Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Pedagogik1

Pedagogik1

Ratings: (0)|Views: 3,757|Likes:
Published by Radomir Stanković

More info:

Published by: Radomir Stanković on Dec 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/17/2013

pdf

text

original

 
I Pedagogika – termini i naučni okvir
Reč pedagogija potiče od starogrčke reči paidagogos. (Pais, paidos = dečak i ago, again = voditi). Takođe od terminakojim se označava učen rob koji vodi robovlasničkog sina učitelju u šetnju i učenje radi saznanja i razvijanja. Uantičkom rimu termin paedagogus označava zarobljenog učenog grka koji ima zadatak nadgledanja, vođenja i brigu odeci gospodara. Od 1804 do danas pod terminom pedagogija podrazumeva se nauka o vaspitanju kao naučna disciplina,odnosno kao sistem teorijsko naučnih pojmova i praksa postupanja vaspitača u razvojnom procesu dece i mladih.Autentični naziv nauke o vaspitanju u Srbiji je pedagogika, međutim, danas je opšte prihvaćen naziv pedagogija kojidatira od stvaranja SFRJ.U srpskom jeziku nema određene definicije pedagoške nauke, jer su se autori uglavnom posvećivali pitanjima šta je predmet pedagogije a šta ne i da li je moguće da fenomen vaspitanja sagleda samo jedna nauka.Vojislav Mladenović smatra da je bolje koristiti naziv pedagogika jer je naziv pedagogija kroatizovan a Velizar  Nedović ističe da u nemačkom postoje 2 značenja za pedagogiju „die kunde“ i „das wisseschaft“ gde se prvi odnosi naobuku a drugi se odnosi na naučno teorijskom obrazovanju.U srpskom jeziku nailazi se na sledeće definicije pedagogije: nauka o vaspitanju, nauka o vaspitanju i obrazovanju,nauka o vaspitanju, obrazovanju i nastavi, nauka o vaspitanju mladog naraštaja, sveopšta nauka o vaspitanju dece,omladine i odraslih. U suštini, pedagogija je nauka o vaspitanju i bavi se samo namernim, intencionalnim, smislenimuticajima na razvoj dece, omladine i odraslih.Kritičari pedagogije zameraju pedagozima na njihovoj nedoslednosti, subjektivnosti i sklonosti da pedagogiju smatrajuempirijskom a ne logički doslednom naukom. Vaspitač je u dužnosti da svoje korake u profesionalnom vaspitnom radu potkrepi teorijskim naučnim postavkama. Na balkanu već duže vreme, vaspitači koriste empirijski pristup. Tako će je jedni smatrati veštinom i tehnikom a drugi teorijskom naukom.Teškoće pri definisanju stvara i nedovršeno pedagoških saznanja, treba da poseduje die wissenschaft komponentu i daizgradi teorijsko-logički sistem. Ona za to ima ostvarene uslove kao svoj predmet istraživanja, zavidan nivo proučenosti predmeta, svoj naučni jezik i terminologiju, sopstvenu metodologiju naučnog ispitivanja vaspitnih pojava.Zato se pod pedagogijom mogu shvatiti naučni način i nivoi promišljanja pedagoške realnosti, naučna istraživanja,tumačenja i upravljanja dosegnutim pedagoškim saznanjima o prirodi i karakteru vaspitanja kao razvojne civilizacijskekategorije.
II Značenje vaspitanja kao predmeta pedagogije: -svesna aktivnost vaspitnog uticaja narazvoj tuđe ili vlastite ličnosti.
2.1 Zašto je vaspitanje uslov čovekovog očovečenja?
Vaspitanje je čovekova sudbina jer u samoj svojoj suštini podrazumeva višeslojan, složen i smislen rad na razvoju iurastanju dece i mladih u svetu odraslih a odraslima pribavlja smislen tok životnog usavršavanja za život i profesiju.Vaspitanje je uvek predstavljalo vezu između čoveka i društva. Ono je omogućilo da čovek dostiže civilizacijske visinea da društvo primi istorijski progres i humanistički karakter. Vaspianjem je došlo do čovekovog osvešćivanja od puke brige za potomstvom ka osmišljenom i sistematičkom uticaju na razvitak dece i mladeži.Zahvaljujući vaspitanju, čovek se koristi prirodom ali postaje svesan njenih ograničenih resursa, svaka generacija senadovezuje na znanju prethodnika, zbog toga je značaj vaspitanja u:-dugom periodu detinjstva te i u dugom uticaju na razvoj dece u takozvanom „plastičnom periodu“
 
-nemogućnost opstanka deteta bez nege i podsticaja razvoja jer je čovek odavno ostao bez značajnih instikata; svesloženijim znanjima i sve brojnijim sposobnostima kojima treba snabdevati mlade generacije i radno aktivnostanovništvo.-učešću u komunikaciji različitih vrsta; zbližavanju ljudi različitih kultura i nivoa obrazovanja; negovanju nesebičnosti isuzbijanju egoizma i vaspitnom i nastavnom procesu.-sve složenijim praktičnim zadatcima u pozivnom i drugom obrazovanju koje društvo nameće vaspitnom procesu iškolskom sistemu tj. U stvaranje društva koje uči (doživotno obrazovanje).
2.2 Poreklo termina i predmetno značenje vaspitanja
U vukovom rečniku nema reči vaspitanje već se nalazi reč odgoj što znači gajiti, uzgajati, podizati ali se to prvenstvenokoristilo na biljke a kasnije i na podizanje dece. Ova odrednica je bliska sanskirtskom terminu gauas što znači dom,kuća, domaćinstvo.Reč vaspitanje je preuzeta iz crkvenoslovenskog vospitatat: hraniti, brinuti, pitati. Ili pitomes, što na sanskirtskom znači priprema za život i rad. Naučnici se slažu da je vaspitanje dug, kompleksan, sveokupan, smislen proces formiranja i samoformiranja ličnostičoveka. Različita stanovišta se javljaju kod toga da li vaspitnim delovanjem treba uticati samo na razvoj mladih ilimladih i odraslih i oko toga da li se vaspitnom aktivnošću mogu smatrati samo namerni ili se moraju uzeti u obzir inenamerni uticaji. Na stvaranje ličnosti utiču i namerni i nenamerni uticaji vaspitnih faktora, samo što su namerni svesni, sistematični,organizovani, sa određenim ishodom dok su nenamerni uglavnom nesvesni, nesistematski, neplanski i ne uključujunikakvu nameru, cilj, plan i tako je nemoguće uključiti ih kao agense vaspitanja. Međutim, lako je da se neintencionalniuticaj pretvori u intencionalni i obrnuto. Svi teorijski iskazi o vaspitanju mogu se grupisati u dva skupa: jedanobjedinjuje činjenice koje određuje vaspitanje kao kategoriju koja ne ide za promenom osobenosti deteta, već za poboljšanjem njegovih ispoljenih kvaliteta a drugi skup definicije naglašava da sve u detetu i oko njega može bitisasvim drugačije.Druga odrednica se odnosi na ishod a vaspitač se smatra graditeljem društveno poželjnih dečijih duša a prva se odnosina podsticanje onog što je dete već iskazalo a vaspitač je vrtlar.Te dve suprotnosti nisu efikasne samostalno, već se mora koristiti sintetički pristup u vaspitanju.
III Suštinski faktori razvoja ličnosti
Pedagogiju interesuju odnosi bioloških i socijalnih faktora, ona se oslanja na modernu biologiju, antropologiju,sociologiju kako bi odredila koje sve stvari mogu vršiti uticaj na razvoj deteta. Ukoliko jedan pedagog dete u biološkom smislu shvata nesavršenije od mladunčadi životinja drugačije će ga vaspitavati od onog pedagoga koji ga posmatra kao prirodni fenomen koji poseduje potrebne predispozicije za znanje.
3.1 Nasleđe
Za pedagogiju su značajni biološki uslovi koji se nasleđuju od predaka i koji do izvesne mere određuju razvitak jedneličnosti, a to su telesna konstitucija, nervi i endokrini sistem. Čovek nasleđuje određene organe npr. Ruku, ali ona
 
 postaje ljudska ruka tek nakon upornog vežbanja i aktivnosti same ruke, tako i sa ostalim organima. Nasleđeobezbeđuje određene dispozicije i mogućnost za razvitak ali razvitak ne zavisi isključivo od nasleđa. Niče je rekao da je čovekov hendikep nedostatak instinkta i da je on „neučvršćena životinja“, međutim, čovek jesopstvenim delovanjem menjao telo i duh i time je sebe, svoju biološku nesavršenost nadoknađivao intenzivnijimučenjem isl.
3.2 Društvena sredina
Od društvene sredine zavisi da li će se nasledne dispozicije ispoljiti i u kojoj meri će se razviti. U prošlosti se smatraloda geografski i klimatski uslovi imaju presudni značaj za razvitak i formiranje ličnosti, međutim, danas se smatra da tonije tako. Odlučujuću ulogu ima društvena sredina kojoj čovek pripada: vaspitanje i socijalni faktori (lokalni uticaji,mediji, vera itd.). socijalni faktori su još i klasna pripadnost, standard života, društveno uređenje, uticaj porodice i školeitd.Razvoj dispozicija zavisi od kvaliteta i intenziteta trajanja sredinskih uticaja, međutim, bez odgovarajućih biološkihdispozicija, čovek ni u najpovoljnijoj sredini ne može steći određene sposobnosti. Postoje opšte dispozicije koje serealizuju pod uticajem zrenja, to su rast, brzina, mišićna snaga itd. Nasleđe i društvena sredina su zavisne i uzajmnouslovljene.
3.3 Vaspitanje kao poseban sredinski faktor razvoja
Zbog izuzetnog znacaja vaspitanje se izdvaja iz sklopa ukupnih uticaja drustvene sredine.Razvoj odredjenih dispozicijazavisi od kvaliteta,intenziteta i trajanja vaspitnog uticaja.Razvijanje slozenijh dispozicija i sposobnosti zahteva svesno iorganizovano vodjenje,usmeravanje razvitka svake individue,ali i samorazvitak,samovaspitanje svake individue.Drustvo je tvorevina vaspitanja.Nasledje,vaspitanje i sira drustvena zajednica obezbedjuju ljutsku istoriju,ali i licniidentitet svakog pojedinca.Bernfeld vaspitanje opredeljuje kao zbir reakcija nekog drustva na cinjenice razvoja coveka.Covek dobija svojuindividulnost u kompleksnom,pocetnom i dozivotnom vaspitanju.Bener predlaze 4 osnovna principa vaspitne prakse:1)vapitanje i obrazovanje coveka za produktivnu slobodu sopstvene licnosti,2)zahtev za negovanjem samoaktivnosti kod vaspitanika (jer je prvi princip moguce ostvariti jedino samoaktivnoscuvaspitanika),3)pedagogizovano,kontrolisano,pedagoski korigovano,intencionalno,vaspitanje uskladjivati sa nenamernim vaspitnimuticajima,4)objedinjavanje svih oblika ljutske prakse koja utice na razvoj i usvajanje vrednosti kod vaspitanika,radi humanizacijenjegove licnosti.
3.4 Aktivnost licnosti
 Sposobnosti se razvijaju samo funkcionisanjem,pa stoga aktivnost licnosti predstavlja i rezultat i pretpostavku ineophodan uslov razvoja licnosti.Bez dovoljne licne angazovanosti dispozicija i veoma povoljne sredinske vaspitnemogucnosti ostaju neiskoriscene,jer covek nije pasivan materijal za oblikovanje.Dispozicije se razvijaju samo akodrustvena sredina pruza uslove za razvoj,ako se one neguju u procesu vaspitanja i ako je samo dete aktivno,pavezbanjem razvija svoje mogucnosti.Opsta aktivnost koja obezbedjuje razvitak licnosti u cellini,ukljucujuci neke posebne dispozicije jeste ucenje.Zato je ucenje opsti uslov za razvijanje svake licnosti.Sa formiranim navikama za maksimalni misaoni,voljni i motoricki angazman i kod pojedinaca sa skromnim urodjenimdispozicijama moguce je postici zavidne rezultate.

Activity (13)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
koicha liked this
Duća Šmeker liked this
aristotel1 liked this
ninazoki liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->