PROCES GLOBALIZACIJE I NOVO POSLOVNO OKRUŽENJE

PROCESS OF GLOBALIZATION AND NEW BUSINESS ENVIRONMENT

DUŠAN MARKOVIĆ
Ekonomski fakultet, Beograd, dusanm@ekof.bg.ac.rs

Rezime: Današnji poslovni ambijent je nastao u poslednjih nekoliko decenija kao posledica konstantnih radikalnih
promena u svim oblastima ljudskog društva. Radikalne promene su nastale usled krupnih socio - političkih dešavanja i
tehničko – tehnoloških otkrića, koja sve brže i u sve većem stepenu doživljavaju komercijalnu primenu. Svet sve više
postaje celina sastavljena iz delova koji su povezani u multidimenzionalnu mrežu socijalnih, političkih, kulturnih i
ekonomskih odnosa. Na ovaj način kompanijama se pruža obilje novih poslovnih prilika, ali su izložene i većim
rizicima poslovanja usled radikalnih i često nepredvidivih promena poslovnog okruženja.
Ključne reči: Globalizacija, novo poslovno okruženje, tehnološka otkrića

Abstract: Today’s business environment has been developed in the past few decades as a consequence of continuous
radical changes in society. These changes occurred due to great socio-political events and to a great extent
commercialized technological innovations. The world is becoming a mosaic of various parts related on social, political,
cultural and economic level. The new environment offers plentiful opportunities, but radical and often unpredictable
changes pose a threat to doing business.
Keywords: Globalization, new business environment, technological innovations

1. UVOD realnost svetske ekonomije na početku 21. veka. Mnogi

Današnje poslovno okruženje, koje se odlikuje obiljem
poslovnih prilika i opasnosti, nastalo je kao posledica
procesa globalizacije i ekonomske liberalizacije. Ovi
procesi su, u manjem ili većem stepenu, zahvatili skoro
sve države današnjice, osim nekolicine njih koje
istrajavaju na ekonomskom nacionalizmu i/ili centralno
planskom uređenju. Na ovaj način države su postale
povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih,
političkih, socijalnih i kulturoloških veza. Bliska
povezanost i međuzavisnost uslovila je da nacionalne
ekonomije u velikom stepenu posluju po principu
spojenih sudova.
Novonastalo okruženje predstavlja izuzetno podsticajan
poslovni ambijent za kompanije koje na inostranim
tržištima vide priliku za širenje poslovnih operacija.
Reakcija kompanija na novo poslovno okruženje je
internacionalizacija poslovanja, a sve u cilju korišćena
ukazanih prilika i upravljanje rizikom poslovanja. Može
se izvesti zaključak da u uslovima globalne konkurencije
internacionalizacija poslovanja nije slobodan izbor već
neminovnost.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ I POKRETAČI
GLOBALIZACIJE
Globalizacija kao multidimenzionalni proces zaokuplja
veliku pažnju istraživača iz različitih oblasti. Stavovi
istraživača po pitanju nastanka, trajanja i efekata ovog
procesa su krajnje oprečni. Bez obzira na različite stavove
po ovom pitanju ne može se poreći da je globalizacija
autori su pokušavali da pronađu adekvatnu definiciju
ovog procesa s obzirom da on obuhvata skoro sve aspekte
društva. Jedna od definicija koja polazi sa ekonomskog
stanovništva ističe da je «globalizacija proces kreiranje
mreže odnosa između učesnika sa različitih kontinenata
koja nastaje kroz kretanje ljudi, ideja i informacija, robe i
usluga, i kapitala.[1] Druga definicija koja pretenduje da
obuhvati šire aspekte globalizacije potencira da je to
«proces koji ruši nacionalne granice i doprinosi političkoj,
ekonomskoj i kulturnoj integraciji država, kao i razmeni
tehnoloških rešenja, čime dovodi do kreiranja kompleksne
mreže međuzavisnosti».[2] Na osnovu izloženog možemo
sumirati da su na bazi ovog procesa zemlje povezane u
multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, političkih i
socijalnih odnosa, pri čemu države osećaju pozitivne i
negativne efekte kretanja na globalnom nivou. [3]
Kontraverze po pitanju procesa globalizacije tiču se i toga
da li je to proces koji je nastao poslednjih nekoliko
decenija ili je u pitanju proces koji se u ciklusima javlja
kroz celu ljudsku istoriju. Novija, istraživanja uglavnom
su vezana za period od druge polovine devetnaestog veka
do današnjih dana. Po mnogim autorima ovaj period se
može podeliti na tri sekvence: 1. od 1850. do 1914.
godine, 2. od 1914. do 1950. godine i 3. od 1950. godine
do danas. [4]
Iako na prvi pogled ne izgleda tako period od 1850. do
1914. godine se odlikovao visokim stepenom
globalizacije svetske privrede koji se ogledao u značajno
višim stopama rasta BDP manje razvijenih od razvijenih osnovu omogućio upoznavanje sa kulturnim
zemalja, konvergencijom kamatnih stopa, cena proizvoda specifičnostima drugih zemalja. Snažan razvoj u oblasti
i realnih zarada između država.[5] Jedan od razloga telekomunikacija dobio je na zamahu poslednje dve
ubrzane ekonomske integracije bilo je uvođenje zlatnog decenije, tako da se sve više govori o informatičkom
standarda od strane Engleske (1816), Nemačke (1871), društvu. Narednim grafikonom prikazan je broj korisnika
Francuske i Italije (1874), Japana (1878), Rusije (1898) i telefona, fiksnog i mobilnog, kao danas
SAD (1900), tada vodećih ekonomskih i političkih sila. najrasprostranjenijeg sredstva komunikacije.
[6] Pored ekonomskih faktora proces integracije pospešila Fiksna tel.
su značajna tehnološka otkrića (u oblasti saobraćaja i 6,000
Mobilna tel.
Ukupno
komunikacija) i masovne migracije (naročito iz Evrope u 5,000

SAD). Početak Prvog Svetskog rata bio je uvod u 4,000

«deglobalizaciju» sveta i masovnu primenu 3,000

protekcionističkih mera. Protekcionističke mere su se 2,000

odnosile kako na protok robe i kapitala tako i na kretanje 1,000

ljudi. Ovakve tendencije na globalnom nivou preovladale 0

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
su sve do kraja prve polovine 20. veka.
Grafikon 1. Broj korisnika telefona na globalnom nivou
U ovom periodu pokretače globalizacije poslovnog (milioni korisnika) [7]
ambijenta predstavljaju krupne političke i institucionalne Podaci sa gornjeg grafikona pokazuju se broj korisnika
promene, tehnološki napredak (naročito u oblasti telefona višestruko uvećao, sa jedne na preko pet
telekomunikacija i transporta) i ujednačavanje ukusa milijardi, u periodu od 1997. do 2008. godine, što je
potrošača. prvenstveno posledica rasta broja mobilnih korisnika.
Oštra konkurencija između operatera umanjila je cene
Već pri kraju Drugog Svetskog rata napravljeni su prvi razgovora, naročito kada su u pitanju međunarodni
koraci ka postepenoj liberalizaciji međunarodnih razgovori. Usled smanjenja cene usluga broj minuta
ekonomskih odnosa. U ovom cilju, u Bretton Woods-u međunarodnih razgovora se više nego duplirao u periodu
1944. godine, kreirane su dve nadnacionalne finansijske od 1997. do 2006. godine, sa 81 milijarde na 183
institucije, IMF i IBRD, koje su za cilj imale da obezbede milijarde.[7]
saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja (IMF) i da
dugoročnim kreditima obezbede obnovu i razvoj privreda Pored razvoja mobilne telefonije ovaj period se odlikuje i
članica (IBRD). Na ovaj način obezbeđena je snažnim razvojem Interneta, koji se može smatrati
komplementarnost njihovih funkcija i liberalizacija telekomunikacionim sredstvom 21. veka. Od 90-ih godina
različitih aspekata međunarodnog kretanja kapitala. prošloga veka Internet doživljava značajniji rast svoje
Kreiranje nadnacionalne institucije koja će kontrolisati komercijalne primene, a ovaj trend se nastavlja i na
svetsku trgovinu, usled suprotstavljenih interesa, išlo je početku 21. veka. Naime, u periodu od 1997. do 2008.
znatno sporije zbog čega je svetska trgovina nekoliko godine broj korisnika Interneta je na globalnom nivou
decenija bila regulisana Opštim sporazumom o carinama uvećan sa 117 miliona na preko 1.5 milijardi.[7]
i trgovini. Tokom 1994. godine 125 zemalja potpisnica Narednom tabelom prikazani su podaci o broju korisnika
ovog sporazuma potpisalo je ugovor o osnivanju Svetske Interneta po pojedinim zemljama i na svetskom nivou u
trgovinske organizacije, čime je svetska trgovina 2008. godini.
institucionalizovana. Novonastala organizacija je na sebe Tabela 1. Broj Internet korisnika[7]
preuzele ulogu da na multilateralnoj osnovi reguliše i Broj Broj Broj Broj korisnika
liberalizuje trgovinu robom, uslugama i intelektualnim priključaka priključaka na korisnika na
kapitalom. U julu 2008. godine ovoj organizaciji je (000) 100 stanovnika (000) 100 stanovnika
pripadalo 153 zemalja koje su činile preko 95% svetskog SAD ... ... 230'630.0 74.00
izvoza i uvoza. Pored stvaranja nadnacionalnih Velika Britanija 19'380.0 31.65 46'683.9 76.24
Srbija 849.9 8.64 3'300.0 33.54
ekonomskih institucija veliki doprinos ekonomskoj Rusija 30'500.0 21.49 45'250.0 32.00
globalizaciji dale su krupne ekonomske i političke Južna Koreja 15'474.9 32.14 36'837.0 76.50
promene u tzv. „socijalističkim“ zemljama krajem 80-ih i Japan ... ... 95'979.0 75.40
India 12'850.0 1.09 51'750.0 4.38
početkom 90-ih godina prošlog veka. Naime, nakon Nemačka 22'600.0 27.47 61'973.1 75.33
višedecenijskog insistiranja na centralno planskom Francuska 18'700.0 30.14 42'315.4 68.21
Kina 150'264.0 11.31 298'000.0 22.28
privrednom uređenju ove države su se opredelile da Brazil 11'401.9 5.94 72'027.7 37.52
reafirmišu tržišno uređenje čime je preko 300 miliona Svet 455'531 7.54 1'587'419.8 23.44
ljudi postalo deo globalnih ekonomskih tokova.
Usled novih tehnoloških i organizacionih rešenja
Razvoj tehnologije, naročito u oblasti telekomunikacija i poslednjih nekoliko decenija došlo je do značajne
transporta, olakšao je kontakte sa inostranstvom i po tom redukcije u troškovima transporta, što se odrazilo na

2
smanjenje cena. Smanjenje cena, te šira dostupnost, 68.5% svog BDP. Osim SAD, Japana i Brazila sve ostale
doveli su do rasta vrednosti transportnih usluga. Prosečna države razmenjuju blizu polovine ili veći deo svog BDP.
godišnja stopa rasta vrednosti teretnog transporta u Iako su u poslednjih nekoliko godina zabeležili visoke
periodu 2000-08. godina iznosila je 12%, a putničkog stope rasta GDP i izvoza zemlje «BRIC» značajno
transporta 9%.[8] Usled razvoja tehnologije, transportne i zaostaju za zemljama «Trijade» ukoliko se posmatra
telekomunikacione, potrošači stiču mogućnost da se bliže posmatra robna razmena per capita. Izvozna orjentacija
upoznaju sa inostranim proizvodima i kulturnim navedenih zemalja uslovila kreiranje multidimenzionalne
obrascima, što je za posledicu imalo homogenizaciju mreže međunarodne razmene čime je uvećana osetljivost
svetske tražnje. Homogenizacija tražnje na globalnom nacionalnih ekonomija na ekonomske promene koje se
nivou je dodatno intenzivirana i delovanjem MNK, pre dešavaju u inostranstvu.
svega njihovim marketinškim potezima. Zbog ovakvih
kretanja na aktuelnosti dobijaju reči Teodora Levita Liberalizacija kretanja robe i usluga je u posmatranom
izrečene još 1983. godine «Prolaze dani kada se moralo periodu bila na višem stepenu od liberalizacije kretanja
prilagođavati regionalnim i nacionalnim preferencijama. radne snage. Ekonomski bum u Zapadnoj Evropi 50-60 ih
Prolaze dani kada su se prošlogodišnji ili stariji modeli godina prošloga veka uslovio je nedostatak radne snage
mogli prodavati u manje razvijenim zemljama. Prolaze koji su pojedine države nastojale da reše privlačenjem
dani kada su cene i profitne margine bile više u imigranata iz manje razvijenih zemalja Evrope i iz bivših
inostranstvu».[9] kolonija. Naftni šokovi početkom 70-ih godina prošloga
veka usporili su razvoj ekonomija Zapadne Evrope zbog
3. GLOBALIZACIJA I REKONFUGURACIJA čega je većina država «zatvorila» svoje granice za
POSLOVNOG AMBIJENTA imigrante. Situacija se izmenila početkom ovog veka kada
Efekti globalizacije se manifestuju u svim društvenim razvijene zemlje nastoje da nadomeste nedostatak stručne
oblastima, ali se kao glavni indikatori globalizacije mogu radne snage dozvoljavajući useljene imigranata sa
pratiti kretanja u: deficitarnim zanimanjima. Narednom tabelom prikazan je
 Međunarodnoj trgovini robom i uslugama, broj imigranata po pojedinim zemljama i njihov udeo u
 Međunarodnim migracijama stanovništva, i ukupnom stanovništvu.
 Međunarodnim kretanjima kapitala. Tabela 3. Broj imigranata i udeo u stanovništvu [11]
Kumulativni broj imigranata Prosečna godišnja Udeo u ukupnom
Nakon 1950. godine dolazi do postepene, ali konstantne, (Hiljade) stopa rasta (%) stanovništvu (%)
liberalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa što je 1960 1990 2005 2010a 1960–2005 1960 2005
Australia 1,698.1 3,581.4 4,335.8 4,711.5 2.1 16.5 21.3
omogućilo paralelan rast svetskog BDP-a i trgovine. U Kanada 2,766.3 4,497.5 6,304.0 7,202.3 1.8 15.4 19.5
posmatranom periodu godišnje stope rasta svetske Irska 73.0 228.0 617.6 898.6 4.7 2.6 14.8
trgovine su višestruko prevazilazile stope rasta BDP. U Holandija 446.6 1,191.6 1,735.4 1,752.9 3.0 3.9 10.6

toku 2008. godine zabeležen je usporeni rast Švedska 295.6 777.6 1,112.9 1,306.0 2.9 4.0 12.3
Francuska 3,507.2 5,897.3 6,478.6 6,684.8 1.4 7.7 10.6
međunarodne trgovinske razmene, usled svetske krize, ali Švajcarska 714.2 1,376.4 1,659.7 1,762.8 1.9 13.4 22.3
je i pored toga svetska razmena roba i usluga dostigla SAD 10,825.6 23,251.0 39,266.5 42,813.3 2.9 5.8 13.0

istorijski maksimum od 19,505 milijardi USD. Austria 806.6 793.2 1,156.3 1,310.2 0.8 11.5 14.0
Novi Zeland 333.9 523.2 857.6 962.1 2.1 14.1 20.9
Istovremeno sve veći deo BDP pojedinih zemalja Nemačka 2,002.9 5,936.2 10,597.9 10,758.1 3.7 2.8 12.9
predstavljao je predmet međunarodne razmene što je a
Projekcija na bazi trendova u prethodnom periodu
pojačalo stepen međuzavisnosti nacionalnih ekonomija.
Usko povezano sa pitanjem globalizacije poslovnog
Narednom tabelom prikazani pokazatelji spoljno
ambijenta je i pitanje kretanja kapitala na svetskom nivou,
trgovinske razmene najvažnijih zemalja «Trijade» i
koje će se analizirati kroz kretanja na svetskim berzama i
«BRIC» zemalja u 2008. godini.
kretanja stranih direktnih investicija (SDI). Finansijska
Tabela 2. Međunarodna razmena zemalja „BRIC“ i
tržišta su usled potreba aktera polako izlazila iz domaćih
„Trijade“ u 2008. godini [10]
Robna okvira i postepeno postajala međunarodna, a neka od njih
GDP Robna razmena
(milioni USD) per capita (USD)
razmena/GDP i globalnog karaktera. Proces internacionalizacije
(%) finansijskih tržišta su omogućili deregulacija tokom 80-ih
Kina 4,326,187 1,796 68.50
Rusija 1,607,816 4,939 54.20 godina prošlog veka, koja je trajala sve do kolapsa
Brazil 1,612,539 1,854 26.20 Lehman Brothersa, razvoj tehnologije, naročito
Indija 1,217,490 475 48.40
SAD 14,204,322 13,062 28.70
telekomunikacione, i stabilizacija ekonomskih prilika u
Ujedinjeno Kraljevstvo 2,645,593 24,975 58.40 ekonomski najznačajnijim zemljama. Kao posledica
Francuska 2,853,062 23,107 55.50 internacionalizacije u periodu od 2001. do 2009. godine
Nemačka 3,652,824 34,993 87.40
Japan 4,909,272 12,240 34.30 rast kapitalizacije iznosio je 33%, pri čemu je došlo do
Podaci ukazuju na veliki značaj izvozne opredeljenosti značajne promene strukture kapitalizacije finansijskih
kako za zemlje «BRIC» tako i za zemlje «Trijade». tržišta. U 2000. godini «Američka» tržišta su činila 53%
Nemačka i Kina, kao dva najveća izvoznika u 2008. svetske kapitalizacije da bi u 2009. godini taj udeo opao
godini, sa inostranstvom razmenjuju 87.4% odnosno na 41%; «Evropska» tržišta su 2000. činila 31%, a u

3
2009. godini 28%; «Azijsko – pacifička» su u 2000. činila Zemlje u razvoju Tranzicione zemlje Razvijene zemlje Svet
16% dok je u 2009. njihov udeo porastao na 31%.[12] 2,250,000
2,000,000
Tendencije u promeni strukture kapitalizacije finansijskih 1,750,000
tržišta se dodatno uočljive ako posmatramo kapitalizaciju 1,500,000
1,250,000
deset najvećih svetskih finansijskih tržišta. 1,000,000
Tabela 4. Deset najvećih finansijskih tržišta po 750,000
500,000
kapitalizaciji [12] 250,000
0
Berza Kraj 2009 Berza Kraj 2001 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

1 NYSE Euronext (US) 11,838 NYSE Euronext (US) 11,027 Grafikon 2. SDI na globalnom nivou u milionima USD
2 Tokyo Stock Exchange Group 3,306 NASDAQ OMX (US) 2,740 [14]
3 NASDAQ OMX (US) 3,239 Tokyo Stock Exchange Group 2,265
Dve krucijalna perioda za dinamiku SDI su 2001. i 2008.
4 NYSE Euronext (Europe) 2,869 London Stock Exchange 2,165
godina. U 2001. godini SDI beleže snažan pad usled
5 London Stock Exchange 2,796 NYSE Euronext (Europe) 1,844 terorističkih napada u SAD i propasti tzv. «dot.com
6 Shanghai Stock Exchange 2,705 Deutche Borse 1,072 kompanija», dok je pad u 2008. godini, posle istorijskog
maksimuma u 2007. godini, posledica sloma hipotekarnog
7 Hong Kong Exchanges 2,305 TMX Group 612
tržišta u SAD koji se kasnije prelio na ceo svet. U
8 TMX Group 1,608 Borsa Italiana 527 posmatranom periodu uočljivo je da tranzicione i zemlje u
9 BM&FBOVESPA 1,337 Swiss Exchange 527 razvoju beleže postepen ali siguran rast priliva SDI, mada
10 Bombay SE 1,306 Hong Kong Exchanges 506 su efekti svetske ekonomske krize u ovim zemljama
počeli da se osećaju već tokom 2009. godine.
Za potrebe ovog rada najinteresantniji su podaci koji se
tiču kapitalizacije berzi iz takozvane grupe zemalja 4. ZAKLJUČAK
«BRIC». Iz ove grupe u 2001. godini na listi 10 Procesi globalizacije i liberalizacije, koji se paralelno
prvorangiranih berzi nalazila se Hong Kong Exchanges, odvijaju, doveli su do kreiranja novog poslovnog
dok se svega 9 godina kasnije na istoj listi nalazi 4 berze ambijenta. Novi poslovni ambijent, koji je realnost na
(Snangai Stock Exchange, Hong Kong Exchages, početku 21. veka, pruža obilje poslovnih prilika ali se i
BM&FBOVESPA i Bombay SE). Zbirna kapitalizacija ove odlikuje povišenim rizikom poslovanja. U kreiranju
četiri berze prevazilazi zbirnu kapitalizaciju rangiranih novog poslovnog ambijenta, koji se konstantno menja od
evropskih berzi (London Stock Exchange i Eurunext) što 1950. godine do danas, značajnu ulogu imale su
dodatno utvrđuje stav da pored zemalja „Trijade“ na nadnacionalne institucije u oblasti trgovine i finansija, kao
značaju dobijaju i «BRIC» zemlje. Proces globalizacije i krupne socio-političke promene u bivšim
nije samo doprineo rastu i promeni globalne strukture «socijalističkim» zemljama. Političke i institucionalne
kapitalizacije finansijskih tržišta već je uslovio i njihovu promene ne bi mogle da dovedu do današnjeg stepena
veću koreolaciju. Usled uvećane koreolacije finansijskih integrisanja nacionalnih ekonomija da nisu bile praćene
tržišta globalni tokovi kapitala počinju u velikoj meri da tehnološkim otkrićima, naročito u oblasti transporta i
funkcionišu na principu spojenih sudova. telekomunikacija, koja su omogućila konveregenciju
Tabela 4. Koreolacija mesečnih prinosa sa finansijskim ukusa potrošača na globalnom nivou. Procesi
tržištem SAD[13] globalizacije i liberalizacije doveli su do visokog stepena
integrisanja nacionalnih ekonomija u oblasti razmene robe
1977-2006 1977-86 1987-96 1997-06
i usluga i kretanja kapitala, dok je stepen integracije u
Australija 0.47 0.34 0.50 0.62 oblasti kretanja radne snage na nižem stepenu. Na ovaj
način nastalo poslovno okruženje odlikuje se globalnom
Kanada 0.72 0.66 0.75 0.77
konkurencijom, što od svih učesnika, država i kompanija,
Francuska 0.51 0.37 0.53 0.72 zahteva uvažavanje nove realnosti i strategijski pristup.
Nemačka 0.48 0.24 0.41 0.74 Negiranje ili neuvažavanje radikalnih i teško predvidivih
Italija 0.32 0.23 0.22 0.56 promena poslovnog okruženja vodi u konkurentsku
inferiornost i marginalizaciju
Japan 0.29 0.16 0.26 0.46
Švajcarska 0.49 0.38 0.52 0.60 LITERATURA
SDI kao najvažniji oblik kretanja kapitala na svetskom
[1] Clark C. William, 2000, Environmental
nivou u velikoj meri su opredeljene procesima
Globalization, u Nye S. Joseph i Donahue D. John,
liberalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa i
Governance in globalizing world, Brooking
razvojem finansijskih tržišta. U periodu od 1999. do 2008.
Institution Press
godine SDI su zabeležile snažan ali nepravilan rast.

4
[2] Pippa Norris, 2000, Global governance and
Cosmopolitan citizens, u Nye S. Joseph i Donahue D.
John, Governance in globalizing world, Brooking
Institution Press
[3] Мilisavljević Momčilo, 2004, Proces globalizacije
svetske privred, Institut ekonomskih nauka,
www.ien.bg.ac.yu/download/sp98-01.pdf
[4] Williamson G. Jeffrey, Globalization, Converegence
and History, Working paper 5259, National Bureau
of Economic Research, 1995
[5] Hirst Paul, Thompson Grahame, 2003, Future of
globalization, u Michie Jonathan, Handbook of
globalization, Edward Edger publishing Ltd.,
[6] Jovanović Gavrilović Predrag, 2006, Međunarodno
poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet
[7] www.itu.int
[8] World trade report, 2009, WTO
[9] Levit Theodore, The Globalization of Market,
Harvard Business Review, May – June 1983, str. 93-
102
[10] www.stat.wto.org/CountryProfile
[11] Human development report, 2009, UNDP
[12] www.world-exchanges.org/statistics
[13] www.mccibarra.com
[14] www.unctad.org