске.
локсартроза (грч. loxćs кос, šrthron чланак) мед.
кривљење чланака.
локсодрома (грч. loxos кос, dromos пут; крета-
н>е, трчање) курсна линија која с утврђеним
скретањима (због природних препрека) нај-
повољније спаја два места (нпр. бродови пло-
ве no локсодроми); локсодромска линија; в. и
ортодрома.
локсодромска линнја геогр. двоструко крива ли-
нија, повучена површином једне лопте или
једног елиптичног сфероида, која се, пресе-
цајући под истим углом све меридијане, при-
ближава полу у облику спирале.
локсокосмос (гр. loxos кос, kosmos свет, васи-
она) справа која представља кретање Земље
око Сунца и око своје осовине.
локсофталмичан (грч. loxos кос, omthalmos око,
loxcphthalmos) мед. разрок.
локум (тур. lokum, rahatlokum) врста колача од
тврдог теста, ратлук.
локум тененс (лат. locum tenens) онај који држи
место: заступник, управник, заповедник,
шеф.
локус (лат. locus) место; локус деликти (лат.
locus delicti) прае. место где je кривично дело
извршено; локус комунис (лат. locus commu-
nis) опште место, место за сваког разумљиво;
локус минорис резистенције (лат. locus mino-
ris resistentiae) мед. место способно да да слаби-
ји отпор, тј. место кроз које се нека болест
понајлакше може увући у организам.
локуција (лат. loqui говорити, locutio) говор,
израз, начин изражавања.
ломбард (фр. lombard) шрг. ломбардни посао да-
вање зајмова на залогу покретности; заложни
завод, заложна банка; залог. залога. Овај кре-
дитни посао добио je име no мењачима (сара-
фима) из Ломбардије у Италији, који су. као
присталице Гибелина, почетком XIII века мо-
рали да беже у Француску и први се почели
бавити овом врстом посла и оснивати овакве
заводе.
ломбарди 500
ломбарди (фр. lombards) tu. признанице на зало-
жене ствари, заложнице.
ломбардни посао шрг. в. ломбард.
Ломброзов тип (no итал. антропологу Ч.Лом-
брозу, 1836-1909) човек са наводно урођеним
склоностима за злочиначка дела.
лонбр (фр. l'hombre) игра карата, пореклом из
Шпаније, обично између три играча.
лонганиман (лат. longus дуг, animus дух, душа)
стрпљив.
лонгет (фр. longuette) дуга и узана платнена тра-
ка за компресе и гипсане завоје.
лонгиметрија (лат. longus дугачак, грч. raetria
мерење) мерење дужина.
лонгитудиналан (нлат. longitudinalis) дужински;
који се односи на дужину, дужни; уздужни; лон-
гитудинални Шаласи фш. уздужни таласи, тј.
таласи који се простиру у правцу поремећаја
равнотеже делића еластичне средине (супр.
трансверзалан).
ловгитудо (лат. longitudo) дужина, географска
или астрономска дужина.
лонг плеј (енг. long play) назив за грамофонске
плоче великог формата.
лонг сајз (енг. long дугачак, size мера) мера за
одређене врсте дугачких цигарета.
лонг селер (енг. long seller) роба која се споро
продаје.
лон пословн (нем. Lohn накнада) ект. вид спо-
љнотрговинске сарадње у којој један парт-
нер својом радном снагом, уз накнаду, обавља
послове за другог партнера, који даје техно-
логију и сав материјал.
Лоншан (фр. Longchamp) место у Боа де Булоњ
(Bois de Boulogne), код Париза, где je раније
било тркалиште; отуда: тркалиште, тркачка
стаза.
лоран (скр. од енг. Long Range Navigation дуга
пловидба) апарат на бродовима и авионима
који хвата радио-сигнале и помоћу њих одре-
ђује свој моментални положај у пловидби или
у лету.
лоравдит (no презимену Лоранд) мии. веома ре-
дак црвенкаст минерал, нађен у рудишту арсе-
нових једињења код Алшара недалеко од
Ђевђелије; састоји се из талијума, арсена и
сумпора.
лорбер (нем. Lorbeer) бош. ловорово лишће као
зачин.
лорд (енг. lord, староенглески = чувар хлеба:
loaf) господин; у ужем смислу: члан енглеског
Горњег дома, пер; почасна титула енглеског
високог племства no рангу испод војводе
(маркиза, грофа, виконта и барона); званична
титула неких високих државних чиновника
(лорд-адмирал, лорд-канцелар и др.) и биску-
па енглеске народне цркве.
лордмер (енг. lord mayor) „господин председ-
ник", титула председника општине у неким
градовима Енглеске; градоначелник.
лордоза (грч. lordosis) мед. савијеност кичме на-
пред, нагнутост, повијеност тела напред.
лордома (грч. lćrdoma) мед. в. лордоза.
лордотичан (грч. lordos) искривљен напред.
грбав.
ложије
лордшнп (енг. lordship) достојанство лорда; го-
сподство, господарство, власт.
лореат (лат. laura ловор, фр. laurćat ловором
окићен) в. лауреат.
Лорелај (нем. Lorelei) веома стрма стена на дес-
ној обали Рајне, чувена no свом еху, некада
бродарима била веома опасна; no митологији,
боравиште и име једне водене виле, која je
својим певањем примамљивала бродаре, док
им се лађе не би разбиле о стену (предмет
већег броја песничких и музичких дела).
лоренцнј(ум) хем. радиоактиван елеменат, атом-
ска маса око 260, редни број 103, знак Lr;
добијен вештачки 1961. године.
лорета (фр. lorette) мало отменија јавна женска
у Паризу, фина фаћкалица (названа no цркви
Нотр Дам де Лорет, у чијој близини већином
станују).
лорика (лат. lorum, lorica) оклоп, панцир, наро-
чито од коже; вој. грудобран на шанчевима или
тврђавама.
лорицирати (лат. lončare) ставити оклоп, окло-
пити; хем. чаше обложити иловачом да се не би
на ватри распрсле.
лорњет (фр. lorgnette) наочарско стакло за јед-
но око, врста наочара које не стоје на носу,
него висе о врату и учвршћене су на једној,
обично лепо украшеној дршци, a стављају се
пред очи само кад затреба.
лорњон (фр. lorgnon) обично увеличавајуће
стакло, наочарско стакло само за једно око,
монокл.
лоро (итал. loro) део сложеница са значењем н>и-
хов; нпр. лоро-чек, чек који je испоставила
нека инострана банка; супр. ностро.
лос (рус. ЛОСБ) зоол. врста великог северног јеле-
на, лопатастих рогова, Cervus alces.
лосион (фр. lotion од лат. lavare умивати се) теч-
но средство за негу косе и коже.
лосос (рус. ЛОСОСБ) ЗООА. врста рибе из рода па-
стрмки.
лост (енг. lost) y голфу (игри): изгубљена лопта.
лот (нем. Lot) справа за мерење морске дубине,
звучни дубиномер; ехолот.
лото (итал. lotto) друштвена игра која се састо-
ји у вучењу бројева, томбола, лутрија.
лотос (грч. lotos) бош. звездан; име различитих
биљака са хранљивим и освежавајућим плодо-
вима, нарочито биљка коју су стари Егип-
ћани и Индијци сматрали светом, a њен цвет
симболом земље; име већег броја морских и
водених ружа.
лотра (нем. Leiter) једна од две бочне ограде на
теретним (сељачким) колима у облику лестви-
ца; лојтра.
лотура (лат. lotura) средство за испирање; в. ло-
ција.
лохије (фч. locheia рађање, порађање) ПЛ. шд.
слузаста, из почетка мало сукрвичаста теч-
ност која излази из материце породиље и тра-
је 3-6 недеља (то je у ствари, чишћење поро-
диља после порођаја, a долази од поновног
стварања слузокоже у материци, која се услед
порођаја била истрошила и пропала).
лохиорагија
лохиорагија (грч. locheia, regnymi прскам, пу-
цам) мед. крвављење материце после порођаја.
лоходохијум (грч. lochos порађање, dochelon
прималиште, место за примање) мед. породи-
лиште, завод (или: болница) за породиље.
лоц (нем. Lotse) в. лоце.
лоце (нем. Lotse) бродар који, као добар позна-
валац водених путева, спроводи лађе кроз
опасна места; лоц.
лоци (лат. loci, locus) ПЛ. места; ад лока (лат. ad
loca) на своја места седите; лоци меморијалес
(лат. loci memoriales) места која треба учити
напамет.
лоција (лат. lotio) прање, испирање, купање,
чишћење; в. лотура.
лоцијум (лат. lotium) мед. мокраћа, урин.
лоцирати (лат. locare) метнути на једно место,
сместити, наместити; дати на зајам, позајми-
ти, нпр. новац; издати, под најам, дати под за-
куп; прав. одредити повериоце стечајне масе.
Л . П . в. лонг плеј.
лубарда в. лумбарда,
лубин (порт.) зоол. врста морске рибе, смудут.
лубитум (лат. lubitum) в. либитум.
лубриканциа (лат. lubricantia) мл. средства која
изазивају похотљивост; предмети, слике, спи-
си и сл. који изазивају похоту.
лубрикатор (лат. lubricator) мазалица, справа за
аутоматско подмазивање машина.
лубрикација (нлат. lubricatio) изазивање похот-
љивости.
лубрификатер (фр. lubrificateur) в. лубрикатор.
лубрификација (фр. lubrification) в. лубрика-
ција.
лубрицитет (фр. lubricitć) похота, похотљивост,
склоност блуду.
Лувр (фр. Louvre) стара краљевска палата у Па-
ризу, на десној обали Сене, од 1793. главни
француски музеј са веома разноврсним и бо-
гатим уметничким збиркама.
Луголов раствор мед. раствор калијум-јодида,
употребљава се за преоперативно лечење обо-
лелих од гушавости и повећаног рада штита-
сте жлезде.
лудизам 1. покрет енглеских радника у почетку
XIX века којем je био циљ уништавање фа-
брика и машина, које су сматрали узроком
беде радних маса (назив, без потврде, no рад-
нику Луду, Ned Ludd, који je први уништио
један ткачки разбој). Ради сузбијања лудиз-
ма у Енглеској био je донет врло строг закон.
лудизам 2. (лат. ludo играм) уметност као игра
према теорији Јохана Хуизинге (1872-1945)
који je сматрао да човек није само биће које
ради (homo faber) већ и биће које се игра
(homo ludens).
лудисти ПЛ. в. лудипли.
лудити ПЛ. енглески радници који су радили на
сузбијању беспослице тиме што су се систе-
матски борили против увођења машинског
рада, као највећег непријатеља свога опстан-
ка (лудизам); названи no Ладу или Луду
(Ludd), који je први разбио једну машину;
ладити.
501 луксузав
Лудолфов број мат. број који означава однос
пречника круга према његовом обиму, бележи
се обично са п (пи) и износи 3,141592...; на-
зван no математичару Лудолфу Келену (Се-
ulen, Keulen, 1540-1610); п je шрансценден-
тан број.
лудус (лат. ludus игра) свака представа, спек-
такл, религиозни обред у старом Риму; уп. хо-
мо луденс.
луес (лат. lues) помор, зараза; луес венереа (лат.
lues venerea) мед. в. сифилис.
луетичан (лат. lues) мед. који болује од луеса,
сифилиса, сифили(с)тичан.
луетичар (лат. lues) мед. онај који болује од
сифилиса, сифилитичар.
Лузијади (порт. Os Lusiadas) ал. ПОТОМЦИ Лузуса,
праоца Португалаца; наслов славног Камоен-
совог (1524-1580) епа, у коме велича дела сво-
јих земљака који су, под вођством Васка да
Гаме, учествовали у походу на Индију.
лузингандо (итал. lusingando) муз. умиљато.
лузингеволменте (итал. lusinghevolmente) муз. в.
лузингандо.
Лузитанија (лат. Lusitania) 1. римска покрајина
у Шпанији, отприлике данашња Португали-
ја; 2. велики енглески пароброд који су Нем-
ци потопили 1915. код јужне обале Ирске, KO-
JOM приликом се удавило 1134 лица.
лузитавски (лат. Lusitania) португалски.
лузус (лат. ludere, lusus) играње, игра; в. луди-
зам 2.
луизит бојни отров, тешка уљаста течност, са
мирисом који подсећа на мирис цвећа здра-
вац (геранијум); пликавац je, no токсичким
особинама сличан ипериту; постојаност на
земљишту je 3-6 пута мања него иперита.
луј-дор (фр. louis d'or) „Луј од злата", фр. зла-
тан новац, назван no Лују XIII, од 20 зл. франа-
ка; уи. наполеон.
лукијерва (лат. lucerna) светиљка.
лукња (нем. Liicke) рупа, отвор.
лукративав (лат. lucrativus, lucrum добит, ко-
рист) који доноси зараду, уносан, користан,
пробитачан.
лукс (лат. lux, lucis светлост, светло) фш. мерна
јединица за осветљеност у Међународном си-
стему мерних јединица, ознака lx; представља
осветљеност површине од l m 2 на коју пада
равномерно расподељен светлосни флукс од 1
лумена.
луксација (нлат. luxatio) мед. угануће, ишчаше-
ње (кости).
луксометар (лат. lux светлост, грч. metron мера)
апарат за мерење јачине светлости (при
филмском снимању, фотографисању и сл.).
луксуз (лат. luxus) раскош, раскошност, сјај,
обиље; љубав према сјају и раскоши; оно без
чега се може бити, тј. што није неопходно за
живот.
луксузав (лат. luxus раскош) раскошан, сјајан,
расипан; луксузни артикал шрг. раскошан
предмет, предмет који je, no царинској тари-
фи, оцењен као раскошан и, према томе, оца-
рињен no вишој стопи.
лукубрација 502
лукубрација (лат. lux светлост, lucubratio) седе-
ње и рад ноћу, ноћно проучавање, ноћни
рад, врло савестан рад.
Лукул (лат. Lucullus) чувени римски војсковођа
(114-57. пре н.е.), нарочито се истакао у рату
против Митридата, познат no богатству и ве-
ома раскошном животу (лукулске гозбе).
лукулски раскошан, богат и обиман (no угледу
на раскошни начин живота римскога војсково-
ђе Лукула).
лукус a нон луцендо (лат. lucus a non lucendo)
шума no томе што није осветљена - стара
латинска игра речима које само на изглед
имају исти корен: вешш као вешШац и сл.;
изругивање филолозима који се муче да дока-
жу бесмислена порекла неких речи.
лумбаго (лат. lumbus крста, lumbago) мед. проти-
сли, крстобоља, усед, ушинута леђа, реума-
тично-живчани болови у крстима, бол у кр-
стима.
лумбалан (нлат. lumbalis) анаш. који се односи на
крста, који припада крстима; лумбална ане-
стезија мед. постизавање неосетљивости за бо-
лове, нпр. код операције, на тај начин што се
у канал кичмене мождине, између пршљенова,
убризга 5% раствор тропакокаина или ново-
каина, услед чега постану неосетљива оба до-
н>а уда и труп ниже пупка; лумбална пункција
вађење течности из канала кичмене мождине, у
слабинском делу, у терапеутичком или дијаг-
ностичком циљу.
лумбараи (лат. lumbus крста; бут, кук, део тела
око бубрега) анаш. лумбалан.
лумбарда (итал. lombarda) 1. старински топ; 2.
велика шупља гвоздена кугла, напуњена оло-
вом и барутом, која се избацује из топа.
лумен (лат. lumen светлост) светлост, сјај; фш.
сјајна памет, велики дух; лумен натурале
(лат. lumen naturale) фил. природна светлост,
тј. природна, првобитна, човеку урођена моћ
сазнавања; физ. у Међународном систему мер-
них јединица, мерна јединица за светлост:
представља светлосни флукс који у просторни
угао од једног стерадијана одашиље тачкасти
извор светлости јачине 1 канделе; ознака lm.
лумија (итал. lumia, lomia) бош. врста ситних,
лаких и слатких лимунова, сличних наранџи.
лумикон (лат. lumen, luminis светлост) фото-
графски апарат који може да снима и у готово
потпуном мраку; примењује се нарочито у ме-
дицинској радиоскопији и у астрономији.
луминал фарм. бео кристални прашак горка уку-
са; служи за умирење живаца и за успављивање;
уп. веронал.
луминаризам (лат. lumen светлост) ум. правац у
сликарству који поглавито обраћа пажшу на
дејство и преливне светлости.
луминесценција (нлат. luminescentia) физ. свет-
љење тела на други начин a не услед усијано-
сти, произвођење тзв. „хладне светлости" (за-
једничко име за флуоресценцију и фосфорес-
ценцију).
луминизам в. луминаризам.
луминиферан (лат. lumen, fero) који преноси
светлост, светлоносан.
лунодром
луминозан (лат. luminosus) светао, сјајан, бли-
став,јасан.
лумпен-интелектуалци (нем. Lump одрпанац,
лат. intelligentia школовани људи) припадници
боемског братства, филозофи и песници без
куће и запослења.
лумпев-пролетаријат (нем. Lump одрпанац, го-
ља, лат. proletarius грађанин најнижег реда) 1.
у старом Риму пропало, осиромашено сељаш-
тво, претворено у армију скитница, просјака,
који су се слегли у Рим, живели од милостиње
великаша. Нису радили, јер je рад био само
ствар робова, нешто што се презирало, већ су
живели на рачун робова; 2. у капитализму нај-
доњи, убошки слој незапослене радничке
класе. Сем скитница, проститутки и сл. обух-
вата три категорије: a) способне за рад, б)
сирочад и сиротињску децу, в) пропале голе
сиромахе, за рад неспособне, инвалиде, жртве
индустрије, болеснике, удовице. Представља
„.. .инвалидски дом активне радничке армије
и мртви баласт индустријске резервне арми-
је" (Маркс). У класној борби пролетаријата
често je оруђе буржоаске реакције.
лумперај (нем. Lump) пијанка, пијанчење, те-
ревенка.
луна (лат. luna) 1. месец (небеско тело); 2. (Lu-
na) староримска богиња Месеца; 3. име неко-
лико совјетских аутоматских васионских ста-
ница.
лунамбулизам (нлат. lunambulismus) месечар-
ство, падање у стање слично сну под утицајем
Месечеве светлости, тумарање затворених
очију no месечини; лунатизам.
лунамбулист(а) (лат. luna месец, ambulare хода-
ти, шетати) месечар, сомнамбулист, епилеп-
тичар.
луна-парк (лат. luna Месец, парк) место за заба-
ву са тобоганима, рингишпилима, стрељана-
ма, аутодромима и др.
лунаран (лат. lunaris) који се тиче Месеца, Ме-
сечев; у облику Месеца, месечаст; лунарски.
лунаријум (нлат. lunarium) апарат за предочава-
ње кретања Месеца око Земље (обично спо-
јен са телуријумом).
лунар орбитер назив за неке америчке вештачке
сателите око Месеца.
лунарски (лат. lunaris) в. лунаран.
луиатизам (нлат. lunatismus) месечарство; в. лу-
намбулизам.
лунатик (лат. lunaticus) в. лунамбулисш; луна-
тикус морбус (лат. lunaticus morbus) мед. месе-
чарство, падавица, епилепсија.
лунатичан (лат. lunaticus) мед. који пати од месе-
чарства, епилептичар.
лунација (нлат. lunatio) мена Месеца.
лунгомаре (итал.) дуж мора, пут уз обалу.
лунета в. линета.
Луник в. Луњик.
лунисоларан (лат. luna Месец, sol Сунце) који се
тиче кретања Сунца и Месеца.
луниформан (лат. luna, forma облик) који има
облик младог Месеца, месечаст.
лунодром (лат.-грч.) аеродром на Месецу.
луноход
луноход (лат.-рус.) који хода no Месецу, ауто-
матско возило совјетске производње, на осам
точкова, за кретање no Месецу, без људске
посаде, no командама са Земље.
лунта (нем. Lunte фитиљ) 1. упаљач, фитиљ за
паљење експлозива; 2. старо ватрено оружје
које се палило на фитиљ (пушка или топ).
лунула (лат. lunula) мали месец; женски украс,
брош (у облику полумесеца); бела полукружна
мрља при дну ноката.
Луњик (рус. луник према лат. луна Месец) име
неколико совјетских вештачких сателита;
Луник.
луого (итал. luogo, лат. locus место) муз. на пра-
вом месту.
лупа (фр. loupe) ОПШ. инструмент - јако испупче-
но сабирно сочиво кратке жижне даљине - по-
моћу кога се ситни блиски предмети могу ви-
дети под много већим видним углом но голим
OKOM, тако да изгледају јако увећани.
лупанар (лат. lupanar) јавна кућа, бордел, ку-
плерај.
лупин (лат. lupinus) бош. вучјака, обрника
(украсна биљка).
лупинг (енг. looping) ne. једна од најсмелијих и
најтежих ваздушних акробација: обртај ави-
оном у вертикалној равни за 360°.
лупиноза (лат. lupinus обрника) болест оваца ко-
ја се појављује, када се овце хране обрником,
од отрова који садржи у себи обрника (лупин),
тзв. лупинотоксина.
лупинотоксин (лат. lupinus обрника, вучјака,
грч. toxikon отров) отров којег има у обрници
(вучјаци); в. лупиноза.
лупулин (лат. lupulinum) хмељно брашно, жлезде
на шишарицама женског хмеља које дају пиву
ароматичан укус; употребљава се у медицини
и као средство које тера на мокрење.
лупус (лат. lupus) зоол. вук, курјак; мед. жива рана,
локална туберкулоза коже, нарочито на носу
или коме другом делу тела; лупус ин фабула
(лат. lupus in fabula) шкл. цитат из Теренција:
ми о вуку, a вук на врата (кад изненада наиђе
неко о коме се баш у тај мах говорило).
лускозитет (лат. luscus шкиљав, ћорав, нлат.
luscositas) мед. кратковидост.
лустер (лат. lustrum) висећи свећњак, обично
раскошно израђен.
лустрација (лат. lustratio) свечано чишћење од
грехова, чишћење жртвом, посвета; разгледа-
ње, разматрање.
луструм (лат. lustrum) време од пет година код
Римљана после кога je цензор приређивао све-
чану жртву очишћења од грехова и покајања
за цео народ; отуда: период од пет година,
петолеће.
лусцитет (лат. luscus шкиљав, нлат. luscitas) мед.
шкиљавост.
503 Луцифер
лутеин (лат. luteus жут, жућкаст) жута боја у ли-
шћу биљака и у жуманцету.
лутеран присталица учења Мартина Лутера
(1483-1546), оснивача немачке реформистич-
ке цркве; фш. отпадник од праве вере, из-
дајник.
лутеранизам покрет и учење великог реформа-
тора и оснивача немачке народне цркве Мар-
Шина ЛуШера.
лутеранство в. лутеранизам.
лутециј(ум) (no латинском називу Париза - Lu-
tecia) хем. елемент, лантанид, ретка земља,
хем. знак Lu, атомска маса 174,97, ред. број
лутирати (лат. lutare) густо премазати лепком,
китовати,закитовати.
лутрија (фр. lot, letterie) играње срећкама;
класна лутрија лутрија са више, обично пет,
вучења, са тачно утврђеним планом вучења
срећака, које се најчешће деле на четврти-
не, половине и целе; лутријски зајам државни
зајам који зајмодавцу даје изглед на извла-
чење каквог већег згодитка, али зато носи
мањи интерес.
луф (енг. loof) мор. страна изложена ветру.
луфт (нем. Luft) ваздух.
луфтбад (нем. Luftbad) мед. ваздушно купање,
лечење помоћу светлости и ваздуха; уп. фо-
тоШерапија.
луфтбалон (нем. Luft ваздух, фр. ballon) ваздуш-
ни балон, аеростаШ.
луфтирати (нем. Luft, liiften) ветрити, проветра-
вати.
луфт-линија (нем. Luft, лат. linea) ваздушна ли-
нија, тј. најкраће растојање између два ме-
ста на Земљиној површини.
луц СП. један од најтежих скокова у уметничком
клизању (назван no аустријском клизачу Al-
fredu Lutzu).
луцерка (фр. luzerne) бош. в. луцерна.
луцерна (фр. luzerne) бош. врста веома издашне
детелине, плава детелина.
луцидан (лат. lux светлост, lucidus) јасан, све-
тао, блистав (нпр. дух); свестан; луцида ин-
гпервала в. интервал.
луцидност (нлат. luciditas) ведрина, бистрина ду-
ха;јасност, свесност.
луциметар (лат. lux, lucis светлост, грч. metron
мерило, мера) инструмент за мерење јачине
светлости; луксометар, фотометар.
Луцифер (лат. Lucifer = lux, ferre онај који
носи светлост, светлоносац) 1. астр. име пла-
нете Венере када се јавља пре изласка Сунца,
зорњача, звезда Даница; 2. владар таме, по-
главица ђавола, сотона, ђаво, no алегоричном
приказивању пророка Исаије (14,12) и Луке
(10,18).
 љ
ЈБ, љ четрнаесто слово ћирилске азбуке, a се-
дамнаесто наше латинице.
љанерос (шп. llaneros) ПЛ. житељи и одгајивачи
стоке на љаносима Шпаније и Јужне Америке.
љано (шп. llano) велика, равна и непошумљена
равница у Шпанији и Јужној Америци која, у
доба киша, обрасте бујном травом и бујним
зеленилом; омиљено пребивалиште пастира и
одгајивача стоке; tu. љаноси.
љармани (алб.) Т. Албанци двоверци који се
приказују као муслимани, a у ствари су, код
куће, потајно католици.
љуљ (лат. lolium) бош. врста траве, утринац,
врат.
М, м петнаесто слово наше ћирилице, осамнае-
м тељ слободних (хуманистичких) уметности;
сто наше латинице; као скраћеница: М =
римски број 100; мр = магистер; у енг. и фр.
mr. = мистер, месје; на рецептима: m. = ма-
нипулус, мисце, мисецатур; m = метар; m2 =
квадратни метар; m3 = кубни метар; М =
марка (новац); mm = милимеШар; mf. = мезо-
форгпе; муз. = мено, мано, мецо; грам. m. = ма-
скулинум; хем. Mg = магнезијум; Md = менде-
љевијум; Mn = манган; Мо = молибден.
мавиш в. мафиш.
маг (грч. mđgos, лат. magus) староперсијски
обожавалац ватре, нарочито његови свештени-
ци, који су били звездознанци и тумачи снова;
источњачки мудрац који превару и празнове-
рицу искоришћује у враџбине и чаролије;
жрец, врач, чаробњак.
магаза (тур. magaza) просторија у којој се др-
жи жито, со или друга роба, подрум; в. ма-
гацин.
магазин (арап. mahhazin) 1. дућан, радња, трго-
вина робом навелико; 2. стручни или илустро-
вани часопис, зборник; в. и магацин.
магазинажа (фр. magasinage) шрг. време лежања
робе у магацину; магацинска такса, лежарина;
смештање робе у магацин, у стовариште, у
складиште.
магазинер (фр. magasinier) в. магационер.
магацин (арап. mahhazin, фр. magazin, итал. ma-
gazzino) стовариште, складиште, спремиште
за робу; житница, амбар; вој. слагалиште убој-
ног материјала; лежиште за метке у пушци; в.
и магазин.
магационер (итал. magazziniere) управник, над-
зорник, руковалац магацина (стоваришта,
складишта).
маги (maggi) познати хранљиви зачин за супе и
чорбе, састављен углавном од биљних састоја-
ка (назван no проналазачу Јулију Магију,
1846-1912).
магија (грч. magefa) чаролија, враџбина, веш-
тина потчињавања својој вољи тајанствених
сила природе, духова и демона. Веровање у
магију je калдејског порекла, одакле се, пре-
ко Персије и Египта, распрострло чак на За-
пад; бела магија она која призива у помоћ
небеске силе, тј. добре духове; црна магија
она која призива у помоћ земаљске силе, тј.
зле духове.
магистар (лат. magister) учитељ, наставник; учи-
звање које се после положеног прописаног
испита додељује свршеним студентима тре-
ћег ступња (постдипломских студија); маги-
сшар фармације дипломирани апотекар (скр.
Mr ph.); магистер.
магистер (лат. magister) в. магистар.
магистеријум (лат. magisterium) управитељство,
надзорништво, управитељска служба, надзор-
ничка служба; управљање, надзор; достојан-
ство магистра.
магистрала (лат. magistralis учитељски; главни)
свака главна линија (или: пруга) у односу на
све другостепене и споредне линије које из
ње излазе (нпр. главни друм, главна железнич-
ка пруга, главна водоводна цев, главни елек-
трични вод и др.).
магистралан (лат. magistralis) школски, учитељ-
ски; мајсторски, вештачки, вешт; главни, по-
главит, који сачињава основу нечега; мед.
израђен no пропису лекаревом; машстрална
формула (лат. formula magistralis) рецепт који
je прописао лекар.
магистрале (нлат. magistrale) вој. спољашњи гре-
бен линије утврђења; књиж. последњи, петнае-
сти сонет у сонетном венцу, састављен од по-
четних стихова претходних четрнаест сонета;
назива се и мајсторски.
магистранд (нлат. magistrandus) онај који се
спрема да постане магистар.
магистрат (лат. magistratus) судски (или: поли-
цијски, самоуправни) службеник; општински
суд, општинско веће, општина.
магистратура (нлат. magistratura) управно над-
лештво, управна власт, поглаварство; погла-
варско достојанство; испит за звање маги-
стра.
магистрирати (лат. magister, magistrare) добити
звање магистра на великој школи, постати
магисШар.
магичан (грч. mageia, magos) чаробан, чароб-
њачки; магични квадрат квадрат подељен на
квадратиће у које треба уписати бројеве та-
ко да збирови свих бројева у било којој вр-
сти, ступцу или дијагонали буду једнаки; ма-
гично око специјална радио-цев у радио-при-
јемнику која служи за подешавање пријемни-
ка на тачну таласну дужину жељене радио-ста-
нице.
магичар (грч. mageia) чаробњак, врач.
магички реализам 506
магички реализам ум. правац у сликарству, лите-
ратури и уметности уопште, у којем се реали-
стичка основа преплиће с надреалистичким
детаљима великог замаха.
магма (грч. magma тесто) мед. гњецава маса,
маст; геол. градиво еруптивних стена које се
налазе у унутрашњости Земље у усијаном,
течном, кашастом или као тесто густом стању.
магмазона (грч. magma, zone појас) геол. зона
растопљене масе која се, no мишљењу неких
геолога, налази испод чврсте Земљине коре.
магмасфера (грч. magma, sphalra лопта) гем. в.
магмазона.
магматизам (грч. magma) назив за све покрете
растопљене ужарене масе у унутрашњости
Земље.
Магна карта (лат. Magna charta, енг. The Great
Charter Велика повеља) основни државни за-
кон Енглеске који je, 15. јуна 1215, одричу-
ћи се неких својих права, морао дати плем-
ству и свештенству краљ John Lackland Џован
Без Земље), којим су били регулисани фе-
удални односи, свештенство изузето од над-
лежности световних судова итд.
магна кум лауде (лат. magna cum laude) са вели-
ком похвалом, веома похвално (у оцењивању
успеха на испитима).
магналијум (грч. Magnesia) хем. слитина (легура)
магнезијума и алуминијума (90 и више проце-
ната), веома лака. веома чврста и као сребро
бела; служи за прављење осетљивих аналитич-
ких вага.
магнат (итал., шп. magnate, нлат. magnas, лат.
magnus велик) 1. великодостојник, великаш,
велможа; нарочито: високи државни службе-
ник или племић од давнина (нарочито у Угар-
ској и Пољској); 2. крупан сопственик земље,
властелин; 3. крупан капиталиста, нпр. фи-
нансијски магнагп; могул.
магнезија (грч. Magnesia, нем. из грч. Магнези-
ја, град у Малој Азији) хем. оксид магнезију-
ма (MgO); бели алкални прах који се добива
од карбоната магнезијума; употребљава се
као благо средство против затвора и кисе-
лине.
магнезиј(ум) (грч. Magnesia Магнезија, град у
Малој Азији) хем. елеменат, атомска маса
24,305, редни број 12, знак Mg, бео, сјајан и
врло лак метал; јако загрејан запали се и
сагори јаком белом светлошћу (магнезијумо-
ва свешлост служила за фотографска снима-
ња у мраку, давање сигнала и др.); магнијум,
талцијум.
магнезит (грч. Magnesia Магнезија, град у Ма-
лој Азији) мин. безбојан или жућкаст мине-
рал, магнезијумов карбонат; употребљава се
за прављење горке соли и магнезије.
магнет (грч. magnetis lithos, Magnes lithos) или
природни магнет, минерал који има својство
да привлачи и држи гвоздена тела (назван no
граду Магнезији, где су га стари Грци први пут
нашли); вештачки магнет, онај који се до-
бије када се комад челика превлачи у једном
смеру природним магнетом.
магнетоскоп
магнетизам (грч. Magnes lithos) својство извес-
них тела, гвоздене руде, да привлаче и држе
друга тела у којима има гвожђа; природна сила
чије се дејство испољава у таквим појавама
привлачења (и одбијања); наука о магнетним
појавама; живоШињски магнеШизам магнет-
на сила за коју се претпоставља да постоји у
животињском, нарочито у човечјем организ-
му, помоћу које неки човек може да врши
знатан утицај на вољу и на телесно стање не-
кога другог човека; уп. сомнамбул.
магнетизер (фр. magnetiseur) старији назив за
хипнотизера.
магнетизмоманија (грч. Magnes магнет, mania
помама, лудило) мед. болест говорења у сну.
магнетисати (нлат. magnetizare) 1. пренети маг-
нетна својства са магнета на гвожђе које није
магнет; 2. no методу др Месмера трљањем или
правилним кретањем руке и додиривањем
(манипулацијом) пробудити у човечјем телу
скривене силе и на тај начин лечити болести;
3. довести некога у стање магнетичног сна; 4.
имати неодољив утицај на кога, неодољиво
привући или привлачити кога.
магнетит (грч. Magnes и наставак -ites) гвоздена
руда (Fe 3 O 4 ) на којој je прво примећено маг-
нетно својство привлачења.
магнетичан (грч., нлат. magneticus) који има
привлачну силу магнета; фт. неодољиво при-
влачан, неодољив; уп. магнетски.
магнетни (грч. Mžgnes) в. магнетски.
магнето- (грч. Magnes) предметак у сложеницама
са значењем: магнет, магнетски, магнетни.
магнетограф (грч. Magnes, grapho пишем) маг-
нетометар који аутоматски бележи величину
земномагнетских колебања (ако бележи де-
клинацију = деклинограф, ако бележи инкли-
нацију = инклинограф).
магнетодетектор (грч. magnetis, лат. detegere)
ваздухопловни уређај на бази магнетизма за
тражење и одређивање положаја подморница
противника.
магнетоелектрицитет (грч. Magnes, elektron)
фш. електрична струја која je изазивана
помоћу магнета.
магнетоиндукција (грч. Magnes, лат. inductio)
физ. изазивање електричне струје помоћу ре-
лативног кретања електричног проводника и
магнета.
магнетологија (грч. Magnes, logi'a) наука о маг-
нету и магнетизму.
магнетометар (грч. Magnes, metron мерило, ме-
ра) инструменат за тачно одређивање магнет-
ске деклинације и за мерење јачине Земљи-
ног магнетизма; направа којом се сигурно и
брзо испитује садржина Земљине коре у сврху
откривања налазишта богатих рудом и наф-
том.
магнетон (грч. Magnes) елементарна јединица
магнетског момента; магнетски момент иза-
зван ротацијом електрона и протона.
магнетопат (грч. Magnes. pathos бол) в. магне-
тизер.
магнетоскоп (грч. Magnes, skopeo гледам) физ.
магнетострикциј a 507
уређај за регистровање и репродукцију ТВ
програма на магнетској траци.
магнетострикција (грч. magnetis, лат. strictura
стезање) особина извесних металних легура да
се стављене у променљиво магнетско поље из-
дужују и скраћују у истом ритму као и проме-
не магнетног поља.
магнетотерапија (грч. Magnes, therapefa) в. мес-
меризам.
магнетофон (грч. Mšgnes, phone глас) апарат
који бележи говор на траци превученој гвоз-
деним прахом, тако да се звук на њу преноси
електромагнетским путем, и затим може да се
репродукује.
магнетохемија (грч. Magnes, chemeia) наука ко-
ја проучава везу магнетских и дијамагнет-
ских својстава хемијских елемената са њихо-
вим хемијским својствима.
магнетохидродинамика (грч. Magnes, hydor во-
да, dynamis) фш. модерна грана физике, која
проучава својства јонизованих гасова
(плазме).
магнетрон (грч. Magnes, elektron) електронска
лампа у којој на електроне који протичу деј-
ствује спољашње магнетско поље; служи за
производњу врло кратких радио-таласа.
магнетски (грч. magnetikos) који има привлачну
силу магнета; магнешска игла игла која за-
узима правац север-југ, игла која заузима
правац магнетног подневка (или: меридија-
на); магнетска индукција в. матетоиндук-
ција; магнетско лечење примена животињског
магнетизма у лечењу болесника; магнетско
поље околина магнета до даљине на којој се
још опажа његова сила, његово дејство; маг-
нетни.
магнијум (нлат. magnium) хем. в. магнезијум.
магнилоквенција (лат. raagnus велик, loqui гово-
рити) хвалисање, хвалисавост, разметљивост.
магнитуда (лат. magnitudo величина) мера за
енергију земљотреса ослобођену у облику
еластичних таласа; одређује се no сеизмогра-
му и мери степенима од 0 до 9 (Рихтерова
скала).
магнификан (лат. magnificus) величанствен, ве-
лелепан, диван; дивотан, сјајан, узвишен, ра-
скошан.
магнификација (лат. magnificatio) величање,
слављење, уздизање хвалама.
магнификус (лат. magnificus) величанствен, сја-
јан; племенит, узвишен; титула ректора уни-
верзитета (на неким универзитетима Запада,
„ректор магнификус").
магнифиценција (лат. magnificentia) велелеп-
ност, величанственост, дивотност, раскош-
ност.
магновење (стслов.) трен, тренутак, тренут.
магнолија (Magnolia) бот. украсно дрвеће и жбу-
ње из фам. Magnoliaceae, дугуљастог лишћа,
белих или црвених цветова сличних лали; ра-
сте у Средоземљу и топлим крајевима (назив
no Пјеру Магнолу, француском ботаничару).
магнус (лат. magnus) велик, нарочито као са-
ставни део имена владара.
мађионнчар
Магог в. Гог u Магог.
магот (хебр.) зоол. врста мајмуна без репа; живи у
северној Африци и око Гибралтара: лако се
припитомљава.
Магреб (арап. аГ maghrib запад) заједнички на-
зив за арапске земље у западном делу северне
Африке (Мароко, Алжир и Тунис).
мадам (фр. madame) госпођа, госпа, милостива
госпођа, милостива, израз којим се ословљава
удата жена, у Француској, Енглеској и САД
такође и угледне старије девојке.
мадарозис (грч. madarosis) шд. ћелављење, ће-
лавост; нарочито: опадање трепавица; маде-
зис.
мадезис (грч. madesis) мед. в. мадарозис.
мадеира (порт. Madeira) в. мадера.
мадера (шп. madćra) врста одличног вина са ос-
трва Мадере.
мадефакција (нлат. madefactio) влажење, кваше-
ње, шкропљење.
мадлен (фр. madeleine) колач од брашна, jaja,
путера и шећера; фт. према роману М. Пру-
ста У потрази за изгубљеним временом, оно
што изненада изазива сећање на давне, наиз-
глед заборављене догађаје; такође, покајни-
ца (према библијској Магдалени Покајни-
ци).
мадлонете (фр. madelonnettes) Т. 1. покајнице,
бивше развратне жене које у манастирима ока-
јавају своје грехе, назване no новозаветној
Магдалени (= Мадлсни) Покајници; 2. мана-
стири или заводи у којима оне живе.
мадмоазел (фр. mademoiselle) госпођица.
Мадона (итал. Madonna) моја госпођа; сликар-
ско или пластично приказивање богородице
која држи у наручју малог Исуса, често окру-
жена и светитељима.
мадрас (no граду Мадрасу) тканина од свиле и
памука, живих боја.
мадрац (нлат. matratium, итал. materasso) душек
испуњен коњском длаком или морском тра-
вом na прошивен; струњача; прошивен колски
јастук; матрац.
мадригал (грч. mandra тор, фр. madrigal, итал.
madrigale) поеш. првобитно: песма коју су пе-
вали пастири, пастирска песмица; од Петрар-
ке: кратка идилична песма; доцније: идилич-
на шаљива песмица; «. врста уметничке хор-
ске песме, нарочито негована у XVI и XVII
веку.
Мађарорсаг (мађ. Magyarorszag) мађарски назив
бивше Краљевине Угарске, мађарска држава,
Мађарска.
Мађента (итал. Magenta) 1. град у северној Ита-
лији где су, 4. јуна 1859, Французи и Пије-
монтези победили аустријску војску; 2. мађен-
та врста црвене анилинске боје.
мађија (грч. mageia) в. магија.
мађијски (грч. mžgos, лат. magus) врачарски,
враџбински, чаробњачки; чаробан.
мађионичар (грч. magos, лат. magus) врач, ча-
робњак, вештак у извођењу тобожњих натпри-
родних појава, које су, у ствари, веште прева-
ре и обмане.
 508
лаестозо (итал. maestoso) муз. величанствено,
свечано.
иаестрал (итал. maestrale) северозападни ветар
који дува на Јадранском и Средоземном мо-
РУ-
иаестро (итал. maestro, лат. magister) мајстор,
учитељ, уметник, вештак; нарочито: велики
мајстор у стварању музичких дела, учитељ
музике; велики вештак у шаху; господин, го-
сподар, претпостављени.
Мажино линија утврђења која су Французи из-
градили на граници према Немачкој од 1927.
до 1935. no идеји министра рата Мажиноа (An-
dre Maginot 1877-1932); линија са 1.000 тврђа-
ва сматрана je најмодернијим одбрамбеним
системом на свету, a није спасла Француску:
Немци су ушли кроз Белгију 1940. године.
иажонг (кин. mah-jong) кинеска игра, слична до-
минама, са 144 камена, у којој суделују чети-
ри играча.
мажореткиња (шп. mayor од лат. major већи)
девојка која живописно обучена свира у па-
радном оркестру или уз плесне кораке у мимо-
ходу рукује великом диригентском палицом;
чланица екипе која у паузама спортске при-
редбе забавља публику.
маздаизам (стперс.) вера старих Персијанаца.
мазохизам изопачена сполна страст која се са-
стоји у томе што неки мушкарац или нека
жена oceha повећан сполни надражај и ужива-
ње ако joj особа супротног спола задаје те-
лесне болове, нпр. ако je туче и сл.; ова изо-
паченост названа je no нем. писцу Леополду
Захер-Мазоху (1836-1895), који ју je у сво-
јим пикантним романима и новелама прикази-
вао; исих. уживање у физичком или душевном
болу и патњи које узрокују други или сам
патник; уп. садизам.
мазурка (рус, пољ. mazurek) пољски народни
плес у 3/4 такту, веома жива игра (названа no
области Мазурији).
мазут (рус.) остатак од дестилације петролеја,
течно гориво.
маина (итал. ammainare спустити једра) тишина
без ветра на води.
маис (индијан.) кукуруз.
мај (лат. maius) име петог месеца у години, сви-
бан>, има 31 дан (назван no римској богињи
природе Maju).
Maja народ који je насељавао Хондурас, Гвате-
малу и Мексико; државу су основали почетком
наше ере, a највећи процват су имали од X до
XII века; достигли су висок степен цивилизаци-
је с великим градовима, имали су развијену
математику, астрономију, прецизан кален-
дар, изграђен систем наводњавања и знали су
вештину писања; на њиховим темељима наста-
ла je култура Ацтека.
маја (тур. тауа) квасац; вакцина, серум.
мајасил (тур. mayastl) мед. 1. врста кожне болести
од које испуца кожа no рукама и стопалима; 2.
шуљеви, хемороиди.
мајдан (арап. ma'dan, ma'din, тур. maden) место
где се копа руда или камен, рудник.
мајоренитет
мајестет (лат. maiestas, фр. majeste) највиша и
највећа власт и највише достојанство; титу-
ла царева, краљева и њихових жена; величан-
ство.
мајестетичан (лат. maiestas) величанствен, уз-
вишен; краљевски, владарски.
мајеузис (грч. maieusis) мед. вршење порођаја,
порађање.
мајеутика (грч. maieutike) вештина вршења по-
рођаја, бабичка вештина; фш. вештина којом
je Сократ, чија je мати била бабица, умео да
згодним питањима и одговорима извуче тачно
сазнање које je несвесно чамило у неком чо-
веку; састоји се од еленкШике и протреп-
Шике.
мајнхер (хол. mynheer) израз којим се ословља-
вају у Холандији: господине, мој господине;
надимак за Холанђане.
мајолика (итал. Majolica, Majorca) посуде изра-
ђене од фине иловаче, са белом глазуром и
уметнички ишаране, рађене нарочито у XVI
веку, када су највећи уметници, чак и Рафа-
ел, из личног задовољства радили слике на
таквим посудама; назив no острву Мајорка
или Мајолика.
мајонез (фр. mayonnaise) кув. врста хладног
умокца (coca) од киселог скорупа (милерама),
лимунова сока, уља и жуманаца, који се једе уз
хладно печење и рибу.
мајор (лат. magnus велик, major већи) старији
од два брата, то. сениор; лог. прва премиса у
закључку; soj. почетни чин вишег официра;
управник, надзорник имања; мажор.
мајора (лат. maiora se. vota) ПЛ. већина гласова,
надмоћност у гласовима; пер мајора (лат. per
maiora) већином гласова.
мајораи (итал. majorana, нлат. majoraca) бош.
позната баштенска биљка из породице уснати-
ца чије се лишће употребљава (као миро-
ђија) за зачине.
мајорат (нлат. majoratus) утврђен ред наслед-
ства који даје право наследства најстаријем
члану породице. Овде спада: примогенитура
право прворођеног, no коме најстарији члан
из најстарије линије сродства прима наслед-
ство; сениорат no коме најстарији члан по-
родице уопште има право наследства; мајо-
раШ у ужем смислу no коме прима наследство
најближи сродник према степену сродства, a
када има више подједнако блиских сродника,
онда наслеђује најстарији; неотуђива имови-
на, некретнина.
мајордома (шп. mayordoma) надзорник куће;
управник имања, главни надзорник, мајор-
дом.
мајордомус (лат. maiordomus) највиши дворски
и државни службеник у старој франачкој држа-
ви, настојник краљевског двора и заступник
краљев; доцније, под слабим владаоцима, че-
сто имао сву власт у својим рукама, нпр. Пи-
пин Херисталски, Карло Мартел, Пипин
Мали.
мајорен (нлат. majorennis, лат. major annis) up.
пунолетан.
мајоренитет (нлат. majorennitas) ирав. пунолет-
ство, пунолетност.
мајоризација 509
мајоризација (лат. maior већи) надгласавање,
већином гласова надвладати, нпр. противнич-
ку страну.
мајористи (лат. maior) ил. у кат. цркви: носиоци
виших свештеничких чинова, од субђакона на-
више.
мајоритет (нлат. majoritas) већина, већина гла-
сова; супр. миноришет.
мајс (скр. од енг. Money, Ideology, Compromise,
Ego новац, идеологија, склоност опасности и
компромитовању, самољубива личност) усло-
ви да се заврбује шпијун на непријатељској
страни; стручњаци тврде да je најпоузданији
од ових услова идеологија.
мајстергезанг (нем. Meistergesang) лиш. умет-
ничко лирско песништво којим су се, у XIV
веку, бавили у Немачкој тзв. „мајстори-пева-
чи"; в. мајстерзингери.
мајстерзингери (нем. Meistersinger) ал. лиш.
„мајстори-певачи", немачки песници из rpa-
ђанског реда, у XIV веку, који су се у својим
професионалним удружењима бавили уметнич-
ким песништвом (мајстергезанг), држећи се
строго песничких прописа који су били изло-
жени у њиховој табулаШури.
мајстор (нем. Meister, лат. magister) занатлија,
нарочито онај који je положио мајсторски
испит и стекао мајсторско право; учитељ,
онај који je у чему достигао савршенство,
уметник, вештак.
мајуску.ш (лат. majusculus повећи, овећи) Т>.
шип. велика слова, почетна слова; штампање
само великим словима, из верзала; супр. мину-
скули.
MAK (скр. од енг. Multiplexed Analogue Compo-
nents мултиплексиране аналогне компоненте)
систем за емитовање телевизијске слике у бо-
ји, тона и додатних података, предвиђен да се
користи за директно емитовање са сателита.
Макабејци ал. в. под макабијада.
макабијада <ж. приредба на којој се окупљају
Јевреји спортисти из целога света, у Изра-
елу, где се такмиче у свима врстама спорта и
вештина, јеврејска олимпијада (назив no је-
врејској владалачкој породици Макабејаца,
из II века пре н.е.).
макабр (фр. danse macabre) мртвачка игра,
мртвачки плес, сликовито приказивање тзв.
мртвачког плеса на гробљанским зидовима;
предмет многих алегоријских слика и мотив у
многим уметностима.
макадам (енг. macadam) начин израђивања ули-
ца и путева, код кога се коловоз обично састо-
ји само из добро набијеног слоја истуцаног
камена, назван no проналазачу John London
Mac Adam-y (1756-1836); грађа од које се
прави макадамисан пут.
маказе (арап. maqass, тур. makas) ножице,
шкаре.
макако (порт. macaco) зоол. морска мачка, врста
мајмуна који живе на обали Гвинеје, Анголе
итд.
макаме (арап. makameh) књижевни скуп на коме
учесници забављају једни друге читањем ду-
макијажа
ховитих књижевних радова; приче написане у
уметничком, полупесничком облику, који je
нарочито усавршио арапски песник Харири.
макао (браз. macao) 1. зоол. бразилски папагај са
дугим репом.
макао (no истоименом граду у Кини) 2. карташ-
ка игра у којој кец вреди један поен, све
остале карте онолико колико на њима пише, a
за победу je потребно 9 поена.
макара (тур. makara) 1. витао, чекрк за подиза-
ње и спуштање терета; 2. направа за побија-
ње стубова у земљу; 3. зидарска, грађевинска
скела; 4. калем, шупаљ ваљак на који се намо-
тава конац, пређа; 5. ужарска справа за упре-
дање конопљане пређе.
макарон (итал. macarone, фр. macaron) колачић
од бадема.
макарони (итал. maccaroni) ал. врста сувог теста,
фабрички израђеног од брашна тзв. „тврде
пшенице" у облику дугих шупљих цевчица (ве-
ома омиљено народно јело у Италији); под-
ругљиво: Италијани.
макаронски стихови шаљиви стихови у које су
умешане речи из других језика; оснивач Тифо
Одаси из Падове.
макартизам назив за реакционарну политику ко-
ју je водио амерички сенатор Џозеф Р. Ма-
карти (Joseph McCarthy, 1909-57) под паролом
„борбе против комунистичке опасности".
макасар-уље фирм. уље које помаже растењу косе,
названо no граду Макасару у Индији.
макат лака вунена тканина са крстићима, за
прекривање дивана, кревета итд.
макета (фр. maquette) прва вајарска скица од
иловаче, воска или гипса (обично умањена),
модел неке палате, цркве, статуе, књиге и др.
маки (фр. maquis шикара, шикарје, земљиште
обрасло жбуњем) u.*, „шумски људи"; назив за
француске родољубе који су, у време другог
светског рата, устали против Немаца-окупа-
тора и водили против њих успешне герилске и
друге операције (маки je, првобитно, значи-
ло „шибљак" који je некада био постојбина и
уточиште корзиканских пастира и свакога ко-
ји je дошао у сукоб са судом и законом).
макијавелизам учење итал. државника и истори-
чара Николе Макијавелија (Niccolo Machiavel-
li, 1469-1527), изложено у његовој књизи
„Владалац" (II Principe), којим препоручује
да се владаоци у свом раду придржавају само
неограничених начела мудрости, не везујући
се никаквим законима морала и сентиментал-
ним обзирима, тј. да не презају ни од каквих
средстава само да би дошли до циља, са ге-
слом: циљ оправдава средства.
макијавелист(а) (итал. Machiavelli) онај који се
руководи или који сматра да се треба руково-
дити начелом: циљ оправдава средства, при-
сталица макијавелизма.
макијавелистички (итал. Machiavelli) који je у
духу макијавелизма, подмукао, неверан, без-
обзиран, коме je главно постигнуће циља.
макијажа (фр. maquillage) 1. шминка; средства за
макимоио 510
шминкање очију и лица; 2. шашр. вешто обеле-
жавање карата за игру.
макимоно (јап.) в. какемоно.
макињон (фр. maquignon) вешт трговац коњи-
ма, џамбас који место добрих коња подмеће
арумкоње; фиг. вешт посредник, посредник-вр-
далама (нпр. макињонска политика).
макињонажа (фр. maquignonnage) трговање ко-
њима, џамбаство, џамбашење; фш. подваљива-
ње, подвала, превара.
маклер (нем. Makler) трг. посредник, лице које
за рачун некога другог посредује при уговори-
ма о куповини или продаји робе, хартија од
вредности, при обезбеђењу, одашиљању или
превозу, и то врши као стално занимање; ме-
клер, брокер, сензал.
маклеража (нем. Makler) шрг. награда коју ма-
клер добива за своје посредовање, a чија je
висина обично одређена берзанском уредбом
или no обичају који влада на тржишту, или
према томе како су обе стране уговориле; ме-
клеража, сензарија.
маклура дрво крупног лишћа и са плодовима
сличним лимуну, пореклом из Северне Аме-
рике; лишћем се хране свилене бубе; живица.
мако црвенкастожути египатски памук, одличне
каквоће (назван no Мако-беју, који се најви-
ше бавио гајењем овог памука).
макраме (фр. macramć, од арап.) једна од техни-
ка ткања тепиха, чворање; производи узлани
том техником.
макрела (хол. makreel, нлат. macarellus) зоол.
скуша, шкомбра (врста веома укусне морске
рибе).
макро (фр. maquereau) 1. пеза, подводач; мучи-
бабић, уљез; сопственик јавне куће, куплер.
макро- (грч. makros) 2. предметак у сложеницама
са значењем: велик, висок; дуг, дуготрајан.
макроанализа (грч. makros, analysis рашчлања-
вање) скон. анализа глобалних величина ма-
кроекономије: националног дохотка, нивоа
друштвене производње и запослености, при-
вредне и монетарне стабилности и сл.
макробиоза (грч. makros, bios живот) дуг живот,
дуговечност.
макробиотика (грч. makrćs, bios) вештина дугог
живљења, наука о чувању и одржавању здрав-
ља уопште, названа no истоименој књизи
Кристофа Вилхелма Хуфеланда (1796); дије-
тетика, хигијена, ортобиотика.
макробиотичан (грч. makrobiotos) који дуго жи-
ви, дуговечан; који се тиче продужења живота,
који помаже продужењу живота.
макроглосија (грч. makros, glossa језик) мед. не-
природно увећање језика, као последица
проширености лимфних судова (махом урођен
недостатак).
макродактил (грч. makros, dzktylos прст) мед. ду-
гопрсти, онај који има дугачке прсте.
макроеволуција (грч. makros велик, дуг, лат.
evolutio развијање, развој) биол. термин који
je 1940. год. увео Р. Голдшмит да би означио
процес који може да доведе до настанка нових
родова.
макросомија
макроекономија (грч. makros, oikonomia упра-
вљање кућом) део економије који проучава
друштвену привреду као целину, за разлику од
микроекономије која проучава појединачне
економске појаве.
макрокефалија (грч. makrćs, kephale глава) мед.
ненормално повећање лубање.
макроклима (грч. makros, klima) климатски
услови у општим или регионалним размерама:
клима Земље, зоне, области, државе.
макрокосмика (грч. makros, kosmos свет, васи-
она) ил. спољашње ствари, ствари из спољаш-
њег света; ув. космос.
макрокосмологија (грч. makrćs, kosmos, logia)
наука о стварима и појавама из спољашњег
света.
макрокосмос (грч. makros, kosmos) свет у вели-
ком, велики спољни свет, васиона, свемир
(супр. MUKpOKOCMOc).
макролингвистика (грч. makros, фр. linguistique)
1. лингвистика као комплексна и уједно је-
динствена наука; 2. грана лингвистике која се
бави испитивањем језика у најширим разме-
рама путем статистичких метода.
макролит (грч. makros, lfthos камен) велико,
грубо израђено оруђе (жртвена секира, будак и
др.) у нголиту.
макролошја (грч. makrologi'a) опширно говоре-
ње, опширност, склоност држању дугих и оп-
ширних говора.
макромастија (грч. makros велик, mastos дојка)
анаш. ненормално велике дојке.
макромеран (грч. makros, meros део) мин. каже се
за камен чији се састојци могу видети и раза-
знати голим OKOM, фанеромеран (супр. микро-
меран).
макромолекули (грч. makros велик, молекул, в.)
биол. молекули молекулске масе од неколико
хиљада na до више стотина милиона (беланче-
вине, нуклеинске киселине, сложени шећери и
ДР-)-
макронозија (грч. makros, nosos болест) мед. ду-
готрајна болест, изнуреност.
макропласија (грч. makros, plasso уобличавам,
градим) мед. прекомерна развијеност поједи-
них делова тела.
макропноја (грч. makros, pnćo дшпем) шд. дубо-
ко и лагано удисање ваздуха.
макропода (грч. makros, piis, podos нога) ПЛ. ЗООЛ.
глодари са дугачким задњим ногама.
макропсија (грч. makros, opsis вид, виђење) мед.
виђење ствари у повећаном облику, болест
очију која долази услед слабости извесних
спољних очних мишића, због чега изгледа да
су предмети већи и даљи но што су у ствари;
мегалопсија.
макроптера (грч. makros, pteron крило) tu. .тол.
инсекти са дугачким крилима.
макроскопија (грч. makros, skopeo посматрам,
гледам) посматрање, испитивање голим OKOM
(супр. микроскопија).
макросомија (грч. makros, soma тело) горостас-
на развијеност целог тела, свих његових дело-
ва; гигантизам.
макроспорангија 511
макроспорангија (грч. makros, sporž семе) бош.
део биљке у којем се развијају макроспоре.
макроспоре (грч. makr6s, spora) мл. &><п. женски
сполни органи код бесцветница.
макростомичан (грч. makros, stoma уста) са ве-
ликим устима.
макроструктура (грч. makrds, лат. structura
склоп, састав) грађа и састав неког природног
објекта нпр. камена, који се могу видети и
распознати голим OKOM.
макротија (грч. makros велик, us ген. otos ухо)
мед. ненормална развијеност ушију, ухатост,
ушатост.
макротипологија (грч. makros велики, типоло-
гија, в.) екон. разврставање националног про-
стора у регионе према посебним економским
обележјима.
макроурија (грч. makros, ura pen) в. макрура.
макрофауна (грч. makros, нлат. fauna животињ-
ски свет) зоол. део фауне који обухвата животи-
ње које се могу видети голим OKOM; супр. ми-
крофауна.
макрофон (грч. makrćs, phone глас, звук) који
има јак глас, са гласом (или: звуком) који се
далеко чује.
макрофталмос (грч. makrćs, ophthalmos око) чо-
век крупних очију, крупнооки.
макрохеир (грч. makrć-cheir) онај који има дуге
руке, дугоруки.
макрохејлија (грч. makros, chellos усна) мец.
одебљање горње и доње усне, као последица
хроничног запаљења.
макрохир (грч. makro-cheir) в. макрохеир.
макроцефал (грч. makros, kephale глава) онај
који има претерано велику лубању (или: гла-
ву), главоња, главатило.
макроцити (грч. makrćs, kytos шупље тело, бо-
каст суд) Т1. мед. изванредно велика црвена крв-
на зрнца која се налазе код пернициозне ане-
мије, маларије, тровања крви и других боле-
сти: мегалоцити, мегалобласти, гиганто-
цити.
макрура (нлат. macrura) ш. зоол. птице са дугач-
ким репом код којих je pen дужи од ногу; дуго-
трби раци.
максвел физ. стара јединица за магнетски флукс,
ознака Мх; названа no енг. физичару Џ. К.
Максвелу (1831-1879); у Међународном систе-
му мерних јединица замењена je вебером
(1Мх = l ( T 8 W b ) .
Максвелов демон физ. хипотетичко антропо-
морфно биће или механизам способан да кр-
ши други закон термодинамике и смањује ен-
тропију raca; назван према шкотском физи-
чару Џ. К. Максвелу (1831-1879); ова важна
идеја из статистичке механике примењена je
у многим кибернетичким моделима физичких,
хемијских и биолошких система.
макси (лат. maximus) појам у новој моди, који
означава хаљине и сукње до пета; супр. MUHU.
максила (лат. maxilla) зоол. вилица.
максиларан (лат. maxillaris) који се тиче вилица
или припада вилицама, вилични.
максима (лат. maxima se. regula) основно начело
малакодерми
кога се човек придржава у животу и раду, руко-
водна мисао, правило, лозинка; изрека, крат-
ко и јасно исказана мисао; муз. највећа или
најдужа нота.
максималан (нлат. maximalis) највећи, најви-
ши, преко кога се више не може (нпр. брзина,
тежина, износ, изд.); супр. минималан.
максимализам (лат. maximus највећи) захтева-
ње највишег; претеривање.
максималисти (лат. maximum највећа вредност,
највећи износ) Т. припадници групе руских
социјалиста револуционара (есера), која се
1906. издвојила и борила за тзв. максимални
програм, трудбеничку републику, a распала се
после Октобарске револуције.
максимафилија (лат. maximus, грч. filia љубав)
сакупљање разгледница код којих je марка
налепљена на илустративну страну и која при-
казује исти мотив као и разгледница (макси-
мумкарша).
максимирати (нлат. maximare, фр. maximer)
утврдити (или: утврђивати) највећу вредност
(или; цену) чему; повисити (или: повишавати)
до највишег ступња; максимиране цене пропи-
сане, највише цене no којима се извесни роб-
ни артикли могу и смеју продавати.
максимум (лат. maximum) оно што je највеће
или највише: највиша вредност, највиши сту-
пањ; највећа количина; највиша цена; најве-
ha казна; маш. вредност непрекидне функције
у некој тачки већа од свих њених вредности у
околини те тачке; супр. минимум.
максимус (лат. maximus) највећи, највиши.
максуз (арап. mahsus, тур. mahsus) нарочит, спе-
цијалан, особит; максуз селам нарочит, топли
поздрав.
макуба врста финог дувана-бурмута који има
мирис љубичице (назван под дистрикту Маку-
ба на Мартинику, где се култивише и изра-
ђЈ)
макула (лат. macula) мрља, пега; жиг срама, ља-
ra, срамота; мед. местимична, мања или већа,
промена у боји на кожи.
макулатура (нлат. maculatura) умрљани и поква-
рени штампани табаци хартије који се упо-
требљавају за паковање, рђаво одштампан та-
бак; фиг. књижевни рад без икакве вредности,
рукопис „за кош".
мал (арап. mal) добро, имање, својина, готов
новац, богатство.
мала в. махала.
малага врста чувеног слатког и ароматичног ви-
на, названог no шпанском граду Малага.
малагма (грч. mšlagma) мед. средства за омекша-
вање, облога, средство за умињавање бола,
завој који ублажава бол.
маладерија (фр. maladie болест) болница, наро-
чито болница за губавце.
малајо-полинезијски језици породица језика
староседелаца највећег дела Океаније, Фи-
липина, Тајвана, источне Индије, Малајског
полуострва, и Мадагаскара; аустронезијски.
малакија (грч. malaki'a) мед. в. малација.
малакодерми (грч. malakos мек, derma кожа) иа.
малакозое
зоол. мекушци; пужеви, шкољке и главоношци;
молуске.
малакозое (грч. malakos, zoon животиња) ПЛ. ЗООЛ.
мекушци; в. малакодерми.
малаколит (грч. malakos, lithos камен) мин. меки
камен, аугиту сродна врста камена.
малакологија (грч. malakos, logia) зоол. наука о
мекушцима.
малак-остеон (грч. malakos osteon кост) мед.
омекшавање костију.
малаксација (нлат. malaxatio) мед. умекшавање,
ублажавање.
малактика (грч. malasso, нлат. malactica) ПЛ. мед.
средства за омекшавање (или: за ублажавање,
за успављивање).
малактичан (грч. malaktikos) мед. омекшаван, ко-
ји омекшава, ублажаван, који ублажује, ус-
пављује.
маландрија (лат. malandria, итал. malandra) веш.
врста коњске болести: паук.
маларија (итал. malaria, mala aria рђав ваздух)
мед. хронична и повратна грознична болест
изазвана убодом комарца маларичара Ano-
pheles maculipennis.
маларијатифоид (итал. malaria, грч. typhos па-
ра, дим, etdos вид, облик) мед. истовремено
обољење од маларије и тифуса; маларија ко-
ја се развија као тифус.
маларни (лат. mala образ, нлат. malaris образни)
образни, који припада образу, који се тиче
лица или образа.
малати (нем. malen) радити живопис, сликати
бојом; уи. моловати.
мала фиде (лат. mala fide) у злој намери, злона-
мерно, подмукло; супр. бона фиде.
малахит (грч. malache црни слез) мим. минерал,
углавном карбонат бакра, често гради бубре-
жасте масе које су у унутрашњости концен-
тричне, те отуда, углачан, показује дивне зе-
лене шаре у разним преливима.
малација (грч. malakia мекоћа, слабост) раз-
мекшавање; мед. 1. размекшавање ткива услед
изумирања; уп. енцефаломалација, остеома-
лација; 2. претерана жеља, потреба за зачиње-
ном или киселом храном, нпр. код трудница.
малвасија (итал. malvagia, malvasia) чувено бал-
замско и слатко црно вино које се првобитно
добивало у Наполи ди Малвасија, на источ-
ној обали Пелопонеза, a доцније пресађено и
на остала грчка острва, у сред. веку веома
цењено; такође: врста вештачки справљаног
француског вина од муската.
малвацее (нлат. malvaceae) ПЛ. бош. слезови.
малверзант (фр. malverser) онај који не врши
исправно и поштено своју службу, проневери-
лац, утајивач.
малверзација (фр. malversation) неисправност у
вршењу службе, проневера, утаја; злоупотре-
ба службеног положаја због примања мита.
мале (лат. male) ирил. зло, рђаво.
малеабилан (нлат. malleabilis) кован (метал), ко-
ји се даје (или: може) ковати.
малеволентан (лат. malevolens) злонамеран,
злочест, злурад; супр. беневолентан.
512 Малтежанин
малеволенција (лат. malevolentia) злурадост,
злонамерност; ненаклоност.
малез (фр. malaise) мед. кењкавост, слабост, осе-
ћање телесне нелагодности.
малеин (лат. malleus сакагија) веш. препарат
израђен од бацила сакагије; служи за утврђива-
ње постојања сакагије; уп. малеинизиција.
малеинизиција (лат. malleus сакагија) веш. науч-
на проба којом се утврђује да ли су копитари
заражени сакагијом или нису; уп. малеин.
малеоларан (лат. malleolus чекићић) атш.
чукљени, глежњени, који се тиче чукља или
глежња, који припада чукљу или глежњу.
малер (нем. Maler) 1. сликар-уметник, живопи-
сац; код нас: молер сликар-занатлија, мазало.
малер (фр. malheur) 2. несрећа, неприлика, зао
удес, непријатан случај.
малерај (нем. Malerei) сликарство као умет-
ност, живопис; уп. молерај.
малерозан (фр. malheureux) несрећан, злосре-
ћан, баксуз.
малеус (лат. malleus) 1. веш. в. сакагија.
малеус (лат. malleus чекић) 2. атш. назив за
највећу слушну кошчицу у средњем уху.
малиган (фр. malligand) 1. апарат за брзо
одређивање количине алкохола у вину; засни-
ва се на принципу да je тачка кључања вина
нижа што je садржина алкохола већа (назван
no проналазачу, фр. енологу Малигану (уи.
ебулиоскоп); 2. проценат алкохола у вину,
нпр.: вино je јако 12 малигана.
малигни (лат. malignus злоћудан, злурад, опак)
мед. малигни Шумор злоћудни тумор, онај ко-
ји се састоји од незрелих ћелија и продире
дубоко у ткива ширећи се и no другим мести-
ма тела путем телесних сокова и течности
(лимфом и крвљу); супр. бенигни.
малигнитет (лат. malignitas) злобност, пакост,
опачина, злурадост; мед. опакост.
малигнус морбус (лат. malignus morbus) мед. опа-
ка болест, тешка болест.
мализам (лат. malum зло) фил. учење да у свету и
животу, због сталног кретања и мењања, има
више зла, бола и трпљења него задовољстава и
радости.
малинконикаменте (итал. malinconicamente) муз.
в. меланколико.
малииконико (итал. malinconico) муз. в. меланко-
лико.
малиформан (лат. malum јабука, нлат. malifor-
mis) у облику јабуке, јабучаст.
малиција (лат. malitia) злоба, пакост, подму-
клост; неваљалство, угурсузлук.
малициозан (лат. malitiosus) злобан, пакостан,
подмукао, лукав; неваљао.
малициозност (нлат. malitiositas) злоба, пакост,
подмуклост; неваљалство, угурсузлук.
малнутриција (лат. male рђаво, nutrire хранити,
нлат. malnutritio) мсд. рђава исхрана, тј. јед-
нолика, рђаво припремљена, неукусна итд.
храна, чији састојци нису у добрим разме-
рама.
Малтежанин (итал. Maltese) 1. становник остр-
ва Малте, Малтезац; витез са Малте, тј.
малтер
члан калуђерског реда св.Јована, који je ос-
нован у доба крсташких ратова; 2. малтезер
луксузни пас са чисто белом и као свила ме-
ком длаком, црним носом и очима.
малтер (нем. Mortel) смеса од једног дела креч-
не каше и 3 до 4 дела песка, на ваздуху отврд-
не, јер се сушењем из њега губи механички
везана вода.
малтоза (нем. Malz слад) хем. врста шећера која
настаје утицајем сланог екстракта на скроб,
кристалише у финим белим иглицама.
малтретирати (лат. male tractare, фр. maltraiter)
злостављати, кињити, мучити, рђаво поступа-
ти с ким.
малтузијанац присталица малтузијанизма.
малтузијанизам соц. учење енглеског национал-
ног економисте Томаса Роберта Малтуса
(1766-1834) no којем се тежња множења ста-
новништва креће у геометријској, a произ-
водња животних средстава у аритметичкој
прогресији, чиме објашњава сва друштвена
зла и беду сиромашних слојева народа; касни-
ји развој указао je на супротне тенденције
од онога што je износио Малтус; неомалту-
зијанизам покрет који полази од истих аргу-
мената као Малтус, истичући да je пораст
становништва основни узрок беде у многим
земљама, као и пролетаријата у градовима, na
сматра да je интерес друштва одн. државе да
ограничи умножавање становништва.
малтузијанист(а) в. малтузијанац.
малум (лат. malum) зло, несрећа, невоља; мука,
јад, болест; малум нецесаријум (лат. malum
necessarium) нужно зло (раније и дефиниција,
појмовна одредба жене).
малформација (енг. malformation неисправно
урађено) погрешно створено, неисправног
облика; мед. наказност.
малц (нем. Malz) слад, свако жито које се веш-
тачки доведе до клијања, нарочито сировине
које се употребљавају у фабрикацији пива и
шпиритуса, у првом реду јечам, у чијим се
клицама тада ствара дијастаза, која претвара
јечмени скроб у шећер (малтоза); малц или
слад je, у ствари, тако промењен јечам.
малцајт (нем. mahlen обедовати) време обеда,
ручка.
малцбомбоне (нлат. Malz, фр. bonbon) ш. бом-
боне које се справљају од сладовог екстракта
и обичног шећера.
мама (лат. mamma) сиса, дојка; у дечјем гово-
ру: мајка.
мамалије (нлат. mammalia) ПЛ. зоол. сисари, си-
савци.
мамалиологија (лат. mammalis, грч. logia) зоол.
наука о сисарима.
мамба (зулу) врста афричке отровне змије.
мамбо весела игра пореклом из Јужне Америке;
парови се не држе, поскакују два корака на-
пред, два назад, a тела нагињу на супротне
стране; мамба.
мамелук (арап. mamluk, итал. mammalucco) 1.
роб рођен од родитеља хришћана a васпитан у
муслиманској вери; 2. припадник некадашње
513 манганеут
телесне гарде египатских султана; 3. припад-
ник Наполеонове телесне страже; 4. данас: от-
падник од вере, ренегаШ; такође: слепи слуга
и бранилац чега, нпр. владе, режима и сл.
мамелуци (шп. mamelukos) ПЛ деца белаца и Ин-
дијанаца у Бразилу.
мамила (лат. mammilla) ашш. брадавица (на
сиси).
мамиларан (лат. mammilaris) брадавичаст, попут
сисне брадавице.
мамифере (лат. mamma сиса, дојка, fero носим)
пл. геол. СИСари.
мамиформан (лат. mamma сиса, forma облик) у
облику сисе, дојке, сисаст.
мамографија (лат. mamma дојка, грч. grapho
пишем) мед. рендгенско испитивање дојки са
контрастним средствима или без њих.
мамозан (лат. mammosus) сисат, који има вели-
ке сисе.
мамозитет (нлат. mammositas) велике и пуне
груди, пуноћа груди, сисатост.
мамон (грч. mamčnas богатство, халд. mamon,
хебр. matmon) златно теле, златни кумир, бог
злата (Мамон); фиг. благо, новац, земаљека
блага и богатства за којима човек жуди.
мамонизам (халд. mamon) жудња за новцем, вла-
давина и свемоћ новца, обожавање бога Мамо-
на, клањање златном телету.
мамонист(а) (халд. mamon) Мамонов слуга, обо-
жавалац новца, тврдица, циција; онај који je
за царство земаљско.
мамуза (тур. mahmuz од арап. mihmaz) оструга,
метални додатак на чизми; рожнат израштај
на нози петла.
мамурлук (тур. mahmurluk) стање после прете-
ране употребе алкохола и дувана.
мамут (рус, татар. mamma земља) тол., геол.
огромна преисторијска животиња, веома слич-
на данашњем индијском слону (назив no томе
што су Тунгузи и Јакути веровали да je живео
под земљом и рио као кртица).
мамутовац бош. в. секвоја.
мана (грч. mžnna, лат. manna, хебр. man, арап.
mann) 1. небески дар; храна која je Израиљ-
цима, no библијској легенди, падала из неба
кад су били у пустињи; 2. мед. жућкаста, житка и
сладуњава маса, са 60-80% манита, која слу-
жи као средство за отварање.
манастир (грч. monasterion) в. монастир.
манација (лат. manatio) изливање, истицање; уп.
еманација.
мангал (тур. mangal, арап. manqal) суд са распа-
љеним угљем, жеравицом, обично од бакра,
служи за загревање просторије или подгрева-
ње јела, лак и подесан за преношење.
манган (грч. magnes, нлат. manganesium) хем. ме-
талан, гвожђу сличан елеменат, атомска маса
54,9380, редни број 25, знак Mn; веома ра-
спрострањен, али никада сам, него помешан
са другим минералима, челичносив, веома крт
и тврд.
манганеут (грч. manganeuo обмањујем помоћу
чаролија) чаробњак, опсенар, мађионичар;
варалица.
манганизам 514
манганизам мед. професионално обољење, иза-
звано вишегодишњим удисањем прашине или
nape метала мангана.
манганија (грч. manganefa) чаробњаштво, опсе-
нарство, мађионичарска вештина.
мангонизација (нлат. mangonisatio) шрг. истица-
ње добрих својстава своје робе a прикривање
њених недостатака; фалсификовање лекова.
мангура (тур. mangir, mankir) ситан турски ба-
карни новац.
мандал (тур. mandal) дрвена греда која се ста-
вља преко врата са унутрашње стране ради
затварања, засовница, преворница (пријевор-
ница).
мандала (сскрт. mandala круг) 1. схематска пред-
става космоса, најчешће путем концентрич-
ног распоређивања геометријских облика од
којих сваки представља или једно божанство
или један атрибут божанства; 2. исих. код Јун-
га, симбол који представља тежњу ка постиза-
њу јединствености психичког бића.
мандамус (лат. mandare, mandamus) „наређује-
мо, заповедамо"; наредба краљевског суда у
Лондону, која се издаје у име краља и кра-
љице.
мандант (лат. mandans) в. мандатор.
мандарин (сскр. mantrin, mantra, порт. manda-
rim) сваки високи државни службеник у Кини
за време царства; титула отменог Кинеза
уопште; врста вуненог или полувуненог што-
фа за зимске капуте.
мандарина (порт. mandarim) бош. врста ситних и
слатких наранчи са острва Малте.
мандат (лат. mandatum) налог, наредба; пуно-
моћ, овлашћење; посланичко пуномоћство;
упутница, налог за исплату.
маидатар (нлат. mandatarius) upao. лице које при-
ма на себе да, у име и за рачун некога другог
(мандатора), изврши неки посао, пуномоћ-
ник, заступник, представник; пословођа.
мандати (лат. mandatum) колонијална подручја
која су под специјалном управом неких вели-
ких сила или међународних организација. По-
сле II светског рата тај je систем замењен
старатељством УН.
мандатни (лат. mandatum) наложни, наредбени,
који се тиче налога, који je у вези са налогом
(или: наредбом, мандатом); мандатне обла-
сти бивше немачке колоније и делови нека-
дашње Турске Царевине (Палестина, Сирија,
Месопотамија), којима су, no Версајском
уговору о миру, после првог светског рата,
управљале друге силе no налогу Друштва на-
рода; мандатно писмо писмо које садржи на-
лог или овлашћење да се изврши неки посао;
мандатни поступак у грађанском процесном
праву: поступак који почиње тиме што судија
издаје налог дужнику да испуни оно што пове-
рилац од њега тражи; мандатна казна казна
која се наплаћује на месту прекршаја.
мандатор (нлат. mandator) арав. онај који даје
некоме налог да у име његово сврши неки
посао, властодавац, наредбодавац; уп. ман-
дат, мандашар.
манжетна
манделада (нем. Mandel бадем) пиће од бадемо-
вог млека, жуманца, шећера, цимета или ва-
ниле.
мандман (фр. mandement) наређење које има
више карактер савета и опомене него просте
наредбе, налог, распис, позив; бискупска по-
сланица.
мандола (итал. mandola) муз. инструмент потпу-
но сличан мандолини, само од ње већи и са
дубљим звуком.
мандолина (фр. mandoline) муз. врста мале и
кратке тамбуре са 4-6 жица; мандора.
мандора (итал. mandora) муз. в. мандолина.
мандорла (итал. mandorla) бадем; светитељска
ореола која не обухвата само главу, него цео
лик, израђена у облику бадема.
мандра (грч. mandra стаја, обор, тор) пустињач-
ка ћелија, пештера; манастир.
мандрагора (грч. mandragoras, лат. Mandragora
officinarum) биљка са човеколиким кореном,
наркотичких својстава, за коју се претпоста-
вљало да има чудотворну моћ; алрауна.
мандрил заол. врста афричког човеколиког мај-
муна, Mandrillus sphynx.
мандукаторес (лат. manducare жвакати, mandu-
catores) ПЛ. зоол. мишићи жвакачи.
мандула (итал. mandula, mandorlo) 1. бош. бадем
(плод и стабло); 2. <мат. крајник.
маневар (фр. manoeuvre) руковање, управљање,
обављање неког рада, начин поступања; рад
који се изводи вешто и лукаво, смицалица,
ујдурма, сплетка, подвала; вој. вежба већег
броја јединица у ратној служби; у рату: сва
средства којима je циљ да се ослаби неприја-
тељ, сем борбе, нарочито важна у тзв. страте-
гији замарања и збуњивања противника; мор.
кретање и вежба једног брода или више бродо-
ва, вешто изведено кретање; у саобраћају:
размештање вагона и возова.
маневарка (фр. manoeuvre) локомотива за раз-
мештање вагона и састављање возова.
маневрисати (фр. manoeuvrer) управљати сво-
јим покретима, изводити веште покрете; evj.
изводити вежбе у већем обиму; разним страте-
гијским средствима радити на замарању и збу-
њивању непријатеља; мор. вешто управљати
бродом; размештати вагоне и возове; фт. веш-
то и лукаво радити, врдати, изврдавати, вешто
се сналазити у незгодним приликама.
манеж (фр. manege, итал. maneggio, нлат. mana-
gium) школа јахања; јахачница, јахачка ста-
за; вештина јахања, вештина укроћавања и
обучавања коња; мањеж.
манекен (фр. mannequin) дрвена лутка са по-
кретним удовима (кројачева, сликарева), ко-
ја служи за пробање; у моди: особа која носи и
приказује нове моделе; фш. човек без карак-
тера, лутка, играчка у туђим рукама; мед. веш-
тачки израђени поједини делови тела за ве-
жбање у вршењу операција, фаншом.
манекинажа (фр. mannequinage) вајарски рад на
грађевинама.
манжетна (фр. manchette) крајњи део рукава, по-
себно скројен и нашивен, таслица; крајњи
 515
део ногавице који се добија нашивањем или
посувраћивашем.
мани (енг. money) новац; тајм из мани (енг. time
is money) време je новац.
мани-брокер (енг. money-broker) мењач, сараф.
манизам (лат. manes сени, душе покојника код
Римљана и старих италских народа) шеол. пош-
товање предака свог народа или своје поро-
дице.
манија (грч. mania) облик душевног обољења
које се јавља на разне начине, често у насту-
пима; бес, суманутост, лудост, лудило; у главу
уврћена мисао; настраност, занесеност,
страст за чим, нпр. за књигама (= библиома-
нија), за Енглезима и свим што je њихово (=
англоманија) итд.; манитост.
манијабилан (фр. maniable, лат. manus рука)
спретан, згодан и лак за руковање, који се
лако ради руком; фш. гибак, згодан, погодан,
подесан.
манијак (грч. manikos) лудак, занесењак; на-
стран човек, онај који je увртео себи у главу
неку мисао, нпр. безразложан страх од чега
што у ствари и не постоји, итд.
манијакалан (грч. mania помама) човек подло-
жан болесном усмерењу на једну мисао, на
једну жељу.
манијачки (грч. mania помама, лудило) који се
оснива на манији; настран, занесен, лудачки.
маникер (фр. maniqueur) онај који врши ма-
никир.
маникир (фр. manicure, manucure) неговање ру-
ку и ноктију, нарочито оно које врше струч-
но образована лица; прибор за неговање руку
и ноктију; маникура.
маникирати (фр. manicure, нем. manikieren) не-
говати руке сасецањем ноката, заноктица,
кожних задебљања, лакирањем и др.
маниловштина празно сањарење, пасиван однос
према стварности (no Манилову, јунаку Гого-
љевог романа „Мртве душе").
маниман (фр. maniement, manier) руковање,
управљање, начин рада; руковање кичицом
(код сликара).
мани-мејкинг (енг. money-making) прављење
новца, зарађивање новца.
маннок (порт. mandioca) вош. брашном богати
корен биљке latropha manihot, која расте у
Индији и Јуж. Америци; даје веома укусан и
здрав хлеб.
манипула (лат. manipulus) 1. фирм. на рецептима:
прегршт, нпр. траве или лишћа; 2. код старих
Римљана: одељење пешадије, од 60 до 120
људи.
манипулант (лат.) 1. руковалац; 2. нижи службе-
ник у неким надлештвима или предузећима;
фиг. особа која изврћући податке, догађаје,
туђе речи, вешто вара да би постигла неке
личне циљеве; сплеткарош, обмањивач.
манипулатор в. манипулант.
манипулација (нлат. manipulatio) вешто, струч-
но руковање или управљање нечим; прављење
пословних смицалица; додиривање или пре-
влачење руком преко живчано оболелог тела.
манифестовати
као што чини магнешизер да би изазвао у телу
повољне промене; фиг. коришћење података,
догађаја, туђих речи и сл. ради обмањивања,
варања, навођења на погрешне закључке и по-
грешна мишљења.
манипулисати (лат. manus рука) руковати, упра-
вљати (чиме); извртати, тумачити или прика-
зивати податке, догађаје и сл. на такав начин
да се друге особе наведу на поступке који
служе некој посебној сврси или личној кори-
сти оног који манипулише.
манипулум (нлат. manipulum) у грчкој цркви:
рубац за брисање руку и св. сасуда које je
ђакон носио преко левог рамена; код католи-
ка: широка искићена трака коју носи свеште-
ник на миси.
маиир (фр. maniere, итал. maniera) пут и начин
понашања или поступања у некој ствари, на-
чин обрађивања који прелази у једнообраз-
ност и шаблон; фин начин живота, понашање,
држање; уметнички потез; у књижевности и
уметности: недуховито подражавање или стал-
но понављање једнога no себи доброг и ориги-
налног стила, извештаченост, накинђуреност;
манири ил. обичаји, понашање; музички укра-
си; човек лепих манира човек лепог понашања
и опхођења.
маниризам (фр. manierisme) ум. 1. стварање сле-
пим подражавањем облика, технике и идеја
старијих, добрих узора; извештаченост, не-
природност, усиљеност; 2. правац између кас-
не ренесансе и раног барока који карактери-
шу узнемиреност композиције, издуженост
пропорција и сл.
манирист(а) (фр. maniere) књижевник или умет-
ник који ради у духу маниризма.
манит (грч. manna, арап. mann) хем. сладак глав-
ни састојак мане, служи као лек за отварање;
мании шећер.
Манито миш. в. Манишу.
Маниту мит. велики дух, бог северноамеричких
Индијанаца; Манито.
манифест (лат. manifestus очит, јасан, очеви-
дан) 1. проглас који влада упућује народу о
неком важном питању, да би изнела, објаснила
или оправдала своје држање и поступке; 2. пи-
смено саопштење политичке странке, књижев-
не групе, појединаца или организација у ко-
јем они износе своја схватања, програме,
предлоге и сл.; в. КомунисШинки манифест.
манифестант (лат. manifestans) онај који јавно
испољава своје мишљење, учесник у јавном
испољавању политичких и других уверења и
расположења.
манифестатор (нлат. manifestator) откривач, об-
јављивач, обзнањивач, показивач; уа. мани-
фестант.
манифестација (лат. manifestatio) јавно испоља-
вање, јавно изражавање одобравања или него-
довања, објава, објављивање, изношење на
видело, показивање.
манифестовати (лат. manifestare) испољити,
испољавати, објавити, објављивати, обзна-
њивати, обзнанити, обнародовати, изнети на
манихејизам 516
јавност; Јавно испољити ceoje мишљење или
расположење.
манихејизам учење персијског јеретика Mam-
ca или Мани и његових присталица, нека ме-
шавина староперсијског дуализма и хриш-
ћанског гносшицизма, no којем je од самог
почетка постојало царство светлости и цар-
ство мрака; потпуни манихејци строго су се
уздржавали од сваког чулног уживања, ручног
рада и земаљских добара; учење настало у III
веку, код нас богумили у X; у студентском
говору: „глупо" схватање поверилаца да треба
плаћати своје дугове.
манихејци (нлат. Manichaei) ш. присталице па-
ганско-хришћанске секте персијског јерети-
ка Манеса или Мани, основане око 242. н.е.;
в. манихејизам.
манично-депресивне психозе поремећај душев-
не равнотеже у којем после махнитости (мани-
је) долази до депресије или нормалног понаша-
ња, или се без икаква реда смењују повишена
емоционална стања, a све без последица no
интелектуални живот личности.
манкандо (итал. mancare, mancando) муз. посте-
пено попуштајући, ишчезавајући, губећи
се.
манкирати (фр. manquer, итал. mancare) не по-
годити, промашити; пропуштати, пропустити
прилику; не успети, израдити рђаво; шрг. не
одговарати обавезама, обуставити плаћања,
пасти под стечај, банкротирати.
манко (итал. manco) шрг. недостатак, губитак,
мањак у роби.
мано (итал. mano, лат. manus рука) мано дестра
или дрита (итал. mano destra, dritta десна ру-
ка) муз. десном руком; мано синистра (итал.
mano sinistra лева рука) муз. левом руком (тј.
свирати).
маиометар (грч. manos редак, mćtron мера, ме-
рило) фш. инструмент за мерење еластичне
силе гасова или пара.
мансарда (фр. mansarde) соба или стан на тава-
ну, поткровница, поткровље; кров или пре-
лом, на лакат, холандски кров (назив no имену
проналазача, фр. грађевинара Франсоа Ман-
сара (Fr. Mansard, 1598-1666).
мантевизам (грч. manteuo проричем) лаки облик
видовитости (способности предвиђања).
мантија (грч. mandye, лат. mantelum огртач)
широка, дугачка свештеничка хаљина; плашт.
мантика (грч. mantikos пророчки) вештина про-
рицања судбине, вештина гатања (или: вра-
чања).
мантил (лат. mantellum, фр. manteau, нем. Man-
tel) огртач без рукава, плашт; горњи капут
уопште, пролећни мушки и женски капут; за-
клон; мантил.
мантиља (шп. mantilla, лат. mantellum) дугачка
марама од чипака коју жене у Шпанији носе на
глави и која им покрива део лица и допире до
појаса.
мантинела (фр. mantinelle) пресвлака на столу
за билијар (обично зелена); ограда око клиза-
лишта за хокеј.
манципација
маитиса (лат. mantissa) додатак, дометак; маш.
десетинске (децималне) бројке логаритма,
казаљка; супр. каракШеристика.
мантички (грч. mantei'a прорицање, mantikos)
који се тиче прорицања, који je у вези са
прорицањем, пророчки.
мантлирати (лат. mantellum) еој. оградити, опа-
сати, учврстити, утврдити.
мантра (сскр.) кратка молитва којој се припи-
сује особита моћ; магична формула.
манту проба (no фр. физиологу Шарлу Мантуу,
1877-1947) мсд. кожни тест за испитивање
осетљивости на бацил туберкулозе; манту ре-
акција.
ману (лат. manus рука) руком; ману армагпа
(лат. manu armata) оружаном силом; ману про-
прија (лат. manu propria) сопственом руком,
својеручно; ману форти (лат. manu forti)
upas, силом, силом државне власти.
мануал (лат. manualis ручни) шрг. ручна књига,
бележница, приручник; нарочито: књига у ко-
ју се уносе издаци и примици (са рубрикама:
од кога и зашто); дневник, подсетник, мемо-
ријал; код оргуља: низ дирки, клавијатура.
мануале (лат. manuele) муз. код оргуља: свирање
на клавијатури која je за руке (за разлику од
педале, што значи свирање на клавијатури за
ноге).
мануалитер (нлат. manualiter) прил.муз. ручно, из-
водити на оргуљама само рукама, без педала.
манудуктор (нлат. manuductor) руководилац.
манудукција (нлат. manuductio) руковање, ру-
ководство, упутство.
мануелан (лат. manus рука, фр. manuel ручни)
ручни, који ради рукама; који je израђен ру-
кама; мануелни радник онај који ради физич-
ки, занатлија (за разлику од иншелекгпуал-
ног, који ради главом и пером).
манукаптор (нлат. manucaptor) ирав. онај који
даје писмено јемство.
манукапција (нлат. manucaptio) ирав. писмено
јемство.
манус (лат. manus) рука.
манускрипт (лат. manu scriptum) рукопис, наро-
чито онај који je спремљен за објављивање,
за штампање.
мануступрација (нлат. manu-stupratio) сполно
самозадовољење, онанија, дркање, ипсација.
манутененција (нлат. manu-tenentia) ирав. одржа-
вање на снази, нпр. неког закона; заштита
права поседовања.
манутенција (нлат. manu-tentio) ирав. в. мануте-
ненција.
мануфакт (лат. manu factum) рукотворина, оно
што je израђено руком, ручни рад.
мануфактура (нлат. manufacture) 1. у раном ка-
питализму облик крупне производње заснован
на строго рашчлањеној подели рада; 2. руко-
творина, нарочито ткана и плетена роба; тек-
стилна индустрија.
мануфактурист(а) (фр. manufacturier) обртник,
занатлија; творничар, фабрикант; трговац
мануфактурном робом.
манцнпацнја (лат. mancipatio) у римском праву:
манципиј(ум)
предаЈа неке ствари другом у СВОЈИНУ no сви-
ма прописима закона; примање у својину,
присвајање, подвргавање под власт; уп. еман-
ципација.
манципиј(ум) (лат. mancipium) у римском пра-
ву: формална куповина закључена пред судом,
уговор о куповини; право својине, својина,
притежњавање; у раније време: купљени роб.
манчестер (енг. Manchester) врста памучне тка-
нине, сличне сомоту, нарочито за спортска
одела, женске хаљине и др. (названа no енгле-
ском граду Манчестеру, где се почела израђи-
вати); манчестерска школа схватање једне
групе националних економиста у Вел. Брита-
нији који траже слободу трговине и немеша-
ње државе у индустрији; често се под тим под-
разумева схватање да je егоизам појединаца
покретачка снага у привреди.
манџа (итал. mangiare) јело.
маншета (фр. manchette) в. манжеШна.
мањанерија (фр. magnanerie) завод за гајење
свилених буба; свиларство.
маоизам назив за идеје и политичку делатност
вође кинеске револуције и председника цен-
тралне владе HP Кине Мао Цедунга, као и за
кинески модел политичке праксе.
мапа (лат. mappa) географска карта, план, цр-
теж; торба, ташна, корице за држање списа,
планова, цртежа.
мапмонд (фр. mappemonde) мапа целе Земље,
планиглоб.
марабу-пера (фр. marabouts) пера од марабуа
(роде топлих крајева), због изванредне лепо-
те служе као украс, нарочито на женским ше-
ширима.
маразам (грч. marasmos чиљење, вењење, губ-
љење) мед. губљење телесне снаге и свежине
услед болести; сенилни маразам (нлат. mara-
smus senilis) губљење снаге и свежине услед
старости, старачка немоћ.
Маракана (порт. Maracana) највећи фудбалски
стадион на свету, прима 197.000 гледалаца; из-
грађен je у Рио де Жанеиру 1950. године.
марама (арап. miqrama) шал, рубац, бошча; руч-
ник, пешкир; махрама.
маранзис (грч. maransis) мед. слабљење, вењење,
губљење снаге и свежине.
марани (шп. marranos) Јевреји и Маври у Шпа-
нији који су, под притиском инквизиције мо-
рали да приме хришћанство, али су потајно и
даље остали верни својој ранијој религији.
марантичан (грч. marantikos) мед. који je дошао
услед слабости, услед губљења телесне снаге;
марастичан.
мараскино (итал. maraschino) врста финог лике-
ра од вишања, вишњевача.
марастичан (грч. maraino) мед. в. маранШичан.
маратон (no Маратону, селу у Хелади) трка на
стази дугој 42.195 m; уведена на I олимпиј-
ским играма 1896. у Атини.
мараугија (грч. maraugi'a) мед. треперење пред
очима, губљење вида; фошопсија.
марбуршка школа (нем. Marburger Schule) група
филозофа, присталица неокантијансШва, ко-
517 маржа
ја je деловала у немачком универзитетском
центру Марбургу; најистакнутији представ-
ник je Ернст Касирер (1874-1945).
маргарин (грч. margaron бисер, фр. margarine)
вештачко масло, прави се од смеше пречиш-
ћеног говеђег лоја, свињске масти, неког
биљног уља (сезамова зејтина) и оплављеног
млека, укусно je и хранљиво као и природно
масло, само што не садржи витамине; данас се
израђује више врста маргарина, од којих се
неким додају и витамини.
маргарит (грч. margaron бисер) мин. бисерасти
лискун, сребрнаст лискун седефастог сјаја.
маргарита (грч. margaron, margarites бисер) мед.
пега на рожњачи, слична зрну бисера.
маргаритас анте поркос (лат. margaritas ante por-
cos) бисере пред свиње, тј. не бацајте бисере
пред свиње (Еванђ. no Матеју, 7, 6).
маргарите (нлат. margaritae) Т. у кат. цркви:
парчићи освећене хостије који се дају бо-
лесницима.
маргаритом (грч. margarites бисер) мед. израштај
сличан зрну бисера, бисерник.
маргаритум (нлат. margaritum) у грчкој цркви:
посуда у којој je држана причест.
маргина (лат. margo, ген. marginis ивица, руб,
окрајак, итал. margine) празан простор са
стране на писаним и штампаним листовима,
белина; уа. марго.
маргиналан (лат. marginalis) који сс тиче ивице,
који се налази на ивици, ивични, ободни,
окрајни, рубни; фт. споредан, занемарив.
маргинализам буржоаска економска доктрина
(крајем XIX века) која вредност робе објаш-
њава граничном (маргиналном) корисношћу
и маргиналном продуктивношћу, другим ре-
чима, психолошким факторима, субјектив-
ним ставом потрошача (отуда и назив: теори-
ја субјективне врсдности, субјекШивисШич-
ка школа, психолошка школа).
маргиналије (лат. marginalia) s,i. белешке (или:
напомене, примедбе) написане на ивици, са
стране текста (нпр. неке књиге).
маргинопластика (лат. margo руб. ивица, грч.
plastike) мед. порубљивање очног капка.
марго (лат. margo) ивица, руб, окрајак; шрг. npa-
зан простор на ивици товарног листа на којем
се бележе ознаке и бројеви послате робе.
мареажа (фр. mareage) морнарска, матроска пла-
та; уговор између сопственика брода или тр-
говца и посаде брода.
мареграф (лат. mare море, грч. grapho пишсм)
апарат који аутоматски бележи таласање мор-
ске површине; служи за одређивање средњег
нивоа површине мора, према коме се одрећују
надморске висине осталих тачака, плимомер.
марела (нем. Marelle) 1. кајсија; 2. врста крупне
вишње, марелица; амарела.
мареограф (лат. mare море, грч. grapho пишем)
в. мареграф.
мареометар (лат. mare море, грч. теЧгоп мера,
мерило) в. мареграф.
марж (фр. marge) в. марго.
маржа (лат. margo, фр. marge ивица, руб, окра-
марибаши
јак) берз. разлика између дневног и емисионог
курса неке хартије од вредности; разлика из-
међу највишег и најнижег курса или највише
и најниже цене; разлика између куповне и про-
дајне цене.
марибаши (јап.) дрвени штапићи којима се
једе.
маријаж (фр. mariage) брак, брачно стање; у
картама: краљ и дама у једној руци.
Маријана (фр. Marianne) женско име; оличење
Француске Републике.
маримба афрички музички инструмент од дрве-
них плочица са резонатором, сличан ксило-
фону.
марина (фр. marina, лат. marina) морнарство,
бродарство; поморска сила, морнарица, бро-
довље, флота; специјализована туристичка
лука на мору, реци, каналу и језеру, опремље-
на за снабдевање, оправке и пружање других
услуга јахтама, спортским и др. пловним об-
јектима; у сликарству: мотив с мора, слика
мора.
маринада (фр. marinade) саламура; јело, наро-
чито риба из саламуре; маринат.
маринажа (фр. marinage) метање у саламуру, усо-
љавање, усољење.
маринат (фр. marinade) в. маринада.
маринац (лат. marinus) морнар, поморац; војник
на ратном броду; бродар, лађар.
Маринер (енг. Mariner) породица америчких
аутоматизованих васионских летелица за
испитивање међупланетског простора и Мар-
сове атмосфере.
маринизам (лат. marinus морски) 1. тежња једне
државе да створи и одржава што јачу поморску
силу, морнарицу.
маринизам 2. лиш. начин писања итал. песника
Ђамбатисте Марина (1569-1625), који се од-
ликује извештаченошћу, нарочито траженим
сликама и алузијама; овај стил je био узео
маха у итал. књижевности XVII века.
маринирати (фр. mariner) усолити, метнути у са-
ламуру; ставити рибе у сирће и зачине.
маринист(а) (итал. Marini) лиш. присталица и
следбеник маринизма у песништву; в. марини-
зам; ум. (лат. mare море) сликар који обрађује
пејзаже с мора.
марински (лат. marinus) морски, поморски; ма-
ринска академија висока школа у којој се
образују поморски официри.
марионета (фр. marionette) „Маријица", мала
лутка са покретним удовима која може да под-
ражава људске кретње (покрети удова изводе
се помоћу конца или жице); са оваквим лутка-
ма изводе се читави мањи позоришни комади
у тзв. марионетским позориштима, позо-
риштима с луткама; фт. човек који се може за
све и свакога придобити, поводљив човек.
мариска (лат. marisca) мед. брадавица.
мариталан (лат. maritalis) брачни, мужевљи; прав.
мариталис иоШестас (лат. maritalis potestas)
мужевља власт; мариталис социјетас (лат.
maritalis societas) брачна заједница; мариШа-
лис тугпела (лат. maritalis tutela) право муже-
518 маркизат
вљевог старалаштва; маригиалис узусфрук-
Шус (нлат. maritalis ususfructus) право мужа да
ужива женино имање док je у браку.
маритиман (лат. maritimus) морски, поморски;
који се тиче поморства, поморске силе и др.;
приморски.
марифетлук (арап.-тур. marifetlik) препреде-
ност, довитљивост, мајсторија, лукавство.
марихуана (шп. marijuana) в. хашиш.
марјаш (мађ.) 1. мађарски сребрн новац у XVII
веку са ликом Деве Марије, у вредности од 17
крајцара; 2. српски никлени новац у вредно-
сти од 5 пара дин.; 3. назив за више врста
игара са 32 карте.
марка (нем. Mark) 1. граница среза или области;
2. данашња новчана јединица у Немачкој од
1871. г. = 100 пфенига; 3. (фр. marque, тал.
marca) знак, белега, обележје, ознака; жиг,
поштанска вредност која се лепи на писма и
упутнице; рабош, тантуз; знак (или: жиг) неке
трговачке куће или робе; фиг. важна личност.
маркандо (итал. marcando) «и. истакнуто са на-
рочитим нагласком.
маркантан (фр. marquant) истакнут, знатан, ва-
жан, видан, упадљив, који пада у очи, који се
одликује.
маркато (итал. marcato) муз. в. маркандо.
маркација (нем. Mark) ознака; белега; обележ-
је; обележавање; знак за планинарске стазе.
маркграф (нем. Markgraf) од Карла Великог: за-
поведник једног пограничног округа, марке;
ово достојанство доцније je постало на-
следно.
маркер (фр. marqueur) онај који бележи поготке
код билијара; келнер у гостионицама који бе-
лежи пића и јела што се изнесу из кухиње,
забележивач; машина за ударање жига.
маркетендер (итал. marcatante) трговчић који
продаје војницима животне намирнице и оста-
ле ситне потребе.
маркетерија (фр. marqueterie) рад ишаран ути-
скивањем парчића разнобојног дрвета или
каменчића, шарање утискивањем, мозаик.
маркетинг (енг. marketing) шрг. израз којим се
обухватају све одлуке и мере које се предузи-
мају у оквиру предузећа ради најбољег плас-
мана робе.
маркетинг психологија грана примењене психо-
логије која се бави психолошким проблеми-
ма тржишта: оглашавање, начин продаје, лич-
ност продавца, облик производа и др.
маркетирати (фр. marqueter) попрскати, прска-
ти, шарати уметањем разнобојног дрвета, ра-
дити у мозаику.
маркиз (фр. marquis) висока племићка титула у
Француској, Енглеској и Италији (no рангу
између војводе и грофа).
маркиза (фр. marquise) жена или кћи маркиза;
платнени заклон од сунца или кише пред про-
зорима и вратима; кров над пероном; фотеља;
бело вино помешано са киселом водом или
соком од лимуна.
маркизат (фр. marquisat) достојанство и племић-
ки посед маркиза.
маркизет 519
маркизет (фр. marquisette) танка кончана ткани-
на, разнобојна, употребљава се за женске ха-
љине.
маркирати (фр. marquer) означити, означавати,
обележити; ставити жиг, жигосати; метнути
поштанску или таксену марку; истаћи, скре-
нути пажњу на важност неке мисли и сл. тиме
што се штампа маснијим словима или курзи-
вом; на позоришним пробама: улогу само чи-
тати, без глумљења; у билијару, бележити по-
готке.
марксизам (нем. Marxismus) филозофске, еко-
номске и политичке теорије немачког филозо-
фа и социолога Карла Маркса (1818-1883). Фи-
лозофски: марксизам je тзв. дијалектички ма-
теријализам примењен на природу и друштво;
његова основна друштвено-економска постав-
ка je: „У друштвеној производњи свога живота
људи ступају у одређене, нужне, од њихове во-
ље независне односе - односе производње, ко-
ји одговарају одређеном ступњу развитка њи-
хових материјалних производних снага. Цело-
купност тих односа производње сачињава еко-
номску структуру друштва, реалну основу на
којој се диже правна и политичка надградња и
којој одговарају одређени облици друштвене
свести. Начин производње материјалног ж и в о
та условљава друштвени, политички и духовни
процес живота уопште. He одређује свест људи
њихово биће, већ обрнуто, њихово друштве-
но биће одређује њихову свест." О овом Вла-
димир Иљич Лењин каже: „Марксизам je си-
стем назора и учења Марксових. Маркс je био
настављач и генијални довршилац трију ду-
ховних главних струја деветнаестога века, ко-
је припадају трима најодмаклијим земљама
човечанства: класичне немачке филозофије,
класичне енглеске политичке економије и
француског социјализма у вези са француским
револуционарним учењима уопште. Чак и
Марксови противници признали су значајну
доследност и потпуност његових назора, које у
својој целокупности претпостављају модерни
материјализам и модерни научни социјализам
као теорију и програм радничког покрета у
свима цивилизованим земљама света..."
марксист(а) фил., соц. присталица марксизма.
маркт (нем. Markt) свако јавно место на коме се
врши измена добара, трг, тржиште, пазар, пи-
јаца.
марли (фр. marli) мрежаста и помало крута тка-
нина, тул; мрежаст украс на ивици сребрних
тањира, ивица порцеланских тањира; врста
полусвилене тканине (названа no селу Marli-
-la-Machine, где je најпре почела да се изра-
ђј)
мармарига (грч. marmairo) мед. в. мараугија.
мармелада (фр. marmelade, од грч. mel мед, me-
lon јабука) пекмез од разног воћа укуван са
шећером.
мармор (лат. marmor, грч. mžrmaros) мин. мра-
мор, мермер, фин и веома тврд кречњак, са-
стављен од ситних непотпуних кристала, раз-
нобојан.
марсупнјализација
марморација (нлат. marmoratio) мраморисање,
облагање мраморним плочама.
марморисати (лат. marmorare) израдити пеге
или пруге као код мрамора; обложити (или:
облагати) мраморним плочама.
мармот (фр. marmotte) зоол. брдски пацов, мр-
мот, свизац (живи у породицама no највишим
планинама Европе и Азије).
марод (фр. maraud, лат. moratus) болестан,
слаб, немоћан, изнурен од пута.
мародер (фр. maraudeur) пљачкаш, војник ко-
ји, под изговором преморености или слабо-
сти, заостаје иза своје јединице na кришом
иде у крађу и пљачкање; војник који пљачка
погинуле и рањене војнике; фш. хуља, нитков.
мародерство (фр. maraudage) пљачкање ствари
убијених и рањених војника.
марок (фр- maroc) лака вунена тканина.
марокен (фр. maroquin, итал. marrochino) маро-
канска кожа, бојадисана козја кожа са финим
ожиљцима, сафијан.
мароко (marocco) врста америчког бурмута; па-
мучна тканина за повезивање књига.
марон (итал. marrone) бош. питоми кестен, кру-
пан и веома укусан за јело; марон гласе (фр.
marrons glaces) кестење у шећерној оца-
клини.
маронити припадници секте католичке цркве у
Сирији; секту je основао св. Марон и однојио
je од монофизиша; имали су патријарха и
већ од VIII в. приближавају се све више и вишс
Риму; у XIII в. већ су сматрани католицима.
Mape (лат. Mars, гт. Martis) миш. бог рата код
старих Римљана (код Грка Арес); фиг. рат, бој,
борбена бука; асшр. једна од великих мланета,
између Земље и Јупитера.
Mape I совјетска васионска сонда, прва која се
1963. приближила Марсу, испитала низ карак-
теристика ове планете и открила трећи пр-
стен зрачења око Земље; прошавши Mape, по-
стала je вештачка планета која кружи no
елипси око Сунца.
марсала (итал. vino di Marsala) слатко сицилиј-
ско вино, справља се додавањем згуснуте ши-
ре, слично малвасији (названо no сицилијском
приморском граду Марсали).
марселин (фр. marcelline) врста лаке, обично цр-
не свилене тканине (Шафша); названа no
француском граду St. Marcellin.
Марсељеза (фр. Marseillaise) марсељски марш,
омиљена фр. народна песма која je, за време
прве француске револуције, подстицала на-
род на борбу за слободу и једнакост, спевао
ју je и компоновао капетан Rouget de l'Isle
1792. г.; данас француска химна (име добила
no томе што су je, у Паризу, први пут певали
војници из Марсеља).
марсилијана (итал. marsiliana) венецијанска,
спреда округла лађа за обалску трговину на
Јадранском мору.
марсупијал (лат. marsupialis) зоол. торбар, опо-
сум.
марсупијализација (нлат. marsupialisatio) мед.
поступак у лечењу ехинококних циста (бубре-
марсупијалије
га, јетре и др.); циста се исече и испразни,
a њени зидови пришију уз рубове ране.
марсупијалије (лат. marsupialia) ил. зоол. тор-
бари.
март (лат. martius) месец посвећен богу Марсу,
трећи месец у години, ожујак (31 дан); први
месец у години старих Римљана.
мартелоси (итал. martellos, лат. martulus) ил. за-
свођене округле куле на обалама Сардиније и
Корзике за одбрану од морских разбојника
(гусара).
мартенгал (фр. martingal) билал, каиш који про-
лази између предњих ногу код коња и не да му
да диже или спушта главу, него мора да je држи
увек у истом положају.
мартир (грч. martyros сведок) свако који je го-
њен и злостављан због своје идеје, нарочито
онај који je мучен и убијен због тога што
упорно остаје, не жалећи и не штедећи свој
живот, при хришћанској вери, мученик, јунак
вере.
мартириј(ум) (лат. martyrium) мучеништво,
патње и смрт онога који невино страда (за
своју веру); део цркве у коме се налази гроб
мученика за веру.
мартолоз (нгрч. armatolos, тур. martoloz) име
којим су Турци, у XVI и XVII веку називали
хришћане који су служили као војници у тур-
ским пограничним градовима; мартолозбаша
старешина мартолоза.
мартурина (лат. marturina, нем. Marder куна)
земљаринска дажбина у феудалној Славонији;
плаћана најпре у крзнима куна (отуда назив),
a од XVI в. у новцу.
марћале (итал. marciale) мул. в. марчале.
марунка (лат. malus armeniaca јерменска јабу-
ка) бот. јерменска жута јабучица; врста круп-
них, округлих, плавоцрвених шљива.
маруфлирати (фр. maroufler) слик. налепити сли-
карско платно на дрво; маруфлирана слика
слика налепљена на дрво.
марцесцирати (лат. marcescere) постајати тром,
слаб, слабети, млитавети.
марцијалан (лат. martialis Марсов, бога рата)
ратнички, ратоборан, борбен, ратни; срчан,
храбар, одважан; дивљи;уп. Mape.
марцијализам (лат. martialis Марсов, бога рата)
ратоборност, борбеност, склоност ратовању.
марципан (нлат. Marci panis, итал. marzapane)
колач од бадема и шећера.
марчале (итал. marciale) муз. као марш, војнич-
ки, ратнички; марћале.
марш (фр. marehe) ход, ходање, гредење, кора-
чање; уредно кретање једне војне јединице
ка одређеном циљу; музички комад као прат-
ња свечаних, нарочито војничких кретања,
ступања; „војнички", „жалосни", „парадни"
марш; форсиран марш усиљен марш, брз
марш; као команда: марш! = напред! полази!;
даље! бежи! кидај! марш-рута пут којим се
има маршовати, правац маршовања (или: пу-
товања).
маршал (нем. Marschal, нлат. marescalcus, итал.
mariscaleo, фр. marechal) првобитно: коњу-
520
шар, надзорник штале; затим: врховни над-
зорник војске и двора неког владаоца; над-
зорник и руковалац јавних свечаности; да-
нас: највиши војни чин у војскама неких
држава; маршал двора највиши дворски чи-
новник, надзорник и управник унутарњих
послова владалачког двора; фелдмаршал
врховни командант војске у неким држа-
вама.
маршалат(фр. mareehalat) 1. звање и надлежност
маршала; 2. надлештво под надзором марша-
ла; 3. зграда у којој се налазе канцеларије
маршала и његових службеника; 4. врховна
војна команда, са маршалом на челу, уведена
у Француској у фебр. 1858. године.
Маршалов план програм економске помоћи
САД европским државама 1948-1951. no идеји
државног секретара САД Џорџа К. Маршала
(1880-1959), добитника Нобелове награде за
мир. Помоћ je добило 16 европских земаља, a
свеукупно je износила 15 милијарди долара.
маршан (фр. marehand, лат. merx, mercatus) тр-
говац, продавац.
марше (фр. marehe) тржиште, трг, пијаца; пи-
јачна цена, куповна цена.
марширати (фр. marcher) в. маршоваши; мар-
шираши некога најурити некога казавши му
марш!
маршовати (фр. marcher) правилно корачати,
ићи прописним војничким кораком; пешачи-
ти, грести, путовати; некога маршоваШи не-
кога најурити, отпердашити, отерати.
марш-рута (фр. marehe-route) в. марш.
маса (лат. massa, фр. masse) 1. фш. мера за инер-
цију, једнака je количнику силе и убрзања
(јединица масе килограм); маса неког тела
мери се количином материје која се садржи у
њему; производ из запремине и густине; 2.
велик број, гомила, множина, мноштво; 3.
пук, свет, народ, руља; 4. тесто. смеса; 5. тело
без одређеног облика; 6. улог у коцки; 7. ирав.
имање које остане после нечије смрти; има-
н>е покретно и непокретно, које остаје после
пада неке трговине под стечај, a од којег се
имају да подмире повериоци; маса бонорум
(лат. massa bonorum) имовно стање; маса кон-
курзус (лат. massa concursus) стецишна маса,
она из које имају да се наплате повериоци;
маса хередиШатис (лат. massa hereditatis) це-
локупна оставштина онога који оставља на-
следство.
масажа (фр. massage) трљање тела, гњечење те-
ла (нарочито после купања) ради појачавања
циркулације крви, одржавања здравља, јача-
ња мишића и др.
масакр (фр. massacre) покољ, мрцварење, убија-
ње, крвопролиће.
масакрирати (фр. masacrer) убијати, клати, мр-
цварити, касапити жртву, проливати крв; фш.
уништити у преносном смислу, упропастити,
победити веома убедљиво (нпр. противнички
тим).
масал (хебр. masal) утицај неба или звезда на
човеков живот, cpeha, судбина.
масењо
масењо (итал. masegno) бели кречни камен из
Вероне за калдрмисање улица.
масер (фр. masseur) 1. лице које врши трљање
(масажу), трљач (у купатилу и др.).
масер (енг. скраћ. за Microwave Amplification by
Stimulated Emission of Radiation) 2. појачивач
и генератор електромагнетних таласа чији се
рад заснива на стимулисаном ослобађању
електромагнетне енергије из унутрашње
енергије молекула неких тела, према закони-
ма квантне механике.
масетер (грч. maseter) анаш. мишић жвакач, ми-
шић који подиже доњу вилицу.
масив (фр. massif) петрографски: неправилна
еруптивна громада; орографски: планина без
главног правца; маса кристаластих шкриљаца
која може одискона бити непокривена млађим
формацијама, или je била покривена na oro-
лићена ерозијом и дислокацијама.
масиван (фр. massif) тежак, пун, јак, чврст, начи-
њен исцела; незграпан, тром, сиров; у грађе-
винарству: чврсто саграђен, јак, отпоран, ја-
ких и темељних зидова; о металима: густ, лун,
тежак, непробојан, који није шупаљ.
масивност (фр. massivite) пуноћа, тежина услед
пуноће, чврстина.
масирати (грч. massein месити, гњечити, лат.
massare, фр. masser) тсло (после купања) тр-
љати, гњечити, ваљати да би се изазвао живљи
крвоток и др.; уи. масажа; фт. досађивати не-
коме, гњавити.
маска (фр- masque, нлат. masca) образина, лор-
фа; лице под образином, прерушена личност;
стална карактерна улога у шаљивим играма;
фш. привид, спољашњи изглед; изговор, пре-
тварање, лукавство; човек који жели да се
прикаже друкчијим но што je, претварало;
гас-маска справа која се ставља на лице да
заштити од отровних гасова; проширена цев
кроз коју се удишу средства за анестезију
пред операцију; козм. смеше за прекривање
лица ради улепшавања; посмрШна маска оти-
сак лица умрле особе урађен у гипсу нарочи-
тим поступком.
маскара (тур. maškara, mashara) шала, исмева-
ње, спрдање; човек са образином, маском;
шаљивчина, лакрдијаш, исмевач; у козмети-
ци: боја за трепавице.
маскарада (фр. mascarade, итал. mascherata)
прерушавање, прерушеност; гомила или по-
ворка прерушених особа (под образинама),
крабуљни плес; маскерада.
маскарон (фр. mascaron, итал. mascarone) арх.
човечја глава, обично исцерена лица, која се,
као украс, одувек у грађевинарству употреб-
љавала, нарочито на капијама, над прозори-
ма, на бунарима и др.
маскенбал (нем. Maskenbali) забава (или: игран-
ка) на коју учесници долазе под образинама
(маскама).
маскер (фр. masque) онај који маскира глумце.
маскерата (итал. mascherata) ренесансна поклад-
на песма коју je певао прерушени младић
или група младића на улици или у кућама.
521 масталгија
маскиран (фр. masque) који je под образином,
прерушен, преобучен; сакривен, прикривен,
заклоњен; маскирана баШерија (јединица u
др.) еој. прикривена батерија (јединица и др.),
она коју непријатељ не може да примети све
до тренутка док не ступи у дејство.
маскирати (фр. masquer) метнути образину, пре-
рушити, преобући; вој. положаје, топове и дру-
ге војне објекте помоћу грања, зеленила и
сл. учинити невидљивим за непријатеља, за-
клонити, сакрити; фиг. прикрити, прикривати,
завијати, сакривати праве намере.
маскоки (mascochi) шрг. врста памучне тканине
украшене цветовима, израђује се у Аустрији.
маскота (фр. mascotte) дете cpehe, батлија,
батлика; предмет или животиња која доноси
срећу, или штити од несреће; амајлија, Ша-
лисман.
маскулнна (лат. masculina) ПЛ. грам. речи мушког
рода; в. маскулинум.
маскулинација (лат. masculinum) појава неких
мушких особина код девојчица (мушки тип
длакавости, појачано перутање коже, убрзан
раст и др.) које се касније постепено губе.
маскулинизам (лат. masculinum) појава телес-
них и душевних мушких особина код женских
особа.
маскулиност (лат. masculinum) мушкост, мушко-
бањост, испољавање телесних и душевних осо-
бина мушког пола од стране особа оба пола.
маскулинум (лат. masculinum) гР<ш. мушки род;
реч мушког рода: Т. маскулина.
маскулирање (лат. masculinum) физиол. претвара-
ње женских животиња у мушке тиме што им се
на место женских сполних жлезда, које се укло-
не, усаде мушке, тако да се животиња после
тога даље развија као мушка јединка; овај
метод претварања женских у мушке и мушких
у женске (феминирање) први je покушао да
примењује бечки лекар Ојген Штијнах.
мас-медији (енг. mass-media, mass маса, лат. me-
dia мн. од medium средство) средства масовног
општења: радио, телевизија, новине.
масован (лат. massa) који je у маси, у великом
броју; масован рад рад у којем учествује ве-
лики број радника; средсшва масовне комуни-
кације штампа, радио, телевизија; масовни
медији, мас-медији.
масон (фр. mafon, нлат. macio) зидар, нарочито:
слободан зидар; припадник масонерије.
масонерија (фр. maconnerie) слободно зидар-
ство; слободни зидари; доскора тајно друш-
тво, својевремено основано мимо занатских
цехова (у XVIII в. у Енглеској), да би се посве-
тило усавршавању човека и света, што се по-
некад и злоупотребљава.
масотерапија (фр. massage масажа, грч. thcrapefa
лечење) мед. лечење трљањем, масажом.
мастаба (арап.) староегипатска гробница у обли-
ку паралелограма с равним кровом и косим
странама; подизане су у близини пирамида a у
њима су сахрањивани достојанственици.
масталгија (грч. mastos дојка, сиса, algos бол)
мед. бол у сисама, бол дојке.
мастектомија
мастектомија (грч. mastos дојка, ektome исећи)
мед. делимична или потпуна операција дојки;
изводи се због обољења или из естетских
разлога.
мастер (енг. master, лат. magister) господар, ста-
решина, газда, сопственик; мајстор; госпо-
дин, учитељ; млади господин; управитељ, над-
зорник; матрица; метални калуп помоћу ко-
јег се праве грамофонске плоче.
мастика (грч. mastiche) в. масШикс.
мастикаторије (нлат. masticatoria) ал. мед. лекови
који се узимају жвакањем.
мастикаторијум (нлат. masticatorium) средство
за жвакање.
мастикација (лат. masticatio) жвакање, жватање.
мастикс (грч. mastiche, фр. mastic) бледожута и
миришљава смола мастиковог дрвета, које ра-
сте нарочито на Хиосу, употребљава се за
прављење разних балзама, масти, фирнајза,
лакова и као зачин за колаче, шећерно воће
и др.; стаклорезачки лепак, кит; врста ракије
зачињене овим мирисом; мастика.
маститис (грч. mastos дојка, сиса) мед. запаљење
сиса, дојки.
маствф (енг. mastiff) самсов, булдог (врста вели-
ког пса).
масто- (грч. mastćs) предметак у сложеницама са
значењем: сиса, дојка.
мастодан (грч. mastos) в. мастоидан.
мастодинија (грч. mastos, odyne бол) мед. oceha-
ње бола у сисама (или: дојкама), сисобоља.
мастодон(т) (грч. mastos, odiis зуб) геол., зоол. вр-
ста изумрлог сурлаша из породице слонова, са
кљовама у горњој и доњој вилици.
мастозоолит (грч. mastos, zoon животиња, h'thos
камен) геол. окамењен сисар.
мастозоон (грч. mastos, zoon животиња) зоол. си-
сар, сисавац.
мастоидан (грч. mastos, eidos, облик, вид) сли-
чан сиси, сисаст, дојчаст.
мастоидит (грч. mastos дојка, eidos) мед. запаље-
ње сисастог дела слепоочне кости који се на-
лази иза ушне шкољке.
мастопатија (грч. mastos, pathos бол, болест)
мед. в. масшодинија.
маступрација (нлат. mastupratio) в. манусту-
прација.
мастурбација (нлат. masturbatio) в. манусту-
прација.
мастурбирати (нлат. masturbare) онанисати; в.
манусШуприраши.
масхала (грч. maschale) мед. пазухо.
масхалистер (грч. maschalister каиш нараменик)
анаш. други вратни пршљен.
мат (фр. mat) 1. up. без сјаја, таман, тамне боје,
угасит.
мат (перс.) 2. у шаху: завршни потез противника
после кога угрожени краљ више нема никаквог
излаза; фиг. побеђен, пропао, изгубио игру.
мата (шп. mata) парагвајски чај од биљке Ilex
paraguayensis, омиљено пиће Јужноамерика-
наца.
матадор (шп. matador, лат. mactator кољач, уби-
ца) главни борац у борби с биковима у Шпани-
522 матер
ЈИ, КОЈИ рањено] животињи задаје смртни
ударац; у картама: најјачи адути; фт. истак-
нут, важан, угледан човек, чувена личност, пр-
вак у некој струци, печен у својој струци,
„зверка".
матаморизам (шп. matamoros) самохвалисање;
израз који се употребљава за оне који виком
и дреком, надутим и високопарним речени-
цама покушавају да збуне своје противнике;
зоол. израз којим се означава начин одбране
којим се служе неки инсекти да би застрашили
своје непријатеље, нападача тиме што се сил-
но костреше, надимају, истичу своје бодљике
и др.
матаморо (шп. matamoros) лиш. „убица Мавара",
веома омиљена личност у старој шпанској ко-
медији, шпански војник-лажљивац који прича
своја јунаштва и подвиге који се, у ствари,
никада нису догодили; с,ош. назив за већи број
неофанзивних биљака, али no изгледу веома
опасних и отровних.
матезиологија (грч. mathesis учење, знање, lo-
gia) учење о науци, тј. методика.
матезис (грч. mathesis учење, знање) в. машема-
шика; машезис апликата (нлат. mathesis ар-
plicata) примењена математика; махпезис пура
(нлат. mathesis pura) чиста (или: непримење-
на) математика, тј. она која проучава вели-
чине саме за себе.
матема (грч. manthano учим, научим, manthema
знање, наука) оно што je научено, предмет
учења, знање, наука; правило, нарочито мате-
матичко.
математика (лат. mathematica, грч. mathema)
наука о величинама, тј. ариШметика, алге-
бра и геометрија; матезис.
математичар (лат. mathematicus, грч. mathema)
наставник математике; онај који се научно
бави математиком.
математичка логика виши степен формалне ло-
гике са применом математичке методе и спе-
цијалног система симбола; симболичка ло-
гика.
математички (грч. mathema) који припада мате-
матици или се на њој оснива; известан, поуз-
дан, несумњиво утврђен.
матен (фр. matin, итал. mattino, лат. matutinum)
1. јутро; јутарњи капут, јутарња хаљина; 2.
име познатог француског листа.
матеозофија (грч. mataios узалудан, ништаван,
sophi'a) ништавна мудрост, надримудрост.
матеологија (грч. mataios узалудан, ништаван,
logia) некористан говор, празне речи, лупе-
тање.
матеопеја (грч. mataios узалудан, ништаван,
poieč чиним, радим) некористан, бесциљан,
узалудан посао.
матеопонија (грч. mataioponfa) узалудан труд,
узалудан рад.
матеотехнија (грч. mataios узалудан, ништаван,
tehne вештина) вештина или уметност без
вредности.
матер (лат. mater) мати, мајка; алма матер
(лат. alma mater) блага, часна мајка (почасно
Матер долороза 523
име за универзитет); иија машер (лат. pia ma-
ter) нежна, богоугодна мајка; шшш. в. дура ма-
тер, пија матер.
Матер долороза (лат. Mater dolorosa) „болом
скршена мајка"; богородица у болу због пат-
њи свога сина (омиљена тема славних сликара
и вајара).
материја (лат. materia грађа, дрво као грађа;
садржина) твар, супстанца; твар од које се са-
стоји или je начињен физички предмет; те-
лесна или физичка супстанца уопште, чврста,
течна или гасовита; све што заузима простор,
што je телесно; одређена ствар, једноставна
или сложена, од које je нешто сачињено; фил.
код Аристотела, материја (грч. hyle) један je
од узрока настанка свих бића, и то у смислу
материјала, оног „из чега" се састоји свако
биће; отуд je касније изведена супротност
између форме и материје (облика и садржаја).
Од Аристотела наовамо, материја je тради-
ционално разумевана као нешто чулно, телес-
но и природно; Р.Декарт ју je први дефини-
сао као „тело уопште", „оно што се прости-
ре", тј. оно што заузима простор; фт. пред-
мет, тема (нпр. говора, изучавања); тканина;
мед. материја морби или материја пеканс
(лат. materia morbi, materia peccans) узрок бо-
лести.
материјал (лат. materia) грађа за неки рад, пред-
мет обраде; спрема, прибор, опрема; грађа,
градиво.
материјалан (лат. materialis) тварни, телесни,
стварни, који се тиче онога од чега се неко
физичко тело састоји; битан, садржајан (супр.
формалан); материјална исшина прав. најве-
ћи степен извесности до које судија може до-
ћи у кривичном поступку; машеријални ин-
терес стварна корист, битна корист; маШери-
јална тачка геометријска тачка са физичким
значењем, тј. тачка која има својство лени-
вости или инерције (појам који je у XVIII сто-
лећу створио Дубровчанин Руђер Бошко-
вић); геометријска Шачка.
материјализам (фр. materialisme, лат. materi-
alis) фил. теоријски: схватање које сматра
твар или материју као једину супстанцију
света и као суштину свих ствари, na и психич-
ке (душевне) појаве само као функције мате-
рије; дијалектички материјализам - маркси-
стичка филозофија. „... наука о најопшти-
јим законима кретања и развитка природе,
људског друштва и мишљења" (Енгелс); прак-
Шички или етички маШеријализам: учење ко-
је поставља као циљ живота чулно уживање са-
дашњице, a чулна или материјална добра сма-
тра као једино за чим ваља тежити, одбацују-
ћи и презирући тзв. идеалне вредности, пош-
то су материјална добра једини стварни осно-
ви живота и културе; историјски магперијали-
зам примена дијалектичког материјализма на
истраживање историје, примена на друштвене
науке: „Привредни склоп (економска структу-
ра) друштва јесте стварна основа на којој се
подиже правни и политички надградак (правна
матрикс
и политичка надградња), и којој одговарају
одређени друштвени облици свести... Начи-
ном производње материјалног живота услов-
љено je друштвено, политичко и животно зби-
вање уопште" (Karl Marx, Zur Kritik der politi-
schen Okonomie, предговор, 1859); механички
маШеријализам учење које сматра да живи ор-
ганизам није ништа друго него сложен механи-
зам, и да се, према томе, жива материја не
разликује од мртве; супр. идеализам.
материјализација (нлат. materialisatio) тобожње
отеловљење, оваплоћење духова оних који су
умрли, како верује спиришизам; постајање
телесним, претварање нечега етеричког у те-
лесно.
материјалист(а) (фр. materialiste) фи.а. 1. приста-
лица материјализма; суор. идеалисШ; 2. човек
који цени само материјална добра и тежи само
за материјалним добрима, себичњак.
иатеријатум (нлат. materiatum) нсшто што je
израђено или састављено од неке твари (или:
грађе, материје).
материјација (нлат. materiatio) стварање (или:
образовање) грађе (или: материје, твари).
матерна (лат. mater мати, materna) 1. ил. шрав.
материнство, матерински део наследства, на-
следство које некоме припада no матери.
матерна (лат. materna) 2. фосфором богати
хранљиви препарат који се справља од клица
жита.
матерните (лат. mater мати, фр. maternite) поро-
дилиште; школа за бабице.
матернитет (лат. mater мати, нлат. maternitas,
фр. maternite) матсринство; битисање мајке;
принцип матернитеша upao. начело no комс
je дужност матере да издржава своје ванбрачно
дете.
матер фамилијас (лат. mater familias) мајка по-
родице, мајка.
матико (нлат. folia matico) бибераста укуса ли-
шће једне перуанске биљке, од кога се спра-
вља лек против гонореје.
матината (итал. mattinata) јутарња песма под
прозором драгане; <-уир. серенада.
матине (фр. matinee) време од сванућа до подне,
преподне; забава (или приредба, позоришна
представа, седељка) која се одржава пре подне
и после подне; јутарња хаљина.
матирати (фр. mater) 1. учннити несјајним.
тамним, угаситим, ys. мат 1.
матирати (перс.) 2. победити противника у ша-
ху; фт. победити, савладати, укротити, оне-
способити за даљи рад или борбу, ухватити
кога у све четири; уп. маш 2.
матрац в. мадрац.
матријархат (лат. mater мати, грч. archos вођа,
старешина) 1. првобитни облик друштвеног
уређења у којем je мајка била глава породи-
це и управљала задругом; 2. материнско пра-
во, стање у коме дете не припада очевој. него
материној лози.
матрикс (лат. matrix) атш. материца; фиг. поре-
кло, извор, узрок; јавни списак, попис, ма-
тица.
матрикула 524
матрикула (лат. matricula) пописна књига, спи-
сак имена чланова неког друштва; уписница
на универзитетима; списак прихода неког ду-
ховног или световног надлештва; списак чла-
нова једне парохије: рођених, крштених,
умрлих и ожењених (удатих), матица, број
војничког јединичног списка.
матримонијалаи (нлат. matrimonialis) који се
тиче брака, брачни.
матримонијум (лат. matrimonium) брак, брачно
стање; супр. конкубинат.
матрица (фр. matrice од лат. mater мајка) 1.
средство помоћу којег се различитим поступ-
цима, у различитим материјалима, добијају
отисци фигура или знакова; употребљава се у
штампарству, ликовним уметностима итд.; 2.
маш. правоугаона таблица у којој су, no врста-
ма и ступцима, распоређени бројеви или
функције; 3. рич. низ компоненти и делова
(нпр. релеја, транзистора, диода итд.) који
служе превођењу информације из једног кода
у други.
матрицидијум (лат. matricidium) убиство мате-
ре, матероубиство.
матроз (хол. matroos, дан., шв. matros) морнар,
бродар, слуга на броду.
матроклинија (лат. mater мати, грч. klirro наг-
нем) биол. наслеђивање кад потомство више
личи на мајку.
матрона (лат. matrona) код старих Римљана:
угледна госпођа високог реда; уважена жена у
годинама, госпа.
матронимика (грч. mater мати, onyma име) изво-
ђење породичног имена (презимена) од жен-
ског, материног имена, нпр. Миличић (Мили-
ца), Љубичић (Љубица), Аничић (Аница) и
ДР-
матура (лат. matura) в. машуришеш.
матурант (лат. maturare дозревати, maturans)
ученик завршног разреда средње школе који
he полагати виши течајни испит (маШуру).
матуранције (лат. maturantia) пл. мед. лекови ко-
ји помажу сазревање, гнојење.
матуративан (нлат. maturativus) сазреван, који
помаже сазревање, гнојење.
матурација (лат. maturatio) убрзавање, пожури-
вање; зрење, сазревање, дозревање; мед. гно-
јење, загнојавање.
матурирати (лат. maturare) довести до зрелости,
учинити зрелим; зрети, дозрети, сазрети; по-
ложити испит зрелости у средњој школи; убр-
зати, брзо извести, пожурити нешто; ирав. тра-
жити да се убрза доношење решења.
матуритет (лат. maturitas) зрелост, дозрелост,
доспелост; нарочито: испит зрелости у сред-
н>ој школи, виши течајни испит (матура).
матутина (лат. matutina se. hora) у католичкој
цркви: јутрење, први канонски час.
матушка (рус. матушка) мајчица, мамица.
маузерка впј. брзометна пушка, брзометка кали-
бра 7,9 mm и са највећим дометом од 4.000m
(названа no проналазачима Вилхелму и Павлу
Маузеру).
маузолеј (грч. Mausoleion, лат. Mausoleum) ди-
махинација
ван надгробни споменик, раскошно украшена
фобница, владарска гробница. Назив no спо-
менику који je краљица Артемизија подигла
у Халикарнасу, свом мужу Маузолу, каријском
краљу (377-353. пре н. е.) и који je био укра-
шен вајарским радовима.
маунт (енг. mount, лат. mons брег, брдо) реч
која се појављује као саставни део многих
географских назива (нпр. Mount Everest).
мафија (итал. Mafia, Maffia) тајно разбојничко
и пљачкашко друштво на Сицилији, које je
постојало од 1860. г.; фиг. опасно друштво,
удружење људи са опасним циљевима.
мафиш (тур. mafis) 1. врста слаткиша од танких
листова испржена теста с јајима.
мафиш (арап.) 2. ништа.
мах (нем. mach) в. Махов број.
маха- (инд., перс. maha-) велик (јавља се у мно-
гим сложеним речима).
Махабхарата (инд. Mahabharata) „Велики рат
породице Бхарата"; велики народни еп Инду-
са, има преко 200.000 стихова; потиче од неко-
лико песника, a у ГУвеку добио углавном свој
садашњи облик; широко су познате епизоде
Песма о краљу Налу (Нал u Дамајанта), Бха-
гавад-гита, Легенда n Савитри.
махагони (енг. mahogany) бош. фино и веома твр-
до дрво, расте у источној Азији и Јужној
Америци, боје црвеносмеђе, служи за фине
столарске радове, фурнире, штапове и др.
махал (инд.) дворац, палата.
махала (арап. mahalla, тур. mahalle) део једне
вароши, градска четврт, кварт; улица, сокак;
мала.
махараџа (сскр. maha, rajan) „велики краљ", вла-
далац у Предњој Индији под којим стоји
више раџа; често само титула обичног дома-
ћег владаоца (раџе).
махатма (сскр. maha велик, atman душа) фил.
највиша титула која се може дати човеку који
je напредовао и отишао далеко у духовном
сазнању (код Индуса); велика душа, душа све-
ra (у филозофији Веданте); у теозофији: ду-
ховни вођ.
Махди (арап.) мит. пророк, очекивани спаситељ,
муслимански месија који, no предању, живи
скривен у некој пећини близу Багдада.
махер (нем. Macher учинилац) човек који се уме
у свим приликама снаћи, умешан човек; уј-
дурмаш, подвалаџија.
махерај (нем. Macherei рад) посао који je изве-
ден на штету некога другог, вешто изведен
подвиг, ујдурма, подвала.
махета в. мачета.
махетика (грч. maehe борба) вештина борења,
борачка вештина.
махизам в. емпириокришицизам.
махина (лат. maehina) в. машина.
махинално (нлат. maehinale, фр. machinal) нехо-
тично, несмишљено, као машина, машински;
механички.
махинација (лат. maehinatio) подбадање, под-
стрекавање, подстицање; сплетка, ујдурма,
смицалица, подвала.
 525
махмил (арап.) товарна животиња; нарочито: по-
свећена камила која иде у Меку са раскош-
ним даровима и води директно порекло од ка-
миле на којој je Мухамед, на својим путова-
њима, обично јахао.
махмудија (арап. mahrmidiyya, тур. mahmudiye)
турски златан и сребрн новац.
махновштина контрареволуционарна оружана
борба анархо-кулачких банди у Украјини
(1918-1921) против совјетске власти, којима
je руководио Н. И. Махно.
Махов број однос брзине кретања једног тела
према брзини звука у датој средини; име no
аустријском научнику Е. Маху (1838-1916).
махорка (рус. махорка) врста простог дувана,
крџа.
махрама (арап. miqrama) в. марама.
махут (инд. mahut) гонич или чувар слонова у
Индији.
маца (итал. mazza) 1. тешки чекић, маљ, ма-
цола.
маца (хебр. mazzah) 2. в. мацес.
мацаклин зоол. врста гуштера, велика губавица,
Hemydactilus turcicus.
мацерат (лат. maceratum) фарм. течност добивена
путем мацерације.
мацерација (лат. maceratio) дужи утицај неке
течности (воде, алкохола, етра, киселина и
др.) на неку чврсту биљну или животињску
твар на обичној температури; расквашивање,
раскисељавање, топљење, квашење; фш. изну-
равање, кињење, мучење.
мацерирати (лат. macerare) топити, потопити,
мочити, натапати, квасити, расквасити (нпр.
мацерирати косШи потопити кости у воду да
би мекани делови са њих отпали, нарочито
ради анатомских препарирања); фш. мучити,
кињити, изнуравати.
мацес (хебр. mazzah) бесквасни хлеб који Је-
вреји једу у време Пасхе.
мацијес (лат. macies) мршавост; мед. сушица;
јектика, туберкулоза.
мачета (шп. macheta, порт. machete) оружје и
оруђе у Јужној Америци, служи за сечење тр-
ске и крчење пута кроз џунглу, средина изме-
ђу ножа и сабље, ханџар, ловачки нож.
мачнзам (шп. macho мушкарац) дивљење физич-
ком изгледу мушкараца и грубијанском пона-
шан>у.
машала (арап. maša'la) бакља, зубља.
машалах (арап. ma ša'allah, тур. masallah) како
je Божја воља, како Бог хоће! (као узвик); из-
раз који, no народном веровању, штити од
урока; израз сагласности; турски назив за
опијум.
машамода (фр. marchande de mode трговкиња
модним предметима) фиг. жена која се сувише
кинђури.
машина (грч. mechane оруђе да се нешто веш-
тачки изради, лат. machina) 1. шех. оруђе за
рад које сталним покретима својих делова
обавља разноврсне радње no замисли човека,
претварајући енергију једне врсте у другу
или једног облика у други; 2. локомотива; 3.
фиг. створ без духа, човек без духа.
мегаеволуција
машинизација (грч. mechane, лат. machina спра-
ва) увођење машина (стројева) у пословања и
производњу где се раније употребљавао фи-
зички рад људи и животиња (у занатству, пољо-
привреди, војсци итд.); vfi. механизација.
машиналво (фр. machinal) в. махинално.
машингевер (нем. Maschinengewehr) вој. в. маши-
ненгевер.
машиненгевер (нем. Maschinengewehr) вој. ватре-
но оружје калибра војничке пушке и аутомат-
ског дејства, подесно за преношење, у минуту
може да избаци око 600 метака.
машинерија (фр. machinerie) стројеви, машине;
машински делови; израда машина; одељење у
коме се налази више машина које све служе
истој сврси; нарочито: све справе помоћу ко-
јих се врше промене на позорници.
машинист(а) (фр. machiniste) руковалац маши-
ном, машиновођа: градилац машина; ТМ. над-
зорник машина.
машинка (фр. machine) вој. аутоматска машин-
ска пушка или машински пиштољ, стројница,
аутомат.
машкара (итал. maschara) 1. в. маска.
машкара (арап. mashharat) 2. в. маскара.
машна (нем. Masche) петља, замка; врста кратке
кравате; кравата.
меа кулна (лат. mea culpa) моја кривица, мој
грех, крив сам! (узвик којим се покајнички
признаје сопствена кривица).
меандар (грч. Mai'andros) завој, окук; вијуга
(или: окука) коју нека река гради при току
кроз равницу (названу no малоазијској реци
Меандру, која има необично вијугав ток); у
орнаментици: вијугава шара.
меандричан (грч. maiandros) кривудав, вијугав,
веругав, завојит, са окукама (као малоазиј-
ска река Меандар, која je чувена са својих
многих окука).
меатус (лат. meatus) ход, ходање, кретање; ме-
атус аудишориус (лат. meatus auditorius)
шшш. слушник, слушница, ушница.
мебл (фр. meuble, лат. mobile) покретнина, по-
кретност, покретно имање; нарочито: кућни
намештај; мебл-штоф тканина за покривање
намештаја.
меблирати (фр. meubler) кућу наместити. снаб-
дети намештајем.
Мевлуд (apan. mawlid, тур. mevlid рођење) ро-
ђендан пророка Мухамеда, велики муслиман-
ски празник.
мега- (грч. mćgas, megale, mega велик, -a, -o)
предметак у сложеницама са значењем: велик,
велики, голем.
мегават (грч. megas, енг. watt) физ. „велики ват"
електрична јединица = милион вати; знак:
MW.
мегаволт (грч. megas, итал. Volta) фш. „велики
волт", електрична јединица = 1 милион вол-
та; знак: MV.
мегагастрија (грч. mćgas, gaster желудац) шд. по-
већање желуца, повећан желудац.
vici аеволуциja (грч. mćgas велик, голем, лат.
evolutio развијање, развој) бипл. еволуција
мегаколон 526
виших систематских категорија (породица,
редови, класе).
мегаколон (грч. megas, kolon дебело црево) мед.
претерано велико дебело црево.
мегалегорија (грч. megalegorfa) хвалисање, хва-
стање, разметање.
мегалити (грч. megas, li'thos камен) ПЛ. велики
каменови, стародревни споменици који се са-
стоје од великих камених трупаца, блокова.
мегало- (грч. megas) в. мега-.
мегалобласти (грч. megas, blastos клица, изда-
нак) ал. мед. в. макроцити.
мегалографија (грч. mćgas, graphia) сликање
(или: приказивање) важних предмета у увећа-
ном облику, нпр. јунака, богова и др.
мегалокарпичан (грч. megas, karpos плод) који
има крупан плод.
мегаломанија (грч. megas, mania помама, луди-
ло) големаштво, лудило величине, уображена
величина, болесно прецењивање самог себе;
грандоманија.
мегалоникс (грч. megas, onyx нокат, панџа) мол.
врста изумрле животиње из дилувијалне и нај-
млађих слојева неогенске формације, била
дуга 2,5 m и имала на прстима веома велике
панџе.
мегалополис (грч. megas велики, polis град) ве-
леград, обично са неколико милиона станов-
ника.
мегалопсија (грч. mćgas, ćpsis вид) мед. в. ма-
кропсија.
мегалопсихија (грч. mćgas, psyche душа) вели-
чина душе, великодушност.
мегалосаур (грч. megas, sailors гуштер) зоол. див-
-гуштер, огромна изумрла животиња, слична
крокодилу, дуга око 18 m.
мегалофонија (грч. megas, phone) пун и јак
глас.
мегалоцефал (грч. mćgas, kephale глава) в. ма-
кроцефал.
мегалоцити (грч. mćgas, kytos дупља, шупље те-
ЛО) пл. мед. В. МПКрОЦиТи.
мегаметар (грч. mćgas, теЧгоп мера, мерило)
асшр. инструмент сличан хелиомеШру; данас
без значаја.
мегаподије (грч. mćgas, pus, podćs нога) ПЛ. ЗООЛ.
великоношци, врста птица сличних коко-
шима.
мегарани фил. в. мегарици.
мегарици ш. фил. присталице старогрчке фило-
зофске школе (мегарска школа), чији je ос-
нивач ученик Сократов Еуклид из Мегаре
(OKO 444-369. пре н. е.). Они су се поглавито
бавили логиком, вештином у борби речима, и
спајали сократовску етику са елеатским (в.
елеати) учењем о вечном и непроменљивом
бићу, о добру, које je само једно, мада га
људи различито називају.
мегаскоп (грч. megas, skopćo посматрам, гле-
дам) ОПШ. врста камере опскуре, лашерне маги-
ке помоћу које се добије увеличан лик (не-
ког предмета) на заклону.
мегатеријум (грч. megas, therion звер, дивља жи-
вотиња) .1оол. врста огромног изумрлог лењив-
медиевалистика
ца-сурлаша КОЈИ je величином прелазио да-
нашњег слона; такође: општи назив за велике
изумрле животиње.
мегатона (грч. megas велики, Шона, в.) тј. енер-
гија нуклеарне експлозије која одговара
енергији ослобођеној при експлозији 10 6 t,
или IO3 килотона, тринитротолуола; скр. Mt.
мегафои (грч. mćgas, phone глас, звук) дугачка
цев за говор са отвором у облику звона и две
цеви за слушање, служи за појачавање звука и
за разговор на већим одстојањима (пронала-
зак Едисонов); гласноговорник.
мегдан (арап. maydan) в. мејдан.
мегданџија (арап.-тур. meydanci) в. мејданџија.
Мегера (грч. Megaira) миш. једна од три фурије
код старих Грка; фт. горопаднажена, злажена,
оштроконђа.
мегом (грч. megas, нем. Ohm) физ. „велики ом",
електрична јединица = 1милион ома; знак
МП.
мегометар (грч. megas нем. Ohm, грч. metron
метар) физ. апарат за мерење веома великог
отпора, реда величине од милион ома; уп.
мегом.
медаља (фр. mćdaille, итал. medaglia, нлат. me-
dalla) 1. округла колајна, споменица израђена
од метала; одликовање, орден; 2. врста ситне
пластике, уметничко дело са алегоријским
или историјским мотивом које се кује пово-
дом неке прославе.
медаљар (фр. medaille) вештак, уметник који
израђује медаље.
медаљист(а) (фр. medailliste) познавалац (или:
скупљач) медаља и старог новца.
медаљои (фр. medaillon) велика споменица,
крупна медаља; округла или облика јајета
слика, са скупоценим и уметнички израђеним
оквиром, која се носи о врату; сам такав ок-
вир; аи медаљон (фр. en mćdaillon) у облику
споменице, нпр. округла слика.
медано (шп. medano) пешчани брег, дина.
медведки (рус. медведки) ПЛ. шрг. коже младих
морских видри, док су још беле.
медезимо модо (итал. medesimo modo) му*. в. ме-
дезимо темпо.
медезимо темпо (итал. medesimo tempo) муз.
истим темпом.
Медеја (грч. Medeia) миш. кћи краља Ејета у
Колхиди, помогла својим чаролијама аргона-
уту Јасону да се дочепа златног руна, удала се
за њега и побегла с њим у Јолкос, где му се за
неверство свирепо осветила побивши децу ко-
ју je с њим изродила; фиг. љубоморна и осве-
тољубива жена.
медет (арап. madad) помоћ, потпора; као узвик:
упомоћ, помагај!
медецина (фр. medecine) в. медицина.
медиа (лат. media) пл. грам. в. медија.
медиевал (лат. medium aevum средњи век) тип.
врста старинских штампарских слова = ан-
тиква.
медиевалан (лат. medium aevum) који припада
средњем веку, средњовековни.
медиевалистика (нлат. medium aevum средњи
медиевисти
век) изучавање историје, литературе, фило-
зофије, уметности и сл. средњег века.
медиевисти (лат. medium aevum) ПЛ. 1. људи из
средњег века; нарочито: писци средњег века;
2. историчари који проучавају средњи век.
медиј (лат. medium) грам. в. медијум 4.
медија (лат. media) грам. средње слово; назив за
звучне сугласнике; разликују се три врсте: чи-
сте или звучне медије, полузвучне медије и
аспироваие медије.
медијалан (нлат. medialis) који се налази у сре-
дини, средњи, средишни.
медијана (лат. medianus средњи) маш. свака од
трију дужи повучених из темена троуглових до
средина супротних страна; тежишна линија
троугла; код трапеза дуж која спаја средине
кракова, паралелна je основицама и једнака
je половини њиховог збира. У статистици
вредност обележја у средини серије чији су
чланови распоређени no величини вредности
обележја.
медијанта (нлат. medianta) муз. средњи тон, онај
који се налази између основног тона и његове
квинте и Шерце.
медијанте (лат. mediante) ирил. помоћу, посред-
ством, путем; медијанте јураменто (лат. me-
diante juramento) ирав. заклетвом, посредством
(или: путем) заклетве.
медијастиноскопија (нлат. mediastinum средо-
грудница, грч. skopeč гледам) мед. мала хи-
руршка интервенција којом се врши испити-
вање средогруђа, најчешће да би се утврдила
нека болест или узео узорак за хистолошку
анализу.
медијастинитис (нлат. mediastinum) мед. запаље-
ње средогруднице.
медијастинум (нлат. mediastinum) mam. средо-
грудница, простор између плућних крила у
којем се налазе срце, аорта, душник, једњак
и грудна жлезда (шимус).
медијатан (нлат. mediatus) посредан, који бива
посредством кога или чега.
медијатер (фр. mediateur) посредник; судија,
изборни судија.
медијативав (нлат. mediativus) који посредује,
посредан.
медијатизација (нлат. mediatisatio) претварање
једне независне државе у зависну стављањем
под власт друге, припајање (или: прикључе-
ње) обично већој држави.
медијатизовати (нлат. mediare) учинити завис-
ним од кога другог; независну државу или вла-
даоца ставити под врховну власт друге државе.
медијатор (нлат. mediator) в. медијатер.
медијаторав (нлат. mediatorius) посреднички,
који има карактер посредовања.
медијација (нлат. mediatio) посредовање, по-
средништво; муз. застој при певању у средини
стиха.
медиј(ум) (лат. medium) 1. оно што се налази у
средини или што представља средину, среди-
на, средњи пут; 2. фш. средина, посредник, оно
кроз што се преноси дејство; помоћно сред-
ство, средство поређења; 3. у спиритизму: по-
527 медицинар
средник између људи и духова; 4. у грчкој
граматици: средње стање, које стоји између
радног и трпног стања код грчких глагола; 5.
медијум евум (лат. medium aevum) средњи
век, време од V до краја ХУвека; 6. средство
комуникације (новине, магазини, телевизи-
ја); мас-медији.
медикабилан (лат. medicabilis) лечљив. излеч-
љив, који се може лечити.
медикамент (лат. medicamentum) лек.
медикастер (нлат. medicaster) надрилекар, рђав
лекар.
медикастерија (нлат. medicaster) надрилекар-
ство.
медикација (лат, medicatio) лечење.
медикоманија (лат. medicus лекар, грч. mania
помама, лудило) страст за давањем или узима-
њем лекова.
медико-хирург (лат. medicus, грч. cheirourgos)
лекар-хирург који лечи и унутрашње бо-
лести.
медикус (лат. medicus) лекар; ПЛ. медици (medici)
лекари.
Медина (арап. Ал Мадинах, раније Јасриб) 1.
град на западу Саудијске Арабије; ту je са-
храњен Мухамед који je, иначе, управо у Ме-
дини први пут за живота признат за правог
Алаховог пророка; 2. град у држави Охајо
(САД); 3. град у држави Њујорк.
медио (лат. medio) у средини, средином; трг. у
средини месеца (менице које се издају „пер
медио" (лат. per medio) морају се петнаестог
у месецу исплатити и за њих нема почека).
медиократија (лат. mediocris средина пута, по-
ловина пута, грч. krateo владам) владавина
осредњости, повлашћивање осредњим (ум-
ним) способностима и вредностима, негатив-
на селекција.
медиокритет (лат. mediocritas) 1. осредњост; 2.
осредње стање; 3. осредња способност; 4. де-
ло осредње вредности; 5. човек осредње спо-
собности и вредности (умне).
медитативан (нлат. meditativus) који мисли, ко-
ји размишља, утонуо у мисли, склон разми-
шљању, замишљен.
медитација (лат. meditatio) размишљање, миса-
оно посматрање; тиха и усрдна молитва.
медитерански (лат. meditcrraneus) средоземни;
Медитеранско море Средоземно море.
медитирати (лат. meditor) мислити, размишља-
ти, премишљати, мисаоно посматрати што;
утонути у мисли о богу.
медицина (лат. remedium лек од чега, помоћ,
средство, medicamentum лек, лекарија) 1.
знање, вештина, наука о здрављу и употреби
лекова у циљу лечења болести људи и осталих
живих бића; поред лечења (куративна меди-
цина) бави се и спречавањем болести (превен-
Шивна медицина), како код људи (хумана ме-
дицина) тако и код животиња (ветеринарска
медицина), биљака (фиШомедицина), риба
(ихтиомедицина) и др.; 2. средство које по-
маже лечењу, лек.
медицинар (нлат. medicinarius) студент медицин-
медицина форензис
ског факултета (или: медицинске високе
школе); онај који учи лечење или који се ба-
ви лечењем; познавалац медицинске науке.
медицина форензис (лат. medicina forensis) суд-
ска медицина.
медицине доктор (лат. medicinae doctor) лице
које je свршило медицински или стомато-
лошки факултет.
медицине практикус (лат. medicinae practicus)
лекар који врши праксу.
Медичи (итал. Medici) чувена флорентинска по-
родица, владала Фиренцом 1434-1737, нарочи-
то помагала уметност и науку; доба Медичија
доба цветања уметности и науке у Фиренци
под утицајем и заслугом породице Медичи.
медок (фр. mćdoc) црвено бордоско вино, назва-
но no истоименој француској вароши, у чи-
јој се околини производи.
медоперсијски који се тиче Међана и Персија-
наца.
медореа (грч. medos мушки сполни орган, гео
течем, цурим) мсд. в. гонореа.
медреса (арап. medres, medreset) муслиманска
средња школа, гимназија у којој се, поред
научних предмета, уче и верски предмети,
арапски језик итд.; такође: висока школа.
Медуза (грч. Medusa) 1. лиш. једна од три Горго-
не, тј. кћери Горгонове, која je хтела боги-
њи АШени да оспори првенство у лепоти, због
чега je ова њену лепу увојиту косу претвори-
ла у змије, a очима joj дала страховиту моћ
да се свако под њиховим погледом мора пре-
творити у камен. 2. медуза зоол. ред морских
бескичмењака дупљара; морски клобук.
медула (лат. medulla) зоол. мождина, срж; језгро;
медула облонгата (лат. medulla oblongata)
продужена мождина, памождина; медула оси-
јум (лат. medulla ossium) коштана срж; медула
спиналис (лат. medulla spinalis) леђна мождина.
медуларан (лат. medullaris) мождински, сржни
кичмени; медуларна супстанција мождина.
медулин (нлат. medullinus) бела твар која се
издваја из сржи разних биљака, нарочито зове.
медулитис (лат. medulla) мед. запаљење леђне
мождине.
медулозан (лат. medullosus) сржат, мождинат,
који je пун сржи, мождине.
меза (итал. mezza, лат. medius) пола, упола; a
меза воче (итал. a mezza voće) муз. у пола гла-
са, полугласно.
меза воче (итал. mezza voće) муз. полугласно, у
пола гласа, пригушено.
мезалијанса (фр. mesalliance) неприличан брак,
брак између особа веома различитих no роду
или положају.
мезанин (итал. mezzanino) грађ. полуспрат, међу-
спрат, сваки нижи спрат који се налази између
два виша; полупрозор, ман>и прозор између
два већа.
мезар (арап. mazar, тур. mezar место обиласка)
гробље.
мезатинта (итал. mezza-tinta) слик. в. мезо-
ШинШо.
мезе (итал. mese, лат. mensis) 1. месец; пер мезе
(итал. per mese) трг. на месец, месечно.
528 мезолабијум
мезе (тур. meze посластица) 2. закуска, јело ко-
је се узима уз неко пиће.
мезелин (фр. meseline) фино француско платно
од вуне и свиле (за завесе, превлаке и др.).
мезентеријум (грч. mesentćrion) анаш. марамица
која обмотава црева, трбушна марамица,
опорњак.
мезентеритис (грч. mesenterion) мед. запаљење
марамице која обмотава црева, запаљење
(или: упала) опорњака.
мезенцефалон (грч. mesos средњи, en у, kephale
глава) инат. в. мезоцефалум.
Мезија (лат. Moesia) трачка област коју су у
старом веку насељавали Мези; обухватала je
већи део данашњих територија Србије и Бу-
гарске; од 15. год. н.е. римска провинција.
мезил (арап. manzil, тур. menzil) место где се
путник зауставља, гостионица, станица, обда-
ница; пошта, нарочито она коју су носили
стални курири на коњима; мезул, мензул.
мезилана (арап., тур. menzilhane) поштанска
станица где се мењају коњи, успутна станица
на којој су стални курири, тзв. татари, но-
сећи званична писма, документе и новац из
разних покрајина у Цариград, мењали замо-
рене коње одморним, како би без застоја мо-
гли продужити пут; мезулани, мензулана.
мезилџија (арап.-тур.) онај који носи пошту на
коњу, поштар, курир.
мезо- (грч. mesos) предметак у сложеницама са
значењем: средина, средњи.
мезогастријум (грч. mesos, gaster трбух) анаш.
средњи део трбуха.
мезогнати (грч. mesos, gnathos вилица) ПЛ. сттроп.
људи у којих су вилице нешто мало истурене,
a зуби нешто косо усађени.
мезодерм (грч. mesos, derma кожа) инаш. средњи
лист кличиног заметка.
мезоекономија (грч. mesos средњи, економија,
в.) организациона веза између друштвене (ма-
кро) економије и економије произвођача-по-
јединца (микро); њен задатак je остварење
економских циљева појединца и циљева друш-
твене репродукције.
мезозое (грч. mesos, zoon живо биће, животиња)
биол. животињски паразитски организми саста-
вљени само од неколико ћелија међу којима
постоји подела рада.
мезозоик (грч. mesos, zoon) геол. заједничко име
за формације: тријас, јура и креда, где нема
више палеозојских животиња, a први пут се
јављају птице, сисари и рибе окоштала ске-
лета.
мезозојски (грч. mesos, zoon) геол. који садржи
остатке животиња што представљају прелаз ка
животињама које још живе, који стоји у сре-
дини између палеозојског и кенозојског пе-
риода.
мезоклима (грч. mesos, klima) метеор. просечно
стање атмосфере мањих подручја на површи-
ни Земље (шума, равница, град, језеро и др.).
мезокранијум (грч. mesos, kranion лубања) ашш.
теме.
мезолабијум (грч. mesolabion) старински, Epa-
мезолитик
тостенов, инструмент за налажење средњих
пропорционала између двеју датих линија.
мезолитик (грч. mesos, lithos камен) геол. средње
камено доба, између палеолиШског и неолигп-
ског периода.
мезолитски (грч. mesos, lithos) геол. који припада
прелазном добу од палеолиШског ка неолигп-
ском периоду.
мезологија (грч. mesos, logia) проучавање сре-
дине.
мезомерија (грч. mesos, meros део) појава да се
неки спој, који би, при истом распореду
атомских језгара, могао имати више различи-
тих структура, појављује само у једној моди-
фикацији.
мезон (грч. mesos) 1. фш. в. мезотрон.
мезон (фр. maison) 2. кућа, дом.
мезопауза (грч. mesos, pausis престајање) горња
граница мезосфере; у њој се појављује по-
ларна светлост.
мезо пијано (итал. mezzo piano) муз. полуслабо,
полутихо.
мезопотамски (гр. mesos средњи, potamos река)
који лежи између две реке; месопотамски.
мезоскаф (грч. mesos, skaphos чамац) средство
за научна испитивања у средњим морским ду-
бинама.
мезосопран в. мецосопран.
мезостилон (грч. mesos, stylos стуб) api. простор
између два стуба.
мезосфера (грч. mesos средњи, sphalra) слој Зе-
мљине атмосфере на висини од 50 до 80 km;
њена горња граница je мезопауза у којој се
појављује поларна светлост.
мезотермиво (итал. mezzo-termino) средњи пут;
средина између двеју крајности.
мезотинто (итал. mezzo tinto) слик. средња боја,
тј. боја која се ствара преласком једне боје
у другу, полубоја; у бакрорезу: припремање
плоче тако да се добије благо сенчење; меза-
тинта.
мезоторијум (грч. mesos средњи, лат. thorium)
хем. радиоактивни елеменат, потомак торију-
ма, изотоп радијума, бета израчивач; полу-
време 6-7 година; добива се из монацитног
песка; употребљава се за лечење као и ра-
дијум.
мезотрон (грч. mesos, tron из речи електрон) фш.
тешки електрон са масом отприлике неколико
стотина пута већом од масе обичног електро-
на, мезон.
мезофил (грч. mesos, phylon лист) бош. средњи
слој ткива у листу биљке.
мезофили (грч. mesos, phileo волим) тол. живо-
тињске врсте које живе у условима средње
влажности станишта (нпр. у шумама и на лива-
дама).
мезофити (грч. mesos, phyton биљка) бош. биљке
прилагођене животу на умерено влажним ста-
ништима.
мезофорте (итал. mezzoforte) муз. са пола јачи-
не, полујако, полугласно.
мезохорос (грч. mesochoros) онај који стоји у
средини хора, хоровођа.
529 мектерин
мезоцефалитис (грч. mesos, kephale глава) мед.
запаљење средњег мозга.
мезоцефалум (грч. mesos, kephale) ашш. средњи
мозак.
мезуза (хебр. mezuza) лимени ваљчић који je
учвршћен на рагастовима јеврејсклх станова
и који садржи, на пергаментском листићу, де-
сет божјих заповести.
мезул (apan. manzil) в. мезил.
мезулана (apan.) в. мезилана.
мезулџија (арап.-тур.) в. мезилџија.
мејдан (apan. maydan) пространо поље, већи
празан простор у граду, трг, вашариште, пи-
јаца; место где се води борба; двобој; мегдан.
мејданџија (арап.-тур. meydanci) јунак у борби,
учесник у борби, нарочито у двобоју.
мејд ии... (енг. made сачињено, произведено, in
у) израђено у . . . (име земље), ознака на роби
која означава њено порекло.
мејк-ап (енг. make up) шминкање лица, улепша-
вање.
мејлигма (грч. mefligma) мед. средство за умињи-
вање (или: ублажавање), нарочито лек за уми-
ривање, за разведравање.
мејоза (грч. meiosis) мед. смањивање неког орга-
на услед обољења; реш. тобожње смањивање,
привидно умањивање кога или чега.
мејтеф (apan. maktab) в. мекШеб.
Мек (ир. Mac) предметак ирског, одн. келтског
порекла пред шкотским именима са значењем
син, a пише се сасвим уз презиме.
Мека (apan. Makka, тур. Mekke) главни град
Хеџаса (Саудијска Арабија) у коме се налази
Ћаба, највеће муслиманско светилиште; род-
но место Мухамедово.
мекам (apan. maqam) глас, мелодија; начин хар-
моничног (угодног) учења Курана; положај (у
неком звању).
мекинтош (енг. mackintosh) непромочива, гуми-
рана тканина и огртач са капуљачом за кишу
од такве тканине, назван no имену проналаза-
ча, шкотског хемичара Чарлса Мекинтоша
(1766-1843).
меклер (нем. Makler) шрг. в. маклер.
меклеража (нем. Makler) шрг. в. маклеража.
мекометрија (грч. mekos дужина, metri'a мерење)
мерење дужине.
меконизам (грч. mekon мак) мед. тровање опи-
јумом.
меконијум (грч. mekon мак, лат. meconium) сок
од недозреле макове чахуре, опијум; такође,
због сличности no боји, прва, житка столица
код новорођенчади.
меконин (грч. mekon) хем. макова материја, кри-
сталаст састојак опијума.
меконион (грч. mekon) в. меконијум.
мектеб (apan.) школа, нарочито основна школа;
мектебали висока, велика школа.
мектербаша (перс.-тур. mekter музика, basi) за-
поведник султанове или шахове војне музике.
капелник.
мектерин (перс. mihter већи, великан) стареши-
на, претпостављени, начелник; на персијском
двору: коморник коме je у свако доба слобо-
мектубџи 530
дан приступ шаху; свирач у ВОЈНОЈ музици
владаочевој; слуга који намешта шатор.
мектубџи (арап.-тур. mektupcu) писар, секретар,
тајник.
мел (лат. mel) мед.
мелазма (грч. melasma) мед. црнило или црна пе-
га на оболелом делу тела код оних што пате од
костобоље (гихШа).
меланемија (грч. melas црн, halma крв) мед. при-
суство у крви крвног црнила (меланина), гото-
во увек као последица тешких наступних гроз-
ница, настаје распадањем црвених крвних зр-
наца и ствара црну боју коже и унутарњих ор-
гана; црнокрвност, црнокрвица.
меланж (фр. melange) мешавина, смеса; мешани
сладолед; бела кафа.
меланизам в. индустријски меланизам.
меланин (грч. mćlas црн) црна бојена материја
које има у судовњачи ока, кожи црнаца, масти-
лу сепије итд.
меланит (грч. melas) мин. гранат црне боје, гвоз-
дени гранат, гранату сродна врста камена;
смеса од тврде гуме, црне боје (употребљава
се за прављење чешљева и д р ) .
меланколико (итал. melancolico) муз. сетно, туж-
но, жалосно.
мелано- (грч. mćlas, melaina, mćlan) предметак у
сложеницама са значењем: црн, црна, црно.
меланодермија (грч. mćlan, derma кожа) мед. мр-
копегавост, врста кожне болести.
меланоза (грч. melas, nosos болест) мед. црнокож-
ност, поцрњивање телесних органа и ткива
услед мењања крвног црвенила у материју цр-
не боје.
меланом (грч. melanoma црнило) мед. веома зло-
ћудан тумор; може да се развије и из брадави-
частих израслина; меланосарком.
меланорагија (грч. melas, regnymi прснем, пу-
цам) мд. црна срдобоља; уп. мелена.
меланосарком (грч. melas црн, sarkoma израш-
тај меса) в. меланом.
меланотип (грч. melan, typos отисак) фотограф-
ска слика израђена на поцрњеном бакру.
меланотипија (грч. melan, typos) вештина изра-
ђивања фотографских слика на поцрњеном
бакру.
меланурија (грч. melas, пгоп мокраћа) мед. црно
мокрење, излучивање меланина мокраћом,
обично знак меланозних отока у унутарњим
органима, нарочито у јетри.
меланхлорус (грч. melas, chloros отворенозелен)
мед. који болује од меланозе.
меланхолија (грч. melas, chole жуч, melancholia)
сета, сетност, туга, снужденост, потиштеност;
врста душевног обољења код кога преовла-
ђује мучно и потиштено расположење; мелан-
холија агитанс (нлат. melancholia agitans) не-
мирна сета са наступима страха; меланхолија
мизантропика (нлат. melancholia misanthropi-
са) сета спојена са страхом од људи; меланхо-
лија хипохондрика (нлат. melancholia hypo-
chondrica) сета на основу уображених болести.
меланхолик (грч. melancholikos) човек меланхо-
лична темперамента, тј. склон јаким и, обич-
но, пуним бола узбуђењима која се лагано
мењају и пролазе.
меланхоличан (грч. melancholikos) сетан, тужан,
снужден, потиштен; меланхоличан темпера-
менат в. меланхолик.
мелас (грч. melas) мед. црна пега на кожи.
меласа (фр. melasse, лат. mellaceum укувана ши-
ра) мрки сируп који остаје после укувавања
шећера, са много примешаних соли, због чега
се из њега више не може шећер искристалиса-
вати; no нарочитом поступку може се ио њега
вадити и остатак шећера; служи за сточну хра-
ну и за врсту шећерне ракије, тзв. Шафије.
мелатрофија (грч. melos уд, atrophi'a нехрање-
ње) мед. сушење једног дела тела.
мелафир (фр. melaphyre, грч. melas, porphyra)
црни порфир.
мелез (арап. malas) мешанац, крижанац, ба-
стард, потомак родитеља различитих pača;
род од две разне животиње, нпр. од магарца и
кобиле.
мелек (арап. mSlak) анђео, Божји посланик;
мелећ.
мелем (грч. malagma, тур. melhem) маст за маза-
ње, фластер; лек; фш. благ човек.
мелена (грч. melaina црна) мед. црна болест, црни
пролив, црна бољка; хематемеза.
мелиглосус (грч. meli-glossos) онај који има ме-
дена уста, златоусти; фш. одличан говорник.
мелизма (грч. melisma) муз. песма, арија, мело-
дија као супротност рецитативној или декла-
маторској музици.
меликрат (грч. mlfkraton) пиће од млека и меда
које су Грци приносили на жртву душама по-
којника и подземним боговима.
мелилит (грч. meli мед, Hthos камен) мш. са гра-
натом сродан камен, као мед жуте боје, вул-
канског порекла.
мелинит (грч. meh'ne просо) разорни материјал
који се састоји поглавито од пикринске кисе-
лине.
мелиоидоза (грч. melis болест животиња, eldos
изглед, спољашност) веш. болест животиња из
групе зооноза коју проузрокује микроб Mal-
leomyces pseudomallei (Pseudomonas mallei или
Pfeiferella Whitmori); потиче са Далеког
Истока.
мелиорамент (нлат. melioramentum) в. мелиора-
ција.
мелиорација (нлат. melioratio) побољшавање,
поправљање, нарочито пољопривредне вред-
ности неког земљишта (наводњавањем, одвод-
њавањем, требљењем корова, гнојењем и
ДР-)-
мелиоризам (лат. bonus добар, melior бољи) фил.
схватање да овај свет, истина, није баш нај-
бољи, али да није ни посве рћав, нарочито да
би се могао човечјим радом, настојањем и
прегалаштвом побољшати.
мелирати (фр. meler мешати) помешати, смеша-
ти (нпр. боје).
мелис (фр. melis) шрг. кудељно платно за једра
(фр. изговор: мели).
мелиса (грч. melissa) бош. биљка матичњак.
мелитемија
мелитемија (лат. mel, грч. meli, melitos мед, hai-
ma крв) мед. шећерна болест.
мелитизам (грч. melitismćs) мед. употреба меда у
лечењу болести.
мелитурија (грч. meli, melitos мед, пгоп мокра-
ha) мед. излучивање шећера мокраћом, ше-
ћерна болест.
мелиферан (лат. mellifer) медоносан, који про-
изводи мед.
мелификација (нлат. mellificatio) прављење ме-
да, произвођење меда.
мелифлуентан (нлат. mellifluens) који тече ме-
дом, обилат медом; сладак као мед.
мелограф (грч. melos песма, grapho пишем) пи-
сац и записивач народних мелодија; писац но-
та; машина за писање нота (на клавиру, која
све што се свира аутоматски ставља у ноте =
нотограф).
мелографија (грч. melos, graphi'a) писање нота;
бележење народних мелодија; описиван.е на-
родних мелодија.
мелодија (грч. melodia) муз. складан, ритмичан,
метричан и према законима музичке архитек-
тонике сређен низ тонова; начин певања, пе-
вање, напев.
мелодика (грч. melos песма, ode певање) муз. на-
ука о мелодији; инструмент сличан оргуљама,
врста малог флигла; школски музички дувач-
ки инструмент са диркама.
мелодиозан (нлат. melodiosus) в. мелодичан.
мелодичан (грч. melodćs) благозвучан, милозву-
чан, умилан; који се може певати, удешен за
певање; мелодиозан.
мелодрама (фр. melodrame од грч. melos песма,
drama радња) 1. засш. позоришни комад с пева-
њем и музичком пратњом; 2. позоришно,
књижевно, филмско или друго дело, обавезно
са срећним крајем, у којем се без дубље
уметничке мотивације изражавају јака осе-
ћања, износе сензационални и узбудљиви до-
гађаји, срачунати на болећивост гледалаца.
мелокопија (грч. melos уд, kopiač сустанем,
клонем) мед. одузетост удова.
меломанија (грч. melos песма, mania помама,
лудило) страсна, претерана љубав према му-
зици.
меломантија (грч. melos уд, mantei'a прорицање)
прорицање (или: гатање) no нехотичним по-
кретима удова једног тела.
мелон (грч. melon јабука) мед. испупчење ока у
облику јабуке.
мелонкус (грч. melon образ, oinkos надутост) мед.
OTOK образа.
мелопеја (грч. melos песма, poieo правим) писа-
ње песама; састављање мелодија; говор у ви-
ду песме, рецитатив.
мелопласт (грч. melos песма, plasso обликујем,
уобличавам, образујем) муз. метод (који je
пронашао Гален) налажења и давања иншона-
ције без помоћи музичког инструмента.
мелопластика (грч. melon образ, plastike вешти-
на уобличавања) мед. поправљање образа хи-
руршким путем.
мелос (грч. melos) код старих Грка: лирска пе-
531 мемоарнст
сма Koja се певала уз пратњу инструмената;
затим: песма уопште, певање, начин певања,
мелодија, звук.
мелотезија (грч. melothesia) муз. састављање ме-
лодије, компоновање.
мелотет (грч. melos песма, ti'themi стављам, ме-
ћем) муз. састављач мелодије, композитор.
мелотипија (грч. melos, typos отисак) штампа-
ње нота.
Мелпомена (грч. melpo певам, Melpomene) миш.
име једне од девет муза, муза заштитница пе-
вања и трагедије, коју су приказивали са тра-
гичком образином и бршљановим венцем око
главе; име четврте књиге Херодотове истори-
је; астр. име астероида откривеног 1852. год.
мелски (грч. melos песма) пр. који се може пева-
ти, који je за певање, нпр. мелско песниш-
Шво лирско песништво или песништво удеше-
но за певање.
мелтинг пот (енг. melting pot) лонац, казан за
топљење; фш. земља, место или ситуација у
којој долази до стапања pača и култура.
мелтон (енг. Melton) шрг. врста вунене тканине
за одела, нарочито мушка, загасита сјаја
(названа no енглеском граду Мелтону, где се
израђује).
Мелхиор (хебр.) „краљ светлости"; један од све-
та три краља или јерарха.
Мелхиседек (хебр. Malki-zedek) „краљ правде";
у Ст. завету: јевр. првосвештеник и цар у
Салиму (Јерусалиму) у време Аврамово, важи
као узор Христу.
мелшпајз (нем. Mehl брашно, Speise јело) те-
стенина, колач; код нас назив за слаткиш no-
ćne јела.
мембрана (лат. membrana) опна, нежна кожа, ко-
жица; фш. еластична метална плочица за пре-
ношење звучних трептаја готово без про-
мене.
мембраниформаи (нлат. membraniformis) оп-
наст, кожичаст.
мембранозан (нлат. membranosus) опнаст, ко-
жаст, кожичаст.
мембранофони инструменти ™, инструменти из
групе удараљки, код којих тон производи тре-
перење затегнуте коже (мембране); најпозна-
тији: бубањ, тамбурин.
мембратура (нлат. membratura) образовање удо-
ва, грађа удова; сви удови.
мембрум (лат. membrum) анаш. уд; члан, нпр.
неког друштва.
мементо (лат. memini сећам се, memento) као
усклик: памти! сећај се! мисли на! као имени-
ца: знак за подсећање, подсетник; мементо
мори (лат. memento mori) cehaj се смрти, по-
мишљај на смрт!
мемла (пер.-тур. nemli) влага, буђ.
мемоар (фр. memoire) споменица; писмено изла-
гање, представка; ПЛ. мемоари успомене, дело
у коме писац износи своја сећања на догађаје
које je сам доживео или у којима je учество-
вао, као и сећања на значајне људе.
мемоарист (фр. mćmoire споменица, сећање)
писац мемоара.
меморабилије
меморабилије (лат. memorabilia) вл. ствари које
вреди памтити, знаменитости.
меморандум (лат. memorandum) представка, ди-
пломатска нота; подсетник; службени папир са
заглављем; шрг. комисиони рачун.
меморација (лат. memoratio) сећање, подсе-
ћање, помињање, помен.
меморија (лат. memoria) памћење, сећање,
присећање; успомена; опомињање; механич-
ка меморија рутинско вербално понављање
без разумевања онога што се памти; логичка
меморија разумевање садржаја који се памти;
ин меморијам (лат. in memoriam) ради се-
ћања, у спомен; рач. део рачунара у који се
складиште подаци и програми; уп. диск, диске-
ша, РАМ, POM.
меморијал (лат. memorialis liber) оно што служи
за сећање, као подсетник; споменица, књига
успомена; представка, писмена молба; шрг. бе-
лежница, штраца, приманота, трговачки днев-
ник; cu. турнир, игре у спомен на славну лич-
ност.
меморијалист(а) (фр. memorialiste) писац успо-
мена, мемоара; мемоарист; подносилац пред-
ставке (или: молбе), молилац.
меморисати (лат. memorari сећати се) памтити,
учити напамет; меморирати.
менада (грч. mainas, mainados) миш. свештеница
бога Баха, бесна баханткиња; фш. беснуља,
бесна и горопадна жена, зла жена.
менажа (фр. menage, нлат. managium, лат. man-
sio боравиште) домаће газдинство, домаћин-
ство; заједничка исхрана, удруживање више
лица ради заједничког и јевтинијег исхрањи-
вања (нпр. официрска, службеничка менажа);
место где се тако удружена лица хране; менза.
менажер (фр. menageur) домаћин, онај који во-
ди домаћинство или газдинство; руковалац
менажом.
меиажерија (фр. menagerie) живинарник; звери-
њак, место где су смештене стране и ретке
животиње, збирка животиња, зоолошки врт.
менајон (грч. meniafos месечни) „месечна књи-
га"; литургијска књига у православној цркви,
која садржи литургије за празничне дане;
минеј.
менархе (грч. men месец, arene почетак) мед. вре-
ме појаве прве менструације, почетак полне
зрелости жене.
менаџер (енг. manager) руководилац и организа-
тор послова, надзорник позорнице, редитељ,
режисер; технички управник или директор у
фабрикама; пословођа; приређивач, организа-
тор неке спортске утакмице, јавне приредбе и
сл.
меваџерска болест неуровегетативне и неурасте-
ничне сметње изазване сталном психичком на-
петошћу људи који у кратком времену мора-
ју да доносе одлуке с далекосежним последи-
цама.
менаџмент (енг. management руковођење) науч-
но постављање организације и руковођења;
мениџменШ.
менгеле (грч. magganon, тур. mengene) ш. про-
532 мевзуралан
цеп, занатлиЈСка справа за стезање и пресо-
вање.
мендацитет (нлат. mendacitas) склоност лажи, ла-
жљивост.
менделизам бош. законитост у преношењу роди-
тељских особина на потомке код биљног све-
та; откриће аустријског ботаничара Грегора
Мендела (1822-1884).
мендељевиј(ум) (no Мендељејеву, руском хеми-
чару) хем. хемијски елеменат, актинит, знак
Md, редни број 101, атомска маса изотопа са
најдужим веком 256; добивен вештачким пу-
тем 1955. год.
Мендељејевљев систем елемената в. периодни
сисшем.
мендула в. мандула.
мене (фр. menee) лов. траг дивљачи у бежању.
Менелај (грч. Menelaos) миш. спартански краљ,
син Атрејев, брат Агамемнонов, муж лепе Је-
лене коју je Парис био одвео и због чега je
дошло до тројанског рата; један од најхра-
бријих грчких бораца под Тројом.
менестрел (фр. menestrel) свирач, певач-песник
у средњем веку, слуга и пратилац провансал-
ских трубадура који je умео само да пева, али
не и да саставља песме.
менетекел или потпуно: мене мене текел уфар-
син (= бројио, бројио, измерио и разделио)
тајанствене речи које je, no Библији, неви-
дљива рука исписала на зиду дворане у којој
je безбожни вавилонски краљ Валтазар, са сво-
јим доглавницима, пио вино из златних посуда
украдених из јерусалимског храма, a које су
му прорицале скору погибију и пропаст њего-
ве државе, коју су Персијанци, 539. пре н.е.,
одиста и уништили (Ст. завет, Дан., гл. 5);
отуда: тајанствена опомена и претња.
менза (лат. mensa) сто, трпеза; просторија где
се храни више лица; менажа.
мензија (лат. mensio) мерење, премеравање.
мензис (лат. mensis) дванаести део године,
месец.
мензола (итал. mensola) грађ. камен који подупи-
ре зид, камен подупирач.
мензул в. мезил.
меизула (лат. mensula) геодетски сто, даска за
цртање која лежи водоравно на сшашиву са
разапетом хартијом на којој се праве снимци
терена у произвољној сразмери.
мензулана в. мезилана.
мензура (лат. metiri мерити, mensura) мера; на-
рочито: градуирана стаклена посуда у облику
ваљка која служи за мерење количине течно-
сти; мерење времена; муз. временска вредност
појединих нота, мера за време једне јединице
такта, темпо једне композиције; правилна
подела врата инструмента са жицама; мач. изме-
рено растојање између бораца; у студентском
говору: двобој сабљама; ад мензурам (лат. ad
mensuram) према мери и тежини.
мензурабилан (нлат. mensurabilis) мерљив, изме-
рљив.
мензуралан (лат. mensuralis) мерни, који служи
за мерење; мензурална музика ранија музика
меизурација 533
са тачно одређеним темпом и тактом; мензу-
ралне ноте средњовековне ноте које су тачно
бележиле трајање појединих тонова.
мензурација (лат. mensuratio) мерење, премер,
премеравање.
мензурисати (лат. mensurare) мерити, измерити;
оргуљске цеви одмерити према тоновима које
треба да дају.
мени (фр. menu) јеловник; нарочито: списак је-
ла која сачињавају један оброк; рач. списак
операција које се могу обавити у неком про-
граму; обично je приказан на екрану монито-
ра тако да корисник може лако, и без технич-
ких знања, да с једне радње прелази на другу:
нпр. са складиштења програма у меморију на
штампање текста.
менинге (грч. meninx, meningos кожица) анаш. оп-
не које обмотавају мозак и кичмену мождину.
менингизам(грч. meninx можданаопна, мождани-
ца) мед. знаци слични запаљењу мождане опне.
менингитис (грч. meninx мождана опна) мед. запа-
љење (или: упала) мождане опне, проузрокова-
но менингококом, бацилом туберкулозе или
другим заразним клицама.
менинго- (грч. meninx) предметак у сложеницама
са значењем: мождана опна, можданица.
менингокока (грч. meninx, лат. coccus бобица,
зрно) мед. клица запаљења мождане опне.
менингореа (грч. meninx, reč цурим, течем) мед.
продирање крви кроз мождану опну.
менингосимфиза (грч. meninx, symphysis cpa-
слост) мед. сраслост лубањске опне.
менингоцела (грч. meninx, kele просутост) мед.
продор можданих опни кроз отвор, урођен или
настао услед неке болести, у једном делу ло-
бање.
менинкс (грч. meninx) анаш. можданаопна, можда-
ница.
менискус (грч. mem'skos месечић) предмет у
облику полумесеца; оиш. испупчено-издубено
сочиво; геом. кружни одсечак у облику полуме-
сеца; физ. испупчена или издубена горња повр-
шина течнога стуба коју проузрокује капи-
ларност; мед. српаста, полукружна хрскавица
између зглобова; менискос.
менисхеза (грч. menes месечно прање код жена,
schazo задржим) мед. обустава месечног прања
код жена.
мено (итал. meno, лат. minus) муз. мање; мено
алегро (итал. meno allegro) мање брзо; мено
пијано (итал. meno piano) мање слабо; мено
форте (итал. meno forte) мање јако.
менологијум (грч. men месец, logion) историја
светаца сређена no месечним данима, кален-
дар светаца.
менонити хришћанско-протестантска секта, ко-
ју je у XVI в. основао у Холандији Менон
Симонс; проповедају крштење одраслих, не-
признавање силе и војне службе, одбацивање
заклетве итд.
менопауза (грч. menes месечно прање код жена,
pausis престанак) мед. престанак месечног пра-
ња код жена, прецвет.
менопланија (грч. men месец, planao скрећем)
мед. неуредност у Јављању месечног прања код
жена.
менора (хебр.) 1. свећњак са седам кракова ка-
кав je, према Библији (Друга књига Мојси-
јева, названа Излазак), Мојсије поставио на
олтар; 2. деветокраки свећњак који се упо-
требљава при прослави јеврејског празника
Хануке; назива се још и ханукиј; 3. свећњак,
без обзира на број кракова, који се користи у
савременим синагогама.
менорагија (грч. menes месечно прање код жена,
-ragi'a од корена rag- од regnymi прснем, пу-
кнем) мед. одвише често или одвише дуготрај-
но месечно прање код жена.
менореа (грч. men месец, rćo течем, цурим) мед.
месечно прање код жена.
меностазија (грч. men месец, stžsis стајање, ми-
ровање) мед. застој (или: изостанак) месечног
прања.
меносхеза мед. в. менисхеза.
менс (лат. mens, mentis) мисаони дух, разум, ум;
расположење, схватање, смисао; менс легис
(лат. mens legis) арав. дух закона, смисао зако-
на; менс сана ин корпоре сапо (лат. mens sana
in corpore sano) здрав дух у здравом телу (на-
вод из Јувеналових „Сатира").
менструалан (лат. menstrualis) месечни; који
траје месец дана; нарочито: који се тиче жен-
ског месечног прања, који je у вези са жен-
ским месечним прањем; менструални колик
мед. изненадна и нагла појава месечног прања,
праћена болом.
менструација (лат. mensis месец, нлат. menstru-
atio) месечно прање код жена, женски цвет, ме-
сечница, периода; уп. менструум.
меиструум (лат. menstruum) оно што бива сва-
ког месеца, месечно пран.е код жена; хел.рас-
творно средство.
мента (грч. mintha, mi'nthe, лат. menta, mentha)
бош. метвица, нана.
ментагра (лат. mentum брада, грч. žgra лов,
плен) мед. запаљење жлезда длачних мешчића
на уснама, бради и образима, косопасица,
менталан (нлат. mentalis) које се тиче духа, ду-
ше, ума, духовни, душевни, умни.
ментализам (лат. mens, ген. mentis душа, дух,
разум, памет) лимв. назив који дају представ-
ници америчке дескриптивне (описне) лингви-
стике оним правцима у лингвистици који раз-
матрају говорни акт као резултат сложеног
комплекса појава заснованих на умној делат-
ности говорног лица.
менталитет (нлат. mentalis, фр. mentalite) цело-
купно духовно устројство - начин мишљења,
схватања, склоности, расположења и др. - јед-
ног човека, друштвеног реда, поколења итд.,
душевно стање, духовна настројеност.
ментална хигијена мед. грана медицине која се
бави спречавањем душевних поремећаја и
чувањем душевног здравља.
ментни (фр. maintenue) прае. судска заштита соп-
ствености.
ментол (лат. menta нана, oleum уље) главни са-
стојак нане, служи као лек против главобоље,
ментоманија 534
катара и др.; такође као средство за освежа-
вање.
ментоманија (лат. mens, ген. mentis, грч. mania)
болесна склоност ка причању лажи.
Ментор (лат. Mentor) миш. одани пријатељ Оди-
сејев и васпитач сина му Телемаха, коме je
Одисеј, пред полазак у тројански рат, пове-
рио на чување своју кућу; отуда: вођа, саве-
тодавац, васпитач, наставник.
ментула (лат. mentula) анаш. мушки уд.
ментулагра (лат. mentula, грч. agra лов, ловина)
мед. в. пријапизам.
менует (фр. menuet, лат. minutus сићушан)
некадашњи фр. плес са лаганим, одмереним и
свечаним покретима, свечани плес; муз. комад
згодан као пратња за тај плес.
менуето (итал. menuetto) муз. у темпу менуеШа.
менхири в. мегалити.
мењшевизам (рус. менБшинство мањина) иде-
ологија и политика мањине Социјалистичке
странке у царској Русији, која се 1903. ра-
зишла од бољшевика, a дефинитивно се одво-
јила 1912; били су за фебруарску револуцију
1917. и ушли су у привремену владу, али су
били против октобарске револуције; њихов
вођа и идеолог био je JI. Мартов (1873-1923);
за време првог светског рата нашли се на по-
зицији социјал-шовиниста.
мењшевици (рус. менБшевики мањинаши) нл
присталице мењшевизма.
мер (фр. maire) 1. председник општине, варош-
ки судија, градски начелник; сеоски кмет.
мер (енг. mayor) 2. председник општине; yu.
лордмер.
мераба (арап. mSrhaba) в. мерхаба.
мерак (арап. maraqi, тур. merak) страст, жеља,
прохтев, ћеф.
мераклија (арап.-тур. merakh) љубитељ нечега,
човек који воли да задовољава своје прохтеве
ижеље, који зна иуме да ужива и да се проводи.
мератрофија (грч. meros део, atrophia нехрање-
н>е) мед. в. мелатрофија.
мердевине (перс. nerduban, тур. merdiven) ПЛ. ле-
ствице, стубе.
мередов (мађ.) мрежа на мотки којом се риба
вади из барке.
мер-емфраксис (грч. meros део, emphrasso запу-
шим, зачепим) мед. делимична зачепљеност
или претрпаност.
меретрикс (лат. merere зарађивати, meretrix)
блудница, курва, јавна женска.
мерзер (нем. M6rser) 1. вој. тешки топ за уништа-
вање јако утврђених тачака; 2. аван (суд за
туцање у прах тврдих материја).
меридијан (лат. meridianus se. circulus, од meridi-
es подне) геогр. подневак, круг (у ствари елипса
услед спљоштености Земље) који пролази
кроз неко место на Земљи и кроз стожере, тј.
Северни и Јужни пол; то je Земљин мериди-
јан или терестрички меридијан (име отуда
што сва места на једном подневку имају под-
не у исто време); асшр. највећи круг небеског
свода који пролази небеске полове и зенит
некога места на Земљиној површини; фиг. ви-
сина, највиши степен, врхунац.
меркаптаии
меридионалан (лат. meridies, нлат. meridionalis)
подневни, јужни; јужњачки.
меридрозис (грч. meros део, idrćč знојим се) мед.
делимично или локално знојење, знојење са-
мо појединих делова тела.
меринизација (шп. merinos) оплемењивање до-
маћих врста оваца укрштањем с мерино-овно-
вима.
мериво (шп. merinos) чувена шпанска овца са
најфинијом коврчастом вуном, свилоруна ов-
ца; вуна меринских оваца; тканина од вуне
меринских оваца.
меристем (грч. merizo делим) бот. бујно ткиво,
оно које je подложно сталном дељењу ћели-
ја, из којих непрестано постају и развијају
се нова ткива.
мерит (фр. merite, лат. meritum) заслуга; вред-
ност, ваљаност; ПЛ. мерити заслужни људи.
меритократија (лат. meritum заслуга, плата,
грч. krateo) систем у којем je напредовање
условљено подвижништвом и способностима;
вођство састављено од талентованих људи ко-
ји су крупне успехе постигли сопственим сна-
гама.
мериторан (лат. meritorius) заслужан, похвалан;
који се упушта у саму ствар, који се тиче
суштине саме ствари или предмета, који одго-
вара значењу; битан, суштаствен, стваран;
позван, стручан, надлежан, заслужан, способан
да даде своје мишљење.
меритум (лат. meritum) заслуга; вредност, ваља-
ност.
Меркалијева скала (no итал. геологу Ђ.Мерка-
лију, 1850-1914) дванаестостепена скала KO-
JOM се изражавају штетне последице земљо-
треса: I - неосетан, II - осетан, III - лак, IV -
умерен, V - јак, VI - врло јак, VII - штетан,
VIII - ограничено разоран, IX - разоран, X -
уништавајући, XI - пустошни и XII - ката-
строфалан земљотрес.
меркантилан (нлат. mercantilis) трговачки, који
се тиче трговца, трговински, који спада у тр-
говину, који се тиче трговине (меркаторан);
меркантилни систем в. меркантилизам.
меркантилизам (нлат. mercantilis) у економији:
схватање no којем je трговина једини прави
извор народног благостања и богатства; по-
гледи меркантилиста могу се свести на сле-
деће принципе: изједначавање богатства с
новцем, непосредан извор богатства je про-
мет и то спољнотрговински, биланс спољне тр-
говине мора бити активан; ћифтинство; в.
под меркантилан; трговина и обрт, трговачки
послови са својим обичајима, законима и осо-
беностима уопште; суир. физиократски си-
стем.
меркантилистички (нлат. mercantilis) који je у
складу са учењем меркантилизма; фт. ћиф-
тински.
меркантилни систем в. под. меркантилан.
мерканција (нлат. mercantia) трговачка шпеку-
лација, непоштена добит.
меркаптани (лат. mercurium captans који веже
живу) хем. органска хемијска једињења, позна-
меркатура 535
та и под именом шиоалкохоли; течности ве-
ома јаког и непријатног мириса; садрже ка-
рактеристичну SH групу.
меркатура (лат. mercatura) трговина, трговање,
промет робе.
Меркјури (енг. Mercury) асшрон. космички про-
грам САД и истоимени космички бродови са
једночланом посадом; бродом Меркјури
МА-6 први амерички космонаут Џ. Глен
20. II 1962. год. три пута je облетео Земљу.
Меркур (лат. Mercurius) 1. миш. римско име грч-
ког бога Хермеса; весник богова, бог тргови-
не, симбол мира, проналажења, мудрости и
вештог говорења, али и лукавства, преваре и
крађе; фиг. весник, посланик; 2. асшр. најмања
од великих планета и најближа Сунцу; 3. хем.
жива.
меркуријалан (лат. mercurialis) који се тиче
Меркура; који садржи у себи живе, живин, од
живе.
меркуријализам (лат. mercurius) мед. живина бо-
лест, лагано тровање услед употребе живе.
меркуријалија (нлат. mercurialia) ПЛ. мед. лекови
који садрже у себи живе.
меркуријалци (лат. mercuriales se. viri) људи чи-
ји je заштитник бог Меркур; научници и пес-
ници; трговци.
меркурификација (нлат. mercurificatio) хем. је-
дињење (или: спајање) са живом, претварање
у живу; издвајање метала помоћу живе.
Мерлин (енг. Merlin) миш. у старобританским
причама чаробњак, друг за трпезом краља Ар-
тура; лик много обрађиван у уметности.
мер лихт (нем. mehr Licht) више светла, тачни-
је: Лихт! Мер лихт! (нем. Licht! Mehr Licht!)
Светла! Више светла! наводно последње ре-
чи немачког песника Ј. В. Гетеа (1749-1832).
мерлушки (рус.) т>. коже младих јагањаца, наро-
чито са Крима.
мермер (грч. mđrmaros, тур. mermer) мрамор.
меробалнеум (грч. meros део, уд, лат. balneum
купање) мед. лечење удова и појединих делова
тела купањем.
Меровинзи пл. најстарија владалачка породица
у некадашњој франачкој држави (владала од
486. до 752).
меро јуре (лат. raero jure) прав. no законском
праву, no слову закона.
меропија (грч. meros део, ops, opos око) мед.
делимично помрачење вида.
меропси (грч. oi meropes људи) кметови у сред-
њем веку; уп. парик.
мероцела (грч. meros стегно, бут, kele просу-
тост, кила) мед. бутна кила.
мерси (фр. merci, лат. merces плата, награда)
хвала, захваљујем.
мертријера (фр. meurtriere) еој. пушкарница,
мазгала.
мерула (лат. merula) зоол. кос.
мерум (лат. merum) чисто; мерум винум (лат.
merum se. vinum) чисто, непомешано вино.
мерум јус (лат. merum jus) apae. чисто, изрично,
законско право.
мерхаба (арап. marhaba, тур. merhaba) поздрав
Месопотамија
којим се мухамеданци поздрављају само међу
собом: здраво!; мераба.
мерцедес пупилорум (лат. mercedes pupillorum)
ол. прав. трошкови око издржавања и школова-
н>а малолетника.
мерцеризовање технол. поступак у индустрији
памука: испирање памука високопроцентним
натријским хидратом, да би се памучним вла-
книма дала свиласта сјајност (проналазак ен-
глеског хемичара Џона Мерцера, 1844).
мерџан (арап. margan, тур. mercan) корал.
меса (итал. messa, шп. misa, фр. messe, лат. mis-
sa) 1. код католика: служба божја; духовна му-
зика која се изводи за време службе божје (са-
стоји се из шест делова); 2. јавна продаја
жлвотних намирница и робе, сајам, вашар.
месаж (фр. message, нлат. messagium) порука,
глас; званичан, службени извештај; посла-
ница.
месажерија (фр. messagerie) превоз путничким
колима; путничка пошта, зграда у којој je
путничка пошта; брз превоз; приватна устано-
ва за превоз путника брзим колима (у Францу-
ској и Белгији); аутобуско предузеће.
Месалина (лат. Messalina) злогласна трећа жена
римског цара Клаудија, чувена са свог раз-
вратног живота, грамзивости и властољубља
(убијена 48. год.); отуда: бестидна, дрска и
сладострасна жена уопште.
месалина врста веома фине свилене тканине у
боји.
месенџер (енг. messenger) гласник, весник (име
многих енглеских новина).
месенџер-бој (енг. messenger-boy) слуга за спољ-
ни посао, разносач робе.
месидор (фр. messidor, лат. messis) месецжетве,
десети месец у некадашњем француском репу-
бликанском календару, од 19. VI до 18. VII.
Месија (хебр. maschiach, maschach) помазаник,
краљ; у познијем јеврејству: краљ који he,
no обећању старозаветних пророка, после пе-
риода патњи и мука доћи и основати саврше-
но (месијанско) царство и спасти јеврејски
народ: хришћанство сматра месијом Исуса
Назарећанина; фиг. доносилац и проповедник
спасоносних идеја, спаситељ.
месијанизам (хебр. maschiach) достојанство Me-
čuje; учење о Месији; очекивање Месије и
спасења које ће он донети; фиг. тобожња спа-
ситељска, избавитељска улога.
месинг (нем. Messing) слитина, метална маса
(легура) бакра са 40 % цинка (та размера може
бити и друкчија).
месје (фр. messieurs) Т. господа.
мескалин хем. алкалоид једне врсте мексичког
кактуса, употребљава се за изазивање екстазе
приликом верских обреда.
месмеризам мед. учење и начин лечења помоћу
магнетизма Франца Месмера (1734-1815), ос-
нивача учења о животињском магнетизму.
Месопотамија „земља између две реке", област
у Азији, између Тигра и Еуфрата; после су-
мерског периода (3500-2000. пре н.е.) Амори-
ти су до XVIв. пре н.е. ту основали државу
 536
(више династија), нарочито у Вавилону и
Асиру, градовима који су се борили за пре-
власт у периоду владавине Асираца (1150-539.
пре н.е.). Вавилон je 539. год. заузео Кир,
затим Александар, a 332. пре н.е. Месопота-
мија je припадала Селеукидима, Парћанима,
Сасанидима и Арапима.
местанг (енг. mustang, шп. mestengo) в. му-
станг.
местици (шп. mestizo, лат. mixtus помешан) ме-
лези од оца белца и мајке Индијанке у Аме-
рици.
место (итал. mesto, лат. moestus тужан) муз.
тужно, жалосно, сетно.
местозо (итал. mestoso) муз. в. место.
мет (фр. meute, нлат. movita) 1. лов. чопор од 50
до 60 паса хајкача.
мет (енг. Metropolitan Railway) 2. лондонска
градска железница, лондонска подземна желез-
ница; тјуб.
мета (лат. meta) 1. циљ, граница, крај за којим
се тежи; купаст стуб на крају ниског зида у
тркалишту.
мета (итал. meta, фр. moitie, лат. medietas) 2.
половина; a меШа (итал. a meta) шрг. попола,
на једнак добитак и губитак.
мета- (грч. meta) 3. предлог који се појављује у
многим сложеницама и означава, углавном,
промену места, реда, стања, природе; даље:
учествовање, заједничку радњу; тежење, тра-
жење; каткад има значење: за, иза, после, no,
одговара латинском транс-.
метабаза (грч. meta-baino прелазим на други
предмет) реш. фигура којом се говорник обра-
ha одсутнима или каквом мртвом предмету
(апострофа).
метабазис ејс ало генос (грч. metabasis eis allo
genos) лог. погрешка у доказивању која се на-
прави када се из једне области наједном ско-
чи у неку другу.
метабиоза (грч. meta, bios живот) однос у приро-
ди кад једна или више врста припремају усло-
ве за развој и размножавање неке друге врсте
(нпр. алкохол настао из шећера помоћу ква-
сца, омогућава развој бактерија које алко-
хол претварају у сирћетну киселину).
метабола (грч. metabole промена) реш. нагла
промена у тону, избору речи и, уопште, језич-
ком изразу; код Аристотела, нагао преокрет у
току радње трагедије, изазван спољашњим
чиниоцем.
метаболизам (грч. metabole) 1. биол., м, фшиол.
збивање или процес у једном организму или у
појединој ћелији којом хранљива грађа (ну-
тритиван материјал) прелази у живу материју
(конструктивни метаболизам, анаболи-
зам), или којим се протоплазма разлаже на
простије твари (супстанце) да врши нарочите
радње, функције (деструктивни метаболи-
зам, катаболизам); 2. мењање обичаја, нави-
ка и сл.
метаболија (грч. metabole) в. метаболизам.
метаболит (грч. metabole промена) биол. супстан-
це створене у организму у процесу промета
материја (метаболизма).
метакритика
метаболичан (грч. metabole) променљив, који
трпи или преживљује извесно преображење,
који се мења; биол., хем. који припада метабо-
лизму, који je скопчан с метаболизмом, који
je произведен метаболизмом.
метабулија (грч. meta-buleyo мењам одлуку) ме-
њање воље, мењање раније одлуке.
метагалаксија (грч. meta, galaktos) назив за део
простора до којег допиру астрономски ин-
струменти.
метагенеза (грч. meta, genesis постанак, рађање)
биол. правилно мењање сполног и бесполног
размножавања код неких животиња (салпе) и
многих биљака, доста често спојено са разли-
читим начином живота и телесним устрој-
етвом организама.
метаглобулин (грч. meta, нлат. globulus лопти-
ца) зоол. облик протеинских тела у животињ-
ском царству, тј. беланчевинастих материја
које садржи животињско тело.
метагностика (rp. meta, gnostike) фил. в. мета-
физика.
метагога в. персонификација, прозопопеја.
метагогија (грч. metagoge) реш. говорничко по-
нављање једних истих речи ради изазивања
јачег и бољег дејства код слушалаца.
метаграм (грч. meta, gramma слово, писмо) до-
датак писму, прилог уз писмо; препис; превод.
метаграматизам (грч. meta, gramma) мењање
слова, преписивање слова.
метаграматика (грч. meta, grammatike) филозо-
фија науке о језику (граматике).
метадон синтетичка дрога, користи се и за лече-
ње особа које су захваћене манијом употре-
бе опојних дрога на бази опијума.
метазое (грч. meta, zoon животиња) ил. мол. више,
многоћелијске животиње, тј. оне чије се те-
ло састоји из ћелијских комплекса и дифе-
ренцираних ткива, дакле све животиње сем
прошозоа, које се састоје само од једне
ћелије.
метазоматоза в. метасомашоза.
метајезик језик који говори о језику, језик
теорије ма које науке; у сваком процесу уче-
ња језика, укључујући матерњи, користе се
мешајезичке операције: помоћу њих се тума-
чи и учи значење речи; објашњења стручних
израза, туђица, жаргона и сл. такође спада у
метајезичке операције.
метакарпијум (грч. metakarpion) анат. шачна
грана, доручје, шака.
метакинеза (грч. metakinesis) в. меШакинема.
метакинема (грч. metakinema) премештање, ме-
њање места, прелазак; мед. премештање бо-
лести.
метакондили (грч. meta-kondyloi) ПЛ. imam. делови
између зглавкова на прстима.
метакосмије (грч. meta, kosmos васиона) ил.
међусветови, простор између светова у који-
ма богови, no Епикуру, проводе живот у бла-
женству; интермундије.
метакритика (грч. meta, krinč лучим, судим)
критика критике; теорија критике; критичка
дисциплина која се бави пре теоријским раз-
метаксилогија 537
граничен>има и појмовима (нпр. књижевна
вредност, структура, текстура) него поједи-
начним књижевним делима.
метаксилогија (грч. metaxylogia) прављење
уметнутих реченица (у говору или писању),
уметање реченица.
метал (грч. mćtallon ископина, руда, metallao
истражујем, лат. metallum) ал. метали ковине,
хемијски елементи, сви сем живе чврсти на
обичној температури, добре топлотне и елек-
тричне проводљивости, непрозирни, са особе-
ним металним сјајем.
металага (грч. metallage) в. металакса.
металакса (грч. metallaxis) промена, измена, за-
мена, размена.
металан (нлат. metallicus) израђен од ковине или
метала; који садржи метале; сличан металу;
звонак као метал.
металепса (грч. metž-lepsis) реторско премешта-
н>е или замењивање када се место претходног
стања помене оно које треба тек после да
дође, нпр. „гроб" место „смрт".
метализам (грч. metallon, лат. metallum) у еко-
номији: схватање no којем треба да буде нов-
чана јединица увек извесна количина злата и
сребра, јер само метал даје новцу, као сред-
ству плаћања, његову стварну вредност и са-
мо он може да служи као стварно мерило вред-
ности; супр. номинализам.
метализација (фр. metallisation) преобраћање у
чист метал; облагање предмета танким метал-
ним слојем; прожимање металом; уновчава-
ње, претварање у новац.
метализирати (фр. mćtalliser) преобратити у ме-
шал или руду; дрво начинити трајнијим и от-
порнијим импрегнисањем, прожимањем зеле-
ном галицом и калцијумхлоридом; обложити
(или: облагати) предмете танким металним
слојем; мешализовагпи.
металин (лат. metallum) материја састављена од
олова, цинка и угљеника (служи за подмазива-
ње машинских делова).
металингвистика (грч. metđ, фр. linguistique) 1.
дисциплина која изучава односе између јези-
ка и других културних система на које језик
упућује; 2. изучавање пропратних или спо-
редних појава у говору, које не припадају
језику у правом смислу, какви су: изрази ли-
ца, гестови и сл.
металиферан (лат. metallifer) који производи
ковине, који има у себи ковина, богат ковина-
ма, ковиновит.
метално доба заједничко име за бакарно, брон-
зано и гвоздено доба у историји човека, доба
у коме су људи израђивали своја оруђа од ме-
тала (после каменог доба).
метало- (грч. metallon) предметак у сложеницама
са значењем: ковина.
металогика (грч. metž, logike логика) фил. наука
о основима на којима почивају логички за-
кони.
металогичан (грч. metš, lćgos реч, говор; разум,
мишљење) фил. који je изван области логичке
сфере, који се не оснива на логици.
метамерија
металографија (грч. metallon, graphi'a писање,
описивање) описивање метала и легура с об-
зиром на њихова хемијска, физичка и технич-
ка својства; вештина израђивања цртежа на
металним плочама (као у дрворезу), метало-
пис, металан урез.
металографисати (грч. metallon, grapho пишем)
израђивати цртеже на металним плочама, пра-
вити урезе у металу.
металоза (грч. metallon) мед. обољење плућа
услед удисања металног праха.
металоидан (грч. mćtallon, eidos облик, вид) ме-
таласт, сличан металу, налик на метал, кови-
наст.
металоиди (грч. mćtallon, eidos) хем. група елеме-
ната сличних металима, али немају металних
својстава: флуор, хлор, бром, јод, кисеоник,
сумпор, селен, телур, азот, фосфор, арсен,
бор силицијум, угљеник; код неких хемичара:
лаки метали.
металоксид (грч. mćtallon, oxys оштар, љут) хем.
спој метала са кисеоником.
металоскопија (грч. metallon, skopeo посма-
трам) мед. у металотерапији: вршење огледа
са металом на који je оболела особа осетљи-
ва; такође: тобожња способност наслућивања
и проналажења метала у земљи.
металосфера (грч. metallon, sphaira лопта) геол.
слој магме, дебео око 1400km, у коме се нала-
зи, no мишљењу неких геолога, метално јез-
гро Земље.
металотерапија (грч. mćtallon, therapei'a лече-
ње) мед. лечење одузетих делова код хистерич-
них и живчано болесних метањем металних
плоча на оболела места.
металотехника (грч. metallon, technike) вештина
прерађивања и примене метала.
металофов (грч. mćtallon, phone глас, звук) муз.
удараљка слична ксилофону; низ челичних
плочица смештених у кутији; тон се добива
ударањем маљицама.
металохемија (грч. metallon, chemefa) хемија
метала или ковина.
маталохромија (грч. metallon, chroma) галван-
ско бојење метала.
металург (грч. metallurgos) стручњак у мета-
лургији; топионичар.
металургија (грч. metallon, ergon дело) 1. наука
о процесима путем којих се од руда добивају
метали и неки њихови спојеви, топионичар-
ство; 2. индустрија која производи црне и
обојене метале.
метаматематика (грч. meta, mathematike) фило-
зофија математике; наука која посматра и
анализира основе математике са дубљег фило-
зофско-логичког гледишта.
метамери (грч. meta, meros део) ПЛ ЗООЛ. делови
тела код животиња који се првилно нижу једни
за другима, нпр. прстени код прстенастих гли-
ста и зглавкара, пршљенови код кичме итд.
метамеризам (грч. metš, mćros део) хем., зоол. в.
метамерија.
метамерија (грч. meta, meros) хем. врста изоме-
рије, стање тзв. метамерних тела, тј. стање
метамикроскопски
оних изомерних једињења Koja и поред
истог састава и молекулске тежине имају ра-
зличита хемијска својства; зоол. метамерно
сегментовање, подељеност на једнаке сег-
менте.
метамикроскопски ( ф ч . meta, mikros мали, sko-
реб гледам) који се не може видети ни најве-
ћим микроскопским увеличавањем.
метаморфизам (грч. meta, morphe облик) геол.
промене у саставу стена изазване утицајем
вулканских пара, воде или додира са еруптив-
ним камењем.
метаморфоза (грч. meta-morphosis) преобража-
вање, преображај, промена, преобраћање,
претварање; у грчкој митологији: претвара-
ње људи у животиње, камење, дрвеће и др.
(често песнички обрађивана тема, нарочито
код римског песника Овидија); зоол. процес
развијања од јајета до зреле животиње; фш.
драстична промена.
метаморфозија (грч. metamorphosis) мед. в. ме-
таморфопсија.
метаморфологија (грч. meta, morphe облик, lo-
gia наука) биол. наука о преображајима органи-
зама од самог почетка (јајета) до завршне,
адултне фазе развитка.
метаморфопсија (грч. meta, morphe, opsis вид,
виђење) мед. недостатак у очима услед кога
облик и величина предмета изгледају измење-
ни, развучено гледање.
метан хем. гас без боје и мириса, налази се у
вулканским гасовима и рудницима каменог
угља, настаје сувом дестилацијом каменог
угља и других органских супстанција (ако се
помеша са ваздухом или кисеоником na запа-
ли, настаје страшна експлозија), барски гас.
метанастаза (грч. metanastasis сеоба) појединач-
но или групно пресељавање становништва.
метанеологија (грч. metanoia промена мишље-
ња или одлуке, logi'a) наука о покајању (или:
поправљању, обраћању на прави пут, у праву
веру).
метанисати (грч. meta-noeo мењам своју одлу-
ку) кајати се, чинити покору; давати израза
своје скрушености и покорности падањем ни-
чице (пред иконом, олтаром, епископом итд.);
фш. ропски се понашати.
метанол в. метилалкохол.
метаплазија (грч. metaplasis преиначење, пре-
ображавање) мед. претварање једне врсте тки-
ва у другу (нпр. везивног у хрскавично).
метаплазма (грч. metaplasmos преобличавање)
биол. нежива материја или садржина (нпр.
скроб, пигмент) која се налази у ћелијској
протоплазми; грам. промена структуре речи,
односно реченице, додавањем, изостављањем
или премештањем гласова (слова), односно
речи од којих je сачињена; извођење падежа
из друге основе, a не номинативне; реш. измена
речи или облика, настала додавањем, изоста-
вљањем и премештањем гласова или слогова
да би се постигла нека реторска или књижевна
сврха, нпр. одређена метричка стопа.
метаподијум (грч. meta, pus, podos нога) анаш.
538 метастаза
грана стопала; геол. отисак у камену КОЈИ ЛИ-
чи на отисак горостасне људске ноге.
метаполитика (грч. meta, politike) чисто фило-
зофско учење о држави.
метапсихика (грч. meta, psyche душа) в. пара-
психологија.
метапсихоза (грч. meta, psychosis давање душе,
оживотворење) в. метемпсихоза.
метапсихологија (грч. metž, psyche душа, logi'a
наука) фил. наука о најосновнијим, послед-
њим начелима психичког (духовног и душев-
ног) живота.
метаптоза (грч. metaptosis преокрет) мед. пре-
окрет једне болести у другу; метасхема-
шизам.
метар (грч. metron мера, мерило, лат. metrum)
1. мера за дужину и једна од 7 основних једи-
ница у Међународном систему јединица; прво-
битно je дефинисан као четрдесетмилионити
део Земљиног меридијана (или десетомили-
онити део квадранта тог меридијана); данас
представља дужину која je једнака 1,650.763,73
таласних дужина светлости коју зрачи атом
криптона 86; 2. ш>еш. мера стиха, стопа стиха,
мера којом се распознају веће звучне цели-
не: ритамски редови или стихови.
метарзиологија (грч. metarsios уздигнут, у ваз-
духу, logi'a) наука о променама и узроцима
промена у ваздушном омотачу Земље; уи. ме-
теорологија.
метаркилограм (грч. metron, chilioi, gržmma)
фш. јединица за мерење рада у техничком си-
стему мера, тј. рад који je потребан да се
сила од 1 kg савлада на путу од 1 m; данас уоби-
чајенији назив килопондмеШар.
метаркилопонд в. килопондметар.
метасиликати (грч. meta, лат. silex, ген. silicis)
соли метасилицијумове киселине која има
приближно састав (НгЗЈОз) X.
метасинкриза (грч. meta, syn-kn'no састављам,
спајам) мед. побољшање у општем стању тела
које je дошло услед избацивања шкодљивих
течности из коже помоћу мелема (фластера)
за изазивање пликова.
метасинкритичан (грч. meta, syn-knno) мед. који
преображава или побољшава опште стање тела
путем избацивања шкодљивих течности из
коже.
метасифилитичан (грч. meta1, в. сифилис) мед.
израз којим се означавају болести што дола-
зе као последица сифилиса (прогресивна пара-
лиза, сушење кичмењаче и проширеност
аорте).
метасоматоза (грч. meta, soma тело) гтп. претва-
рање једне стене у другу сасвим различите
врсте; метенсоматоза.
метастабилан (грч. meta, лат. stabilis) који пока-
зује тежњу да се под датим условима може дуго
задржати у лабилном стању; метастабилно
стање.
метастаза (грч. metžstasis премештање, премеш-
тај; преобличење, преиначење) мед. стање ка-
да клице болести не изазивају болесне проме-
не само на месту заражења, него се шире и no
метастатичан 539
осталим деловима тела, крвотоком или лимф-
ним судовима, те се тако појављују нова обо-
љења на другим местима, нпр. код гнојења,
тумора и др.
метастатичан (грч. metastatikos) премештајни,
који je прешао на друго место.
метастрофа (грч. metastrophe преокрет, пре-
окретање) одвраћање мисли од неке ствари.
метасхематизам (грч. metashematismos преобли-
чење, преображај) мед. в. мешапшоза.
метатакса (грч. metđ, tatto стављам) лингв. пре-
мештање акцената без промене њихове инто-
нације: вода - вбда, трава - тр^ва, вино - вино
и сл.
метатарзус (грч. meta, tarsos леса, сплет) анаш.
грана стопала.
метатеза (грч. metathesis) грам. премештање сло-
ва и гласова у речи, нпр. намасшир место ма-
настир.
метатекст (грч. meta, лат. textus) текст који je
настао поводом или под утицајем другог тек-
ста: нпр. превод, тумачење текста, књижевно-
-критички текст и др.
метатонија (грч. meta, тон) грам. измена, про-
мена интонације појединих самогласника;
промена природе акцента.
метаторакс (грч. meta, thorax труп; грудни кош)
зоол. задњи грудни прстен код инсеката.
метаторијум (лат. metatorium se. jus) прав. право
смештања, право логоровања.
метатропизам (грч. metž, trćpos начин) неприро-
дан узајамни однос сполова у сексуалном по-
гледу.
метафаза (грч. metđ, phainomai појављујем се,
phasis појава) фтипл. в. митоза.
метафиза (грч. metaphyomai растем после нече-
га) анат. део дуге кости, између епифизе и ди-
јафизе, који расте у дужину.
метафизика (грч. ta meta ta physika оно што до-
лази после физике) фш. у збирци Аристотело-
вих дела стајале су књиге које су се бавиле
начелима и узроцима ствари после (meta) ње-
гове физике (ta physika). Ово, првобитно чи-
сто спољашње обележје, употребљено je, доц-
није, за обележавање мишљења које се бави
оним што je ван граница искуства, оним што
je изван просторновременске стварности;
отуда: наука о последњим принципима и узро-
цима ствари, о сазнању ствари no себи. Три
главна проблема којима се метафизика оду-
век бави јесу: бог, слобода воље и бесмртност
душе; у.марксизму метафизички метод се ту-
мачи као формалнологички метод који по-
сматра ствари као вечно дате и непроменљиве,
a не у њиховом развоју; супр. дијалекшика.
метафизичар (грч. meta, physika) фил. познава-
лац или учитељ метафизике, филозоф који
се у свом учењу држи метафизичког правца
расправљајући проблеме метафизике.
метафизички (грч. meta, physika) фил. који спада
у метафизику; који се налази ван граница
искуства, натчулни, натприродни.
метафора (грч. metaphora преношење, пренос)
говорна фигура и заједнички назив за шропе
метеор
преношења, где се преношењем имена или
описног израза с нечег што je познато објаш-
њава, одређује или описује нешто непознато
или само делимично познато.
метафрагма (грч. meta, phragma ограда, плот)
зоол. преграда између грудне и трбушне дупље
код инсеката.
метафраза (грч. metaphrasis) описан превод,
превод no смислу; нарочито: превод стихова
прозом, „реч за реч".
метафраст (грч. meta-phrazo) онај који преводи
no смислу, описно.
метахореза (грч. metachoreo прелазим) мед. ме-
њање места, премештање или сељење матери-
је која проузрокује болест.
метахроматипи (грч. meta, hroma боја, typos
отисак) ПЛ. слике у боји пренесене на хартију
помоћу литографије.
метахроматипија (грч. meta\ chroma, typos)
вештина преношења слика у боји, штампаних
на нарочитој хартији која je иревучена не-
ким лакорастворљивим слојем, на дрво, ета-
кло, метал, порцелан, кожу, лим и др., пошто
се обратна страна хартије на којој je слика
претходно овлажи; уи. декалкоманија.
метахронизам (грч. meta, chronos време) пре-
мештање једног догађаја у неко позније вре-
ме (у коме тај догађај није могао да се дого-
ди); уц. анахронизам.
метацентар (грч. meta, kćntron, лат. centrum
средиште) у механици течних тела и бродо-
градњи: гранични положај тачке пресека (или
пресецишта) између вертикале која пролази
кроз тежиште пливајућег тела кад je у равно-
тежи и вертикале повучене кроз нападну тачку
потиска кад je тело мало скренуто (тело пло-
ви стабилно док му je тежиште испод мета-
центра).
метек (грч. metoikeo населим се) инострани на-
сељеник; странац у старој Грчкој.
метемпиријски (грч. meta, empeirfa искуство) с
оне стране искуства, који прелази границе
искуства.
метемпсихоза (грч. metempsychosis) фил. сељење
душе из једног тела у друго после смрти (вера
у метемпсихозу била je раширена код Хинду-
са и Египћана, и она сачињава саставни део
будистичке, орфистичке и питагорејске фи-
лозофије, затим Платонове, Плотинове. Ем-
педоклове и др.). Данас су присталице овога
учења теозофи; метенсоматоза.
метемпсихозити (грч. metempsychosis) ПЛ. при-
сталице учења о метемпсихози.
метемптоза (грч. meta, emptosis упадање) у rpe-
горијанском календару: испуштање једног
преступног дана у 134 године.
метенсоматоза (грч. meta, en у, soma тело) 1.
геол. в. метасоматоза; 2. фил. в. метемпси-
хоза.
метеор (грч. meteorem) 1. „оно што лебди у ваз-
духу", ваздушна појава, све оно што се догађа
у атмосфери: талози, дуга, јутарње руменило
и др.; у ужем смислу: комад стене која из небе-
ског простора пада на Земљу; фиг. необична
метеорација 540
(или: чудна) појава; 2. памучни сатен; груба
вештачка свила.
метеорација (нлат. meteoratio) стање времена,
понашање времена.
метеори (грч. meteoron) ПЛ. грчки манастири у
Тесалији, саграђени на високим, непристу-
пачним стенама.
метеоризам (грч. meteoron) мед. нагомилавање
ваздуха у желуцу, надимање.
метеоризација (нлат. meteorisatio) мед. в. меше-
оризам.
метеорика (грч. metćoron) наука о ваздушним
појавама, наука о времену.
метеорит (грч. metćoron) назив за мегиеор који
je пао на Земљу; највећи досад пронађен те-
жак je око 601; аеролити метеорско камење,
сидерити метеорско гвожђе, сидорелиШи
гвоздено-камени метеори.
метеоро- (грч. metćoron који се налази у вазду-
ху, над Земљом) предметак у сложеницама ко-
ји означава појаве и промене у ваздушном
омотачу Земље.
метеорогнозија (грч. meteoron, gnosis познава-
ње, знање) научно проучавање и познавање
временских појава; предсказивање времена.
метеорограф (грч. meteoron, graphč описујем)
описивалац временских појава; апарат који
на једном постољу садржи више аутоматских
инструмената који бележе ваздушне промене;
инструмент који одређује путању метеора.
метеорографија (грч. meteoron, graphfa описи-
вање) описивање временских појава и ваз-
душних промена.
метеоролит (грч. meteoron, li'thos камен) в. ме-
теорит.
метеорологија (грч. metćoron, logia) наука која
се бави проучавањем атмосфере и свих појава
у њој: температуре ваздуха, атмосферског
притиска, ветрова, облака, магле, водених та-
лога, светлосних и електричних појава и др.,
a нарочито испитивањем узрока временских
појава, услова њиховог развитка и преобража-
ја и, најзад, предвиђањем (прогнозом) вре-
мена.
метеоролошки (грч. meteoron, logikos) који се
тиче метеорологије, који je у вези са мете-
орологијом; метеоролошка станица устано-
ва у којој се редовно врше посматрања вре-
менских појава и бележе њихове промене и
разна стања (температуре, влажности, ваздуш-
ног притиска итд.); мешеоролошки рат рат
који би се водио изазивањем природних непо-
года (променом климе); мегпеоролошки сате-
лиш вештачки Земљин сателит снабдевен ме-
теоролошким инструментима; први je ланси-
ран 1957. године.
метеоромантија (грч. meteoron, mantia прори-
цање) прорицање времена; прорицање дога-
ђаја no појавама у ваздуху.
метеорономија (грч. meteoron, nomos закон) на-
ука о законима no којима се врше промене у
ваздуху.
метеоропатија (грч. meteoron, pathos болест)
мед. тегобе, сметње које настају као последи-
метје
це временских промена (главобоље, реуматич-
ни болови и др.).
метеоропатологија (грч. metćoron, pšthos бо-
лест, logia наука) грана медицине која про-
учава величину и карактер утицаја метеоро-
лошких промена на човечји организам; уп. ме-
Шеоротропне болести.
метеороскоп (грч. meteoron, skopeo посматрам)
инструмент који показује промене у ваздуху.
метеороскопија (грч. metćoron, skopeo) посма-
трање (или: проучавање) времена и времен-
ских промена у атмосфери.
метеоротропне болести болести које су под ути-
цајем метеоролошких чинилаца (нпр. болови
у зглобовима, ожиљцима, болести дисајних ор-
гана и сл.); уи. метеоропашологија.
метеорофизиологија (грч. meteoron, physiolo-
gia) грана медицине која проучава утицај ме-
теоролошких чинилаца (нпр. топлоте, атмо-
сферског притиска, ултравиолентног зрачења
и др.) на функције организма.
метеорски (грч. metćčros) који се тиче метеора,
ваздушни; меШеорско гвожђе, метеорско ка-
мење, в. метеориш; меШеорски челик челик
спојен са никлом; фиг. успех постигнут вели-
ком брзином (метеорски успон).
метер (фр. metteur en pages) шии. слагач који
прелама слог у стране.
метил (грч. methy опојно пиће, вино, yle дрво,
твар, материја) хем. једновалентна група -
СН3, база дрвног шпиритуса, мравље кисели-
не и многих других органских хемијских једи-
њења.
метилалкохол (грч. methy, yle, apan. al-kohhlu)
хем. дрвни шпиритус, жесток отров, добива се
сувом дестилацијом дрвета, употребљава се за
растварање лакова и фирнајса, за гориво и за
добивање анилинских боја, a највише за
справљање формалина.
метиламин (гр. methy, yle, amin = ammonia) хем.
једињење у којем je један атом водоника у
амонијаку замењен метилом.
метилбензол (грч. methy, yle, нлат. bensoe') хем.
в. толуол.
метилбихлорид (грч. methy, yle, chlorćs отворе-
нозелен, зеленкаст, жутозелен, лат. bis двапут)
хем. спој хлора са метилом; употребљава се
као средство за опијање.
метилетар (грч. methy, yle, aither) хем. дрвни
етар, безбојан гас, постаје од метилалкохола
са сумпорном киселином; метилоксид.
метилизам (грч. methy, yle) мед. тровање метил-
алкохолом.
метилоксид (гр. methy, yle, oxys оштар, љут) хем.
в. метилешар.
метилхлорид (грч. mcthy, yle, chloros отворено-
зелен) хем. спој хлора са метаном, служи за
прављење катранских боја и вештачког леда.
метиологија (грч. methy, logia) вештина пије-
ња, наука о пијанству.
метистика (грч. methy 1. в. метиологија.
метистика (грч. mcthy, нлат. methystica) 2. ол.
мед. опојна средства.
метје (фр. metier) 1. струка, заиимање. 2. тех-
метод 541
ничка спрема радно искуство, стручно образо-
вање уметника, писца.
метод (грч. methodos истраживање, испитивање,
пут и начин истраживања, лат. methodus) сми-
шљено и планско поступање при раду ради
постигнућа неког успеха, истине, сазнања,
одређени пут и начин испитивања, мишљења и
рада; у ужем смислу: мисаони или практични
поступак који омогућава да се дође до знања
о предмету истраживања; у истраживачке ме-
тоде или хеуристичке методе убрајају се:
анализа или аналиШички мешод, синтеза или
синтетички метод, индукција или индук-
Шивни мегпод, дедукција или дедуктивни ме-
тод; дијалектички метод в. дијалекШика и
метафизика; нарочито: начин поучавања и
предавања; Сократов метод начин поучава-
ња у којем се долази до сазнања путем вешто
постављених питања и одговора.
метода (грч. methodos) в. меШод.
методизам (грч. methodos) строго утврђен начин
поучавања и извоћења наставе; нарочито:
учење и начин живота методисша.
методика (грч. methodike, se. techne) наука о
методима наставе уопште (меШодологија), и
појединих наставних предмета посебно (спе-
цијална методика).
методист(а) (грч. methodos) в. методичар; та-
кође: лекар који се у свом раду придржава
строго науке.
методисти (грч. methodos) tu. хришћанска сек-
та, нарочито у Енглеској и Сев. Америци,
коју су основали око 1738. Џон u Чарлс Весли
у Оксфорду, названа no томе што се за њене
чланове говорило како су пронашли неки нов
метод хришћанског живота; раније католички
писци у XVII веку који су хтели да прекрате
борбу са протестантима.
методичар (грч. methodos) наставник или науч-
ник који се у раду строго придржава неког
наставног или научног метода, који пише о
методима успешне наставе.
методологија (грч. methodos, logia) в. мето-
дика.
методски (грч. methodos) ирил. према утврђеним
начелима рада, no реду, no плану, плански,
смишљено; школски, наставно; вешто, умеш-
но, научно; методска јединица краћа парти-
ја наставног градива која се обрађује обично
на једном часу, a може и на више часова и
представља једну целину, тесно повезану и са
претходним и са наредним излагањем.
метонимија (грч. metonymia замена имена) иоеш.
фигура у којој се један појам замењује дру-
гим појмом који с оним првим, no свом сми-
слу, стоји у ближој вези, нпр. „хиљада пуша-
ка" (место хиљада војника), „седа коса" (ме-
сто старост).
метономазија (грч. metonomasia мењање име-
на) мењање једног особног имена, нарочито
превођењем тог имена на неки туђ језик, нпр.
Александар место Бранко, Теодор место Бо-
жидар, КонсШанШин место Стојан и др.
метопантралгија (грч. metopon повије, чело,
метритис
antron дупља, пећина, algos бол) мед. бол у
чеоној дупљи.
метопантритис (грч. metopon, antron) мед. запа-
љење чеоне дупље.
метопантрон (грч. теЧброп, antron) анаш. чеона
дупља.
метопи (грч. metopon) ПЛ. арх. обично рељефима
украшена поља између шриглифа на дорском
фризу (нарочито чувени на атинском Парте-
нону).
метопомантија (грч. metopon чело, manteia про-
рицање) прорицање (или: врачање) no цртама
лица или чела.
метопоскоп (грч. metopon, skopćo посматрам)
онај који процењује, тумачи или врача no
цртама чела и лица; уа. физиогном.
метопоскопија (грч. metopon, skopeo) тумаче-
ње карактеристика неке особе из црта лица
или чела.
метох (грч. meteeho суделујем, учествујем, me-
tochos). 1. земљорадничко насеље неког мана-
стира у коме су живели сами монаси и обра-
ђивали земљу; 2. у средњовековној Србији:
мала црква и поред ње мало земље са станом
за монахе; 3. доцније: сваки манастир који су
ктитори приложили неком већем манастиру и
подложили га његовој управи; 4. данас: свако
имање једног манастира које je удаљено од
њега.
метр (фр. maitre, лат. magister, итал. maestro)
господар;газда, власник, сопственик; учитељ,
наставник; вештак, онај који се усавршио у
својој струци, мајстор, виртуоз; мајстор
слободних зидара: меШр д'отел (фр- maitre
d'hotel) главни келнер, шеф сале.
метра (грч. meter, metra) мед. материца.
метража (фр. metrage) мерење метром, метрење;
број метара.
метралгија (грч. metra материца, algos бол) мед.
бол у материци.
метратонија (грч. metra, thnesko венем, чилим,
учмијам) мед. учмалост (или: малаксалост) ма-
терице.
метратрезија (грч. metra, a-, tresis пробушење)
мед. болесна затвореност материце.
метректомија (грч. metra, ek из, tome сечење,
резање) мед. вађење материце сечењем.
метремфизема (грч. metra материца, emphysema
удувина, удувано) мед. надувеност (или: наду-
тост) материце.
метреса (фр. maitresse) газдарица, домаћица;
љубазница, наложница.
метреуризма (грч. metra материца, euriis npo-
стран, широк) мсд. проширење (или: растеза-
ље) материце.
метрика (грч. metrike se. tćehne) поеш. теорија
песничке благогласности или наука о стихови-
ма уопште; први део метрике je наука о мере-
њу слогова (прозодија), a други се бави поет-
ским стопама, стиховима и строфама.
метриопатија (грч. metrios умерен, уздржљив,
pathos чувство, осећање, страст) умереност у
страстима, душевно спокојство, сталоженост.
метритис (фч. metra материца) мед. запаљење
материце.
метричар
метричар (грч. metrike) т>еш. познавалац науке о
прављењу стихова (метрикеј; песник који пи-
ше у везаним стиховима.
метрички (грч. metrikos) 1. поеш. који се односи
на метрику, одмерен тачно no законима ме-
трике; написан у везаним стиховима; 2. (грч.
mćtron мера, мерило) коме je метар као је-
диница за мерење (уп. метар 1).
метро (фр. metro, metropolitain) градска подзем-
на или надземна електрична железница.
метрологија (грч. mćtron мера, мерило, logi'a)
наука о мерама.
метроманија (грч. metra материца, mania пома-
ма, лудило, бес) 1. женска похота; уп. нимфо-
манија.
метроманија (грч. metron мера, mania) 2. страст
за писањем (или: прављењем) стихова, прете-
рана љубав према стиховима.
метрометар (грч. metron) муз. в. меШроном; =
хрономеШар.
метронимикон (грч. meter мати, onyma = onoma
име) материно име, име изведено из матери-
ног имена; супр. патронимикон.
метронимичан (грч. meter, onyma) назван no
имену своје матере.
метроном (грч. metron мера, nomos закон, пра-
вило) физ. кратко физичко клатно (са тежи-
штем изнад тачке вешања) чије се трајање
трептаја (осцилација) регулише померањем
једног тега дуж шипке клатна, са на шпици
урезаним подељцима на којима je означен
број осцилација у минути; употребљава се, у
музици, за давање такта, често за бројење
секунди.
метропола (грч. metro-polis) град-матица за ра-
злику од градова у покрајинама; главни град,
престоница.
метрополип (гр. metra, polys многи, pus нога)
мед. матерични полип.
метрополит (грч. metropolites) код католика:
надбискуп; уп. митрополит.
метрополитан (грч. metropolites) код евантели-
ка: главни свештеник, старешина главне (са-
борне) цркве.
метрополитански (нлат. metropolitanus) надби-
скупски; метрополишанска црква надбискуп-
ска, главна црква.
Метрополитен (енг. Metropolitan Opera House)
највеће и најпознатије оперско позориште у
Њујорку, основано 1883.
метроптоза (грч. metra материца, ptosis пад) мед.
спад материце.
метрорагија (грч. metra, regnymi прснем, пу-
цам) мед. в. метрореа.
метрореа (грч. metra, reo течем, цурим) мед. цу-
рење (крви, слузи) из материце.
метроскоп (грч. metra материца, skopeo посма-
трам) мсд. инструменат помоћу кога се врши
преглед материце, матерична слушалица.
метроскопија (грч. metra, skopeo) мед. прегледа-
ње материце, нарочито помоћу меШроскопа.
метротомија (грч. metra, tome сечење, резање)
мед. резање материце.
метроцела (грч. metra, kele просутост, кила) мед.
продор материце.
542 механицизам
метрум (лат. metrum) поеш. в. мешар 2.
Метузалем (хебр. Methuschelach) миш. no Ст. за-
вету (1 Moje. 5,27), човек који je достигао
старост од 969 година; отуда: стар као Мешу-
залем каже се за онога који доживи дубоку ста-
рост; правилније: Метузал.
метхемерски (грч. meta, hemera дан) мед. днев-
ни, свакодневни, који се јавља сваког дана,
нпр. напад грознице.
мефијантан (фр. mefiant) неповерљив; обазрив,
опрезан, који сумња.
Мефисто (грч. me не, phčs ген. photos светлост,
phflos пријатељ) миш. „онај који не воли свет-
лост, који се плаши светлости", тј. ђаво, со-
тона; име ђавола у Гетеовом „Фаусту"; Мефи-
стофелес.
иефитизам (лат. mephitis шкодљива пара, шко-
дљиво испарење, нарочито из земље) мед. куж-
ност ваздуха услед отровних испарења; загу-
шљива, заразна, кужна моћ, заразност, куж-
ност.
мефитис (лат. mephitis) шкодљиво, кужно испа-
рење, загушљив, заразан ваздух.
мефитичан (лат. mephiticus) који долази од куж-
них испарења, кужан, заразан, загушљив, смр-
дљив, опогањен.
механа (перс. mey пиће, вино, hane кућа, тур.
meyhane) крчма, гостионица, пивница.
механизам (грч. mechanao вештачки радим,
нлат. mechanismus) 1. грађа (или: састав, уну-
тарњи склоп) неке машине (часовника, пушке
и др.); 2. законски одрећен систем кретања
или збивања, као и направа која изводи те
кретње; 3. фил. в. механицизам; 4. фиг. органи-
зација, устројство.
механизација (грч. mechanao) 1. замена физич-
ке (људске и сточне) снаге машинама, уво-
ђење и употреба машина у производњи; 2. вој.
снабдевање војске убојним оклопним и мото-
ризованим возилима (тенковима, аутомобили-
ма итд.); уп. машинизација и моторизација.
механика (грч. mechanao вештачки урадим, про-
налазим, mechanike) 1. фш. део физике који се
бави проучавањем појава кретања и мирова-
ња, тј. законима, силама и помоћним сред-
ствима која изазивају кретање и равнотежу
тела, наука о кретању и равнотежи; дели се на
статику, кинематику и динамику; кванШна
механика механика тела атомских и субатом-
ских размера; 2. астр. небеска механика меха-
ника небеских тела; 3. наука о машинама; уре-
ђење, грађа машине и сл.
механисти (грч. mechane машина, строј) приста-
лице механичког материјализма; посебно je
тако називана једна група совјетских филозо-
фа крајем двадесетих и почетком тридесетих
година овог века (Бухарин, Стјепанов, Ак-
селрод, Сарабјанов и др.).
механистички (нлат. mechanismus) пр. фил. који
je у духу механицизма, механизма.
механицизам (грч. mechane машина, строј,
справа) фил. схватање no којем се све појаве у
природи и у друштву своде на механичко кре-
тање материје; механизам 3.
механичар 543
механичар (лат. mechanicus, грч. mechanikos)
онај који се бави механиком, нарочито при-
мењеном; онај који прави и оправља машине,
научне помоћне алате и инструменте, маши-
нист.
механички (грч. mehanikos) занатски, ручни, ру-
ком израђен; s™.v. израђен или учињен no на-
вици, без учешћа мишљења и свести, махина-
лан; који се тиче механике, који спада у меха-
нику; који je изазван кретањем, природним
(физичким) узроцима; механичке науке дело-
ви механике, науке које спадају у механику;
механичке вештине вештине које се изводе
руком; механички доказ доказ који се изводи
помоћу инструмената.
механографија (грч. mechane вештачка справа,
grapho пишем) 1. употреба машина (писаћих,
рачунских и др.) за обављање канцеларијских
послова; 2. прикупљање и обрада пословних,
демографских, статистичких и др. података
помоћу механизованих и аутоматизованих
апарата.
механографика (грч. mechane оруђе за вештач-
ко извођење чега, grapho описујем) механич-
ко сликање, механичко сликарство.
механологија (грч. mechane, logfa) наука о спра-
вама које изазивају кретање, тј. о маши-
нама.
механотерапија (грч. mechane, therapeia лече-
ње) наука о лечењу помоћу кретања, нарочи-
то трљањем, гњечењем, ваљањем и др. миши-
ћа (=шведско лечење гимнастиком, масажа);
творац и оснивач оваквог лечења je Швеђа-
нин Пер Х.Линг.
механургија (грч. mechane, ergon дело, посао) 1.
вештина прављења машина; 2. део медицине
који обухвата механичко лечење болесника.
меца (итал. mezza, лат. medius) в. меза.
мецанин (итал. mezzanino) в. мезанин.
мецена покровитељ и заштитник књижевника,
уметника и научника, no Гају Цилнију Мецени
(лат. Maecenas, 70. пре до 8. н.е.), угледном
Римљанину, љубимцу цара Августа, заштитни-
ку и пријатељу научника и песника, нарочито
Вергилија и Хорација.
меценат покровитељство; в. мецена.
мецосопран (итал. mezzo soprano) « глас изме-
ђу сопрана и алта, нарочито се одликује пуно-
ћом средњих тонова; мезосопран.
мецотинто в. мезотинто.
мецофант (итал.) човек који зна више страних
језика, полшлош (израз створен no кардина-
лу Ђузепу Мецофантију, 1771-1849. год., ко-
ји je знао око 60 страних језика).
мецофорте (итал. mezzoforte) в. мезофорте.
меч (енг. match) СП. утакмица, такмичење, бор-
ба, двобој (нарочито боксерски, шаховски); у
ужем смислу: трка у којој се такмиче само два
коња.
меч-бол (енг. match-ball) си. последњи, одлучу-
јући поен у тениском мечу.
мечет (арап. masgid, тур. mescid) мала мусли-
манска богомоља, као капела. •
меџедија в. меџидија.
мидријазис
меџела (арап. magalla, тур. mecelle) резиме ко-
декса шеријатског права.
меџидија (тур. mecidiye) некадашњи турски но-
вац; сребрна меџидија вредела 20, a златна -
100 гроша; назив no султану Меџиду (средина
Х1Хв.).
меџлис (арап. magliš место где се седи, тур. mec-
lis) у арапским земљама скупштина, парла-
мент; судски колегијум; верско управно тело.
мешетар (грч. mesi'tes) трговачки посредник при
продаји или куповини, обично на берзи; сен-
зал; фиг. онај који мути ради сопствене ко-
ристи.
миалгија (грч. mys мишић, algos бол) мед. бол у
мишићима.
миастенија (грч. mys мишић, astheneia слабост,
немоћ) мед. слабост (или: немоћност) ми-
шића.
миатоиија (грч. mys, atonia млитавост, клону-
лост) мед. млитавост мишића.
мигма ( ф ч . mlgma, mignymi мешам) мешање,
мешавина; vs. микстура.
мигматити (грч. melgma, migma мешање, меша-
вина) геол. магматске стене стваране за време
тектонских покрета од материјала магмат-
ског порекла и околних стена кроз које се
магма пробија.
МИГМОС ( ф Ч . m y g m o s ) мед. В. MUXMOC.
мнграторан (нлат. migratorius) који се сели, по-
кретан, несталан.
миграција (лат. migratio) сеоба, сељење; сеоба
животиња, нпр. птица селица.
мигрена (грч. hemikram'a, hemisys пола, kranion
лубања, лат. hemicrania, фр. migraine) мед.
једнострана главобоља.
мигренив (фр. migraine) мед. лек против мигрене
(мешавина антипирина, као и кофеина и лиму-
нове киселине).
мигрен-штифт (фр. migraine, нем. Stift) фарм.
ментол у облику мале писаљке (лек против
главобоље и зубобоље, као и средство за рас-
хлађивање).
мигрирати (лат. migrare) селити се, преселити
се, иселити се, одселити се, отићи: селити,
преселити.
мидалеин (грч. mydao иструлим) мед. отров који
се ствара у трулој лешини.
мидезис (грч. mydso) мед. труљење услед слузи
или друге неке влаге.
мидер (нем. Mieder) стезник, утег, потпашај.
миди (енг. mid средњи) један од модерних сти-
лова одевања; карактерише га умереност у
дужини одеће, за разлику од макси и MUHU.
мидинеткиња (фр. midinettes) помоћница у по-
модним трговинама у Француској; млада рад-
ница; мидинета.
мидолина muu. врста слова, мешавина између
слова анШиква и фрактура, тзв. акцидентна
слова.
мидон (грч. mydao иструлим) мед. труо израштај
на телу.
мидраш (хебр.) збирка рабинских тумачења Би-
блије.
мидријазис (грч. mydriasis) мед. проширење зе-
мидријатикум 544
нице изазвано вештачким путем или услед
обољења.
мидријатикум (грч. mydriasis) мед. средство које
изазива проширење зеница.
мидријатичан (грч. mydriasis) мед. који болује
од проширења зеница.
миза (фр. mise) улог у игри; трг. капитал уложен
у неки посао или трговачко предузеће и др.
мизалетија (грч. miseo мрзим, aletheia истина)
мржња према истини, зазирање од истине.
мизандрија (грч. miseo, aner, andros човек) мрж-
ња према мушкарцима, страх и зазирање од
мушкараца.
мизансцена (фр. mise en scene) распоређивање
глумаца на позорници.
мизантроп (грч. misčo мрзим, anthropos човек)
човекомрзац; осоран и повучен човек.
мизантропија (грч. miseo, anthropos) мржња пре-
ма људима, зазирање од људи; осорност и по-
вученост.
мизаутија (грч. misćo, autćs сам) мржња на са-
мог себе, презираше самога себе.
миздрак (арап. mizraq, тур. mizrak) копље; ми-
зрак.
мизерабилан (лат. miserabilis) јадан, бедан, ку-
каван, несрећан.
мизерабилизам ( ф р ) покрет у уметности 60-их и
70-их година XX века који обрађује црну и
ружну страну стварности човека и света
(Ф. Грубер, Б. Бифе и др.); црни реализам.
мизерација (лат. miseratio) жаљење, сажаљева-
ње; дирљив начин говора.
мизерере (лат. miserere) почетак 57. псалма: Mi-
serere mei, Deus! - Боже, смилуј се на мене;
мед. повраћање садржаја који заудара на из-
мет услед потпуне парализе црева (замршена,
завезана црева, рак и сл.); у старо време овај
знак предсказивао je сигурну смрт.
мизерија (лат. miseria) беда, невоља, несрећа;
јад; беда од човека, оличење беде и невоље.
мизерикордија (лат. misericordia) милосрђе, са-
жаљење, самилост; милост, помиловање.
мизерикордије (лат. misericordiae) вл. код като-
лика: столице за старе и немоћне свештенике
на којима седе за време богослужења.
мизет (фр. musette) муз. мале гајде; француска
народна игра или мали муз. комад у 6/8 такта;
војнички ранац; ђачка торба.
мизо- (грч. miseo мрзим) предметак у сложеница-
ма са значењем: мржња.
мизогал (грч. miseo, лат. Gallus Гал) онај који
мрзи Французе, французомрзац.
мизогам (грч. miseo, gamos брак) онај који мр-
зи брак или зазире од брака; матор нежења.
мизогамија (грч. miseo, gamos брак) мржља, за-
зирање од брака.
мизогин (грч. miseo, gyne žena) онај који мрзи
жене, женомрзац.
мизогинија (грч. miseo, gyne) мржња према же-
нама.
мизокал (грч. miseo, kalos леп) онај који мрзи и
презире оно што je лепо и добро.
мизокапнос (грч. miseo, kapnos дим) непријатељ
(или: противник) пушења дувана.
мијелофтизвс
мизокозмија (грч. miseo, kćsmesis кићење, ре-
шење) мржња према кићењу и дотеривању,
презирање кићења и дотеривања.
мизоксенија (грч. miseo, xenos туђинац) мржња
према странцима (или: туђинцима).
мизолог (грч. miseo, logos) онај који мрзи и
презире разум или науку.
мизологија ( ф ч . miseo, logi'a) мржња према разу-
му или науци (често случај код теолога).
мизонеизам (грч. miseo, neos нов) мржња према
новом, отпор против онога што je ново - про-
тив нових идеја, нових обичаја, нових уређе-
ња итд.
мизопедија (грч. miseo, paidefa омладина, деца)
мржња према деци.
мизопогон (грч. miseo, pogon брада) брадомр-
зац, онај који мрзи браду, противник ношења
браде.
мизопонија (грч. misćo, pćnos труд, мука) мрж-
ња, зазирање од рада.
мизопсихија (грч. miseo, psyche душа) засиће-
ност животом, мржња према животу.
мизофобија (грч. mysos нечистоћа, прљавшти-
на, phobos страх) болестан страх од додира, од
инфекције; страх од микроба, нечистоће.
мииоцефалон (грч. myia мува, kephale глава) мед.
продор дужице (ока) кроз рожњачу.
мијаза (грч. myia муха, мува) мед. обољење про-
узроковано мувама.
мијазма (грч. miasma опогањење) мед. заразна,
кужна клица у ваздуху, заразница, кужно испа-
равање.
мијазматичан (грч. miasma) мед. заразан, кужан,
окужен, опогањен, загађен.
мијелалгија (грч. myelos срж, мозак, algos бол)
мед. бОЛ у Леђној МОЖДИНИ.
мијелин (грч. myelos) анаш. живчана мождина.
мијелитис (грч. myelos) мед. запаљење леђне мож-
дине.
мијело- (грч. myelos) предметак у сложеницама
са значењем: срж, мозак.
мијелографија (грч. myelos мождина, grapho пи-
шем) мед. рендгенско снимање кичменог кана-
ла након убацивања контрастног средства.
мијелоза (грч. mielos мождина) мед. 1. бујање
коштане мождине; 2. постојање већег броја
мијелома.
мијелоидан (грч. myelos, eidos вид, облик) сли-
чан сржи, сржаст.
мијелом (грч. myelos) мед. израштај у коштаној
сржи, тумор, врста рака коштане сржи.
мијеломалација (грч. myelos, malakia мекоћа)
мед. омекшање лећне мождине.
мијеломенингитис (грч. myelos, meninx мождана
опна) мед. запаљење леђне мождине и њених
омотача.
мијелоиаinja (грч. myelos, pathos болест) мед.
болест, обољење леђне мождине.
мијелоплаксе (грч. myelos, plax плоча) ПЛ. ЗООЛ.
крупне сржне ћелије.
мијелоспонгус (грч. myelos, spćngos сунђер) мед.
мождински спужвасти израштај.
мијелофтизис (грч. myelos, phthisis сушица) мед.
сушење кичме.
мијелоцити 545
мијелоцити (грч. myelos, kytos суд, ћелија) т.
зоол. ћелије коштане сржи.
мијитис (грч. mys мишић) мед. запаљење ми-
шића.
мика (лат. mica зрно, мрвица, нешто ситно) мин.
лискун, мачје сребро, мачје злато.
микаграфија (лат. mica, грч. graphia писање)
подражавање сликања на стаклу лепљењем на
стакло бојом ишараних листића лискуна.
микадо (јап. mi узвишен, kado врата, дословно:
висока врата) титула јапанског цара, коју на-
рочито употребљавају странци; такође: кра-
так мушки зимски капут.
микација (нлат. micatio) мед. кретање (или: кру-
жење) крви no телу.
микашист (фр- micaschiste) г«м. метаморфна сте-
на из групе кристаластих шкриљаца чији су
главни састојци кварц и лискуни, односно ам-
фиболи и пироксени.
микелети (шп. miqueletes, фр. miquelets) ПЛ. ра-
тоборни горштаци, становници јужних Пири-
неја, одлични стрелци.
микимото јапански вештачки бисер (no острву
Микимото).
микоза (грч. mykes гљива) мед. опште име за све
болести изазване гљивама.
микозис (грч. mykes) мед. слузни полип, гљиваст
израштај на месу, обољење од гљивица.
микологија (грч. mykes, logi'a наука) наука о
гљивама; познавање гљива.
микориза (грч. mykes, rhiza корен) појава насе-
љавања неких гљивица на корену или у корену
виших биљака (букве, брезе, јеле и др.).
микотанатон (грч. mykes, thšnatos смрт) од сум-
порне киселине и кухињске соли справљено
средство за утамањивање и спречавање плес-
нивости и труљења дрвета.
микотичан (грч. mykes гљива) мед. изазван гљива-
ма, гљивичав.
микракустичан (грч. mikros мали, акоуо чујем)
који може да чује и слаб глас, који појачава
звук (назив за инструменте који појачавају
моћ слушног чула доводећи му звучне треп-
таје).
микро- (грч. mikros) предметак у сложеницама са
значењем: мали, ситан, голим OKOM невидљив.
микроанализа (грч. mikros, analysis разлагање,
разлучивање) в. микрохемија.
микробарометар (грч. mikros, barys тежак, me-
tron мера, мерило) физ. барометар који пока-
зује стање живе у увећаној мери (што олак-
шава читање веома малих промена у притиску
ваздуха).
микроби (грч. mikros, bios живот) ил. најмања
животињска или биљна жива бића; заразне кли-
це, бактерије; уп. микроорганизми.
микробиологија (грч. mikros, bios, logi'a наука)
наука о микробима.
микробласти (грч. mikros, blastos клица, изда-
нак) ол. мед. ситна језгровита црвена крвна
зрнца.
микровага (грч. mikros, нем. Wage вага) хем. на-
рочито осетљива (до 1/10.000 g) вага за микро-
аналитичка испитивања.
микрологија
микрогнација (грч. mikros мали, gnathos вили-
ца) анаш. мала вилица, нарочито доња.
микрограм (грч. mikros, gramma мала тежина)
врло мала тежинска јединица; 1 микрограм =
0,001 милиграма.
микрографија (грч. mikros, graphia описивање)
1. описивање малих тела посматраних под ми-
кроскопом; 2. писање малим словима.
микроеволуција (грч. mikros мали, лат. evolutio
развијање, развој) Оиол. промене које се де-
шавају у оквиру одређене врсте.
микроекономија (грч. mikros, oikonomia упра-
вљање кућом) део економије који проучава
појединачне економске појаве: цене поједи-
них роба, механизам тржишта, понашање ин-
дивидуалних произвођача и потрошача, распо-
делу дохотка итд.
микроелектроанализа (грч. mikros, elektron
ћилибар, analysis рашчлањавање) одређива-
ње струја и електричних напона у животињ-
ским и биљним ћелијама.
микроелектроника (грч. mikros мали, електро-
ника, в.) област електронике која се бави раз-
војем, производњом и применом интегриса-
них кола.
микрозом в. микросоме.
микрокардија (грч. mikros, kardia срце) шшш.
слаба развијеност срца.
микрокефалија (грч. mikrćs, kephale глава) не-
нормално мала лобања.
микроклима (грч. mikros, klima) физичко стање
приземног слоја атмосфере (до 2m висине);
стање природних појава на врло малом про-
стору.
микрокомпјутери (грч. mikros, енг. computer
рачунар) врста најмањих и најјефтинијих
рачунара којима за централне процесне једи-
нице служе микропроцесори; употребљавају се
у школама, у предузећима за послове мањег
обима и као кућни рачунари.
микрокосмологија (грч. mikros, kosmos, logia
учење, наука) учење о малом свету, учење
или наука о свету у маломе; наука о човеку,
антропологија; иеп. микрокосмос.
микрокосмос (грч. mikros, kosmos) свет у малом,
свет малих величина, који се донекле може
посматрати као засебан свет, као умањена
слика великог света или макрокосмоса, света
у великоме; нарочито, од Парацелзуса, тако
се зове човек као центар макрокосмоса; у нај-
новијој физици: атом, молекул.
микрокристаласт (грч. mikrćs, krystallos) саста-
вљен од кристала видљивих само под микро-
скопом.
микролингвистика (грч. mikrćs, фр. linguistique)
лингвистика у ужем смислу, лингвистика као
наука о језику; израз употребљавају заступ-
ници схватања да je оправдано говорити о
макролингвистици.
микролити (грч. mikros, lithos камен) ситни кри-
стали који се могу видети само под микро-
скопом.
микрологија (грч. mikro-logia) цепидлачење,
ситничарење, бављење безначајним ствари-
ма, педантерија.
микроман 546
микроман (грч. mikrćs мали, fone глас, енг. man
човек) на филму и телевизији радник који
брине о постављању микрофона на сцени и
који TOKOM снимања ради микрофонском пе-
цаљком.
микроманија (грч. mikros, mania помама, луди-
ло) ПСШ. болесно потцењивање самог себе, на-
рочито код меланхолије, старачке излапело-
сти и др. (супр. мегаломанија); уображење да се
тело смањило и скупило, лудило смањивања.
микромегас (грч. mikros, megas велик) мали чо-
век, који би хтео да га сматрају неком вели-
чином.
микромелија (грч. mikros, melos уд) мед. ненор-
мално мали удови.
микромеран (грч. mikro-meres) који je састав-
љен од веома малих делова (нарочито се каже
за минерале чији се састојци могу видети са-
мо помоћу микроскопа).
микрометар (грч. mikros, mćtron мерило, мера)
физ. справа на догледима и микроскопима која
служи за мерење веома малих предмета и угло-
ва (обично помоћу микрометарског заврт-
ња, малог завртња за прецизирање физичких,
астрономских и математичких инструмената).
микрометеорологија (грч. mikros, метеороло-
гија) наука о физичким процесима у најнижем
слоју ваздуха (на доњој граници атмосфере).
микрометрија (грч. mikros, metria мерење) физ.
вештина мерења веома малих предмета и
углова.
микромилиметар (грч. mikros, metron мера, ме-
рило, лат. mille хиљада) в. микрон.
микроминијатуризација (грч. mikros, фр. mini-
ature мален) у модерној техници тежња да се
разни апарати што више смањују, a да ништа
не губе од својих намена.
микромодул (грч. mikros мали, лат. modulus ме-
ра, мерило) минијатурно електронско коло.
микрон (грч. mikron) фш. јединица за мерење
веома малих дужина, представља хиљадити део
милиметра, одн. милионити део метра; ознака
u; не припада Међународном систему мерних
јединица.
микроорганизми (грч. mikros, ćrganon оруђе,
алатка) бипл. животињска и биљна бића која се
могу видети само помоћу микроскопа; уп. ми-
кроби.
микропалеонтологија (грч. mikros, палеонто-
логија) грана палеонтологије која проучава
мале фосилне објекте (нпр. алге, форамини-
фере).
микропаразити (грч. mikros, parasitos готован)
биол. микроби који живе као паразити и проу-
зрокују болести.
микропеталан (грч. mikros, petalon лист) вош. ко-
ји има мале латице.
мвкропила (грч. mikros, pyle вратнице, капија)
зоол. на јајету шкољки, инсеката и др.: фини
отвор на чврстој опни око неоплођеног јаје-
та, служи за дисање, исхрањивање за време
развијања и за пролаз семене ћелије при
оплођавању; бош. на семеном заметку биљчи-
ног плода: пропуст који води кроз инШегу-
микросомија
менги ка нуцелусу, служи за продирање цвет-
ног праха или цветнопрашне цеви ради опра-
шивања или оплођавања.
микропроцесор (грч. mikros, енг. procesor) ми-
нијатурно електронско коло које садржи ос-
новне аритметичке, логичке и контролне еле-
менте потребне за обраду информације; оба-
вља све функције ценшралне процесне једини-
це; веома се широко употребљава као кон-
тролни уређај: нпр. у радним и рачунским ма-
шинама и уређајима, играчкама, видео-игра-
ма, микрокомпјутерима итд.
микропсија (грч. mikros, opsis вид, виђење) мед.
гледање ствари у умањеном облику, болест
очију која долази услед слабости неких уну-
тарњих очних мишића и извесних обољења
мрежњаче, због чега изгледа да су предмети
гледања мањи и ближи но што су у ствари; супр.
макропсија.
микропсихија (грч. mikrćs, psyche душа) мало-
душност, клонулост душевна; ситничарство,
тесногрудост.
микроптера (грч. mikros, pteron крило) ил. тол.
ситнокрилци међу инсектима.
микроптеран (грч. mikros, pteron) зоол. који има
мала крила,ситнокрил.
микрорхија (грч. mikr6s, orchis мудо) мед. ситно-
мудост, ситни семењаци.
микросеизмичан (грч. mikrds, seismos потрес)
који потиче од малих потреса Земље; који
показује и бележи мале потресе; који се може
видети само на сеизмографу, тј. неосетан (по-
трес).
микросекунда (грч. mikros, лат. secunda) мили-
онити део једне секунде.
микроскоп (грч. mikros, skopćo посматрам, гле-
дам) ОПТ. инструмент (углавном) са два сабир-
на сочива, помоћу којег се ситни блиски
предмети могу видети под много већим вид-
ним углом но голим OKOM, услед чега такви
предмети изгледају јако увеличани (неколи-
ко хиљада пута); микроскопијум симплекс
(лат. microscopium simplex) просто, једно-
ставно увеличавајуће стакло; микроскопијум
композиШум (лат. microscopium compositum)
апарат за увеличавање који се састоји од ви-
ше сочива; електронски микроскопи увели-
чавају далеко више пута него поменути (сто-
тине хиљада пута).
микроскопија (грч. mikros, skopeč) употреба
апарата за увеличавање (микроскопа) и наука
о томе; посматрање, испитивање, проучавање
помоћу микроскопа.
микроскопски (грч. mikros, skopeo) који се од-
носи на микроскоп; посматран микроскопом;
који се може видети само под микроскопом,
нпр. микроскопске животиње; микроскопска
техника в. микротехника.
микросоматија (грч. mikros, soma тело) в. ми-
кросомија.
микросоме (грч. mikros, soma тело) вл. фшиол.
језграсти делићи у протоплазми ћелија.
микросомија (грч. mikros, soma) патуљство, ба-
џавост, мала грађа тела.
микросоциологија 547
микросоциологија (грч. mikros, социологија)
грана социологије која проучава мале друш-
твене групе и процесе који повезују људе у
такве групе.
микроспоре (грч. mikros, spora сетва, усев) ш.
бош. мушки сполни органи код бесцветница.
микроспорија (грч. mikros, spora) мед. заразна
болест коже и косе, коју изазивају нарочите
гљивице.
микростоман (грч. mikros, stčma уста) up. који
има мала уста, малоуст.
микроструктура (грч. mikros, лат. structura
склоп, састав) грађа једног тела која се може
проматрати само помоћу микроскопа.
микросфиксија (грч. mikros, sphyzo узбудим се,
узрујавам се) мед. слабо куцање била (пулса).
микротазиметар (грч. mikros, tasis напетост, за-
петост, metron мера, мерило) физ. инструмент
који показује и најмање истезање неког тела
услед топлоте влажног ваздуха и др.
микроталас (грч. mikros мали, thalassa море) физ.
електромагнетски талас чија je таласна дужи-
на ман>а од 10 cm.
микротека (грч. mikros, theke орман) збирка ми-
крофотографија.
микротехника (грч. mikros, technike) све методе
за истраживање најфиније (микроскопске)
грађе тела.
микротом (грч. mikros, tome сечење) апарат по-
моћу којег се животињска и биљна ткива расе-
цају у посве танке и провидне листиће (до
0,005 mm дебљине), и на тај начин приправ-
љају за микроскопска испитивања.
микротрофија (грч. mikros, trophe исхрана, хра-
на) мед. оскудна (или: недовољна) исхрана.
микрофарад (грч. mikros, енг. Faraday) мили-
онити део једног фарада; знак: uF.
микрофауна (грч. mikros, нлат. fauna животињ-
ски свет) зоол. део фауне који обухвата животи-
ње које се могу посматрати само под микро-
скопом; супр. макрофауна.
микрофиле (грч. mikros, phyllon лист) ПЛ. бош.
биљке са малим лишћем.
микрофилм (грч. mikros, енг. film) фотографски
умањен снимак књига и докумената.
микрофити (грч. mikros, phyton биљка) ПЛ. бош.
биљни микроби.
микрофлора (грч. mikrćs, лат. flora биљни свет)
ситни биљни организми, који су широко рас-
прострањени у природи (гљиве, алге, бакте-
рије).
микрофон (грч. mikros, phone звук, глас) фш.
апарат за појачавање звука, нарочито у теле-
фонији и радиофонији.
микрофонија (грч. mikros, phone звук) шум, не-
пријатна бука, изазвана механичким вибраци-
јама у електронском колу или електронским
компонентама које утичу на сигнал који се
њима преноси.
микрофотографија (грч. mikros, phos, photos
светлост, graphia писање) снимање (или: сли-
кање) у увећаном облику, помоћу микроско-
па, микроскопски малих предмета.
микрофотоскоп (грч. mikros, phos, photos, sko-
микспулт
реб посматрам) апарат помоћу којег се могу
читати генералштабне карте у смањеном
сразмеру и дању и ноћу.
микрофталмија (грч. mikros, ophthalmia очна
болест) мед. болесна смањеност очне јабучи-
це, ситноокост; up. микрофталмичан.
микрохемија (грч. mikros, chemei'a) део хемије
који се бави посебним својствима малих и
најмањих делића, и утврђивањем састојака
који се могу наћи само помоћу микроскопа,
ултрамикроскопа, микроваге итд.
микрохирургија (грч. mikros, мали, хирургија,
в.) мед. оперативни захвати који се врше под
микроскопом, када се обичним OKOM не виде
анатомске структуре које се оперишу.
микрохронометар (грч. mikros, chronos време.
metron мерило, мера) справа за мерење веома
малих времена, часовник за одређивање веома
малих размака времена.
микроцефал (грч. mikros, kephale глава) онај
који има микроцефалију, ситноглавац.
микроцефалија (грч. mikros, kephale) ситногла-
вост, особина људи који, због тога што им
прерано срасту кости лубање, имају необично
ситну лубању, услед чега им се и мозак недо-
вољно развије те остану духовно ограничени.
микроцити (грч. mikros, kytos дупља, шупље те-
ло, бокаст суд) мед. неприродно ситна, лопта-
ста крвна зрнца.
микса ( ф ч . туха слуз) мед. носна слуз.
миксакуза (енг. mix мешати, општити, грч. akiio
слушам) тш. болесно сексуално задовољење
прислушкивањем обљубе других; уп. миксо-
скопија.
микседем (грч. туха, oidema OTOK) мед. слузаста
подбулост коже, нарочито на лицу.
миксеолиза (грч. mignymi мешам, lyo растварам)
справљање чистијих мешаних боја мешањем
њихових раствора.
миксер (енг. mixer) 1. момак који меша пиће у
бару; 2. апарат за мешање, сецкање, млевеше
и цеђење намирница; 3. стручњак за мешање,
претапање слика (видео-миксер) или тонова
(аудио-миксер) на телевизији и радију.
миксодан (грч. туха слуз) up. мед. сличан слузи,
слузаст.
миксома (грч. туха) мед. слузник, слузни израш-
тај, нарочито на пљувачним жлездама, мудима
и др.
миксоматоза (грч. туха, soma тело) мед. заразна
вирусна болест зечева и кунића.
миксомицете (грч. myxa, mykes гљива) ил. баш. в.
мицетозое.
миксореа (грч. туха, reo течем, цурим) мед. исти-
цан>е слузи, излучивање слузи.
миксосарком (грч. myxa, sarx, sarkćs месо) мед.
слузномесасти израштај, слузни тумор.
миксоскопија (енг. mix, грч. skopeo гледам) ваа.
болесно сексуално задовољење гледањем об-
љубе других; уа. миксакуза.
миксофите (грч. myxa, phyton биљка) ол. бош. в.
мицетозое.
микспулт (енг. mix мешати, нем. Pult од лат.
pulpitum) уређај који омогућује да се већи
микстмедија
број тонских сигнала или сигнала слике бира
или међусобно меша ради добијања коначног
тонског или видео-сигнала који ће доћи до
слушаоца или гледаоца.
микстмедија (енг. mixed, лат. medius средњи)
помешани, измешани медији; коришћење
различитих уметничких средстава, тј. медија,
у циљу изазивања тоталног уметничког дожив-
љаја: нпр. сликарства, вајарства, музике, по-
зоришта у истом часу.
микстум (лат. mixtum) смеша, мешавина.
микстура (лат. mixtura) смеша, мешавина, бућ-
куриш; фарм. мешавина од разних лекова, по-
мешано пиће; муз. оргуљски регистар за поја-
чавање тонова, мешавина основног тона,
квинте и октаве, или дуодециме.
миктере (грч. mykter) an. анаш. ноздрве.
миктеризам (грч. mykterismcs) ругање, изруги-
вање, подругивање, исмевање.
миктерофонија (грч. mykter, phone глас) мед. го-
ворење кроз нос, уњкање.
миле (лат. mille) хиљада, тисућа, нпр. један про
миле један на хиљаду, два про миле два на
хиљаду.
миледи (енг. mylady) израз којим се ословљава
једна леди: милостива госпођа, милостива го-
спођица.
милезим (фр. millesime) година утиснута на нов-
цу (или: споменици, медаљи итд.).
миленар (нлат. millenarius) в. хилијасш.
миленаризам (нлат. milennium хиљаду година)
учење о будућем хиљадугодишњем царству
Месијином на Земљи; уп. хилијазам.
милениј(ум) (нлат. millennium) време од хиљаду
година; хиљадугодишње царство.
милепес (лат. millepes) зоол. стонога.
милерам (нем. Milchrahm) павлака са млека.
милеранизам опортунистичка струја у соција-
листичком покрету која тражи учешћа соци-
јалиста у буржоаским владама; назив no имену
фр. социјалистичког вође Александра Миле-
рана (Millerand), који je 1899. год. ушао у
владу Валдек-Русоа; уп. минисшеријализам.
милеровање неговање тела јутарњом собном
гимнастиком no систему данског инжењера
Ј. П. Милера (Miiller, 1866).
милес глориозус (лат. miles gloriosus) „славан
војник", тип јуначине, хвалисавца и размет-
љивца (у старој, нарочито римској комедији).
милет (арап.) народ, свет; фм. мноштво.
милефјори (итал. millefiori) вл. „хиљаду цвето-
ва", стаклени мозаик од живописних стаклених
прутића уметнутих у небојено стакло (за шо-
ље, дозе и др.).
милефолијум (лат. millefolium) бот. спориш,
хајдучка трава, столисник.
мили- (лат. mille, milli-) предметак у сложеница-
ма са значешем: хиљадити део чега (1/1000).
милиампер (лат. mille, milli-, фр. Ampere) физ.
хиљадити део једног ампера.
милиамперметар (лат. mille, фр. amper, грч. me-
tron) физ. амперметар помоћу којега се могу
мерити врло мале јачине електричне струје.
милиар (лат. mille, area површина) хиљадити део
једног ара, десети део квадратног метра.
548 милиција
милибар (лат. mille, milli-, грч. baros тежина, те-
рет) динамичка јединица за мерење атмо-
сферског притиска - хиљадити део једног
бара.
милиграм (лат. mille, грч. gramma) хиљадити део
грама (бележи се са mg).
милијада (нлат. milliada) време од хиљаду годи-
на, хиљада година.
милијаран (лат. milium просо) ситан као зрно
проса; милијарна шуберкулоза мед. туберкуло-
за са туберкулама ситним као зрно проса.
милијарда (фр. milliard) хиљаду милиона, број
10*.
милијардер (фр. milliardaire) богаташ чије има-
ње представља вредност од једне или више
милијарди.
милијарија (лат. milium просо, miliaria) мед. про-
сица, просасти осип; милијарис фебрис (лат.
miliaris febris) просаста грозница.
милије (фр. milieu) в. миље.
милијум (лат. milium просо) мед. ситна бела или
жућкаста зрнца која настају скупљањем епи-
дермских ћелија у лојним жлездама коже, по-
најчешће на очним капцима.
милилитар (лат. mille, грч. litra) хиљадити део
литра.
милиметар (лат. mille хиљада, грч. metron мера,
мерило) хиљадити део метра.
милимикрон (лат. mille, грч. mikron мали, си-
тан) ОПТ. јединица за мерење посве малих ду-
жина = 1 милионити део милиметра (бележи се
са mu).
милион (нлат. millio, итал. milione) хиљаду хи-
љада = 1,000.000.
милионар (фр. millionnaire) богаташ чије имање
представља вредност од једног или више ми-
лиона; фт. веома богат човек, трули газда.
милистер (лат. mille, фр. milistere) хиљадити део
једног стера; ум. стер.
милитантан (лат. militare служити војску, фр. mi-
litant борбен) онај ко се бије, ко се бори за
победу једне идеје.
милитаризам (фр. militarisme) превласт војске
над цивилним органима државне власти; си-
стем примењивања војне силе у коначном ре-
шењу спорних питања спољне и унутарње по-
литике; политика наоружања и припремања за
рат; војнички систем, војна управа, војничка
владавина.
милитаризација (фр. militarisation) увођење
војничког уређења, уређивање неке установе
(школе, државе, друштва, сталежа итд.) no
војничком систему, повојничавање, повојни-
чење; проширење војних закона и војне ди-
сциплине на извесне гране привреде (инду-
стрије, железница и др.); увођење опште вој-
не обавезе.
милитарист(а) (фр. militariste) присталица мшш-
шаризма.
милиција (лат. militia) 1. народна војска, наору-
жани народ (за разлику од редовне или стајаће
војске); 2. у СФРЈ: оружани део државне или
јавне безбедности, једна од служби органа
унутрашњих послова, која штити живот и лич-
чилиционар 549
ну слободу грађана, одржава јавни ред и мир,
открива кривична дела и љихове извршиоце и
обезбеђује извршење других послова одређе-
них законом.
мнлициоиар (лат. militia) члан милиције; мили-
ционер.
VIMJIK шејк (енг. milk shake) пенушави напитак
пд млека, воћа или ароматичних екстраката,
обично са сладоледом.
милонити ( ф ч . myle млин) ПЛ. геол. здробљене или
иотпуно самлевене стене које постају прили-
ком навлачења појединих делова стеновитих
маса преко стабилне подлоге.
милорд (енг. mylord) господин, милостиви го-
сподин; титула високог племства у Енглеској;
i итула разних високих државних чиновника и
1'иископа енглеске народне цркве.
чилреис (порт.) стари златан новац у Португа-
т ј и и Бразилу од хиљаду реиса, тежине 1,77 g.
милтоза (грч. miltos црвена креда) мед. испадање
грепавица услед запаљења; мадароза.
миља (енг. mile, лат. mille хиљада) мера за дужину
ii'i/глеска миља) — 1.760 јарда - 1.609,344m y
Нел. Британији и 1.609,3472m у САД; мера за
површину у Енглеској - 2,58 km ; морска ми-
i,ii = једној лучној минути = 1.853,18 m у
Вел. Британији и 1.853,248m y САД; ниједна
од ових мера не припада Међународном систе-
vi\ мерних јединица.
Miijbe (фр. milieu) 1. средина, околина, друштво,
све оно што окружава једно живо биће, na и
човека; 2. мали стони чаршав, столњак (везен
или од чипака); милије.
nHjbd (итал. miglio) италијанска миља = 1,48km.
мима (грч. mimos, лат. mimus) подражавање; ла-
крдија, шаљива игра код старих Грка и Рим-
|>ана која се поглавито састојала у комичном
иодражавању разних карактера и типова; мим-
cka уметница, балетска играчица.
миманза (сскр. mimangsa) фил. назив једног ин-
цијског филозофског система пантеистичког
мравца, који сматра супстанцију као једино
uiTo je стварно, a све остало као пуку варку и
обману.
миманса в. миманза.
мимар (тур. mimar) грађевински инжењер, архи-
тект(а); отуда назив неимар.
хшмбер(а) (тур. minber, mimber) проповедаони-
ца у џамији с које се говори петком и на
Бајрам.
чимезис (грч. mimesis) подражавање; код Плато-
на. подражавање изгледа материјалног света
који je и сам „сенка" света суштина и истине
(идеја). Код Аристотела, средишњи поетички
и естетички појам: уметничко стваралаштво
уопште, с тим што je оно блиско филозофији
no томе што пружа сазнање пре о ономе што je
опште него о ономе што je појединачно, као
и специфично, естетско задовољство, независ-
но од тога какав je подражавани предмет у
природи.
чимеограф (грч. rmmos, grapho пишем, бележим)
апарат за умножавање писаних ствари (прона-
лазак Едисонов).
миндерлук
миметизам (грч. mimeomai опонашам, подража-
вам) мимикрија.
мимика (грч. mimikos подражавалац, глумац) 1.
глума помоћу покрета мишића на лицу; ре-
аговање само изразом лица, без речи; 2. по-
кретање мишића лица у складу с осећањима
или у циљу безгласног изражавања осећаша.
мимикрија (енг. mimicry од грч. mimikos подра-
жавачки) зоол., бош. стална или привремена
сличност no облику, боји и другим спољним
особинама неких животиња, у мањој мери и
биљака, са околином у којој обично живе (са
грањем, лишћем, кором дрвећа, камењем и
др.), услед чега их je тешко препознати када
су на тим предметима; такође: велика слич-
ност једних животиња с другим, тако да их je
тешко разликовати, иако између себе немају
никакве друге везе сем те спољне сличности
(нпр. неки лептирови личе на осице, због чега
се непријатељи не усуђују да их нападају);
Фш. прилагођавање средини, обичајима (код
људи).
мимичар (грч. mimos) вештак у подражавању и
представљању неког другог, глумац; шаљив-
чина, лакрдијаш.
мимички (грч. mimikos подражаван, подражавач-
ки, mimos) подражаван, који подражава, који
представља покретима некога другог, подра-
жавајући; који спада у мимику; мимичко
предсШављање представљање подражавањем
покрета; мимичке вештине вештине иодража-
вања; мимички уметници глумци.
мимографија (грч. mimos, graphia) писање ми-
мичких позоришних комада и драма.
мимодрама (грч. mimos, drama) мимички позо-
ришни комад, мимичка драма.
мимоза (лат. mimus који се грчи) бпш. биљка
пореклом из Бразила; зове се и мимоза пудика
(лат. mimosa pudica) „стидљива мимоза", јер
joj се листићи на најмањи додир савијају;
raje се и као украсне биљке, има их око 300
врста.
мимологија (грч. mimos, logia) подражавање го-
вора и понашања других лица.
мина (итал. mina, фр. mine) 1. подземни ходник
у руднику и утврђењу; тамник, лагум; рудник,
мајдан, рудно окно; рудна жица; руда; «пј. че-
лична кутија напуњена јаким разорним мате-
ријалом за уништавање непријатељских об-
јеката (утврђења, бродова, мостова и др.); бу-
шотина у коју се ставља експлозив, и тај екс-
плозив; фш. скривен план коме je циљ уништа-
вање кога или чега; графит за писаљке.
мина (фр. mine) 2. израз лица. изглед, лице.
минаре(т) (тур. minare) висока уска кула уз џа-
мију, с које мујезин позива вернике на мо-
литву.
минаторан (нлат. minatorius) припретан, који
прети, претилачки, опасан.
миначеволе (итал. minaccevole) муз. в. миначозо.
миначозо (итал. minaccioso) мул. претећи, силно.
минбер(а) в. мимбер(а).
миндер (тур. minder) душек.
миндерлук (тур. minderlik) врста дугачког ото-
мана с јастуцима; сећија.
миндрос
миндрос (рум). строго испитивање, истрага.
минђуша (тур. mengus, од,. перс. menguš) накит
који се веша о ухо, наушница, ободац.
мине (нем. Minne) љубав, удварање женама; уп.
минезенгери.
минезенгери (нем. MinnesSnger) ПЛ. немачки лир-
ски песници из XII и XIII века, названи no
томе што je г
550 минималан
минералургија (нлат. mineralis, грч. ergon дело)
добивање и прерада минерала.
Минерва (лат. Minerva) миш. код старих Римља-
на: кћи Јупитрова, богиња мудрости, вешти-
на (нарочито ткања) и наука; такође: богиња
рата и ратне вештине (код старих Грка
АШина).